1

Srpska dijaspora u Saveznoj Republici Nemackoj

Autor: Dr. Đorđe Tomić

2016

2

OVA STUDIJA JE RAĐENA U OKVIRU PROGRAMA MIGRACIJE ZA RAZVOJ PO NALOGU SAVEZNOG MINISTARSTVA ZA PRIVREDNU SARADNJU I RAZVOJ SAVEZNE REPUBLIKE NEMACKE (BMZ).

U CELOM SVETU SU DRUŠTVA I POJEDINCI U POKRETU: 250 MILIONA LJUDI DANAS ŽIVI IZVAN SVOJE MATICNE ZEMLJE. TIME SE STVARAJU ŠANSE: MEĐUNARODNA RAZNOLIKOST I RAZMENA PODSTICU PRIVREDNE, POLITICKE I DRUŠTVENE PROCESE - U ZEMLJAMA PRIHVATA I U MATICNOJ ZEMLJI.

MIGRANTI PREDSTAVLJAJU VAŽNE MOSTOVE IZMEĐU ZEMALJA. SVOJIM ZNANJEM, IDEJAMA, ISKUSTVIMA I KONTAKTIMA UNOSE ODRŽIVE PROMENE. PRITOM NA RAZNE NACINE POMAŽU SVOJIM MATICNIM ZEMLJAMA DA OSTANU PERSPEKTIVNE, A ISTOVREMENO UCESTVUJU I U OBLIKOVANJU DRUŠTVA U NOVIM ZEMLJAMA. U TOME VIDIMO OGROMAN POTENCIJAL ZA RAZVOJ. PO NALOGU SAVEZNOG MINISTARSTVA ZA PRIVREDNU SARADNJU I RAZVOJ SR NEMACKE (BMZ) PODSTICEMO ANGAŽOVANJE MIGRANATA IZ ZEMALJA U TRANZICIJI I ZEMALJA U RAZVOJU I SAVETUJEMO NAŠE PARTNERSKE ZEMLJE KAKO DA KORISTE MIGRACIJE ZA ODRŽIV RAZVOJ.

PROGRAM „MIGRACIJE ZA RAZVOJ“ USMEREN JE NA PET OBLASTI DELOVANJA:

PRENOS ZNANJA KROZ RAZVOJNO ORIJENTISAN POVRATAK MIGRANATA STRUCNJAKA

SARADNJA SA DIJASPOROM

MIGRANTI KAO PREDUZETNICI - POSLOVNE IDEJE ZA RAZVOJ

SAVETOVANJE ZA MIGRANTE

SAVETOVANJE ZA MIGRACIONU POLITIKU

3

Struktura

Sažeti pregled _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 5Summary _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 6Spisak skraćenica _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 7 Uvod: Cilj i metodologija studije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 8

Šta je srpska dijaspora i ko joj pripada? _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 8

Šta znamo o srpskoj dijaspori? _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 9

Kratka istorija nastanka dijaspore u Nemačkoj _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 9

Klasifikacija srpske dijaspore u Nemačkoj i sa stanovišta globalnog poređenja _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 11

Vrste imigracije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 13Imigracija radi zapošljavanja _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 13

Imigracija tražioca azila _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 13

Imigracija radi studiranja ili sličnog obrazovanja _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 14

Strukturne karakteristike srpske dijaspore u Nemačkoj _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 15Nivo obrazovanja _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 15

Opšti uslovi života _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 15

Primanja i profesionalni položaj _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 16

Nezaposlenost _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 17

Geografska raspodela srpske dijaspore u Nemačkoj _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 17

Linije razdvajanje/konfliktne linije unutar dijaspore tj. prema drugim grupama dijaspore iz postjugoslovenskog prostora_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 19

Organizacije srpske dijaspore u Nemačkoj _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 21Stepen i oblici organizovanosti _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 21

Kratak pregled srpskih politika u odnosu na dijasporu _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 24Aktivnosti (kulturne i političke) dijaspore usmerene na Srbiju _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 26

Razvojno-političko angažovanje dijaspore i motivi _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 29Preporuke za program Migracije za razvoj _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 31

Savetovanje za migracionu politiku _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 31

Savetovanje za migracije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 31

Razvojno orijentisan povratak _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 32Povratak starijih migranata i njihov potencijal za razvojnu politiku

Poslovne ideje za razvoj _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 34Start-up i podsticanje hub-ova sa težištem na IT usluge

Saradnja sa dijasporom _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 35Kontakt sa dijasporom: komunikacija i socijalni mediji Kratkoročni eksperti iz dijaspore Razvojno politički potencijali udruženja „Samit dijaspore“ - skup za umrežavanje srpske dijaspore u Nemačkoj Jedno krovno udruženje srpskih organizacija ili više njih?

4

Dodatne analize i otpimizacija kvaliteta podataka _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 38

Završne napomene _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 40

Prilog _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 41Tabele _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 41

Spisak literature i izvora _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 51Sekundarna literatura i objavljeni izvori

Intervjui, intervjui sa ekspertima, korespodencija e-mail-om, ankete i pretraživanja na internetu _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 61

Važne organizacije i institucije _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 62

5

Centralna tema ove studije je srpska dijaspora u Nemačkoj. Njoj pripada 230.000 državljana Republike Srbije (stanje iz 2015. godine), od kojih većina ima sopstveno iskustvo sa migracijom i to uglavnom iz vremena velike migracije iz (bivše) Jugoslavije krajem 60-tih tj. početkom 90-tih godi-na prošlog veka. Ciljevi čitavog projekta, čiji su najvažniji rezultati predstavljeni u ovoj studiji, su kao prvo, da se izvrši sistematsko naučno ispitivanje istorijskog i sadašnjeg položaja srpske dijaspore u Nemačkoj, kao drugo, da se sveobuhvatno prikaže politika dijaspore Republike Srbije, kao treće da se izvrši mapiranje srpskih udruženja (dijaspore) u Nemačkoj, i kao četvrto da se formulišu preporuke za delovanje u cilju razvojno orijentisanog uključivanja dijaspore (organizacija, udruženja i pojedinaca) kao aktera u poljima delovanja programa „Migra-cije za razvoj“, koji sprovodi Centar za međunarodne migracije i razvoj (CIM), zajednička organizaciona jedinica Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIZ) i Nemačke savezne agencije za zapošljavanje.

Profil srpske dijaspore u Nemačkoj, izrađen i ovde prikazan na osnovu istraživanja sprovedenog u periodu od aprila do jula 2016. godine, zasniva se na kvantitativnoj i kvalitativnoj analizi. Prvo je izvršena analiza nemačkog i srpskog statističkog materijala. Drugo, izvršena je evaluacija odgovarajuće naučne literature o dijaspori i migracijama: tu spadaju aktuelne naučno-političke, sociološke i ekonomske studije kao i brojni naučno istorijski, etnološki i naučni jezičko-kulturološki radovi. Treće, na osnovu razgovora sa stručnjacima, neformalnih razgovora i online ankete, sprovedene isključivo u svrhu izrade studije, generisani su novi izvori, koji su se koristili za analizu. Četvrto, u okviru celokupnog projekta sastavljen je i analiziran detaljan spisak srpskih udruženja (dijaspore) kao deo celokupnog projek-ta, čime je omogućen bolji pregled kontakata sa organizacijama, klubovima, udruženjima i mrežom srpskih migranata koji žive u Nemačkoj.

Sažeti pregled

6

The profile of the Serbian diaspora in Germany presented here is the result of the examination carried out in the period between April and July 2016 is based upon both a quantitative and a qualitative analysis. Firstly, for this purpose, German and Serbian statistical material was evaluated. Secondly, the relevant scientific literature focusing the topics of diaspora and migrati-on was evaluated: This included current political science, socio-logical and economic studies as well as a large number of histo-rical, ethnological and linguistic and cultural scientific works. Thirdly, new sources used for analysis were generated by several expert interviews, informal discussions and an online survey conducted specifically for the purposes of the study. Fourthly, as part of the overall project, an extensive list of Serbian (diaspora) associations was created and evaluated, which represents a good overview of contacts to Germany-based Serbian migrant organi-zations, clubs and associations and networks.

The focus of the study is the Serbian diaspora in Germany. It includes approximately 230.000 Serbian nationals (as of 2015) of which the majority has an own migration experience, which in turn is to be dated primarily to the periods of massive migration from (the former) Yugoslavia in the late 1960s and since the early 1990s respectively. Objectives of the whole project, whose main result is the present study, were firstly, the systematic research of the historical and current situation of the Serbian diaspora in Germany; secondly, the summary of the di-aspora policy of the Republic of Serbia; thirdly, the creation of a mapping of Serbian (diaspora) organizations in Germany; and, fourthly, the formulation of recommendations for the deve-lopment-oriented integration of the diaspora (organizations, associations and individuals) as agents in the fields of action of the program migration for development which is realized by the Centre for international migration and development (CIM), a joint operation of Deutsche Gesellschaft für Internationale Ge-sellschaft (GIZ) and the German Federal Employment Agency.

Summary

7

AHK ___________ Nemacko-srpska privredna komora

AufenthG _______ Zakon o boravku stranaca

BAMF _________ Savezna služba za migraciju i izbeglice

BMZ___________ Savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj

CDU ___________ Hrišcansko-demokratska unija

CIM ___________ Centar za med-unarodne migracije

DAAD __________ Nemacka služba za akademsku razmenu

DGB ___________ Nemacki savez sindikata

EBRD __________ Evropska banka za obnovu i razvoj

EG ____________ Evropska zajednica

EU ____________ Evropska unija

FPN ___________ Fakultet politickih nauka

GIZ ___________ Nemacko društvo za med-unarodnu saradnju

IHK ___________ Industrijska i trgovinska komora

IT ____________ Informacione tehnologije

KfW ___________ Kreditna banka za obnovu

MdB __________ Clan Bundestaga-a (nemacko Savezno vece)

PME __________ Program „Migracije za razvoj“

RTS ___________ Radio-Televizija Srbije

SPD ___________ Socijaldemokratska partija Nemacke

UN____________ Ujedinjene nacije

USAID _________ United States Agency for International Development

XaaS __________ Anything as a Service

ZAV ___________ Centralna služba za med-unarodno tržište rada i posredovanje strucne radne snage

ZSD ___________ Centralni savet Srba u Nemackoj

Spisak skracenica

8

Uvod: Cilj i metodologija studije

Tačno 230.000 srpskih državljana trenutno (stanje iz 2015. godine) živi u Saveznoj Republici Nemačkoj (Nemački savezni zavod za statistiku 2015, str. 83). Neki su potomci onih Srba1, koji su imigrirali u Nemačku tokom 20. veka, mada većina – tačno 187.000 ljudi – ima sopstveno iskustvo sa migracijom, koja može da se poveže sa periodom od kraja 60-tih. I nakon više od pola veka, u periodu kada su ih nemački državni organi i društvo posmatrali kao Jugoslovene, Srbi i dalje čine najveću grupu migranata u Saveznoj Republici Nemačkoj. Srpska dijas-pora u Nemačkoj, o kojoj skoro da i nema novijih sistematskih i naučno zasnovanih saznanja, predstavlja osnovnu temu ove studije.

Istraživanje je sprovedeno u periodu od aprila do jula 2016. godine po nalogu Centra za međunarodne migracije i raz-voj (CIM), organizacione jedinice Nemačkog udruženja za međunarodnu saradnju (GIZ) i Nemačke savezne agencije za zapošljavanje. Osnovni cilj studije je definisanje konkretnih preporuka za delovanje radi razvojno orijentisanog uključivanja dijaspore (organizacija, udruženja i pojedinaca) kao aktera u oblastima delovanja u programu „Migracija za razvoj“, koja istovremeno čini njihov ključni deo. Prikazan profil srpske dijaspore u Nemačkoj zasniva se na kvantitativnoj i kvalita-tivnoj analizi. U tu svrhu je izvršena prvo analiza nemačkog i srpskog statističkog materijala.2 Drugo, izvršena je evaluacija odgovarajuće naučne literature o temi dijaspora i migracija: u nju spadaju aktuelne naučno-političke, sociološke i ekonomske studije kao i brojni naučno istorijski, etnološki i naučni jezičko-kulturološki radovi. Treće, na osnovu razgovora sa stručnjacima, neformalnih razgovora i online ankete, sprovedene isključivo u svrhu izrade studije, generisani su novi izvori, koji su se koristili za analizu. Četvrto, u okviru celokupnog projekta sastavljen je i analiziran detaljan spisak srpskih udruženja (dijaspore) kao deo celokupnog projekta, čime je omogućen bolji pregled kontakata sa organizacijama, klubovima, udruženjima i mrežom srpskih migranata koji žive u Nemačkoj.

1 U studiji se koriste izrazi samo u muškom rodu i to isključivo radi lakšeg čitanja. Osim na mestima gde je to izričito navedeno, misli se na pripadnike i orijentaciju oba pola.

2 Pored publikacija Nemačkog saveznog zavoda za statistiku i Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije uzeti su u obzir i po-daci Nemačke savezne agencije za zapošljavanje pripremljeni po zahtevu ZAV-a posebno za ovu studiju, kao i podaci drugih službi. Zahvaljuje-mo se svim uključenim institucijama i kolegama na ovoj izvanrednoj pomoći!

ŠTA JE SRPSKA DIJASPORA I KO JOJ PRIPADA?

Pre nego što pogledamo strukturu srpske dijaspore, isplati se da se ukratko pozabavimo pitanjem definicije pojma dijaspore u ovom konkretnom slučaju (opšte o pojmu pogledati: Brubaker 2005; Brubaker 2009; Ben Rafael/Sternberg 2009; Bauböck / Faist 2010). Koliko god da je tačno da ne postoji pogrešna ili tačna definicija, već samo više ili manje korisna definicija za konkretno pitanje, toliko je i teško da se „Srbi“ u Nemačkoj ubroje u „dijasporu“ bez bilo kakvog diferenciranja. To je povezano, s jedne strane, sa institucijama i organizacijama, koje se u ovim definicijama navode. Tako na primer Republika Srbija sve Srbe i/ili ljude srpskog porekla (u celom svetu) smatra delom srpske dijaspore - nezavisno od konkretnih hard facts, kao što je njihovo državljanstvo, kvantitet i kvalitet kontakta sa Srbijom ili manje ili više prisutan ili kompletan nedostatak osećaja pripadnosti kod pojedinaca.3 Sa stanovišta nemačke države treba u tom kontekstu da postoji jasna linija: deo srpske dijaspore trebalo bi da budu državljani Republike Srbije, koji više od godinu dana zbog određene svrhe borave u Saveznoj Republici Nemačkoj. Srbi koji stiču državljanstvo Nemačke i po pravilu se odriču svog starog (srpskog) državljanstva, smatraju se Nemcima u smislu Osnovnog zakona (nemačkog Ustava - prim.prev.). Međutim - tako barem statistika pristupa ovoj problematici - Nemci koji su primili državljanstvo se godinama kasnije odvojeno evidentiraju, pod motom „sopstvena mi-graciona iskustva“, na osnovu njihovog porekla. Prema tome, Nemci „drugačijeg“ porekla se, barem sa stanovišta nemačkih statističara, smatraju (indirektno) delom dotične dijaspore.

Međutim, i pored ovog pitanja definicije, postoje razlozi za otežanu procenu i odgovor na pitanje ko sve spada u srpsku dijasporu. U to se već nekoliko godina ubraja i činjenica da mnogo Srba, od onih 100.000 koji su od 2011. godine dodatno dobili i mađarsko državljanstvo,4 zbog slobode kretanja u Ev-ropskoj Uniji ostaje nevidljivo za svaku statistiku koja se odnosi na Srbe (RTS 2016.; B92 2015.; RTV [Blic] 2013.). Isto važi

3 Opšti podaci o odnosima između dijaspore i „domovine“ dostupni kod: Safran 2009.

4 Od 2011. godine sve osobe, čiji preci potiču sa područja Habsburške Mađarske tj. iz Bačke okupirane od strane Mađara tokom Drugog svets-kog rata, imaju mogućnost (uvedena iz unutrašnjih političkih razloga u Mađarskoj) da dobiju mađarsko državljanstvo. To je do 2015. godine i učinilo preko 110.000 srpskih državljana - prvenstveno radi lakšeg dobijanja posla u EU.

9

i za one srpske državljane, koji imaju dvojno državljanstvo, pa tako pored srpskog imaju i hrvatsko ili, mada u manjoj meri, bugarsko državljanstvo (L. / B. 2007). Upravo kod hrvatskih državljana često ne mora obavezno da se radi o Srbima, koji su živeli u Hrvatskoj - tj. o srpskoj manjini. I Srbi i Hrvati, koji nemaju samo srpsko državljanstvo, već su imali i poslednje prebivalište na području Srbije, mogli su da uđu u Nemačku sa hrvatskim pasošem i tada ne bi bili evidentirani kao deo populacije srpskog porekla. To se verovatno odnosi i na Srbe iz BiH, koji imaju još jedno (hrvatsko) državljanstvo, iako u manjoj meri. Koliko Mađara, Hrvata, Bugara i sl. redovno ima kontakt sa svojom „pravom“ matičnom zemljom - Srbijom - to će i ovde ostati skriveno, ali bi barem kao napomena trebalo da se uzme u obzir.

ŠTA ZNAMO O SRPSKOJ DIJASPORI?

Ako pogledamo naučne radove o migraciji iz Srbije5, a posebno o srpskoj dijaspori u svetu6, dobićemo podvojenu sliku. S jedne strane postoje uglavnom velike sličnosti u sadržajnim temama u većini novijih studija: pritom se radi o (1) Remittances (novac koji migranti šalju u svoje zemlje porekla) (Bajic-Hajdukovic 2010; Bukvić 2014; uporediti i: Petree 2007; Novinscak 2009a kao i uopšteno: Gerdes 2014) i (nedovoljno iskorišćen) ekonomski potencijal dijaspore, (Bobić 2009; Prvulović / Vučković 2010; Grečić 2014; Milosevic / Filipovic / Djuric / Dobrota 2014)7; (2) posebnoj ulozi visokokvalifikovane radne snage i poslednjeg „Brain-Drain-a“, tj. sve većeg i konstantnog iseljavanja visokokvalifikovane radne snage od 1990. godi-ne (Predojević 1999; Grečić 2002; Filipović / Putnik 2010; Filipovic / Devjak / Putnik 2012; Kostic-Stankovic / Cvijovic/ Zarkic-Joksimovic 2013; Stopic / Kozma / Pavlov 2013; Kostić-Stanković / Cvijović 2014) i (3) pitanju, u kojom meri je srpska dijaspora uspela da očuva svoj „identitet“ ili se odavno asimi-lovala u novo društvo (Radaković 2014; pogledati i: Hornstein Tomić 2011), tj. koju je ulogu imala u kontekstu raspada Jugos-lavije i jačanja nacionalizma tokom postsocijalističke tranzicije (Perica 2011; Pichler 2015).

5 Videti o tome kod Pavlica 2005; Stevanović 2006; Chindea 2008; Lukić / Marinković / Nikitović / Ostojić / Penev / Predojević-Despić 2013.

6 Opšte informacije o tome videti kod Krstić 2011; Filipovic / Devjak / Ferfila 2014; zur Diaspora-Jugend vgl. Baird / Klekowski von Koppen-fels 2010.

7 Komparativno se retko istražuje kakav je odnos dijaspore prema lično očekivanom ili stvarnom angažovanju u razvoj Srbije. (Predojević-Despić 2010; uporediti i Šuvaković 2016).

S druge strane, novije studije posebno o srpskoj dijaspori vrlo su retke: iako su u Nemačkoj znatno brojnije, više istraživačkih radova o Srbima može se naći u Danskoj, (Juul 2011) Holandi-ji, (Van Gorp / Smets 2015) Austriji, (Memić 2012) Australiji (Jarić 2001) pa čak u Mađarskoj (Ilić 2010) nego sveobuhvatnih sistematičnih studija o srpskoj dijaspori u Nemačkoj. Pitanje je da li je to povezano sa – trenutno8 – naizgled malom naučnom zainteresovanosti ili komparativno nižim stepenom organizacije srpske dijaspore u Nemačkoj. Ova studija u svakom slučaju ima nameru da pruži sistematični pregled o Srbima iz Nemačke, time što će prvo razmotriti srpsku migraciju u Saveznu Repu-bliku Nemačku, uključujući njenu istoriju, vrste migracije i socijalno ekonomski profil Srba u Nemačkoj, a potom zbirno prikazati srpske organizacije, njihov nastanak, razvoj, delatnost itd. I kao treće, formuliraće se konkretne preporuke za delovan-je za GIZ i konkretno za program „Migracija i razvoj“.

KRATKA ISTORIJA NASTANKA DIJASPORE U NEMAČKOJ

Migracije iz i u Jugoistočnu Evropu po pravilu se posmatraju kao fenomen longue durée9. (Sundhaussen 2014) Najkasnije od stvaranja nacionalnih država10 i pojave modernih migracionih režima, kao i početka prikupljanja statističkih podataka o mi-gracionim kretanjima u 19. veku, uočavaju se velika iseljavanja iz područja kasnije Jugoslavije tj. današnjeg postjugoslovenskog prostora u Zapadnu Evropu ili prekomorske zemlje. Pored rad-ne migracije (Brunnbauer 2012; Bubalo-Živković / Djerčan / Lukić / Jovanović 2014; Sasikumar 2013) u 20. veku, bekstvo i proterivanje spadaju uglavnom u najznačajnije razloge migracije iz regiona. Bile su povezane i sa poznim i postimperijalističkim preokretima u Osmanlijskom carstvu kao i Habsburškoj monarhiji, sa ekonomskim krizama (Kolar-Dimitrijević 1976) i prvenstveno sa oba svetska rata (Brunnbauer 2009; o prinud-noj migraciji videti: Ristović 2007). Period Hladnog rata i novih socijalističkih poredaka, u kome se izuzev Grčke prvo

8 Barem su u pogledu obima naučnih radova migracije jugoslovenskih tj. srpskih radnika od kraja 1960. godine u Nemačku komparativno dobro dokumentovane, iako predstavljaju samo mali deo rezultata sveopšteg (ne samo na nemačkom govornom području) istraživanja migracija. (uporedi: Baučić 1970; Baučić 1973; Marković 1974; Baučić 1982; Penev 1984; Baučić 1985; Haberl 1986; Bubalo-Živković/Djerčan/Lukić/Jovanović 2014).

9 Pod pojmom Longue Durée istoričari podrazumevaju fenomene koji imaju određenu istorijsku perzistenciju i duži vremenski period se ponavljaju u sličnom obliku.

10 Opšte podatke o istoriji Srbije tj. istoriji Jugoslavije videti uglavnom u: Sundhaussen 2007 und Sundhaussen 2012.

10

čitav Balkan pripojio Istočnom bloku, nije doveo do prekida migracionih kretanja. Poseban razvoj se vidi nakon razlaza sa Sovjetskim Savezom 1948. godine u socijalističkoj Jugoslaviji. Najkasnije od poznih 50-tih godina i posebno od 60-tih godina zemlja se otvara i u pogledu migracione politike. Nove liberalne odredbe o putovanju, međunarodni sporazumi o upućivanju radne snage kao i posebna uloga nesvrstane Jugoslavije u kontekstu Hladnog rata omogućili su (radnu) migraciju velikog broja jugoslovenskih državljana u staru Saveznu Republi-ku Nemačku, koja je 1968. godine nakon dugih pregovora zaključila Sporazum o angažovanju jugoslovenske radne snage (Ivanović 2009; Ivanović 2012; Džambo / Haberl 1982; videti i: Marković 2009; Baković 2013). Iako su svi, ovde samo ukrat-ko skicirani, talasi migracije doprineli stvaranju srpske dijaspore u Nemačkoj, njen najveći deo čine Jugosloveni tj. Srbi, koji su se kao takozvani gastarbajteri doseljavali u Nemačku od kraja 60-tih godina sa čitavog prostora bivše Jugoslavije, kao i njihovi potomci.

Velike društvene promene 90-tih godina pokrenule su poslednji talas iseljavanja iz Srbije. Nakon što politička elita socijalističke Jugoslavije i pojedinih republika - prvenstveno rukovodstvo Saveza komunista sa Slobodanom Miloševićem na čelu - nije mogla da nađe rešenje za ekonomsku krizu u poznim 70-tim i posebno u 80-tim godinama, počinje sve više da brani svoje privilegije populističkim parolama i u svoju korist koristi razne pozicije pojedinih manje radikalnih nacionalista, koji su 80-tih godina veoma osporavani i strogo sankcionisani, a konačno i marginalizovani. Osnaženi „nacionalističkim zanosom“ pojedinih intelektualaca, Savez komunista Srbije je uz me-dijsku podršku ili zbog izostanka svake vrste gonjenja stvorio podobnu platformu za širenje „velikosrpskih“ teza. Sa sve većom nesposobnošću političke elite da savlada aktuelne socijalne pro-bleme, rasla je i medijska propaganda, koja je svaki ekonomski problem predstavljala kao „iskorišćavanje“ ili „eksploataciju“ od strane drugih jugoslovenskih republika. Rezultat ove politike zastrašivanja bio je i konačni raspad jugoslovenske države, koji je, kako je poznato, kulminirao u oružani sukob između delova ranije Jugoslovenske Narodne Armije, od početka 90-tih godina pod srpskim vođstvom, oružanih snaga republika, koje su proglasile svoju nezavisnost, i nizom paravojnih formacija i kriminalnih grupa. Pod izgovorom da samo brane sopstveni narod, opustošili su u više ratova raniju Jugoslaviju: u Sloveniji (1991), Hrvatskoj (1991-1995), Bosni i Hercegovini (1992-

1995) i na Kosovu (1998-1999). Iako sukobi u Makedoniji 2001. godine nikada nisu zvanično označeni kao rat, već samo kao „kriza“, mogu da se interpretiraju kao završni čin jugoslo-venske tragedije.

U tragičan bilans postjugoslovenskih ratova ubraja se prvenstve-no stotine hiljada poginulih i 4 miliona izbeglica. (uporedi: Ca-lic 2010) Pored toga, za sobom su u mnogim delovima ostavili razrušenu infrastrukturu. Ono što od ekonomskih resursa nije bilo uništeno u i zbog ratova, podelila je među sobom politička i nova ekonomska elita. Pređašnje jugoslovensko društvo potpuno je uništeno (Bolčić 2014). Nove nacionalne države - izuzimajući Sloveniju i Hrvatsku u određenoj meri – teško mogu da savladaju socijalne i ekonomske posledice političke i privredne tranzicije, koja je usledila posle ratova: porast već i ovako velike nezaposlenosti, kompletno propala privreda, u kojoj su uništena preduzeća koja su donekle dobro poslovala, i to ne samo zbog sankcija uvedenih 1992. godine od strane Ujedinjenih Nacija i potonjeg „crnog tržišta“, već prvenstveno zbog loše politike privatizacije, kao i važnih (spoljno) političkih pitanja - u slučaju Srbije nepriznavanje nezavisnosti Kosova. I konačno, jedna od posledica ratova - a nikako njihov uzrok - jačanje i veliki uticaj pojedinih postjugoslovenskih naciona-lizama, koji su u različitoj meri mogli da se osete i u dotičnoj dijaspori (i) u Nemačkoj.

Migraciona kretanja u bivšem jugoslovenskom prostoru kao i iseljavanja - pa i u Saveznu Republiku Nemačku - od početka 90-tih godina spadaju u jednu od najvećih posledica ovog razvoja. Godine 2004. Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava govori o 400.000 izbeglica, koje u tom trenutku žive u Srbiji, i ukazuje istovremeno na to da je tokom 90-tih go-dina u Srbiju stiglo mnogo više izbeglica, koje su ubrzo potom otišle u inostranstvo. Samo posle proterivanja srpskog naroda iz takozvane Republike Srpske Krajine11 u avgustu 1995. godine Međunarodni komitet Crvenog Krsta je registrovao čak 150.000 ljudi (Biserko 2004).

Skoro da nema stvarno pouzdanih podataka o broju iseljenika iz Srbije za period od 1990. godine, i pored redovno vršenog popisa stanovništva (1991, 2002, 2011.). Po navodima Dimit-rija Boarova se tokom 90-tih godina samo iz Vojvodine iselilo 100.000 uglavnom mladih ljudi, većinom pripadnika mađarske nacionalne manjine. (Boarov 2001.) Nakon deset godina Boarov konstatuje da se za dve decenije srpska populacija

11 Radi se o regionu u Zapadnoj Hrvatskoj naseljenom hrvatskim Srbima, koji su po izbijanju oružanih konflikta 1991. godine proglasili srpsku autonomnu oblast.

11

smanjila za 400.000 ljudi, uprkos doseljavanju „više od milion izbeglica iz drugih delova Jugoslavije“ (Boarov 2011.) Po rečima Sonje Biserko bilo je pored 60.000 Hrvata i 50.000 Mađara, ukupno 300.000 uglavnom mladih ljudi, koji su se iselili iz čitave Srbije (Biserko 2004; uporediti i: Lađević / Stanković 2004). Nešto manje dramatičan pregled najnovijih iseljavanja iz Srbije pokazuje poslednji popis stanovništva iz 2011. (tab. 1)12

U brojnim studijama se i ranije i danas iznosi žaljenje zbog emigracije mladih ljudi, a posebno onih sa visokim kvalifika-cijama. Stjepan Gredelj je 2006. izneo procenu, po kojoj je između 200.000 i 500.000 uglavnom mladih ljudi samo u prvoj polovini 90-tih godina napustilo Srbiju13 (Gredelj 2006). Iako se takvi brojevi ponekad čine preterano velikim, svi naučnici konstatuju da se ovaj trend „odliva mozgova“ nastavio i nakon promene režima u Srbiji 2000. godine, a među njima i beo-gradski sociolog Silvano Bolčić. (Bolčić 2002) Zvanične brojke Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije odražavaju manje dramatičnu sliku (tab. 2). Prema najnovijim podacima iz popisa stanovništva iz 2011. godine Nemačka je – iza SAD – predstavljala ciljnu zemlju većine visokoobrazovanih ljudi iz Srbije.14 Tačno 10,35% svih iseljenika sa akademskim obrazo-vanjem migriralo je u Saveznu Republiku Nemačku. Nemačka je pritom bila cilj tačno 10,37% svih srpskih migranata sa završenim osnovnim studijama, 10,68 % sa završenim diploms-kim ili master studijama, 8,06% svih završenih postdiplomaca kao i 10,63 % svih doktora (Stanković 2014).

Istovremeno se čini da rezultati poslednjeg popisa stanovništva u Srbiji potvrđuju tezu da, za razliku od migracionih kretanja 60-tih i 70-tih godina, u današnje vreme posebno školovani ljudi napuštaju Srbiju (tab. 3). Upravo je procenat visokoškolovanih iseljenika viši od srpskog proseka, mada je preterivanje, koje se uočava, manje nego što pretpostavljaju brojni sociolozi.

