srba igwatovi} - rastko.rs · oko bdi nad nama. i onda kada smo tu`ni, i kada smo radosni, pa i...

Srba Igwatovi}

IZLAZE NA DASKETRI KRAQAOD DANSKE

72 Srba Igwatovi}

SRBA IGWATOVI] ro|en je 1946. u Kwaèvcu. Diplomirao je i ma-gistrirao na Filolo{kom fakultetu u Beogradu. Objavio je tridesetakkwiga poezije, proze, eseja, kritika, studija i monografija. Prevo|en je naitalijanski, rumunski i makedonski jezik.

Igwatovi}eve proze su vrsta humorno-ironi~nog svedo~ewa o vlasti-tom vremenu. Re~ je o kwigama Crv u glavi, kratke pri~e (1988), Kako mi je‘aba uletela u usta ili o samosaznavawu, roman-ogled (1988) i Kad smosvi bili Tito, pri~e (1994, drugo izdawe 1998).

U dvanaest objavqenih kwiga eseja i kritika Igwatovi} se bavi kla-si~nom i savremenom srpskom kwièvno{}u, brojnim delima drugih li-teratura, aktuelnim teorijskim i analiti~kim pitawima. Zna~ajnija dela:Salomina ~inija, Doba kolaà, Proza promene – srpska proza 1950-1979,Tekst i svet, Kwièvnost i novi mit, Hronika pesni~kog ume}a, Desetsrpskih pesnika... Studija o “balkanskom pesniku” Hroni~ar, buntovnik,alhemi~ar, zabavqena delom Joana Flore, objavqena je na srpskom i narumunskom jeziku 1991. Studija o poeziji i slikarstvu Milene Pavlovi}Barili Spajaji}i vale sa zvezdama (zajedno sa Sini{om Risti}em) pojavilase 1998.

Igwatovi} povremeno pi{e likovne eseje. Wegova kwiga Poetizamstripa (1979) bila je prva kwiga posve}ena stripu koja je objavqena uJugoslaviji. Sa~inio je i uredio likovnu monografiju Dragan Savi}.

Glavni je urednik beogradske izdava~ke ku}e Apostrof. Dobitnik jeniza kwièvnih nagrada.

Izlaze na daske tri kraqa od Danske 73

Srba IGWATOVI]

IZLAZE NA DASKETRI KRAQA OD DANSKE

LICA

HAMLET

STROBILO

MISIDORA

GOSPOD

ANGEL I

ANGEL II

DUH HAMLETOVOG OCA

OFELIJA

^UVAR GROBQA

ASTROLOG

KRAQ

STRA@AR

RUQA

STARAC I

STARAC II

KA[OS

KOMANDIR STRA@E

MIHAEL ARHANGEL

GLASNIK I

GLASNIK II

VOJNIK

FORTINBRAS

FORTINBRASOVI VOJNICI

KR^MAR

Radwa zapo~iwe u okolini danskog dvora. Hamlet i Strobilo, potomMisidora.

HAMLET: (Rastreseno)Puèm kao crv. Crvi ispod mene puù. Sve puè. I ì-vot puè. Puè, puè, pusti malo rogove... Sasvim samzabludeo. Da prevu~em malo rukom preko ~ela. Gde mi jeyepnica?

STROBILO: U yepu, mo}ni gospodaru!

HAMLET: Mene }e vekovima slaviti, bedni crve, a ti puè{ takoda me trnci obuzimaju kada se skoro neobja{wivo poja-vi{. Da tvoj otac ne beja{e duh koji te sazda u groznomsparivawu sa telom jo{ uvek so~nim, opletenim èn-skom puti?

STROBILO: Da duh ja nisam svedo~i ova moja sen. Gle, divni go-spodaru, kako puè za mnom, u stopu.

HAMLET: Da, eto ne~eg sporijeg od smrtnog bi}a. Ali kuda odlutamoja ~ila misao? Zar i to nije prolaznost? Zar tiranijanema hiqade imena, ~ak i onda kada nije vidqiva? Pa-timo. Patimo u ovome blatu i izdaje nas smrtno telo kaoobu}a, kao svaka mrtva tvar {to ne moè da podnese pri-sustvo ìve. Na{a usamqenost je potpuna, i {ta ondazna~i tamjan koji }e nam potomstvo prinositi pod nos,onda kada ni nosa ne bude, kada ni~ega ne bude, kadacarstvo na{e bude premaleno od {irine i teskobno odsvemo}i.

STROBILO: Vedri gospodaru, na{a vazda odana kr~marica nam do-mahuje. Udostojite je pa`we.

MISIDORA: Lepi prin~e, mu{kar~ino i krvo`deru. Moj vaqani bur-deq uvek se di~io tvojim posetama. Zna~i li to dakonkurencija ja~a i ùdi za profitom kada tako nemi-losrdno obilazite na{ prag?

HAMLET: Danski buyet, verna gra|anko, danski buyet... Kakva sra-mota. Kako uìvahu moji prijateqi emiri koje sam pose-}ivao u najvedrijoj mladosti... Ali na ovom okrutnom se-veru }ifte uzimaju maha.

MISIDORA: Vaj, ~ime je opsednut svet nacije, na{a uzdanica i vrti-rep. Tvoja u~enost me je uvek opsedala...

74 Srba Igwatovi}

STROBILO: (Za sebe)Jeste, zbog tog opsedawa navukoh kijavicu, i{ijas, la-ringitis, astmu, {kripawe zglobova i sve vrste ka{qa...Phu, phu, sve dok moj u~eni gospodar zbori s tobom onebeskim tajnama u lo`nici, a ja dre`dim pod pro-zorom...

MISIDORA: Kako sam èqna one nauke koju si mi {tedro udeqivao...

HAMLET: Od zemaqskih stvari sada sam sasvim ~ist. Ja ta{tinusvoju mogu deliti jedino sa samim sobom. Takva je mojazla kob. Pa i ona nesre}nica koja se usu|ivala da po-misli kako moje breme ne|e biti prete{ko, ako ga bu-demo delili, ta glupa~a... Strobilo, kako se be{e zovetaj crv?

STROBILO: Bestia reptilia?

HAMLET: Ali ne crv ve} to stvorewe drsko koje èqa{e da mojunezemaqsku naklonost izmiri sa zemaqskom kobi...

STROBILO: (Podiè pregaènog crva)Va{a ~izma, gospodaru, zar po woj da se {iri ova crvqapogan?

HAMLET: Vaj, Strobilo, ne~ist smo i mi, samo na jednom druga-~ijem, vedrijem i mo}nijem licu.

MISIDORA: Gospodaru, i moje devojke vas èqno o~ekuju...

HAMLET: Ovome svetu ja sam suvi{an. Uz malo oholosti rekao bih– i ovaj svet meni. Ali ja vi{e nemam zemaqske sme-losti. Duh mi se udruìo sa nezemaqskom sferom.

MISIDORA: (Biju}i istu ìcu)A na{a kuhiha u kojoj ste voleli da se krepite posledugih naslada...

STROBILO: I pre, i pre, draga prijateqice...

MISIDORA: Strobilo, za tu re~ evo ti jedan batak, uvijen dobro isasvim sve`.(Daje mu zamotuqak)

STROBILO: Eh, kad bi dragi bog bio svakoga dana tako milostiv. Pu-sti moj gospodar govori i hoda kao po nebesima.


HAMLET: Idi, gre{nice, idi. Znam da }e{ se jednoga dana po-kajati, ali to ne}e biti onako kako bih èleo...

Zatamwewe. Pucaju gromovi. Vihor glasova; tutwi, prelama se. Povici:– Vidi sad maglu... – Vidi ki{u, vidi sneg... – Kakva lapavica... – Da tebog sa~uva.

Scena na nebu. Nebo – smela improvizacija.

GOSPOD: (Stra{nim glasom)Zaista ima istine i u smrti jednog crva. Ali to mojmiqenik Hamlet, ovoga puta kao da izre~e neko proro-~anstvo... Hodi ovamo, robiwo moja, pri|i onakva kakvabude{ kada umiraju ti...

MISIDORA: (Avet istawena glasa)Jeste, gospode o~e, priznajem da sam gre{ila. U bludu serodih i ìveh ìvot svoj. Ali, kriva je gospo{tina,vlast je kriva... Zar sam se ja mogla sa~uvati od onogstarog nasilnika i jo{ gr|eg mladog nasilnikaHamleta...

GOSPOD: Obojica ti bejahu qubavnici?

MISIDORA: Obojica, Gospodine.

GOSPOD: I beja{e ti slatko u bludu provoditi ìvot?

MISIDORA: Slatko i otu`no, Gospodine. Gre{ih kao da gre{im sasamim an|elima.

GOSPOD: Deùrni!

ANGEL I: Ovde, Gospodine.

GOSPOD: [mokqo – dropqo, zar se ne kaè “na slu`bi”!

ANGEL I: Na slu`bi, Gospodine.

GOSPOD: Tako, pa sad ubri{i nos i saslu{aj ovu droqu. Treba}enam i to za nebeski proces protiv one huqe i smrduqe,onog veleizdajnika i bogaqa Hamleta. Uskoro }emo gaimati pred na{im licem. Samo jo{ da prikupimo sve do-kaze. A ovu zatim spusti natrag. Samo, pazi, }u{ni jeme|u qude bez sviwarija.

