srbija - viminacijum grad koji su voleli rimski carevi.pdf

7/25/2019 Srbija - Viminacijum grad koji su voleli rimski carevi.pdf

1/12

Srbija - Viminacijum, grad koji su voleli rimski

carevi

Jedan od najveih i najouvanijih gradova Rimskog carstva

Viminacijum, nalazi se u srcu Srbije naijoj je teritoriji ro

enapetina svih rimskih imperatora. Arheoloki park Viminacijum

posetiocima sada delimino prua ugoaj prolog vremena, a u

narednim decenijama treba da ga oivi.

Foto:domus

Na teritoriji Srbije roeno je 18 rimskih imperatora, petina od ukupnogbroja imperatora koji su vladali Rimom. Na teritoriji panije su, naprimer, roena dvojica, a na teritoriji Nemake jedan. Ovaj podatakpokazuje koliku je vanost od sredine treeg do kraja etvrtog veka zaRimsko carstvo imalo podruje na kojem se danas nalazi Srbija. Sanjega su se ka Rimu kretali budui lideri kako bi zaustavili propadanjeimperije koja je polako tonula u dekadenciju. Jedan od njih, imperatorKonstantin, roen u Niu, napravio je civilizacijski pomak donevi 313.godine Milanski edikt kojim su Hriani priznati za ravnopravne graaneRimskog carstva.


2/12

Devetnaest vekova kasnije stvari su bitno drugaije. Na ove prostoredolaze svetski i regionalni lideri pokuavajui da na njima uspostavestabilnost. Poslednji takav skup odran je u Viminacijumu.

efovi drava jugoistone Evrope okupili su se na UNESKO-vom

samitu Savremena umetnost i pomirenje u jugoistonoj Evropi.

Znatieljno su sili u podzemni svet tog rimskog gradakako bi uz neuobiajene perspektive, odnosno odozdo,pogledali ostatke rimskog blaga u nekropolama.

U tunelima iskopanim ispod grobnica mogli su da videnjihovu unutranjost, oslikanu freskama za koje

arheolozi tvrde da su meu najlepim i najbolje ouvanim delima tevrste.

Svidelo im se, a ljudi koji brinu o arheolokom lokalitetu Viminacijumveruju da e to pozitivno delovati na brigu o kulturnoj batini na ovimprostorima.

METROPOLA STAROG CARSTVA


3/12

Viminacijum je u vreme procvata bio jedan od najveih rimskih gradovana Balkanu. Imao jeizmeu 35 i 48 hiljada stanovnika, to ga jeprema dananjim merilima inilo gradom veliine Beograda. Gotovo danije bilo rimskog imperatora koji nije boravio u Viminacijumu. Bio jeglavno uporite prema Trakiji i Dakiji, iz koga je operacije protiv Daana

vodio i car Trajan. U vie navrata u Viminacijumu je boravio i carKonstantin, a Filip Arajebljanin je tu kovao srebrni i zlatni novac.

Zlatni i srebrni rimski novac se na Balkanu kovao jo samo udananjem Sisku (Siscia).

Grad vrba Viminacijum osnovan je u prvim decenijama prvog vekanove ere. U poetku su tu najverovatnije boravile 4. Flavija i 7. Klaudijalegija, da bi 86. godine ostala samo potonja. Grad se razvijao donajezde Huna predvoenih Atilom. Oni su ga 441. godine unitili i posletoga nikada nije bio obnovljen u celini.

Car Justinijan obnovio je u 6. veku malo vojno utvrenje, ali je

stanovnitvo veuveliko bilo raseljeno

Za arheologe ostaje tajna zato je Viminacijum jedini pogranini rimskigrad koji nije nastavio da ivi i posle razaranja, ali injenica da od 6.


4/12

veka nije nikla nijedna kuica istovremeno je blagodet jer pruaogromne mogunosti za istraivanja. Posetioci danas mogu da videsevernu kapiju vojnog logora, terme, paleohrianski objekat gde su sesahranjivali i skupljali prvi hriani, carski mauzolej i akvadukt.Za arheologe ostaje tajna zato je Viminacijum jedini pogranini rimski

grad koji nije nastavio da ivi i posle razaranja, ali injenica da od 6.veka nije nikla nijedna kuica istovremeno je blagodet jer pruaogromne mogunosti za istraivanja. Posetioci danas mogu da videsevernu kapiju vojnog logora, terme, paleohrianski objekat gde su sesahranjivali i skupljali prvi hriani, carski mauzolej i akvadukt.

