srđan atanasovski - nikola hercigonja i proizvođenje jugoslovenske nacionalne teritorije.pdf

7/22/2019 Srđan Atanasovski - Nikola Hercigonja i proizvođenje jugoslovenske nacionalne teritorije.pdf

http://slidepdf.com/reader/full/srdan-atanasovski-nikola-hercigonja-i-proizvodenje-jugoslovenske-nacionalne 1/19

133

Срђан АтанасовскиMузиколошки институт САНУ, Београд

E-mail: [email protected]

НИКОЛА ХЕРЦИГОЊА И ПРОИЗВОЂЕЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ

НАЦИОНАЛНЕ ТЕРИТОРИЈЕ1

Никола Херцигоња, као једна од стваралачких личности која је обе-лежила музички живот послератног периода у Југославији, и који јебио активно укључен у Народноослободилачкој борби, непосредно

је учествовао у креирању и спровођењу идеологије нове социјалистичке Југо-славије. Као један од представника социјалистичког реализма у музици, али икао музиколог који је кроз призму естетика марксистичког проседеа тумачио

историјске и савремене музичке појаве, Херцигоња и његово стваралаштво сенеумитно тумаче у контексту идеологије социјалистичке Југославије. Међу-тим, циљ овог рада није само ишчитавање идеолошког текста у деловању Хер-цигоње. Концептуализујући територију као простор који се уобличава путем

1 Рад је писан у оквиру пројекта Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови (бр. 177004 /2011–2014/), финансираног одстране Министарства за просвету и науку Републике Србије. Aутор рада је докторандФакултета музичке уметности у Београду.

Апстракт: Концептуализујући територију као простор који се уобличава путем

односа моћи, у овом раду ћу указати на специфичне стратегије које су биле

употребљене у циљу легитимизације обновљене југословенске територије, а

покушаћу и да у односу на ове стратегије позиционирам активност НиколеХерцигоње као једног од најистакнутијих музичких стваралаца у послератној

Југославији. Територијално јединство је превасходно грађено формулисањем

нових кључних слика националног крајолика које су се ослањале на наративе

из Народноослободилачке борбе. Партизанске песме дочаравале су садејство

југословенског крајолика и партизанске борбе, а биле су неизоставни део ре-

пертоара хорских друштава чији је број експоненцијално растао. Музика, а

посебно масовне песме, заузимале су значајно место и у свакодневици учес-

ника омладинских радних акција, који су поновно осмишљавање југословенс-

ке националне територије доживљавали и на искуственој, феноменалној, а не

само концептуалној равни.

Кључне речи: Никола Херцигоња, произвођење територије, Југославија

(ФНРЈ), партизанске песме, хорска друштва, омладинске радне акције



134

Срђан Атанасовски

односа моћи, у овом раду ћу указати на специфичне стратегије које су биле употребљене у циљу легитимизације обновљене југословенске територије,и покушаћу да у односу на ове стратегије позиционирам активност НиколеХерцигоње. Уводећи појам „произвођења територије“ намера ми је да Херци-гоњину активност поставим у контекст формирања нових просторних односамоћи у послератној Југославији. Сматрам да је музика имала значајну улогу

у овом процесу, те да се њена улога управо може најбоље расветлити путем једне студије која се креће у оквирима интернаучног музиколошког жанра.2 Не би ли одговорила на постављена питања, оваква студија би, поред музико-лошких, садржала и компетенције из дисциплина попут студија управљања,антропогеографије и студија национализма.

УМЕСТО УВОДА – ХЕРЦИГОЊИНА ПЕСМА ЦРВЕНИ МАКОВИ

Хорска масовна песма Црвени макови Николе Херцигоње стекла је огромнупопуларност после Другог светског рата у Југославији. Ова песма често је биланезаобилазни део репертоара дечјих хорова, проналазимо је у скоро свим пе-смарицама објављиваним као део литературе за основне школе; реч је, такође,и о насловној песми за Херцигоњину збирку песама за децу коју је објавилоМузичко издавачко предузеће Нота из Књажевца 1976. године. У предговору заову збирку Херцигоња наводи да песма оригинално није била намењена деци,

већ је била „компонована за сеоски омладински хор у селу Млада Млака, по-ред Загреба“, на стихове „сељачког песника Мишкина, који је убијен у јасено-вачком логору“.3 Песма је настала 1936. године, када је Херцигоња био запос-лен као хорски диригент у овом селу, у периоду када је Комунистичка партије

2 „Модел музиколошке интердисциплинарности“, који је у радовима објављиванимод 2002. године предложила Мирјана Веселиновић-Хофман, служи како би сеодредило на који начин и којим интензитетом долази до прожимања дисциплина уоквиру једног музиколошког текста. Ауторка запажа да је значајно да истраживачибуду свесни овог процеса, избора дисциплине као и степена прожимања, какоби на адекватан начин могли да процене да ли модел који су изабрали одистаодговара партикуларном предмету њиховог проучавања. У оквиру овог модела

„интердисциплинарне музиколошке компетенције“, Веселиновић-Хофман наводида постоје три модела, односно жанра музиколошког текста, који се одређују уодносу на степен прожимања и интензитет учешћа дисциплина којима се проширујуосновне музиколошке компетенције; по угледу на класификацију изведену утеорији савремене вишемедијске уметности, Веселиновић-Хофман идентификујемикстнаучни, полинаучни и интернаучни музиколошки жанр. Мирјана Веселиновић-Хофман, Пред музичким делом. Огледи о међусобним пројекцијама естетике, поетикеи стилистике музике 20. века: једна музиколошка визура, Београд, Завод за уџбенике,2007, 47–9.