Zatamwewe. Iznova vihor glasova. Sada i kre{tawe, cika. To neuki an-|eo sprovodi Misidoru nanovo me|u smrtne.

76 Srba Igwatovi}

Strobilo i pre|a{wi, na istom mestu.

STROBILO: Gle, gle! Zablejah se ko jagwe{ce kad izgubi sisu. Gde jemoj gospodar?

MISIDORA: Oh, nesvestica. Glava me zanese i zaboravih o~as nawegovu svetlost, gospodara princa na{ega, mladog Ham-leta.

HAMLET: I kada se bude{ kajala, seti se i mene gre{noga, kojibejah jedan od uzlova na tvome skromnom putu... Nebeskooko bdi nad nama. I onda kada smo tu`ni, i kada smoradosni, pa i onda kada nas ophrvaju tegobne ìvotne po-trep{tine.

STROBILO: (Za sebe)E, vrag mu materi - kada moj gospodar ovako o~ima pre-vr}e i skrsti ruke na grudima, to vam je kao kad decahvataju sojke... Prevelika mudrost i prevelika ludostpod ruku se drè, govorila je moja baba, ènska veomaizobraèna. A kad me je vo{tila, uvek mi je govorila:Zla te majka rodila, moj zlo}o! U zao ~as na put iza{ao!Zla ti se ki{a nad glavom slomila. Zlog gospodara zazlo sluìo... I sve tako.

HAMLET: Ali pusti razgovori ko puste sawe... Do|u i odlete. Na{put teì istini. A ona se moè dosti}i samo }utawem.Mirno}om. Tugom. Usamqeno{}u. ]uti ~ak i onda kadati je najteè, te{ko kao posle umokca od belog luka. Te-{ko kao posle pijanke od devet dana. Te{ko kao {to jete{ko stvoru koji ide za plugom i pluì zajedno sa ì-votiwom po vas dan... To je }utawe koje treba dosti}i.Evo, draga gra|anko, neka se rastanemo sa ovim dobrimnaukom... Ko zna, mo`da nam se putevi vi{e ne}e nisastati... Daj, barem, da te obdarim.(Traì po yepu)Svega jedan zlatnik... danski buyet... gra|anko.(Otka~i omawi orden sa svojih bogato dekorisanih pr-sa)Zaslu`no stvorewe, gledaju}i tvoju tro{nost i po-gubost spoznao sam vlastitu tro{nost i nemo}... Za tezasluge primi ovo odli~je.


Zatamwewe. [tropot nogu po {qunku i {qisak kada nai|u na baru.Svetlo. Promena scene. Hamlet i Strobilo u hodu.

STROBILO: (Kaskaju}i za Hamletom)Kuda, kuda, dobri gospodaru?

HAMLET: Na grobqe, crve, na grobqe nas vodi ovaj tu`ni put.Kupi malo cve}a. Idemo da razmi{qamo o ve~nosti.

STROBILO: Zar pre ru~ka?

HAMLET: Pre `drawa i pre varewa, sa tim je svr{eno.

STROBILO: Pa, onda da umremo.

HAMLET: Do|i, smrti. Ja te o~ekujem. Vedra ~ela i nepomi~nihusana. Ni zadrhtati ne}u. Ja sam te shvatio. Ja sam tepriznao. Ja te o~ekujem.(Strobilu)Idemo da skru{eno mislimo na na{e budu|e seni...

STROBILO: [to bih voleo da mi sen bude }ure}a, a glava senkasviwske.

HAMLET: Nisi pogre{io, nisi mnogo pogre{io, robe moj. Zveri-we glave nosimo na ramenima. @ivimo kao zveri.Kajawe nam je la`no. Uteha kupqena.

STROBILO: Moèmo ne{to i da kupimo, samo neka gospodin kaè.Kredita imamo jo{ kod Hancla i sina, ali oni svene{to bajato drè, sami salamur...

HAMLET: Posledwi zlatnik neka bude utro{en na buket ruà.Neka ruè osveàvaju dah umrlih.

Scena na nebu. Zvu~ni efekti. Zatamwewe pa rasvetqewe. Gospodgovori u istoj pozi i sa istog mesta.

GOSPOD: Pripazi, de... Ti, ti, tebi govorim, blesowo. Oborimalo teleskope i `drakni, pa mi dojavi kuda se ona dva{mokqana sada landraju.

ANGEL I: Kao da su na grobqe skrenuli...

GOSPOD: De, de...

ANGEL I: Pro|o{e pored rakiyinice.

78 Srba Igwatovi}

GOSPOD: [ta tu biva?

ANGEL I: Onaj nesretni Strobilo, muwa ga sprìla, ukradesviwsku {unku sa prozora.

GOSPOD: Upi{i, upi{i to, de, na wegov ra~un. A Hamlet...

ANGEL I: Ne vide to. Ide i jednako gore gleda.

GOSPOD: Da on to nas ne {pijunira kojim slu~ajem... ûj, ti...Kaì ostalim trapavcima da zgomilaju malo oblake...Ako zatreba, i pomokri ih malo.

ANGEL II: Gospodine, toliko su poderani da ih sami |avo ne moèzakrpiti...

GOSPOD: Ku{uj, marvo... Kako sme{ da spomiwe{ tu skleroti~nuìvotiwu {to trune u na{em najja~em kavezu!

ANGEL II: Oprostite, Gospodine.

GOSPOD: Dobro, de, pa nisam ja ba{ nakraj srca. Jeste li mu dalidana{wu porciju batina?

ANGEL IiANGEL II: Jesmo, Gospodine.

GOSPOD: I jesu li mu se skratili rogovi?

ANGEL II: Nisu, Gospodine. Ali zato opade dva triliona dlaka srepa.

GOSPOD: Dobro je, dobro je. Jednoga dana }emo mu i rep kratiti,ali tako da i rogovi prestanu da se obnavqaju. [ta sadaradi?

ANGEL I: îta, Gospodine.

GOSPOD: îta, smesta da mu se oduzme kwiga. A {ta ~ita?

ANGEL II: Nekakvog {to se jo{ nije ni rodio. Kaè da se tu ne znako koga ~ita. Stavi dlan pred o~i i mrdne usnama... [ap-}e, {ap}e... Vidi se da ~ita.

GOSPOD: Da}u ja wemu {apca-lapca, jakako. I koje ime spomiwe?

ANGEL I: Dosto... Dostojni... Tako nekako. Fjodor, reklo bi se.

GOSPOD: Zapamti to dobro - da ga prokunemo prvom zgodom.

ANGEL II: [ta jo{ da se preduzme?


GOSPOD: îm vidite da ~ita, udri po dlanu... pedeset packi, izcuga... Izbrisa}u ja wemu to ~itawe s dlana. Dosta je onnas zafrkavao crnom magijom, hiromantijom, demoni-ja{tvom i drugim nakaznim ve{tinama.(Angelu I)Motri{ li jo{ dole? Pribeleì sve zna~ajno. Ima}emoga kao na dlanu, pa onda u avan, pa tucaj, tucaj, sve powemu...

Zatamwewe. Hamlet i Strobilo na grobqu. Svetlo

HAMLET: Na grobqu smo, rajska seni. Priklawam ti se danas kaonikada ranije. Kao {to nikada nikog nisam qubio, etokako ti se zakliwem... I ove ruè tebi su namewene.Zdrobi}u ih u prah kada se osu{e, kao {to sam zdrobio,vaj, i tvoju uspomenu. A svi koji me kasnije budu opona-{ali neka zapamte taj prizor i kako {ta vaqa ~initi.Strobilo, daj buket.

STROBILO: O, gospodine, ja zaista nisam ni {trpnuo ni ~upnuo. Be-ja{e ne{to zaostale zaire, jo{ od ju~era{wice...

HAMLET: Slugo, dosta uvijawa, gde je buket?

STROBILO: Buketi}, buketi}. Buke. Buka. Gde je? Ama, zar ga je adpro`drao?

HAMLET: Buket amo!

STROBILO: Ostade, propade...

HAMLET: Za frkli} rakije izdade me, podli sine!

STROBILO: Bejahu dva, gospodine.

HAMLET: Pra{tala bi ti le|a i glavuya sada da moj um ne teìvi{wem umu. Nedostojni crve, provaqena utrobo, `dra-}e tebe crvi onako kako ti sada mene `dere{.

STROBILO: Kuku mene, bednog mene, gde izdadoh gospodara, vi{wegslugu, vazda smernog, ne~ist ja, huqa, podlac!

DUH HAMLETOVOG OCA:

(Proviruju}i iz groba)Sine moj, uzvi{ena du{o, ~ujem da sada propoveda{istiniti nauk. Ali znaj da je to meni svejedno.

80 Srba Igwatovi}

HAMLET: O, dobri o~e, kakav iznenadan susret. Smr{ao si mi,vala. A i pla{ti ti je prqav. Kako te saàqevam! Dajmi zagrobnu pouku bar sada, kada ve} to ne u~iniredovnim putem.

DUH: Kakva pouka? Sve je to tandaramandara. Ho}u osvetu!Ho}u vrelu krv. Stewem i prevr}em se u svojim zemnimostacima, bludim neosve}en, a moj sin kao {mokqadolazi da nari~e nad mojom seni.Udri po kraqu i kraqici! Proburazi ih! Rascopaj imglavuye! Pij im krv. Ra{~ere~i ih kowima. A kada okon-~a{ dràvni udar, podigni im spomenik u ~ast dobrevladavine. Ho}u wihove glave u levoj, a ma~ u desnojruci.

