sr - subjekti ostavinskog postupka

SADRŽAJ

Uvod.................................................................................................................................................2

1. Ostavina..................................................................................................................................4

2. Nadležnost suda......................................................................................................................6

3. Ostavinski postupak................................................................................................................7

4. Prethodne radnje u ostavinskom postupku..............................................................................9

5. Subjekti nasleđivanja............................................................................................................10

Zaključak........................................................................................................................................15

Literatura........................................................................................................................................16

Subjekti ostavinskog postupka

UvodPrema Zakonu o nasleđivanju član 206. do 236. smrću čovekovom otvara se njegovo nasleđe.

Isto dejstvo ima i proglašenje lica za umrlo.

Dakle, prema Zakonu nasleđe se otvara po službenoj dužnosti. Međutim, u praksi se to ne dešava,

zbog čega je potrebno sudu podneti Predlog za ostvarenje ostavinskog postupka.

U Predlogu treba navesti podatke koji se odnose na preminulo lice: ime, prezime, prebivalište,

podatke iz lične karte, datum smrti. Zatim, kao dokaz treba priložiti original Izvoda iz matične

knjige umrlih ili njegovu overenu fotokopiju.

U nastavku Predloga treba navesti šta ulazi u ostavinsku masu preminule osobe. Odnosno, treba

navesti sve nepokretne i vrednije pokretne stvari, pri čemu ih treba individualizovati na način što

kod parcela treba navesti njihov katastarski broj i površinu, kod kuća, stanova takođe njihove

brojeve prema posedovnom listu, adresu i površinu. Za ove činjenice treba priložiti dokaze koji

su bili pravni osnov za svojinu pokojnika. Kod pokretnih stvari, motornih vozila na primer treba

priložiti saobraćajnu dozvolu ili kupoprodajni ugovor, kod oružja oružani list.

U daljem tekstu Predloga, treba navesti sve zakonske naslednika na način što treba navesti

njihova imena i prezimena, srodnički odnos sa pokojnim I prebivalište. Na kraju, ovlašćeni

podnosilac predloga potpisuje predlog i predaje nadležnom Osnovnom sudu-sudu gde je pokojni

imao prebivalište.

PRIMER:

OSNOVNI SUD U ______________

Petar Petrović iz ____________ ul. _____________, sin pok.

Milana Petrovića iz ___________ ul. ______________ podnosi:

R a d i: pokretanja ostavinskog postupka, u 2 primerka, sa _____ priloga

PREDLOG ZA POKRETANjE OSTAVINSKOG POSTUPKA

Pok. Milan Petrović iz ___________ ul. ___________ preminuo je dana 1.2.2002. godine u

Zrenjaninu, a odzakonskih naslednika ima sina.

2


Petra Petrovića iz ____________ ul. _____________ i ćerku Milicu Belić iz

_________________ ul. _________.

DOKAZ:

1. Izvod iz matične knjige umrlih za 2002. godinu br. _______ za matično područje Opštine

Zrenjanin.

2. Izvod iz matične knjige rođenih za Petra Petrovića za 1949. godinu br. ________ za matično

područje Opštine Zrenjanin.

3. Izvod iz matične knjige venčanih za Milicu Belić za 1990. godinu br. ________ za matično

područje Opštine Sombor.

Od imovine ostavilac je posedovao _______________________________________________

(navesti pojedinačno svu imovinu: nepokretnosti a ukoliko je ostavilac posedovao grobno mesto

potrebno je i njegaobuhvatiti predlogom, jer je nasleđivanje jedini način da se pravo na grobno

mesto prenese na drugog ipokretne stvari, koje imaju određenu vrednost, na primer novčana

sredstva, dragocenosti, umetničkepredmete, vozila, oružje i slično).

D O K A Z: (Dostaviti odgovarajuće dokaze o vlasništvu nad navedenom imovinom). Ostavilac

nije iza sebe ostavio testament. Prema tome, predlažem da sud zakaže ostavinsku raspravu na

kojoj bi se zaostavština raspravila pozakonskom redu nasleđivanja i da se na nju pozovu:

Petar Petrović iz ______________ ul. _______________ sin ostavioca i Milica Belić

iz ______________ ul. _______________ ćerka ostavioca.