3 Nikola Hercigonja, Crveni makovi. Pesme za decu, Knjaževac, Nota, 1976, 4.



135

Никола Херцигоња и произвођење југословенске националне територије

стицала све више присталица међу сељаштвом у Хрватској.4 Херцигоња је биопринуђен да прихвати ово намештење јер, иако дипломац Музичке академије

у Загребу, у овом граду није успео да прибави себи ухлебљење. Бранка Радо-вић цитира пасус из Херцигоњиних личних бележака из 1959. године, у којимакомпозитор описује своју свакодневицу у овом периоду:

Šta da pričam o toj Maloj Mlaki? Putovanje u vlaku, s harmonikom,u starom odijelu, u gumenim čizmama, seljačka kola, svirka naharmonici do probe (da se okupe „dekle“ i „dečki“), proba, zatimsvirka do iznemoglosti poslije probe (kao nagrada pevačima), ondaduge diskusije o selu i njegovim problemima, spavanje u seljačkoj kući,

buđenje u 4 časa ujutru i vožnja (po svakom vremenu) na mljekarskimkolima u Zagreb. Kakva proljetnja i ljetnja jutra u vožnji kroz rosnelivade (a „dečki“ i „dekle“ su me u prolazu pozdravljali stisnutom pesnicom), a proljetnji seoski sutoni i večeri, seoske zabave i razgovorio svačemu što treba da dođe – o revoluciji [...] 5

Стихови песме Црвени макови, потекли из пера Миховила Павлека Миш-кина, постављени су у садејству песничке слике једног свакодневног сео-ског пејзажа – житног поља са маковима – и дубоко идеолошког тумачењате слике – макови постају симбол вековног угњетавања сељака, неправдекласног друштва. Они су, међутим, и више од тога – симбол отпора, сигнал

револуционарних промена, јер је сељак „проклео земљицу вражјих госпо-дара“. Херцигоња је стихове омузикалио једноставним, равномерним рит-мом и лучном мелодијом, на начин који сугерише ширину житног пољаи подражава њихање класја (в. пример 1). Овим поступком композитор једодатно амплифицирао смештање ове песничке слике и идеолошке поруке

у пејзаж, у конкретно физичко окружење које је члановима његовог хора уМалој Млаки било блиско, и са којим су они могли да се поистовете.

Опет су јутрос процвали у житу макови снени,све су нам њиве овилицвјетови њихови црвени.Знаш ли мајко, мајчицекакви су оно цвјетови,што расту по нашим њиваматако дивни црвени?

4 Бранка Радовић, Горски вијенац и друга музичко-сценска дела Николе Херцигоње,Подгорица, Удружење композитора Црне Горе, 2000, 16.

5 Ibid.



136


Горки су, синко плодовичемер је оно процвао,

уместо златне пшеницекоров је тамо никнуо.[…]

[...}Крвљу су кметском сијани,клетвама, буном мјешани;сузама знојем појени,зато су тако црвени.

Пример 1. Никола Херцигоња: Црвени макови, т. 1–6.

„Umjereno“

Херцигоњина и Мишкинова композиција стога носи снажну и пре свегатериторијалну поруку. Из Херцигоњиног цитата видимо на који начин суодноси моћи у простору утицали на његов свакодневни живот. Мучна путо-вања возом и кочијама композитор је могао да доживи као маргинализацију

себе као ствараоца, као интервенцију система моћи са чијом идеологијомсе није слагао. Поља црвених макова, проклета од сељака, управо су истаона кроз које Херцигоња пролази док га сељаштво поздравља стиснутомпесницом, поља која су одраз не само нарастајућег пркоса сељака, већ изахтева да се коренито промене односи моћи у друштву. У овом контекстумогуће је поставити музички догађај за који знамо да се одиграо – пробе,свирке „до изнемоглости“, на којима је хор сељака у Малој Млаки, под ди-ригентском палицом Херцигоње, изводио његове Црвене макове. У току ко-



137


ренитих промена односа моћи у Краљевини Југославији, у току политичкекризе која је потресала ову земљу крајем четврте деценије XX века, којеипак нису дотицале чврсто постављено капиталистичко друштвено уређењекоје је израбљивало сељака, као и у обзорје Другог светског рата који ћеодиста донети значајне промене у овим односима, овај сељачки хор певао

је не само о томе како перципира свет и пределе око себе, већ је говорио и отоме на који начин треба реорганизовати односе моћи у друштву.

Једно од првих издања овог Херцгоњиног хора штампано је у Лици, 1944.године, када су ратна дејства још увек трајала. Ово издање биће прештам-пано најмање још два пута, у Загребу 1945. и 1946. године. Насловљено као

„наше песме“, „збирка партизанских пјесама“, ово издање већ тада поис-товећује Херцигоњине Црвене макове са „пјесмама борбе, пјесмама новогхтења“.6 Одиста, захтев за новим поретком моћи, за новим устројством од-носа у друштву, али и њихове просторне артикулације, у том тренутку јевећ био део стварности, и „ново хтење“ изражено и кроз Црвене макове, пре-растало је из субверзивног у доминантни модел, и почињало је да обликујеидеолошке свакодневице појединца.