STROBILO: (Za sebe)Danska, zemqa oceubica i ~edomorki. A i ovaj se poma-mio. Pred smrt mi je pretio {ibama i jo{ mu nije dostakrvi.

HAMLET: Patio sam, bludni~io, pijan~io. Spremao osvetu. Kovaozavere. I u snu krv sam im pio. Java mi be{e ~emer, no}otrov. Grizao sam jastuke zubima. Danska je krvava mora!Ali, gle! Smirewe u|e u du{u moju i sada ho}u da sa timprekinem.

DUH: Jo{ si oklevalo, {mokqa, nedono{~e. Vaj meni kad neostavih za sobom vaqan plod. êmu onda dekreti itestamenti! Ostadoh neokajan ja u carstvu seni.(I{~ezne)

HAMLET: Ovo nije dobar znak, nikako nije. Na moj novi put ve}padaju mra~ne senke. Mora}u ponovo astrologu, na save-tovawe. Odrà}emo jednu kratku i preciznu konferen-ciju. Sada zvezde imaju mo} nad nama. Idem. Od sudbineniko ne ute~e nikad. Ima neke istine u padu svake zvezdei padu svakog lista. Hrlim, hrlim, mome umnomsavetodavcu.(Odlazi)

STROBILO: I ja }u za wim, da malo motrim iz prikrajka.

OFELIJA: (Duh koji se pomaqa iz groba)Gle, malo sam usnila. I kao da ~uh u snu glas moganevernog dragana. Ali, gde bi to bio on. Tri godine mevarao sa bedinerkama, dadiqama, seqan~icama,


kr~maricama i drugim prostim svetom. Zadah kr~me ibelog luka beja{e mu draì od mojih klavirskihpreludija. Jadna ja, {ta sam mogla kad majka mi be{edvorska dama, a otac dvoranih, ohol i ta{t.“To tebi prili~i”, koliko sam samo puta ~ula. “Ti ide{u baletsku {kolu. Ti u~i{ stane jezike. Hodaj smerno igledaj duboko. Nikni nikom, gde okom, ti skokom.” I svetako. Vaj, moja mladosti, ko bi se mene setio.

DUH HAMLETOVOG OCA:K meni, k meni do|i ti snahice. Odi da provodimo grob-qanski blud. Oduvek sam govorio da je Hamlet {mokqa.Samo mi, dr~ne starine, jo{ uvek znamo da cenimo mla-dost.

OFELIJA: Nikad mira od wihovog pokvarenog soja. Glednite ga sa-mo.

DUH HAMLETOVOG OCA:Snajka, primakni se, deder.

ÛVARGROBQA:

ût, matori! ]ut ti, device!(Duhovi i{~ezavaju)I ovo mi je posao. Neprestano smirujem duhove. Jo{ dami nije ove glogovine,(Ma{e prutom)i sam bih davno po{andrcao.(Potegne rakiju)Klo, klo, ìvela mu~enica! Frkli} u trbu{~i}. Ovuparcelu sam smirio. Gle, sad se tamo yapaju. Odo ja odma.

Promena scene. Hamlet kod astrologa. Fantasti~ni detaqi - puwenesove, lisi~ji repovi, gavranovo krilo, neobi~ne sprave, retorte, ep-ruvete, starostavne kwige.

HAMLET: Veleu~eni, ~uj moje skromne re~i. Duhovi me vijaju, magde bio. @ivot mi je ni{tavan - sen, senka, seni.Avetiwe mi plaze jezike ~ak i kada poku{avam dapribavim ~asak mira u lo`nici. Duh moga oca traìosvetu. Sawam krv. îtave lokve, burad, kace. Sawamsvoju majku ra{~ere~enu. Gle, ja je ~ere~im, ovim ru-kama.

82 Srba Igwatovi}

ASTROLOG: Da vidimo dlan. O, ta linija, ovde, vidi, prin~e, kako jeduboka. Sasvim dobro duboka. I kako je duga~ka. Tvoj ì-vot se ne bliì svome smiraju. Ali zla dela te opsedajupo pravu nasle|a. Pedeset zlatnika!

HAMLET: U~eni, da pedeset nije odvi{e?

ASTROLOG: Trideset za pro{lu i dvadeset za ovu vizitu.

HAMLET: Neka tako bude. Stavite to na ra~un. Izgleda da sam ba{sada na tragu jedne zaradice. Po{to ìvota imam uizobiqu, kako va{a u~enost govori, to vam i dug ne}ebiti neispla}en. Prst sudbe kao da mi se sa jednakomuporno{}u prikazuje. Zavera, krv i smrt. Mali dràvniudar i na{a apanaà vi{e ne}e biti skromna kaoyeparac za prazni~ni provod strvoderskog {egrta. Ali,pst! Ja vas upu}ujem u najskrovitije tajne. Nikom nire~i. I va{a primawa }e biti znatno uve}ana ukolikoishod bude vaqan.

ASTROLOG: Va{a visost me pla{i.

HAMLET: Bez brige, ~ak i moj neverni sluga drì da sam lud. Poprestonici pri~aju da ve} haluciniram od mnogog uì-vawa gorkih trava. Bedne budale. Dràvni udar je napragu. A onda - dràva, to sam ja!

ASTROLOG: Va{a visoka sudbina poznata mi je jo{ od prve prilikekada sam, duboko po~a{}en, bacio pogled na va{ dlan.Ipak, treba ìveti. Pet zlatnika bi mi u tome zaistapomoglo.

HAMLET: Posla}u vam ih po Strobilu. Moja kesa je u wega.(Odlazi)

ASTROLOG: Prin~evski nikogovi}. Svakoga dana nove ludosti. [tare~e: novac }e doneti Strobilo. Onda, zbogom mojih petcekina.

Zatamwewe. Potom kraqevski vrt. Kraq {eta sam, zatim mu se pri-kqu~uje Strobilo.

STROBILO: Gde je taj kraq? Kad god je potreban, nema ga kao ni op-{tinskog straàra ili kakvog ugojenog dvori{nogma~ka. O, taj je ve} sve u{io po ludosti. Matora blenakoja se span|ala sa Hamletovom materom, gospom na{egpokojnog vladara kome Bog du{icu da prosti. Danas ga


videh pa kao samu smrt da sam video. Ali, be{e iwegovo! A sada ova druga blena puè oko te krvo`derke,majke Hamletove, pokoj i wenoj du{i kada kucne ~as.Kaù da su je rakijom pojili dok je bila u kolevci!Takve ènske svet jo{ ne vide.

KRAQ: Dooo|i, qubavi! Tvoj mali macan uèleo te se od prek-ju~e i nakju~e. [ta si danas ru~ala? Piletine! E, e, ba{piletine... Danski buyet, danski buyet, gospo|o! âk nikraq ne jede svakoga dana piletine. To mora da se zna naovome visokom domu. Na{e trì{te je preskupo. Opetrastu cene vo}a i povr}a. Posledwu salatu imali smopre pola godine. Ali, to je zdravo. Ne treba preterivatis vitaminima. Hlepca i vodice, vesela du{ica. Ili takonekako. Pa, nije ni va`no, ne mora ni kraq ba{ sve dazna. A gde si ti?

STROBILO: Ovde, visosti, ovde je tvoj verni rob.

KRAQ: Znam da si mi verna. Znam, qubavi istinita i ìva!Cveti}u mog vrta. Radosti ì}a mi mla|anog. Macantvoj odavno te traì. Gde si, kuco! Vau! Vau!

STROBILO: Oduvek veran svojim zakonitim gospodarima do|oh dane{to do{apnem u tvoje pametno uho...

KRAQ: A, a, to nije kraqica... Dripci jedni. Sluge nedostojneovog doma, dokle }ete da mi se motate oko nogu? Ho}etemalo dràvnih tajni? E, ba{ da vam ih ne dam. Ja samnajve}a dràvna tajna.

STROBILO: Pa ovaj ba{ nikako da me prepozna. To sam ja, Strobilo.

KRAQ: Druè iz detiwstva, ti do|e da me pohodi{! Do|i,Tobio, veliki vojvodo Saksonije, Pa {to mi nisi pisao,te da te o~ekujem sa svim po~astima, nego ovako iza|ohpred tebe. Pa i ve~erica je mogla da se pripravi.Gospo|a mi se razume u |akonije da joj ravne nadalekonema... Jest, jest, divan ste svet vi Saksonci. A nasdvojica u istom internatu pro}erdasmo mla|ane dane , udoba kada smo bili lepi kao novoro|en~ad. Brat moj,onaj ubica, zna{ ga ve}, {to me htede otrovati, amagre{kom iskapi moju ~a{u, ma kakvu ~a{u, {ta jatrabuwam, be{e to okanica... E, druè moj, taj ti je ve}negde visoko u nebesima... Ili duboko u Tartaru, gde }e inama biti kraj, ve} kako se kome zalomi!

84 Srba Igwatovi}

STROBILO: Strobilo sam ja i nudim ti opsanu tajnu...

