stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state

RUDARSTVO 2011 / MINING 2011

II simpozijum sa meunarodnim ueem RUDARSTVO 2011

II International Symposium MINING 2011

STANJE I PERSPEKTIVE U RUDARSTVU

I ODRIVI RAZVOJ

MINING PRESENT STATE AND FUTURE

PROSPECTS

AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT

ZBORNIK RADOVA

PROCEEDINGS

Vrnjaka Banja

10. 13. Maj, 2011

ZBORNIK RADOVA / PROCEEDINGS

II simpozijum sa meunarodnim ueem RUDARSTVO 2011

STANJE I PERSPEKTIVE U RUDARSTVU I ODRIVI RAZVOJ

II International Symposium MINING 2011

MINING PRESENT STATE AND FUTURE PROSPECTS AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT

Urednik / Editor: dr Miroslav R. Ignjatovi, Privredna komora Srbije, Beograd

Recenzenti / reviewers:

Prof.dr Ljubia Andri, Srbija

Prof.dr Nadeda ali, R. Srpska

Prof. Dr Miroslav Ignjatovi, Srbija

Prof.dr Stoyan Groudev, Bugarska

Doc. Dr Omer Musi, BiH

Dr Ratomir Stani, Crna Gora

Prof.dr Milorad Gruji, Srbija

Ureivaki odbor / Editorial Board: dr Miroslav R. Ignjatovi, dr Nikola Majinski, Ljiljana Tanasijevi, dr

ivko Sekuli, dr Duko ukanovi, dr Mirko Ivkovi

Izdava / Publisher: Privredna komora Srbije

Za izdavaa / For Publisher: Ljiljana Tanasijevi

tampa / Printed by: Akademska izdanja d.o.o., Zemun

Tira / Copies: 400 primeraka

ISBN 978 86 80809 61 - 8

Svi radovi u zborniku su recenzovani / All papers in Proceedings are reviewed

Ovaj zbornik radova tampan je uz finansijsku pomo Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije

ORGANIZATORI / ORGANIZER

INSTITUT ZA TEHNOLOGIJU NUKLEARNIH I DRUGIH MINERALNIH SIROVINA

INSTITUTE FOR TECHNOLGY OF NUCLEAR AND OTHER MINERAL RAW MATERIALS

INSTITUT ZA RUDARSTVO I METALURGIJU BOR

INSTITUTE FOR MINING AND METALLURGY

RUDARSKI INSTITUT

MINING INSTITUTE

PRIVREDNA KOMORA SRBIJE

SERBIAN CHAMBER OF COMMERCE

PROGRAMSKI (NAUNI) ODBOR / SCIENTIFIC COMMITTEE

Prof. dr Ljubia Andri, ITNMS, Beograd; Prof. dr Neboja Gojkovi, Rudarsko - geoloki fakultet, Beograd; Prof.dr

Nadeda ali, Rudarski fakultet, Prijedor, R. Srpska; dr Dragan Zlatanovi, Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i

prostornog planiranja; Prof. dr Miroslav Ignjatovi, Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor; Prof.dr Neboja

Vidanovi, RGF, Beograd; Prof.dr Marijana Krivokapi, Univerzitet Crna Gora, Prirodno matematiki fakultet,

Podgorica; Prof.dr Miodrag Deni, JP PEU; Prof.dr Milorad Gruji, RTB grup, Bor; Stoyan Groudev, Univerzitet za

rudarstvo i geologiju, Sofija, Bugarska; Prof.dr Blagoje Nedeljkovi, Fakultet tehnikih nauka, Kosovska Mitrovica;

dr Milorad Panteli, Kolubara Metal; Prof.dr Neo uri, Tehniki institut, Bijeljina; Prof dr Ratomir Stani, Rudnik

uglja, Pljevlja; dr Biserka Dimiskovska, Univerzitet irilo i Metodije, Makedonija;doc. dr Milivoj Vuli,

Univerzitet u Ljubljani, Slovenija; dr Milan Lonarevi, NIS Gaspromneft; dr Mirko Ivkovi, JP PEU, Resavica; doc.

dr. sc. Omer Musi, Rudarsko-geoloko-graevinski fakultet u Tuzli; dr Dima Jeni, RTB BOR Grup; Mr Marko

Babovi, JP EPS; dr Sonja Vidojkovi, PD TENT; dr ivko Sekuli, ITNMS, Beograd; dr Milenko Ljubojev, Institut

za rudarstvo i metalurgiju, Bor; mr Sra Kovaevi, JPPK Kosovo, Obili; Prof. dr Boo Dalmacija, PMF Departman

za hemiju, Novi Sad; dr Miroslav R. Ignjatovi, Privredna komora Srbije, Beograd; Prof. dr Rodoljub

Stanojlovi,Tehniki fakultet, Bor; Dr Vladimir Malbai, Rudarski fakultet, Prijedor; Prof.dr eljko Kamberovi,

Tehnoloko-metalurki fakultet, Beograd.

ORGANIZACIONI ODBOR / ORGANIZING COMMITTEE

dr Miroslav R. Ignjatovi, Privredna komora Srbije; dr Nikola Majinski, Privredna komora Srbije; Ljiljana

Tanasijevi, Privredna komora Srbije; Miodrag Nikoli, RTB Bor grupa; Zoran Teodorovi, Ministarstvo ivotne

sredine,rudarstva i prostornog planiranja; Dragan Vukoti, JP EPS; dr Duko ukanovi, JP PEU, Resavica; dr

Dragan Milanovi, Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor; dr Vladan Miloevi, ITNMS, Beograd; Ivana Simovi,

Rudarski institut, Zemun; Svetolik Maksimovi, JP EPS; Goran Budimli, rudnik Kovin; Sneana Vukovi, JP PEU,

Resavica; Radosav Mili, PD RB Kolubara; Desimir Stevi, PD TEKO, Kostolac; Sneana Leki Koji, JP EPS; mr

Zvonimir Miliji, RTB BOR Grup; Bojo Vukovi, Rudnik Gacko; Relja Dragi, Rudnik Ugljevik;

POASNI ODBOR / COMMITTEE OF HONOUR

Mr Zlatko Dragosavljevi, dravni sekretar, Ministarstva ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja; Dr Aca

Markovi, JP EPS; Neboja eran, PD RB Kolubara, Lazarevac; Dragan Jovanovi, PD TEKO Kostolac; Blagoje

Spaskovski, RTB BOR grup; Dragan Radakovi, JPPK Kosovo, Obili; Goran Boji, JP PEU, Resavica; Predrag

Radanovi, NIS Gaspromneft; Aco Ili, rudnik Rudnik; Prof.dr Zvonko Guluija, ITNMS, Beograd; Dragan

Draovi, Rudarski Institut, Zemun; Prof.dr Vlastimir Truji, Institut za rudarstvo i metalurgiju, Bor; Miroslav

Bogievi, Farmakom MB, Dr Anto Gaji, Rudnik Ugljevik; Mr Rajko Duki, rudnik Milii; Dragoljub Muibabi,

Rudnik Gacko.

P R E D G O V O R

Nakon odranog prvog simpozijuma Rudarstvo 2010 na Tari, i zakljuaka koji su nas usmerili i obavezali na dalje

aktivnosti u popularizaciji rudarske struke i unapreenju poslovanja privrednih subjekata i naunih institucija,

organizovan je novi skup sa temom: STANJE I PERSPEKTIVE U RUDARSTVU I ODRIVI RAZVOJ

Drugi simpozijum sa meunarodnim ueem RUDARSTVO 2011 doprinee razvoju rudarskog sektora Srbije u

naredni period. Nakon viegodinjeg odsustva ulaganja u rudarstvo, tehnolokog zaostajanja i poslovanja sa

gubicima, nebrige oko zatite ivotne okoline, izazvalo je niz problema i oekuje se period konsolidovanja, a potom

razvoja i ekonomskog oporavka, koji e u jednom delu biti praen i vlasnikom transformacijom.

U rudarstvu Srbije, prema najavama, oekuju se veliki investicioni ciklusi. Najavljuju se poslovi, koji e biti usmereni

ka poveanju kapaciteta povrinskih kopova uglja, kao i modernizacije rudnika uglja sa podzemnom eksploatacijom.

Pored toga se planira i revitalizacija rudarske opreme u rudnicima obojenih metala, koji e dovesti do uspenijeg

poslovanja i pribliavanja na nivo od pre ekonomske krize.

Posebno treba posvetiti panju projektima, koji se odnose na zatitu ivotne sredine i zakonskoj regulativi usaglaenoj

sa propisima EU.

Postoje razlozi koji upuuju na optimizam i o njima treba govoriti, ali se ne sme zapostaviti kritiko miljenje.

Politiku razvoja rudarstva u celini i konkretne projekte valja staviti pod strunu ekspertizu, analizirati i saoptiti

javnosti. Velika ulaganja su, bez sumnje, ansa za razvoj, ne samo rudarstva nego i privrede i drutva, ukoliko se

strategija razvoja rudarstva postavi na realne osnove, i organizovano realizuje.

Celokupan poslovni ambijent subjekata rudarskog sektora ne moemo posmatrati izolovano od zemalja koje nas

okruuju i koristei zajedniko iskustvo i mogunost meusobnog ekonomskog povezivanja moe se doprineti brem

razvoju rudarstva.

Za uspenost ovog skupa kao i odravanja kontinuiteta veliku zahvalnost i podrku dugujemo svim uesnicima,

autorima kao i privredi, koji su nam pomogli i omoguili da se ovaj skup odri.

Urednik

S A D R A J / C O N T E N T S:

Plenarna predavanja / Plenary Presentations

Dragan Zlatanovi.......................................................................................................................................1

METODOLOGIJA ZA UTVRIVANJE OCENE STANJA I PERSPEKTIVA RUDNIKA

ASSESSMENT METHODOLOGY FOR DETERMINING SITUATION AND PERSPECTIVES OF MINES Neboja eran, Vladan Radovanovi .....................................................................................................11

OSTVARENJE STRATEGIJE RAZVOJA RB KOLUBARA DO 2015. GODINE

STRATEGY FOR MINING BASIN KOLUBARA

Boo Kolonja, Veselin Bulatovi, Miroslav Ivkovi................................................................................16 POVEANJE KAPACITETA PK DRMNO NA 12 MILIONA TONA UGLJA GODINJE

INCREASE CAPACITY OF THE OPEN PIT" DRMNO" TO 12 MILLION TONS OF COAL PER YEAR Dima Jeni.......................................................................................................................................... .....25

PERSPEKTIVE I RAZVOJ RUDARSKE INDUSTRIJE U RTB BOR

Goran Boji, Zlatko Dragosavljevi, Miodrag Deni ............................................................................43 AKTUELNO STANJE I PROBLEMATIKA RUDNIKA UGLJA SA PODZEMNOM EKSPLOATACIJOM

CURRENT STATE OF COAL MINES WITH UNDERGROUND EXPLOATATION

Milan Radunovi, Obrad Kecman, Tanja Mihajlovi, Damir Hamzi, Thomas

von Schwarzenberg, Silvia Gause ,Jrg Schlenstedt, Duan uri.........52 PROJEKAT NOVI KOVIN

PROJECT NOVI KOVIN

Ratomir Stani, Miodrag Gomilanovi ...................................................................................................64 VIZIJA PROIZVODNJE UGLJA I ENERGIJE IZ UGLJA U CRNOJ GORI

VISION FOR PRODUCTION OF COAL AND ENERGY FROM COAL IN MONTENEGRO Cvijetko Jovanovi, Vladimir Bjeli........................................................................................................72

STANJE I PERSPEKTIVE PROIZVODNJE UGLJA U B I H ZA POTREBE ENERGETSKOG SEKTORA

STATE AND PROSPECTS OF COAL PRODUCTION IN B&H FOR THE ENERGY SECTOR Edin Lapandi, Amir Brigi, Ekrem Bektaevi....................................................................................79

INDUSTRIJA UGLJA NA POETKU TREEG MILENIJUMA

COAL PRODUCTION AT THE BEGINING OF THE THIRD MILLENNIUM Cvijetko Stojanovi ...................................................................................................................................88

ANALIZA STANJA I STRATEKI PRAVCI RAZVOJA RUDARSKOG KOMPLEKSA UGLJEVIK

SITUATION AND STRATEGY OF MINING COMPLEX UGLJEVIK

Rajko Duki, Milo okanovi, Miroslav Todorovi ............................................................................92 ISTRAIVANJE I KORIENJE NEMETALNIH MINERALNIH SIROVINA U SISTEMU