Postojanje velikog brojna različitih procena i pretpostavki po-vezano je i sa činjenicom, da podaci Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije samo uslovno važe za pouzdane i povlače za sobom opravdane sumnje. Tako je popisom

12 Sve tabele su navedene u prilogu.13 Za upoređivanje: procene o iseljavanju visokoškolovanih mladih

ljudi iz Hrvatske u istom periodu variraju između 40.000 i 140.000. (Adamović / Mežnarić 2003) Prema drugim studijama Hrvatsku je tokom 90-tih godina napustilo ukupno preko 200.000 ljudi. (Lajić 2004).

14 Podaci se odnose na period od prethodnog popisa stanovništva iz 2002. godine.

stanovništva iz 2011. godine utvrđeno da samo oko 60.000 Srba boravi u Saveznoj Republici Nemačkoj. Prema podacima Nemačkog saveznog zavoda za statistiku za istu godinu živelo je u Nemačkoj skoro četiri puta više srpskih državljanina (tab. 4).

Bez obzira o kojim ciframa se radilo, tendencije u pogledu migracionih kretanja iz Srbije (i) u Nemačku u velikoj meri se podudaraju.15 I razlozi za iseljavanje od početka 90-tih godina su uglavnom isti: izbegavanje vojne i ratne obaveze, nedostatak profesionalne perspektive, sveopšta konstantna ekonomska kri-za, inflacija i porast siromaštva, odbijanje Miloševićevog režima, porast nacionalizma i/ili repatrijarhalizacija i retradicionalizacija srpskog društva, osećaj dvostruke (bivše jugoslovenske i inter-nacionalne) izolacije, porast bespravlja i/ili zakonska samovolja moćnika, represija, nedostatak slobode mišljenja i drugih prava itd. Doduše mora se priznati da se opšta politička i ekonomska situacija u poređenju sa 90-tim godinama znatno poboljšala, mada su mnogi od ovih razloga i dalje presudni za konstantno iseljavanje uglavnom mlađih ljudi iz Srbije.

KLASIFIKACIJA SRPSKE DIJASPORE U NEMAČKOJ I SA STANOVIŠTA GLOBALNOG POREĐENJA

Državljani Republike Srbije sa trajnim boravkom na području Savezne Republike Nemačke čine jednu od većih migracionih grupa u Nemačkoj. Kao deo „Jugoslovena“ u staroj Saveznoj Republici Nemačkoj, Srbi su do raspada ranije jugoslovenske države početkom 90-tih godina predstavljali još značajniju zajednicu, a tadašnja jugoslovenska dijaspora je pored turske spadala u najveće zajednice doseljenika u Nemačkoj. Od 2014. godine evidentiranih skoro 16,4 miliona ljudi sa migracionim poreklom u užem smislu (od toga preko 10,8 miliona sa ličnim migracionom iskustvom), tačno 285.000 ljudi je posedovalo (ili poseduje) srpsko državljanstvo, od toga 187.000 ljudi sa ličnim migracionom iskustvom. (Destatis 201616) Od 16,4 miliona ljudi sa migracionim poreklom (doseljenici i njihova ovde rođena deca) „svoje korene“ u državama bivše Jugoslavije ima tačno 1,5 milion ljudi (Datenreport 2016, str. 225).

15 U narednom tekstu se koriste uglavnom podaci nemačkih organa, između ostalog Nemačkog saveznog zavoda za statistiku, Savezne agen-cije za zapošljavanje, Savezne službe za migraciju i izbeglice, Ministarst-va spoljnih poslova i drugih institucija.

16 Statistisches Bundesamt (2016): Bevölkerung mit Migrationshinter-grund im engeren Sinne 2014 nach derzeitiger beziehungsweise früherer Staatsangehörigkeit. Dostupno na: https://www.destatis.de/DE/Zahlen-Fakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/MigrationIntegration/Migrati-onshintergrund/Tabellen/MigrationshintergrundStaatsangehoerigkeit.html, preuzeto 08.05.2016.

12

Detaljnija analiza „migracionog statusa“17 pokazuje, međutim, da je 2014. godine oko 26% ljudi srpskog porekla koji žive u Nemačkoj (7% migranata takozvane prve generacije, 19% druge generacije) imalo nemačko državljanstvo – dakle da su Nemci. Ukupno 59% nemačke populacije srpskog porekla pri-pada prvoj generaciji migranata, koji kao ni njihova deca (16%) nemaju nemačko državljanstvo (Datenreport 2016, str. 225). Pored toga, tačno 56,7% od 208.270 Srba prema podacima Sa-vezne službe za migraciju i izbeglice iz marta 2015. godine živi duže od 10 godina u Nemačkoj. Sa trajanjem boravka između 4 i 10 godina postoji još 8% (BAMF 2015, str. 111).

17 Kategorija „migracioni status“ Nemačkog saveznog zavoda za statistiku može sa pravnog stanovišta da deluje zbunjujuće, budući da su samo tri četvrtine ljudi srpskog porekla koji žive u Nemačkoj stranci, dok se kod preostalih 26% radi o Nemcima u smislu Osnovnog zakona, koji su u procesu primanja u državljanstvo morali da se odreknu ranijeg srpskog državljanstva, osim ako se radi o deci rođenoj posle 2000. godine ili deci čiji je jedan roditelj nemački državljanin. Istovremeno je ova kate-gorija podobna– i u smislu definicije dijaspore srpske države – za ovo istraživanje, jer ukazuje na onaj deo Nemaca, koji imaju potencijalne ili postojeće (porodične ili druge) odnose sa Srbijom.

U poređenju sa srpskim zajednicama u drugim evropskim državama, ona u Nemačkoj i sa stanovišta srpske države spada u značajnu, pored zajednice u Austriji, koja je najznačajnija grupa u Evropi. Ovaj značaj je povezan sa brojem srpskih državljana u Saveznoj Republici Nemačkoj kao i sa (očekivanom ili stvarnom) materijalnom pomoći Srbiji – uglavnom u obliku novčanih doznaka – od strane Srba u Nemačkoj. Za srpsku državu su vrlo bitni i Srbi iz SAD-a i Kanade, gde su udruženja dijaspore uglavnom vrlo aktivna. Ako se posmatra porast mi-gracionog salda u poslednjim godinama, čini se da će u pogledu svoje veličine ostati značajna srpska dijaspora u Nemačkoj, čiji se priliv ubraja u deset najvećih u Nemačkoj. Dok je saldo migracije 2013. godine iznosio +12.254 ljudi, 2014. godine je iznosio čak +20.286.

13

Vrsta imigracije

Istovremeno je 2014. godine većina od preko 7.000 novih imigranata imala samo tolerisani boravak, dakle zbog negativne odluke nije imala pravi boravišni status.18 U svojstvu „zaposle-nih“ iste godine registrovano je nešto više od 2.500 ljudi. Kate-gorija „zaposlenost“ odnosi se na osobe, koje su dobile dozvolu boravka i rada shodno § 18 Zakona o boravku stranaca, kao i na onu manjinu (ukupno 251 osoba), koja ima Plavu kartu EU (§ 19a Zakona o boravku stranaca) ili su imigrirale kao naučnici (§ 20 Zakona o boravku stranaca) tj. kao lica koja obavljaju samostalnu delatnost (§ 21 Zakona o boravku stranaca) (BAMF 2015, str. 73 i dalje). Pored toga, značajnu vrstu imigracije ima i doseljavanje članova porodice, po kom osnovu od 2006. godine imigrira oko 4.000 osoba godišnje. U okviru spajanja porodice 2014. godine u Nemačku je imigriralo samo 1.417 srpskih državljana (Bundestag 2016).

Vrsta (legalne)19 imigracije Srba u Nemačku zavisila je od kraja Drugog svetskog rata od putnih i migraciono-političkih odredbi kako zemlje porekla, tako i ciljne zemlje. Od početka liberalne migracione politike socijalističke Jugoslavije od početka tj. sre-dine 60-tih godina (Ivanović 2012; Novinšćak 2009b), koja je propala zajedno sa državom, ne postoji neko značajno ili barem neko uspešno upravljanje emigracijom od strane nove jugoslo-venske tj. srpske države. Migracioni režim Savezne Republike Nemačke, nasuprot tome, igra značajnu ulogu po pitanju vrsta imigracije. Ukoliko izuzmemo pojedinačne grupe „Jugoslove-na“, koji su pre 60-tih godina u Nemačkoj tražili i našli utočište (zbog političkog progona) i/ili posao, većina Srba (u smislu srpskog državljanstva) koji trenutno žive u Nemačkoj i ima lična migraciona iskustva, spada u onu grupu radnih migranata, koja se na osnovu Sporazum o angažovanju jugoslovenske radne snage, zaključenog između stare Savezne Republike Nemačke i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, doseljavala od 1968. godine. Članovi njihovih porodica, pridošlih u okviru spajanja porodice, treba da se posmatraju kao deo ove grupe, iako broj članova porodica i supružnika, koji su imigrirali pos-lednjih godina, pokazuje silazni trend (uporediti: tab. 7).

IMIGRACIJA RADI ZAPOŠLJAVANJA

Iako je skoro neuporediva po obimu iz perioda primene Spo-razuma o angažovanju jugoslovenske radne snage, imigracija

18 Tolerisan boravak u osnovi predstavlja odloženu obavezu izlaska iz zemlje, zbog čega su pogođene osobe izložene ekstremnoj pravnoj nesigurnosti.

19 Osobe, koje ilegalno borave u Saveznoj Republici Nemačkoj, nisu predmet ove studije, iako su verovatno upućene zbog toga na postojeću mrežu dijaspore.

radi zapošljavanja predstavlja težak,20 mada još uvek značajan i sve više korišćen put (legalne) imigracije u Saveznu Republiku Nemačku (videti: tab. 8).

Uočeno je takođe da je samo mali deo ovih migranata iz Srbije spadao u stručnu radnu snagu21 ili se zapošljavao na rukovodećim radnim mestima, kao i da je njihov broj daleko zaostajao iza kolega iz Indije, Kine ili Ruske Federacije (upore-diti: tab. 9).

IMIGRACIJA TRAŽIOCA AZILA

Još jednu važnu vrstu imigracije predstavlja prihvat izbeglica iz postjugoslovenskih ratnih područja u prvoj polovini 90-tih godina. Nakon završetka ratova u bivšoj Jugoslaviji i dalje je postojao velik broj zahteva za azil od strane srpskih državljana. Srbija se u periodu 2005-2014. konstantno ubrajala u deset zemalja porekla, iz kojih je dolazio najveći broj tražioca azila, a koji su u Nemačkoj podnosili svoj prvi zahtev. I u tom pogledu mogu da se uoče paralele sa drugim bivšim jugoslovenskim republikama: preko 44.000 zahteva za azil u 2014. godini „iz šest balkanskih zemalja Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovi-ne, Kosova, Crne Gore i Albanije [...], predstavlja četvrtinu svih podnosilaca prvog zahteva za azil“ (BAMF 2015, str. 18 i dalje). Međutim, treba napomenuti da se kod podnosilaca zahteva za azil iz Republike Srbije u većini slučajeva radilo o Romima ili pripadnicima drugih etničkih ili verskih manjina, koji su u svom zahtevu navodili da su proganjani. Uprkos tome, tražioci azila iz Srbije spadaju istovremeno u onu grupu, koja koristi podsticajna sredstva za povratak. Iako se radi samo o malom broju tražilaca azila, skoro 4.000 Srba čini tačno 29,4% svih povratnika, koji su putem takozvanog dobrovoljnog povratka ponovo napustili Nemačku (BAMF 2015, str. 70). Ostaje nam da vidimo da li će se, i u kojoj meri, proglašavanje Srbije za

20 Razlog je prvenstveno u restriktivnom davanju boravišnih dozvola radi zapošljavanja, iako zakoni Savezne Republike Nemačke uopšteno propisuju da pri istim kvalifikacijama u slučaju popunjavanja slobodnog radnog mesta prioritet imaju Nemci u odnosu na državljane drugih zemalja EU i državljane trećih zemalja. Boravišna dozvola se u skladu sa čl. 18 Zakona o boravku stranaca izdaje tek po dobijanju saglasnosti Savezne agencije za zapošljavanje, koja prethodno mora da proveri da li postoje nemački tražioci posla sa istim kvalifikacijama. Dobijanje prava na boravak shodno § 16 Zakona o boravku stranaca (boravak radi stu-diranja) u praksi je mnogo jednostavnije za pripadnike trećih zemalja: uslov je da postoji saglasnost za studiranje i dokaz o finansiranju tokom boravka. Pošto to za mnoge Srbe nije malo, tim više se isplati da se pro-vere davaoci podsticajnih mera, čije potvrde o stipendiraju ispunjavaju upravo ovu funkciju dokazivanja.

21 Misli se na kvalifikovanu radnu snagu iz čl. 2. st. 3. Uredbe o zapošljavanju (do kraja 2008: čl. 27. br. 2 Uredbe o zapošljavanju; od 2009. do 7/2012: čl. 27. br. 1 Uredbe o zapošljavanju; od 8/2012 do 6/2013: čl. 27. st. 1 br. 1 Uredbe o zapošljavanju).

14

sigurnu zemlju porekla (2014) odraziti na ove slučajeve, mada se već uočava smanjenje broja pozitivno rešenih zahteva, što će možda dovesti do prestanka ove vrste imigracije. To dokazuje i sve veći broj takozvanog dobrovoljnog iseljavanja: sa preko 6.000 povratnika, srpski državljani čine tačno 17,8% svih onih, koji su 2015. uz pomoć humanitarnog podsticajnog programa REAG/GARP napustili Saveznu Republiku Nemačku. Brojke iz 1. kvartala 2016. ukazuju na sličan razvoj kao u prethodnoj godini (BAMF 2016).

IMIGRACIJA RADI STUDIRANJA ILI SLIČNOG OBRAZOVANJA

Konačno, treba da se osvrnemo i na imigraciju takozvanih visokoškolovanih ljudi iz postjugoslovenskog prostora, a time i iz Srbije, što je do sada najmanje istraživano i često je propraćeno brojčanim procenama. Ipak, mnogo veći značaj treba dati imigraciji studenata nego imigraciji visokoškolovanih ljudi, kao dobro plaćenih radnika. Pritom, Nemačka iz ugla Republike Srbije igra vrlo istaknutu ulogu, budući da posle SAD-a predstavlja glavnu ciljnu zemlju za studente iz Srbije, koji se školuju u inostranstvu. Prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva iz 2011. godine tačno 8,3% svih Srba, koji su studirali u inostranstvu, nalazi se u Nemačkoj, gde istovre-meno boravi i 13,2% svih srpskih doktoranata u inostranstvu22 (Stanković 2014).

U zimski semestar 2014/2015 je na nemačkim fakultetima upisano 964 studenata iz Srbije u svojstvu stranih studenata i 1.986 srpskih studenata u svojstvu stranih studenata sa upisnom kvalifikacijom stečenom u nemačkim školama, čime je broj studenata iz Srbije malo je veći od onog iz bivših jugoslovenskih republika i nešto manji od broja studenata iz Albanije (ZAV, studenti iz Zapadnog Balkana 2014/2015). Pored toga, treba uzeti u obzir i da je u poslednjih deset godina opao broj stranih studenata iz Srbije, koji su i 90-tih godina bili brojniji od onih iz drugih bivših jugoslovenskih republika, a krajem 2014. godine još uvek nije dostigao nivo iz 2006. godine (videti: tab. 10, DAAD 2014). Pre toga, posebno do kraja 90-tih godina, broj stranih studenata je bio veći za preko 50%: „Kod prve analize podataka iz 1997. godine, gde se pravila podela na strane studente sa upisnom kvalifikacijom stečenom u nemačkim školama

22 Kod ove kalkulacije se ne pravi razlika između stranih studenata, koji su svoju upisnu kvalifikaciju stekli u Nemačkoj, i stranih studenata sa str-anim upisnim kvalifikacijama. Stranim studentom, koji je svoju upisnu kvalifikaciju stekao u Nemačkoj smatra se – nezavisno od državljanstva – svaka osoba, koja je svoju upisnu kvalifikaciju stekla u Nemačkoj, dok svi drugi dobijaju status stranih studenata.

i strane studente, za državu Srbiju i Crnu Goru navedeno je 2.326 stranih studenata sa upisnom kvalifikacijom stečenom u nemačkim školama i 1.454 stranih studenata.“ Druga grupa je u zimskom semestru 1998/1999 brojala 1.348, a godinu dana kasnije samo još 1.059 studenata (Gotthardt 2014).

Koliko god da su ove brojke interesantne, one ipak samo uslov-no vode ka zaključku o različitim realnostima srpskih stude-nata: dok takozvani strani studenti sa upisnom kvalifikacijom stečenom u nemačkim školama imaju završeno školsko obrazo-vanje u Nemačkoj, tu su socijalizovani i po pravilu nemaju lično migraciono iskustvo i verovatno poseduju (makar) dozvolu za stalni boravak, strani studenti imaju potpuno drugačija iskustva. Nemali broj dolazi u Nemačku na studije drugog stepena, a studije prvog stepena ili makar nekoliko semestara završili su u Srbiji ili u nekoj drugoj evropskoj zemlji. Ova grupa je, u proseku, mnogo bliža idealu mobilnosti u čitavom evropskom visokoškolskom prostoru, i za razvojno političko angažovanje u Srbiji je verovatno interesantnija, jer navedena mobilnost ne isključuje povratak (kao i ponovnu migraciju). Ali i unutar ove grupe treba voditi računa o trenutku migracije, jer je upravo 90-tih i ranih 2000-tih godina mnogo Srba koristilo studije kao mogućnost da napusti Srbiju, nezavisno od konkretne svrhe boravka u inostranstvu. Nasuprot tome, postoji mnogo mladih Srba, koji su došli u Nemačku radi studiranja, a studije u inos-transtvu završavaju zbog boljih mogućnosti za svoju karijeru.23 Ovaj razvoj izgleda da je uočila i srpska država i trudi se da svojim programima za stipendije, nakon „odliva mozgova“ u 90-tim godinama, razvije strategiju usmerenu na „Brain Circu-lation“ (Gotthardt 2014).

Poslednja grupa treba preciznije da se identifikuje i ciljano da joj se pristupi. Do boljih procena o obimu i vrsti imigracije radi studiranja treba stići ne samo kroz prikupljanje podataka o izdatim dozvolama boravka prema čl. 16 Zakona o borav-ku stranaca ili na osnovu statističkih podataka o upisu na univerzitete i visoke strukovne škole, već i putem anketiranja različitih davaoca stipendija – na primer DAAD ili organizacija za promociju mladih talenata. Ove institucije ne obezbeđuju samo uslove za početak studija u Nemačkoj. Šta više, na osnovu idejnog podsticanja od strane prvenstveno političkih fondacija, treba pretpostaviti da sveobuhvatna društvena pitanja - a time i razvoj Srbije - stipendistima ovih programa predstavljaju lični i/ili politički cilj.

23 Više informacija o različitim motivima za migraciju i / ili povratak srpskih studenata dostupne su u interesantnoj studiji: Gotthardt 2014.

15

Strukturne karakteristike srpske dijaspore u NemackojNIVO OBRAZOVANJA

„Analiza stepena obrazovanja stanovništva sa i bez migracionog porekla pokazuje da je prva grupa veoma polarizovana u pogledu stručnog obrazovanja. S jedne strane, 2013. godine je zabeležen veliki procenat osoba migracionog porekla bez stručnog obrazovanja (37 %), što je bio slučaj kod svih grupa stranog porekla, dok je sa druge strane postojala relativno mala razlika u odnosu na osobe sa višim obrazovanjem bez migracionog porekla: 20 % osoba migracionog porekla ima akademsko obrazovanje, dok taj udeo kod osoba bez migracionog porekla iznosi 22 %.“ Prema izveštaju Nemačkog saveznog zavoda za statistiku iz 2016. godine, razlog je u visokom nivou obrazovanja ljudi iz istočnoevropskih zemalja: „32 % njih imalo je akademsko obrazovanje. Osobe iz nekadašnjih takozvanih „gastarbajterskih zemalja“ imaju, međutim, nepovoljniju kvalifikacionu strukturu, što može da se objasni njihovom migracionom istorijom.“ Za glavni razlog ovog nivoa obrazovanja autori izveštaja navode njihovo socijalno poreklo iz radničkih porodica, koje i dalje ostaje upečatljivo (Izveštaj 2016, str. 239).

Razlike u stepenu obrazovanja potomaka migranata iz bivše Jugoslavije i Jugoistočne Evrope24 u odnosu na „domaće“ stanovništvo mogu takođe da se utvrde na svim nivoima, pri čemu, kao i kod svih drugih grupa migranata ili njihovih potomaka, „bivši Jugosloveni“ u proseku imaju niži stepen obra-zovanja od osoba bez migracionog porekla. Uopšteno gledano, stepen obrazovanja je viši od stanovništva turskog porekla, mada niži od obrazovnog nivoa ljudi iz Istočne Evrope (isti izvor).

2013. godine je registrovano oko 2 % ljudi bez migracionog porekla, koji nisu imali nikakvo obrazovanje, što je iznosilo dvostruko više nego kod potomaka migranata iz zemalja bivše Jugoslavije i Jugoistočne Evrope. Međutim, procenat žena bez obrazovanja u drugoj grupi bio je trostruko veći. Dok je 17% ljudi bez migracionog porekla završilo glavnu školu (osnovna škola prvi stepen + osnovna škola visi stepen do 10 razreda - prim. prev.), kod migranata iz bivše Jugoslavije i Jugoistočne Evrope (i njihovih potomaka) taj udeo je iznosio 33%. Sa 37% (u grupi bez migracionog porekla) naspram 31% (u grupi sa migracio-nim poreklom) tj. 42% naspram 35% procenti u obe grupe su skoro isti, iako malu (obrazovnu) prednost ima stanovništvo bez migracionog porekla (isti izvor).

24 Podaci predstavljaju izabrane podatke za 2013. godinu o karakteristika-ma uslova života Nemaca i imigranata u dobi između 17 i 45 godina. Podaci se odnose na ljude iz „drugih zemalja regrutovanja“ - osim Turske - tj. na bivše jugoslovenske republike i zemlje Jugoistočne Evro-pe nasuprot ljudima bez migracionog porekla. Uporediti: Datenreport 2016, str. 238 i dalje.

Čak su i u pogledu stručnog obrazovanja razlike u 2013. godini bile dosta male: 59% ljudi bez migracionog porekla nasuprot 50% ljudi iz bivše Jugoslavije ili Jugoistočne Evrope. Razlika u stepenu obrazovanja je veća kada se radi o akademskom obrazo-vanju: dok skoro jedna četvrtina (24%) ljudi bez migracionog porekla ima neko više obrazovanje, samo 15% ljudi iz bivše Jugoslavije i Jugoistočne Evrope ima završene studije.

Slične razlike se uočavaju i u nivou stručnog obrazovanja. 2013. godine tačno 40% migranata iz Jugoistočne Evrope nije imalo stručno obrazovanje, što je bio slučaj samo kod 14% osoba bez migracionog porekla. Malo veća razlika zabeležena je kod žena bez završenog stručnog obrazovanja: 44% žena iz Jugoistočne Evrope naspram 17% Nemica bez migracionog porekla. Tačno 50% dotične migracione grupe 2013. godine je imalo završeno stručno obrazovanje, Procenat Nemaca bez migracionog porekla iznosio je 64%. Viši stepen stručnog obrazovanja iste godine je imalo samo 10% migranata iz Jugoistočne Evrope (samo 6% žena). Procenat Nemaca bez migracionog porekla iznosio je sa 22% više nego duplo (Izveštaj 2016, str. 237f.).

OPŠTI USLOVI ŽIVOTA

Prikazan stepen obrazovanja u velikoj meri odgovara i opštim uslovima života srpske dijaspore. Sledeći pregled se zasniva na karakteristikama uslova života Nemaca, imigranata i emigranata za 2013. godinu prema Izveštaju iz 2016. godine (Datenreport 2016, str. 237 i dalje). Kao i u poslednjem odeljku, i ovde se uglavnom vrši poređenje statističkih podataka o imigrantima iz bivše Jugoslavije, tj. iz Srbije sa podacima o Nemcima bez migracionog porekla.

Tačno 33% imigranata iz zemalja bivše Jugoslavije ima nemačko državljanstvo. Prosečno trajanje njihovog boravka iznosi 29 go-dina. Tačno 18% je rođeno u Nemačkoj, dok je prosečna starost pri dolasku bivših Jugoslovena iznosila 19 godina (isti izvor).

Visina primanja po kriterijumima Izveštaja pokazuje jasnu razliku u pogledu materijalne situacije imigranata iz bivše Jugoslavije. Manje od 60 % prosečne plate - što predstavlja granicu siromaštva - ima tačno 27 % bivših Jugoslovena. Od Nemaca bez migracionog porekla u toj situaciji se nalazi samo 14 %. Između 60% i 100% prosečne plate prima 47% bivših Jugoslovena, dok je to kod Nemaca bez migracionog porekla

16

samo 32%. Platu iznad proseka (100-150%) ima samo 15% svih Jugoslovena, nasuprot skoro trećine (31%) Nemaca bez migracionog porekla. I konačno, samo 11% bivših Jugoslovena ima platu, koja je veća od 150% nemačkog proseka. I u tom pogledu su Nemci bez migracionog porekla sa dvostruko većim procentom (22%) u znatno boljem položaju (isti izvor).

Precizni podaci o primanjima daju konkretniju sliku: ekviva-lentni prihod (medijana) imigranata iz bivše Jugoslavije iznosi 1.288 evra, dok kod osoba bez migracionog porekla on iznosi 1.730 evra (oba iznosa neto) (isti izvor).

Slični podaci su zabeleženi i u vezi sa stambenom situacijom. Mesečni zakup (srednja vrednost) u slučaju bivših Jugoslovena iznosi 549 evra, dok Nemci bez migracionog porekla sa 486 evra zakupa nešto povoljnije stanuju. Ako se uzme u obzir prosečna veličina domaćinstava u bivšoj Jugoslaviji sa 2,6 osobe naspram prosečnog domaćinstva od 1,9 osoba u slučaju Nemaca bez migracionog porekla, kao i prosečna stambena površina po osobi od 43 kvadratna metra za prvu grupu na-spram 59 kvadratnih metara, koje na raspolaganju imaju Nemci bez migracionog porekla, lako možemo da uvidimo generalnu razliku u uslovima života između imigranata iz bivše Jugoslavije i Nemaca bez migracionog porekla (isti izvor).

PRIMANJA I PROFESIONALNI POLOŽAJ

Bitan razlog za ovakvo stanje može se videti u statusu zaposle-nosti. Međutim, podaci iz 2013. godine o populaciji između 17 i 64 godina pokazuju da između osoba bez migracionog porekla i državljana zemalja bivše Jugoslavije nema velikih razlika u ovom pogledu. Procenat zaposlenih sa punim radnim vreme-nom iznosi kod prve grupe 52%, kod druge 51%. Međutim,

kod nezaposlenih i onih – verovatno zbog njihove prosečne sta-rosti – koji zbog školovanja i studiranja nisu zaposleni, razlike vidljive su: naspram nezaposlenosti 9% osoba bez migracionog porekla, u 2013. godini je udeo onih iz bivše Jugoslavije iznosio 14%.

U pogledu razlika u uslovima života, koje postoje između osoba bez migracionog porekla i državljana bivših jugoslovenskih republika i ogledaju se u visini mesečnih neto primanja (videti: tab. 12), presudan je profesionalni položaj dotičnih grupa (tab. 13).

Naspram 12% radnika među osobama bez migracionog porekla stoji procenat od 31% bivših Jugoslovena. Oni su i sa 36% običnih zaposlenih – u odnosu na udeo od 15% kod osoba bez migracionog porekla – mnogo zastupljeniji. Dok je samo 4 % državljana bivše Jugoslavije zaposleno na radnom mestu višeg zaposlenog, ovaj udeo je sa 16% kod osoba bez migra-cionog porekla četiri puta veći, a da ne govorimo o državnim službenicima, gde njihov udeo iznosi 0%.

Kao i u pogledu ukupnog broja zaposlenih, tako i većina zaposlenih Srba u Nemačkoj ima zaposlenje sa punim radnim vremenom, koje podleže obaveznom socijalnom osiguranju. Paralelno sa generalnim porastom broja radnih mesta sa obavez-nim socijalnim osiguranjem od 2008. godine, povećao se i broj takvih radnih mesta kod srpskih državljana, a u pogledu radnog vremena pratili su opšti trend (tab. 14).

Interesantno je da se pogleda i kako se ova grupa deli u pogledu stepena zahteva za odgovarajuća radna mesta i odgovarajućeg stručnog obrazovanja. Više od polovine svih 50.000 zaposlenih Srba na radnom mestu sa obaveznim socijalnim osiguranjem radi kao kvalifikovana radna snaga, iako samo polovina ima završeno stručno obrazovanje. Drugu grupu po veličini čine osobe u različitim medicinsko tehničkim zanimanjima, od kojih

OSOBE IZ BIVSE JUGOSLAVIJE (2016)OSOBE BEZ MIGRACIONOG POREKLA (2016)

RADNICI KVALIFIKOWANI ZAPOSLENI/MAJSTORI OCICNI ZAPOSLENI SREDNJI ZAPOSLENI VISI ZAPOSLENI SAMOSTALNO ZANIMANJE DRŽAVNI SLUŽBENICI

7%

11%

16%

27%

15%

10%36%

16%

4%3%

12%

12%

31%

17

samo jedna četvrtina ima odgovarajuće stručno obrazovanje. Kao specijalisti i eksperti sve zajedno radi samo 10 % svih Srba u Nemačkoj. Uprkos porastu broja zaposlenih, poslednjih godi-na skoro da se nije menjala ova struktura (uporediti: tab. 15).

Na kraju treba da se ukaže i na pojedinačne privredne seg-mente, u kojima rade zaposleni Srbi u Nemačkoj na radnim mestima sa obaveznim socijalnim osiguranjem. U skladu sa generalnom raspodelom, koja važi za ukupan broj zaposle-nih sa obaveznim socijalnim osiguranjem kao i za procenat ne-nemačkih državljana, Srbi uglavnom rade u prerađivačkoj i građevinskoj industriji, kao i u oblasti prodaje, održavanja i popravke vozila. Srpski državljani su znatno manje zastuplje-ni u slobodnim zanimanjima, pružanju naučnih i tehničkih usluga, u oblasti informacija i komunikacija, kao i u pružanju finansijskih usluga i usluga osiguranja. I 2015. godine je skoro polovina svih Srba radila u tri najveće branše: prerađivačka industrija (10.823), građevinski sektor (7.377) i oblast trgovine, održavanja i popravke vozila (7.501) (Nemačka savezna agencija za zapošljavanje 2016c). Ovaj kratak pregled raspodele radnih mesta po branšama, posebno ukazivanje na mali broj ljudi koji pruža usluge samostalnih zanimanja ili drugih usluga, u kore-laciji je ne samo sa komparativno nižim stepenom obrazovanja i generalno nižim profesionalnim položajem, već i sa relativno nižim potencijalom samostalnih ili preduzetničkih poslova unutar srpske dijaspore.