KRAQ: Odmah, odmah, ima}emo ve~ericu bajnu... @ena mi ru~alapilence pa ostalo jo{ svakome po krilce. Krilce meni,krilce tebi, ko je gladan - vrag mu babi! Kako vi samolepe pesmice imate, e, e, dobri moj. Da sam samo znao daje ovako opasno na tronu sedeti i krunicu i skiptardràti sam bih ispio onu gorku ~a{u koja ne be{e mojomkrivicom bratu namewena. Sam je popio, niko mu nijeskrivio. A ja sam kraq... Bi}e{, bi}e{ i ti... ûo sam dakod vas no` lako izlazi iz kanije...

STROBILO: O}e da te zakoqu ko vrapca! O}e da ti koù gule! O}e dati bradu ~upaju! Jar~e matori! Na glavnom trgu, po{tote izbi~uju svi kowu{ari, koliko god da ih ima. Kla}ete bradvom i sekirom a koù }e ti {taviti nakovwem.Ubice ve} o{tre bodeè. Yelati pletu ve{ala. Smrt tije za vratom, a um u petama. Strobilo ti to dojavqa, dazna{ pa da plati{!

KRAQ: (Ci~i)Besne ti gliste, na, na... Na lud kamen stao, glavu svojurascopao. Puj! Puj! Puj! Ode! Ode! A ne do|e! Ne vaìse, ne vaì se! [to god reko, sebi reko! @iv ja bio iodnio! I tvoj kamen pohodio!(Beì)

STROBILO: E, ovde smo sve uprskali... Izdajnik sam od ro|ewa, zlami kapa naopaka. Ba{ mi se ne da da {i}arim. Moramopet da budem glupak veran, pa makar qubio papak i ~a-powak. \avle, |avle, dobri brale, du{a i{te da se pazarkapari{e.(Odlazi)

Zatamwewe. Hamlet na istom mestu na kome se pojavio i na po~etku.Svetlo.

HAMLET: Sada sedoh ja zaveru da skujem. Ve} je kujem. Opasan sam,znajte. Kod mene nema ni trt, ni mrt – ili ìvot, ilismrt. Pa makar meni prvom. Kujem, kujem. O ìvotuodlu~ujem. Sve }u ja vas pod petu, pa ovako, trupa, trapa.Gde su sad va{e glave. Na |ubretu, na |ubretu!


STROBILO: (Zadihano)Gospodaru! Gospodaru! Eno ona matora luda, va{ stric,prequbnik i bratoubica, ni{tak jedan, sprema se dapo{aqe straè da vas uapse. Otkucala bra}a da vi,gospodaru, na wih o}ete da potrgnete no`!

HAMLET: Kakav no`, kakve krvave misli! U tamnici tela smrt-noga ja, smrtni stvor, ve~nosti se priklawam. I glavamoja, gle, kao na pawu stoji tu. Pa da i ne naredi ti, sambih ti je darovao.

STROBILO: Nema vere u gu{tere. Prin~e, dosta sa pretvarawem. Nebudi noj, prin~e moj! Prin~e, be`mo sad, ina~e nas ~ekazemni lad!

HAMLET: Ne govori u stihovima, govori brè, kaì sve jasno, daodmah znam {ta se sprema. Ina~e odoh me| guje i akrepeda se mojim telom ba{ vaqano krepe.

STROBILO: Noìce mi podrhtavaju od straha za tebe, prin~eHamlete! Ru~ice mi se zaledile kao u februaru. Idu,prin~e, da nas apse! Be`mo smesta!

HAMLET: Moja suverena prava }e pobediti, verni Strobilo!

STROBILO: Ta kakva suverena prava, ta ovde je sve sam goli ubica!(Pokret rukom prema publici)

HAMLET: E, onda }emo ih izazvati na dvoboj!

STROBILO: U zao ~as ta misao po nas!

HAMLET: U dobri ~as presveta promisao vodi nas!

STROBILO: Boè, ludosti!

HAMLET: [ta ja mogu, niko ne moè i ne}e mo}i. Ja sam princ oddrevne loze, istinite misli i prave hrabrosti.

STRA@AR: (Dolaze}i spoqa, pra}en ruqom)I naredi gospodar na{, danski kraq, da se sumwiva licasmesta proteraju! Da zakon svuda opet zavlada! Da pravdagoni krivdu po tragu i netragu! Da se iskoreni svakozlo! Da se ve{aju lopovi, a posle otpuste! Dolepijanice! @iveli rodoqubi!

RUQA: Ura! Ura! @iveo! Nek ìvi! Ba{! Hleba! Vina! Sviwe-tine! Da se opet otvore javne ku}e! Da se zabrane svizborovi koji nisu oko ~a{e! Otvorite trkali{ta!Ho}emo uli~nu svirku! @iveli praznici! Ura, kraq!Dole wegovi neprijateqi. Vi{e somuna! I vina!

86 Srba Igwatovi}

HAMLET: Izrabqeni narode! Diko Danske! Vi ste u pravu! Uveksam govorio da ste vi u pravu! I sada vam kaèm: narod jeu pravu. Sramna tiranija koju sam trpeo sa àlo{}u sadase bliì neslavnom kraju. Kraq, koji to nije! Kraqicakoja je izdala svoga po bogu muà zar moè da bdi nadpotrebama naroda! Ja znam da narod pati. Uvek sam toznao. âk i onda kada se nisam usu|ivao da to pokaèm.Narode moj! Uzdanici i uzdanice! Sa vama sam bio, savama }u i smrt da delim. Ne moè se vi{e trpeti sramnijaram. Dodijalo je i bogu i qudima. A kada to ja kaèm,znajte da je tako. Nikada vam jo{ nisam govorio, nikadavas nisam lagao! Tako mi jedine qubavi! Tako mi zvezdevodiqe! Rasterajte straù, dajte tog raskraqa amo! Gnevnaroda je gnev bo`ji i mi }emo mu suditi! Ja prvi, madami je blizak rod, ne}u ni prstom maknuti da ga za{titimod va{eg pravednog gneva. U pakao sa wim! U pakao sawom! @iveo Hamlet, va{ kraq!

RUQA: @iveo Hamlet, novi ludi kraq! @ivela wegova pre-svetla peta. Sada }e biti `drawa! Brzo da proslavimo!Prin~e, kraqu, kamo pi}e? Razvalite sve kr~me! Pro-valite u kasapnice... Dovedite ènske! Imamo kraqa!Vi{e dostojanstva! Kraqa na ramena! Kraqa u ~elosovre! Daj taj batak! A ti ~uturu mrdni od usta! Kraq danazdravi! Nazdravi kraqu! @ivo dràvni udar!

HAMLET: Narode moj, odu{evqewe treba kanalisati, ina~e namnamera moè da ugine u za~etku. Onaj uzurpator je jo{ìv!

RUQA: U pakao sa wim, pa dosta!

HAMLET: U odsudnim momentima treba sa~uvati pribranost. Sadavaqa da budemo svi prisebni... Svi na svojim mestima.Svako da zna svoje du`nosti. Sekire i noève u {ake!Pobijte svu gradsku i dvorsku straù! Krenimo na dvor!

STARAC I: Kraqu, na{to ùrba. Pa on je ionako ve} abdicirao.Skoro da je svaka opasnost minula.

STARAC II: Opasnost minula? Tako govore budale. Kraqu, ~uj mojsavet: obe}aj zlato iz dvorca vojnicima ako ubiju kraqai kraqicu, a duple plate kada smaknu svoje stare{ine.Ina~e ba{ tvoje glave ne}e biti!


HAMLET: Tako je, verni podanici... Uvek sam govorio da ste vi upravu. Moja vladavina bi}e na prvom mestu blaga. Nadrugom mestu – bi}e dostojna na{ih vekovnih tradicija.Moramo da vaspostavimo drevnu slavu Danske! A kako dato postignemo? Kulturom i lepotom, kaèm vam ja.Kulturom me|usobnih odnosa, kulturom u obra}awuvlastima, kulturom u podani~kim du`nostima! Jednomre~i: kulturom i emancipacijom svih nas i svakogpojedinca, kako u domu, tako i na ulici, u kafani, zastolom, pred decom, u porodici...

RUQA: (Prekida ga)@iveo kraq preporoditeq! Jedimo pristojno i pijmopristojno i na{a slava bi}e uz nas. Kakav ~as sre}ekucnu iznebuha! Jo{ Danska nije propala! Pove}ajmodanski buyet! Skinimo suvi{ne glave stanovnika, to jemoj predlog!(Glas iz ruqe)

HAMLET: Ni{ta lak{e! Hej ti! Gde je taj savetodavac? Brzo sepokaì. Izgurajte ga ovamo! Pri|i! Pri|i!

RUQA: Klekni i poqubi ~apowak zakonskom gospodaru! Hajde,ulizico, sad pokaì {ta zna{.([utiraju ga)Spremite mu pristojnu om~u.

HAMLET: Ko si ti?

KA[OS: Obu}arski {egrt, gospodine.

HAMLET: Kako ti je ime?

KA[OS: Ka{os, qubiteq dobre ka{e, gospodaru.

HAMLET: Ti nisi moj podanik, Ka{ose?

KA[OS: Ja sam iz daleka. Ali Danska mi je milija od svega. Wenasudbina je i moja. Ti si moj zakoniti gospodar i spremansam da ti verno sluìm.

HAMLET: Ka{ose, verna slugo, ba{ si me tronuo. Dajte jedan no`!