О ТЕРИТОРИЈИ, ЊЕНОМ ПРОИЗВОЂЕЊУ, И НАЦИОНАЛИЗМУ

Схватање територије као својеврсног друштвеног конструкта, које је изнедрила

конструктивистичка и пост-структуралистичка мисао крајем XX века, и даљепредставља предмет контроверзи. Поставља се питање на који начин се одређе-на физичка датост – при чему се простор и територија доимају као физичкедатости – може тумачити као друштвени конструкт. Полазећи од разумевањада територија није сама по себи дата, није резултат пасивног физичког про-стора, већ да су друштвене праксе те које територији дају значење, долазимодо концепта територије који је вишезначнији и значењски богатији од пукогозначитеља одређеног омеђеног географског простора. Тумачењем одређеногпростора као територије, он се повезује са атрибутима који су проистекли изширег контекста друштвене и политичке моћи. Концепт територијалности сто-

га представља механизам који претендује да врши контролу или утицај над љу-дима, феноменима и односима у оквиру одређеног географског подручја.7

Територија у ужем смислу, односно простор у ширем, концепти су којииграју кључну улогу у формирању националног идентитета, јер „нација није

6 Naše pjesme, treće izdanje, Zagreb, Nakladni zavod Hrvatske, 1946, 5–6.

7 Robert David Sack, Human Territoriality: Its Theory and History , Cambridge, CambridgeUniversity Press, 1986



138


арбитрарно просторно дата, она има значење тек у одређеном простору“.8 Национални идентитет увек садржи у себи појам „домовине“, замишљеногпростора који „природно“ припада одређеној нацији, и који се при томприказује као органски јединствен и недељив простор.9 Истражујући значај„домовине“ и националне територије у конституисању дискурса национализма

у XIX и XX веку на примерима нација Југоисточне Европе, Џорџ Вајт (Geor-ge White) закључује да је територијалност нераскидиво везана за представукоју припадници једне нације стварају о себи као ’замишљеној заједници’.10 Поистовећивање територије и нације блиско је повезано са концептомнације-државе, који је conditio sine qua non сваког национализма и који постаједоминантан на историјско-политичкој сцени од доба модернизма. Концептнације-државе подразумева да се свакој нацији морају доделити права

управљања над територијом на којој припадници те нације живе. Стога једефинисање територија које припадају одређеној нацији кључно друштвенои политичко питање у процесу формирања нација-држава.11

Већина савремених научних расправа описују национализам као кластермодерних идеологија које промовишу специфичне групне идентитете,или се, пак, баве питањима конструкције националног идентитета и улогеразличитих историјских наратива у овом процесу.12 У овој студији покушаћуда испратим разлику између идеологије и технологије коју је поставио Ми-шел Фуко (Michel Foucault) и да национализам концептуализујем као мо-

дерну дискурзивну технологију владања популацијом. Говорећи о дискур-зивним праксама „владања људима“, Фуко примећује да овај феномен „нијесасвим, фундаментално, или примарно идеологија. Пре свега и изнад свегато је технологија моћи”.13

8 Peter J. Taylor, The State as Container: Territoriality in Modern World System, Progressin Human Geography , 1994, 18, 151–162, према Tuomas Forsberg, The Ground withoutFoundation: Territory as a Social Construct, Geopolitics VIII, 2003, 13.

9 Cf. нпр. Katrina Z. S. Schwartz, ’The Occupation of Beauty’: Imagining Nature andNation in Latvia, East European Politics and Societies, 2007, XXI, 259–93.

10 George W. White, Nationalism and Territory: Constructing Group Identity in SoutheasternEurope, Lanham, Rowman & Littlefield Publishers, 2000. Као пример примене Вајтовихкоцепта „описа предела“ и „идентификације места“ в. Срђан Атанасовски, „Музикаи конструкција националне територије: случај Савеза српских певачких друштава у Сомбору“, у: Од Платона до Џона Зорна, ур. Ивана Перковић Радак и ТијанаПоповић-Млађеновић, Београд, Факултет музичке уметности, 2008, 293–307.

11 Cf. ibid. 33–38.

12 В. нпр. Benedict Anderson, Imagined Communities, London, Verso, 1993.

13 Michel Foucault, Security, Territory, Population. Lectures at the Collège de France 1977–1978, ур. Michel Senellart, прев. Graham Burchell, New York, Picador i Palgrave Macmillan,2007, 49.



139


Имајући у виду ове теоријске концепте, „произвођење националне тери-торије“ могуће је одредити као технологију моћи путем које се одређенипростор уређује као простор нације-државе, док су односи моћи измеђупојединаца на том простору руковођени дискурсом национализма. То јепроцес у коме се припадност одређеног простора нацији легитимише кроздискурсе културе, али, истовремено, појединци – учесници у дискурсуовај простор морају да прихвате као националну територију и телесно,афективно, перципирајући га и доживљавајући га кроз концепте нације.Управо су музичке праксе значајне у овом процесу, јер сагледавајући њи-хову улогу можемо да мапирамо дијалектичку природу овог процеса, којисе одвија и на дискурзивној и на феноменалној равни. Херцигоњин хорЦрвени макови илустровао је то показујући садејство личног, искуственогдоживљаја простора и идеолошке поруке дела која се обликује како крозтекст и музику, тако и кроз контекст извођења. Постајући део доминант-не, државне идеологије, ова хорска песма престала је да буде тек масовнисељачки хор, већ је постала свеприсутна у образовању. На тај начин, она јебила постављена у нову технологију моћи, која је креирала спознајну мат-рицу кроз коју су припадници југословенског друштва, грађани соција-листичке Југославије, перципирали простор и учествовали у простору каоактери у друштву.

ПРОИЗВОЂЕЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕНАЦИОНАЛНЕ ТЕРИТОРИЈЕ И УЛОГА МАСОВНЕ ПЕСМЕ

Новопроглашена федерална Југославија под вођством Комунистичке пар-тије – инаугурисана на Другом заседању АВНОЈ-а 1943. године и потврђенановим уставом 1946. године као Федеративна Народна Република Југосла-вија – у великој мери била је заснована на реконструкцији једног неуспелогтериторијалног пројекта. Краљевина Југославија била је растрзана унут-рашњим несугласицама и формирањем бановине Хрватске, док је у токуокупације Сила осовине њена територија била издељена на низ засебих ад-министративних региона. Након завршетка рата, па чак и у време саме На-родноослободилачке борбе било је неопходно обновити идеју југословенс-ке националне територије и поставити је на темеље нове (комунистичке)идеологије и новог (социјалистичког) друштвеног уређења. Територијално

јединство грађено је репрезентацијом новог федералног уређења кроз кул-туралне дискурсе, као и формулисањем нових кључних слика националногкрајолика, које су се углавном ослањале на наративе из Народноослободи-лачке борбе. Легитимизација територије била је посебно значајна у годи-



140


нама које су уследиле одмах након завршетка рата, али су ови механизмизадирали и дубоко у другу половину XX века.

Дискутујући о национализму и социјалистичкој Југославији, неопходно је указати на дискрепанцу у начину на који је тај термин био у употреби уреторичком репертоару доминантних центара моћи у овој држави и у на-чину на који је он коришћен у овом раду. Посматрајући национализам каотехнологију моћи која се превасходно везује за стварање и легитимисањенације-државе, као доминантни дискурс национализма у Југославији, упериоду непосредно након завршетка Другог светског рата, препознајемпревасходно „југословенски државни национализам“, дакле дискурс који је

имао за циљ да хомогенизује идеолошке праксе становништва послератнеЈугославије и да изазове патриотска осећања према новој социјалистичкојдржави. У том периоду се, међутим, овакав дискурс није означавао као „на-ционализам“, већ се говорило о патриотизму, „братству и јединству“, а нај-чешће се реферирање на југословенску нацију вешто избегавало, те се го-ворило о „нашем народу“, или „радном народу“, подразумевајући при томда ће се припадници „народа“ препознати у овим одредницама.14 Као што

је Мајкл Билиг (Michael Billig) истакао, оваква примена реторичке стра-тегије деиксиса (deixis), која подразумева да особа којој је одређени текстнамењен већ поседује одговарајуће предзнање о ситуацији како би разуме-ла значење заменица попут „ми“ и “наше“, карактеристична је за дискур-

се „баналног национализма“, односно национализма који као свој основнизадатак има легитимисање одређене државе.15 Упоредо с тим, сам термин„национализам“ је у Југославији имао пежоративно значење и реферирао јена пренаглашавање лојалности према „етничким“, „историјским“ нацијамаЈугославије које је водило подривању државног јединства. Значајно је при-метити да је реторичка стратегија непрокламовања југословенске нације уствари омогућила апропријацију елемената појединих дискурса „етничких“национализама, те се о славној прошлости народа Југославије говорило каоо заједничком наслеђу, а историјски догађаји попут сељачке буне МатијеГупца, Крушевске републике, Првог и Другог српског устанка тумачили сусе кроз призму класних борби и супротстављања класном угњетавању.16

14 Cf. Siniša Malešević, Ideologija, legitimnost i nova država. Jugoslavija, Srbija i Hrvatska ,прев. Slobodanka Glišić, Zagreb, Jesenski i Turk, Beograd, Fabrika knjiga, 2004, 248–59.

15 Michael Billig, Banal Nationalism, London, Sage, 1995, 105–9.

16 Према Плану културно-просветног рада на Омладинској прузи Шамац-Сарајевобила су предвиђена популарно-научна предавања о „главним догађајима у историјинарода Југославије: Први и Други српски устанак, Губец и сељачке буне, истребљењепотурица у Црној Гори, Крушевска република, Крајишки и херцеговачки устанак– покрет ’Млада Босна’, Борба словеначког народа за опстанак“ Архив Југославије,



141


Наратив о Народноослободилачкој борби народа Југославије свакако је кључ-ни механизам за стварање новог националног мита, легенде о новој нацији.Као што Синиша Малешевић наводи, у свакодневном дискурсу доминантнеидеологије, „јединство југословенских народа“ представљано је као непос-редни резултат „ратног искуства“.17 Сматрало се да је управо кроз борбу про-тив окупатора, у садејству класне револуције и ослободилачке борбе, рођена

уједињена Југославија, те да су поједини „народи“ пронашли пут из „тамниценарода“ (како је називана међуратна, капиталистички устројена Југославија)и препознали своју заједничку будућност. Међутим, наративи Народноосло-бодилачке борбе били су кључни и за стварање нових репрезентација југосло-венске територије. Партизанска борба, као врста герилског рата, представља-на је као борба која се одвијала у садејству са природним окружењем, где сушуме, кланци, и уске стазе били савезници партизана. Најнепосреднији изразове идеје може се пронаћи у песми Ивана Горана Ковачића, насловљеној каоНаша песма, која је настала у току једне од партизанских офанзива:

Легла орла, вучје стазе,Силна брда, уске кланце,Партизанске чете газеФашистичке ломећ ланце.