NEZAPOSLENOST

Naspram skoro 60.000 zaposlenih sa obaveznim socijalnim osiguranjem, koji se ovde uzimaju u obzir kao merodavna grupa unutar zaposlenih, u aprilu 2016. bilo je 21.748 nezaposlenih (tab. 17), 35.503 tražilaca posla (tab. 18) tj. 50.084 srpskih državljana prijavljenih kod Nemačke savezne agencije za zapošljavanje25 (tab. 19). Time Srbi čine udeo od samo 0,7%

25 U trenutku izrade studije nije postojala obračunata aktuelna stopa nezaposlenosti isključivo za srpske državljane.

tj. 0,8% , samim tim samo mali udeo stranaca (22,8% u aprilu 2016) u ukupnom broju registrovanih nezaposlenih tj. tražilaca posla. Radi poređenja: udeo srpskih zaposlenih sa obavez-nim socijalnim osiguranjem u odnosu na njihov ukupan broj već godinama se kreće ispod 0,2%. Pored toga, uprkos padu nezaposlenosti od 2008. godine znatno raste broj nezaposlenih Srba, generalno svih stranaca, iako se kod Srba uočava nešto sporiji trend (Nemačka savezna agencije za zapošljavanje 2016a; uporediti: tab. 17).

Interesantno je da učesnici u raznim merama politike tržišta rada26 čine komparativno samo mali udeo od ukupnog broja nezaposlenih Srba tj. onih koji traže posao, iako broj učešća kontinuirano raste od 2008. godine – kao i ukupan broj prijav-ljenih zaposlenih Srba. Većina učestvuje u merama aktiviranja i profesionalne integracije i koristi podsticajne mere za izbor zani-manja i stručno obrazovanje, pri čemu se posebno koriste mere za pomoć u početku nekog zanimanja, obrazovne mere pripre-me za neko zanimanje i pomoć tokom obrazovanja. Pokazalo se da se manje koriste podsticajne mere za samozapošljavanje (Nemačka savezna agencije za zapošljavanje 2016b).

GEOGRAFSKA RASPODELA SRPSKE DIJASPORE U NEMAČKOJ

Prema podacima Nemačkog saveznog zavoda za statisti-ku (Nemački savezni zavod za statistiku 2015) „U pogledu stanovništva sa migracionim poreklom“27 udeo zemalja iz kojih je regrutovana radna snaga (osim Turske) je najviši u pokrajin-ama Baden-Virtemberg, Južnom Hesenu i Južnoj Bavarskoj sa više od 20%, pa čak i preko 24%. Udeo državljana ovih zemalja u ukupnom broju migracionog stanovništva u visini od preko 16%, a negde i preko 20%, beleži se u Severnoj Rajni-Vestfaliji, Sarlandu kao i u Rajni-Palatinatu, na jugu Donje Saksonije i u pokrajinama Berlin, Hamburg i Bremen. U skladu da generalno

26 Naveden je izbor podataka o „Obim podsticajnih mera tj. učešće osoba u merama aktivne promocije zapošljavanja (§ 3 SGB III) i davanja za integraciju (§ 16 SGB II) od strane Federacije. Izvršeno je brojanje slučajeva davanja podsticajnih mera tj. učešća, a ne osoba. Tako je osoba, koja je u nekom periodu ili u jednom trenutku primala davanja po više osnova, više puta i ubrajana. Neka podsticajna mera, koja je evidentirana u okviru statistike podsticajnih mera, po pravilu postoji, kada se nekoj osobi tj. u okviru učešća u nekoj meri aktivnog promo-visanja zapošljavanja vrši neko plaćanje.“ (Nemačka savezna agencija za zapošljavanje 2016b)

27 Ovde se misli na države Grčku, Italiju, Maroko, Portugaliju, Španiju, Tunis i zemlje bivše Jugoslavije (Bosna i Hercegovina, Kosovo, Hrvats-ka, Makedonija, Crna Gora, Srbija i Slovenija). Radi se doduše o agre-giranim vrednostima, ali navedene brojke u velikoj meri odgovoaraju i regionalnoj raspodeli srpske dijaspore.

18

malim procentom migrantskog stanovništva, ove grupe jedva da su zastupljene u novim saveznim pokrajinama, i to najmanje u Saksoniji i Saksonija-Anhaltu (Nemački savezni zavod za statistiku 2015, str. 27).

Geografska raspodela srpske dijaspore danas - dakle četvrt veka od ponovnog ujedinjenja Nemačke - odgovara nekadašnjoj nemačko-nemačkoj pograničnoj liniji: dok većina Srba, njiho-vih potomaka ili osoba srpskog porekla svoje prebivalište ima u starim saveznim pokrajinama, samo mali broj se nastanio u novim saveznim pokrajinama, osim ako ih selidba ili najnovija migracija nije direktno odvela na istok Nemačke. I dalje je najveća koncentracija srpske dijaspore u velikim gradovima, pre svega u Berlinu, Hamburgu, Štutgartu i Minhenu. U odnosu na pokrajine, srpska dijaspora je skoncentrisana u pokrajinama Bavarska, Baden-Virtemberg i Severna Rajna-Vestfalija (De Luna Martínez / Endo / Barberis 2006, str. 7).

* OD AVGUSTA 2006. GODINE SE PORED DRŽAVLJANSTVA SRGIJE I CRNE GORE VODE PODACI O DRŽAVLJANSTVU „REPUBLIKESRBIJE“ DRŽAVLJANSTVU „CRNE GORE“. OD 01.05.2008. VODE SE ODVOJENI PODACI O SOSOVU. SRBIJA SE PRE I POSLE IZDVAJANJA KOSOVA U GRAFIKONIMA PRIKAZUJE ZAJEDNO.

IZVOR: CENTRALNI REGISTAR STRANACA

TURSKA ITALIJA SRBIJA GRCKA POLJSKA OSTALO CRNA GORA KOSOVO*

AUSLÄNDISCHE BEVÖLKERUNG AM 31.12.2014 NACH BUNDESLÄN-DERN UND AUSGEWÄHLTEN STAATSANGEHÖRIGKEITEN

Hamburg

Brandenburg

Berlin

Sachsen

Saarland

Schleswig-Holstein

Bremen

19

Linije razdvajanja/konfliktne linije unutar dijaspore tj. prema drugim grupama dijaspore iz postjugoslovenskog prostoraKao i u drugim zajednicama dijaspore sa sličnim iskustvima (uporediti: Koinova 2015), tako i mogući ili postojeći konflikti unutar srpske dijaspore u Nemačkoj odgovaraju političkim, regionalnim ili socijalnim linijama razdvajanja u savremenom postsocijalističkom društvu u Srbiji; s druge strane, jednim delom vuku poreklo iz istorijskih konflikata, kao na primer između pristalica monarhije i pristalica liberalno demokratske republike ili između antinacionalističkih (umerenih) proju-goslovenskih i nacionalističkih ideja Velike Srbije. Generalno gledano, prenošenje ovih protivurečnosti iz srpskog društva u srpsku dijasporu u Nemačkoj, čak i 90-tih godina, imalo je simboličan karakter i sa bezbednosno političkog stanovišta nije predstavljalo nerešiv problem. Većina Srba u Nemačkoj je sigurno imala svoje mišljenje ili osećaj pripadništva jednoj ili drugoj političkoj opciji, ali iz toga jedva da može da se izvede neki politički relevantan potencijal za mobilizaciju.28 Tako je, na primer, u okviru retradicionalizacije i naizgled iznenadne po-jave religioznosti u postsocijalnističkoj Srbiji verovatno porastao i broj vernika u dijaspori, međutim, ni jedna srpska pravoslavna crkva u Nemačkoj nije izložena opasnosti da će zbog prevelikog interesovanja biti preopterećena.29 Šta više, pretpostavlja se da je srpska dijaspora – u jednom drugom kontekstu, i to onom u nemačkom društvu – kao i druge grupe iz bivše Jugoslavije, preuzela i eventualno prilagodila postojeće simbole i naraciju pronalaženja smisla iz nove „domovine“, da bi kompenzovala nemogućnost samoidentifikacije nakon nestanka Jugoslavije. U pogledu decenijskog statusa Jugoslovena - barem nemačka zajednica u svakodnevnom životu skoro da i nije pravila razliku među pojedinačnim jugoslovenskim narodima – mnogi Srbi su smatrali ne samo politički oportuno, već i potrebno da se kao Srbi ka spolja identifikuju i ograniče od drugih bivših Jugoslo-vena – što se kao pojava uočava i kod drugih postjugoslovenskih grupa. U međuvremenu nastali konflikti između Srba i Hrvata ne shvataju se isključivo kao nastavak postjugoslovenskih ratova u Nemačkoj, već su verovatno povezani i sa nacional-nim „samopronalaženjem“ i novim pozicioniranjem Srba u Nemačkoj, u koje ne spadaju samo Srbi iz današnje Srbije, već i Srbi iz drugih jugoslovenskih republika, kao što je Bosna i Hercegovina, Hrvatska ili Crna Gora.

28 I generalno posmatrano, politički uticaj srpske države je u odnosu na onaj, koji je imala socijalistička Jugoslavija, vrlo mali. (Za političku mobilizaciju države u socijalističkom periodu, videti: Cvetković 2009)

29 Ovde se ne uočava razvoj formulacije neke „dijaspore pravoslavaca“, kao što se trenutno u nauci diskutuje u slučaju nekih grčkih dijaspora. Uporediti: Roudometof 2010; Thorbjørnsrud 2015.

Pored toga, nasuprot široko rasprostranjenoj tezi o „večnoj etničkoj mržnji“ među narodima bivše Jugoslavije, koja je dominirala u nemačkim medijima od početka 90-tih godina u pokušaju pojednostavljenog objašnjenja jugoslovenskih ratova, naučne (empirijske) studije su dovele do dokazima potkreplje-nih saznanja da postjugoslovenski nacionalizmi predstavljaju posledicu sistematskog ratnog nasilja i nikako nisu „prastari“.30 Šta više, u svakodnevnom životu kako ljudi u postjugoslovens-kom prostoru, tako i u različitim nacionalnim dijasporama u Nemačkoj, ne mogu da se uoče nikakvi stalni konflikti, koji se čine nerešivim. Nacionalisti, religiozni fanatici ili radikal-na desnica mogu se danas i ubuduće naći u redovima svih nacionalnosti, ali se u ovom kontekstu kod srpske dijaspore u Nemačkoj ne prognosticira značajna problematika sa stanovišta bezbednosne politike.

Konačno, napetosti uočene u Saveznoj Republici Nemačkoj tokom 90-tih bile su prvenstveno izraz ponekad jake mobilizaci-je pojedinih delova dotične dijaspore od strane nacionalističkih političkih aktera u zemljama porekla. Tako stvoreni „Long-Distance-Nationalism“ (uporediti: Gal / Leoussi / Smith 2010; Conversi 2012) ili „patriotizam u egzilu“ (Hockenos 2003) uočen je kod srpske dijaspore i u Nemačkoj, mada u manjem obimu, ali je bio daleko manje delotvoran nego kod srpske prekookeanske dijaspore ili kod hrvatske dijaspore, koja je bila znatno više uključena u politička i ratna dešavanja u domovini.

Budući da se od sredine 2000-te ni u jednoj od postjugoslo-venskih zemalja ne uočava podsticanje nacionalizma od strane države, kao što je to bio slučaj u 90-tim – izuzev u Makedoniji poslednjih pet godina– i da se generalno smanjio potencijal za mobilizaciju ultranacionalističkih aktera u regionu,31 konflikti između srpske i hrvatske dijaspore bi trebalo da su ograničeni na

30 Eventualno zavodljivo delujuće figure „bureta baruta“, „zamrznutih“ tj. od strane represivnih komunističkih režima potisnutih „etničkih konfli-kata“ itd. bile su korisne za atraktivne naslove kao i za veliki tiraž broj-nih novina, ali su naučno osporene već devedesetih godina i kao glupost odbačene od strane svih ozbiljnih instanci. Za vreme socijalizma u Jugoslaviji nije bila zabranjena niti je potiskivana nacionalna pripadnost per se niti otvoreno izjašnjavanje. Pre bi se reklo da se promovisalo stvaranje socijalističke nacije, što je neke od današnjih naroda uopšte i stavilo u prvi plan. (Grandits 2008; Brunnbauer / Grandits 2013)

31 Ukazuje se prvenstveno na najnoviji razvoj u Hrvatskoj, gde se od pre godinu dana češće čuju nacionalistički glasovi u politici. Teško je pred-videti koliko će se to odraziti na srpsku dijasporu u Nemačkoj, mada teško da će populističke parole u Hrvatskoj, koje se uglavnom koriste za unutrašnje svrhe, izazvati široku političku mobilizaciju među Srbima u Nemačkoj.

20

pojedinačne slučajeve i na najuže okruženje. U ovom kontekstu se nemačkim službama generalno preporučuje da ne reprodu-kuju pogrešan zaključak, da postjugoslovensko „nacionalno buđenje“ iz 90-tih dovodi do učvršćivanja socijalnih odnosa unutar kolektiva dijaspore, koji se shvata kao nacionalna homo-gena grupa. Jedna od posledica raspada jugoslovenske države bila je i dugoročno uništavanje jugoslovenskog/ih društva/društava, što nije moglo da se spreči ni prinudnim nacionalnim (nacionalističkim) pokušajima homogenizacije. Novije studije postjugoslovenskih sociologa potvrđuju ovaj izraženi nedostatak socijalne povezanosti i desolidarizaciju (uporedi: Bolčić 2014). Kao posledica ovih tendencija i unutar srpske dijaspore uočava se pojačana usmerenost na porodične odnose, komšiluk i lokal-no okruženje, kao i njeno jačanje. Ovakve tvrdnje su moguće samo na osnovu sistematske empirijske analize (na terenu) i prevazilaze ciljeve ovog istraživanja.

Na kraju treba da se ukaže i na druge moguće konfliktne linije unutar srpske dijaspore, zasnovane na socijalnom poreklu i trenutku migracije. Preuzimajući donekle predrasude iz perioda socijalističke Jugoslavije u vezi sa takozvanim gastarbeiterima, upravo su dobro obrazovani Srbi, koji sebe vide kao „građane sveta“, „moderne“ itd. pridošli u Nemačku od početka 90-tih, skloni da ovu grupu omalovažavaju kao neobrazovane ljude, na-cionaliste, „seljake“ i sl. Protivurečnost između ovih generacija srpskih migranata dodatno se povećava zbor različitog trajanja boravka, razlika u pravu na boravak (i pravima) i (ne) postojanje sopstvene mreže. To treba da se uzme u obzir kod svih ponuda za „dijasporu“, jer često u jednom istom gradu ne postoji nikak-va komunikacija između predstavnika starih „gastarbeitera“ i nove srpske migracije. (Ivanović 2016; Atanacković 2016)

21

STEPEN I OBLICI ORGANIZOVANOSTI

Kao i u slučaju „Jugoslovena“ do kraja osamdesetih godi-na, većina srpske dijaspore nije organizovana u postojećim udruženjima. U kontrastu sa relativno malim brojem članova stoji veliki broj registrovanih (ranije jugoslovenskih, danas) „srpskih“ udruženja.32 U okviru ove studije izvršeno je u interne svrhe mapiranje srpskih udruženja (dijaspore) u Nemačkoj. U narednom delu su sažeto prikazani neki važni rezultati izvršene analize. Većina od skoro 400 ukupno evidentiranih organi-zacija33 u preko 170 mesta u Nemačkoj nastala je iz starih „jugoslovenskih klubova“. Ova odavno raspuštena udruženja su, ako se izvrši optimistična procena, činila polovinu svih evidentiranih organizacija.34 Ali i preostalih 200 organizacija, prema sopstvenom istraživanju, razgovorima sa ekspertima i anketama (Ivanović 2016; Čobanov 2016), postoje samo na papiru. Prezentacije na internetu - sopstvenu internet stranicu ili profil na Facebook-u – imalo je, barem neko vreme, tačno 60 organizacija. Broj od 50-60 mogao bi da odgovara i generalno broju stvarno aktivnih udruženja.

Kao predstavnik jednog od opstalih starih organizacija može da se navede „Serbischen Vereinigung Jadran e.V.“ iz Darmštata. Osnovana kao jugoslovenski klub 1979. godine, ova organiza-cija je uspela da preživi tranziciju i više raspada strukture starih jugoslovenskih klubova, i trenutno okuplja nešto preko 60 članova. Prema sopstvenim navodima, osnovni cilj udruženja je kulturna razmena i promovisanje kulture i umetnosti. Organi-zacija sprovodi generalno „sve vrste projekata“, „za kulturnu i duhovnu promociju srpskog naroda“. U aktivnosti udruženja ubrajaju se, između ostalog, do deset godišnjih javnih ma-nifestacija, na kojima je u proseku prisutno oko 50 do 100 gostiju. I udruženje „Jadran e.V.“ je više usmereno na lokalno tj. regionalno umrežavanje, uprkos spremnosti na saradnju sa različitim organizacijama i institucijama u Nemačkoj i u Srbiji. Od svih drugih srpskih udruženja u Nemačkoj, prema sopstve-nom kazivanju, najbliži kontakt imaju sa Centralnim Savetom Srba u Hesenu, Srpskim društvom „Dunav“ iz Hohajma i Srpskim društvom „Izvor“ iz Noj-Izenburga. Za najvažnijeg ko-

32 Interesantan prikaz tranzicije, kroz koju su prolazili stari jugoslovenski klubovi 90-tih, dostupan je na internet stranici „SrpskaDijaspora.info“, iako su tu navedeni postojeći klubovi pre deset godina. (Srpska Dijaspo-ra 2006a; Srpska Dijaspora 2006b; Srpska Dijaspora 2006c)

33 Spisak udruženja sastavljen je na osnovu postojećih spiskova udruženja u ambasadi Republike Srbije, evidencije registra udruženja i trgovinskih registara, kao i na osnovu ličnog istraživanja u raznim internet forumi-ma i raspoloživih podataka CIM-a.

34 Tačno četvrtina ispitanih organizacija u okviru ove studije prepoznatl-jive su kao takve.

operacionog partnera u Srbiji udruženje je u anketi, sprovedenoj u svrhu izrade ove studije, navelo Srpsku pravoslavnu crkvu kao i Udruženje guslara35 „Dušanovo Carstvo“ – kao deo organi-zacije Saveza guslara Srbije sa sedištem u Plevlju (Crna Gora), posvećeno promovisanju srpske guslarske tradicije u Crnoj Gori (Tomić/anketa 2016).

Nezavisno od čestog simboličnog menjanja naziva, skoro da ne mogu da se uoče promene u pogledu rada, organizacije ili delatnosti. Oko 29% takozvanih srpskih kulturnih udruženja ili centara kulture predstavljaju folklorna društva, posvećena pro-mociji i održavanju (srpskih) folklornih igara, narodnih pesama i tradicije. Još jednu centralnu aktivnost udruženja predstavljaju sportske aktivnosti, što predstavlja glavnu aktivnost kod 21 % ovde navedenih udruženja. Treba posebno istaći i veliki broj malih fudbalskih klubova. Za njima dolazi i deo srpske dijaspo-re okupljene u lokalne košarkaške, kuglaške ili šahovske klubove (ili odgovarajuće sekcije većih kulturno umetničkih društava).

Vrlo su retka stručna ili strukovna udruženja kao što su „Udruženje inženjera i tehničara Nikola Tesla e.V.“ u Baden-Virtembergu sa 3 % svih ovde obuhvaćenih organizacija. Os-novano 2000. godine u Štutgartu, ovo udruženje sa svojih 100 članova već petnaest godina ima svoju mrežu i prema sopstve-nim podacima organizuje pet do deset javnih skupova godišnje u proseku sa 50-100 učesnika, uglavnom radi diskusije o aktuelnim stručnim temama, umrežavanja inženjera i tehničara iz Baden-Virtemberga i Srbije i promovisanja srpskih naučnika u Nemačkoj. Uprkos dobroj saradnji sa nemačkim i srpskim stručnim udruženjima, čini se da je udruženje u pogledu svog umrežavanja uglavnom usmereno na Štutgart, gde u velikoj meri sarađuje sa „Srpskom akademskom mrežom - Nikola Tes-la“ i srpskim klubovima „Sloga“, „Morava“ i „Sveti Sava“. Dok budućnost Srbije vidi u Evropskoj Uniji, i u njoj šansu za bolju privrednu saradnju Srbije sa nemačkim preduzećima i naučnim ustanovama, udruženje se nada da će od nemačkih službi dobiti pomoć za organizaciju godišnjih akademija kao i drugu pomoć u novcu i stvarima, mada se samo udruženje finansira iz članarina, donacija privrednih subjekata i u manjoj meri iz javnih sredstava srpske i nemačke države (Tomić/Anketa 2016).

35 Gusle su tradicionalni žičani instrument na Balkanu.

Organizacije srpske dijaspore u Nemackoj

22

Stepen organizovanja i geografska raspodela povezani su i sa prisustvom brojnih srpskih pravoslavnih crkvi u Nemačkoj (sva-kako 10% svih ovde navedenih organizacija), mada se posebno visok stepen religioznosti srpske dijaspore čini malo verovatnim, iako ga ne treba ni potcenjivati. Verovatnije je da se odlazak u crkvu u mestima, gde se redovno okuplja veći broj ljudi, koristi prvenstveno kao povod za društvene kontakte. Konačno, nas-tava srpskog jezika za srpsku decu i omladinu, organizovana od strane lokalne crkve, u pojedinim slučajevima, može da se oceni kao značajan doprinos Srpske pravoslavne crkve za dijasporu, pogotovo što je nastava u „srpskim školama“ uz podršku srpske države organizovana samo u velikim gradovima u Nemačkoj, mada ne u onom obliku, u kojem je postojala u ranijim „jugos-lovenskim školama“ (Ivanović 2016). Ostaje otvoreno pitanje, koliko kvalitet i sadržaji te nastave odstupaju od zahteva i nivoa školskog sistema u Republici Srbiji. Treba napomenuti da se kod većine postojećih ponuda radi o dopunskim vanškolskim programima, čiji su didaktički zahtevi manji od konkretnog obrazovanja i uglavnom imaju za cilj da se prenese „sopstvena“ kultura, istorija i tradicija.

I pored više pokušaja da se etablira jedno operativno i opšte prihvaćeno krovno udruženje Srba u Nemačkoj, srpska dijaspo-ra još uvek nije rešila ovaj zadatak. Osnivanje Centralnog Saveta Srba u Nemačkoj 2006. godine kao i više sličnih organizacija u različitim saveznim pokrajinama predstavljalo je takav jedan pokušaj. Bilans rada nakon deset godina i samo nekoliko inicija-tiva deluju otrežnjujuće: prema sopstvenim navodima, Central-ni savet ne okuplja ni većinu srpskih organizacija pod svojim krovom. Centralnom Savetu nedostaju i one opšte osnovne informacije o broju, organizacionoj strukturi, broju članova itd. većine srpskih udruženja u Nemačkoj, a već godinama nema sopstvene aktivnosti koje imaju uticaja na javnost (uporediti: Čobanov 2016).

Kao deo srpske dijaspore navedene su malobrojne organiza-cije Roma, koje okupljaju i staraju se o ljudima sa poreklom iz bivše Jugoslavije. Uzimajući u obzir okolnost da se mnogi tražioci azila iz Srbije sa velikom verovatnoćom deklarišu (ili bi se deklarisali) kao Romi ili svoju pripadnost ovog etničkoj grupi u okviru postupka azila navode u vezi sa sistematskom

SRPSKA UDRUŽENJA (DIJASPORE) PREMA GLAVNOJ DELATNOSTI

SRPSKA UDRUŽENJA (DIJASPORE) PREMA SAVEZNIM POKRAJINAMA

NEGOVANJE TRADICIJE

SPORT

BIVSI JUGOSLOVENSKI KLUBOVI

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

POLITIKA

KULTURA, OBRAZOVANJE, MEDIJI

KULTURNA RAZMENA

STRUKOVNO UDRUŽENJE I PRIVREDA

KROVNO UDRUŽENJE

OSTALO

BADEN-VIRTEMBERG

BAVARSKA

BERLIN

BREMEN

HAMBURG

HESEN

DONJA SAKSONIJA

SEVERNA RAJNA-VESTFALIJA

29 %

21 %21 %

9 %

6 %

3 %3 %

3 %3 %

2 %

29 %32 %

19 %4 %

3 %1%

8 %

4 %

23

diskriminacijom ili progonom, rad romskih organizacija sa regionalnom orijentacijom na Jugoistočnu Evropu36 usmeren je na pomoć ovim ljudima u pravnim, socijalnim i humanitarnim pitanjima kao i u oblasti obrazovanja, tj. davanja kurseva jezika do pedagoških ponuda omladini. Takve organizacije – kao npr. berlinska udruženja Amaro Foro e.V.37 i Informativni centar za Rome e.V.38 – sebe vide kao zaštitnike prava Roma iz ovih regiona, ali i kao aktere civilnog društva sa jasnim političkim pravom na antirasističko obrazovanje. Prema tome, po sadržaju se više poklapaju i preklapaju sa organizacijama kao što su npr. ProAsyl nego sa većinom srpskih udruženja dijaspore. To

36 Ne misli se dakle na starija udruženja nemačkih Sintija i Roma, iako da-nas postoji saradnja između njih i udruženja koja se angažuju za Rome iz Jugoistočne Evrope.

37 http://www.amaroforo.de/.38 http://rroma-info-centrum.de/.

se manifestuje konačno i u saradnji sa drugim inicijativama za pomoć izbeglicama, ali i sa partijama – uglavnom iz levog dela političkog spektra. Čini se da ne postoji posebna veza sa Republikom Srbijom ili sa nekom drugom postjugoslovenskom zemljom ili zemljom Jugoistočne Evrope. Skoro da ni jedno od ovih udruženja ne može da se smatra delom srpske dijaspore. To sigurno važi za Berlinski informativni centar za Rome – tako barem glasi nedvosmislen odgovor predsednika Milana Pavlovića u online anketi sprovedenoj u cilju izrade ove studije (Tomić 2016).

24

Nasuprot socijalističkoj jugoslovenskoj migracionoj politici, koja je uglavnom bila nedovoljno uspešna, mada se ogledala u izraženoj nameri da upravlja (prvenstveno) iseljavanjem jugoslovenskih državljana u zapadnoevropsko inostranstvo ili u prekoatlantske zemlje, dugo se čekalo na prepoznatljivu liniju u srpskoj migracionoj politici ili čak u politici u odnosu na dijasporu. Tek nakon političkih promena nakon rušenja Miloševićevog režima 2000. godine stvoreni su uslovi za politički odnos prema emigraciji, posebno visokoobrazovanih ljudi 90-tih godina. I posle četvrt veka migracionih kretanja od sloma jugoslovenske države čini se da još uvek nije urađena neka vrsta demografskog bilansa.39 To se ne odnosi samo na sistematično statističko prikupljanje podataka o broju srpskih državljana u inostranstvu ili istraživački rad u ovom konteks-tu.40 Političke inicijative u vezi sa dijasporom, vredne pomena, beleže se tek nakon promene režima 2000. godine, iako se i tada uglavnom radilo samo o deklarativnoj politici, što se uočava sve do danas (uporediti: Politika 2016). I pored osnivanja Minis-tarstva dijaspore 2004. godine (Vlada Republike Srbije 2005) – koje se kasnije reformisalo u Ministarstvo vera i dijaspore i sve više smanjivalo u svom obimu i kompetencijama – tj. u leto 2012. godine osnovane Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova (Vlada Republike Srbije 2012) prilično su skromni rezultati rada ove institucije. Uprkos brojnim kongresima – na primer o ulozi dijaspore u razvoju turizma u Srbiji (Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Republike Srbije 2014) –, najavljenim inicijativama i raznim skupovima sa i bez dijaspore (uporediti: Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Republike Srbije 2013; Odbor za dijasporu i Srbe u regi-onu 2015), ne postoje ni osnovna saznanja o obimu, socijalnoj, profesionalnoj i drugoj strukturi, privrednom potencijalu ili političkom profilu srpske dijaspore u pojedinim ciljnim zemlja-ma migracije Srba, kao ni rezultati ekonomske mobilizacije ili čak rada srpske države na ubeđivanju na povratak prvenstveno visokoobrazovanih ljudi. Postoje doduše kontakti sa pojedinim „predstavnicima“ dijaspore, ali su ograničeni na one „etničke preduzetnike“, koji se aktivno obraćaju srpskoj državi radi ostvarivanja sopstvenih ekonomskih ili drugih interesa. Suština svih političkih aktivnosti Republike Srbije u odnosu na dijas-poru predstavlja pokušaj da za investicije u Srbiji pridobije one

39 O postjugoslovenskom kontekstu pogledati posebno Ragazzi / Balalovs-ka 2011.

40 Da sposobnost političkog delovanja svakako postoji, pokazuje i spremnost Republike Srbije u okviru procesa približavanja Evropskoj Uniji da preuzme obaveze u vezi sa prihvatanjem readmisiranih tražioca azila. (uporediti: Stojić Mitrović 2014)

Srbe, koji raspolažu određenim finansijskim ili intelektualnim kapitalom. Generalno, često se idealizuju „naši“ kao ljudi koji donose odluke i u novim zemljama spadaju u privrednu elitu, te je važno da se dopre do njih.

Očekivanja od „naših“ u svetu obuhvataju daleko manje njihov povratak, a više značajne novčane iznose, koje oni treba da ulože u privredni razvoj Srbije. Politički akteri se nadaju većem angažovanju dijaspore u (ponovnom) uspostavljanju dobrog re-nomea Srbije u svetu ili čak u „brendiranju“ srpske države, iako je uglavnom nejasno kako ta posrednička uloga treba konkretno da izgleda (uporediti: Novčić / Damnjanović / Popesku 2012; Pantović / Bašić 2015). A za uzvrat će srpska država preko vrlo skromnog kulturnog doprinosa preko konzulata u inostran-stvu pokušati da prenese i podstiče srpsku kulturu i nekakav artikulisani osećaj pripadnosti. Međutim, nisu se poslednjih godina mnogo probile osmišljene ili delimično realizovane inicijative kao što su „Jezički kursevi preko interneta“ i „Praksa u Srbiji“. Nasuprot tome, objavljivanje priručnika za dijasporu sa važnim informacijama o pravnim i praktičnim pitanjima Srba u inostranstvu pokazalo se kao vrlo korisno (Kojić / Đuran / Đurović 2009).