U __________ dana _______ 2002. godine

NASLEDNIK

3


1. Ostavina

Ostavina predstavlja skup procesnih radnji pred sudom koje imaju za cilju tvrđivanje

naslednopravnih posledica ostaviočeve smrti. Sudski postupak za raspravljanje ostavštine uređen

je Zakonom o vanparničnom postupku. Postupak se pokreće po službenoj dužnosti ( ex officio),

tj. čim sud sazna da je neko lice umrlo ili da je proglašeno za umrlo. Pored pokretanja po

službenoj dužnosti, inicijativu mogu dati I zainteresovana lica (bilo naslednici ili neki drugi

korisnici iz nasleđa). Ova inicijativa se može učiniti predlogom za pokretanje postupka, a uz

predlog potrebno je dostaviti i smrtovnicu ili izvod iz matične knjige umrlih, odnosno rešenje o

proglašenju lica za umrlo, kao i popis i procenu imovine. Ostavinski postupak se sastoji iz dve

procesne celine:

1) prethodni postupak;

2) postupak za raspravljanje zaostavštine.

Što se tiče predmeta ovog postupka, njime se utvrđuju sledeće činjenice:

1) ko su naslednici ostavioca, ko su legatari i ostali korisnici iz zaostavštine ( naravno ukoliko

ima singularnih sukcesora ostaviočevih prava );

2) koja imovina ulazi u sastav zaostavštine;

3) koja prava naslednici imaju, tj. obim prava univerzalnih i singularnih sukcesora. U suštini

ostavinski sud ispred sebe ima tri zadatka. Prvi bi bio da utvrdi tačan sastav zaostavštine, drugi da

utvrdi osnov nasljeđivanja, odosno da utvrdi da li se radi o zakonskom ili testamentalnom

nasljeđivanju, i treći zadatak bi bio da utvrdi ko su univerzalni sukcesoriostavioca, njihove

nasljedne kvote, kao i ko su singularni sukcesori kao i neki drugi korisnici i njihov obim prava. U

svemu ovom ostavinski sud postupa po pravilima parničnog postupka kao opštim i po pravilima

vanparničnog postupka i u njegovim okvirima ostavinskog postupka kao posebnim (shodno

pravilu lex specialis derogate legi generali ).

Iz gore navedenog vidimo da je ostavinski postupak deo jedne šire celine. Iz toga možemo

zaključiti da u njemu važe sva pravila parničnog postupka, naravno ukoliko zakonom nije šta

drugačije predviđeno. Međutim, ostavinski postupak ima i nekoliko specifičnosti, koje ponekada

4


predstavljaju i odstupanje od pravila parničnog postupka. Te specifičnosti bi se ogledale u

sledećem :

1) parnični postupak pokreće stranka koja smatra da joj je neko njeno građansko pravo

povređeno ili ugroženo, pa se samim tim i pojavljuje u ulozi tužioca u sporu.

Nasuprot tome, ostavinski postupak karakteriše pokretanje ex officio, i to čim sud nadležan za

raspravljanje zaostavštine sazna za delaciju. Postupak se može inicirati i na predlog

zainteresovanih lica, ali to ne menja oficijelni karakter ovog postupka. Ovdje se ovim predlogom,

odnosno aktivnošću ovih lica, sud samo obaveštava o pravno relevantnim činjenicama za

pokretanje postupka, a naravno o samom pokretanju postupka odlučuje uvek ostavinski sud.

2) Druga specifičnost ogleda se u ishodu radnji strana u postupku. Na vođenje samog postupka

utiču i stranke i to naročito putem svojih dispozitivnih radnji (ukoliko se desi da jedna od

stranaka povuče tužbeni zahtev, postupak će biti okončan). U ostavinskom postupku, sud

započeti postupak sprovodi do kraja, i radnje stranaka nemaju uticaja ni na tok kao ni na tok

postupka.

3) Treća specifičnost je u ulozi suda u pribavljanju dokaza. U parničnom postupku ta aktivnost je

po pravilu prepuštena strankama. Za razliku od parničnog postupka, u ostavinskom postupku sud

donosi odluku i ceni dokaze koje su stranke podnele, kao i dokaze koje je sam sud pribavio

službenim putem.