KOMPANIJE BOKSIT MILII

THE RESEARCHING AND USING NON-METAL MINERAL OMMODITIES IN THE COMPANY

"BAUXITE MILII Ljubia Andri, Ivana Jovanovi, Vladan Miloevi, Dejan Todorovi...............................................99

AKTUELNA PROBLEMATIKA NEMETALINIH MINERALNIH SIROVINA U RUDARSTVU

CURRENT ISSUES OF NONMETALLIC MINERAL RESOURCES IN MINING Miroslav Ignjatovi, Vojka Gardi, Sneana Ignjatovi, Miroslava Maksimovi,

Dragan Milanovi, Miroslav R. Ignjatovi, Radmilo Rajkovi ..........................................................101 ULJNI KRILJCI KAO ENERGETSKA SIROVINA ZA DOBIJANJE SINTETIKE NAFTE SA

ZAKONSKOM REGULATIVOM IZ OBLASTI ZATITE VAZDUHA

OIL SHALE AS AN ENERGY SOURCE FOR OBTAINING SYNTHETIC OIL WITH LEGISLATION IN

THE FIELD OF AIR PROTECTION Duko ukanovi.122

ANALIZA TEHNIKO-TEHNOLOKOG PROCESA PROIZVODNJE UGLJA U RUDNICIMA

JP PEU RESAVICA

ANALYSIS OF TECHNICAL AND TECHNOLOGICAL PROCESS OF PRODUCTION OF COAL MINES

IN JP PEU Nikola Majinski, Miroslav Ignjatovi, Sonja Vidojkovi.....................................................................128

DINAMIKA POSLOVNOG UDRUENJA, OSNOVA STRATEGIJE ODRIVOG TEHNOLOKOG

RAZVOJA PREDUZEA

DYNAMIC BUSINESS ENVIRONMENT BASE, FOR STRATEGIC SUSTAINABLE ENTERPRISE

TECHNOLOGY DEVELOPMENT

Saoptenja / Contributions

Dragan M. Zlatanovi.....138

RUDARSTVO IZMEU NACIONALNIH I PRIVATNIH INTERESA

Predrag Golubovi, Dima Jeni, Miomir Miki.....149 PROSTORNO PLANIRANJE U FUNKCIJI POVRINSKIH KOPOVA U RTB BOR

Jovan Kon, Miroslav Crnevi...157 NOVI ZAKONSKI PROPISI SISTEMA OSMATRANJA I OBAVETAVANJA DEPONIJA JALOVINA

Ljubia Stevi, Desimir Stevi, Neboja Mii, ivko Stevi...............................................................167 KORIENJE PROSTORA POVRINSKOG KOPA UGLJA ZA POTREBE ODLAGANJA PEPLA IZ

TE "KOSTOLAC"

Cvjetko Jovanovi, Dimo Miloevi......................................................................................................177 ZBRINJAVANJE OTPADA IZ TERMOELEKTRANA B i H

Svetomir Maksimovi, Igor Miljanovi, Aleksandar Petrovski, Milena Josipovi-Pejovi..............184 PRIMENA STRUKTURNIH MODELA U UPRAVLJANJU INTEGRISANIM PRIVREDNIM DRUTVOM

KOLUBARE I TENT-a

Maan Trifunovi, Velibor Popovi, Momilo Momilovi.................................................................195 MJESTO I ZNAAJ PREOSTALIH REZERVI UGLJA U "KOSTOLAKOM UGLJENOM BASENU" KAO

SIROVINSKE BAZE ZA PROIZVODNJU ELEKTRINE ENERGIJE U REPUBLICI SRBIJI

Dejan Filipovi.........................................................................................................................................203 UPOTREBA HIDROGEOLOKOG MODELA U DUGORONOM PLANIRANJU EKSPLOATACIJE UGLJA

NA POVRINSKIM KOPOVIMA RBKOLUBARA, LAZAREVAC

Miodrag Kezovi......................................................................................................................................210 GENEZA KOLUBARSKOG BASENA

Dragan Vukovi, Vlado Gaji...............................................................................................................219 OTVARANJE POVRINSKOG KOPA UGLJEVIK ISTOK

Maan Trifunovi,Veselin Bulatovi........................................................................................227 RAZMATRANJE MOGUNOSTI PROMJENE IZVOZA UGLJA NA PK "DRMNO" SA POSTOJEE ZAPADNE

NA ISTONOJ STRANI KOPA U CILJU STVARANJA BOLJIH USLOVA ZA RACIONALNI RAZVOJ KOPA

Dragica Jagodi Kruni, Vesna Jovii .................................................................................................236 IZMETANJE REKE KOLUBARE U FUNKCIJI OTVARANJA NOVIH POVRINSKIH KOPOVA U

KOLUBARSKOM LIGNITSKOM BASENU - II FAZA IZMETANJA REKE KOLUBARE SA PRITOKOM PETAN

Zlatko Jemenica, N. Liste, R. Tomi, S. Renovica G. oki.............................................................247 GEOLOKA GRAA LEITA UGLJEVIK - ISTOK I PRAVCI BUDUIH GEOLOKIH ISTRAIVANJA

Aleksandar Avramovi, Marinkovi Vladislav, Marko Dragievi253 HIDRODINAMIKE KARAKTERISTIKE ZAPADNOG KOSTOLAKOG UGLJENOG BASENA, SA

KONCEPTOM OTVARANJA RUDNIKA I OCENOM UTICAJA NA REIM PODZEMNIH VODA

Ristovski Ljiljana, Arsenijevi Svetlana, Nikoli Rua, Jovii Vesna...............................................268 OTKOPAVANJE I TRANSPORT UGLJA U JUNOJ ZAVRNOJ KOSINI POVRINSKOG KOPA POLJE D

Omer Musi, Halid ikui, efik Sarajli........................................................................................274 OPTIMALNI PARAMETRI OTKOPA KOMORNE METODE SA PROTONIM PROVJETRAVANJEM NA

PRIMJERU RUDNIKA LIGNITA BUKINJE

Dimo Miloevi, Relja Dragi, Nikolija Peri.....................................................................................283 ANALIZA POUZDANOSTI KOMBINOVANIH SISTEMA NA POVRINSKIM KOPOVIMA

Klara Konc Jankovi, J. Negrojevi, Dragan Draovi..289 PRIMENA NOVE TEHNOLOGIJE PRIPREME I TRANSPORTA PEPELA I LJAKE U VIDU GUSTE

HIDROMEAVINE U TE KOLUBARA B Nei D, Simi ., Milovanovi I., Miljevi T........................................................................................294

ANALIZA MOGUNOSTI PRIMENE SAVREMENIH SOFTVERSKIH PAKETA IZ OBLASTI

RUDARSTVA U PROJEKTOVANJU POVRINSKIH KOPOVA

Nadeda Stevanovi-Petrovi, Branislava Bukvi, Dragan Buha......................................................303 REENJE SISTEMA ZA ODVODNJAVANJE POVR[INSKOG KOPA POLJE ,,E, KOLUBARSKI

UGLJONOSNI BASEN,SRBIJA

Radia uri, Dragan Miloevi, Momilo Momilovi......................................................................308 PROJEKTOVANE UTEDE U ODRAVANJU POMONE MEHANIZACIJE PRIMENOM UREAJA ZA

UPRAVLJANJE MOTORNIM ULJEM CENTINEL, MIKROFILTRACIJU ULJA KLEENOFIL I

UGRADNJOM PREDPREISTAA VAZDUHA CYKLON

Nadica Drljevi.........................................................................................................................................318 RAZVOJ I PRIMENA TEHNOLOKOG MODELA RADA BAGERA ZA POTREBE OPERATIVNOG

PLANIRANJA UPRAVLJANJA KVALITETOM UGLJA NA PRIMERU TAMNAVSKIH KOPOVA Simi D., Lazarev S, Mihajlovi B, Vasojevi LJ. Ljubii M., Simi V......325

SWOT ANALIZA ENERGETSKOG POTENCIJALA LIVANJSKOG BASENA

Zoran Ili, Bosiljka Kitanovi....338 PROMENE EKSPLOATACIONIH KOLIINA UGLJA NA POVRINSKOM KOPU ,,POLJE D

elija Miodrag, Lasica Nenad, Saa Bokovi, Zoran Koprivica.......................................................346 TEHNOLOGIJA OTKOPAVANJA UGLJANA PK GRAANICA GACKO SA POSEBNIM OSVRTOM

NA RAD DROBILINIH POSTROJENJA SB 1315 I SB 1515

Ranko Stojanovi , Boko Vukovi ........................................................................................................353 PRIMJENA HIDRAULINIH BAGERA KAIKARA NA SELEKTIVNOJ EKSPLOATACIJI UGLJA NA

POVRINSKOM KOPU ''GRAANICA'' GACKO

Blagoje Spaskovski , Milorad Gruji , S.Musteci, D.Vagner ....362 UVOENJE NOVIH REAGENASA U POBOLJANJU TEHNOLOKIH PARAMETARA U FLOTACIJI

MAJDANPEK

Tako Maneski, Milorad Panteli, Mirko Buan, Vladimir Ili..369 PRODUENJE STRELE ODLAGAA TRANSPORTNOG SISTEMA RBB BOR-A NA KOPU

VELIKI KRIVELJ SA 30 m NA 45 m

Radmilo Rajkovi, Miroslav Ignjatovi, Branislav Rajkovi, Daniel Kranovi..378 ODVODNJAVANJE AKUMULIRANIH VODA PK BOR GOULD PUMPAMA

Dragan Milanovi, Daniela Urosevi Zoran Markovi1, Srana Magdalinovi,

Miroslav Ignjatovi, Vesna Ljubojev, Suzna Stankovi...385 STABILNOST SUSPENZIJE U FUNKCIJI FINOE MLEVENJA I UTICAJ NA TEHNOLOKE REZULTATE

PROCESA FLOTIRANJA KORISNIH KOMPONENATA IZ TOPIONIKE LJAKE

Milan orevi........395 SISTEMI ZA AUTOMATSKO UZORKOVANJE

Branislav Paajli.....................................................................................................................................402 NFORMATIKA, INFORMACIONI SISTEMI, MODELIRANJE I RAZVOJ SOFTVERA

Branislav Radoevi, Bogdan Radoevi...............................................................................................408 CENTRALNO-PLANSKI (KOMUNISTIKI) I TRINO ORIJENTISANI (KAPITALISTIKI) PRINCIP

LICENCIRANJA U GEOLOGIJI - KOMPARATIVNA ANALIZA

Dragoljub Lakovi...................................................................................................................................411 VODOUGLJENE EMULZIJE MOGUNOST PRIMENE U JP EPS-u I TRITU SRBIJE

Rajko Duki, Dragan Simi, Branko Perii.........................................................................................424 TRINA VALORIZACIJA VANBILANSNOG BOKSITA UZ MAKSIMALNO ISKORITENJE SIROVINSKE BAZE U KOMPANIJI BOKSIT MILII

Neo uri, Martinovi M., Radovanovi S., uri A.........................................................................431 MOGUNOST KORITENJA GEOTERMALNE ENERGIJE ZA POTREBE INDUSTRIJSKIH

ZONA I, II i III U BIJELJINI

Zoran Jakovljev, Slobodan Spasi, Tea Spasojevi......438 EKONOMSKO-FINANSIJSKI INSTRUMENTI EKOLOKE POLITIKE RACIONALNOG KORIENJA

MINERALNIH RESURSA

eljko Kamberovi, Zvonimir Miliji, Dragan Marinkovi, Boban Todorovi, Jasminka erovi, Zoran Petrovi, Marija Kora....445 INTEGRAL APPROACH TO ENVIRONMENTAL IMPACT ASSESSMENT FOR MINING AND

METALLURGICAL ACTIVITIES

Marina Vukovi, Novica Momilovi, Vesna M. Krsti Sneana orevi.....................................452 UPRAVLJANJE OPASNIM I NEOPASNIM OTPADOM U RB KOLUBARAD.O.O. OGRANAK

PRERADA VREOCI Vesna M. Krsti, Tijana Marinkovi, Sneana orevi, Marina Vukovi.....................................458

SKLADITENJA OTPADA U RB KOLUBARA D.O.O. OGRANAK PRERADA

Milisav Tomi, Miodrag Tomi, Miodrag urovi, Lana Risti, Vlatka Tadi..................464 UPRAVLJANJE IVOTNOM SREDINOM U VELIKIM INDUSTRIJSKIM SISTEMIMA U SRBIJI