U značajne korake u formulaciji politike dijaspore Republike Srbije generalno se ubraja „Deklaracija Vlade Srbije o proglašenju odnosa otadžbine i rasejanja odnosom od najvećeg državnog i nacionalnog interesa“ (2006), „Zakon o dijaspori i Srbima u regionu“ (Vlada Republike Srbije 2009), od bivšeg Ministarstva vera i dijaspore (Narodna Skupština Republike Srbije 2013) izdata „Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore i Srba u regionu“ (2011) (Ministarstvo vera i dijaspore 2011; Ministarstvo Spoljnih Poslova Republike Srbije 2012). Realizacija artikulisanih političkih projekata u periodu od skoro deset godina obuhvatala je prvenstveno osnivanje institucija, koje su se potom stalno transformisale, među njima i Skupštine dijaspore i Srba u regionu, čiji su sastanci imali uglavnom simboličan karakter. Slično bi i aktivnosti i interese srpskih dip-lomatskih predstavništva mogli u ovom kontekstu da ocenimo kao simboličnu politiku, što i ne čudi s obzirom na njihove ograničene kapacitete (Ivanović 2016).

Rezimirajući treba da konstatujemo da sve političke i ekonomsko-političke strategije srpske države poslednjih deset godina obuhvataju kao prvo jačanje Srbije kao važne referentne države kroz „vraćanje poverenja u državu“, „poboljšanje položaja dijaspore u inostranstvu“ kao i „jačanje svesti o značaju dijaspore u domaćoj javnosti“, kao drugo „očuvanje nacionalnog identite-ta [procenjeno] skoro 4 miliona Srba u svetu“ i kao treće, bolje

Kratak preged srpskih politika u odnosu na dijasporu

25

korišćenje kapaciteta dijaspore. Poslednje je u direktnoj vezi sa činjenicom da je 2009. godine dijaspora doznačila novac u Srbiju u visini od tačno 5 milijardi američkih dolara, što iznosi više od 15% bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije tj. tačno 40% ostvarenog izvoza te godine (Gaćeša 2011). Prema podacima Narodne Banke Srbije u 2015. godinu realizovane su novčane doznake u Srbiju od 2,86 milijarde evra i povećale se time za 9,7% u odnosu na prethodnu godinu. Najveći broj novčanih doznaka realizovan je iz Nemačke (23,6%), Švajcarske (15,1%), Francuske (9,4%) i Austrije (8,6%). Prema procena-ma Narodne Banke Srbije, novčane doznake preko banaka ili drugih novčanih instituta registrovane u 2015. godini preds-tavljale su tačno 54,5%, a 2014. godine 57,1% svih novčanih doznaka.41

Od konkretnih mera mogu se na primer navesti projekti Privredne komore Srbije, koja bi trebalo da se uzme u obzir kao potencijalna partnerska institucija. Osnivanjem „Centra za dijasporu“ pre pet godina i sve većeg broja kancelarija Centra u regionalnim tj. opštinskim privrednim komorama u više mesta u Srbiji, Privredna komora Srbije se trudi da poveže privredne aktere iz dijaspore čak i u posebnim lokalnim ekonomijama u Srbiji - razvojno politički pristup, koji bi i generalno mogao da bude interesantan (uporediti: Pavlov / Kozma 2012). Iako na pojedinim projektima sigurno i dalje može da se radi – pa je tako u javno dostupnom opisu projekta za praksu navedeno samo pet preduzeća kao mogućih poslodavaca za praktikante

41 Narodna banka Srbije (2016): Novosti – u vezi s doznakama. Beograd: NBS. Dostupno na: http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/show-Content.html?id=9627&konverzija=yes, preuzeto 17.09.2016. Ostali podaci posebno oni Svetske Banke mogu se videti u daljim navodima u tekstu.

iz dijaspore – i generalno gledano ostaje nejasno kako treba da se proceni stvarni doprinos 300 preduzeća osnovanih od strane Srba iz dijaspore za srpsku privredu (Privredna komora Srbije 2016; FPN 2011), upravo ovakvi programi razmene, prakse i obrazovanja i stručnog usavršavanja bez sumnje predstavljaju interesantnu mogućnost, koja ne samo da pojedinim Srbima iz dijaspore olakšava obavljanje neke profesije u Srbiji, već i jača razvoj privrede na lokalu. Mada je doprinos koji praktikanti iz dijaspore daju razvoju privrede sveobuhvatnog gledano vrlo mali, ipak oni mogu eventualno da se motivišu za povratak i/ili može da im se ojača njihova kulturološka/nacionalna i jezička kompetencija pri eventualnom povratku u Nemačku i na taj način da postanu sprega između nemačke i srpske privrede.

Konačno, treba navesti i angažovanje GIZ-a i posebno Centra za međunarodnu migraciju i razvoj u regionu bivše Jugoslavije, kao i njihove dugogodišnje napori da kroz razne ponude – kao npr. nizom regionalnih radionica pod nazivom „Migraciona po-litika u Zapadnom Balkanu“– promovišu potencijale migracije za održivi razvoj i minimiziraju rizike migracije. Rezultat ovih inicijativa predstavlja i saznanje o potrebi regionalnih aktera za regionalnom platformom za razmenu među ministarstvima, kao i između nacionalnih i lokalnih uprava, što bi podržalo tu međusobnu razmenu.42

42 GIZ (2013): Migrationspolitik im Westbalkan: Regierungen und Diaspora im Dialog über institutionellen Rahmen. Eschborn: GIZ. Dostupno na: https://www.giz.de/fachexpertise/html/7537.html, preu-zeto 17.09.2016.

26

Izuzimajući Centralni Savet Srba kao i pojedina manja udruženja, koja sarađuju na komunalnom nivou sa nemačkim organima – na primer pri organizaciji letnjih zabava ili soci-jalnih ponuda – vrlo je malo javnih (tj. dokazivih) aktivnosti dijaspore, usmerenih na Srbiju, u politici, privredi, medijima, nauci i kulturi Savezne Republike Nemačke. Primer iz oblasti umetnosti bio bi festival i inicijativa „Serbinale“, koji je već tri godine posvećena promovisanju srpske umetnosti, ali izvan Berlina nepoznat srpskoj dijaspori i široj ne-srpskoj publici. Međutim, to i nije primarni cilj ovog događaja. Šta više, to je „Serbinale [...]Platforma za kulturu i umetnost, čiji je glavni cilj da predstavi umetnost i umetnike iz Srbije u Berlinu i Nemačkoj. Aktuelna situacija u Srbiji može se opisati kao višeslojna potraga za novom orijentacijom. Serbinale želi da savremenu, politički i društveno reflektujuću srpsku umetnost učini dostupnom jednoj široj publici. Berlin je svesno odabran za mesto održavanja festi-vala, jer kao i Beograd ima složen istorijski razvoj pun lomova i cezura. Oba grada su se kroz svoju demokratsku revoluciju razvila u centre kulturne i umetničke produkcije. Zadatak Serbinalea je da ispita dotične uzroke, da ih otkrije i konačno prezentuje.“43 I pored kulturno umetničke orijentacije, već ovaj prikaz ima političku konotaciju. Tako su i migracija tj. domovina bile osnovne teme festivala u 2015. godini: „Kako stvarno izgleda saradnja različitih kultura? Da li multikulturalnost postoji u praksi, i ako da, kako? Kako je biti stranac u Nemačkoj? Da li je lako primiti nove kulturološke forme? Gde započinje nov identitet i gde prestaje stari? Sa temom Moderni Nomadi namerava Serbinale 2015. godine da kroz umetnost tematizira izazove života, daleko od domovine, kao i da doprinese diskusiji o složenim pitanjima identiteta i integraciji migranata u Nemačkoj.“44 Ostaje pitanje koliko je značajan ovaj festivala za srpsku kulturu, srpsku dijas-poru ili za kulturna dešavanja u Berlinu. Sadržajna orijentacija i odgovarajuće angažovanje male berlinske organizacione grupe predstavlja interesantan izuzetak u kontekstu srpskih udruženja (dijaspore) u Nemačkoj.

Istovremeno treba uzeti u obzir i umetnike, naučnike, pre-duzetnike srpskog porekla45 ili čak političare, koji intenzivno učestvuju u javnom životu Savezne Republike Nemačke, mada sebe ne vide kao deo srpske dijaspore niti bi se u tom

43 Serbinale (2016): Wo fängt die neue Identität an, wo hört die alte auf? Dostupno na: http://www.serbinale.org/, preuzeto 23.09.2016.

44 Isti izvor.45 Odgovarajuće studije o srpskim preduzetnicima u Nemačkoj, kao one

koje ponekad postoje za druge grupe migranata (uporediti: Goldberg / Sen 1999), su nešto što nedostaje na polju istraživanja migracije i dijaspore u Nemačkoj.

smislu angažovali. U cilju odgovora na pitanje kako se lično angažovanje pojedinih pripadnika dijaspore odražava na članove njihove porodice, prijatelje ili poznanike, kako izgledaju profesionalne, socijalne, kulturne i druge veze sa Srbijom ili drugim delovima sveta, potrebno je da se sprovede detaljna sociološka mikro studija ili etnološko istraživanje, što ovde nije moglo da se uradi.46 Na ovo angažovanje indirektno ukazuje transfer novca naveden u ovoj studiji.

Participacija ljudi srpskog porekla u društvenom životu u Nemačkoj uglavnom se ne odigrava kroz angažovanje dijas-pore, što može da se uoči prvenstveno u oblasti politike, mada je (aktivno kao i pasivno) pravo glasanja povezano sa državljanstvom: onih, koji su deo (partijskog) političkog života u Nemačkoj i imaju nemačko državljanstvo – što je i uslov za glasanje na izborima – i predstavljaju Nemce u smislu Osnov-nog zakona. Ona grupa, koju čine srpski državljani, isključena je iz svih merodavnih političkih procesa, budući da nezavis-no od trajanja njihovog boravka nemaju pravo da glasaju u Nemačkoj. Čak i pravo na okupljanje, koje Srbi u Nemačkoj svakako retko koriste, ne uživa zaštitu utvrđenu načelom slo-bode mišljenja, koja postoji za Nemce, već može da se realizuje samo u smislu opšte slobode delovanja (Lehmann 2016). Ako izuzmemo uglavnom nedovoljno uticajne aktivnosti srpskih kulturnih udruženja, Srbima, kao i većini osoba koje nisu državljani zemalja EU, ostaje malo mogućnosti za uključivanje u politički život Nemačke. Ona se ograničava na po sebi neograničeno sindikalno organizovanje kao i na status slušaoca unutar nemačkih partija.

Zbog decenijskog neuključivanja radnih migranata iz zemalja izvan Evropske Zajednice tj. Evropske Unije u političke procese u Saveznoj Republici Nemačkoj, teško je da se oceni njihova generalna spremnost na politički angažman. Iako je to sigurno teško dokazati, može se pretpostaviti da bi analiza mogućnosti za političku participaciju uparena sa ciljanim političkim obrazovanjem, posebno sa ponudama za odrasle, mogla da ima pozitivan efekat na opšti demokratski potencijal strane, tj. u ovom slučaju srpske populacije u Nemačkoj, a od toga bi mogli da profitiraju ne samo politički sistem u Saveznoj Republici Nemačkoj, već i onaj u Republici Srbiji u smislu dalje demokra-tizacije. Ali kako bi to moglo da uspe i koji su razlozi što se nije sistemski podsticala demokratska svest generalno kod stranaca, a posebno kod Srba?

46 Dobar primer za to je: Goeke, Pascal (2007): Transnationale Migrati-onen. Post-jugoslawische Biografien in der Weltgesellschaft. Bielefeld: transcript.

Aktivnosti (kulturne i politicke) dijaspore usmerene na Srbiju

27

Jedna od decenijama diskutovanih mera u ovom kontekstu svakako je proširenje komunalnog izbornog prava, kojim bi se uključili i državljani iz zemalja izvan EU, koji žive određeno (duže) vreme u Nemačkoj. Većina velikih nemačkih parti-ja podržava ovu ideju, dok ovu inicijativu sistemski blokira Hrišćansko demokratska unija, jer je za to potrebno promeniti Osnovni zakon. Jedan od argumenata protiv uključivanja državljana iz zemalja izvan EU u politički život opština bio je do sada strah da bi stranci mogli da učestvuju u kreiranju određene politike, a kasnije da napuste Nemačku, i time da ne preuzmu odgovornost za svoje odluke kao i da snose njene posledice. Iako ni ovaj, kao ni drugi argumenti Hrišćansko demokratske unije nisu bili ni savremeni ni stvarno uverljivi, i dugoročno sprečavaju političku integraciju strane populacije, ni od političke većine u Nemačkoj se ne očekuje neka promena navedenih okvirnih uslova u bližoj budućnosti. Za to vreme se politička integracija Srba u Nemačkoj ograničava na put prihvata u državljanstvo, što ove osobe zbog obaveze da se odreknu srpskog državljanstva čini strancima u Srbiji, i Srbija ih gubi kao demo-kratske političke subjekte.

Nezavisno od toga, vrlo je teško da se proceni obim stvarne ili potencijalne političke participacije Srba u okviru nemačkih organizacija, budući da nedostaju pouzdani podaci. Paušalno gledano, moglo bi se zaključiti da Srbi u Nemačkoj nemaju veliki politički angažman. Od 1990. godine stalno opada stepen organizovanosti stranih radnika u sindikatima Nemačkog saveza sindikata, tako da postoji pretpostavka da se to odnosi i na srpske radnike, iako ne mogu da se koriste statistički podaci jer nisu dostupni (opšte informacije pogledati kod: Frerichs / Pohl 2004, str. 15). Takođe ne može tačno da se proveri podatak o članstvu srpskih državljana u nemačkim partijama. Međutim, indikativno je da uprkos mogućnosti učlanjenja i osoba, koje nisu Nemci i dolaze iz zemalja izvan EU, na primer u Socijal-demokratsku partiju Nemačke, Stranku slobodnih demokrata, Savez 90/Zeleni kao i Partiju levice - mada ne i u Hrišćansko demokratsku uniju - zbog nepostojećeg prava glasanja za pripadnike trećih zemalja u Nemačkoj ono de facto više liči na angažovanje u civilnom društvu nego na politički rad. Takođe ne može mnogo da se kaže ni o tome koliko su Srbi angažovani u nemačkim humanitarnim organizacijama, mada je to inte-resantno pitanje za buduće istraživanje.

Generalno gledano, čini se da je srpska „dijaspora“ veoma malo zainteresovana za ulogu posredovanja između Srbije i Nemačke, nemačke i srpske države. Ovako mala zainteresovanost je poseb-no vidljiva kada se uporedi sa aktivnostima npr. poslanika Josipa Juratovića (MdB, SPD) sa jugoslovensko/hrvatskim poreklom, ili sa i ovako malobrojnim (ranijim) poslanicima Bundestag-a jugoslovenskog tj. srpskog porekla. Tako na primer, pored par-lamentarne grupe orijentisane na čitavu Južnu Evropu, postoji nemačko-hrvatska, ali ne i nemačko-srpska parlamentarna grupa. Doduše, politička relevantnost takvih grupa je generalno gledano marginalna, ali nepostojanje takvih interesnih grupa pokazuje koliko je mala zainteresovanost „srpskih“ političara unutar političkog sistema za politiku dijaspore. Srpska dijaspora u Nemačkoj je mnogo daleko od nekog sistema lobiranja, kao što ga vidimo u SAD-u - što bi pod određenim okolnostima moglo da bude interesantno polaziste za oblast delovanja „Save-tovanje za migracionu politiku“.

Srbi u Nemačkoj mogu politički da se angažuju u odnosu na Republiku Srbiju u okviru ovde važećih zakonskih mogućnosti. Istovremeno, upravo novije studije o izlaznosti dijaspore na izborima (i u Nemačkoj) pokazuju da je ona generalno gledano vrlo mala nakon prvih postsocijalističkih višepartijskih izbora 1990. godine. Razlog je, s jedne strane, u tehničkim pre-prekama zbog isključivo ličnog glasanja - u Srbiji ne postoji forma pismenog glasanja (Nikolić 2012). Zbog toga je put do glasačkog mesta za one Srbe, koji ne žive u gradovima sa srpskim diplomatskim predstavništvima, povezan ponekad i sa velikim troškovima (Rujević 2016). Pored toga, srpska dijaspora nema neku posebnu ulogu u političkom sistemu u Srbiji, kao što je to slučaj npr. sa Hrvatskom – ostaje otvoreno pitanje o prednostima i nedostacima takvog sistema (uporediti: Kasapović 2010a; Kasapović 2010b; Žižić 2013). Nedovoljno uspešni bili su i pokušaji nekih srpskih partija da osnuju ogranke u Nemačkoj, kao npr. Demokratska partija.47 Iako je možda bila veća zainteresovanost dijaspore za dešavanja u Srbiji u vreme preokreta (o Istočnoj Evropi generalno uporediti: Koinova 2009) kao što je pad Miloševićevog režima u oktobru 2000. godine, svakako se ne može uočiti masovni porast izlaznosti na izborima (Rujević 2016).

47 Ubrzo nakon promene režima u Srbiji 2000. godine postojao je pokušaj Demokratske stranke da osnuje neku vrstu predstavništva u Nemačkoj. Iako je došlo do izgradnje mreže u nekoliko saveznih pokrajina, ovaj pokušaj je bio kratkog daha i nije doneo značajne rezultate.

28

Čak ni srpska diplomatska predstavništva u Nemačkoj svojim, ne posebno brojnim i efektivnim, aktivnostima za saradnju sa dijasporom nisu uspela da mobilišu dijasporu i ograničavaju se na upravljanje humanitarnom pomoći za žrtve prirodnih katastrofa u Srbiji. Možda ambasada Republike Srbije i želi bliži kontakt sa dijasporom, ali iz kadrovskih razloga ne može da se očekuje da će se ubuduće intenzivirati odgovarajuće aktivnosti. Nasuprot tome, Srpska pravoslavna crkva sa svojom organizaci-

jom skupova i kurseva jezika iza nešto značajniju funkciju u sva-kodnevnom životu srpske dijaspore. Pojedine crkve mogu biti važne Srbima koji duže vreme borave u Nemačkoj, budući da su ponude kao što su „srpska škola“ ili časovi veronauke važne ro-diteljima dece u školskom uzrastu. Srbi, koji su nedavno došli, mogu doduše da se obrate lokalnoj crkvi, ali ona sigurno neće biti prva adresa u potrazi za poslom (Ivanović 2016).

29

I pored ponekad velikog transfera novca, koji Srbi iz inostran-stva, a time i iz Nemačke, šalju u maticu, procenjuje se da je razvojno-političko angažovanje srpske dijaspore, generalno gle-dano, vrlo pregledno. Postoji doduše generalna spremnost Srba u Nemačkoj da se založe u i za Srbiju, mada je to u velikom kontrastu sa čestim nedostatkom realizacije dobrih projekata. To je uglavnom povezano sa ograničenim finansijskim i vremens-kim resursima pojedinaca, kao i sa činjenicom - koja ohrabruje sa stanovišta politike integracije - da većina Srba koji žive u Nemačkoj pozitivno ocenjuje svoj život u Saveznoj Republici Nemačkoj, da žele dugoročno ovde da ostanu i da prednost daju svom svakodnevnom životu u odnosu na neku zamišljenu dužu „misiju“ u „domovini“. Sa ovakvim stavovima su bivši Jugoslo-veni iznad migrantskog proseka, prema najnovijim podacima Nemačkog saveznog zavoda za statistiku: „2013. godine je [...] 80% osoba sa migracionim poreklom iskazalo želju da zauvek ostanu u Nemačkoj. Najveći procenat se odnosio na (pozne) iselje-nike (94 %) i osobe iz zemalja bivše Jugoslavije (83 %). Namera ostanka u Nemačkoj je bila najniža kod osoba turskog porekla ukupno (66 %) kao i kod potomaka migranata ovog porekla (67 %)“ (Datenreport 2016, S. 242).

Sa svojim životnim standardom je u 2013. godini bilo general-no zadovoljno oko 7,2% bivših Jugoslovena. Svojim primanjima u domaćinstvu zadovoljno je bilo 6,4% a u pogledu stambene situacije 7,5%. Danas svoj život 7,2% vidi kao zadovoljavajući, dok je 7,8% bilo optimistično i u pogledu svoje petogodišnje perspektive. Iako ovi podaci mogu da dovedu do zaključka da je većina te grupe nezadovoljna svojim položajem, oni statistički ne predstavljaju nikakvu razliku u odnosu na procente kod osoba bez migracionog porekla, čak ih blago i prevazilaze u pitanjima opšteg zadovoljstva sadašnjom i budućom situacijom (Datenreport 2016, S. 243).

Ako pogledamo finansijski doprinos srpske dijaspore, treba prvo da konstatujemo da je sa 6% ljudi sa jugoslovenskim poreklom, koji šalju novac u inostranstvo, ova grupa iznad proseka od 4% stanovništva migracionog porekla, koje šalje novac u inos-transtvo (Datenreport 2016, S. 243). Čak i u pogledu visine doznačenih iznosa srpska dijaspora spada - i u Nemačkoj - u najdarežljivije. Ali koliko je tačno obim tih doznaka?

Na osnovu različitih metoda procene, koju primenjuju pojedini instituti, ovde su navedeni podaci Narodne banke Srbije kao i Svetske banke. Dok su prvi nastali uglavnom na osnovu eviden-cije menjačkih poslova, druge treba smatrati pouzdanijim zbog solidnije statističke obrade.

Prema podacima Narodne banke Srbije doznake dijaspore u pe-riodu od 2000-2005. iznosile su 11,5 milijardi američkih dolara tj. ukupno 13 milijardi američkih dolara u periodu 2005-2009. Prema ovim podacima 40% doznaka potiče iz Nemačke, dok su ostali iznosi dolazili od dijaspore iz Švajcarske, Austrije, Švedske i SAD (Gaćeša 2011, za Švajcarsku uporediti: Petree / Baruah 2007).

U pogledu visine primljenih doznaka Srbija u 2015. godini zauzima u Evropi drugo mesto sa tačno 3,6 milijardi US$. Veći iznos doznaka slio se samo u Ukrajinu (World Bank 2016). Pri tome su u aktuelnom izdanju publikacije World Bank Migration and Remittances Factbook godišnje cifre retroaktivno smanjene čak i za trećinu (uporedi: World Bank 2011, Grečić 2014). I pored ovih za Srbiju velikih novčanih priliva–2011. godine su doznake iz inostranstva iznosile 7% srpskog bruto društvenog proizvoda – efekti za srpsku privredu su više nego skromni. Koje uzroke treba navesti?

Veliki izazov u pogledu ekonomski korisnog angažovanja bila je i ostala vrsta novčanih transfera. Ranije procene Svetske banke – kao i pojedinih sistematičnih studija o novčanim pošiljkama srpske dijaspore u Nemačkoj48 – polazile su od toga da najman-je polovina svih plaćanja ide iz Nemačke za Srbiju neformalnim putem: preko putnika, migranata, vozača autobusa i sl (De Luna Martínez/Endo/Barberis 2006). Polovina doznaka išla je uglavnom preko instituta Western Union49, što se objašnjava ne samo brzim raspolaganjem novca u Srbiji, već i činjenicom da za razliku od Srba u Nemačkoj, koji svi imaju račun u banci, 2004. godine samo jedna trećina stanovništva u Srbiji imala je lični račun u nekoj banci. Pored visokih troškova, koje banke u Srbiji naplaćuju za transfer novca, Svetska banka je navela i nezainteresovanost nemačkih banaka da uloži u „remittances corridor“ i razvije nove proizvode usluga vezanih za novčane doznake (isti izvor). Ovim problemom se i ranije bavio Deutsche

48 De Luna Martínez/Endo/Barberis 2006.49 Godine 2004. je 26% svih transakcija predstavništva Western Union u

Srbiji poticalo iz Nemačke. Tačno 15,3% plaćanja upućeno je osobama u Beograd, skoro 4,8% u Novi Sad, skoro 3,5% u Kragujevac kao i preko 3% u Zrenjanin i Kruševac, što odgovara i veličini gradova u pogledu broja stanovnika. (De Luna Martínez/Endo/Barberis 2006).

Razvojno politicko angažovanje dijaspore i motivi

30

Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit GmbH (GTZ), koje je u saradnji sa Frankfurt School of Finance and Management i Narodnom bankom Srbije 27. marta 2009. godine u Beogradu organizovao konferenciju sa temom „Remittances for Serbia – migrants as customers of financial institutions”. (Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit 2009) Pri tome se procenat novčanih pošiljki koji u Srbiju ide privatnim kanalima procenjuje na 50 do 80% (isti izvor).

Još jedan važan razlog za indirektnu korist ovih novčanih doz-naka za srpsku privredu predstavlja način trošenja ovog novca: za privatnu potrošnju. Ova, delom velika sredstva ne koriste se za privatne investicije niti za značajnu podršku javnim ustano-vama. Procentualno gledano, veliki deo ovog novca odlazi na poboljšanje finansijske situacije rodbine ili na renoviranje stare tj. građenje nove porodične kuće. Istorijski gledano, ovo nije neki nov fenomen: novčane doznake kao i potrošačka dobra dospela iz inostranstva u Srbiju tj. Jugoslaviju već od početka 20. veka - posebno u ruralnim krajevima - doveli su do velike modernizacije potrošačkog ponašanja, mada ne i do moderni-zacije lokalne privrede (Brunnbauer 2009). Stvorena potražnja za određenim proizvodima, koji nisu postojali ili su tek kasnije došli na domaće tržište, izazvala je ponovni transfer potrošačkih dobara iz inostranstva. Tako su i prvi video rikorderi stigli kao pokloni iz Nemačke, ali je potrajalo više godina dok jugos-lovensko tržište video kaseta nije moglo da ponudi dovoljno proizvoda, a nikada nije ni započela neka značajnija proizvodnja video rikordera u Jugoslaviji.

Zbirno može da se konstatuje da je angažovanje srpske dijaspore u pogledu socio-ekonomskog razvoja Republike Srbije ambiva-lentno: s jedne strane, mnogi pojedinci već godinama pokazu-ju svoju spremnost da finansijski pomognu svojoj rodbini i prijateljima, što se manifestuje u velikim iznosima novčanog transfera. S druge strane, većina Srba u Nemačkoj, organizo-vanih u udruženjima, ograničava svoje aktivnosti uglavnom na svoju malu lokalnu zajednicu. U ovoj studiji nije uočena pot-reba većine Srba u Nemačkoj da u Srbiji imaju značajniju ulogu na političkom, kulturnom, ekonomskom ili nekom drugom polju. Umesto toga, prevagnuo je utisak upravo samousmerene delatnosti većine udruženja. I dalje su poželjni kontakti i pomoć iz Srbije - konačno i u obliku efikasnije srpske (konzularne) uprave u Nemačkoj ili veće pravne sigurnosti u Srbiji. Ipak, mala su očekivanja konkretne materijalne, pravne ili neke druge pomoći iz Srbije - to je barem proisteklo iz razgovora vođenih u cilju ovog istraživanja. Mogli bi da navedemo i očekivanja onih Srba, koji su 2000. godine napustili Srbiju: sa nadom u brzu de-mokratizaciju, pozitivan privredni razvoj kao i pristupanje Ev-ropskoj uniji, mnogo su planirali da u Nemačkoj ostanu samo nekoliko godina tokom studija. Do očekivanih promena nije došlo, ili je došlo dosta kasnije, a ulazak Srbije u EU još uvek nije izvestan i pored velikog napretka u procesu približavanja. To opet niti olakšava odluku o povratku niti boravak u Saveznoj Republici Nemačkoj. Jedinu sigurnost u pogledu boravišnog statusa zbog toga mnogi vide u tome da podnesu zahtev za pri-jem u državljanstvo - ukoliko imaju ovu opciju na osnovu svoje materijalne situacije.

31

Preporuke za program Migracije za razvojSAVETOVANJE ZA MIGRACIONU POLITIKU (SA TEŽIŠTEM NA DIJALO-GU SA DIJASPOROM)

U pogledu generalno decentralno organizovanih udruženja di-jaspore - a one okupljaju samo jedan mali deo Srba u Nemačkoj – teško je identifikovati pojedinačne grupe ili osobe, koje su posebno podobne i/ili motivisane za angažovanje u okviru polja delovanja „savetovanje za migraciju“. Ako uzmemo u obzir da su čak i akteri, koji su smatrani stručnjacima za srpsku dijasporu u Nemačkoj, kao što je Centralni savet Srba, morali da priznaju da imaju malo informacija o potrebama, strukturi i sl. Srba u Nemačkoj, postavlja se pitanje da li bi njihova podrška bila ko-risna srpskim organima u migraciono političkim pitanjima, iako postoje kontakti između Vlade Republike Srbije i Centralnog saveta. Manja udruženje i njihovi predstavnici verovatno imaju interesantna, mada na njihov komunalni ili pokrajinski nivo ograničena saznanja o dijaspori. Ovde bi mogla da se promoviše neka vrsta kolektivnog tela srpske dijaspore u Nemačkoj, koje bi srpskim organima bilo na raspolaganju za savetovanje.

Interesantno bi moglo da bude i snažnije podsticanje postojećih ili uvođenje novih oblika savetodavne delatnosti udruženja stipendista aktivnih u Srbiji (DAAD, Fondacija Aleksander von Humbolt, IPP/IPS nemačkog Bundestag-a itd.) – eventualno u obliku sveobuhvatnog koncepta. Većim uključivanjem partijski bliskih fondacija, aktivnih u Srbiji, čije se stipendije daju i srpskim studentima i doktorantima, ili pojedinih fondacija privrede, mogle bi da se dopune postojeće informacione ponude za ovu grupu (na primer iz DAAD). Tako bi lokalni lektor DAAD-a mogao da informiše studente o mogućim podsticaj-nim merama političkih fondacija, a informacija iz prve ruke ne samo da je efektivnija, već bi i istakla prisustvo fondacija u Srbiji i zainteresovanima približila perspektive za odgovarajuće angažovanje u Srbiji.