Иду дане, иду ноћи

Преко шумâ, пољâ, ријекâ:„Кад ће доћи, кад ће доћи?“Кличе народ из далека.

Тутње бомбе, тутње мине,Душмана док гром не сатре;Онда ђердан звијездâ сине:То су партизанске ватре.

[...]

Како стиже смрт фашиста,

Када гора муњом плане;Како шума цвјета, листа,Да загрли партизане

[...]

фонд 114/II (Савез социјалистичке омладине Југославије), фасц. 129. Cf. SinišaMalešević, op. cit. 208–9.

17 Ibid. 243.



142


Непосредни учесник ових догађаја био је и сам Херцигоња, који је каснијепосведочио да је песник испевао стихове „под утиском напорних маршева повратоломним планинским путевима Херцеговине“. Херцигоњино углазбљењенаведених стихова уследило је недуго затим: „Сећам се да сам у својој маштинеке стихове те песме одмах, чим сам их чуо, ’илустровао’ сликама које самдоживео неколико дана раније“.18 Одиста, Херцигоњина партитура из 1943.године дочарава тежак маршевски ход, не само својим mаrciаle темпом, већ инепрекидним потцртавањем ритмичког обрасца у forte динамици и non legаtoартикулацији, а доживљај наведених предела истакнут је композиционим иоркестрационим поступцима који приказују „тутњаву бомби и мина“ и „пар-тизанске ватре“ (в. пример 2).19 Никола Херцигоња био је активни учесниккако саме Народноослободилачке борбе тако и послератног наратива о НОБ-укоји је легенду о борби стављао у средиште идентитета нове социјалистичкедржаве. У току рата, као и у годинама непосредно након ослобођења, из пераХерцигоње је, поред Наше песме, проистекао низ масовних песама које севезују за тематику НОБ-а, као и за активности „омладине“ у обнови земље,од којих је свакако најизвођенија била Друже Тито, љубичице бела, настала1944. у верзији за женски хор уз пратњу клавира, коју је композитор каснијезаписао да је настала из „импресија“ изазваних „бујањем живота на слободнојтериторији после шесте офанзиве“.20

Пример 2. Никола Херецигоња: Наша пјесма, т. 1–6

(хорске и гудачке деонице)

18 Nikola Hercigonja, „Male i skromne kompozicije radili smo zanosno, kao svoj prilogborbi i kolektivu“, у: Napisi o muzici, Beograd, Umetnička akademija, 1972, 384 –5.

19 Две верзије рукописа партитуре чувају се у заоставштини Николе Херцигоње уНародној библиотеци Србије (сигн. РМ 244 и РМ 252).

20 Nikola Hercigonja, op. cit. 385.



143


Основни механизми који су омогућили да се ове масовне песме урежу у сва-кодневицу становништва нове социјалистичке Југославије и промене пер-цепцију нове/старе државне територије била су многобројна хорска друшт-ва која су своје репертоаре сачињавала превасходно од револуционарних,борбених и радничких песама. Непосредно након рата на ослобођеним те-риторијама Југославије активност хорских друштава била је изразито жива,а услед оснивања нових хорова инспирисаних полетом ослобођења сам бројових музичких институција је експоненцијално растао. У прилог овоме го-воре информације које је прикупио Комитет за културу и уметност при Вла-ди ФНРЈ у току 1947. године.21 У два наврата, најпре 14. XII 1946, а затим 4.IV 1947. године, комитет је послао допис свим надлежним министарствимапри републикама да доставе „статистичке податке о хоровима“ на њиховимтериторијама. Исцрпни извештаји које је Комитет захтевао требало је дасадрже податке о називу и месту, години оснивања, саставу хора, броју чла-нова, занимању чланова хора израженим у процентима, броју наступа, каои о томе ко је хоровођа и који репертоар се изводио. Иако су извештаји којису поједина министарства послала врло неуједначени, те се о репертоаруретко говори, а изостављају се и називи хорова, сами статистички подациговоре у прилог правој експлозији хорске делатности током 1945. и 1946.године. Поврх тога, захваљући томе што постоје два извештаја може се

утврдити да је стање било врло флуидно и да се, речима из извештаја слове-

начког министарства, мењало из месеца у месец. Тако је у Србији било ак-тивно 68 хорских друштава основаних пре рата, чак 267 друштава основано

је 1945. године, 207 друштва наредне, а забележено је и 8 нових друштава у1947. Ипак, Министарство Народне републике Србије није било задовољноситуацијом јер друштва нису била географски равномерно распоређена, тедок их је највише било у Војводини, „читави срезови“ били су без хорова.У Словенији је експлозија хорске делатности била најдрастичнија – поредседам предратних друштава, 1945. године основано је 342 хора, а нареднегодине чак 422 хорска друштва (в. графикон 1). Већина ових хорова има-ла су скроман број чланова, и често су деловала у оквиру већих културно-

уметничких друштава, или пак у оквиру синдикалних организација.