Dr Miomir Kora

Od ove godine moi e da vide i amfiteatar,koji je po povrini vei oddananje Beogradske arene. Arheolozi su do sada istraili 14.000grobova i u njima nali vie od 40.000 predmeta, od ega 700 od zlata.

To je najvei broj istraenih grobova u arheolokoj istoriji i teko da eikada biti dostignut jer su sve druge velike rimske nekropole ispodsavremenih gradova.


5/12

Pravi posao, meutim, tek predstoji jer je do sada otkopano samonekoliko procenata ovog lokaliteta. Za arheologe ima posla jo 300godina, kae direktor Arheolokog parka Viminacijum dr Miomir Kora.

Mona Liza antike

Freske kakve se mogu videti u Viminacijumu nemaju niPariz, ni London, ni Minhen, ni Be. U Viminacijumu jepre 1700 godina iveo anonimni slikar koji je oiglednobio genije. Radio je slike za unutranjost grobova,svestan da e ih videti samo naruioci, ali je na njimaprobio standarde svoga vremena.

Svakako je najvanija mlada ena koju zovu MonaLiza antike. Ona je po dimenzijama ista kao i ona kasnija Da Vinijeva,ima pogled u stranu, ruku savijenu u laktu i obuena je u skupocenubrokatnu tkaninu sa zlatnim nitima. Na freskama u katakombama Italije idrugih delova carstva obino su crtei sa skraenim figurama, a neumetnika dela, kakvo je ovo.

Mamutica


6/12

Posebna atrakcija u Viminacijumu jeste otkrie mamutice stare vie odmilion godina. Veoma su retki primerci mamuta ouvanog u celini, pa seotkrie smatra izuzetnim. Konzervirana je, zatiena konstrukcijom iopremljena rampom sa koje je posetioci mogu posmatrati.

Miomir Kora: Kulturna batina je mrtva ako posetioci ne mogu da je

doive

Lokalitet Viminacijum ureen je tako da posetioci za nekoliko satiboravka doive duh antike svakodnevice, vide kako su se Rimljani

kupali, kako su jeli, kako su sahranjivani. Mogu da se provozajudvokolicama, kao to su to radili i rimski graani, da vide kako je vodapreko akvadukta dugog 10 kilometara dolazila u javne esme, hramove,terme, da vide kako su se hranili, kae za Novi magazin nauni savetnik

Arheolokog instituta SANU dr Miomir Kora, direktor Arheolokogparka Viminacijum.

Mnogi Vam prigovaraju da od istraivanja batine pravite turistikibiznis.


7/12

U svim deklaracijama UNESKO kae da je, osim ouvanja ikonzervacije spomenika, jedno od vanih mesta - doivljaj posetilaca.Time je UNESKO jasno stavio do znanja da svi objekti kulturne batinetreba da budu otvoreni za javnost i da posetioci kroz njih treba dadoive prolo vreme. Spomenici nisu samo spomenici, ve su i deo

nae svakodnevice i time smo se rukovodili kad smo sreivaliViminacijum kao arheoloki park.

Viminacijum ne radi samo 1. januara. Stalno su tamo istraivai istudenti. Imamo 20 zaposlenih ljudi iz okolnih mesta. Za njihove platepotrebno nam je 1,5 miliona dinara. Novac za plate zaposlenih nasamom lokalitetu zaraujemo od ulaznica i prodaje suvenira, kao i odpruanja geofizikih usluga. U arheolokom timu Viminacijuma je

nekoliko najboljih geofiziara u ovom delu Evrope. Oni su u stanju da uzpomoinstrumenata vide objekte u zemlji i pruaju usluge u Sloveniji,Hrvatskoj, Crnoj Gori, Kataru, Turskoj, ekoj i jo nekim zemljama.

Kod nas stalno radi 24 istraivaa, 7 doktora nauka, isto tolikodoktoranata i desetak magistranata. Saraujemo i sa vie univerziteta izEvrope, poput Minhena s kojim radimo stroncijum analize kako bismoutvrdili odakle je koji itelj Viminacijuma doao. Saraujemo sa

univerzitetima u Bolonji i Ankoni.