SAVETOVANJE ZA MIGRACIJE

Generalno gledano, biće teško uključiti srpske migranate u Nemačkoj radi poboljšanja informacija o mogućnostima i rizi-cima migracije. To je povezano sa više faktora. Prvo, migraciona iskustva mnogih Srba u Nemačkoj stara su nekoliko decenija i stečena su u potpuno drugačijem političkom, ekonomskom i pravnom kontekstu. Malo toga ukazuje na to da bi oni Srbi, koji su se tokom poslednjih 10-20 godina doselili u Saveznu Republiku Nemačku i imaju odgovarajuća iskustva, koja žele da podele, bili voljni da svoje znanje podele u organizovanom

obliku. Pojedince koji su aktivni u organizacijama i bave se uglavnom temama kao što su migracija, azil itd (npr. ProAsyl) verovatno je teško pronaći i teško da će biti spremni da sarađuju sa državnim organima. U ovom kontekstu može se ispitati ko su na primer advokati srpskog porekla, koji se u Nemačkoj bave boravišnim pravom ili azilom, i pozvati ih zajedno sa srpskim studentima prava u Nemačkoj da se angažuju u Srbiji u okviru ponude za migraciono savetovanje u okviru PME. U ovom kontekstu treba razmotriti i druge mogućnosti. Na primer mogle bi da se pridobiju lokalne srpske organizacije migranata za uključivanje u savetovanje pri integraciji novopridošlih, na primer u obliku pomoći tokom obilaska državnih organa ili prenošenjem znanja i iskustava u postupku sa formalnim zahtevima nekog boravka u Nemačkoj. Rezultat bi bio ne samo olakšanje za migrante, nego bi izabranim organizacijama migra-nata pomoglo da dođu do novih formata, a time i da daju jasan pravac već započetim promenama tradicionalnih kulturnih udruženja.

Drugo, vrlo su pregledni putevi migracije za Nemačku, tj. moguće svrhe boravka u Saveznoj Republici Nemačkoj: oni, koji dolaze u postupku spajanja porodice u Nemačku, dobijaju potrebnu pomoć od svoje porodice. Oni, koji radi posla žele da se isele u Nemačku, već znaju da je to moguće pod određenim uslovima - mnogi se zato i snalaze kroz pribavljanje nekog pasoša Evropske Unije: kao što je već navedeno u uvodnom delu, sve više se povećava broj Srba sa mađarskim, hrvatskim ili nekim drugim (dodatnim) državljanstvom. Mlada mobilna generacija obrazovanih ljudi u Srbiji, koja uostalom i treba nemačkoj privredi kao kvalifikovana radna snaga, mogla bi svakako da profitira od migracije preko ponuda informacija u Srbiji o šansama i rizicima. Istovremeno će neki programer sa više nemačkih poslovnih ponuda u džepu, ili molekularni bio-log, koja u Srbiji ne može da se bavi svojim zanimanjem - jer na lokalu jednostavno nema odgovarajuću laboratoriju - razmišljati prvenstveno o rizicima ne-migracije (u smislu „brain waste“ dakle neiskorišćenosti sposobnosti i kvalifikacija), kada krenu na put ka Nemačkoj. Kod ove grupe visokokvalifikovanih ljudi trebalo bi da savetovanje za migraciju u Srbiji bude prvenstveno usmereno na to da te osobe zaista izaberu Nemačku kao atrak-tivnu destinaciju za studiranje tj. rad. Na pitanje kako može da izgleda savetovanje osoba, koje nemaju neku posebnu profesi-onalnu kvalifikaciju i žele da se isele u Nemačku, ne može lako da se odgovori, kao ni na pitanje kako srpski migranti sličnog obrazovnog profila i organizacije migranata mogu pri tome da im pomognu.

32

Treće, a to su i saznanja većine naučnih istraživanja svih migracionih kretanja (ne samo) iz Južne Evrope, migracionim kretanjima može se samo ograničeno upravljati, i pri najboljoj volji nekog političkog mandata. Države to ipak pokušavaju od kraja 19. veka, što je i razumljivo i spada u njihove osnovne zadatke. Isto tako je razumljiva i okolnost, da je kod određenog dela migranata oslabilo poverenje u organe koji upravljaju migracijom, i da se oni savetuju uglavnom preko porodičnih ili drugih veza. Savetovanje za migracije u Srbiji treba zbog toga da se koncipira tako, da ojača poverenje potencijalnih migranata u državne institucije - kako nemačke, tako i srpske.

RAZVOJNO ORIJENTISAN POVRATAK

Prema najnovijim podacima Saveznog zavoda za statistiku tačno 83% stanovništva koje potiče iz bivše Jugoslavije želi trajno da ostane u Nemačkoj. Zbog toga bi programi za razvojno ori-jentisanu reintegraciju, transfer znanja dijaspore ili privremeni povratak trebalo usmeriti na manje od 20 % ovih grupa - i od toga samo ili uglavnom na one visokokvalifikovane. Da bi se formulisale konkretne preporuke za delovanje u pogledu kon-centracije ponuda nekog razvojno orijentisanog povratka, isplati se da se malo detaljnije analizira obim registrovanih dosadašnjih povrataka Srba. Dok su nemačke službe u 2014. godini zabeležile skoro 14.800 slučajeva emigracije srpskih državljana iz Nemačke (tab. 23), podaci Republičkog zavoda za statistiku iz popisa stanovništva iz 1981, 1991. i 2011. godine govore o velikom prilivu srpskih povratnika iz inostranstva (tab. 24). Bilo bi interesantno da se u ovu računicu uključe i statistički podaci o obimu povratka srpskih Roma iz Nemačke,50 koji sa velikom verovatnoćom predstavljaju većinu od onih 6000 takozvanih dobrovoljnih povratnika, koji su se zajedno sa sve većim brojem nedobrovoljaca nakon odbijenog zahteva za azil iselili u Srbiju.

Nezavisno od pitanja pouzdanosti ovih podataka, ovakvi statistički podaci otkrivaju interesantne trendove, koji mogu da pomognu u preciznijem određivanju profila povratnika: u to spadaju podaci koliko je povratnik prosečno boravio u inostran-stvu, kao i njegov prihvaćen ili stečen stepen obrazovanja. Ovo poslednje čini se da opovrgava tezu mnogih srpskih naučnika o znatnom odlivu mozgova iz Srbije, a najnovije statistike pokazu-ju sve veći broj i značajan porast procenta visokokvalifikovanih srpskih povratnika.

50 Ovi podaci nisu postojali u vreme izrade studije, ipak se preporučuje određena skepsa u pogledu legitimnosti i izražajnosti prikupljenih podataka o etičkoj pripadnosti.

Polazeći od ovih brojki, koje sa stanovišta srpske države zvuče optimistično, treba da se razmotri i ona druga „pesimistička“ pretpostavka nauke: većina studija o srpskoj dijaspori izgleda da se slaže u jednom pitanju: povratak posebno visokokvalifiko-vanih, koji se u smislu „Brain Gain“ (nasuprot često citira-nom „Brain Drain“) posmatra kao znatan doprinos dijaspore za razvoj Srbije, skoro da nije realističan u nekom znatnom obimu. Nasuprot ovoj takozvanoj „opciji povratka“, Grečić na primer zagovara umesto nje opciju „dijaspora“. Ona predviđa pravi transnacionalni angažman dijaspore bez trajnog ili samo privremenog boravka u Srbiji. Umesto da se visokokvalifikovani ljudi okupljaju u Srbiji, njihova znanja, iskustva i kontakti sa donosiocima odluka mogu da se produktivno iskoriste i kroz kratke posete i stvaranjem labavih veza. Pošto posrednička uloga dijaspore nije vezana za radikalnu odluku o povratku, autori koji zastupaju ovakve i slične stavove, ipak očekuju znatnu korist, prvenstveno za privredni razvoj Srbije. Pojedini primeri karijera srpskih stručnjaka, čija migracija se odvijala unutar preduzeća koja rade na globalnom nivou i koji su se posle više stanica - na primer u Austriji, Holandiji i sl. - konačno nastanili u Nemačkoj,51 izgleda da ne samo da potvrđuju transnacionalni pristup, zastupljen u nauci preko deset godina, već pokazuju i kompleksnost migracionih kretanja u današnjoj mobilnoj Evropi (uporediti: Andrijasevic / Sacchetto 2016). Iako se ovaj zaključak nameće posebno za visokokvalifikovane, koji su u fokusu istraživanja, treba poći od toga da migracije nikada ne slede neki utvrđen plan sa dve stanice, nakon koga ljudi sa početne tačke A direktnim putem stižu do ciljne tačke B.

Primer za to bio bi na socijalnoj platformi LinkedIn i Xing52 prikazan put IT stručnjaka Vladimira Jenčića, koji je prvo napustio svoj rodni grad Svilajnac da bi studirao u Beogradu i nakon toga se iselio kao zaposleni u DHL grupi u Češku

51 Karakter mobilnosti ovih migracija ostaje očuvan i pri dužem boravku u Saveznoj Republici Nemačkoj. Sta stanovišta integracione politi-ke možda deluje negativno da neki IT stručnjak, u čijem radnom okruženju se i u Nemačkoj često govori engleski, sa ustezanjem i tek nakon dužeg vremena stekne odgovarajuća znanja nemačkog jezika i kulture (uporedi: Golubović 2012), dok sa stanovišta mogućeg povrat-ka ova usporena integracija u nemačko društvo može čak da se posmatra i kao prednost.

52 Socijalni mediji, koje uglavnom koriste privredni akteri, kao što su LinkedIn sa težištem na zemlje engleskog govornog područja ili Xing sa regionalnim težištem u nemačkom govornom prostoru, predstavl-jaju generalno maksimalno informativni način da se istraže pojedine (migracione) biografije kao i umrežavanje ekonomski orijentisane grupe dijaspore. Dok ovo prvo nije moglo da se sprovede u reprezentativnom obimu u ovoj studiji zbog manjka mesta, pretraga i analiza mogućih privrednih mreža srpske dijaspore nije dala neke bitne rezultate. Izuzimajući jednu manju grupu srpskih preduzeća u Austriji, izgleda da u nemačkom govornom području nema mreža koje počivaju na privred-noj saradnji, i koje su istovremeno prisutne na LinkedIn-u ili Xing-u.

33

Republiku. U DHL-u se Jenčić u periodu od deset godina specijalizovao za menadžera softverskih licenci i 2014. sa tim zvanjem dobio novo radno mesto u HeidelbergCement AG u Nemačkoj (Jencic 2016). I pored svoje spremnosti da se vrati u svoj rodni grad ako se popravi privredna situacija u Srbiji, kao što je izjavio u jednom intervjuu za srpsku državnu televiziju 2010. godine (RTS 2010), izgleda da je ova opcija pomerena za daleku budućnost, budući da je trenutno zaposlen u vodećem nemačkom preduzeću u oblasti procesne industrije.

I sa stanovišta nemačke države, dobrovoljni povratak za većinu državljana Republike Srbije ne predstavlja realnu opciju: većini Srba rođenih u Saveznoj Republici Nemačkoj ovo pitanje „po-vratka“ deluje više deplasirano. Neki Srbin rođen u Berlinu sa ogromnom verovatnoćom nije zainteresovan da se vrati u rodni grad svojih roditelja ili babe i dede, a jedva ga se i seća iz ranijih retkih poseta rodbini preko leta. Verovatno samo pojedinačni slučajevi razmišljaju da tamo ili na nekom drugom mestu u Sr-biji započnu svoj posao.53 Generalno gledano, pojam „povratak“ treba da se zameni nekim savremenijim, koji bolje odgovara realnosti u Saveznoj Republici Nemačkoj i Evropi u 21. veku. To što se osposobljenost migrantskih ili drugih grupa za profe-sionalnu ili drugu mobilnost još uvek firmira kao „povratak“, i pored iscrpne diskusije i naučne debate o „povratnoj migraciji“ od sredine 80-tih godina (uporedi: z.B. Haberl 1986; Meys / Sen 1986), mora da se promeni (i to ne samo jezički).

Oni migranti, koji su 90-tih napuštali Jugoslaviju u raspadu, iz brojnih razloga sigurno su još manje zainteresovani za povratak u svoju „domovinu““: ne treba potceniti ni činjenicu da u mno-gim slučajevima ta domovima – bivša Jugoslavija – ne postoji već četvrt veka.54 Koliko god nejasni bili tačni motivi za iselja-vanje pojedinaca, retke naučne procene55 slažu se u tome, da

53 U vezi sa tim bi mogle da se zamisle pojačane informacione ponude za srpske migracione organizacije preko programa Migracija za razvoj o mogućnostima za samozapošljavanje ili primeri dobre prakse u okviru ponude „Poslovne ideje za razvoj“. Izveštaji i konkretno savetovanje u vezi sa mogućnostima za start-up mogu da otklone često negativne utiske o zemlji porekla među Srbima iz dijaspore i mogu da pomognu i nezaposlenim srpskim migrantima. U vezi sa raznim mogućnostima povratka mogu da se pronađu tj. prošire novi informacioni kanali kao što su skupovi umreženih srpskih migrantskih organizacija ili srpski mediji u Nemačkoj.

54 O pitanju još uvek postojećih „Jugoslovena“ nakon kraja Jugoslavije i o fenomenu „jugonostalgičara“ u vezi sa migracijama iz 90-tih godina pogledati kod: Jansen 2009 kao i Mazzucchelli 2012.

55 Još uvek ne postoji sveobuhvatno sistematsko istraživanje iseljavanja iz kompletnog postjugoslovenskog prostora nakon 1990. godine. Slika koja je ovde prikazana proizilazi iz pojedinih selektivnih istraživanja, koja su ovde citirana.

su pored ekonomskih očekivanja za iseljavanje bili odlučujući i politički razlozi. Bilo da se radilo o opštem nezadovoljstvu zbog Miloševićevog režima, izbegavanju vojne i ratne obave-ze, odbijanju sve većeg nacionalizma ili direktna pogođenost političkim i društvenim transformacijama, uključujući sve veće omalovažavanja pojedinih grupa i predrasuda – na primer u slučaju homoseksualaca, koji su se često nastanjivali u nemačkim metropolama – promene političkog i društvenog konteksta u današnjoj Srbiji u smislu liberalizacije i demokra-tizacije sa stanovišta mnogih od ovih ljudi još uvek je previše spora, da bi uopšte bila vredna razmišljanja o povratku nakon više od dvadeset godina boravka u Nemačkoj. Ovi lični motivi i novonastali ili promenjeni društveni odnosi u ciljnoj zemlji, kao i u zemlji porekla, predstavljaju pored opštih okvirnih uslova svakako važne faktore, koji utiču na odluku o (povratnoj) migraciji.

POVRATAK STARIJIH MIGRANATA I NJIHOV POTENCIJAL ZA RAZVOJNU POLITIKU

Ako izuzmemo srpske učenike koji su završili nemačke visoke škole, i koji se nisu snašli na tržištu rada i povremeno rade neke teške poslove, a odlikuje ih velika fleksibilnost i mobilnost (uporediti: Gotthardt 2014), trenutna generacija penzionera bi mogla najviše da bude zainteresovana za povratak kao i za sopst-veni doprinos razvoju. Kod mnogih od njih se radi o ljudima, koji su svoj boravak u Nemačkoj od samog početka shvatali kao privremen, a tako su i živeli i radili. Obavljajući svoj posao često su stekli velike ušteđevine. Pored toga, radili su u vremenima gde su takve ušteđevine i mogle da se sakupe, jer je privredna konjunktura bila vrlo dobra. Ova grupa, koja često pokazuje određenu otvorenost za započinjanje neke privredne delatnosti u Srbiji, koju mogu da obavljaju i kao penzioneri, svakako dolazi u obzir za uključivanje u neki razvojno politički projekat. To potvrđuju i najnoviji brojevi o emigraciji Srba sa stanovišta trajanja njihovog boravka. Većina od ukupno 14.768 Srba, koji su 2014. napustili Nemačku, boravila je ispod godinu dana tj. ispod četiri godine u Saveznoj Republici Nemačkoj. Većina dru-gih slučajeva emigracije odnosi se na osobe, koje su u Nemačkoj živele između 20 i 30 godina (1.251) i preko 30 godina (823) (Deutscher Bundestag 2016). Sa velikom verovatnoćom može

34

da se kaže da su mnoge od ovih osoba bili radnici, koji su sad u penziji. Ovu pretpostavku indirektno potvrđuju i najnoviji srpski statistički podaci. Upitani za razlog svog povratka, skoro 60% povratnika odgovara da je to povezano sa porodicom, a skoro 22% navodi druge razloge, kao što su posao ili obrazovan-je (tab. 25).

PRIVREDNO ANGAŽOVANJE SRPSKE DIJASPORE: POSLOVNE IDEJE ZA RAZVOJ

START-UP-OVI I PODSTICANJE HUB-OVA SA TEŽIŠTEM NA IT USLUGE

Interesantno sredstvo za uključivanje dijaspore u privredni razvoj Srbije, što bi svakako vrlo teško mogli opisati kategori-jom „povratak“, bili bi programi za razmenu, praksu, obrazo-vanje i usavršavanje.56 Oni bi – za razliku od brojnih ponuda, koje predviđaju boravak Srba u Nemačkoj – trebalo da budu usmereni na Srbe koji žive u Nemačkoj. Mogla bi da se zamisli saradnja sa nemačkim preduzećima aktivnim u Srbiji kao i sa Nemačko-srpskom privrednom komorom tj. Nemačko-srpskim privrednim udruženjem (Uporediti: Delegation der Deutschen Wirtschaft in Serbien / Industrie- und Handelskammer zu Dortmund 2013; Delegation der Deutschen Wirtschaft in Serbien / Deutsch-Serbische Wirtschaftsvereinigung 2013). Uključivanje onih Srba, koji su svoje inicijalno stručno obrazo-vanje stekli u Nemačkoj, imalo bi pozitivan efekat (na primer stručna znanja i kontakti) ne samo na privredni razvoj Srbije, već bi to i učesnicima programa omogućilo ponovno zaposlenje na nemačkom tržištu rada preko ove „obilaznice“. Profesionalno iskustvo u Bosch-u u Srbiji, na primer, ne bi sigurno predstavl-jalo nikakvu prepreku za ponovno zaposlenje tj. novo zaposlenje u Bosch-u u Nemačkoj, već bi važilo za dragoceno iskustvo u inostranstvu, nezavisno od toga što je dotična osoba provela vreme u „domovini“. Sličan efekat u javnom sektoru imali bi eventualno programi dobrovoljaca za pripadnike dijaspore, u formi u kojoj se sprovode u SAD-u (uporediti: Terrazas 2010). Zbog toga bi bila preporučljiva podrška srpskih državnih organa prilikom razvijanja i promovisanja takvih programa.

Naznake da seniori među srpskom dijasporom u Nemačkoj ne samo da iskazuju veliku spremnost za povratak, već i sa svojim potrebama kao i profesionalnim iskustvima i, u određenoj meri, svojom ušteđevinom mogu da predstavljaju interesantnu ciljnu

56 Misli se na primer na brojne programe DAAD, Udruženje srpskih stu-denata ili stipendista u inostranstvu OSSI ili Program stipendija Zoran Đinđić koji vodi Odbor nemačke privrede za istok i GIZ.

grupu, makar i u vezi sa stvaranjem nove potražnje – možda za stanovanjem sa negom itd, potvrđuju i etnološke studije zasnovane na brojnim intervjuima (Antonijević / Milosavljević 2016; Milosavljević / Antonijević 2015; uopšteno o povratku starijih ljudi iz Nemačke pogledati: Yahirun 2014)).57 Samo se jedan deo Srba po odlasku u penziju seli u Srbiju, što može da se objasni i vezanošću za decu koja žive u Nemačkoj, ali i sa boljom zdravstvenom zaštitom u Nemačkoj, negom i sl. Investicije i odgovarajući projekti u oblasti stanovanja uz podršku ili za višegeneracijske kuće i slični projekti mogli bi da dovedu do ekonomski zanimljivih kooperacija između državnih organa, zdravstvenih institucija i organizacija kao i privatnih osiguravača58 i udruženja civilnog društva u Srbiji i eventualno da podstiču nastanak novih poslovnih modela, za koje bi ova ciljna grupa unutar srpske dijaspore mogla da bude zaintereso-vana.

Bez ulaženja u detaljni prikaz ekonomske tranzicije i analize svake pojedinačne potrebe srpske privrede, treba navesti ukratko neke privredne i privredno-političke tendencije, na kojima se zasnivaju ove procene i preporuke. Ako se pogleda raspodela branši u kojima su aktivna preduzeća sa najvećim prometom u istočnoj, centralnoj i jugoistočnoj Evropi (Deloitte 2013; Deloitte 2016), na vrhu su uglavnom internacionalna preduzeća u oblasti energetike, proizvodnje rezervnih delova, finansijskih usluga i usluga osiguranja, dok preduzeća iz procesne industrije, mašinstva, automobilske industrije beleže skromnije rezulta-te. Nedostatak velikih srpskih preduzeća, koja bi mogla da se probiju na nova tržišta, može se objasniti strategijom Vlade Republike Srbije formulisanom prvi put 2008. a potom i 2015. godine u vezi sa malim i srednjim preduzećima, koja još uvek ne beleže merodavne rezultate. U ovom kontekstu bi bili interesantni sektori, koji odgovaraju i radu GIZ-a u Srbiji, kao što su turizam, organska (biološko dinamička) poljoprivreda, inicijative u sektoru životne sredine (proizvodnja energije)59 kao i IT sektor. IT usluge mogle bi budu jedno od težišta PME oblasti delovanja „Poslovne ideje za razvoj“, tj. za podršku preduzetnicima u Srbiji iz srpske dijaspore. Ako posmatramo razvoj digitalizacije industrije u Nemačkoj i u drugim zapad-

57 O položaju ranijih „gastarbeitera“ u Srbiji pogledati i: Antonijević 2011; Antonijević / Banić Grubišić / Krstić 2011; Antonijević / Krstić / Banić-Grubišić 2013; Kovačević / Krstić 2011; posebno za gastarbeitere romske manjine pogledati: Banić Grubišić 2011.

58 Pružaoci finansijskih usluga i osiguranja spadaju, pored energetskog sektora i Consumer Business-a u preduzeća sa najvećim prometom u regionu. Uporediti: Deloitte 2013; Deloitte 2016.

59 Pored toga treba posebno istaći oblast dobavljača, u kojoj se traže firme, koje su potrebne upravo firmama sa nemačkog govornog područja i koje su aktivne u Srbiji.

35

noevropskim zemljama kao i u SAD-u, jasno se vidi tendencija: većina preduzeća je suočena sa neophodnošću da se izbori sa menjanjem svojih poslovnih modela usled tehnoloških promena i istovremeno da smanji troškove upravo ovih promena. Izazovi u uspostavljanju internih informacionih tehnologija - kako na tehničkoj, tako i na poslovnoj strani - dovode do osnivanja IT zavisnih preduzeća, do izmeštanja određenih delova ranijih IT sektora ili, zavisno od branše kao i veličine i složenosti strukture preduzeća, do pribegavanja rešenjima „as a Service“ (XaaS). Trenutno može teško da se oceni u kojoj meri će se probiti hi-perkonvergentna rešenja i koliko realno može da se realizuje „IT as a Service“. Ne može da se ospori činjenica da je u mnogim branšama već započeta virtualizacija radnih mesta i sve veće korišćenje usluga cloud-a eksternih provajdera, i to svakako ne predstavlja medijski krik. U skladu sa tim, u celom svetu raste tržište za čitav niz alata, koji kao softver obećava rešenja as a Service za digitalni preokret, i daleko su povoljniji od internog razvoja u industrijskoj primeni. Taj razvoj„Software Defined Everything“ u IT-u mogao bi u ovom kontekstu da skriva inte-resantne šanse, isto kao i inovativni pristupi online marketingu.

Podsticanje malih i srednjih preduzeća i start up-ova predstavlja važan razvojno politički doprinos, što dokazuje i 30.000 novih radnih mesta, otvorenih u Srbiji uz nemačku podršku od 2003. godine – zbog toga treba da se nastavi sa merama u okviru Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, koju sprovodi GIZ, Vlada Republike Srbije i Kreditna banka za obnovu, i da se dopuni sa većim fokusom na ovde predložen IT sektor. Već postoje primeri za IT hub-ove i start-up-ove tj. odgovarajući programi sa raznim učesnicima kao što je Privred-na Komora Srbije, EBRD i druge banke. Još jednu interesantnu inicijativu predstavlja npr. Beogradski ICT Hub, partnerski projekat koji realizuje USAID, DNA Communications i Orion Telekom, kroz koji se podstiče umrežavanje inovativnih preduzeća i opštih inicijativa u oblasti IT poslovanja (ICT Hub 2016; Jagla/USAID 2016). Ostaje da se vidi koje će rezultate ova i druge inicijative imati tokom narednih godina. Ali okvirni uslovi za unapređivanje ove oblasti ubrajaju se u bolje u Srbiji: dobro obučeni informatičari, inženjeri i sl., mali troškovi za osnivanje preduzeća, relativno niski troškovi radne snage, brzo i povoljno obezbeđivanje infrastrukture kao i niži porezi u odno-su na druge zemlje, da navedemo samo najvažnije.

Dobar razvoj pod navedenim uslovima obećavaju i mala start-up preduzeća, koja bi bila osnovana uz uključivanje prvenstveno obrazovanih mladih Srba iz Nemačke: ekonomisti

i IT stručnjaci, kao i čitav niz zanimanja, koja bi mogla da potpomognu izgradnji i razvoju takozvane kreativne privrede - grafički dizajner, web i app developer, umetnik, stručnjak za marketing itd. Srbi sa završenim fakultetima u Nemačkoj doneli bi svoje znanje stečeno tokom studija ili inicijalnog stručnog obrazovanja. Ono je u mnogome prisutno i u Srbiji, kao i međusobni kontakti pojedinih aktera - tržište rada za programe-re je odavno već internacionalno. Srbi iz Nemačke bi svojim već stečenim iskustvom u odgovarajućim branšama mogli da doprinesu eventualnim kontaktima sa kupcima, a posebno sa odgovarajućim znanjima o tržištu i informacijama o zapad-noevropskim tj. nemačkim korisnicima. Njihovo angažovanje u nekom start-up-u u određenom portfoliju IT usluga imalo bi objedinjenu profesionalnu prednost i uslov: veliku profesional-nu mobilnost. Troškovi za izgradnju i razvoj takvih preduzeća trebalo bi da budu mali u odnosu na druge zemlje. Ako bi uz pomoć nemačkih preduzeća u Srbiji ili drugih nemačkih službi mogla da se organizuje konferencija za investitore, to bi moglo da dovede do nastanka čitavih regionalnih hub-ova. Jedan od bitnih izazova mogla bi da budu već postojeća preduzeća u Srbiji, koja imaju sličan poslovni model. I ovde treba uputiti na već postojeće znanje i iskustvo prilikom podrške pri osnivanju preduzeća od strane CIM i njegovih kooperacionih partnera kao što je npr. Kompass - Centar za samozapošljavanje. U usluge, za koje bi mogli da se angažuju pripadnici dijaspore, spadaju i grupni seminari na različite teme u vezi sa osnivanjem preduzeća, kao i individualni koučing prilikom izrade i reali-zacije biznis plana i to od strane akreditovanih savetnika i kroz kompetentno prosleđivanje kontakta sa bankama ili mogućim poslovnim partnerima i - ukoliko je moguće - sa zainteresova-nim investitorima.

SARADNJA SA DIJASPOROM

KONTAKT SA DIJASPOROM: KOMUNIKACIJA I SOCIJALNI MEDIJI

Koliko je teško dati jednu opštu procenu o veličini i profilu srpske dijaspore u Nemačkoj, toliko je teško i da se preporuče konkretni načini uspostavljanja kontakta. Sigurno nije nepozna-to da se migranti od početka ovog milenijuma sve više povezuju preko interneta60, a u poslednje vreme preko takozvanih društvenih mreža, i ne razmenjuju samo lične informacije

60 Ne treba potceniti ni korišćenje „starijih“ medija kao što je radio, i to posebno za stariju generaciju, a potreba za razmenom informacija između Srba u inostranstvu i u zemlji, kao i za komunikacijom Srba iz dijaspore nakon njihovog povratka može da dovede do interesantnih projekata. (uporedi: Tenner 2010)

36

(uporediti: Louw / Volcic 2011; Oiarzabal / Reips 2012). Zbog toga se preporučuje korišćenje društvenih mreža za objavljivan-je ponuda GIZ-a i za širenje informacija, pre svega da bi se doprlo do mlađih ciljnih grupa. Treba imati na umu i to da se obraćanje preko društvenih medija smatra manje obavezujućim i da treba da se zasniva na pametnoj komunikacionoj strategiji, što zahteva i vreme i osoblje.

Prednost intenziviranja ovakvih internet mreža svakako je u stvaranju novih kanala komunikacije, koji se već primenjuju u nekim tradicionalnim strukturama udruženja. Iako je većina srpskih udruženja aktivna na lokalnom nivou, dosta njih ima svoje profile (grupe) na Facebook-u,61 što predstavlja dobru mogućnost za uspostavljanje prvog kontakta. Dobru mogućnost za uspostavljanje kontakta predstavljala bi profesionalno uređena, moderirana i redovno ažurirana centralna internet stranica za srpsku dijasporu u Nemačkoj, koja bi bila formalno povezana sa društvenim medijima. Posebno bi jednom sveobuh-vatnom zbirkom linkova, pri neznatnim troškovima, mogli da ostvarimo bolje povezivanje sa dijasporom.

Moguća i verovatno mnogo atraktivnija bila bi i neka vrs-ta platforme za dijasporu, koja bi pojedincima, a posebno udruženjima omogućavala da sa minimalnim troškovima naprave sopstveni profil (profil udruženja) i da ga individualno oblikuju, pogotovo što većina srpskih udruženja nema svoju in-ternet stranicu, već umesto toga pribegavaj korišćenju Facebook grupa. U idealnom slučaju bi platforma mogla da se stavi na raspolaganje svim registrovanim udruženjima dijaspore. Taj „Di-aspora.net“ nudio bi udruženjima mogućnost da imaju vlastiti nastup u javnosti, olakšao bi komunikaciju među članovima, i bio bi, ako bi se koristio u punom obimu, jedinstvena baza podataka sa uvek ažurnim informacijama o aktivnostima udruženja. Još jedan pozitivan efekat se vidi u tome što bi rad mnogih lokalnih organizacija bio atraktivniji i za mlađe osobe i neke od njih mogao da podstakne na aktivno učešće, čime bi se i pomoglo udruženjima da se izbore sa problemom „smene generacija“. Ako bi članovi redovno dopunjavali platformu odgovarajućim sadržajem, ona bi mogla da bude i dobar izvor informacija, i to ne samo za rođake i prijatelje ostale u Srbiji, već i za potencijalne migrante iz Srbije.

61 Profil na Facebook-u je mnogo jednostavniji od izrade sopstvene inter-net stranice i zbog toga i mnogo češći. Međutim i generalno gledano postoje mogućnosti za daljom izgradnjom internet ponuda srpske dijaspore. (Barlovac / Nedeljković 2013)

U oba slučaja bi se time adresirali Srbi koji svakako koriste in-ternet. Pored toga, ova platforma bi morala da ima bolji dizajn, lakše korišćenje i bolje funkcije od npr. Facebook-a. Generalna korist ovakvih internet ponuda bi svakako bila ograničena u pogledu pristupa starijim članovima srpske dijaspore.