KA[OS: Ne! ne! Bi}u veran! Umem da pravim odli~ne ~izme.Budi milostiv, gospodaru, i ima}e{ najboqe ~izme uDanskoj!

HAMLET: Dajte no`!

88 Srba Igwatovi}

KA[OS: @ali}u se mojim kraqevima. Ti i ne zna{ kako su onimo}ni i koliko ih ima. Greh }e pasti na tvoju du{u! Amoè da izbije i rat. Ti ne zna{ koliko smo ratobornii koliko nas ima.

HAMLET: Primi ovaj no` kao znak moje milosti i tvoje budu}emo}i. Imenujem te prvim ministrom.

RUQA: @iveo kraq Hamlet! @iveo prvi ministar Ka{os!

HAMLET: A sada po{to smo obavili te formalnosti, smestaorganizuj napad na dvor. Za tri sata ho}u da imamwihove glave pred sobom. A ako ne bude wih, ima}emotvoju glavu, sasvim sigurno. Posle }emo pa`qivo darazmotrimo kakve si to àlbe svojim kraqevima spo-miwao.

KA[OS: Napred, huqe! Bacajte te ~a{e! Noève i sekire u {akepa da vas vidim u bojnom stroju. Tako mi slavnih predakapokaza}u ja vama {ta je gra|anski rat! Uvucite tetrbu{ine. Ostavqajte krigle. Sada vaqa dedovina da sebrani! Strojevim korakom napred mar{! Pravac – dvor!Kraqa i kraqicu meni. Da se vidi {ta je trud i ratnave{tina.

HAMLET: Tako, tako, verni podanici. Slu{ajte ovog mog ~oveka inapred dok ja ne{to ne prezalogajim.

Topot brojnih koraka. Ne{to iza toga pojavquje se Strobilo.

STROBILO: A tako ti, maj~in sine! A kamo meni jedno ministar-stvo? Pa ja sam ti pelene prao i za ruku te vodio, a timeni ba{ ni{ta. Te{ko mojoj starosti kod takveprin~evske bezo~nosti.

HAMLET: Dosta, Strobilo. Ima}e{ penzijicu i ku}icu.

STROBILO: Kakva penzijica, kakva ku}ica. O}u ja bar jedno mini-starstvo. Da se i neko od roda mog oca jednom uzdigne.Dosta smo bili prilaè i trbuhoborci. Ministarstvoil mi odma uzmi glavu!

HAMLET: Ne}e mo}i, ne}e mo}i. Ve} sam sva ministarstva ispla-nirao.

STROBILO: Onda daj da budem barem glavni poreznik.


HAMLET: Vraga, i to je zauzeto.

STROBILO: A ku}arine i mostarine?

HAMLET: Ni{ta od tog.

STROBILO: Pa {ta }u onda ja?

HAMLET: Pusti}u te da povremeno ubere{ crkveni porez.

STROBILO: Daj jo{ ne{to, vaqda sam zaslu`io...

HAMLET: I daqe }e{ biti moj prvi sluga.

STROBILO: Malo, malo...

HAMLET: I dobi}e{ pravo da ubira{ glavnu pija~nu taksu, makaru naturi!

STROBILO: Jo{ ~alabr~ak!

HAMLET: Tebi je, izgleda, malo i pola moga kraqevstva!

STROBILO: Daj mi jo{ jednu invalidninu i jednu dr`avnu nagradu...

HAMLET: Ima}e{.

STROBILO: I onda koju sitniju titulicu...

HAMLET: E, ba{ da ne dobije{ ni jednu titulu!

STROBILO: Onda mi daj da budem upravnik kojeg narodnog dobra.

HAMLET: Imenujem te po~asnim upravnikom glavne tamnice.

STROBILO: I malo da nadgledam kovnicu novca...

HAMLET: Prvi zlatnik iskovan sa mojim likom za tebe je...

STROBILO: Dao ti bog dobra, dobri kraqu.

HAMLET: Uzmi jedno kraqevsko kupusi{te.

STROBILO: Kamo sre}e da dobijem jedan kraqevski sviwac!

HAMLET: A ho}e{ li kraqevsku {amar~inu?

STROBILO: Hvala na milosti i po~asti, zadovoqan sam darovima.Vernost }e mi stostruko porasti. Dok mi moral nijespao odoh da pomognem na{oj vernoj vojsci.

90 Srba Igwatovi}

Scena na dvoru. Bedem iznad glavne kapije.

KRAQ: Lupeì, buntovnici, izdajice i krivokletnici! I to sumi neki podanici. Krenuli na zakonitog vladara. E, sad}emo da vidimo. Ova glava jo{ nije za smetli{te. Zarsam ja gradio komforni presto da mi ga preotme prvabitanga kojoj se prohte da se malo poigra kraqevstva. Aja, jok! Komandira straè ovamo!

KOMANDIRSTRA@E:

Na slu`bi, dobri kraqu!

KRAQ: Ti zna{ {ta se po gradu spravqa?

KOMANDIR: Znam, visosti.

KRAQ: I {ta si do sada u~inio?

KOMANDIR: Povedoh pregovore, gospodaru.

KRAQ: Kakvi pregovori! Da}u ja tebi. Smesta da se odbije svakodomun|avawe iza mojih le|a. Organizovati nu`nuodbranu. Tegove na vrata. Stolove. Stolice. Diìmobarikade. U kanal da se sipa voda. Vrela voda na zidove.Rastopqena smola, zapaqena ku~ina. Trice i ku~ine. Sveda si odmah u~inio. Ina~e se javi yelatu!

KOMANDIR: Dobro, gospodaru, ali ja nisam hteo da otklonim mo-gu}nost mirnog sre|ivawa odnosa. Ma~ mora da }uti kaddiplomatija zbori.

KRAQ: Ti me izdaje{, znam ja {ta se doga|a. Sad }u da te veèm.Priznaj sve, smesta.

KOMANDIR: Nude dvadeset hiqada zlatnika da im otvorim kapije, ideo plena u dvoru.

KRAQ: Kuku! Kuku! A ti? [ta traì{ od mene?

KOMANDIR: Sva|a {kodi, sva|a {kodi, dobri kraqu...

KRAQ: Smesta kaì {ta ti traì{ ina~e provali{e kapije.Prepuza{e zidove, natako{e me na raàw! Ra`wem }u jatebe! Govori, podli slugo!

KOMANDIR: Krupne re~i, krupne re~i, gospodaru! Wih predvodisposobni izdajnik, prvi ministar Ka{os, a vi treba dapredvodite nas...


KRAQ: Znam ja {ta ti smera{.

KOMANDIR: Vojnici ve} tri meseca ne primi{e platu.

KRAQ: Ali ti si dobio. Dobio si ~ak i vi{e no {to sizasluìo, kako se sada vidi.

KOMANDIR: Ni{ta se sada ne vidi, gospodaru, sem onih ubica tamo,preko zida, {to klepaju lestve da nasrnu na na{ jarak ibedem.

KRAQ: Svakome po pola zlatnika, a tebi pedeset.

KOMANDIR: Ne vaqa biti {krt u ozbiqnim prilikama.

KRAQ: Svakome po pet zlatnika i novu kapu. A na kapi poperce. Zar to nije lepo od mene? Hajde, pristani.

KOMANDIR: Kraqu, ve} ~ujem udarce po na{oj glavnoj kapiji.

KRAQ: Ima{ sto zlatnika, ima{ sto zlatnika! Zar to nijedovoqno?

KOMANDIR: Daj barem po pedeset svakom tvom slugi, a meni petstotina, za po~etak.

KRAQ: Pa to je gore nego krv da se lije!

KOMANDIR: Lele, koliko ih je na poqu ispod grada!

KRAQ: Ima{ pet stotina, izdajico!

KOMANDIR: Ni za dve hiqade im vi{e ne bih poturio glavu da jemiluju nayacima.

KRAQ: Kaì posledwu cenu, krvopijo, mozak svoj, dao bog,popio!

KOMANDIR: Meni tri hiqade a vojnicima po stotinu. Nova ode}a iobu}a. Oklopi da se iskrpe. Meni nov kow mesto onerage {to je uginula prirodnom smr}u i u dubokojstarosti. Mojoj qubavnici titula dvorske dame. A meni,kraqu, dajte va{ prsten i imenujte me glavno-komanduju}im u bici {to predstoji.

KRAQ: Dobro, de! Ali ~im se ja odmaknem vadi taj ma~ i kre}i!Mnogo se poga|a{ oko jedne jedine bitke.

KOMANDIR: Kakva bitka, ovo je rat.

KRAQ: Neka ti bude. Samo, pazi – zatri svu tu kopilad. AHamleta meni. Ja }u da mu sudim. Moral trupa diì,razvijaj zastave. Neka bude rata, neka bude huke!

92 Srba Igwatovi}

Zatamwewe. Trube, dobo{i. Nejasni poklici. Svetlo. Gospod u obla-cima, gnevan veoma.

GOSPOD: [mogqini sinovi, luda~ki porode! Zar se tako situa-cija ispu{ta iz ruku! [ibao vas demon repom! Vi stelu|i od one lude Hamleta! Zar on da bude kraq sada kadasam hteo da mu smrsim konce. \avo vas klepnuo kopitom,{ta li!

ANGEL I: Oprostite, Gospodine!