Milena Dalmacija, Boo Dalmacija, Sran Ronevi, Miljana Prica, Elvira Karlovi,

Dejan Krmar, Ljiljana Raji.................................................................................................................472

ZELENA REMEDIJACIJA - UPOTREBA LETEEG PEPELA U TRETMANU SOLIDIFIKACIJE/STABILIZACIJE

Ljiljana Raji, Boo Dalmacija, Svetlana Ugarina Perovi, Milena Dalmacija, Sran Ronevi, Elvira Karlovi............................................................................................................478 KONVENCIONALNA ELEKTROREMEDIJACIJA KAOLINA ZAGAENOG Ni, Cu I Pb

Miro Maksimovi, Rajko orojevi.......................................................................................................484 UPUSTVO O NAINU POUMLJAVANJA NA ODLAGALITIMA POVRINSKIH KOPOVA

Sneana Vukovi, Miomir ivkovi.......492 ORGANIZOVANJE FUNKCIJE ZATITE OD POARA U PD RB KOLUBARA U SKLADU

SA NOVIM ZAKONOM

Veroslava Maleevi.................................................................................................................................500 ZNAAJ PRIMENE PROCESA ODSUMPORAVANJA DIMNIH GASOVA U PD TEKO KOSTOLAC

Milovan Rakija.......................................................................................................................................504 NEKI PRIMERI MOGUIH SANACIJA I REKULTIVACIJA STARIH KOMUNALNIH DEPONIJA

VRSTOG OTPADA (KDO) U SRBIJI SA POSEBNIM OSVRTOM NA REMEDIJACIJU GEOLOKE

SREDINE I PODZEMNIH VODA

P. Stjepanovi, D. Lazi, M. ugi.........................................................................................................514 PROMENA TEHNOLOGIJE DEPONOVANJA PEPELA I LJAKE NA SREDNJEM KOSTOLAKOM OSTRVU

Tanja Sali, Milan Kamberovi..............................................................................................................521 UTICAJ PRAINE NA POJEDINA RADNA MESTA U RUDNICIMA SA PODZEMNOM EKSPLOATACIJOM

Dragica Jovanovi, Ljiljana Bievac......527 UTICAJ TREPINE FLOTACIJE NA IVOTNU SREDINU LEPOSAVIA I OKOLINE

Nenad Mali, Una Matko-Stamenkovi, Miladin Trbi...534

MOGUA KONTAMINACIJA DEPOSOLA POVRINSKOG KOPA RAKOVAC TOKSINIM ELEMENTIMA

Bogoljub Vukovi2, Duko Nei3 .........................................................................................................540 BEYOND 2010, ODRIVI RAZVOJ NA POVRINSKIM KOPOVIMA UGLJA

RB KOLUBARA TA POSLE ZAVRETKA OTKOPAVANJA UGLJA?

Aleksandar Raki,Vojislav Filipovi, Ivana Raki, Zoran Raci, Vladislav Vasiljevi, Duko Obradovi......................................................................................................................................552 REKULTIVACIJA ODLAGALITA JALOVINE I DEPONIJE PEPELA I LJAKE PD RB KOLUBARA

I TE VELIKI CRLJENI - IZVOENJE RADOVA NA TERENU

Jasminka orevi-Miloradovi, Miroljub Miloradovi, Nataa Savi............................................556 MIKROBIOLOKA AKTIVNOST DEPOSOLA JALOVINE SPOLJNOG ODLAGALITA PK DRMNO-KOSTOLAC

Ruzica Lekovski, Radmilo Rajkovi, Miomir Miki....564 ZATITA IVOTNE SREDINE CEROVA OD VODA SA POVRINSKIH KOPOVA CEROVO1 I CEROVO2.

Davorin nidari....569 RUDARENJE U ZASAVJU I SMANJENJE NEGATIVNIH EKOLOKIH POSLEDICA, ZBOG

EKSPLOATACIJE MRKOG UGLJA, SA ERM METODAMA Rade Guberini, Zlatko Dragosavljevi, Slobodan Kokeri....578

REKONSTRUKCIJA IZVOZNOG POSTROJENJA IZVOZNOG OKNA, SANACIJA IZVOZNOG OKNA I

SPUTANJE IZVOZA SA K+240 m NA K+170 m U JAMI RMU SOKO Slobodan Kokeri, Miodrag Deni , Nikola Lili ......584

EKSPLOATACIJA METANA U RUDNIKU MRKOG UGLJA SOKO, POKRETA ENERGETSKE

EFIKASNOSTI U RUDNIKU

Mirko Ivkovi, Jovo Miljanovi..............................................................................................................592 ISTRAIVANJA UZROKA I POSLEDICA POVREIVANJA ZAPOSLENIH U JAMAMA

RMU REMBAS RESAVICA ZA PERIOD 2000-2010

Miroslav Ignjatovi, Radmilo Rajkovi, Branislav Rajkovi, Dragan Milanovi, Milan Popovi..599 ANALIZA STABILNOSTI PK PROGORELICA METODOM BISHOP I PROGRAMOM

PLANE FAILURE ANALYSIS

Omer Musi, Joe Kortnik, Halid ikui, efik Sarajli................................................................604 ORJENTACIJA I NAIN OSIGURANJA VEZNOG USKOPA PRI PROLAZU MEHANIZOVANOG IROKOG

ELA U RUDNIKU MRAMOR

Saa Miti, Zlatko Beli, Dragan Milojevi...........................................................................................614 PROJEKTOVANJE I IZRADA JAMSKOG MAGACINA EKSPLOZIVNIH SREDSTAVA U RUDNIKU

"RUDNIK" -RUDNIK Mirjana Stojanovi, Mirko Grubii, Jelena Milojkovi, Zorica Lopii,

Marija Mihajlovi, Tatjana otari......................................................................................................622

MINERALNA UBRIVA NA BAZI PRIRODNIH FOSFATA I MODIFIKOVANOG ZEOLITA

Ljiljana M. Dimitrijevi, Dragana Krsti ............................................................................................629 RAZVOJ POVRINSKOG KOPA KAMENOLOMA KRUEVICA ZBOG POVEANE

POTRANJE ZA KAMENOM

Ljubia Obradovi, Daniela Uroevi, Vojka Gardi, Aleksandar Milenkovi...635 FIZIKO-MEHANIKA KARAKTERIZACIJA ISTALOENOG MATERIJALA IZ FILTER TALONIKA

POGONA KOLUBARA-PRERADE U VREOCIMA SA OSVRTOM NA VALORIZACIJU MATERIJALA

U ENERGETSKE SVRHE

Vladan Marinkovi, Miroslava Maksimovi, Goran Pakovski, Milenko Jovanovi, Sneana Ignjatovi......644

IZRADA GEOMODELA LEITA KVARCNE MINERALNE SIROVINE KAONA KOD KUEVA SA

PRORAUNOM REZERVI PROGRAMOM ZA MODELOVANJE LEITA I PROJEKTOVANJE

POVRINSKIH KOPOVA MINEX 5.2.3.

Kenan Mandi, Elvir Babaji, Erna Mandi, Alisa Babaji ..........................................................651 UTICAJ STRUKTURNE GRAE NA VRSTOU KRUPNOZRNOG GABRA

ivko Sekuli, Vladimir Jovanovi, Aleksandra Dakovi, Zoran Sekuli..........................................658 OKRUPNJAVANJE UGLJENE PRAINE U CILJU VALORIZACIJE I ZATITE IVOTNE SREDINE

Vladimir Cvetkovski, Vesna Coni, Suzana Dragulovi, Milovan Vukovi,

Milena Cvetkovska..................................................................................................................................663

RAZVOJ BIOTEHNOLOGIJE ZA POLIMETALNI SULFIDNI KONCENTRAT

Vladimir D. Jovanovi, ivko T. Sekuli, Slavica R. Mihajlovi, Milan M. Petrov, Branislav B. Ivoevi...............................................................................................................................670 PONOVNA UPOTREBA OTPADNOG GIPSA I PEPELA U CEMENTNOJ INDUSTRIJI

OKRUPNJAVANJEM POSTUPKOM PELETIZACIJE

Milenko Jovanovi, Miroslava Maksimovi, Vladan Marinkovi, Goran Pakovski, Sneana Ignjatovi...676 KVALITET I MOGUNOSTI PRIMENE GABRA IZ LEITA UKRASNOG KAMENA CRNA REKA

KOD AGUBICE

Mihajlovi B., Simi D., Lazarev S., Ljubii M. i Simi V.................................................................682 PRIMENA BAZINIH STENA U ZAVISNOSTI OD NJIHOVOG KVALITETA

Nikoli J., Grujii Lj. Maksimovi M...................................................................................................690 PROBLEMATIKA EKSPLOATACIJE LEITA ALUVIJALNIH NANOSA U SRBIJI

Elvir Babaji, Kenan Mandi, Alisa Babaji, Erna Mandi.......695 UTICAJ HEMIJSKOG SASTAVA NA OTPORNE PARAMETRE DIJABAZA NA KAMENOLOMU RIBNICA

Mirko Grubii, Zoran Vukovi, Nataa Savi, Mirjana Stojanovi, Jelena Milojkovi,

Sinia Stojkovi.......................................................................................................................................700 NOVE MERE I TEHNOLOGIJE U BIOLOKOJ REKULTIVACIJI ZEMLJITA NA SPOLJANJEM

ODLAGALITU DRMNO Sinia Stojkovi ,Milinko Radosavljevi , Titomor Obradovi............................................................706

AKTUELNA PROBLEMATIKA IZRADE STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

ZA PROJEKTE EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA

Marko Popovi.........................................................................................................................................712 PRIMENA GEOSINTETIKIH MATERIJALA KOMPANIJE NAUE GmbH&Co.KG KOD IZGRADNJE

DEPONIJA SVIH TIPOVA OTPADA U OKVIRU RUDARSKIH KOMPLEKSA

Radmila Pivi, Aleksandra Stanojkovi, Srboljub Maksimovi, Dragan akmak...719 FIZIKO-HEMIJSKE KARAKTERISTIKE DEPOSOLA RUDARSKOG BASENA KOLUBARE I PREDLOG

MERA POPRAVKE

Milan Petrov, ivko Sekuli, Vladimir Jovanovi, Branislav Ivoevi, Milo okanovi................726 MOKRO MLEVENJE KVARCNOG PESKA I ODREIVANJE SPECIFINOG KAPACITETA MLINA

NA BAZI TEORIJE SLINOSTI

B.Grbovi, M. Spasojevi, M.Ignjatovi, J.Mii, M. Grbovi......734 TEHNOLOKI POSTUPAK ODSTRANJENJA BALASTNE MASE MEUSLOJNE JALOVINE IZ ROVNOG

UGLJA SA RASLOJENIH DELOVA KOLUBARSKIH LIGNITSKIH LEITA

Rudarstvo 2011 / Mining 2011

1

METODOLOGIJA ZA UTVRIVANJE OCENE STANJA I

PERSPEKTIVA RUDNIKA

ASSESSMENT METHODOLOGY FOR DETERMINING SITUATION AND

PERSPECTIVES OF MINES

Dragan M. Zlatanovi1, Lato Pezo

2, Vladimir Milisavljevi

3

1 Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, Republika Srbija;

1 Institut za optu i

fiziku hemiju, Beograd; 1 Rudarsko geoloki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Saetak

Za utvrivanje osnovnih principa na kojima bi se zasnivala metodologija za utvrivanje ocene stanja i perspektiva

rudnika, polazi se od definisanja kljunih tehniko-tehnolokih i ekonomskih faktora, ali i od uspenosti samog

procesa trinog prilagoavanja. On ne zavisi samo od rudnika pojedinano, ve i od sveukupnog okruenja koje u

veoj ili manjoj meri utie na njegove perspektive. Stoga i znaaj ovog istraivanja ide u pravcu prouavanja

fenomena reformi u rudarskoj industriji, kako na nivou rudarskih preduzea tako i same tranzicije privrede ka

trinoj ekonomiji, koju treba razumeti u celini ukupnih ekonomskih, socijalnih, politikih, kulturolokih, pa i

demografskih specifinosti svakog pojedinanog regiona ili lokalne zajednice, drave koja sprovodi reforme kao i

samog sektora u kome se reforme sprovode.