U pogledu načina za obraćanje dijaspori, treba uzeti u obzir i različite srpske medije, prvenstveno srpski dnevni list „Vesti“, jer bi na taj način mogli da dopremo do starijih radnih migrana-ta - takozvanih gastarbeitera iz poznih 60-tih - budući da ovaj jednostavan format i sadržajna orijentacija lista odgovara upravo ovoj grupi. Mlađim migrantima iz 90-tih bi mogla da bude interesantnija srpskohrvatska ponuda WDR radija Funkhaus Europa kao npr. radio emisija „Balkanizer“, koja je upućena svim ljudima iz bivše Jugoslavije. Mogući kanali obraćanja preko medija su i kanal srpske državne televizije RTS 1 za dijasporu, koji bi imao prijem preko satelita. Teško je odrediti da li bi i u kom obimu Srbi u Nemačkoj koristili ove medije, ali oni predstavljaju svakako interesantnu mogućnost za kontakt sa dijasporom.

Dobru mogućnost za uspostavljanje kontakta sa visokokvalifiko-vanim Srbima u Nemačkoj predstavlja i razvijanje i dalji razvoj informacionih ponuda, koje mogu da se pripreme u saradnji sa predstavništvima fakulteta u inostranstvu. Mnogi srpski studenti zbog poznavanja jezika mogu da se nađu na raznim katedrama za slavistiku ili južnoevropsku istoriju. Mada se radi o malom broju ustanova, moglo bi se kroz kampanju u saradnji sa ovim ustanovama doći do pojedinih srpskih studenata.

Ako pomislimo na „Migration qua Stipendium“62, do koje dolazi svake godine, a koja se do sada nije uopšte istraživala, trebalo bi ciljano da kontaktiramo organizacije za stipendi-ranje brojnih fondacija i druge programe za razmenu stude-nata radi kontakta sa srpskim (i drugim) stipendistima. To važi kako za DAAD i Fondaciju Alexander-von-Humboldt63 tako i za takozvane organizacije za stipendiranje talenata (Begabtenförderwerke)64, za regionalne programe za pomoć

62 Vrlo dragocen izuzetak u vezi sa srpskim studentima u Nemačkoj preds-tavlja Gotthardt-ova. (Gotthardt 2014).

63 U pogledu profila stipendista Fondacije Alexander-von-Humboldt – uglavnom se radi o naučnicima sa dugogodišnjim institucionalnim vezama u svojim matičnim zemljama – pre bi moglo da se razmišlja o mogućnoj strategiji za umrežavanje.

64 Pregled organizacija za stipendiranje svih partijskih, verskih i religijskih fondacija, Studijske fondacije nemačkog naroda, kao i Fondacije nemačke privrede dostupan je na: http://www.stipendiumplus.de/, preuzeto 22.06.2016.

37

i razmenu kao npr. bavarski „Bayhost“65 i druge pokrajinske programe za stipendiranje, Fondaciju Hans-Böckler66 blisku DGB ili Internacionalnu parlamentarnu stipendiju nemačkog Bundestag-a.67 Prvenstveno bi mere, usmerene na transfer podsticaja za srpske stipendiste, dobijen u Nemačkoj od strane političkih ili partijski bliskih programa i fondacija, bile posebno korisne za dalje jačanje procesa demokratizacije u Srbiji, i odgovarale bi idealu povratnih migranata kao aktera civilnog društva i demokratije (uporediti: Bauerkämper 2002).

U pogledu svih Srba u Saveznoj Republici Nemačkoj bitno je da se prilikom uspostavljanja kontakta uzme u obzir, pored profesionalnog, socijalnog ili obrazovnog profila pojedinaca ili udruženja, i različito migraciono iskustvo. Iako dugo postoji svest o kompleksnosti dijaspore, pa tako i srpske, treba uzeti u obzir da se ove razlike odnose ne samo na svrhu migracije, već i na trenutak iseljavanja i različite političke kontekste u Srbiji. To se ne reflektuje samo na odnos unutar srpske zajednice, već i na odnos pojedinih (grupa) Srba prema Srbiji, koji od bliskog emotivnog vezivanja, preko opšteg podržavanja, ide do kritike ili ravnodušnosti.

KRATKOROČNI EKSPERTI IZ DIJASPORE

Iako individualne podsticajne mere svih ovih programa za stipendiste – u brojnim slučajevima se koriste sredstva Minis-tarstva spoljnih poslova68 (uporediti: Auswärtiges Amt 2012) – predviđaju povratak nakon ispunjenja stipendirane svrhe boravka, ni u jednom slučaju ne postoji takva obaveza, koja bi svakako bila teško ostvarljiva, niti strategija, formulisana tokom perioda stipendiranja od strane organizacija, koje daju podsti-cajna sredstva, za podsticanje aktivnog učešća bivših stipendista

65 Pogledati internet stranicu organizacije: http://www.uni-regensburg.de/bayhost/aktuelles/, preuzeto 22.06.2016.

66 http://boeckler.de/index.htm, preuzeto 22.06.2016.67 https://www.bundestag.de/ips, preuzeto 22.06.2016.68 Samo je DAAD-ov poseban program „Akademska izgradnja Jugoistočne

Evrope“, iniciran u okviru Pakta za jugoistočnu Evropu 1999. godine i finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova, u periodu od 1999-2012. raspolagao podsticajnim merama u iznosu od preko 31 miliona evra. U okviru najčešće finansiranih projekata za umrežavanje i saradnju do 2012. godine je iz ovog budžeta podsticano preko 17.000 osoba iz Jugoistočne Evrope. Dodatno su od 2008. godine stalno pomagani studenti u okviru „Poseban program Srbija“ DAAD-a: samo u 2009. godini je dodeljeno 100 stipendija srpskim studentima, što odgovara udelu od 10% svih stranih studenata u Nemačkoj iz Srbije. (Gotthardt 2014, str. 103)

u razvoju njihovih zemalja porekla. Pa tako ni Programu raz-mene Nemačkog Bundestag-a, koji ciljano uzima u obzir ljude sa visokoškolskim obrazovanjem, prvim radnim iskustvima, izuzetno dobrim poznavanjem nemačkog jezika i dokazanim političkim ili društvenim angažovanjem u matičnoj zemlji, ne uspeva da bivše stipendiste „ubedi“ da se uopšte vrate, a kamoli da se pobrinu da iskoriste svoja znanja stečena u Nemačkom Bundestag-u.69 Umesto toga, po pravilu treba poći od toga da svaki deseti stipendista nakon završenog programa ostaje u Nemačkoj.70 Stoga bi svakako saradnja sa njima u smislu ovog programa bila dobra.

U ovom kontekstu treba da se ukaže i na navedene mogućnosti u vezi sa podsticajima za preduzeća za pružanje IT usluga, budući da uključivanje dobro obrazovanih srpskih migranata u ovakve projekte posebno odgovara instrumentu „kratkoročni eksperti iz dijaspore“ u oblasti delovanja „saradnja sa dijaspo-rom“. Srpskim ekspertima iz dijaspore u svojstvu IT konsulta-nata bilo bi lakše da putuju između Srbije i Nemačke, makar i zbog poznavanja jezika i odgovarajuće dozvole za boravak i rad. Međutim, treba prvo realno oceniti njihovo angažovanje u ovom obliku.

RAZVOJNO POLITIČKI POTENCIJALI UDRUŽENJA

Većina postojećih srpskih udruženja posvećena je očuvanju srpske kulture i tradicije tj. negovanju nemačko-srpskih kul-turnih odnosa i nema neke važne aktivnosti u vezi sa priv-rednim ili samo idejnim angažovanjem u Srbiji – izuzetak su samo pojedinačne humanitarne akcije. Šta više, i ona su sama upućena na podsticajna sredstva, iako se uglavnom finansiraju iz dobrovoljnih doprinosa članova, čiji broj u mnogim slučajevima u najmanju ruku stagnira. Izuzimajući neka folklorna društva, koja svoj budžet pune kroz cenu ulaznica na nastupima, njihova

69 Kako se iskustvo bivših stipendista Bundestag-a konkretno koristi u zemljama porekla, to se razlikuje od zemlje do zemlje i od generaci-je do generacije: dok se stipendisti iz Gruzije nakon povratka često zapošljavaju u javnoj upravi, u Srbiji se ne ceni toliko znanje srpskih stipendista stečeno u Nemačkoj u okviru IPS programa.

70 Radi se o grubim procenama. Tačnije podatke o ostanku bivših stipendista, ukoliko ih ima, trebalo bi istražiti i analizirati u okviru nekog budućeg istraživanja, bilo direktnim upitom kod WI4 referata Nemačkog Bundestag-a ili preko prilično neaktivnih udruženja bivših stipendista u Srbiji.

38

finansijska sredstva su dovoljna samo za održavanje njihovog rada, prema rezultatima sprovedenog istraživanja. Zbog toga bi bilo primarno da se stupi u kontakt sa malobrojnim stručnim udruženjima. Ona okupljaju srpske inženjere ili novinare, i mogu da predstavljaju interesantne partnere, kako u finansijs-kom smislu, tako i na osnovu činjenice da su nadregionalno i transnacionalno umreženi. Ukoliko postoje inovativni pristupi unutar srpske migrantske organizacije, za koje se isplati da se dalje prate i eventualno pomognu, najbolje su šanse da se oni pronađu u ovim udruženjima i njihovim mrežama.

„SAMIT DIJASPORE“ – SKUP ZA UMREŽAVANJE SRPSKE DIJASPORE U NEMAČKOJ

Iz sistematske lektire postojećih studija i retkih razgovora sa pojedincima ne može sa sigurnošću da se utvrdi kako bi se mi-grantske organizacije i stručnjaci iz dijaspore na najbolji način uključili, a pogotovo ne šta su njihove snage, potrebe ili planovi. Zbog toga se preporučuje da se organizuje neka vrsta samita dijaspore u Nemačkoj, na kome bi se okupila sva udruženja i pojedinci zainteresovani za saradnju. Ova konferencija bi imala za cilj da prvo utvrdi postojeće potencijale i zainteresovanost, kao i probleme i očekivanja srpske dijaspore, a potom da se razrade predlozi, koji u prvoj liniji dolaze od dijaspore, za organizovanu saradnju između Srbije i nemačke i srpske države. Rezultat ove konferencije i eventualno tematskih grupa bile bi konkretne projektne ideje, koje treba razraditi na samoj kon-ferenciji. Drugi rezultat bio bi uspostavljanje kontakta između delegata srpske države i onih iz organizacija/osoba iz dijaspore, koje deluju uglavnom na lokalnom nivou i do sada nisu imale ovakvu priliku. Direktan dijalog između srpskih i nemačkih državnih institucija organizovan na sveobuhvatnu temu „Kako srpska dijaspora u Nemačkoj može da doprinese razvoju Srbije?, s jedne strane, i što veća zastupljenost srpske dijaspore, sa druge strane, predstavljalo bi produktivan način da se stvore osnove za dugoročnu međusobnu saradnju.

Druge prednosti ovakvog samita, sa stanovišta PME, bile bi preciznije određivanje moguće ponude u pogledu umrežavanja dijaspore sa predstavnicima srpske politike i istovremeno povećanje vidljivosti njihovih udruženja, jasna identifikacija mogućih multiplikatora kao i bolje pozicioniranje PME kao atraktivnog partnera srpske dijaspore.

JEDNO KROVNO UDRUŽENJE SRPS-KIH ORGANIZACIJA ILI VIŠE NJIH?

Čini se da je osnivanje jedne nadređene strukture u vidu krovnog udruženja večiti izazov srpske dijaspore u Nemačkoj. Iako je samo u poslednje dve godine bilo više takvih pokušaja, i ako izgleda da se u tome makar nominalno uspelo osnivanjem Centralnog saveta Srba, to i dalje ostaje vrlo nerešeno pitanje. I sam Centralni savet Srba u Nemačkoj na osnovu sopstvenih podataka izjavljuje da i pored prava na zastupanje i umrežavanje svih srpskih organizacija nije uspeo da integriše ni većinu orga-nizacija, niti ima o njima tačne informacije. Paralelno postojeći Centralni saveti u nekim pokrajinama možda su bili uspešniji u umrežavanju, ali delimično različite orijentacije udruženja ili političke pozicije Pokrajinskih centralnih saveta71 nisu doveli do učvršćivanja Centralnog saveta kao stabilnog krovnog udruženja, iako mnogi Srbi i srpske organizacije to smatraju za poželjno. Da li je stvarno poželjna struktura sa krovnim udruženjem i da li iza tih deklarisanih želja stoje konkretni ekonomski, politički i drugi interesi, na to pitanje treba da se odgovori zajedno sa različitim udruženjima. Ako su predviđeni napori u pravcu razvoja organizacije, bilo bi interesantno podsticati nastanak jedne centralne strukture udruženja srpskih organizacija, pogotovo što bi ona mogla da bude dobar central-ni kontakt za istovremeno više oblasti delovanja.

DODATNA ANALIZA I OPTIMIZACIJA KVALITETA PODATAKA

U okviru ove studije sačinjena je prva obimna zbirka kontakt-nih podataka brojnih udruženja, koja sadrži one ranije i danas „istorijske“ organizacije kao i današnja aktivna i neka nedavno osnovana udruženja. Ovaj već postojeći kvantitet podataka treba kroz dalju analizu da se dopuni optimalnim kvalitetom podata-ka. S obzirom na ograničeno vreme za izradu studije, nije bilo moguće da se izvrši evaluacija svakog od 400 udruženja sa spis-ka. Zbog toga u narednom koraku treba preciznije da se provere registracije. To može da se obavi preko privrednih registara i registara preduzeća, u saradnji sa opštinama i pokrajinama, kao i u dogovoru sa srpskim diplomatskim predstavništvima. Vero-vatno će se do kvaliteta podataka doći tek nakon sistematskog kontaktiranja (putem e-maila, poziva itd.), a za to je potrebno

71 Za razliku od politički umerenog i uglavnom pragmatičnog Centralnog saveta Srba u Nemačkoj, čini se da su pojedini Pokrajinski centralni saveti skloni da se čak i nacionalistički pozicioniraju. Tako je Centralni savet Srba u Severnoj Rajni-Vestfaliji sredinom maja 2010. godine u Dizeldorfu organizovao protestnu povorku protiv proglašavanja nezavis-nosti Kosova, u kojoj je učestvovalo 1000 ljudi. (Süddeutsche Zeitung 2010)

39

vreme od najmanje 6 meseci - ukoliko to realizuju eksterni partneri - i odgovarajući budžet.

Pored dodatnog istraživanja srpske dijaspore u vezi sa njihovim privrednim i razvojno političkim potencijalima, treba nasta-viti i sa dosadašnjim analizama, koje vrše nemačke institucije i organizacije u pogledu makroekonomskog razvoja u Srbiji. Kao i u slučaju nemačkih preduzeća, tako i mogući investitori iz dijaspore pružaju značajna saznanja o postojećim potenci-jalima srpske privrede za razvoj. Sistematični i što aktuelniji rezultati tržišnih studija, među njima posebno i analiza razvoja na srpskom tržištu rada, mogu da olakšaju ne samo pristup odgovarajućim informacijama, već i eventualno samim

tržištima, i zbog toga je važno da se ova savetodavna aktivnost nastavi. Međutim, treba razmisliti da li je to zadatak GIZ-a ili spada u osnovne zadatke aktera iz privatnog sektora kao što su Industrijska i trgovinska komora / nemačke bilateralne komore u inostranstvu. Ovo znanje svakako čini važnu osnovu za razvoj mera i programa, koji su razvijeni u saradnji sa sa zemljom porekla i pojedinim institucijama, kao što su Privredna komora Srbije ili Nemačko-srpska privredna komora72. Oni treba da pomognu Srbiji da bude atraktivnija za investicije – posebno u odnosu na dijasporu, koja je do sada ulagala značajna sredstva u život svoje porodice.

72 Aktuelni naziv je Nemačko-sprska privredna komora (AHK Serbien).

40

Ako bi srpsku dijasporu morali da opišemo u nekoliko reči, to bi izgledalo ovako: kod srpske dijaspore u Nemačkoj, koja broji preko 200.000 ljudi, radi se većinom o radnim migrantima iz 60-tih godina i njihovim potomacima, koji u zbiru imaju lošiji socijalni status od osoba bez migracionog porekla, ne spadaju po pravilu u grupu donosioca odluka (u privredi, politici itd.) i u pogledu postojećih sopstvenih kulturnih udruženja ne pokazuju posebno velik stepen organizovanja, iako ona deluju uglavnom na lokalnom nivou tj. u granicama pokrajine, i sa nedovoljno integrativnim krovnim udruženjem - Centralnim savetom Srba u Nemačkoj. Nakon preokreta iz 90-tih godina u bivšoj Jugoslaviji, Srbi u Nemačkoj su politički uglavnom neupadljivi. Njihovo angažovanje prema Srbiji ograničava se na novčane doznake, koje i pored svoje značajne visine uglavnom služe kao pomoć porodici i prijateljima, i često do Srbije stižu neformalnim kanalima. Srpska dijaspora je generalno dobro integrisana u nemačko društvo, što se i poklapa sa željom većina Srba u Nemačkoj da dugoročno ovde ostanu.

Generalno je potrebno da se postigne bolja harmonizacija različitih političkih oblasti i ciljeva, koji se odnose na pitanje migracije u Nemačku. Ove razlike, kao i nejasni dosadašnji politički prioriteti, koji su postali vidljivi i na primeru srpske dijaspore, nisu u korelaciji sa generalnim zahtevom nemačke politike i društva za brzom i sveobuhvatnom integracijom migranata s jedne strane, i obrazovno-političkim zahtevima za internacionalizaciju obrazovanja i istraživanja u Nemačkoj s druge strane. Srbi u Nemačkoj ispunjavaju oba ova zahteva. S druge strane, čini se da nemačka razvojna politika namerava da (i) srpsku dijasporu podrži u svom angažmanu za „domovinu“.

Završne napomene

Sa porastom integracije73 ove grupe u Nemačkoj može se – i pored komunikacionih mreža koje funkcionišu na transna-cionalnom nivou – očekivati, da ovde rođeni Srbi svojom „domovinom“ pre doživljavaju Saveznu Republiku Nemačku. Pod tim uslovima, samo uz porast poverenja u srpsku državu i konkretnu efikasnost i transparentan rad njenih institucija srpska dijaspora može da se pokrene na učešće u bilo kakvom obliku u nekoj razvojnoj delatnosti, koja prevazilazi individual-nu pomoć. Izuzimajući dugoročno poboljšanje sveobuhvatnih političkih i privrednih okvirnih uslova – u to se jasno ubraja i pristupanje Evropskoj uniji – bitno je da se individualnoj odluci za migraciju i/ili povratnu migraciju ukaže poštovanje – na primer povećanjem pravne sigurnosti prvenstveno u pitanjima boravišnog i radnog prava. Većina Srba u Nemačkoj nije nedav-no imigrirala, već ima nekad i poluvekovno iskustvo, pogotovo sa nemačkim organima i njihovim migracionim programima. U postupku približavanja dijaspori treba imati u vidu okolnost da povećanje angažovanja srpske dijaspore može da usledi samo u malim kracima: ko decenijama nije ulagao u svoju domovinu, sigurno ima razloge za to. Učešće dijaspore u razvoju Srbije ne može načelno da se isključi, ali takva očekivanja od dijaspore ne bi trebalo previsoko formulisati, pogotovu zbog nedostat-ka nekog konkretnog impulsa srpske države u pravcu jačeg uključivanja dijaspore u političke, ekonomske i druge procese saodlučivanja. Opšta preporuka se zato odnosi na takve mere, koje nisu usmerene samo na srpsku dijasporu u Nemačkoj, već i na senzibilizaciju političkih i privrednih aktera u Srbiji za potrebe Srba u Nemačkoj. Kako u prvom koraku tome može da se pristupi, pokazuju ovde predložene konkretne mere i formati.

73 Da li „integracija“ i angažman u zemlji porekla predstavljaju protivurečnost, zavisi sigurno od toga koje se shvatanje integracije izabere kao polazna tačka za posmatranje, mada i pre svega od brojnih drugih faktora, kao što su stepen obrazovanja itd.

41

Prilog

TABELE

Trajanje

boravka Ukupno % Zaposlenje % Clanovi porodice % Studenti % Drugo %

Ukupno 313.411 100 166.390 100 114.060 100 12.092 100 20.869 100

0-4 godine 132.534 42,3 61.435 36,9 52.818 46,3 8.810 72,9 9.471 45,4

5-9 godine 42.487 13,6 19.756 11,9 19.407 17,0 2.047 16,9 1.277 6,1

10-14 godine 40.432 12,9 21.702 13,0 16.896 14,8 537 4,4 1.297 6,2

15-19 godine 28.776 9,2 16.372 9,8 11.175 9,8 323 2,7 906 4,3

20-24 godine 30.297 9,7 22.118 13,3 6.525 5,7 287 2,4 1.367 6,6

25-29 godine 9.619 3,1 7.137 4,3 1.905 1,7 58 0,5 519 2,5

30 godine + 29.266 9,3 17.870 10,7 5.334 4,7 30 0,2 6.032 28,9

TAB. 1: OSOBE SA BORAVKOM U INOSTRANSTVU RADI ZAPOSLENJA ILI U DRUGE SVRHE PREMA TRAJANJU BORAVKA, POTPIS IZ 2011. Izvor: Republicki zavod za statistiku Republike Srbije, cit. prema: Stankovic 2014, str. 33 i dalje.

Trajanje boravka

Popis 2002 Popis 2011

Viša i visoka škola % Viša i visoka škola %

Ukupno 34.380 100 41.185 100

Manje od godinu dana 2.333 6,8 8.528 20,7

1-4 8.079 23,5 9.120 22,1

5-9 9.241 26,9 6.618 16,1

10-14 7.678 22,3 6.069 14,7

15-19 2.021 5,9 4.176 10,1

20-24 1.354 3,9 3.423 8,3

25-29 870 2,5 1.060 2,6

30 godina i više 1.368 4,0 2.191 5,3

Nepoznato 1.436 4,2 - -

TAB. 2: OSOBE U INOSTRANSTVU SA ZAVRŠENIM VIŠIM I VISOKIM OBRAZOVANJEM PREMA PERIODU BORAVKA, POPIS STANOVNIŠTVA IZ 2002. I 2011. Izvor: Republicki zavod za statistiku Republike Srbije, cit. prema: Stankovic 2014, str. 72.

Obrazovanje Osobe u inostranstvu (%) Ukupno stanovništvo (%)

Bez obrazovanja: 0,9 2,7

Nezavršena osnovna škola 5,1 11,0

Osnovna škola 27,5 20,8

Srednja škola 38,8 48,9

Viša škola 3,7 5,7

Visoka škola 12,0 10,6

Nepoznato 12,0 0,4

Ukupno 100 100

TAB. 3: OSOBE U INOSTRANSTVU I UKUPNO STANOVNIŠTVO STAROSTI OD 15 GODINA I STARIJI PREMA OBRAZOVANJU, POPIS IZ 2011. Izvor: Republicki zavod za statistiku Republike Srbije, cit. prema: Stankovic 2014, str. 62 i dalje.

42

Godina

(na dan 31.12.)

Državljani Republike Srbije (sa i bez Kosova)

U Saveznoj Republici Nemackoj

2008 136.152

2009 164.942

2010 179.048

2011 197.984

2012 202.521

2013 205.043

2014 220.908

2015 230.427

TAB. 4: DRŽAVLJANI REPUBLIKE SRBIJE U NEMACKOJ (2008-2015) (Izvor: Nemacki savezni zavod za statistiku 2015)

Trajanje boravka (u godinama) Osoba %

Ukupno 55.999 100

Manje od 1 14.485 25,9

1-4 8.086 14,4

5-9 5.675 10,1

10-14 7.178 12,8

15-19 4.910 8,8

20-24 4.958 8,9

25-29 1.735 3,1

30 i više 8.972 16,0

TAB. 5: DRŽAVLJANI REPUBLIKE SRBIJE U NEMACKOJ PO TRAJANJU BORAVKA, POPIS IZ 2011. Izvor: Republicki zavod za statistiku Republike Srbije, cit. prema: Stankovic 2014, str. 41.

Boravišni status Osoba

Bora

višn

e do

zvol

e

Studije 174

Kurs jezika, pohad-anje škole 47

Ostalo obrazovanje 49

Zaposlenje 2.542

Humanitarni razlozi 152

Porodicni razlozi 1.417

Ostali razlozi 126

Dozvola za stalni boravak 204

Pravo na boravak u EU 694

Dozvola boravka u toku postupka za azil 8.911

Tolerancija boravka 7.270

TAB. 6: PRILIV DRŽAVLJANA TRECIH ZEMALJA 2014. GODINE PREMA IZABRANOM CILJU BORAVKA I/ILI DOZVOLI BORAVKA Izvor: Centralni registar stranaca, citat iz: Deutscher Bundestag 2016, str. 23.

43

Godina Broj izdatih viza

2001 1.656

2002 2.250

2003 2.135

2004 4.905

2005 2.116

2006 5.379

2007 4.773

2008 4.437

2009 1.024

2010 688

2011 910

2012 985

2013 975

2014 1.041

TAB. 7: VIZA IZDATA SRPSKIM DRŽAVLJANIMA U POSTUPKU SPAJANJA PORODICE U NEMACKOJ U GODINAMA OD 2001. DO 2014. Izvor: Nemacko Ministarstvo spoljnih poslova, cit. iz: Deutscher Bundestag 2016, str. 208.

Godina Broj

2009 1.085

2010 1.688

2011 2.130

2012 1.900

2013 1.834

2014 2.283

TAB. 8: DRŽAVLJANI REPUBLIKE SRBIJE DOSELJENI RADI OBAVLJANJA NEKOG ZANIMANJA IZ CL. 18 ZAKONA O BORAVKU STRANACA U GODINA-MA OD 2009. DO 2014. Izvor: Centralni registar stranaca, citat iz: Deutscher Bundestag 2016, str. 38.

Godina Broj

2006 -

2007 34

2008 40

2009 43

2010 -

2011 184

2012 -

2013 95

2014 145

TAB. 9: AKADEMSKA ZANIMANJA U GODINAMA 2006. DO 2014. (SAGLASNOSTI NEMACKE SAVEZNE AGENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE KOD SRPSKIH DRŽAVLJANA) Izvor: Nemacka savezna agencija za zapošljavanje, cit. iz: Deutscher Bundestag 2016, str. 43.

44

Godina Broj studenata (stranih studenata) iz Srbije

2006 1022

2007 950

2008 648

2009 809

2010 761

2011 799

2012 867

TAB. 10: STRANI STUDENTI IZ SRBIJE NA VISOKIM ŠKOLAMA U NEMACKOJ Izvor: DAAD 2014.

Radni status

Osobe bez migracionog porekla Zemlje bivše Jugoslavije

Ukupno Žene Muškarci Ukupno Žene Muškarci

Zaposleni sa punim radnim

vremenom 52 37 70 51 33 71

Zaposleni na pola radnog

vremena 19 32 5 16 21 4

Trenutno nezaposleni 2 3 0 1 3 0

Nezaposleni 9 8 9 14 13 11

Škola / studije 5 5 6 11 13 5

Ne rade 13 16 9 21 28 10

TAB. 11: RADNI STATUS PREMA MIGRACIONOM POREKLU I POLU 2013. (U PROCENTIMA) Izveštaj: Datenreport 2016, str. 240.

Individualna plata Osobe bez migracionog porekla Zemlje bivše Jugoslavije

Ukupno 1.503 1.300

Žene 1.200 700

Muškarci 1.900 1.700

TAB. 12: MESECNA NETO PLATA PREMA MIGRACIONOM POREKLU I POLU 2013. — U EVRIMA (MEDIJANA) Izvor: Datenreport 2016, str. 241.

45

Osobe bez migracionog porekla Zemlje bivše Jugoslavije

Radnici 12 31

Muškarci 12 32

Žene 12 29

Strucni radnici / majstori 12 10

Muškarci 20 15

Žene 4 4

Obicni zaposleni 15 36

Muškarci 9 34

Žene 22 38

Srednji zaposleni 27 16

Muškarci 18 10

Žene 36 23

Viši zaposleni 16 4

Muškarci 20 4

Žene 11 5

Samostalna zanimanja 11 3

Muškarci 13 5

Žene 9 1

Državni službenici 7 0

Muškarci 8 0

Žene 6 0

TAB. 13: PROFESIONALNI POLOŽAJ PREMA MIGRACIONOJ POZADINI I POLU 2013. — U PROCENTIMA Izvor: Datenreport 2016, str. 242.

Zaposleni sa obaveznim

socijalnim osiguranjem

(na dan 30.06.)

Ukupno Srbi

Ukupno

Puno radno

vreme

Pola radnog

vremena Ukupno

Puno radno

vreme

Pola radnog

vremena

2008 27.551.223 21.906.271 5.311.762 18.819 11.082 7.573

2009 27.464.982 21.603.183 5.518.598 49.743 37.819 11.470

2010 27.829.973 21.657.769 5.820.686 51.571 38.683 12.335

2011 28.486.585 - - 53.772 - -

2012 29.108.839 - - 54.673 - -

2013 29.434.297 21.697.682 7.386.881 55.060 38.082 16.393

2014 29.970.425 21.930.356 7.696.965 56.539 38.853 17.182

2015 30.604.587 22.442.336 8.155.126 58.815 40.447 18.351

TAB. 14: ZAPOSLENI SA OBAVEZNIM SOCIJALNIM OSIGURANJEM PREMA RADNOM VREMENU (2008-2015) Izvor: Nemacka savezna agencija za zapošljavanje (Bundesagentur für Arbeit 2016c).

46

Na dan Stepen strucnog obrazovanja

Državljani Republike Srbije u Nemackoj

Ukupno

Srednje

medicinska

zanimanja Strucni kadar Specijalisti Eksperti

31.12.2012

Ukupno 54.245 19.080 28.580 2.632 2.335

Sa strucnim obrazovanjem 22.800 4.745 14.412 1.760 1.790

Bez strucnog obrazovanja 15.030 7.013 7.433 337 163

Nema podataka 16.415 7.322 6.735 535 382

30.06.2013

Ukupno 55.060 19.847 28.998 2.762 2.563

Sa strucnim obrazovanjem 24.165 5.130 15.140 1.868 1.977

Bez strucnog obrazovanja 15.177 7.423 7.166 344 184

Nema podataka 15.718 7.294 6.692 550 402

30.06.2014

Ukupno 56.539 20.330 29.760 3.017 2.927

Sa strucnim obrazovanjem 26.464 5.829 16.204 2.083 2.337

Bez strucnog obrazovanja 15.440 7.666 7.209 364 170

Nema podataka 14.635 6.835 6.347 570 420

30.06.2015

Ukupno 58.815 21.264 30.669 3.219 3.390

Sa strucnim obrazovanjem 28.775 6.550 17.237 2.254 2.722

Bez strucnog obrazovanja 16.026 7.933 7.344 408 199

Nema podataka 14.014 6.781 6.088 557 469

TAB. 15: ZAPOSLENI SRBI SA OBAVEZNIM SOCIJALNIM OSIGURANJEM (ZAPOSLENI SA SOCIJALNIM OSIGURANJEM I UCENICI) PREMA STEPENU ZAHTEVA I OBRAZOVANJU74 (2012-2015) Izvor: Nemacka savezna agencija za zapošljavanje (Bundesagentur für Arbeit 2016c).