21 Архив Југославије, фонд 314 (Комитет за културу и уметност Владе ФНРЈ), фасц.25.



144


Графикон 1. Број хорова у ФНРЈ према години оснивања, закључно са1946.

Информације о репертоару хорова често су непотпуне, али ипак довољнекако би се створила општа слика о томе шта се од хорске литературе изво-дило непосредно после рата. Као репертоар се често наводе „народне парти-занске песме“, „борбене песме“, „омладинске песме“, „наше песме“, а честесу и „народне песме“ и „руске песме“, као и дела композитора попут Ста-нислава Биничког, Јакова Готовца, Стевана Стојановића Мокрањца и Ива-на Зајца. У извештају хрватског Министарства, у подацима о репертоаримапојединих друштава, наведено је низ композитора партизанских масовнихпесама попут Оскара Данона и Силвија Бомбарделија (Silvije Bombаrdelli),а Херцигоња се поименце наводи као извођени композитор у подацима опет хорских друштава:

− Српско певачко друштво Просвета, основано 1944. године на осло-бођеној територији, по саставу мешовито, грађанско (навело је да из-води дела Мокрањца, као и борбене песме Бориса Крница, Готовца иХерцигоње);

− КУД Павао Марковaц из Загреба, основано 1945;

68

267

207

40

68

227

342

422

627

41

01011 1 6 4

Srbi ja Hrvatska Sloveni ja Bosna i

Hercegovina

Makedonija Crna Gora

Predratni

1945

1946



145


− Хрватско радно пјевачко друштво Слобода из Загреба, основано 1872,по саставу мушко, грађанско (којим је руководио Јаков Готовац);

− КУД Текстилац из Загреба, основано 1937, по саставу мешовито, син-дикално (у време окупације друштву је био забрањен рад, од осло-бођења је „врло активно“ и изводи борбене песме Данона, Херцигоње,Натка Девчића, Сингера [?]);

− КУД Савеза Жељезничара Винко Јеђут из Загреба, основано 1946 (одоснивања врло активно, са наступима у Загребу, Суботици и НовомСаду, на самосталним концертима и синдикалним приредбама, у ре-пертоару дела Херцигоње, Девчића, Сингера [?]).

Иако је често било познато ауторство партизанских песама, ове композицијепо правилу су биле навођене као „народне партизанске песме“, чиме је исти-цана њихова везаност за народно стваралаштво, а процес њиховог настанкапредстављао се као спонтани израз народа у рату. О овоме је говорио и самХерцигоња, у свом тексту „О партизанским народним песмама“ из 1961. го-дине.22 Наводећи три анегдоте из НОБ-а, Херцигоња указује да је партизанскапесма настајала у животним ситуацијама током борбе, у садејству аутора –често професионалног музичара – и народа у борби, који је песму прихватаои прилагођавао свом непосредном ратном искуству. Херцигоња инсистирада иако често „аутор познате и популарне партизанске песме није човек изнарода, него – notа bene! – професионални уметник“, оне ипак представљају„одраз једног стања“, дела која су појединцу у борби „опевала његову великусвакидашњицу и дочаравала му нову велику сутрашњицу“.23 Херцигоња по-себно наглашава да је „легенда“ садржана у овим песмама „истинита“, истов-ремено романтична и носталгична, али и фактографска, да рефлектује оношто се „родило и живи интензивно у свести и срцима људи“.24 „Партизанскенародне песме“ поседовале су, према томе, како ауру легенде тако и снагудокументоване историјске истине, и као такве су убедљиво преносиле идео-логију нове социјалистичке државе. Преносећи непосредно искуство НОБ-апартизанске песме, попут Херцигоњине Наше песме, су поред тога преносилеи нов доживљај националне територије, искуство простора садржано у на-

ративу о борби против окупатора и ослобођењу, у ком су физичке одлике југословенског крајолика приказиване као савезници, у сагласју са револуци-онарним настојањима „борбеног народа“.

22 Nikola Hercigonja, „O partizanskim narodnim pesmama“, у: Napisi o muzici, Beograd,Umetnička akademija, 1972, 274–305.

23 Ibid. 283. и 305.

24 Ibid. 281–2.



146


ХОРОВИ И ОМЛАДИНСКЕ РАДНЕ АКЦИЈЕ

Омладинске радне акције биле су значајан механизам путем кога је ства-рана слика нове југословенске територије, присвајан елан Народноослобо-дилачке борбе, а становништво идеолошки хомогенизовано. Одмах наконзавршетка рата, а у појединим случајевима и током завршне фазе ратнихдејстава, организована су велика и масовна окупљања омладине, осмишље-на као волонтерске иницијативе које су имала за циљ не само да се ресурсиземље обнове, већ и да се сам крајолик коренито промени. Омладинци сутако градили аутопутеве, пруге, фабрике, чак и читаве градове. У оквирубригада, које су задржале сличну организацију као и партизански одреди

из НОБ-а, сусретали су се млади људи из различитих крајева земље, и тозаједнички ступајући у активан однос са простором око себе. Градећи путе-ве, пруге, и насеља они су и физички и симболички преуређивали простороко себе, стварали нову слику Југославије као социјалистичке државе, алии нови поредак односа моћи у друштву.