Kljune rei: rudarstvo, metodologija, aspekti uticaja, indikatori performasi

Abstract

To establish the basic principles on which would be based methodology for condition assessment and perspectives of

mines, the paper starts with defining the key technical, technological and economic factors, but also from of success

of the process of market adjustment. It depends not only on individual mines, but also the overall environment to a

greater or lesser extent affects their perspective. Hence the importance of this research going in the direction of

studying the phenomenon of reforms in the mining industry, both at the level of mining companies and the transition

to market economy, which needs to be understood as a whole overall economic, social, political, cultural, and

demographic characteristics of each region or local community, the state which is implementing reforms and the

sector in under the reforms.

Key words: mining, methodology, aspects of impacts, performance indicators

UVOD

Mineralne sirovine su neobnovljiv prirodni resurs i nakon vie vekova i decenija eksploatacije na tlu

Srbije, dolo je vreme da o svom mineralnom bogatstvu razmiljamo i zakljuujemo drugaije nego pre

deset, dvadeset ili pedeset godina. Jasno je da sada ne raspolaemo mineralnim bogatstvom koje u

eksploataciji moe davati visoke profite, da su kvaliteti i sadraji korisnih minerala opali i da su se

pogorali proizvodni i tehniki uslovi eksploatacije.

Zato je potrebno da se ukae na stvarno stanje u eksploataciji mineralnih sirovina i uslovima u kojima se

ona obavlja, procene i analiziraju planovi i programi mogue revitalizacije i obnavljanja rudarske

proizvodnje uz obezbeivanje stabilne trine pozicije, jednom reju, oceni stanje i perspektiva tj. utvrdi


2

mogunost njihove konsolidacije. Znai da novonastali uslovi privreivanja rudarskih preduzea predstavljaju okvir za definisanje samog pojma konsolidacije rudnika koji podrazumeva odrivo

privreivanje rudnika u trinim uslovima.

PRETHODNA ISKUSTVA

Savremeno investiranje u rudarstvo, odvija se u uslovima brojnih neizvesnosti i rizika. Prate ga stalne

promene prirodnih, tehnikih, trinih, urbanih, ekolokih, finansijskih, drutvenih i drugih uslova

privreivanja. Nauno-tehniki progres donosi nove, propulzivnije tehnologije, nove materijale, nove

energente i novu produktivnu tehniku opremu. Menjaju se trini uslovi, uslovi prodaje gotovih

proizvoda i usluga i uslovi naplate potraivanja iz poslovnih odnosa. Stalne su promene urbanih,

ekolokih i drugih uslova vezanih za lokaciju rudnika. Menjaju se drutveni i preduzetniki odnosi u

procesu funkcionisanja jednog rudarskog preduzea.

Sve te promene, direktno ili indirektno, pozitivno ili negativno, utiu na rudarsko preduzee ili projekat -

njihovu rentabilnost i prinosnu sposobnost. Zato je prirodna tenja svih investitora da to potpunije

procene i predvide verovatnou nastajanja promene uslova privreivanja i njen uticaj na ekonomiju

preduzea/projekat u koji ele da investiraju raspoloivi kapital.

Na osnovu dugogodinjeg iskustva u svetskim rudnicima pokazalo se da za pouzdanu procenu i

predvianje verovatnoe nastajanja promena uslova privreivanja, koja omoguuju investitorima da

pozitivne promene optimalno koriste, a da se od uticaja negativnih promena maksimalno tite treba

posmatrati kao nauno-struni problem.

Uporeujui naa dosadanja iskustava u sprovoenju reformi u rudarskom sektoru u odnosu na svetska

iskustva i iskustava zemalja u regionu, kljuni elementi programa ovih reformi nisu sporni, ve su sporne

razlike u pogledu redosleda poteza. Sem toga, sporne su razlike u pogledu brzine reformi, kao i kakva i

kolika ekonomska i politika uloga drave treba da bude u ovom sektoru privrede.

Tokom poslednjih 15 godina, znaajan, a i dalje rastui broj rudarskih preduzea je bio ukljuen u procese

privatizacije, restrukturiranja, ukrupnjavanja, stratekih partnerstva i zajednikih poduhvata. Ove promene

su omoguavale rudarskim preduzeima da otkrivaju nove kapitalne resurse i reaguju na promene u

rudarskoj industriji, meutim one takoe mogu predstavljati i veliki troak i nepredvidivi rizik.

METODOLOGIJA ZA UTVRIVANJE OCENE STANJA I PERSPEKTIVA

Kada je re o naim rudnicima, polazei od iskustava drugih, namee se potreba istraivanja i usvajanja

adekvatne metodologije za definisanje Modela kojim bi se vrila ocena stanja i perspektiva rudnika.

Ovakva istraivanja e biti prilagoena da sagledaju sve aspekte koji u veoj ili manjoj meri utiu na

konsolidaciju rudnika uzimajui u obzir naslee prolih vremena, kao i potrebu uklapanja u sveopte

drutvene reforme, vlasniku transformaciju i tranziciju ka trinom nainu privreivanja.

Naime, u ovom radu akcenat se stavlja na znaaj istraivanja u utvrivanju takve metodologije koja e biti

bazirana na postavkama uravnoteenosti unutranjih i spoljanjih uticajnih faktora izraenih preko

kvantitativnih i kvalitativnih parametara.

Kljuni faktori analize unutranje procene se uglavnom odnose na geoloki potencijal, tehnike

mogunosti rudnika, efikasnost rada, investicioni potencijal i budui razvoj. Kljuni faktori analize

spoljanje procene se veinom odnose na poslovno okruenje, regionalnu razvijenost i geografsku lokaciju

trita, slika 1.


3

Cilj analize spoljanjih mogunosti i pretnji je da se proceni da li rudarsko preduzee moe iskoristiti

mogunosti i izbei pretnje, kada se suoi sa nekontrolisanim spoljanjim okruenjem, kao to je

promenljivost cena, politika nestabilnost, drutvena tranzicija, promene zakonskih okvira, tabela 1. Cilj

analize unutranjih prednosti i nedostataka je procena naina na koji rudarsko preduzee obavlja

eksploataciju mineralnih sirovina sa aspekta rentabilnosti, produktivnosti i ekonominost rada.

Slika 1. Okruenje i aspekti uticaja na ocenu stanja i perspektiva rudnika

Tabela 1. Izbor kljunih faktora analize stanja i perspektiva rudnika kod utvrivanja Modela

Unutranji aspekti uticaja Faktori

Tehniko-

proizvodni aspekti

Mineralne sirovine i uslovi za rudarske aktivnosti*

Stepen istraenosti leita

PPS i trend proizvodnje

Iskorienost izgraenih kapaciteta

Raznovrsnost i kvalitet proizvoda

Projektovani vek rudnika

Aspekti

efikasnosti rada

Kvalitet upravljake strukture

Kvalifikovanost radne snage

Produktivnost

Finansijsko poslovni aspekti

Investicioni potencijal

Finansijska snaga (Zeta Altmanov test)

Komercijalna isplativost (IRR/DS (CAP Model))

Spoljanji aspekti uticaja Faktori

Regulatorni

aspekti

Politiki rizik

Ekonomski rizik


4

Poslovni rizik

Regionalni

aspekti

Ekonomska razvijenost lokalne zajednice*

Drutvena razvijenost lokalne zajednice*

Zatita ivotne sredine*

Nivo strunog obrazovanja*

Trini

aspekti

Potranja za mineralnim sirovinama (lokal.i/ili global.)

Konkurentnost i stabilnost cena na tritu

Adekvatna transportna infrastruktura

Industrijska povezanost

*preuzimaju se indikatori kao parcijalni kompozitni indeksi iz analize rudarskih regiona

Ispunjavanjem oba cilja moe se odgovoriti na pitanje mogue konsolidacije rudnika, odnosno ocenama

aspekta se sagledavaju ogranienja pojedinanih rudnika sa moguom projekcijom daljih koraka ka

ispunjavanju poetnih pretpostavki koji dovode do konsolidacije rudarskih preduzea.

Iz razloga to spoljanje okruenje moe znaajno da doprinese ubrzanju, ali i usporenju procesa

konsolidacije rudnika, posebna panja e se dati promenama u drutvu koja su direktno ili indirektno

vezana za uspenost tranzicije u rudarstvu i rizicima koji ih prate. Meu njima je, posebno, vano

analizirati i proceniti rizike koji prate finansiranje rudarskih projekata kako bi na odgovarajui nain

dobili odgovore na pitanja perspektivnosti i budue isplativosti rudnika.

injenica da rudarstvo ima znaajan ekonomski, socijalni i ekoloki uticaj na region gde rudnici imaju

potencijal da znaajno doprinesu koristima za stanovnitvo kroz kreiranje direktnog i indirektnog

zapoljavanja, prenosa znanja, poboljanje kapaciteta zdravstva i obrazovanja, poboljanje infrastrukture i

kreiranje poslovnih prilika za mala i srednja preduzea.

Na isti nain, otvaranje rudnika, eksploatacija, uticaj na ivotnu sredinu i neizbeno zatvaranje rudnika

moe takoe proizvesti znaajan negativan efekat na lokalno stanovnitvo ograniavajui im neka prava i

utiui na tradicionalni nain ivota.

Polazei od naina na koji se zasnivaju strategije lokalnog odnosno regionalnog razvoja, a uzimajui u

obzir potrebu da se kompozitna ocena regionalnog znaaja rudarstva ukljui u Model ocene stanja i

perspektive rudnika, detaljno e biti obuhvaena sa 5 aspekta posmatranja. Kao najvaniji aspekti razvoja

uzeti su: 1. Stanje i perspektive za rudarske aktivnosti; 2. Lokalni ekonomski razvoj, 3. Lokalni drutveni

(socijalni) razvoj, 4. Zatita ivotne sredine i 5. Nivo obrazovanosti, pri emu se uspeh meri njihovom

ravnoteom.

U normalnim uslovima rudarske proizvodnje mogue je da se pre izgradnje odgovarajuih rudarskih

proizvodnih objekata detaljno i realno proanaliziraju svi aspekti koji su od bitnog uticaja na budui rad i

poslovanje rudarskih preduzea.

Najvei uticaj u ovom smislu proizlazi iz injenice da je u rudarstvu znatno naglaen faktor promenljivih

prirodnih uslova. Oni potiu iz injenice da je genezom stvoreno leite sa posebnim karakteristikama i

specifinostima koje ine da nema optih reenja, ve da svako leite treba posebno tretirati i reavati

vodei rauna prvenstveno o leinim uslovima.

Zato se esto deava da se faze istraivanja, projektovanja, otvaranja i eksploatacije leita prilagoavaju

postojeim prirodnim uslovima, iako usvojena reenja nisu uvek tehniki i ekonomski najracionalnija. U

tom smislu je geografska lokacija leita potencirana, jer ako elimo neko leite da eksploatiemo, tada

e se graditi eleznika, putna i energetska infrastruktura ili e se korisnik pribliiti leitu i preraivake

kapacitete graditi u blizini rudnika. Samim tim, povoljna infrastruktura, a time i geografska povezanost i

pristup do trita igraju jednu od znaajnih aspekata uspenog funkcionisanja rudnika.


5

U rudnicima esto se susreemo sa neizvesnostima u planiranju proizvodnje koja moe biti prouzrokovana

iz razliitih izvora kao to su neujednaena raspodela kvaliteta rudnih rezervi, geo-tektonskih uslova,

pouzdanost opreme, potrebe za infrastrukturom, performanse metoda eksploatacije i prerade mineralne

sirovine. I pored toga to se ulau napori da se pravilno isplaniraju, ovakve operativne neizvesnosti,

moraju da se izbalansiraju kako bi se poboljala fleksibilnost u planiranju rada rudnika.

Dokazano je da u upravljanju rudnikom, najvei opseg uteda je mogu u poetnim fazama planiranja, u

okviru ali i delimino izvan studija izvodljivosti. Ovde, projektni tim eksperata ima veu slobodu da

istrai alternative i proceni rizik koristei razliite tehnike i ekonomske kriterijume. Kada je rudnik ve

otvoren, broj alternativa se smanjuje eksponencijalno kako rad rudnika napreduje. Iako je optimizacija

fokusirana na nivo proizvodnje i trokove, za trajan cilj upravljanja rudnikom, mnoge kljune odluke

sainjene su tokom inicijalne faze planiranja. Naknadno planiranje ima tendenciju da prati proizvodne

planove. Modifikacije se sprovode samo kada su neophodne zbog promena u finansijskim, tehnikim ili

socijalnim aspektima. Fleksibilnost u bilo kakvom planu predstavlja sposobnost da se suoava sa takvom

promenom.