GOSPOD: Ne}e{ vi{e ti, majci, biti arhan|eo! Ovamo ta krila!Mar{ u magacin!

ANGEL I: Na slu`bi, Gospodine!(Otr~i)

GOSPOD: Izve{taji mi kasne. ^im malo zadremam da se okrepimod kakvog nebeskog ru~ka ispadnu same sviwarije. Mojavojska izgubi svako strahopo{tovawe i poblesave odtaroka, pokera, tre{eta, ajnca, {napsa, tablaneta i`andara. Ovamo! Ti, ti, tebi govorim, repowo! Smestada zatrubi{ u tu tvoju trubetinu i da objavi{ op{tumobilizaciju nebeske vojske.

ANGEL II: (Trubi kroz sklopqene {ake)

GOSPOD: Gde je taj Mihael?

MIHAELARHANGEL: Zdravo, otac Bog. Tu sam, pozad tebe.

GOSPOD: Kada }e{ nau~iti da govori{ po regulama.

MIHAEL: Odma, odma, sad kimnem po tim gegulama, da vide tebe,otac Bog!

GOSPOD: Ti si pijan ko tresak!

MIHAEL: [to jes, jes. Sam pijan, ama nisam lud, otac Bog.

GOSPOD: Smesta da si se istreznio.

MIHAEL: Da mi o~ita{ jednu molitvu za mamurluk.

GOSPOD: Kakva molitva, kakvi bakra~i! Prekrsti se triput izazovi moje ime i odmah }e da te pro|e.(Pauza)@ivotiwo, pa ti ne ume{ ni da se prekrsti{, oca ti.


MIHAEL: Oca nemam, majka nemam, otac Bog. Ti mi bude{ kako ocai majka.

GOSPOD: Koja li suklata postavi ovo zvere za zapovednika mojevojske? Svuda vidim izdaju, svuda |avolske kanye.

ANGEL II: O~e, u tome i jeste stvar. Demon nadigra tvoje vrlevojnike u svim zemaqskim i nezemaqskim igrama sakartama, kockom, yepnim ruletom pa do broja dlaka utvojoj bradi!

GOSPOD: [tene, zar sad to da mi kaè{. Tako on uni{tava moralmojih trupa. Za{to ga nisi {ibao?

ANGEL II: [ibao sam ja wega, ali {iba sad ba{ kao da mu prija.

GOSPOD: Jesi li mu ~itao svete kwige?

ANGEL II: Jesam, Gospodine.

GOSPOD: I {ta on kaè?

ANGEL II: Amen, amen kaè.

GOSPOD: Vidi drskosti obu~ene u dlaku. Odmah da se zamenikorba~, mora da je i wega zama|ijao. Vojsci da se ~itavelika molitva, svi u pokornosti da zazivqu ime moje.Gde je ona marva Mihael?

ANGEL II: Zaspao ti pod prestolom, Gospodine.

GOSPOD: Sad }emo da ga probudimo jednim posve}enim {utom.

MIHAEL: Nemo, oca Bog! Sam sawao ne{to lepo, oca Bog.

GOSPOD: Smesta da skupi{ vojsku, nebo da zagrmi, muwa da sine,stvor ~ove~iji da drhti!

MIHAEL: Bude, oca. Bude sve, nema briga da te brine.

GOSPOD: [ta sad radi ona ìvotiwa Hamlet?

ANGEL II: Jede i pije kao da nikad nije, Gospodine. Ne izbija izkr~me.

GOSPOD: A vojska wegova?

ANGEL II: Predvo|eni Ka{osom provali{e gradski bedem.

GOSPOD: Ne vaqa, ne vaqa. Dok se ja ovde majem sa vama oni dole~uda ~ine. Gde je Strobilo?

ANGEL II: Dok se okolo bitka bije, on otpozadi potkopava riznicui sprema se da provali do blaga.

94 Srba Igwatovi}

GOSPOD: E, taj ~ova mi se mal~ice i dopada. Bi}e i od wegane{to. [ta vidi{ jo{?

ANGEL II: Kraq drhti u kuli, a mater Hamletova, ona buko`dera,r{um ~ini gde god se pojavi.

GOSPOD: @ena da joj nema para. Znam ja to. Neka ratuju, nekaratuju. Bi}e im mir sla|i, ~e{}e }e pomiwati moje ime.Da se zapamti! Ni{ta nije simpati~no tako kao kakavmali rati}. Obe strane se zakliwu, a ja uìvam iseirim. Posle me jo{ vi{e hvale i zazivqu. Moja mo}raste, a demonova opada. Wegova nemo} me zabavqa.Zlo}u mogu da iskoristim kako ho}u, a sav greh ide nawega. Fino, fino. Ko bi se, sem mene, toga setio? Sadsamo treba sa~ekati pravi trenutak da se obznani na{eprisustvo.

Zatamwewe. Hamlet, na pre|a{wem mestu.

HAMLET: Kako napreduju moji verni podanici?

STARAC I: Ne moè biti boqe, gospodaru.

STARAC II: Ne moè biti boqe, ne moè biti boqe, tako govorebudale. Bojim se neke izdaje ili nesagledivog ~ina. OnajStrobilo dovoqan je da smuti ne jednu ruù nego i samupresvetu promisao.

HAMLET: Bogato ga obdarih. No on i ne sluti {ta mu pripremam.

STARAC II: Gde li taj sada rovari?

GLASNIK I: Uàs, izdaja! Kraqu, Strobilo pokvari sve!

HAMLET: [ta biva, pri~aj, pa da i du{a da ti je u nosu?

GLASNIK I: Taman smo provalili zid i zapo~eli megan u prvomdvori{tu... O, kraqu, koliko qutih rana zadobih ti jatu... Kakvi buboci!

HAMLET: Nagrada sledi, sada pripovedi!

GLASNIK I: Huqa Strobilo u riznicu za|e straga i tu se pokopasvaka na{a nada!

HAMLET: Vaj, izdaje, vaj, izdajnika! Na ve{ala }e ~im bude pri-lika.


GLASNIK I: Podanici ti smesta ostave bojno poqe i u gomili navaleda na ahare dowe.

HAMLET: Govori, dok ti jezik ne i{~upah! Nikad jo{ ne bejah natakvih mukah!

GLASNIK I: Bojno poqe ostade na materi ti i kraqu, a tvoji poda-nici po zlatu, po o~evini tvojoj, sada se gu`vaju ivaqaju.

HAMLET: Pqa~ka u toku! Gde mi je ma~?

STARAC I: Na boku, kraqu, na boku!

HAMLET: Li~no idem izdajnike da sredim pa makar pao u bojunesrazmernom. Glava mi drhti, na ma~u titra, sudba jemoja sada vrlo hitra!

GLASNIK II: Slava, gospodaru! Kakav trijumf! Fortuno! Ima da sepamti i potomstvu peva uve~e kraj vatre pre no narodzeva.

HAMLET: [ta sad bi?

GLASNIK II: U riznici na|o{e gomile trulog li{}a. Narod serazgnevi pa na dvor nasrnu. Sad }e biti sva{ta!

HAMLET: Tako, tako, nek skapa stari tvrdac! Neka mu {krtarewedo|e u podgrlac! @iva ga hvatajte, da nam blago izda!Gde li ga sakri, matora {mizla? Glasnika oba, sadapohitajte, sve`e izve{taje smesta doturajte!

STARAC I: Vidi se sada na ~ijoj strani je Bog!

HAMLET: Kakav Bog! Sve to u~ini Strobilo. Bo`ja ga ru~icablagoslovila. Ja mu li~no u{i i{~upao. Pa ipak miuslugu u~ini, taj podli tuwavko. Da}u mu jo{ dve titule.Neka bude Lizoguz glavni, vojvoda od Sanitarije!

STROBILO: (Ulazi)Bog te blagoslovio za te re~i, dobri kraqu!

HAMLET: @iva zveri, ti `deravcu, sad ti derem odmah ko`u!

STROBILO: Ja nevera nikad bio nisam, nit sam bio nit }u ikad biti.Nevera se tebi domun|ava, name{ta se da u krilu spava.Ovaj starac {to ne vredi zlatnik uputi me da riznicusru{im. Re~e meni: naredba je takva, od Hamleta, odna{ega kraqa! Da se blaga domognemo svojski za oru`jei za hranu vojski!

96 Srba Igwatovi}

STARAC I: E, tako mi brade moje sede ja ne rekoh {to huqa sadsvede.

HAMLET: Ima ne~eg trulog u dràvi Danskoj! Pamet mi zastaje,kako da presudim? Da vas stavim na ispit! Priznawe daiznudim? Ili da sve to obavimo u miru? Pri~awa dosta!Ponovo da se dela. Oklope da na|emo, da odenemo tela.Vaqa se prima}i bojnom poqu da ohrabrimo ~ete ukona~nom juri{u.

Odlaze. Zatamwewe. Puno zvukova, jecaji, krici, odjeci no}ne bitke.Lagano svetlo. Dve prilike se sudaraju uz je~awe i prokliwawe.

HAMLET: Vrag ti glavu pozobao!

STROBILO: ]uti, izdajni~e, ne odaj na{ poloàj nikom!

HAMLET: Sam si izdajnik, i ja }u da ti sudim.

STROBILO: Ne budi lud. Pa zna{ da sam od na{ih.