Прва и једна од највећих савезних акција била је изградња пруге Брчко–Бановићи, од 1. маја до 7. новембра 1946, где је у полагању 90 км пруге

учествовало преко 60.000 омладинаца. Посебни подвизи били су пробијањатунела – три тунела укупне дужине од 600 метара, који су изграђени скоробез икакве механизације. Већ наредне године, по угледу на ову акцију, ор-

ганизовано је грађење пруге Шамац–Сарајево, о којој је сачувана исцрпнадокументација.25 Музика, а посебно масовне песме, заузимале су значајноместо у свакодневици учесника радне акције, који су у току трајања акцијеимали организован богат културни живот, а и сами су се укључивали у радниза хорова. Пруга је грађена у три смене, које су трајале по два месеца, аброј омладинаца који су били ангажовани кретао се од 14.141 (у првој сме-ни) до 27.789 (у другој смени), који су према пореклу били организовани убригаде од око 200 омладинаца. Управа акције посебно је пажљиво плани-рала културно-просвети рад на прузи, који је био неодвојив од „агитације“,организовања политичких говора и пласирања прича из Народноослободи-лачке борбе. Културно-просветни рад састојао се од предавања, активности

читалачких група, наступа виђених југословенских културно-уметничкихдруштва, кино-представа, логорских ватри, популарно-научних предавања,као и посебних курсева. Један од курсева који су се изводили био је и курсза руководиоце хорова на омладинској прузи, који је имао за циљ да омла-динце обучи да воде мале аматерске хорове. Логорске ватре биле су по-себно занимљиви догађаји, који су се изводили свакодневно, а укључивали

25 Архив Југославије, фонд 114/II (Савез социјалистичке омладине Југославије), фасц. 129.



147


су „приче о животу, борби и обичајима народа у разним крајевима нашеземље“, „приче омладинаца који су били у I и II смјени о разним догађајимаса пруге (долазак разних делегација, пробијање тунела, прављење мостова,велике побједе, најбољи омладинци, итд)“, „занимљиве приче из рата“, каои „весели програм“. Занимљиво је да је циклус популарно-научних преда-вања укључивао лекције о географији Југославије, а посебно о „територија-ма на којима су се одвијале непријатељске офанзиве“.

Поред овог програма, наводи се да су хорови са просечно 20 до 30 омлади-наца и омладинки били формирани у свим бригадама, а да су неке бригадеимале и два хора, тако да је, на пример, у 139 радних бригада I групе I сме-

не било укупно 155 хорова. Такође се наводи да је мањи број ових хоровапевао и у 4 гласа, али да су у већини хорова чланови групе тек на раднојакцији научили да певају химну Хеј Словени, при чему је било приметнобоље музичко образовање омладинаца из Словеније, Хрватске и Војводине.О агитацији и културној и уметничкој активности на овој радној акцији по-себно детаљно говори реферат Рада Влкова. Влков истиче да су „предавањаодржана градитељима Омладинске пруге имала огроман значај за њихо-во васпитање“, а посебно су праћене и недељне политичке информације,прегледи и краћи коментари о догађајима у нашој земљи и у свету. Радиостаница Омладинска пруга емитовала је говорне репортаже са пруге и пре-носе са разних прослава, митинга и свечаности на прузи снимљених на маг-

нетофонској траци. Влков закључује да је „постигнуто оно наелектрисанорасположење за рад којим су се одликовале бригаде на прошлогодишњојпрузи. У многим бригадама влада велика живост на градилишту, на пример

у Ресавској бригади за свих 6 сати рада не престаје извикивање парола ипесама. Бригаде у којима влада оваква живост имају обично добар успех“.Истичући да је „најзгоднија форма за писање радних парола пронађена увеликим паролама које се исписују кречом или се од камена уграђују у об-ронке брда или у шкарпу насека или усека“, Влков показује до које мере јетрансформација крајолика у доживљају омладинаца била нераздвојна одприхватања идеологије нове социјалистичке државе.

У периоду извођења ових пројеката Херцигоња је, између осталог, био акти-ван и као аутор више масовних песама које су се везивале за радне акције; утом смислу истиче се песма Минери, написана 1947. године за филм Људиса пруге, која слави подвиге акцијаша ангажованих на пробијању тунела.Занимљиво је на који начин Херцигоња осмишљава ову композицију, слу-жећи се моделом војничког марша, док понављањем трилера у деоницамакларинета, тимпана, бубња, првих виолина и виолончела дочарава транс-формацију босанског крајолика (в. пример 3). На овај начин Херцигоња



148


композиционим средствима учвршћује дискурзивну везу која је постојалаизмеђу НОБ-а, омладинских акција и, коначно, босанских предела који субили кључни у наративима о партизанским офанзивама.