Iz navedenih razloga, pored tradicionalnog inenjerstva i druga ogranienja treba uzeti u obzir kod

utvrivanja metodologije i definisanja modela ocene stanja i perspektiva. Shodno tome, na osnovu

najnovijih saznanja i linih istraivanja postavljen je osnov za definisanje integrisanog, multidsciplinarnog

i kompleksnog modela za ocenu stanja i perspektiva rudnika. Primena modela je koncipirana da ispunjava

zahtevani stepen univerzalnosti modela, odnosno primeni na rudnike bez obzira o nainu i vrsti mineralne

sirovine koja se eksploatie.Kao to je i pomenuto, prvi korak je prepoznavanje indikatora performansi

preko kojih je mogue pratiti stalne promene kako sa stanovita pojedinanog rudarskog

preduzea/projekta tako i sa strane njegovog okruenja.

To se moe postii struktuiranjem problema prognoziranja, a njegovo reavanje zahteva ukljuivanja vie

osoba (eksperata) u cilju objektivnijeg definisanja kriterijuma za dodelu teina atributima, generalizovanja

preferencija pojedinih grupa atributa, definisanja kompozitnog normalnog vektora ocena, definisanja

rangova i kompozitnog vektora prognoze (primena Delfi metode).

Proces prognoze je izuzetno kompleksan, zbog, po pravilu fazi (fuzzy) prirode indikatora, ukljuivanja

velikog broja atributa i sloenosti korelativnih veza.

METODE ISTRAIVANJA

Za razliku od dosadanjih analitikih metoda ocene rizika jednog rudarskog preduzea, polazna

koncepcija za definisanje modela ocene stanja i perspektiva je baziranje na koncepciji balansa

(uravnoteenosti), to podrazumeva odreivanje sveukupne relativne znaajnosti grupa obeleja,

oslanjajui se u postupku na interne i eksterne faktore koji utiu na performanse rudarskog preduzea.

Ovo upuuje na zakljuak da proces prognoze nije mogue potpuno matematiko-modelski i raunarski

automatizovati i da se pragmatino reenje problema moe traiti u hibridnom pristupu, kombinovanjem

ekspertskih znanja i logistike podrke koju pruaju matematika i raunarska tehnika. Stoga je u radu

primenjeno vie naunih metoda, od kojih se istie Delfi metoda, AHP metoda, Fuzzy logika, SWOT

analiza, metodologija usklaenih ciljeva (Balance Scorecard), Benchmarking tehnika kao i matematiko-

informatiki alati GIS, Visual Basic i Excel. Primenom tehnika uravnoteenosti uticajnih aspekata na

ocenu stanja i perspektiva rudnika baziranom na potencijalima razvoja rudarstva, mogue je u

odgovarajuoj meri oceniti uticaj unutranjih i spoljanjih faktora na rudarske aktivnosti kako stanja tako i

njihove perspektivnosti.


6

FAZE ISTRAIVANJA

Polazei od definisanih metoda istraivanja i postavljene metodike istraivanja, za definisanje modela,

utvruju se sledee faze istraivanja: pripremna faza, uvodna faza, ekspertska procena i sinteza indikatora,

hibridni model ocene rudnika, testiranje modela i ocena stanja i perspektiva rudnika i/ili leita, slika 2.

U pripremnoj fazi se vri izbor rudnika kao i selekcija rudarskih regiona odnosno optina u kojima se

nalaze rudnici na kojima e se model testirati i koji e rezultati ujedno posluiti za verifikaciju modela.

Izbor rudnika, svakako zavisi od injeninog fonda relevantnih informacija kojima se u trenutku

razmatranja raspolae. Izbor rudarskih regiona obuhvaenih analizom utvruju njihov znaaj koji imaju sa

izgraenim najbliim prilazima, naseljenim mestima, elektro-energetskom mreom, putnom

infrastrukturom, povoljnom hidrografijom i sl., koji su dostupni pa su niski zahtevi za izgradnjom nove

infrastrukture, raspoloivosti obuenog osoblja u toj oblasti, ak uzimajui u obzir i injenicu da e veina

ljudi zahtevati dodatnu obuku rukovanja sa modernom rudarskom mehanizacijom i opremom. Rudnici

koji su obuhvaeni analizom u primeni modela ocene stanja i perspektiva, mogu biti geografski

diversifikovani na teritoriji Srbije i pored demografske razlike, razlikuju se i po vrsti mineralne sirovine,

metodama eksploatacije, instaliranim kapacitetima, proizvodnim rezultatima, broju zaposlenih radnika,

stepenu mehanizovanosti, uslovima i stepenu opasnosti, finansijskim rezultatima, tritima i mnogim

drugim.

Za uvodnu fazu istraivanja koriena je sva raspoloiva dokumentacija o rudnicima. Prikupljenim

informacijama je data odgovarajua teina, ali se nije ocenjivala verodostojnost i tanost preuzetih

informacija. Izraeni poslovni planovi, studije i programi, koji sagledavaju mogunosti revitalizacije i

modernizacije rudnika, bilo da su oni objektivno sagledani ili predstavljaju subjektivne stavove i elje

rukovodstva rudnika, su prihvaene ne toliko kao tane, ve kao ulazni podatak koji je za Model

neophodan. Samim tim, ulazna greka za sobom povlai i greku u rezultatu. Time se ne dokazuje da je

Model neispravan ili netaan, ve e predstavljena ocena kao takva biti precenjena ili potcenjena. To znai

da e morati ponovo da se sagledavaju odgovarajui pokazatelji u sluaju negativne ocene perspektive

datog rudnika.

Faza ekspertske procene i sinteze indikatora, je sledei korak za izradu modela konsolidacije i ogleda se

u prepoznavanje indikatora performansi preko kojih je mogue pratiti stalne promene kako sa stanovita

pojedinanog rudarskog preduzea/projekta tako i sa strane njegovog okruenja. Za potencijale promena

svakako dominantnu ulogu imae oni indikatori koji prikazuju promene u delu poveanja iskorienosti

kapaciteta, produktivnosti, veku eksploatacije, ali meu najvanijim indikatorima bie ekonomsko-

finansijski pokazatelji (diskontna stopa i interna stopa rentabiliteta), kao i promene u politiko-poslovnom

okruenju.

Nakon izbora uticajnih faktora kao i definisanja liste indikatora koja obuhvata sve izabrane jedinice

posmatranja i kriterijume za njihovo poreenje, reavanje problema kvalitativnih ocena i prognoziranja

zahteva ukljuivanja vie eksperata. Interval skala je pogodan nain da se izvri kvantifikacija

kvalitativnih kriterijuma u skali od 1-5. Svakako da je mogue formirati standardni skup lingvistikih

izraza koji se mogu kvantifikovati u datoj skali (na primer za ocenu uticaja: veoma jak, jak, umeren, slab,

veoma slab). U cilju objektivnije kvantifikacije kvalitativnih kriterijuma fazifikacija je nain da se uvae

neodreenosti koje su prisutne kod iskazivanja lingvistikih promenljivih. Matrica odluivanja postaje

kvantifikovana po svakom kriterijumu i takvu matricu nazivamo uravnoteena Matrica odluivanja.

U fazi modeliranja korienjem Hibridnog Modela Ocene Rudnika, vri se normalizacija vrednosti

indikatora, to znai da se vrednosti indikatora svedu na interval 0-1. Normalizacija matrice odluivanja,


7

moe se vriti vektorskom i linearnom normalizacijom. Dakle, ako za jedan kvalitativan kriterijum

koristimo jedan standardni skup izraza i pripadajuu skalu za kvantifikaciju, a za drugi kvalitativan

kriterijum drugi skup koji se razlikuje po broju elemenata skupa, ali i po rasponu skale, onda postoji

opasnost da se ne uspostavi relativni odnos izmeu ta dva kriterijuma na korektan nain. Zato se mora

utvrditi jedinstven nain kvantifikovanja kvalitativnih indikatora.

Identifikacijom faktora iz spoljanjeg (eksternog) i unutranjeg (internog) okruenja, njihovom

sistematizacijom na anse i pretnje, odnosno snage i slabosti, SWOT analiza predstavlja alat za planiranje

strategije kojim se sueljavaju interne snage i slabosti rudnika sa eksternim ansama i pretnjama. Na ovaj

nain SWOT analiza kombinuje procenu internih faktora sa onima koji dolaze iz eksternih izvora na

tritu, u poslovnom i regionalnom okruenju i nad kojima rudnik nema kontrolu. SWOT analiza

predstavlja kljuni proces koji se koristi u situacionoj analizi. Rudnik bi trebalo da aktivira snage,

prevazie slabosti, iskoristi anse i da se odbrani od pretnji. Ovo je jedan od najznaajnijih segmenata

itavog planskog procesa, gde e SWOT analiza omoguiti zainteresovanim stranama (investitorima) da

sagledaju da li e rudnik zaista biti u stanju da ostvari plan. Odnosno, kolike su mu anse da se

konsoliduje i koje e prepreke biti prisutne.


8

Slika 2. Faze istraivanja u cilju definisanja Modela za ocenu stanja i perspektiva rudnika


9

Kombinovanjem Fuzzy ekspertskog sistema sa testom uravnoteenosti obezbeuju se objektivne teinske

ocene i obavljanje komplikovanog istovremenog poreenja vie optina / rudnika / projekata po SWOT

analizi.

Kvantifikovani SWOT ne samo da unapreuje navedene metode, ve ih razvija na osnovu Matrice

odluivanja. Objekti posmatranja (rudnici / optine) se postavljaju u 4 kvadranta, a prema koordinatama

koje odgovaraju njihovim kategorijama. Razlika se sastoji u tome da se na ordinatu nanose pokazatelji

spoljanjeg okruenja (mogunosti, pretnje), a na apscisu unutranjeg okruenja (prednosti-anse,

slabosti).

Za izraunavanje i poreenje vrednosti koordinata unutranjih i spoljanjih procena i njihov prikaz u polju

sa 4 kvadranta, prvo treba sabrati unutranje i spoljanje rezultate rudnika koji se porede, a zatim se od

zbira oduzima "benchmark" vrednost. Ovaj rezultat predstavlja koordinatu rudnika u matrici SWOT

analize. Vrednost koordinate e biti izmeu -1 i +1. Rudnik poseduje prednosti i mogunosti ako su

vrednosti koordinata vee od "benchmark" vrednosti, dok je rudnik komparativno slabiji i suoava se sa

slabostima kada su koordinate manje od "benchmark" vrednosti.

U fazi analize funkcionalnosti i testiranja modela primenjuje se AHP metoda da identifikuje i analizira

nekonzistentnost donosioca odluka u procesu rasuivanja i vrednovanja elemenata hijerarhije. ovek je,

naime, retko konzistentan pri procenjivanju vrednosti ili odnosa kvalitativnih elemenata u hijerarhiji. AHP

na odreen nain ublaava ovaj problem tako to odmerava stepen nekonzistentnosti i o tome obavetava

donosioca odluka. Ako je stepen konzistentnosti manji od 0,10, rezultat je dovoljno taan i nema potrebe

za korekcijama u poreenjima i ponavljanju prorauna. Treba, meutim, napomenuti da se u praksi esto

deava da stepen konzistentnosti bude vei od 0,10, a da se izabrani kriterijum ipak zadri kao najbolja.

Shodno tome, u modelu je prihvaen stepen konzistentnosti od 0,15.

Ocena stanja i perspektiva rudnika, kao poslednja faza modela, odreuje da li analizirani rudnik treba

smatrati kao vanim, ako on ima takve aspekte koji ga pozicioniraju u grupu rudnika koji mogu privui

neiji interes sa trita bilo kao potencijalnog investitora bilo kao stratekog kupca sirovine.

Uvodei konsolidacionu liniju kao donju granicu komercijalne isplativosti rudnika, ocenjuju se

perspektive rudnika bazirane na njihovim srednjoronim planovima i programima razvoja i predlau mere

revizije i ponovnog sagledavanja poslovnih planova.

ZAKLJUAK

Osnovna hipoteza od koje se polo u istraivanjima je da eksploatacija leita mineralnih sirovina

predstavlja sloen proces koji objedinjuje vie aspekata od prirodnih pa do trinih.