8/12

ta Viminacijum danas nudi posetiocima?

Mi smo za est godina podigli Arheoloki park i do sada smo uspeli daotkrijemo nekoliko krupnih objekata - severnu kapiju vojnog logora,terme, akvadukt, carski mauzolej. U protekle dve i po godine radimo naistraivanju jedinog rimskog amfiteatra na prostoru srednje Evrope.

Amfiteatar je dimenzija 135x128 metara, za deset metara je vei odbeogradske Arene.

Mogao je da primi oko 10.000 gledalaca, gotovo treinu stanovnitvatadanjeg Viminacijuma. Desetine i desetine hiljada kubika zemljeiskopano je i izvezeno sa prostora amfiteatra.

Kritiari u prvi plan stavljaju profit.

Mogao bih da im kaem da izau na nacionalne sajtove za nauku SADili Japana, gde e videti da se samo deset do dvadeset odsto projekatafinansira, a da nije profitabilno. Ili da se mnogi ugledni matematiari uSAD bave primenjenom matematikom na berzi i pitam ih da li to znai


9/12

da su oni manje matematiari od onih koji se bave samo teorijom?Sigurno ne.

Sa svojom ekipom mogu mirne due da otvorim tri ili etiri sondegodinje na lokalitetu i da se bavim samo teorijom na etvrtom spratu

Akademije nauka. Ali, znam kakav zlatan rudnik ovaj lokalitet poseduje ito sebi ne smem da dozvolim zbog toga to sanjam dan kada e 4.000ljudi iz Branievskog okruga iveti od Viminacijuma.

Ubeen sam da e za desetak, petnaest godina Viminacijum izgledatikao Erport siti i da emo pojedinim danima istai tablu da ne moemoda prihvatimo sve koji tog dana dou. Najverovatnije emo ove godineotvoriti i poseban zanatski centar iz rimskog perioda, gde e posetioci

imati priliku da vide kako su Rimljani pravili opeku i keramiku. Sve,dakle, ide ka ekonomskoj odrivosti. Vai planovi tiu se i drugih rimskihlokaliteta.

Najprirodnije je da se svi lokaliteti na podruju Srbije na kojima suroeni rimski imperatori poveu u jednu celinu i napravi turistikaruta Itinerarijum Romanum Serbiaeili Putevima rimskimimperatora. Duina ove rute je vie od 600 kilometara i protee se odVojvodine do juga Srbije, od Sirmijuma (Sremske Mitrovice) doCariinog grada Justinijane prime kod Lebana. Kako povezati sve telokalitete i kako obezbediti infrastrukturu koja sada praktino ne postoji?Ur

adio sam jednu studiju koja treba da standardizuje sve te objekte i stvoriuslove za prihvat turista i uputio je Evropskoj investicionoj banci (EIB).

Osnovni uslovi su da lokaliteti budu otvoreni cele godine, da imajunekoliko pokrivenih objekata, da ne zavise od vremenskih uslova, daimaju komorne sanitarne vorove, suvenirnicu, prostor za prihvatturista, kao i vodia sa besprekornim znanjem bar jednog svetskog

jezika. Ova ruta moe u prvim koracima da bude atraktivna za vie od300.000 turista i prua mogunost da se zaradi 300 miliona evra nagodinjem nivou. Projekat ima podrku Vlade i ja se nadam da emo unarednih nekoliko meseci dobiti pozitivan odgovor od EIB.

Ruta mora da bude standardizovana i zavrenanajkasnije do2012. kako bismo spremni doekali veliku proslavu Milanskog ediktakoja je planirana za 2013. godinu. Jedno od centralnih mesta bie i Ni.


10/12

Kada svetske oi budu uperene u Ni, rodno mesto cara Konstantina,prirodno je da uredimo to nae dvorite u duini od 600 kilometara ipozovemo turiste iz sveta da ga obiu i da mu se dive.

A putevi?

Putna infrastruktura nije sjajna, ali nije ona najbitnija u celoj stvari.Turisti e nam oprostiti rupe na putu i lou signalizaciju, ali nam neeoprostiti ako dou na lokalitet i naiu na zatvorena vrata, ako nemaju

sanitarni vor, ako nemaju suvenirnicu iz koje e poneti makar magnet.A mi emo, svakako, biti osiromaeni ako ne popiju kafu i kiselu vodu.