Пример 3. Никола Херцигоња: Минери, т. 1–5 (хорска и гудачке деонице)26

Као друга велика радна акција која је у потпуности изменила поимање јед-ног простора истиче се изградња Новог Београда. Прва фаза ове радне ак-

ције трајала је од 1948. до 1951. године, а у радовима је учествовало преко140.000 омладинаца. Стварање новог, савременог града који је требало дабуде перјаница социјалистичке Југославије један је од најзначајнијих по-духвата на плану трансформације пејзажа Југославије, где је мочварни, не-насељени предео модернизован и претворен у град нове, радничке класе.27 Интригантни су подаци да је на „градилиштима Новог Београда постојало[...] 342 хора, филмских група, драмских и литерарних секција са укупно30.189. чланова“, као и да је у „појединим месецима 1949. године више одполовине омладине било укључено у припремање [културно-уметничког]фестивала“.28 За ову радну акцију везује се Херцигоњина масовна хорска

Песма градитеља Новог Београда, у којој композитор спроводи својеврсноинструментално третирање деоница хора, користећи упечатљиве фанфар-

26 Заоставштина Николе Херцигоње, Народна библиотека Србије, сигн. РМ 244.

27 О развоју Новог Београда у контексту идеологије социјалистичке Југославије в.Vera Backović, Socioprostorni razvoj Novog Beograda, Beograd, Institut za sociološkaistraživanja Filozofskog fakulteta i Čigoja štampa, 2010, и Љиљана Благојевић, НовиБеоград: оспорени модернизам, Београд, Завод за уџбенике, 2007.

28 Слободан Селинић, Живот на омладинским радним акцијема у Југославији 1946–1963, Архив, 2007, VIII, 125.



149


не мотиве, који затим прерастају у маршевски топос (в. пример 4). Оваквиммузичким гестом Херцигоња сугерише извођење на отвореном простору,али и просторни гест освајања и трансформације простора. Композитор,према томе, музички и симболички слика простор који се подрвгава проме-нама и постаје арена нових односа моћи социјалистичке Југославије.

Пример 4. Никола Херцигоња: Песма градитеља Новог Београда, т. 1–5 (део-нице лимених дувачких инструмената)29

Energico

Пример 5. Никола Херцигоња: Песма градитеља Новог Београда, т. 12–7(хорске и гудачке деонице)

Energico

Радне акције могу се, на основу изложених скица, оценити као кључни меха-низми произвођења југословенске националне територије. На њима је ства-рана слика нове државе и креирана свест о новим односима моћи, али је та-

29 Заоставштина Николе Херцигоње, Народна библиотека Србије, сигн. РМ 244.



150


кође земља и физички мењана и ти односи моћи су у њу уписивани. Учеснициакција много су више од бесплатне радне снаге, они су, као чланови друштвакоје је трпело промене, управо на овим догађајима пролазили кроз своју со-цијализацију,30 између осталог учествујући и у бројним музичким догађаји-ма – од свакодневних до свечарских – који су били саставни део акција.

***

Служећи се музиколошким компетенцијама, али и компетенцијама дис-циплина попут студија управљања, хумане географије и студија национа-лизма, покушао сам да на овом кратком простору покажем модусе интегри-сања одређених музичких догађаја – проистеклих из стваралаштва једног

аутора, Николе Херцигоње – у произвођење националне територије каотехнологије владања. Управо постајући део свакодневице појединаца и реп-родукујући идеолошку матрицу друштва на нивоу чулног доживљаја који

је увек просторан, музички догађаји имају посебну убедљивост као део на-ционалистичког дискурса и државног апарата. Проширујући наше музико-лошке компетенције у стању смо не само да понудимо нове интерпретацијепојединих музичких дела, већ и да отворимо нове теме проучавања и да

укажемо на недовољно расветљене модусе путем којих се музика интегри-ше у друштвену „стварност“ која је окружује и чији је она део.

SUMMARY

Srđan Atanasovski

Nikola Hercigonja and the Production of the Yugoslav National Territory

The newly proclaimed federal Yugoslavia led by the Communist Party, which was inaugurated at the Second Session of AVNOJ (Anti-Fascist Council of the People’s Liberation of Yugoslavia) in 1943 and confirmed with the new

constitution in 1946 as the Federal People’s Republic of Yugoslavia, was verymuch a resurrection of a defunct territorial project. In conceptualizing theterritory as a space that was shaped by power relations, I indicate in this paperthe specific strategies that were used for the purpose of legitimizing a renewedYugoslav territory, and I try to position the activity of Nikola Hercigonja, asone of the most prominent musical artists in post-war Yugoslavia, in relation

30 Cf. Rudi Supek, Omladina na putu bratstva. Psiho-sociologija radne akcije, Beograd,Mladost, 1963.



151


to these strategies. The new territorial unity was mainly conveyed by buildingnew core landscape images, which mostly drew their iconography out of theliberation war narratives. During and immediately after the war, Hercigonja

was active as an author of partisan songs, as well as mass songs that were tied tothe youth work drives. Partisan songs, such as, for example, Hercigonja’s Oursong, described the interaction and congeniality between the landscape andthe Yugoslav partisan struggle. These images were available to the populationof the new socialist Yugoslavia through the intense activity of choir societiesthat grew in numbers exponentially, and their repertoire generally includedpartisan songs. Youth work drives were also an important mechanism through

which the image of the new Yugoslav territory was created, enthusiasm of national liberation was appropriated, and the population was ideologicallyhomogenized. Music, especially mass songs, occupied an important place inthe everyday life of participants of these work drives. Moreover, they were in aposition to both physically experience the transformation of the landscape of the new state and to simultaneously picture it in music and verses.

Keywords: Nikola Hercigonja, production of territory, Yugoslavia (FPRY),partisan songs, choral societies

srđan atanasovski - nikola hercigonja i proizvođenje jugoslovenske nacionalne teritorije.pdf

Documents