Do sada je u naim nauno-istraivakim aktivnostima samo fragmentarno izuavana oblast koja se odnosi

na utvrivanje metodologije za definisanje ocene stanja i perspektiva kojom bi se obuhvatio iroki spektar

uticajnih aspekata od prirodnih, tehnikih, ekonomskih, trinih, ekolokih, demografskih, ali i

drutvenog, regionalnog i nacionalnog aspekta. Stoga, prikazana metodologija u ovom radu obuhvatila je

vie naunih metoda, od kojih se istie Delfi metoda, AHP metoda, Fuzzy logika, SWOT analiza,

Benchmarking tehnika kao i matematiko-informatiki alati GIS, Visual Basic i MS Excel i treba da bude

potpuniji i svestraniji uvid u dosada ne osvetljene strane ove problematike.

Definisan model ocene stanja i perspektiva moe obezbediti naunu i strunu podrku u donoenju

operativnih, stratekih i investicionih odluka kako u poetnoj fazi planiranja tako i kod samog praenja

realizacije projekta, ali i kao mogunost komparativnog ocenjivanja sopstvene pozicije meu rangiranim

rudnicima i pored velike razliitosti meu njima.


10

LITERATURA

[1] Dr Dragan Zlatanovi, Doktorska disertacija, DEFINISANJE MODELA KONSOLIDACIJE RUDNIKA SA PODZEMNOM EKSPLOATACIJOM U SRBIJI, Rudarsko geoloki fakultet, 2010.

[2] Mr Dragan Zlatanovi, Dr Lato Pezo, Mr Vladimir Milisavljevi, ODREIVANJE STEPENA MEUZAVISNOSTI RUDNIKA I LOKALNIH ZAJEDNICA, asopis Rudarski radovi br.16,

2008.

[3] Mr Dragan Zlatanovi, Aleksandar trumberger, QUANTIFYING MINING PERFORMANCE INDICATORS: SPATIAL INFORMATION AND GIS TECHNOLOGY AS A TOOL IN THE

MINING INDUSTRY, mart 2009.

[4] The World Bank, THE USE OF SECTORAL AND PROJECT PERFORMANCE INDICATORS IN BANK-FINANCED INDUSTRY AND MINING OPERATIONS, A First Edition Note, Felix

Remy, Mamadou Barry, Industry and Energy Department, April 1995.

[5] The World Bank, LED & MINING (Local Economic Development and Mining), CD Manual, 2009.

[6] Robin Evans, SUSTAINABLE DEVELOPMENT AND RISK MANAGEMENT IN THE MINERALS INDUSTRY, Centre for Social Responsibility in Mining, Sustainable Minerals

Institute, University of Queensland, AUSIMM, 2004.

http://www.csrm.uq.edu.au/docs/AUSIMM_rde_2004.pdf

[7] R. Craig Johnson, Esq., Michael R. McCarthy, Esq., ESSENTIAL ELEMENTS AND RISKS IN BANKABLE FEASIBILITY STUDIES FOR MINING TRANSACTIONS, Parsons Behle &

Latimer, Salt Lake City, Utah, March 2001.

[8] Mihail Arandarenko i tim, MAPA TRITA RADA SRBIJE: OCENA REGIONALNIH RIZIKA I POTENCIJALA, Centar za visoke ekonomske studije, Beograd 2006.

http://www.csrm.uq.edu.au/docs/AUSIMM_rde_2004.pdf


11

STRATEGIJA RAZVOJA RUDARSKOG BASENA

,,KOLUBARA

STRATEGY FOR MINING BASIN KOLUBARA

Neboja eran, Vladan Radovanovi

RB Kolubara, Lazarevac

Abstrakt

Usvojena Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine definisala je rast energetskih potreba i

proizvodnje elektrine energije uz poveano uee domaih energetskih izvora. Analiza rasta potronje energije u

narednom periodu kazuje da je neophodno realizovati projekte izgradnje TE Kolubara B ( 2 h 350 MW) i novog

bloka TENT B3 ( 700 MW ). Pri tome bi jedan kapacitet snage od 700 MW zadovoljio oekivani rast potronje, a

drugi bi predstavljao zamenski kapacitet za stare, neefikasne i ekoloki neprihvatljive blokove. Izgradnja novog

kapaciteta je dugorono ekonomski isplativija od ulaganja u opremu za zatitu ivotne sredine na neefikasnim

postrojenjima i omoguava racionalnije raspolaganje ogranienim rezervama uglja. Kolubarski ugljeni basen

raspolae dovoljnim koliinama uglja kvaliteta koji moe uz odgovarajua investiciona ulaganja da podri ovakav

razvojni trend proizvodnje elektrine energije koji je u skladu sa osnovnim principima odrivog razvoja (energetska i

ekoloka efikasnost). Takoe, analize i oekivani trendovi razvoja potronje i potencijala proizvodnih kapaciteta

ukazuju na opravdanost ovakvog pristupa. Do 2015. godine planirano je gaenje 4 najstarija bloka, a zatim i ostalih

blokova snage do 200 MW zbog slabe efikasnosti i velikog potrebnog ulaganja u njihovu revitalizaciju.

Uvod

U periodu od 2000. godine preduzet je niz aktivnosti na obnovi, modernizaciji, unapreenju efikasnosti i

poveanju pouzdanosti proizvodnih postrojenja u termoelektranama. Najvei izvori sredstava za ove namene su

dolazili iz donatorskih sredstava u grant formi i dodelom tzv. "soft" kredita. Uslovi za dobijanje ovih sredstava i

veoma loe stanje postrojenja u elektranama su opredelili da je najznaajniji deo sredstava usmeren na

revitalizacije termoelektrana. Na ovaj nain se generisala situacija da su od 2006. godine mogunosti

proizvodnje elektrine energije prevazile proizvodne mogunosti rudarskih kapaciteta na ijem potencijalu se

bazira bilansiranje elektroenergetskog sistema. Razumljivo je da bi se bez intenzivnog ulaganja u proirenje i

modernizaciju postojeih rudarskih postrojenja ova disproporcija dalje uveavala. S druge strane, finansijski

potencijal "Elektroprivrede Srbije" nije omoguio da se posle 1990. godine nastavi investicioni ciklus izgradnje

novih proizvodnih kapaciteta i otvaranje novih rudnika uglja koji su zamenski kapaciteti za postojee na kojima

je zavrena eksploatacija ili je pri kraju. Poseban problem je to su investicioni ciklusi u rudarstvu dui i da za

otvaranje novih kopova treba vreme od najmanje 5 do 7 godina.

Dalja odlaganja investicionih ulaganja u rudarski sektor od 2012. godine rezultirae manjkom u

proizvodnji uglja od 7-8 miliona tona. Zajedniko za rudike je da je oprema stara preko 35 godina

(izuzimajui rudnik Tamnava Zapadno polje) i da je neophodno izvriti njenu revitalizaciju i

modernizaciju ili zamenu sa novom visokoautomatizovanom i produktivnijom, to mora da bude rezultat

tehno-ekonomskih analiza. Jedan od osnovnih segmenata modernizacije je i poveanje automatizacije

procesa uz racionalizaciju radne snage i poveanje vremenskog i kapacitetnog iskorienja. Takoe,

sistem odravanja je zastareo, neefikasan, skup i optereen velikim brojem radnika, te je neophodno hitno

izvriti racionalizaciju i modernizaciju opreme i procesa odravanja.


12

Kao posledica dugogodinjeg nefunkcionisanja za savremeno drutvo uobiajenih institucija odgovornih za

izgradnju stambenih i infrastrukturnih objekata, veliki problem predstavlja eksproprijacija i divlja gradnja.

Zbog problema sa preseljenjem sela Vreoci ugroena je proizvodnja na povrinskom kopu "Polje D" i

povrinskom kopu "Veliki Crljeni".

Planirana investiciona sredstva za projekte otvaranja novih povrinskih kopova uglja ("Polje E" i

"Radljevo") i proirenje postojeih na susedna eksploataciona polja ("Polje C" i "Polje G") su vie od 2

milijarde evra, od ega, po znaaju, treba izdvojiti sledee projekte:

Tabela br. 1 Planirana investiciona sredstva

Pozicija Ukupne investicije

( mil. )

Za period do 2015.

god.

( mil. )

1 Revitalizacija opreme u RB "Kolubara" 25,9 25,9

2 PK "Tamnava Zapadno polje"

(zavretak investicione izgradnje) 228,7 228,7

3 Proirenje "Polja D" u zoni Vreoca 220,2 220,2

4 Proirenje "Polja B" u "Polje C" 150 150

5 PK "Polje E"

(zamenski kop za PK "Polje D") 639,5 387,4

6 "Kolubara", PK "Radljevo" 947 585

(do2020.)

Ukupno 2 211,3 1 597,3

Finansiranje ovako velikih razvojnih planova je mogue ostvariti samo kombinovanim izvorima, i to:

Stratekim partnerstvom, prvenstveno u hitne nove proizvodne kapacitete (PK "Radljevo);

Povoljnim kreditnim aranmanima uz uee drave kao garanta;

Promenom cenovne politike elektrine energije, koja trenutno nije dovoljna ni za finansiranje

projekta zatite ivotne sredine.

Rudasrki basen Kolubara

U rudarskom basenu Kolubara je vrlo sloena situacija kao nikada do sada. Naime, neki kopovi su

zavrili eksploataciju ("Tamnava Istono polje), neki se blie kraju ("Polje D), a zamenski kapaciteti

nisu otvoreni (uz brojna nereena pitanja), odnosno neki od kopova ne mogu da ostvare projektovanu

godinju proizvodnju uglja. Sloenu situaciju najbolje ilustruje sledea projekcija proizvodnje uglja koja

je prikazana numeriki i grafiki.


13

Tabela br. 2 Projekcija proizvodnje uglja do 2020. god. ( x 106 t )

god.

Polje Polje Pro.

Tamnav

a Veliki Juno J.Krilo Polje

Ukupno B+C D Polje D Zapad Crljeni polje G Polje E

Radljev

o

2011 3,0 4,0 12,6 5,0 4,8 29,4

2012 5,0 2,0 13,0 6,0 4,0 30,0

2013 7,0 3,0 13,0 7,0 30,0

2014 5,0 7,0 12,0 4,0 4,0 32,0

2015 5,0 6,0 12,0 6,0 5,0 34,0

2016 5,0 6,0 12,0 5,0 6,0 3,0 37,0

2017 4,0 6,0 11,0 4,0 6,0 6,0 37,0

2018 4,0 6,0 10,0 3,0 6,0 8,0 37,0

2019 4,0 5,0 10,0 3,0 6,0 9,0 37,0

2020 4,0 10,0 3,0 12,0 9,0 38,0

Ukupno 46,0 6,0 39,0 115,6 22,0 28,0 49,8 35,0 341,4


14

Do 2000. godine proizvodnja uglja se odvijala na 4 povrinska kopa (Polje D, Tamnava zapad,

Tamnava istok i Polje B), a u vremenu od 2010. godine do 2020. godine proizvodnja uglja e se

odvijati na 6 povrinskih kopova (Polje C, Polje D, Tamnava zapad, Veliki Crljeni, Polje G,

Polje E i Polje Radljevo).

Preduslovi koje je neophodno ostvariti za gore navedenu proizvodnju uglja su:

1. Da izmetanje Vreokog groblja pone u maju 2011. god. a da bude

zavreno do kraja 2012. god.,

2. Da Baroevako groblje bude izmeteno 2013. god.,

3. Da do kraja 2014. godine bude regulisana reka Petan, izmeten put

Vreoci-Aranelovac, izmetena industrijska pruga i ureen

industrijski krug,

4. Da do kraja 2012. god. bude regulisana reka Kolubara u II fazu

5. Da do kraja 2013. god. bude izmetena Ibarska magistrala.

U zapadnom delu basena (PK "Tamnava zapadno polje" i PK "Veliki Crljeni") situacija je bolja od one u

istonom delu basena ("Polje D" i "Polje B/C"). Naime, na PK "Tamnava Zapadno polje" zavrena je

instalacija novog BTO sistema ime su stvoreni preduslovi za dostizanje projektovanog kapaciteta od 12

miliona tona uglja godinje. Za kompletno zaokruenje investicionog ciklusa ovog kopa preostalo je da se

uvede sistem za upravljanje kvalitetom uglja (projektna dokumentacija je zavrena, u pripremi je tender), da se

izvri nabavka odlagaa za meuslojnu jalovinu i nabavka dodatnog bagera i linije za ugalj). Na PK "Veliki

Crnjeni" otkopavanje uglja je u skladu sa projektom , mada postoje vei problemi sa eksproprijacijom. Za

nastavak eksploatacije, nakon zatvaranja ovog kopa (na susednom eksploatacionom poljuPolje G),

neophodno je izmestiti deo Ibarske magistarale i izvriti izmetanje reke Kolubare (druga faza).