HAMLET: Kojih na{ih? Koga ti sluì{?

STROBILO: Kraqa na{ega, svaka mu slava i hvala, milost i ~astmeni i ovaj no` tebi.(Potegne no`)

HAMLET: Polako, budalino! Mogao si me i ubiti tim noèm.Ovako }u ti ja presuditi.

STROBILO: Milost, milost! Pra{taj ìvot i sluì}u te verno kao{to sam sluìo gospodara princa Hamleta.

HAMLET: To si ti, vrli Strobilo!

STROBILO: Gospodaru Hamlete!

HAMLET: Kakav ~udan susret. Posle tolike slave i ~asti i bojakrvavoga evo nas kako se {uwamo kao dve huqe na ovomrazboji{tu. Strobilo, dragi, zna{ li bar ko je pobedio?Mi ili oni?

STROBILO: Trebalo bi da smo mi, ali mo`da su i oni.

HAMLET: Dovraga. Glava me boli. Ne mogu ni{ta da shvatim.Bitka je bila i krvca se lila, a tada sam utonuo u mrak.Sedimo, Strobilo, i dok ~ekamo malo mese~ine, da bi sei{ta moglo razabrati, pri~aj mi kako se odvijao na{


rat dostojan opevawa. [ta Ahilej zna~i spram Hektora,{ta li Hektor kraj verna Strobila? Pri~aj, gorim odnestrpqewa da sve saznam. Jer, kaèm ti, na moj um se utrenutku spustila mra~na zvezda, zvezda izdaje, hitnutanekom crnom, nebeskom rukom, i ja zaboravih sve isnevah do duboko u no}. A tada se probudih i krenuh davidim {ta se zbilo, da spoznam bedu ili na{u novu slavui mo}.

STROBILO: Slabo ti ja mogu pomo}i. I mene povitlaju u tommeteù. Tada utekoh u ~estar podno dvora. U smrdqivomsviwcu probdeh vreme. Od sramote i stida kosa miposede.

HAMLET: Onda da spavamo. To jest, ja. A ti u izvidnicu. Kraq tinare|uje, mora{ da slu{a{ ako èli{ da sa~uva{ sveone titule koje sam ti darovao.

STROBILO: Idem, ali mi se koà nabira na {iqak!

HAMLET: Ni{ta ne brigaj, to je dobar znak.(Zaspi)

STROBILO: U izvidnice se ne {aqe budu}i ministar. Ali do}i }e imoj ~as, do}i!(Odlazi)

Svi}e. Trube, dozivi izdaleka, zveckawe oru`ja, topot nogu. Mala grupaprilazi usnulom Hamletu.

KA[OS: Gospodaru, kraqu Hamlete. Zao san u zao ~as. Ustajte da~ujete strahotu od novosti. Izma~e nam kraq jutrosrano prema granici jer u dràvu upade i krenu sveètrupe na sve nas glavom ona huqa stostruka, For-tinbras!

HAMLET: Danska ima novog pretendenta. Stra{na je to vest.Stra{na li bu|ewa. Hej, Strobilo!

KA[OS: Taj je ve} podbrusio pete.

VOJNIK: Meni se ~ini da opkoqavaju mesto ovo.

HAMLET: Be`mo pre no nam zapevaju posmrtno slovo.

KA[OS: Gospodaru, smesta na|i spas.

HAMLET: Nek Strobilo razmi{qa i za nas. Beìmo wegovimtragom. Narod }e uvek biti uz nas. @ivela Danska! DoleFortinbras!

98 Srba Igwatovi}

Glavna kapija dvora. Uz zvuke truba ulazi Fortinbras sa jakom prat-wom.

FORTINBRAS: Klisnu{e pacovi. Nova }e borba sa wima, kad tad, da seotvori. Danska ne moè imati tri kraqa. Ja zakonnisam, al zato mi je ruka gvozdena. Vojnici vi~ite:@ivela Danska! @ivela pobeda!

Vojnici i ruqa: @ivela Danska! @ivela na{a pobeda.

FORTINBRAS: (Ruqi)Pokojnog vam kraqa da osvetim ~ast naumio sam. A sapodanicima do|oh da stvorim malo reda kod vas. Ime-nujem se privremenim danskim kraqem.

RUQA: @iveo privremeni danski kraq! Dole Hamlet i bagra!Sna{la ih beda svaka! Imamo novog kraqa, u oklopu!Imamo kraqa junaka!

FORTINBRAS: Bacite im koji moj zlatnik. Neka se vidi kako ja Danskuqubim.

Duè zatamwewe. Muzika. Mar{evi. Doga|a se posle vi{e dana.

HAMLET: (Gaze}i kroz no})Kakva pomr~ina, drugari. O blatu da i ne pri~am. Dawuspavamo, no}u beìmo po Strobilovom tragu. Gde li naszavede taj prokletnik?

KA[OS: Gospodaru, nije mi jasno za{to misli{ da smo mu natragu?

HAMLET: Mo`da i nije wegov, ali trag novca jeste. U gu`vawuonom odnese nam kasu!

VOJNIK: Kao da je kr~ma negde u blizini. Miri{u ov~etina ibeli lukac, kraqu!

HAMLET: Vaqa da se svrati. Lupeù kr~marski, smesta vrataotvori!

KR^MAR: Velmo`na gospodo, na uslugu vam dvori!

HAMLET: Vrata zatvaraj, zakupili smo sva mesta. Iznesi jela,iznesti testa!


KR^MAR: Bogu hvala, dobih goste prave! Ne ko onaj drowa {to prevas pristiè. Ode}a mu smrdi, a ~im zine laè.

HAMLET: Smesta nam ga izdaj. Gonimo ga danima. Oru`nici smokraqevi, a to je lupe` nad lupeìma.

KA[OS: Kako bi bilo da ga u yak spetqam?

HAMLET: U yak, u yak! Kr~maru, daj jedan yak smesta.

Odlaze van scene. Lupa i vika. Strobilov glas.

STROBILO: Upomo}, hri{}ani! Robe me i koqu! Po{tenog trgovca!Ho}u ìvot da izgubim! Zlatnu glavu svoju!

HAMLET: Spomiwe zlato. Dr` wegove torbe!

STROBILO: Ne}u ih predati bez samrtne borbe!

VOJNIK: Mazni ga jo{ jednom!

Izvode Strobila drè}i ga izme|u sebe.

HAMLET: Kr~maru, dobro uè daj!

KR^MAR: Nije mi usluge platio.

HAMLET: Dobi}e{ i nagradu ~im om~u huqi nataknemo i ispu-nimo pravdu.

Zatamwewe. Gone Strobila izme|u sebe.

HAMLET: Od mene pobeè, podlacu gadni. Ipak }e moja ruka da tisudi.

STROBILO: Neka me barem zlatnici iskupe.

HAMLET: Plen od moje o~evine.

STROBILO: Spasih ga savesno od nasiqa svih.

HAMLET: Ti, najve}i nasilnik!

STROBILO: Znao sam da }emo se sresti.

HAMLET: Kad zastanemo i prebrojimo {ta je u vre}ama mo`da }uti se i smilovati.

Zastanu i posedaju.

STROBILO: Kad ja po|oh kao kona~ar, da vam ugoda do~ek pripremimi skupim najamnu vojsku...

HAMLET: Lepe su ti re~i.

100 Srba Igwatovi}

STROBILO: ûh da Danska stewe pod nasilnikom Fortinbrasom.Tada se moje srce uzbuni, zatalasa se plamen u grudima ire{ih da odolim svim napastima.

HAMLET: [ta li rade moji podanici verni?

STROBILO: êkaju tvoj glas i od tebe spas.

HAMLET: (Posko~i)Okre}i natrag iz ovih stopa! Dajte mi oru`je, dajte mikowa!

STROBILO: Obuzdaj pravednu èstinu, kraqu moj! Ja treba da svepripremim za quti boj!

HAMLET: Tako je, skupqaj najamnike. Bi}e{ glavnokomaduju}i.Kaznimo izdajnike!

STROBILO: Po~nimo od ovoga!(Pokazuje na Ka{osa)

KA[OS: Wegove optu`be zvu~e ludo.

STROBILO: Trpajte ga u yak. Neka se pokaè u borbi, na delu. Datamo vidimo wegovu glavu smelu.

Trpaju Ka{osa u yak.

HAMLET: Sad napred, Strobilo. Novac ne {tedi. Vojsku da sku-pimo, pa {ta usledi!

Zatamwewe. Mar{evi. Vojni~ke psovke. Trupe u mar{u. Svetlo.

HAMLET: Najamnici su tu, vreme je da se ve}a.

STROBILO: Ratnim se planom um moj bavi.

HAMLET: Pri~aj jer me spopada stotine muka. O, {to me otac mojza rat ne {kolova!

STROBILO: Bacimo im jabuku da na wu nasrnu, a onda ih najamnicimaudrimo ko boqke u trbuhu!

HAMLET: Po~iwem da shvatam. [ta jabuka da bude?

STROBILO: Ti, kraqu!

HAMLET: Radi{ mi o glavi! Ne pecam se ja na tu udicu!

STROBILO: Onda im poturimo dràvnu blagajnu.


HAMLET: Ni to ne}e i}i.

STROBILO: Ne mora da bude puna.

HAMLET: Tako je ve} boqe. Podvala je podvala.