74 Metodološke napomena i detaljne informacije o statističkim podacima Nemačke savezne agencije za zapošljavanje dostupne na internetu na: http://statistik.arbeitsagentur.de.

47

Na dan Privredni segmenti Ukupno

Od toga

Stranci Srbi

30. jun 2015

Ukupno 30.604.587 2.705.600 58.815

A Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo 242.236 45.316 127

B Rudarstvo i eksploatacija kamenoloma 74.727 4.216 33

C Prerad-ivacka industrija 6.621.455 539.040 10.823

D Elektrosnabdevanje 226.438 5.504 149

E Vodovod i kanalizacija, uklanjanje i odlaganje otpada 233.284 14.255 320

F Grad-evinska industrija 1.697.289 185.915 7.377

G Prodaja, održavanje i popravka vozila 4.236.368 314.450 7.501

H Saobracaj i skladištenje 1.588.411 185.893 3.457

I Ugostiteljstvo 987.682 279.719 3.865

J Informacije i komunikacija 940.624 69.153 873

K Pružanje finansijskih usluga i usluga osiguranja 997.448 31.285 664

L Prodaja nekretnina 238.994 14.460 368

M Pružanje samostalnih, naucnih i tehnickih usluga 1.999.541 128.462 1.923

N Pružanje ostalih privrednih usluga 2.144.842 433.591 10.792

O Javna uprava, odbrana, socijalno osiguranje 1.695.704 37.435 1.023

P Vaspitanje i obrazovanje 1.167.195 68.224 992

Q Zdravstvo i socijalna služba 4.373.713 239.264 6.788

R Umetnost, zabava i oporavak 265.493 30.743 546

S Pružanje ostalih usluga 802.288 61.583 1.037

T Privatna domacinstva 46.546 12.478 131

U Eksteritorijalne organizacije i društva 19.057 3.588 13

Nije moguca klasifikacija 5.252 1.026 13

TAB. 16: ZAPOSLENI SRBI SA OBAVEZNIM SOCIJALNIM OSIGURANJEM PREMA PRIVREDNIM SEGMENTIMA IZ PRIVREDNE KLASIFIKACIJE 2008 (2015) Izvor: Nemacka savezna agencija za zapošljavanje (Bundesagentur für Arbeit 2016c).

Nezaposleni

(god. prosek) Ukupno (%) Stranci (%) Srbi (%)

2008 3.258.954 100 495.456 15,2 17.610 0,5

2009 3.414.992 100 522.089 15,3 20.053 0,6

2010 3.238.965 100 500.904 15,5 20.109 0,6

2011 2.976.488 100 470.298 15,8 19.658 0,7

2012 2.897.126 100 474.305 16,3 20.645 0,7

2013 2.950.338 100 504.470 17,1 21.645 0,7

2014 2.898.388 100 529.511 18,3 21.510 0,7

2015 2.794.664 100 563.447 20,2 22.153 0,8

2016 (april) 2.743.864 100 625.844 22,8 21.748 0,8

TAB. 17: BROJ NEZAPOSLENIH (UKUPAN BROJ NE-NEMACKIH I SRPSKIH DRŽAVLJANA) 2008-2015 Izvor: Nemacka savezna agencija za zapošljavanje (Bundesagentur für Arbeit 2016a).

48

Nezaposleni

(god. prosek) Ukupno (%) Stranci (%) Srbi (%)

2008 5.589.936 100 834.270 14,9 28.386 0,5

2009 5.936.730 100 889.934 15,0 32.498 0,5

2010 5.744.554 100 885.157 15,4 33.297 0,6

2011 5.193.584 100 837.460 16,1 32.542 0,6

2012 4.972.115 100 834.873 16,8 33.111 0,7

2013 5.041.336 100 885.654 17,6 34.794 0,7

2014 4.990.971 100 948.914 19,0 34.757 0,7

2015 4.856.984 100 1.034.137 21,3 36.096 0,7

2016 (april) 4.775.685 100 1.175.503 24,6 35.503 0,7

TAB. 18: BROJ TRAŽIOCA ZAPOSLENJA (UKUPAN BROJ NE-NEMACKIH I SRPSKIH DRŽAVLJANA) 2008-2015 Izvor: Nemacka savezna agencija za zapošljavanje (Bundesagentur für Arbeit 2016a).

Nezaposleni

(god. prosek) Ukupno (%) Stranci (%) Srbi (%)

2008 7.327.708 100 1.147.977 15,7 38.594 0,5

2009 7.633.307 100 1.213.191 15,9 44.442 0,6

2010 7.348.071 100 1.204.538 16,4 45.692 0,6

2011 6.675.197 100 1.139.852 17,1 44.634 0,7

2012 6.343.569 100 1.120.352 17,7 46.160 0,7

2013 6.386.968 100 1.172.760 18,4 48.236 0,8

2014 6.293.996 100 1.240.223 19,7 48.001 0,8

2015 6.152.837 100 1.349.111 21,9 50.525 0,8

2016 (april) 6.105.762 100 1.534.689 25,1 50.084 0,8

TAB. 19: BROJ PRIJAVLJENIH RADNO SPOSOBNIH LICA75 (UKUPAN BROJ NE-NEMACKIH I SRPSKIH DRŽAVLJANA) 2008-2015 Izvor: Nemacka savezna agencija za zapošljavanje (Bundesagentur für Arbeit 2016a).

75 „Prijavljene radno sposobne osobe su osobe, koje se vode kod neke Službe za zapošljavanje ili nekog nosioca osnovnog osiguranja. Prijavljene osobe se statistički vode u jednoj od tri statusne grupe: kao nezaposleni tražioci zaposlenja, kao tražioci posla koji nisu nezaposleni i kao lica koja ne traže posao. Ne uzimaju se u obzir lica koja konkurišu za neko obrazovno mesto, ukoliko ne žele posredovanje u zapošljavanju i nisu lica kojima je potrebna pomoć u okviru osnovnog osiguranja; ta lica se posebno iskazuju u statistici tržišta obrazovanja. Status traženja posla i status nezaposlenosti određuju se prema kriterijumima utvrđenim u Socijalnom zakoniku; po njemu se prijavljena lica vode kao tražioci zaposlenja ako traže zaposlenje kao zaposleni, a kao nezaposleni, ako pored toga nemaju zaposlenje, stoje na raspolaganju tržištu rada i ne učestvuju u merama tržišta rada. Obrnutim zaključkom, prijavljena lica se ne vode kao tražioci zaposlenja tj. kao nezaposleni, ako ne traže zaposlenje ili nije ispunjen neki od preostalih kriterijuma. Osobe prijavljene kod neke službe za zapošljavanje ili nosioca osnovnog osiguranja ne moraju istovremeno da budu tražioci zaposlenja. Tako se na primer lica prijavljena u pravnu grupu SBG II ne vode kao tražioci zaposlenja, ako se od njih ne može očekivati da rade na primer na osnovu čl. 10 SGB II, zbog toga što pohađaju školu ili čuvaju decu ili neguju druge članove porodice. I osobe koje su duže vreme nesposobne za rad, koriste propise slične onima za period pred penzionisanje ili pohađaju neku dužu subvencionisanu kvalifikaciju, ne ubrajaju se u tražioce zaposlenja.“ (Bundesagentur für Arbeit 2010).

49

Korišcenje instrumenata

tržišta rada 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Aktiviranje i profesionalna

integracija 701 1.450 1.436 1.067 1.097 1.193 1.210 1.348

Izbor zanimanja i strucno obra-

zovanje 953 1.422 1.587 1.572 1.472 1.329 1.242 1.176

Strucno usavršavanje 913 1.000 784 662 616 658 697 731

Zapocinjanja neke delatnosti 1.024 1.074 1.085 848 545 316 346 401

TAB. 20: BROJ UCESNIKA SA SRPSKIM DRŽAVLJANSTVOM U INSTRUMENTIMA TRŽIŠTA RADA Izvor: Nemacka savezna agencija za zapošljavanje (Bundesagentur für Arbeit 2016b).

Ukupna vrednost novcanih doznaka za Srbiju 2,4 milijardi US$

U Srbiji primljene novcane doznake u % BDP 12%

Doznake iz Nemacke 476 milijardi US$

Prosecan iznos po doznaci 300-500 € (po doznaci)

Neformalne doznake kao % ukupne vrednosti doznaka 50%

TAB. 21: PREGLED NOVCANIH DOZNAKA: DOZNAKE IZ NEMACKE ZA SRBIJU U 2004. GODINI Izvor: Svetska Banka, Narodna banka Srbije, Western Union i sl., cit. prema De Luna Martínez/Endo/Barberis 2006, str. 43.

Godina Ulaz doznaka ukupno

2007 3.765

2008 3.544

2009 4.648

2010 4.118

2011 3.960

2012 3.549

2013 4.025

2014 3.696

2015 3.632

TAB. 22: REMITTANCES – DOZNAKE ZA SRBIJU Izvor: Svetska banka (World Bank 2011; World Bank 2016).

Ukupno

Trajanje boravka od ... do ispod ... godina

ispod 1 1 do 4 4 do 8 8 do 15 15 do 20 20 do 30 30 i više

Emigracije 14.768 7.179 3.712 765 619 419 1.251 823

TAB. 23: EMIGRACIJA SRPSKIH DRŽAVLJANA PREMA TRAJANJU BORAVKA U 2014. GODINI Izvor: Centralni registar za strance, Savezni zavod za statistiku, cit. prema Deutscher Bundestag 2016, str. 213.

50

Popis iz 1981 Popis iz 1991 Popis iz 2011

Broj % Broj % Broj %

Ukupno 63.801 100 62.843 100 229.653 100

Bez obrazovanja i sa nezavršenom

osnovnom školom

26.747 41,9 21.277 33,8 42.685 18,6

Završena osnovna škola 16.485 25,8 16.702 26,6 51.511 22,4

Završena srednja škola 18.120 28,4 19.867 31,6 91.329 39,8

Više i visoko obrazovanje 2.133 3,3 4.761 7,6 43.325 18,9

Nepoznato 316 0,6 236 0,4 803 0,3

TAB. 24: POVRATNICI SA RADA TJ. BORAVKA U INOSTRANSTVU, OD 15. GODINA STAROSTI PREMA OBRAZOVANJU SHODNO PODACIMA IZ POPISA STANOVNIŠTVA U GODINAMA 1981, 1991. I 2011. Izvor: Republicki zavod za statistiku Republike Srbije, cit. prema: Stankovic 2014, str. 97.

Razlog povratka Procenat povratnika (%)

Ukupno 100

Posao 14,6

Porodicni razlozi 59,4

Obrazovanje 3,7

Sporazum o readmisiji 0,5

Drugo 21,8

TAB. 25: POVRATNICI SA RADA TJ. BORAVKA U INOSTRANSTVU PREMA RAZLOZIMA POVRATKA, POPIS STANOVNIŠTVA IZ 2011. Izvor: Republicki zavod za statistiku Republike Srbije, cit. prema: Stankovic 2014, str. 98.

51

Spisak literature i izvora

SEKUNDARNA LITERATURA I OBJAVLJENI IZVORI

[Blic] (2013): Mađarski pasoš uzelo 60.000 građana Srbije. U: Radio-Televizija Vojvodine, 21.09.2013. Dostupno na: http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/madjarski-pasos-uzelo-60.000-gradjana-srbije_423108.html, preuzeto 29.06.2016.

Adamović, Mirjana; Mežnarić, Silva (2003): Potencijalni i stvarni „odljev“ znanstvenog podmlatka iz Hrvats-ke: empirijsko istraživanje. U: Revija za sociologiju 34 (3-4), str. 143–160.

Aleksić, Stojanka; Čobanov, Milan (2009): Srbi u SR Nemačkoj. Uloga organizacije Srba u procesu društvene integracije. U: Hereticus 7 (4), str. 85–93.

Andrijasevic, Rutvica; Sacchetto, Devi (2016): From labour migration to labour mobility? The return of the multinational worker in Europe. U: Transfer: European Review of Labour and Research 22 (2), str. 219–231. DOI: 10.1177/1024258916635975.

Antonijević, Dragana (2011): Gastarbajter kao liminalno biće. Konceptualizacija kulturnog identiteta. U: Etnoantropološki problemi 6 (4), str. 1013–1033.

Antonijević, Dragana; Banić Grubišić, Ana; Krstić, Marija (2011): Gastarbajteri – iz svog ugla. Kazivanja o životu i socio-ekonomskom položaju gastarbajtera. U: Etnoantropološki problemi 6 (4), str. 983–1011.

Antonijević, Dragana; Krstić, Marija; Banić-Grubišić, Ana (2013): Conditions of Labour Migrants in the Republic of Serbia. Preliminary Perspective. U: Etnoantropološki problemi 8 (2), str. 385–402.

Antonijević, Dragana; Milosavljević, Ljubica (2016): Starost gastarbajtera. Strategije životnih izbora migrantske populacije u penziji. U: Etnoantropološki problemi 11 (1), str. 113. DOI: 10.21301/EAP.V11I1.5.

Auswärtiges Amt (2012): Richtlinien des Auswärtigen Amts über die Förderung, Betreuung und Nachbetreuung von ausländischen Studierenden, Praktikanten, Graduierten und Wissenschaftlern (Stipendien-Richtlinien) vom 30.03.2012. Dostupno na:

https://www.humboldt-foundation.de/pls/web/docs/F-1193723431/Anlage_2_a_zu_ProgrRi-li_PSI_Rili_AA.pdf, preuzeto 26.06.2016.

B92 (2015): Šta sve treba za mađarski pasoš? U: B92, 24.02.2015. Dostupno na: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=02&dd=24&nav_id=961693, preuzeto 29.06.2016.

Baird, Theodore E.; Klekowski von Koppenfels, Amanda (2010): The Serbian Diaspora and Youth. Cross-Border Ties and Opportunities for Development. Final report prepared within the MDG Fund Joint Programme Youth Employment and Migration in Serbia. Unpublished. Dostupno na: https://web.archive.org/web/20150509064229/http://rs.one.un.org/organizations/12/Serbian%20Diaspora%20and%20Youth,%20June%202011.pdf, preuzeto 29.06.2016.

Bajic-Hajdukovic, Ivana (2010): Serbian remittances in the 21st century. Making sense of the interplay of history, post-communist transformation of social classes, development policies and ethnographic evidence. Florence: European University Institute (EUI Working Papers, MWP 2010/07).

Baković, Nikola (2013): Tending the “oasis of socialism”. Transnational political mobilization of Yugoslav economic emigrants in the FR Germany in the late 1960s and 1970s. U: Nationalities Papers 42 (4), str. 674–690. DOI: 10.1080/00905992.2014.880831.

Banić Grubišić, Ana (2011): Jedna drugačija gastarbajterska priča. Romi gastarbajteri – transnacionalna manjina u transmigraciji. U: Etnoantropološki problemi 6 (4), str. 1035–1054.

Barlovac; Bojana; Nedeljković, Marko (2013): Analiza onlajn medija dijaspore i Srba u regionu. 30. septembar - 9. oktobar 2013. Beograd: Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Repblike Srbije; Udruženje novinara Srbije.

Bauböck, Rainer; Faist, Thomas (2010): Diaspora and transnationalism. Concepts, theories and methods. Amsterdam: Amsterdam University Press (IMIS-COE research).

52

Baučić, Ivo (1970): Porijeklo i struktura radnika iz Jugoslavije u SR Nemačkoj. Zagreb: Centar za istraživanje migracije.

Baučić, Ivo (1973): Radnici u inozemstvu prema popisu stanovništva Jugoslavije 1971. Zagreb: Institut za geografiju Sveučilišta u Zagrebu.

Baučić, Ivo (1982): Konačni rezultati popisa jugoslovens-kih građana u inozemstvu i povratnika s rada iz inozemstva do 1981. god. U: Migracije. Mjesečnik centra za istraživanje migracija Zagreb 11 (8-9), str. 319–335.

Baučić, Ivo (1985): Aktuelna pitanja jugoslovenskih građana na radu u inozemstvu. Zagreb: Institut za geografiju Sveučilišta u Zagrebu.

Bauerkämper, Arnd (2002): Remigranten als Akteure von Zi-vilgesellschaft und Demokratie. Historiker und Po-litikwissenschaftler in der Bundesrepublik zwischen anglo-amerikanischen Modellen und traditionalen Konzepten. Tagung „Akteure der Zivilgesellschaft“. Zentrum für Vergleichende Geschichte Europas. Berlin, 18.04.2002.

Ben Rafael, Eliezer; Sternberg, Yitzak (Hg.) (2009): Trans-nationalism. Diasporas and the advent of a new (dis)order. Boston: Brill (International comparative social studies, v. 19).

Biserko, Sonja (2004): Instrument stvaranja srpske etničke države. U: Boris Delić (Hg.): Izbeglice – žrtve etničkog inženjeringa. Uz saradnju Sonje Biserko. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (Biblioteka Svedočanstva, 21), str. 5–18.

Boarov, Dimitrije (2001): Politička istorija Vojvodine. U tri-deset tri priloga. Novi Sad: Europanon consulting; Agencija CUP.

Boarov, Dimitrije (2011): Srbija: Katastrofa koja se sporo leči. U: Helsinška povelja (155-156), str. 24–26.

Bobić, Mirjana (2009): Dijaspora kao ekonomski i socijalni kapital Srbije. U: Sociološki pregled 43 (3), str. 361–377.

Bolčić, Silvano (2002): Iseljavanje radne snage i odliv mozgova iz Srbije tokom 90-tih. U: Silvano Bolčić und Anđelka Milić (Hg.): Srbija krajem milenijuma. Razaranje društva, promene i svakodnevni život.

Beograd: Institut za sociološka istraživanja Filozofs-kog fakulteta, str. 159–166.

Bolčić, Silvano (2014): Razaranje i rekonstrukcija društva. Srbija na prelazu u 21. vek. Beograd: Službeni glasnik.

Brubaker, Rogers (2005): The ‘diaspora’ diaspora. U: Ethnic and Racial Studies 28 (1), str. 1–19. DOI: 10.1080/0141987042000289997.

Brubaker, Rogers (2009): Accidental diasporas and external “homelands” in Central and Eastern Europe. Past and present. U: Eliezer Ben Rafael und Yitzak Sternberg (Hg.): Transnationalism. Diasporas and the advent of a new (dis)order. Boston: Brill (International comparative social studies, v. 19), str. 461–482.

Brunnbauer, Ulf (2009): Labour Emigration from the Yugos-lav Area from the late 19th Century until the End of Socialism. Continuities and Changes. U: Ulf Brunnbauer (Hg.): Transnational societies, transter-ritorial politics. Migrations in the (post- ) Yugoslav region, 19th-21st century. München: R. Oldenbourg (Südosteuropäische Arbeiten, 141), str. 17–49.

Brunnbauer, Ulf (2012): Labour Migration and Transnatio-nalism in the Balkans. A Historical Perspective. U: Kakanien Revisited, str. 1–7. Dostupno na: http://www.kakanien-revisited.at/beitr/labourmigration/UBrunnbauer1.pdf, preuzeto 29.04.2016.

Brunnbauer, Ulf; Grandits, Hannes (Hg.) (2013): The Am-biguous Nation. Case Studies from Southeastern Europe in the 20th Century. München: De Gruyter (Südosteuropäische Arbeiten, 151).

Brunnbauer, Ulf (Hg.) (2009): Transnational societies, transterritorial politics. Migrations in the (post- ) Yugoslav region, 19th-21st century. München: R. Oldenbourg (Südosteuropäische Arbeiten, 141).

Bubalo-Živković, Milka; Djerčan, Bojan; Lukić, Tamara; Jovanović, Gordana (2014): Moving to the Wel-fare Countries. Emigrants from Serbia 1961-2002. U: European Researcher 71 (3-2), str. 581–594. DOI: 10.13187/issn.2219-8229.

53

Bukvić, Rajko M. (2014): Mogu li doznake postati izvor aku-mulacije? U: Časlav Ocić (Hg.): Moguće strategije razvoja Srbije. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti (Ekonomski zbornik, 13), str. 357–366.

Bundesagentur für Arbeit (2016a): Arbeitsmarkt in Zahlen. Bestand an Arbeitslosen nach ausgewählten Merk-malen. Deutschland (Gebietsstand April 2016). Juli 2016. Nürnberg: Bundesagentur für Arbeit.

Bundesagentur für Arbeit (2016b): Bestand an Teilnehmern in ausgewählten arbeitsmarktpolitischen Instru-menten nach der Staatsangehörigkeit. Region: Balkan, Balkanstaaten, Jahreszahlen 2008-2015. Nürnberg: Bundesagentur für Arbeit (Arbeitsmarkt in Zahlen).

Bundesagentur für Arbeit (2016c): Sozialversicherungs-pflichtig Beschäftigte nach ausgewählten Staatsan-gehörigkeiten. Deutschland nach Wohnort. Jahre 2008 bis 2015. Nürnberg: Bundesagentur für Arbeit (Arbeitsmarkt in Zahlen).

Bundesagentur für Arbeit (Hg.) (2010): Statistik der gemel-deten erwerbsfähigen Personen. Methodenbericht. Nürnberg: Bundesagentur für Arbeit.

Bundesamt für Migration und Flüchtlinge (2016): Freiwillige Rückkehr mit REAG/GARP. Dostupno na: http://www.bamf.de/DE/Infothek/Statistiken/FreiwilligeR%C3%BCckkehr/freiwillige-rueckkehr-node.html, preuzeto 29.06.2016.

Bundesamt für Migration und Flüchtlinge (Hg.) (2015): Das Bundesamt in Zahlen 2014. Asyl, Migration und Integration. Nürnberg: Bundesamt für Migra-tion und Flüchtlinge.

Calic, Marie-Janine (2010): Geschichte Jugoslawiens im 20. Jahrhundert. München: C.H. Beck.

Chindea, Alin (2008): Migration in Serbia. A country profile. Unter Mitarbeit von Magdalena Majkowska-Tomkin, Heikki Mattila und Isabel Pastor. Geneva: International Organization for Migration.

Conversi, Daniele (2012): Irresponsible Radicalisation. Dias-poras, Globalisation and Long-Distance Nationa-lism in the Digital Age. U: Journal of Ethnic and Migration Studies 38 (9), str. 1357–1379. DOI: 10.1080/1369183X.2012.698204.

Cvetković, Srđan (2009): Političko-propagandno delovanje jugoslovenske političke emigracije na zapadu 1945-1985. U: Hereticus (4), str. 41–68.

DAAD (2014): Bildungsmarkt-Informationen. Serbien. Dostup-no na: https://www.daad.de/medien/bma_serbien.pdf, preuzeto 01.07.2016.

Dahinden, Janine (2009): Understanding (Post-)Yugoslav Mi-grations through the Lenses of Current Concepts in Migration Research: Migrant Networks and Trans-nationalism. U: Ulf Brunnbauer (Hg.): Transnatio-nal societies, transterritorial politics. Migrations in the (Post-)Yugoslav region 19th - 21th century. München: Oldenbourg (Südosteuropäische Arbeiten, 141), str. 251–266.

De Luna Martínez, José; Endo, Isaku; Barberis, Corrado (2006): The Germany-Serbia Remittance Corridor. Challenges of Establishing a Formal Money Trans-fer System. Washington D.C.: The World Bank (World Bank Working Paper, 80).

Delegation der Deutschen Wirtschaft in Serbien; In-dustrie- und Handelskammer zu Dortmund (2013): Länderspiegel. Die Wirtschft Serbiens. Stand: August 2013. Dostupno na: http://serbien.ahk.de/fileadmin/ahk_serbien/Bilder/Mitarbeiter-profil_Bilder/Danilo_Suput/Laenderinfos/Laen-derspiegel_-_Die_Wirtschaft_Serbiens_Neuaufla-ge_August_2013.pdf, preuzeto 29.06.2016.

Delegation der Deutschen Wirtschaft in Serbien; Deutsch-Serbische Wirtschaftsvereinigung (2013): Produktionsstandort Serbien: Erfahrun-gen deutscher Unternehmen. Belgrad: Delegation der Deutschen Wirtschaft in Serbien; Deutsch-Serbische Wirtschaftsvereinigung. Dostupno na: http://serbien.ahk.de/fileadmin/ahk_serbien/DWB/Publikationen/Produktionsstandort_Serbien_Ma-nufacturing_in_Serbia_final_booklette_kompr.pdf, preuzeto 13.07.2016.

Deloitte (2016): Central Europe Top 500. An era of digital transformation. Dostupno na: https://www2.de-loitte.com/global/en/pages/about-deloitte/articles/central-europe-top500.html, preuzeto 20.11.2016.

54

Deloitte (2013): Top 500. Central Europe 2013. Dostupno na: https://www2.deloitte.com/content/dam/Deloitte/rs/Documents/about-deloitte/ce-top500-2013.pdf, preuzeto 20.11.2016.

Deutsche Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (Hg.) (2009): Remittances for Serbia – Migrants as Customers of Financial Institutions. Conference report. Eschborn: GTZ.

Deutscher Bundestag (Hg.) (2016): Unterrichtung durch die Bundesregierung. Migrationsbericht 2014. 07.01.2016, Drucksache 18/7235. Berlin: Deut-scher Bundestag.

Džambo, Jozo; Haberl, Othmar Nikola (1982): Jugoslawien – ein sozialistisches Emigrationsland. U: Zeitschrift für den Sprachunterricht mit ausländischen Arbeit-nehmern 4, str. 3–54.

Filipovic, Jovan; Devjak, Srečko; Ferfila, Bogomil (2014): Diaspora Engagement Strategies and Policies. U: International Public Administration Review 10 (2), str. 7–28.

Filipovic, Jovan; Devjak, Srecko; Putnik, Goran (2012): Knowledge based economy. The role of expert diaspora. U: Panoeconomicus 59 (3), str. 369–386. DOI: 10.2298/PAN1203369F.

Filipović, Jovan; Putnik, Goran (2010): Serbian diaspora virtual university. Human resource potential. U: Škola biznisa (2), str. 69–79.

[FPN] (2011): Dijaspora Srbije – doprinos evropskim integra-cijam. U: FPN, 03.11.2011. Dostupno na: http://www.fpn.bg.ac.rs/node/4392, preuzeto 10.07.2016.

Frerichs, Petra; Pohl, Wolfgang (2004): Zukunft der Gewerkschaften. Teil I. Mitgliederentwicklung – Organisationsstrukturen – Werte und Orientie-rungen. 2. unveränderte Auflage. Düsseldorf: Hans-Böckler-Stiftung (Arbeitspapier 44)

Gaćeša, Radmila (2011): Iseljeničke / radničke doznake. U: Bankarstvo (3-4), str. 62–75.

Gal, Allon; Leoussi, Athena S.; Smith, Anthony D. (Hg.) (2010): The call of the homeland. Diaspora natio-nalisms, past and present. Leiden, Boston: Brill (IJS studies in Judaica, 9).

Gerdes, Christer (2014): A Comparative Study of Net Transfers for Different Immigrant Groups. Evi-dence from Germany. U: International Migration 52 (4), str. 175–208. DOI: 10.1111/j.1468-2435.2009.00573.x.

GIZ (2013): Migrationspolitik im Westbalkan: Regierungen und Diaspora im Dialog über institutionellen Rah-men. Eschborn: GIZ. Dostupno na: https://www.giz.de/fachexpertise/html/7537.html, preuzeto 17.09.2016.

Goeke, Pascal (2007): Transnationale Migrationen. Post-jugoslawische Biografien in der Weltgesellschaft. Bielefeld: transcript.

Goldberg, Andreas; Sen, Faruk (1999): Türkische Unterneh-mer in Deutschland. U: Zeitschrift für Migration und Soziale Arbeit (1), str. 29–37.

Golubović, Biljana (2012): Zu Motivationsproblemen der IT-Experten im sprachlichen Integrationsprozess der hochqualifizierten Migranten in Deutschland. U: Biljana Sikimić, Petko Trifonov Hristov und Biljana Golubović (Hg.): Labour migrations in the Balkans. München: Verlag Otto Sagner (Studies on language and culture in Central and Eastern Europe, 18), str. 177–191.

Gotthardt, Nicola (2014): Serbische Studierende in Deutsch-land. Motive und Rahmenbedingungen von Migra-tion, Bleiben und Rückkehr. Berlin u.a.: LIT Verlag (Studien zu Migration und Minderheiten, 30).

Grandits, Hannes (2008): Dynamics of Socialist Nation-Building. The short lived programme of promoting a Yugoslav national identity and some comparative perspectives. U: Migration Studies 27, str. 15–28.

Grečić, Vladimir (2002): The role of migrant professionals in the process of transition in Yugoslavia. U: Međunarodni problemi 54 (3), str. 253–271. DOI: 10.2298/MEDJP0203253G.

Grečić, Vladimir (2014): Dijaspora i razvoj. Uloga srpskih in-ovator iz dijaspore u privrednom razvoju Srbije. U: Časlav Ocić (Hg.): Moguće strategije razvoja Srbije. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti (Eko-nomski zbornik, 13), str. 685–706.

55

Gredelj, Stjepan (2006): Virtuelni povratak „četvrte“ i „pete“ generacije migranata. U: Filozofija i društvo (29), str. 77–88. DOI: 10.2298/FID0629077G.

Haberl, Othmar Nikola (1986): Remigration versus Aufent-haltsverfestigung – Jugoslawen in der Bundesre-publik Deutschland. U: Heiko Körner und Ursula Mehrländer (Hg.): Die „neue“ Ausländerpolitik in Europa. Erfahrungen in den Aufnahme- und Entsendeländern. Bonn: Verl. Neue Gesellschaft (Reihe: Ausländerforschung und Ausländerpolitik), str. 197–210.

Hockenos, Paul (2003): Homeland calling. Exile patriotism and the Balkan wars. Ithaca: Cornell University Press.

Hornstein Tomić, Caroline (2011): Zur Konstruktion von Identität und Heimat (-losigkeit) in Diaspora-Diskursen. U: Društvena istraživanja 20 (2 (112)), str. 425–433. DOI: 10.5559/di.20.2.07.

ICT Hub (2016): About ICT Hub. Dostupno na: http://en.icthub.rs/, preuzeto 20.11.2016.