Pored navedenog u zavrnoj fazi je izrada projektne investicione dokumentacije za otvaranje PK

Radljevo, koji bi trebalo da pone sa proizvodnjom uglja 2016. godine, ukoliko se realizuje projekat

izgradnje novog termokapaciteta.

U istonom delu basena, zbog nerenog pitanja izmetanja sela Vreoci, kao i kanjenja u pripremnim

radovima za otvaranje zamenskog kapaciteta ("Polje E") situacija je znatno komplikovanija. U cilju

uvaavanja posledica prethodno navedenog stanja preduzete su mere i uraena investiciono tehnika

dokumentacija za poveanje kapaciteta na povrinskom kopu "Polje B/C" najpre na 2,4, zatim na 3, a

zatim na 5 pa i 7 miliona tona uglja godinje sa otkopavanjem odlagalita "Istona kipa". Da bi se ovaj

projekat realizovao neophodno je izmestiti groblje u Baroevcu, zameniti nain odvoza uglja (instalirati

transportere sa gumenom trakom umesto eleznikog transporta), nabaviti jedan BTO sistem i

stabilizovati unutranje odlagalite. Termini za realizaciju ovih aktivnosti su veoma kratki (najkasnije kraj

2011.) i zahtevaju znatna materijalna sredstva u kratkom periodu. Podizanje kapaciteta na ovom kopu je

veoma bitno tokom prelazne faze do otvaranja povrinskog kopa ,,Polje E.

Projekat preseljenja sela Vreoci i groblja predstavlja najurgentniji projekat ne samo u Kolubari nego i u EPS-

u. Naime, krajnji rok za preseljenje groblja u Vreocima je kraj 2012. godina. Do tog vremena postoje rezerve

na ovom kopu. U suprotnom sluaju ve 2013. godine moe doi do znaajnog deficita u koliinama uglja koji

se isporuuje iz istonog dela basena, i taj deficit e trajati do dostizanja projektovanog kapaciteta na "Polju E".

Ovaj deficit moe biti umanjen dodatnim poveanjem kapaciteta na ostalim kopovima, kao i otkopavanjem

dela uglja "Polja E" iz "Polja D", ali to nee biti dovoljno da se nadomeste sve potrebne koliine uglja.


15

Ve kod izrade elektroenergetskog bilansa za 2011. godinu preduzete su mere za ublaavanje ovog deficita

smanjenjem isporuke uglja termoelektranama sa izrazito visokom specifinom potronjom (TE Morava i

TEK), kao i smanjenje koliina suenog uglja na minimum, samo za prioritetne potroae i maksimalnim

smanjenjem isporuke i prodaje komadnog sirovog uglja. Ova smanjenja e trajati do trenutka prevazilaenja

problema u kapacitetima kopova.

Ovo je i trenutno najvei problem u ostvarivanju strategije razvoja energetike u Srbiji do 2015. godine i

njega treba hitno reavati.

Kada su u pitanju kapaciteti za snabdevanje novih termoblokova treba konstatovati da je u prethodnom

periodu uinjen znaajan napredak u pripremi tehnike dokumentacije. Naime, u prethodnom periodu

najpre je izraena studija "Uporedna tehno-ekonomska analiza godinje proizvodnje uglja od sedam

miliona tona sa povrinskih kopova Radljevo i Juno polje za potrebe nove termoelektrane", a zatim i

"Studija izbora ogranienja i otvaranja povrinskih kopova Juno Polje i Radljevo sa komparativnim

prikazom tehno-ekonomskih aspekata eksploatacije uglja za izbor prioritetnog snabdevaa ugljem TE-TO

Kolubara B". Obe Studije su pokazale znaajne prednosti otvaranja i eksploatacije na PK Radljevo.

Uraena je "Studija opravdanosti izgradnje PK Radljevo".

Plan razvoja povrinskih kopova uglja za potrebe snabdevanja postojeih i novih elektrana jasno govori da

je ugalj osnovni energetski resurs Srbije u narednom periodu.

Ugalj ima dugoronu perspektivu i dobru konkurentnu poziciju u proizvodnji elektrine energije u Srbiji

kao najjeftiniji domai primarni energent. Umereno poveanje cene elektrine energije u duem

vremenskom periodu je rezultat korienja uglja kao osnovnog energenta u Srbiji. Do 2020. godine fokus

e biti na revitalizaciji i poveanju efikasnosti opreme za proizvodnju lignita, uvoenju opreme za

homogenizaciju uglja i isporuku uglja deklarisanog kvaliteta, kao i na modernizaciji postojeih i izgradnji

novih termoelektrana, a samim tim i poboljanju energetske efikasnosti.

Proizvodnja vee koliine elektrine energije uz smanjenje emisije SO2 je zadatak koji e biti stavljen pred

proizvoae elektrine energije u termoelektranama, ali i pred proizvoae uglja na povrinskim

kopovima. Taj zahtev koji je posledica sve stroijih zahteva koji dolaze iz Evrope i sveta mora biti deo

strategije Elektroprivrede Srbije u neposrednoj budunosti.


16

POVEANJE KAPACITETA POVRINSKOG KOPA DRMNO

NA 12 MILIONA TONA UGLJA GODINJE

INCREASE CAPACITY OF THE OPEN PIT" DRMNO" TO 12 MILLION

TONS OF COAL PER YEAR

Boo Kolonja

1, Veselin Bulatovi

2, Miroslav Ivkovi

2

1- Rudarsko-geoloki fakultet, Beograd, 2- PD TEKO KOSTOLAC

APSTRAKT

Lignit kao energetska sirovina za Republiku Srbiju ima dravni znaaj, posebno ako se uzme u obzir da se oko 70%

elektrine energije u Republici Srbiji dobija sagorevanjem ovog energenta. Kostoloki ugljeni basen, sa planiranim

poveanjem kapaciteta na 12 mil. tona, zajedno sa revitalizovanim blokovima TE "Kostolac - A" i dovoenjem

blokova TE "Kostolac - B" u punu pogonsku spremnost i izgradnjom novog bloka od 350 MW u narednom periodu

treba da postane jedan od najpouzdanijih snabdevaa EPS-a elektrinom energijom. U radu se sagledavaju tehniki

aspekti poveanja kapaciteta P.K. "Drmno" i procena nedostajue osnovne opreme i investicija za istu.

ABSTRACT

Exploitation reserves and quality of open cut mine Drmno with favorable conditions for the development of

exploitation make opportunity to raise capacity to 12 million tons of coal annually in the period from 2015 to 2040

year. With construction of a new unit of 350 MW in 2015 TE-KO Kostolac could have a total of 1397 MW. This

thermal power capacity could be achieved dynamically and reliably with the available supply of coal exploitation

until 2040 year. This would allow efficient use of available resources of coal in the most rational way to increase the

production cost of electricity, which would maximize the effects of the thermal system Kostolac.

1. Uvod

Imajui u vidu Strategiju razvoja energetskog sektora i opredelenje Elektroprivrede Srbije da se

ide u izgradnju novog termoenergetskog bloka u sistemu TE-KO Kostolac, nametnula se i

potreba za sagledavanjem mogunosti poveenja kapaciteta povrinskog kopa Drmno i

odreivanja maksimalno mogue zavrne konture povrinskog kopa u cilju odreivanja

eksploatacionih koliina uglja.

Projektovani vek rada blokova na lokaciji TE Kostolac "A" posle remonata je do 2024. godine

kada se planira zamenski kapacitet od 350 MW, slika 1. Blokovi na lokaciji TE "Kostolac - B" su

najnoviji u sistemu EPS-a i njihov rad je planiran do 2020. godine, kada sledi njihova

revitalizacija, a potom nastavak eksploatacije do 2039. godine. Izgradnja novog bloka, snage 350

MW planirana je 2015. godine. Za kontinualan rad svih blokova u termoelektranama "Kostolac"

ukupne snage oko 1350 MW, ukljuujui i proizvodnju oko 500.000 t komadnog uglja za iroku

potronju, potrebno je da povrinski kop "Drmno", otkopa i isporui oko 12x106 t uglja godinje.


17

Slika 1. Dinamika eksploatacije i razvoja termoenergetskih objekata u Kostolcu

2. Rezerve i kvalitet uglja leita Drmno

Na osnovu rezultata geolokog istranog buenja, izvrenih laboratorijskih ispitivanja i utvrivanja

kvaliteta sirovine izvreno je okonturivanje i proraun rezervi uglja u leitu Drmno. Istona i juna

granica leita uglja definisana je geolokim uslovima, isklinjenjem i erozijom. Uslovnu severnu

granicu leita predstavlja reka Dunav jer se ugljeni sloj kontinuirano prostire ispod Dunava i

prelazi u leite Kovin. Zapadna granica je vetaka i poklapa se sa istonom granicom susednog

leita uglja irikovac. Na osnovu stepena istraenosti u leitu su izdvojene rezerve B i C1 kategorije.

Prikaz geolokih rezervi, po kategorijama i klasama, sa prosenim parametrima kvaliteta uglja stanjem

na dan 31.XII.2007. godine (Elaborat o rezervama uglja u leitu Drmno, GEORAD d.o.o.), dat je u

tabeli 1. Tabela 1.

Kategorija Geoloke rezerve uglja, tona

Bilansne Vanbilansne Ukupno

B 187.029.356 107.639.929 294.669.285

C1 216.416.957 107.667.196 324.084.153

B+C1 403.446.314 215.307.125 618.753.439

W= 40,31% Ss= 0,61% C-fix= 17,91% = 1220 kg/m3

A= 17,31% Sa= 0,52% V= 25,16% GTS=11,30 MJ/kg

Su= 1,13% Koks= 34,47% sag.= 42,75% DTS= 9,87 MJ/kg

3. Geoloki model leita

Baza podataka - Iz geoloke baze koja je sadrala 414 buotina, nakon analize podataka

izbaeno je 26 buotina (netani podaci, prazne buotine, duplikati...). Baza sa 388 buotina

importovana je u Minex. Sve buotine podeljene su na tri perioda buenja: pre 2005. godine, od


18

2005 do 2007. godine i 2008.godine. Geoloki (stratigrafski) model je napravljen na podacima sa

320 buotina, od kojih je 180 imalo podatke o kvalitetu, i na osnovu njih je napravljen model

kvaliteta uglja (DTE, vlaga, pepeo). Na slici 2. je dat poloaj buotina korienih za izradu

geolokog modela, kao i buotine koje su izbaene iz modela.

Modeliranje leita - geoloki model je razvijen korienjem specijalizovanog softverskog

paketa Minex. Bazu podataka istranih radova Minex prevodi u svoju strukturu podataka koja

obuhvata etiri celine: osnovne podatke o lokacijama i geometriji buotina, podatke o litologiji

kartiranih intervala, podatke o analizama uzoraka i podatke o stratigrafiji, odnosno podatke o

definisanim slojevima.

Podaci o stratigrafiji u osnovnoj bazi nisu postojali, ve je na osnovu litolokih lanova

definisana osnovna koncepcija hijerarhije slojeva. Detaljnom analizom litolokih profila svih

buotina iz baze napravljen je stratigrafski niz, po kome je uraeno ifriranje slojeva na svakoj

buotini. Hijerarhija slojeva definisanih u modelu leita Drmno data je na slici 3. Pored uglja

uraena je i podela otkrivke, kao i meuslojne jalovine, prema litolokom sastavu.

Slika 2. Karta lokacija buotina


19

Slika 3. Hijerarhija slojeva strukturnog modela uglja

Na slici 4. dat 3D prikaz strukturnog modela leita u radnom okruenju Minex-a. Kao primer 2D

prikaza strukturnog modela na slici 5. prikazani su karakteristini profili strukturnog modela u

pravcu zapad-istok i u pravcu jug-sever.