STROBILO: Puna suvog li{}a i ne{to zlata preko. Pomo}u na{ihqudi javimo im gde si je smestio.

HAMLET: E, to je boqe. Idi i pripremi.

Strobilo odlazi.

HAMLET: Imam ja i li~ni ratni plan. Nek u pravoj blagajni,umesto blaga, drema zato~eni Ka{os. Strobilov planprozreh odjednom.(Odvezuje vre}u i {utira je)

HAMLET: Izlazi, Ka{ose, verna slugo.

KA[OS: Jest, sad kad mi namestiste dva-tri rebra. Ba{ ne}u!

HAMLET: Da si iza{ao {to pre i {to boqe.

KA[OS: Meni je dobro i ovako.

HAMLET: Ponovo si dobio moje poverewe. Izlazi. Imam misijunamewenu samo tebi!

KA[OS: (Proviri iz vre}e)

HAMLET: Darujem ti drugu vre}u.

KA[OS: (Zavla~i se natrag)Iz jedne tamnice u drugu, goru. Podlost i licemerjevladaju na dvoru.

HAMLET: Prelazi{ u vre}u gde beja{e kasa.

KA[OS: Zaista, ba{ u praznu vre}u?

HAMLET: Blago }u sakriti. Ja ne verujem Strobilu.

Ka{os izlazi iz vre}e.

KA[OS: Kad je tako, evo ruke moje. Slu{a}u te mnogo boqe noranije, visosti.

HAMLET: Namesnik }e{ biti u zemqi gnusnog Fortinbrasa ~im gabacimo na kolena. Osveta, stra{na osveta!

Ka{os ulazi u vre}u. Hamlet odnosi zlatnike.

102 Srba Igwatovi}

STROBILO: Maj~ice beslovesna! Nisi ti tek tako mene rodila da bime buzdovanima mlatili i kopqima bu{ili. Bitka }ebiti ne~uvena, preslavna. A {ta mi vredi ako poginem!Da me spevaju u pesmama? Primih Fortinbrasove uhode idare. Samo, treba zbrinuti i Hamletove zlatnike.Blagajnikom glavnim sam }u da se stvorim. Smesta odohpo vre}u, za blagom ve} gorim. Nek se budale s obestrane tuku. Odoh sa kasom, tako mi Svete Deve!

Grabi yak sa Ka{osom.

STROBILO: Hamletovi zlatnici kao da se mnoè. [to su duè uvre}i, sve su teì. Sa vre}om }u da probdim sudbonosne~ase. Bitka se ve} sprema, po~uj ove glase!

Zatamwewe. Ratna huka iza scene, topot kopita i poklici. Preko scenepretr~avaju obe vojske, gu{awe, jauk umiru}ih. Rasvetqewe...

HAMLET: ([epa zbog povre|ene noge)Opet krv se lila. Jaoh! Nogo, noìce! Ni beàti mi sene da. [ta u~ini neverni Strobilo! U ruke krvopijiFortinbrasu me predade, rawenog i napu{tenog. Alineko ide? Sad }u da legnem i da se na~inim mrtvim, pa davidimo {ta sledi.

FORTINBRAS:(S povre|enom rukom i zamotanom glavom ulazi s drugestrane)Izdaja me skoli. Pobego{e paèvi, vitezovi i doglavni-ci. Ostadoh sam samcit, u slici i prilici. Juh! Juh! Lele!Zar sudbina je vladaoca da mu u nevoqi prostak koùodere? Sad }u da legnem naspram ovog mrtvaca i da sena~inim mrtav. Pa {ta mi sudba donese.(Legne potrbu{ke naspram Hamleta)

HAMLET: (Koji je ~uo samo mrmqawe, pridigne se i progleda)Vitez je neki, i to tu|i.

Fortinbras se malo pomeri, Hamlet opet brzo prilegne.

FORTINBRAS: Od ovog mrca zapahuje me neki smrad. [ta je sad, tu je.Vaqa da se podnese.(Za`muri)

HAMLET: Kad bih mogao da se do~epam ode}e ove huqe, pa da sekroz tu|u vojsku provu~em bezbednije.


FORTINBRAS: (Gleda)S protivni~ke je strane. Da mu smaknem ogrta~ i oznaku,mo`da bih mogao da se prodenem kroz Hamletovu vojskujaku.

ûju se koraci van scene. Hamlet i Fortinbras leè nepomi~no. UlaziStrobilo koji vu~e poznati veliki yak.

STROBILO: Bi {ta bi. Mada ne znam {ta je bilo. Mutno ne{to.Mnogo je vojske izginulo. Vidi le{eve ove. Pado{e udvoboju stra{nom. Ko zna koji od wih beja{e krvo-èdniji. Dohvati{e se i iskrvari{e zajedno, jedan po-red drugog.

[utira Fortinbrasa i Hamleta.

STROBILO: Do{o vam crni petak. Ako kad ste budale. Kod mene jezlato, a budale nek hrane mrave.

Sedne le|ima okrenut “mrtvacima” i dre{i yak.

STROBILO: Ala je to zapetqano. Pa {ta mora da se odre{i. Sayakom se te{ko beì, sa punom kesom se leti. Uze}u tekza potrebu, a ostalo da se sakrije. Vaqa misliti na spas,a novac na sigurnije. Za bele dane. Za bele poklade imrsni utorak. Eto, odre{ih yak.

Strpa ruku unutra i izvu~e Ka{osa za kosu. Obojica vri{te. Ska~u ibeè svako na drugu stranu. Hamlet i Fortinbras se podiù na kolena igledaju jedan drugog s nevericom.

FORTINBRAS: (Glasom la`no sigurnim i srda~nim, u stvari punimzebwe)Otkud ti, brati}u Hamlete?

HAMLET: A tebe, dragi Fortinbrase, kakvo dobro nanese?

FORTINBRAS: Moji pozdravi, susede, otkad se nismo sreli!

HAMLET: Odavno, odavno, rastavi{e nas godine i svet beli.

FORTINBRAS: A zavadile nas neverne sluge, psi im kosti jeli.

HAMLET: Podlac Strobilo i huqa Ka{os zatrova{e moju pitomunarav.

FORTINBRAS: Savetnici moji, zmije zle, na tebe me digo{e, vaj, onesre}e!

104 Srba Igwatovi}

HAMLET: Duboko àlim ovaj zli udes.

FORTINBRAS: Predlaèm da na wima iskalimo pravedni bes. Zarpodanici smeju da obmawuju vladare?

HAMLET: Ne, tako mi vrline i pravde!

FORTINBRAS: Plemenita krv mora da se ~uva. Za{to smo kraqevi negoda se razumemo? Hodi da te poqubim u oba uva i obraza.

HAMLET: Privinu}u te na ove uzbu|ene grudi. Druè mili, kraqu,visosti!

FORTINBRAS: Zakliwem ti se na ve~no prijateqstvo. Sam }u tipomo}i da podigne{ oboreni presto.

HAMLET: Tvoje re~i poti~u iz srca. Vidim da u wemu nebeskapravda grca.

FORTINBRAS: Predlaèm sve~ano hiqadugodi{wi mir.

HAMLET: Qubim ti ~asno lice. Hiqadu godina ti bio ìv!

FORTINBRAS: Ime ti spomiwano u narodima svim!

HAMLET: Kakvog te sada vidim, uvek tako svetlog da te vidim!

FORTINBRAS: A huqe oko nas kazni}emo iz sve snage.

HAMLET: Da im vi{e nikada na pamet ne padne da izme|u dvapravedna kraqa rovare, smi{qaju spletke, kuju zavere!

FORTINBRAS: êstito zbori{, mili Hamlete!

HAMLET: Srce se moje oko tvog plete!

FORTINBRAS: Na{a }e kraqevstva biti zona mira.

HAMLET: Pi{imo ugovor, potpisujmo, da ~itav svet sazna.

Pribliàvaju se jedan drugom, i daqe na kolenima.

FORTINBRAS: Daj da te poqubim za te svete re~i!

HAMLET: Da stegnemo desnice za ovaj dogovor svevaè}i!

FORTINBRAS: Kako }e sada tek podanici da nas vole!

HAMLET: Kakve }em samo pesme o nama da se stvore!

Pribliìv{i se sasvim obojica potegnu noève, udaraju jedan drugog,okre}u se i na kolenima beè ka ivicama pozornice.


HAMLET: Ovome se nisam nadao od tebe, podli mirotvor~e!

FORTINBRAS: Ni ja od tebe, prqavo {tene!

Umiru u dva grozna ropca.

Poluzatamwewe. Vojnici u raznim uniformama, uz trube i dobo{e,prolaze u dnu scene. Pogrebni mar{evi. Tu`ne pesme. Rasvetqewe.

Hamlet i Fortinbras ustaju, cirkuskim pokretima poka`u publicibezopasne pozori{ne no`eve, bez o{trica. Prilaze jedan drugome irukuju se. Potom se dugo i srda~no qube u oba obraza. Preme}u}i se prekoruku (“zvezda”), uz prigodne povike “Hopa! Cupa!” nestaju sa sceneodlaze}i u suprotnim pravcima.

KRAJ

106 Srba Igwatovi}

srba igwatovi} - rastko.rs · oko bdi nad nama. i onda kada smo tu`ni, i kada smo radosni, pa i...

Documents