Ilić, Marija (2010): Dijaspora i dijasporična svest. Analiza usmenog diskursa Srba iz Čipa u Mađarskoj. U: Glasnik Etnografskog instituta SANU 58 (2), str. 147–162. DOI: 10.2298/GEI1002144I.

Ilić, Vladimir (2001): Manjine i izbeglice u Vojvodini. U spletu etnonacionalističke radikalizacije. Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji (Helsinške sveske, 8).

Ivanović, Vladimir (2009): Zaključivanje sporazuma o angažovanju jugoslovenske radne snage sa SR Nemačkom. U: Hereticus (4), str. 25–40.

Ivanović, Vladimir (2012): Geburtstag pišeš normalno. Ju-goslovenski gastarbajteri u SR Nemačkoj i Austriji 1965-1973. Beograd: Institut za savremenu istoriju (Biblioteka Studije i monografije).

Jagla, Laura; USAID (2016): Young Entrepreneurs Develop Startups in Serbia. USAID. Dostupno na: https://blog.usaid.gov/2016/01/young-entrepreneurs-deve-lop-startups-in-serbia/, preuzeto 20.11.2016.

Jansen, Stef (2009): After the Red Passport. Towards an Anthropology of the Everyday Geopolitics of Ent-rapment in the EU‘s ‚Immediate Outside‘. U: The Journal of the Royal Anthropological Institute 15 (4), str. 815–832.

Jarić, Ljubica (2001): Savremene migracije visokostručne i kva-lifikovane radne snage u Australiji. U: Stanovništvo 39 (1-4), str. 157–182.

Juul, Kristine (2011): From Danish Yugoslavs to Danish Serbs. National Affiliation Caught Between Visibility and Invisibility. U: Journal of Ethnic and Migration Studies 37 (2), str. 237–255. DOI: 10.1080/1369183X.2010.521333.

Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Republike Srbije (2013): Zaključci Pos-lovne konferencije – Srbija i dijaspora. Izdato od strane Vlade Republike Srbije. Beograd.

Kancelarija za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Vlade Republike Srbije (2014): Zaključci sa kon-ferencije „Dijaspora i turizam“. Beogradski sajam, 28. februar 2014. godine. Uz saradnju Vukmana Krivokuće. Izato od strane Vlade Republike Srbije. Beograd.

Kasapović, Mirjana (2010a): Hrvati, hrvatski državljani i dijaspora. U: Političke analize 1 (2), str. 21–24.

Kasapović, Mirjana (2010b): Tko i kako predstavlja „dijas-poru“. U: Političke analize 1 (3), str. 15–19.

Koinova, Maria (2009): Diasporas and democratization in the post-communist world. U: Communist and Post-Communist Studies 42 (1), str. 41–64. DOI: 10.1016/j.postcomstud.2009.02.001.

Koinova, Maria (2015): Sustained vs episodic mobilization among conflict-generated diasporas. U: Interna-tional Political Science Review, str. 1–17. DOI: 10.1177/0192512115591641.

Kojić, Aleksandra; Đuran, Darinka; Đurović, Bratislav (iz-danje) (2009): Informativni priručnik za dijasporu. Uz saradnju sa Đorđom Prstojevićem i Zvon-ko, Šoševićem. 2. izm. i dop. izdanje. Beograd: Službeni glasnik; Ministarstvo za dijasporu (Edicija Udžbenici i priručnici).

56

Kolar-Dimitrijević, Mira (1976): Djelovanje velike ekonoms-ke krize na migraciona kretanja jugoslavenskih naroda. U: Balkanološki institut (Hg.): Svetska ekonomska kriza 1929-1934. godine i njen odraz u zemljama jugoistočne Evrope. Beograd, str. 337–366.

Kostić-Stanković, Milica; Cvijović, Jelena (2014): Research on cooperation and communication within intel-lectual diaspora networks. A case study from Serbia. U: Econophysics, Sociophysics & Other Multidiscipli-nary Sciences Journal 4 (2), str. 35–41.

Kostic-Stankovic, Milica; Cvijovic, Jelena; Zarkic-Joksi-movic, Nevenka (2013): Internal public relations within Serbian intellectual diapora. U: Actual Problems of Economics (6), str. 283–294.

Kovačević, Ivan; Krstić, Marija (2011): Između istorije i savremenosti: antropološko proučavanje gastarbaj-tera u 21. veku. U: Etnoantropološki problemi 6 (4), str. 969–982.

Krstić, Marija (2011): Dijaspora i radnici na privreme-nom radu u inostranstvu: osnovni pojmovi. U: Etnoantropološki problemi 6 (2), str. 295–318.

L., N.; B., S. (2007): Bugarske pasoše čeka 30.000 građana Srbije. U: Blic, 30.07.2007. Dostupno na: http://www.blic.rs/vesti/drustvo/bugarske-pasose-ceka-30000-gradana-srbije/esty5kv, preuzeto 29.06.2016.

Lađević, Petar; Stanković, Vladimir (2004): Izbeglički kor-pus u Srbiji prema podacima popisa stanovništva 2002. Beograd: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore.

Lajić, Ivan (2004): Noviji razvoj stanovništva Hrvatske – regularno i neregularno kretanje stanovništva. U: Migracijske i etničke teme 20 (2-3), str. 171–185.

Louw, Eric; Volcic, Zala (2011): Diasporic grief and grievance on-line. How South African and Serbian diasporas use the web. U: Global Media Journal African Editi-on 4 (1), str. 1–19. DOI: 10.5789/4-1-9.

Lukić, Vesna; Marinković, Ivan; Nikitović, Vladimir; Ostojić, Ivana; Penev, Goran; Predojević-Despić, Jelena et al. (2013): Dynamic Historical Analysis of Longer Term Migratory, Labour Market and Human Capital Processes in Serbia. Country report developed within the project ‘SEEMIG Managing Migration and Its Effects – Transnational Actions Towards Evidence Based Strategies’. Belgra-de: Institute of Social Sciences.

Marković, Nikola (1974): Porast stanovništva u periodu 1961-1971, odnosno odlazak na privremeni rad u inos-transtvo i neki indikatori ekonomske razvijenosti opština. Beograd: Savezni zavod za statistiku.

Marković, Predrag (2009): Izgubljeni u transmigraciji? Srpski gastarbajteri između svetova. U: Hereticus (4), str. 5–24.

Mazzucchelli, Franceso (2012): What remains of Yugoslavia? From the geopolitical space of Yugoslavia to the virtual space of the Web Yugosphere. U: Social Science Information 51 (4), str. 631–648. DOI: 10.1177/0539018412456781.

Memić, Nenad (2012): Serbische und ex-jugoslawische Mig-ranten in Österreich und ihr politisches Potenzial. U: Der Donauraum 52 (1), str. 105–112. DOI: 10.7767/dnrm.2012.52.1.105.

Meys, Werner; Sen, Faruk (Hg.) (1986): Zukunft in der Bundesrepublik oder Zukunft in der Türkei? Eine Bilanz der 25jährigen Migration von Türken; [Zweite deutsch-türkische Tagung vom 16. bis 18. Dezember 1985]. Deutsch-türkische Tagung. 1. Aufl. Frankfurt a. M: Dağyeli (Schriftenreihe des Zentrums für Türkeistudien, 4).

Milosavljević, Ljubica; Antonijević, Dragana (2015): Starački domovi kao perspektiva i realnost starih gastarbajtera. U: Etnoantropološki problemi 10 (2), str. 333–355.

Milosevic, Dusan; Filipovic, Jovan; Djuric, Mladen; Dobrota, Marina (2014): Benchmarking diaspora performance as an input for policy makers. A com-parative statistical analysis. U: Current Science 107 (8), str. 1253–1259.

57

Ministarstvo vera i dijaspore (Hg.) (2011): Strategija očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijas-pore i matične države i Srba u regionu. Beograd: Republika Srbija, Ministarstvo vera i dijaspore.

Ministarstvo Spoljnih Poslova Republike Srbije (2012): Dijaspora. Beograd, 31.08.2012. Dostupno na: http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/dijaspora/dijaspora-opste?lang=lat, preuzeto 10.07.2016.

Narodna banka Srbije (2016): Novosti – u vezi s doz-nakama. Beograd: NBS. Dostupno na: http://www.nbs.rs/internet/latinica/scripts/showCon-tent.html?id=9627&konverzija=yes, preuzeto 17.09.2016.

Narodna Skupština Republike Srbije (2013): Zakon o ministarstvima. U: Službeni glasnik (72-12).

Nedeljković, Saša (2011): Ekonomska isplativost etnici-teta: ekonomsko ponašanje kao izraz etničkog identiteta među srpskim iseljenicima u SAD. U: Etnoantropološki problemi 6 (4), str. 905–930.

Nikolić, Goran (2009): Efekti iseljeničkih doznaka na ekonom-ski razvoj Srbije. U: Hereticus (4), str. 69–84.

Nikolić, Oliver (2012): Glasanje putem pošte sa posebnim osvrtom na glasanje dijaspore – uporedno pravna analiza. U: Oliver Nikolić und Vladimir Đurić (Hg.): Izbori u domaćem i stranom pravu. Elections in domestic and foreign law. Beograd: Institut za uporedno pravo, str. 119–132.

Novčić, Branka; Damnjanović, Vesna; Popesku, Mi-hajlo (2012): Serbia brand identity. Perspec-tives of residents and diaspora. U: EuroMed Journal of Business 7 (3), str. 256–267. DOI: 10.1108/14502191211265316.

Novinšćak, Karolina (2009a): Bedarfe serbischer Migranten in Deutschland an Finanzdienstleistungen in Serbi-en. Eschborn: GTZ.

Novinšćak, Karolina (2009b): The Recruiting and Sending of Yugoslav ‚Gastarbeiter‘ to Germany. Between Socialist Demands and Economic Needs. U: Ulf Brunnbauer (Hg.): Transnational societies, trans-territorial politics. Migrations in the (post-) Yugoslav region, 19th-21st century. München: R. Oldenbourg (Südosteuropäische Arbeiten, 141), str. 121–143.

Odbor za dijasporu i Srbe u regionu (2015): Zapisnik sa Dvanaeste sednice Odbora za dijasporu i Srbe u regionu. 01.12.2015. 09 Broj: 06-2/458-15. Beo-grad: Odbor za dijasporu i Srbe u regionu.

Oiarzabal, Pedro J.; Reips, Ulf-Dietrich (2012): Migrati-on and Diaspora in the Age of Information and Communication Technologies. U: Journal of Ethnic and Migration Studies 38 (9), str. 1333–1338. DOI: 10.1080/1369183X.2012.698202.

Pantović, Branislav; Bašić, Ivana (2015): Značaj “dvo-struke ukorenjenosti”. (Potencijal iseljenika u međunarodnim interakcijama i kreiranju imidža država). U: Glasnik Etnografskog instituta SANU 63 (1), str. 177–192. DOI: 10.2298/GEI1501177P.

Pavlica, Branko (2005): Migracije iz Jugoslavije u Nemačku. Migranti, emigranti, izbeglice, azilanti. U: Međunarodni problemi 57 (1-2), str. 121–158.

Pavlov, Tanja; Kozma, Robert; Velev, Bojan (2012): Dijas-pora kao resurs lokalnog razvoja. Beograd: Grupa 484.

Penev, Goran (1984): Lica na privremenom radu u inostran-stvu. Stanovništvo i domaćinstva SR Srbije prema popisu 1981. Beograd: Republički zavod za statisti-ku SR Srbije, str. 140-145.

Perica, Vjekoslav (2011): Mit o dijaspori u konstrukciji novog hrvatstva i srpstva. U: Politička misao 48 (4), str. 113–132.

Petree, Jennifer; Baruah, Nilim (2007): A Study of Migrant-Sending Households in Serbia Receiving Remittan-ces from Switzerland. Geneva: IOM International Organization for Migration (IOM Migration Research Series, 28).

Pichler, Robert (2015): Migration, Diasporisierung und der Zerfall Jugoslawiens Eine vergleichende Analyse. U: Balkanističen Forum (1), str. 391–409.

Politika (2016): Nikolić: Srbija čvrsto posvećena unapređenju položaja Srba u dijaspori. U: Politika, 06.04.2016. Dostupno na: http://www.politika.rs/sr/clanak/352588/Nikolic-Srbija-cvrsto-posvecena-unapredenju-polozaja-Srba-u-dijaspori, preuzeto 29.06.2016.

58

Predojević-Despić, Jelena (2010): Mogućnosti za povezivanje i saradnju sa Srbijom. Stavovi novije srpske dijaspo-re u Kanadi i Sjedinjenim Američkim Državama. U: Zbornik Matice srpske za društvene nauke (131), str. 443–453.

Predojević, Jelena (1999): Migracija visokoobrazovanih kadro-va i naučnika. In: Mirjana Rašević (Hg.): Razvitak stanovništva Srbije 1991-1997. Beograd: Centar za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka, str. 109–125.

Privredna komora Srbije (2016): Centar za dijasporu i predstavništva. Dostupno na: http://www.pks.rs/ONama.aspx?id=382, preuzeto 10.07.2016.

Prvulović, Vladimir; Vučković, Vladimir (2010): Investici-oni potencijal srpske dijaspore za ulaganja u našu privredu. Realnost ili iluzija. U: Srpska politička misao 17/29 (3), str. 289–304.

Radaković, Milovan (2014): Srpska dijaspora u regionu. Po-reklo, institucije i problemi na očuvanju nacional-nog i kulturnog identiteta. U: Politička revija (26) 13/40 (2), str. 187–203.

Ragazzi, Francesco; Balalovska, Kristina (2011): Diaspora Politics and Post-Territorial Citizenship in Croatia, Serbia and Macedonia. Edinburgh: University of Edinburgh (CITSEE Working Paper Series, 2011/18).

Ristović, Milan (2007): Zwangsmigration in den Territorien Jugoslawiens im Zweiten Weltkrieg. Pläne, Reali-sierung, Improvisation, Folgen. U: Ralph Melville (Hg.): Zwangsmigrationen im mittleren und östlichen Europa. Völkerrecht - Konzeptionen - Praxis (1938 - 1950). 1. Aufl. Mainz: von Zabern (Veröffentli-chungen des Instituts für Europäische Geschichte Mainz: Beihefte), str. 309–330.

Roudometof, Victor (2010): From Greek-Orthodox Diaspora To Transnational Hellenism. Greek Nationalism And The Identities Of The Diaspora. U: Allon Gal, Athena S. Leoussi und Anthony D. Smith (Hg.): The call of the homeland. Diaspora nationalisms, past and present. Leiden, Boston: Brill (IJS studies in Judaica, 9), str. 139–166.

RTS (2016): Jagma za mađarskim pasošem. U: Radio-Televizija Srbije, 28.04.2016. Dostupno na: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/1584897/jagma-za-madjarskim-pasosem.html, preuzeto 29.06.2016.

RTS (2010): Povratak u Svilajnac. U: RTS, 10.01.2010. Dostupno na: http://www.rts.rs/page/stories/sr/sto-ry/125/drustvo/423931/povratak-u-svilajnac.html, preuzeto 13.07.2016.

Rujević, Nemanja (2016): Srpska dijaspora – fantomsko biračko telo? U: Deutsche Welle, 15.04.2016. Dostupno na: http://www.dw.com/sr/srpska-dijaspora-fantomsko-bira%C4%8Dko-telo/a-19186587, preuzeto 29.06.2016.

Safran, William (2009): The Diaspora And The Homeland. Reciprocities, Transformations, And Role Reversals. U: Eliezer Ben Rafael und Yitzak Sternberg (Hg.): Transnationalism. Diasporas and the advent of a new (dis)order. Boston: Brill (International compa-rative social studies, v. 19), str. 75–100.

Sasikumar, K. (2013): Serbia “Enters” Europe. International Mobility and the Redrawing of State Boundaries. U: Mediterranean Quarterly 24 (2), str. 59–80. DOI: 10.1215/10474552-2141899.

Serbinale (2016): Wo fängt die neue Identität an, wo hört die alte auf? Dostupno na: http://www.serbinale.org/, preuzeto 23.09.2016.

Srpska Dijaspora (2006a): Kuda idu srpski klubovi 4. U: Srpska Dijaspora, 01.04.2006. Dostupno na: http://www.srpskadijaspora.info/kuda-idu-srpski-klubo-vi-4/, preuzeto 29.06.2016.

Srpska Dijaspora (2006b): Kuda idu srpski klubovi 5. U: Srpska Dijaspora, 01.04.2006. Dostupno na: http://www.srpskadijaspora.info/kuda-idu-srpski-klubo-vi-5/, preuzeto 29.06.2016.

Srpska Dijaspora (2006c): Kuda idu srpski klubovi 6. In: Srpska Dijaspora, 02.04.2006. Dostupno na: http://www.srpskadijaspora.info/kuda-idu-srpski-klubovi-6/, preuzeto 29.06.2016.

59

Stanković, Vladimir (2014): Srbija u procesu spoljnih mi-gracija. Popis stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. u Republici Srbiji. Beograd: Republički zavod za statistiku.

Statistische Ämter des Bundes und der Länder (Hg.) (2013): Bevölkerung nach Migrationsstatus regio-nal. Ergebnisse des Mikrozensus. 2011. Wiesbaden: Statistische Ämter des Bundes und der Länder.

Statistisches Bundesamt (2016): Bevölkerung mit Migra-tionshintergrund im engeren Sinne 2014 nach derzeitiger beziehungsweise früherer Staatsangehö-rigkeit. Dostupno na: https://www.destatis.de/DE/ZahlenFakten/GesellschaftStaat/Bevoelkerung/Mig-rationIntegration/Migrationshintergrund/Tabellen/MigrationshintergrundStaatsangehoerigkeit.html, preuzeto 08.05.2016.

Statistisches Bundesamt (Destatis) (Hg.) (2015): Bevölke-rung und Erwerbstätigkeit. Ausländische Bevöl-kerung. Ergebnisse des Ausländerzentralregisters. Wiesbaden: Statistisches Bundesamt (Fachserie 1, Reihe 2).

Statistisches Bundesamt (Destatis) (Hg.) (2015): Bevölke-rung und Erwerbstätigkeit. Bevölkerung mit Mi-grationshintergrund. Ergebnisse des Mikrozensus. 2014. Wiesbaden: Statistisches Bundesamt.

Statistisches Bundesamt (Destatis) (Hg.) (2015): Bevöl-kerung und Erwerbstätigkeit. Einbürgerungen. Wiesbaden: Statistisches Bundesamt.

Statistisches Bundesamt (Destatis); Wissenschaftszent-rum Berlin für Sozialforschung (WZB) (Hg.) (2016): Datenreport 2016. Ein Sozialbericht für die Bundesrepublik Deutschland. Unter Mitarbeit von Gernot Dallinger, Kerstin Hänsel, Marion Petter, Mareike Bünning, Alina Juckel und Jürgen Schupp. Bonn: Bundeszentrale für politische Bildung.

Stevanović, Radoslav (2006): Građani Srbije na radu-boravku u inostranstvu. U: Goran Penev (Hg.): Stanovništvo i domaćinstva Srbije prema popisu 2002. godine. Be-ograd: Republički zavod za statistiku Srbije, Centar za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka; Društvo demografa Srbije, str. 96–101.

Stojić Mitrović, Marta (2014): Serbian migration policy concerning irregular migration and asylum in the context of the EU integration process. U: Etnoantropološki problemi 9 (4).

Stopic, Srecko; Kozma, Robert; Pavlov, Tanja (2013): Scientific diaspora as a driving force for develop-ment in Serbia. U: Vojnotehnički glasnik 61 (4), str. 70–79. DOI: 10.5937/vojtehg61-3904.

Süddeutsche Zeitung (2010): Tausende Serben demonst-rieren in Deutschland. U: Süddeutsche Zeitung, 17.05.2010. Dostupno na: http://www.sueddeut-sche.de/politik/unabhaengigkeit-des-kosovo-tausen-de-serben-demonstrieren-in-deutschland-1.277802, preuzeto 17.07.2016.

Sundhaussen, Holm (2014): Geschichte des Balkanraums als Migrationsgeschichte. Theoretische Überlegungen und Herausforderungen. U: Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja 42, str. 203–214. DOI: 10.5644/Godisnjak.CBI.ANUBiH-40.31.

Sundhaussen, Holm (2012): Jugoslawien und seine Nach-folgestaaten 1943–2011. Eine ungewöhnliche Geschichte des Gewöhnlichen. Wien u.a.: Böhlau.

Sundhaussen, Holm (2007): Geschichte Serbiens. 19.-21. Jahrhundert. Wien u.a.: Böhlau.

Šuvaković, Zorana (2016): Matica je od nas htela pare, a ne savete i pamet. Intervju: Majkl Đorđević, predstavnik srpske dijaspore u SAD, bivši pred-sednik Kongresa srpskog ujedinjenja. U: Politika, 24.06.2016. Dostupno na: http://www.politika.rs/sr/clanak/357751/Matica-je-od-nas-htela-pare-a-ne-savete-i-pamet, preuzeto 29.06.2016.

Tenner, Stefan (2010): GAST:ARBAJTERSKI R:ADIO. Migration and media in Serbia. U: Telematics and Informatics 27 (2), str. 177–181. DOI: 10.1016/j.tele.2009.06.003.

Terrazas. Aaron (2010): Connected through Service: Diaspora Volunteers and Global Development. Washington DC: Migration Policy Institute.

Thorbjørnsrud, Berit (2015): “The Problem of the Ortho-dox Diaspora”. The Orthodox Church between Nationalism, Transnationalism, and Universa-lity. U: Numen 62 (5-6), str. 568–595. DOI: 10.1163/15685276-12341394.

60

Van Gorp, Jasmijn; Smets, Kevin (2015): Diaspora orga-nizations, imagined communities and the versa-tility of diaspora. The case of Former Yugoslav organizations in the Netherlands. U: European Journal of Cultural Studies 18 (1), str. 70–85. DOI: 10.1177/1367549414557803.

Vlada Republike Srbije (2012): Uredba o osnivanju Kancela-rije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. 05 broj 110-4805/2012, Beograd, 02.08.2012. Dostupno na: http://www.dijaspora.gov.rs/kancela-rija-za-dijasporu/uredba-o-osnivanju-kancelarije-za-saradnju-s-dijasporom-i-srbima-u-regionu/, preuzeto 10.07.2016.

Vlada Republike Srbije (2009): Zakon o dijaspori i Srbima u regionu. Beograd, 28.10.2009. Dostupno na: http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Centar%20za%20dijasporu/Zakon_o_dijaspori.pdf, preuzeto 10.07.2016.

Vlada Republike Srbije (2005): Ministarstvo za dijasporu. Dostupno na: http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=21517, preuzeto 10.07.2016.

World Bank (Hg.) (2011): The Migration and Remittances Factbook 2011. Washington D.C.: The World Bank.

World Bank (Hg.) (2016): Migration and Remittances Factbook 2016. Third Edition. Washington D.C.: World Bank Group.

Yahirun, Jenjira J. (2014): Take Me “Home”. Return Mig-ration among Germany‘s Older Immigrants. U: International Migration 52 (4), str. 231–254. DOI: 10.1111/imig.12009.

Žižić, Jakov (2013): Što je hrvatska politička emigracija? U: Političke analize 4 (16), str. 61–64.

61

Intervjui, intervjui sa ekspertima, korespondencija e-mail-om, ankete i pretraživanja na internetu

Korespondencija e-mailovima sa Milanom Čobanovim, maj - jul 2016.

Intervju sa ekspertom Petrom Atanackovićem, istoričarem, Potsdam, 09.06.2016.

Intervju sa ekspertom Karolinom Novinscak, istoričarkom, Minhen/Berlin, 12.06.2016.

Intervju sa ekspertom Vladimirom Ivanovićem, istoričarem, Berlin, 17.06.2016.

Intervju sa ekspertom Jens-om Lehmann-om, pravnikom, Berlin 17.07.2016.

Intervju sa S.P.,7611.05.2016.

Intervju sa B.Č-M., 13.05.2016.

Intervju sa Ž.K., 25.05.2016.

Intervju sa M.P., 26.05.2016.

Intervju sa V.D., 27.05.2016.

Intervju sa P.I., 05.07.2016.

Intervju sa D.O., 06.07.2016.

Intervju sa P.R., 08.07.2016.

Intervju sa I.B., 11.07.2016.

Jencic, Vladimir (2016): LinkedIn Profil. Dostupno na: https://de.linkedin.com/in/vladimirj, preuzeto 13.07.2016.

Online anketa o organizacijama srpske dijaspore u Nemačkoj, https://de.surveymonkey.com/r/M3XRKRH, sačinjeno 31.05.2016, preuzeto 01.07.2016.

76 Auf expliziten Wunsch nach Anonymisierung der Gesprächspartnerinnen und Gesprächspartner werden ihre Namen nur mit Initialen angeführt.

62

Važne organizacije i institucije

Auswärtiges Amt Nemačko ministarstvo spoljnih poslova Werderscher Markt 1 11013 Berlin poststelle@auswaertiges-amt.de http://www.auswaertiges-amt.de

Bundesministerium für wirtschaftliche Zusammenar-beit und Entwicklung (BMZ) Nemačko savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj Stresemannstraße 94 10963 Berlin poststelle@bmz.bund.de http://www.bmz.de/

Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenar-beit (GIZ) GmbH Nemačko društvo za međunarodnu saradnju Friedrich-Ebert-Allee 36 + 40 53113 Bonn info@giz.de http://www.giz.de

Centrum für internationale Migration und Entwicklung (CIM) Centar za internacionalne migracije i razvoj Dag-Hammarskjöld-Weg 1-5 65760 Eschborn cim@giz.de http://www.cimonline.de

Bundesagentur für Arbeit Nemačka savezna agencija za zapošljavanje Regensburger Straße 104 90478 Nürnberg Zentrale@arbeitsagentur.de https://www.arbeitsagentur.de

Bundesamt für Migration und Flüchtlinge Nemačka savezna služba za migraciju i izbeglice Frankenstraße 210 90461 Nürnberg info@bamf.bund.de http://www.bamf.de

Botschaft der Republik Serbien Ambasada Republike Srbije Taubertstr. 18 14193 Berlin info@botschaft-serbien.de http://www.berlin.mfa.gov.rs

Nemačko-srpska inicijativa za održivi rast i zapošljavanje Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenar-beit (GIZ) GmbH Nemanjina 4/4 11 000 Belgrad, Serbien http://www.giz.de/; http://www.kfw.de/ initiative-serbia@giz.de

Vertretung der Wirtschaftskammer Serbien für Deutschland Predstavništvo Privredne Komore Srbije u Nemačkoj c/o IHK Frankfurt am Main Börsenplatz 4, 60313 Frankfurt am Main info@wirtschaftskammer-serbien.de frankfurt@pks.rs http://www.pks.rs/de

Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu | Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije Vase Čarapića 20 11000 Belgrad info@dijaspora.gov.rs http://www.dijaspora.gov.rs/en/

Nacionalna služba za zapošljavanje Direktion Kragujevac Svetozara Markovića 37 34000 Kragujevac Direktion Belgrad Kralja Milutina 8 11000 Beograd http://www.nsz.gov.rs

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije Narodnih heroja 4 11070 Novi Beograd kirs@kirs.gov.rs http://www.kirs.gov.rs

63

Centar za dijasporu i kancelarije / Privredna Komora Srbije Aleksandar Radovanović, Leiter des Zentrums aleksandar.radovanovic@pks.rs cedip@pks.rs http://www.pks.rs/ONama.aspx?id=382

Nemačko srpska privredna komora | AHK Topličin venac 19-21 11000 Belgrad info@ahk.rs http://serbien.ahk.de

Zentralrat der Serben in Deutschland Centralni savet Srba u Nemačkoj Hauptstadtbüro Berlin Postfach 19 11 41 14001 Berlin kontakt@zdsd.de http://www.zentralrat-der-serben.de

Deutscher Akademischer Austauschdienst e.V. (DAAD) Nemačka služba za akademsku razmenu Kennedyallee 50 D-53175 Bonn webmaster@daad.de http://www.daad.de

DAAD-Informationszentrum Belgrad DAAD Informativni Centar Beograd Cara Uroša 35, 1. OG 11000 Belgrad Serbien info@daad.rs http://www.daad.rs/

Arbeitsgemeinschaft der Begabtenförderungswerke der Bundesrepublik Deutschland Radna grupa organizacija za promociju mladih talenata Savezne Republike Nemačke http://www.stipendiumplus.de/service/kontakt.html http://www.stipendiumplus.de

6464

GIZ kao savezna organizacija pomaže Nemackoj saveznoj vladi u ostvarenju njenih ciljeva u Med-unarodnoj saradnji za održivi razvoj.

Izdavac: Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

Sedište društva Bonn i Ešborn

Dag-Hammarskjöld-Weg 1-5 65760 Ešborn, Deutschland T +49 61 96 79 - 0 F +49 61 96 79-80 0

E migration@giz.deI www.giz.de/migration

Program:Migracije za razvoj i projekat Migracije i razvoj

Redakcija:Stephanie Deubler, Ešborn Dizajn/priprema za štampu: Feckler Media, 53332 Bornheim

Fotografije:Naslov, zadnja strana © stevepb, pixabay.de

URL adrese:IU ovoj publikaciji se ukazuje na eksterne stranice na internetu.Za sadržaj navedenih eksternih stranica odgovorni su doticni provajderi.Na dan ukazivanja na ove stranice GIZ je proverio da li je njihovi sadržaj u suprotnosti sa grad-anskim ili krivicnim propisima. Nije moguca stalna kon-trola sadržaja ovih eksternih stranica bez konkretnog ukazivanja na povredu propisa. Ako GIZ utvrdi ili se ukaže da neki eksterni sadržaj predstavlja povredu grad-anskih ili krivicnih propisa, odmah ce brisati link ka tim strani-cama. GIZ se izricito distancira od takvih sadržaja. Karte: Kartografski prikazi služe samo u informativne svrhe i ne predstavljaju med-unarodno priznavanje granica i oblasti. GIZ ne preuzima nikakvu odgo-vornost za ažurnost, ispravnost ili potpunost prikazanih karata. Iskljucuje se svaka odgovornost za štete nastale direktnim ili indirektnim koriš cenjem.

Po naloguSaveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) Osnovna pitanja o izbeglištvu i migracijiIsgard PeterBerlin

GIZ odgovara za sadržaj ove publikacije.

Ešborn, decembar 2016.

Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH

Sedište društva Bonn i Ešborn

Friedrich-Ebert-Allee 36 + 4053113 Bonn, Deutschland T +49 228 44 60 - 0F +49 228 44 60 - 17 66

E migration@giz.deI www.giz.de/migration

Dag-Hammarskjöld-Weg 1-5 65760 Ešborn, Deutschland T +49 61 96 79 - 0 F +49 61 96 79-80 0