Slika 4. 3D vizuelizacijom dela strukturnog modela leita Drmno


20

Slika 5. Karakteristini profili strukturnog modela leita Drmno

4. Okonturenje povrinskog kopa Drmno

Okonturenje povrinskog kopa "Drmno" za kapacitet od 12106 tona uglja godinje izvreno je

na osnovu sledeih kriterijuma:

snabdevanja teromelektrana Kostolac ugljem u koliini od 11,5 106 t godinje u periodu od

2015. godine pa na dalje,

snabdevanja iroke potronje ugljem u koliini od 0,5 106 t godinje,

bilansnih geolokih rezervi i kvaliteta uglja (Elaborat o rezervama, 2007. godine),

maksimalnog iskorienja geolokih rezervi u leitu,

maksimalnog obezbeenja kosina kopa u zoni arheolokog nalazita Viminacijum, i

poloaj postojeih infrastrukturnih objekata (termoelektrane, Viminacijuma, naseljenih mesta i

reke Dunav.

Granica kopa na zapadnoj strani odreena je na osnovu poloaja objekata TE "B", zatienog

prostora arheolokog nalazita Viminacijum i geoloke granice leita. Postavljena je tako to je

ostavljen sigurnosni pojas irine 150 m prema navedenim objektima i prostire se paralelno sa

granicom zatiene zone arheolokog parka Viminacijum severno prema Dunavcu. Dalje prema

severo-zapadu granica na uglju je odreena uvaavajui kriterijum monosti otkrivke,

koeficijenta otkrivke, debljinu III ugljenog sloja i dubinu zaleganja ugljenog sloja.

Severna granica kopa je odreena rekom Dunav, odnosno ostavljanjem sigurnosnog pojasa na

terenu minimalne irine 0.5 km (uska zona na severo-zapadnom rubu kopa) a prosene irine oko

0,7 km prema Dunavu. Istona granica na terenu je odreena (idui od severa ka jugu)

ostavljanjem sigurnosnog pojasa prema naseljenom mestu Klievac, a dalje prema jugu granicom

isklinjenja ugljenog sloja odnosno granicom bilansnih rezervi i ostavljanjem sigurnosnog pojasa

prema novoj trafo stanici i objektima za odravanje pomone mehanizacije. Granicu kopa sa

june strane predstavlja zavrno stanje rudarskih radova u martu 2010. godine.

Nagibi zavrnih kosina kopa odreeni su na osnovu geomehanike analize stabilnosti zavrnih kosina

uz odgovarajue koeficijente sigurnosti prema objektima na terenu. Generalni nagib zavrnih kosina

na otkrivci kree se od 13 (sa koeficijentom sigurnosti 1,5 prema selu Drmno i Klievac,

arheolokom nalazitu Viminacijum i reci Dunav) do 15o u ostalim delovima povrinskog kopa.


21

Ovakvom figurom zavrne konture povrinskog kopa Drmno zahvaena je povrina na terenu

od 2.450 ha, dok zahvaena povrina na krovini uglja iznosi 1.920 ha. Situaciona karta

ogranienja povrinskog kopa Drmno data je na slici 6.

Ukupne eksploatacione koliine uglja javljaju u dva ugljena sloja (II i III ugljeni sloj), koji ne

predstavljaju homogene geoloke strukture ve se odlikuju prisustvom jalovih proslojaka (po dva

jalova proslojka u oba ugljena sloja), tabela 2. Tabela 2.

II Ugljeni sloj III Ugljeni sloj

Proslojak Koliina (t) Proslojak Koliina (t)

1. proslojak U_II_1 7136909 1. proslojak U_III_1 126.438.360



Ukupno II ugljeni sloj: 19.303.478 Ukupno II ugljeni sloj: 309.533.520

Sveukupno (II+III ugljeni sloj): 328.836.998

Proraun ukupne koliine otkrivke i interslojne jalovine u ogranienoj konturi kopa prikazan je u

tabeli 3. Tabela 3..

- Direktna otkrivka, m3 1.553.757.528

- Interslojna jalovina (II ugljeni sloj), m3 J_II_1 1.014.079

1.058.176 J_II_2 44.097

- Interslojna jalovina (III ugljeni sloj), m3 J_III_1 9.406.638

14.284.206 J_III_2 4.877.568

Ukupno: 1.569.099.910

Proseni koeficijent otkrivke, koji predstavlja odnos ukupne oliine otkrivke prema masi uglja

iznosi 4.77 m3/t.


22

Slika 5. Granice P.K. "Drmno" na terenu, krovini i podini III ugljenog sloja


23

5. Potrebna oprema, kapaciteti i investicije

Vertikalna podela otkrivke i uglja na etae je uraena na osnovu: projektovanih kapaciteta

bagera, tehnolokih karakteristika bagera, geomehanikih parametara radne sredine, sigurnog

ostvarivanja projektovanog kapaciteta na uglju, potrebne dinamike napredovanja, kao i

obezbeenja dovoljne kopliine otkrivenog uglja na godinjem nivou.

Maksimalna monost uglja je 25 m u centralnom i zapadnom delu, a maksimalna debljina

otkrivke u zapadnom delu kopa iznosi oko 140 m, tako da je vertikalna podela kopa i raspored

BTO i BTD sistema izvren tako da se ove visine uspeno mogu otkopavati sa raspoloivom

opremom.

Za godinji kapacitet od 12 miliona tona uglja godinje, potrebni godinji kapaciteta na otkrivci

iznosi oko 57.500.000 m3, na osnovu ega je odreen je potreban broj bagera i njihov prostorni

raspored na otkrivci i uglju. Za godinji kapacitet od 12 miliona tona uglja potreban je jedan novi

BTO i BTD sistem u odnosu na Studiju opravdanosti za kapacitet kopa Drmno od 9 miliona tona

godinje.

Novi BTO sistem treba da ima sledee karakteristike: rotorni bager kapaciteta oko 7000 m3/h, odlaga

kapaciteta 8.500 m3/h i sistem od pet transportera irine 2000 mm i pogona 41000kW.

Novi BTD sistem treba da ima sledee karakteristike: rotorni bager kapaciteta oko 3.500 m3/h i sistem

od dva transportera irine 1600 mm i duine 3000 metara.

Vertikalna podela na est BTO sistema je odreena na osnovu kapaciteta izabranih bagera i

njihovih visina kopanja. Projektovani godinji kapaciteti bagera i projektovane visine etaa na

otkrivci prikazani su u tabeli 4. Tabela 4.

Sistem Bager Godinji kapacitet (m3)

Maksimalna visina kopanja

bagera (m)

Projektovana

visina etae (m)

VII BTO SRs 470.20/3 1.500.000 20 1

VI BTO Novi bager 12.000.000 32 25

V BTO SRs 2000.32/5 12.000.000 32 25

IV BTO SRs 2000.32/5 12.000.000 32 23

III BTO SRs 2000.28/3 10.000.000 28 20

II BTO SRs 1300.26/5 6.000.000 26 20

SRs 470.20/3 1.500.000 20 12

I BTO SRs 470.16/1.5 1.500.000 16 10

ERs 710.17.5/13 1.500.000 13 9

Ukupno: 58.000.000 219 145

Podela ugljenog sloja na etae je izvrena na osnovu prostornog poloaja ugljenog sloja i

kapaciteta bagera koji su projektovani da rade na uglju. Rudarsko-geoloki uslovi diktirali su

kose etae na uglju, sa napredovanjem fronta rudarskih radova paralelno od juga prema severu.


24

Na II ugljenom sloju predvien je rad postojeeg bagera SHs 630 u sistemu sa tri transportera irine

1400 mm i duine 3500 metara.

Na III ugljenom sloju projektovane su tri etae. Na prvoj etai novi rotorni bager otkopava visinski

blok, i isti se prostire na itavoj irini fronta od istone do zapadne granice kopa. Na drugoj etai

visinski blok otkopava rotorni SRs 800.16/1,5. Na prvoj podetai tree etae visinski radi bager SRs

400.16/1, a na drugoj podetai dubinski radi bager vedriar ERs 710.17.5/13. Projektovani

kapaciteti bagera i visine etaa na uglju prikazani su u tabeli 5. Tabela 5.

Sistem Bager Godinji kapacitet

(t)

Maksimalna visina

kopanja bagera (m)

Projektovana visina etae

(m)

II US_BTD SHs 630 1.000.000 10 4

III US_BTD

Novi bager 4.000.000 16 8

SchRs 800.16/1.5 4.000.000 26 8

SRs 400.16/1,5 2.000.000 17 do 5

ERs 710.17.5/13 1.000.000 13 do 3

Ukupno: 12.000.000 83 24

Procena investicija za nedostajuu osnovnu opremu za potrebe realizacije kapaciteta povrinskog

kopa "Drmno" za kapacitet od 12106 tona uglja godinje iznosi:

1. Novi BTO sistem treba da ima sledee karakteristike: rotorni bager kapaciteta oko 7000 m3/h, odlaga kapaciteta 8.500 m

3/h i sistem od pet transportera irine 2000 mm, duine 8000 m i

pogona 41000kW. Ukupno procenjena vrednost sistema je oko 75.000.000 .

2. Novi sistem na uglju treba da ima sledee karakteristike: rotorni bager kapaciteta oko 3.500 m3/h sa samohodnim transporterom i sistem od dva transportera irine 1600 mm i duine 3000

metara. Ukupno procenjena vrednost sistema je oko 25.000.000 .

Kljuni preduslov za realizaciju ovog kapaciteta na uglju je nabavka i putanje u rad novog

sistema na uglju najmanje godinu dana pre postizanja planirane proizvodnje od 12 miliona tona

uglja godinje.

6. Zakljuak

Eksploatacione rezerve i kvalitet uglja povrinskog kopa Drmno uz povoljne uslove razvoja

eksploatacije, otvaraju mogunost podizanja kapaciteta na 12.000.000 tona uglja godinje u

periodu od 2015. do 2040. godine. Izgradnjom novog bloka od 350 MW 2015. godine, TE-KO

Kostolac bi raspolagao sa ukupno 1.397 MW. Ovaj termoenergetski kapacitet bi se mogao

dinamiki ostvariti i pouzdano snabdevati sa raspoloivim eksploatacionim koliinama uglja na do

2040. godine. Na ovaj nain bi se omoguilo efikasno iskorienje raspoloivog resursa uglja na

najracionalniji nain uz ekonomino poveanje proizvodnje elektrine energije ime bi se postigli

maksimalni efekti termoenergetskog sistema Kostolac.


25

PERSPEKTIVA I RAZVOJ RUDARSKE INDUSTRIJE U

RTB-BOR

PERSPECTIVES AND DEVELOPMENT OF THE MINNING INDUSTRY

IN RTB BOR

Dima Jeni

1; Predrag Golubovi

1, Milenko Savi

2, Danijel Kranovi

3

1 - RTB BOR, 2 - RDS-Bor, 3 - IRM-Bor

Izvod

Kompanija RTB Bor Grupa je jedini proizvoa bakra i plemenitih metala u Srbiji. Proizvodnja se u kontinuitetu

odvija poev od 1903. god. na lokalitetima u Boru i Majdanpeku. Danas se eksploatacija rude bakra obavlja u

Borskom delu basena u leitima Veliki Krivelj, u jami Bor i u leitu Severni Revir u Majdanpeku, u postojeim

kapacitetima sa zastarelom tehnologijom. To ukazuje na potrebu definisanja novog stratekog plana razvoja

proizvodnje bakra u RTB-Bor i njegovu implementaciju u praksi. Strateki plan proizvodnje bakra se zasniva na

overenim geolokim rezervama rude bakra od preko 2,5 milijarde tona, na mogunosti poveanja kapaciteta

eksploatacije rude nabavkom nove visokokapacitivne rudarske mehanizacije, rekonstrukciji i nabavci nove

flotacijske opreme i rekonstrukciji topionice i izgradnji nove fabrike sumporne kiseline, ime e se postii vei

tehnoloki rezultati i zatita ivotne sredine prema najviim ekolokim standardima.

Kljune rei: proizvoa bakra, plemeniti metali, strateki plan, visokokapacitivna oprema, rekonstrukcija

topionice, fabrika sumporne kiseline, ivotna sredina

Abstract

The company RTB Bor is the only producer of copper and precious metals in Serbia. Production has been

continuously going on since 1903 at sites in the Bor and Majdanpek areas. Today, copper ore is mined in the Bor

area, in the Veliki Krivelj open pit mines, in the underground pit of Bor and in the "North Mining District" in

Majdanpek, with existing facilities and with outdated technology. This indicates the need for defining a new

strategic plan for the development of copper production in RTB Bor and its implementation in practice.

Strategic plan of copper production is based on verified geological reserves of copper ore of over 2.5 billion tons, on

the possibility of increasing the capacity of ore supply with new high-capacity mining equipment, reconstruc

stanje i perspektive u rudarstvu i odrţivi razvoj mining present state

Documents