Na kakvim podacima i iskustvima bazirate procenu da bi ideja oputevima rimskih careva mogla da se realizuje?

U Nemakoj je 400.000 ljudi spremno da vidi nove prostore iz rimskogperioda. Izradili su studiju prema kojoj treba da se uloi 80 miliona evra

u mestu Elingen, izmeu tutgarta i Minhena. To e biti neka vrstaDiznilenda iz rimskog doba, sa svim adrenalinskim sadrajima ikomforom za savremenog oveka. Prijatno smo bili iznenaeni kad smodobili najavu da e sledeeg meseca kod nas doi ljudi koji projektuju


11/12

taj veliki Limes park. Dolaze u Viminacijum da vide naa iskustva izArheolokog parka, a posebno naunoistraivaki centar ViminacijumaDomus Scientiarum Viminacium. U centru, osim naunoistraivakogdela, ima i 138 leajeva za posetioce koji e u njemu boraviti. To je prvoarheoloko odmaralite u svetu u kojem postoji i termalni deo, kao u

doba Rima. Radovi na centru su jo u toku. U taj objekat hoemo dadovedemo ameriku i evropsku klijentelu treeg doba, ljubiteljearheologije. Njihov boravak od dve nedelje treba da kota izmeu osami 12 hiljada dolara. Prole godine smo zapoeli razgovore sa amerikimorganizacijama koje se bave dovoenjem ovakve klijentele. Planirano jeda prvi gosti u Viminacijum stignu sredinom 2012. godine. Objekat je,inae, u stilu rimske vile sa pet atrijuma, bibliotekom, konferencijskomsalom, sa galerijom-trpezarijom u kojoj se nalazi triclinium, rimska

trpezarija u obliku irilinog slova p u kojoj se jede u poluleeempoloaju.

Trajanov most

U gradnji Trajanovog mosta uestvovale su legije stacionirane u GornjojMeziji. Naa ideja je da napravimo repliku nekoliko prvih stubova togmosta i da instaliramo hologram, kako bi posetioci mogli da uivaju.

Most je bio apsolutno najvei most tog vremena, dugaak kilometar, sa50 stubova. S nae strane vidljivi su ostaci tri stuba. Ideja je i da iTrajanovu tablu uinimo vidljivom i dostupnom sa kopna.

Kompromis sa elektroprivredom

Viminacijum je tik uz kopove TE Kostolac, a i sam antiki grad lei nanalazitima uglja. Arheolozi su zbog toga u stalnoj trci sa vremenom,

kako bi otkopali to vie objekata pre nego to do njih dou bageritermoelektrane. Sa energetiarima je napravljen dogovor i postignutkompromis tako to su zonu zatite pomerili za 120 metara da seproizvodnja uglja povea na 12 miliona tona, to je preduslov zaputanje u rad treeg bloka TE Kostolac. To je zdrav kompromiselektroprivrede i arheologije koje podjednako treba da se razvijaju.Izgubiemo deo objekata, ali emo znaajan deo zadrati. Posle 30, 40godina, kada nestane uglja, sa dimnjaka e biti divan pogled na antikipark.


12/12

Viminacijum se prostirao na 450 hektara i za treinu je bio vei odPompeje. Pompeju je 2010. posetilo 11 miliona ljudi i svaki je ulaznicuplatio 12 evra. Antiki grad je u oranici i ispod nje vri od jo neistraenihhramova, foruma, tuatara, hipodroma. Arheolozi prieljkuju da nau icarsku palatu, kovnicu novca i druge objekte U Viminacijumu je

pronaen jedan od najlepih i najouvanijih Hristovih monograma. To jemonogram kakav je car Konstantin video u snu pre odsudne bitke saMeksencijem kod Milvijskog mosta, posle koje je zavladao celimRimom. Hrianski pisac iz 4. veka Laktancije zapisao je da su se caruna nebu ukazala grka slova x (hi) i (ro), to je skraenica od grkerei Hristos.

IZVOR: NOVI MAGAZIN | DRAGAN JANJI

srbija - viminacijum grad koji su voleli rimski carevi.pdf

Documents