4) Četvrta specifičnost je u sastavu suda prilikom donošenja odluke. U parničnom postupku

vlada načelo neposrednosti, tj. prilikom donošenja odluke sud treba da ima isti sastav koji je imao

i u vreme izvođenja dokaza i vođenja rasprave, odnosno u vreme zaključenja glavne rasprave. U

ostavinskom postupku važi sasvim suprotno.

Postupak se zasniva na načelu posrednosti, i odluku može doneti i sudija koji nije vodio

ostavinsku raspravu. Razlog ovog načela možemo naći što u potrebi za sto većom

ekonomičnošću i efikasnosti što u činjenici da odluka ostavinskog suda može uvek biti

korigovana u parničnom postupku.

5) Peta specifičnost je u samom odlučivanju. Sud u parničnom postupku odlučuje na osnovu

usmene rasprave (načelo usmenosti), dok u ostavinskom postupku sud može doneti odluku i bez

usmene rasprave, moguće je čak i da se stranke uopšte ne pojave. Dovoljno je da stranke svoje

izjave upute sudu u odgovarajućoj pismenoj formi.

5


6) Šesta specifičnost se sastoji u samoj vrsti odluke. Sud o predmetu u parničnom postupku

odlučuje presudom, uz pojedine izuzetke (u sporovima zbog smetanja poseda, pri odlučivanju o

troškovima postupka). U ostavinskom postupku sud donosi svoju odluku u vidu rešenja.

7) Sedma specifičnost je u pogledu prirode samog postupka. Parnični postupak je dvostranački, i

u njemu postoje uvek dve stranke: lice koje zahteva zaštitu nekog svog subjektivnog prava i lice

prema kome se ta zaštita traži. Ostavinski postupak nema tu odliku. U njemu se pod pojmom

stranke podrazumeva sva ona lica koja tvrde da im po bilo kom osnovu pripada neko nasljedno

pravo. Otuda se ponekad strane u vanparničnom postupku nazivaju „ućesnicima u postupku“.

2. Nadležnost suda

Što se tiče nadležnosti suda, u naslednom pravu osnovno pravilo za određivanje sudske

(apsolutne) nadležnosti domaćeg suda je forum rei sitae. Na osnovu ovog pravila nadležnim

sudom će se proglasiti onaj sud na čijem se području nalazi ostavinska masa. Ovo pravilo važi za

nepokretnosti. Međutim, drugačija je situacija kada su u pitanju pokretne stvari. Naime, ukoliko

je ostavilac stranac, a zaostavština ili njen dio se sastoji od pokretnih stvari koje se nalaze na

teritoriji naše zemlje, biće nadležan inostrani sud, odnosno sud zemlje čiji je državljanin bio. I od

ovog pravila postoje izuzeci: u slučaju da je drugačije uređeno međunarodnim ugovorom, ili ako

nadležnost našeg suda proizilazi iz zakonskih odredaba ostaviočeve države, ili ako sa tom

državom ne postoji reciprocitet.

Nadležnost suda deli se na : 1) stvarnu ; 2) mesnu i 3) funkcionalnu.1

1) Stvarno nadležan sud za raspravljanje zaostavštine u Republici Srbiji je osnovni sud.

2) Na određivanje nadležnosti može uticati nekoliko činjenica. Kao polaznu stavku u određivanju

nadležnosti uzeće se domocil, odnosno nadležanost suda za raspravljanje zaostavštine će biti onaj

sud na čijem području je ostavilac imao prebivalište. Ukoliko ostavilac nije imao prebivalište, ili

je ono nepoznato, kao kriterij za odlučivanje uzeće se boravište ostavioca. Međutim, ukoliko

ostavilac u vreme smrti nije imao ni prebivalište a ni boravište u našoj zemlji, ostavinski sud će

biti onaj sud na čijem području se nalazi pretežni dio njegove zaostavštine.

Ukoliko se ni ovako ne može odrediti nadležnost, onda će se analogno primenjivati pravila

parničnog postupka. Ipak, ako se ni na taj način ne može odrediti nadležni sud, to će učiniti Viši

1 Zakon o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008 od 22.12.2008.)

6


sud, rukovodeći se prije svega načelom ekonomičnosti postupka (uzeće u obzir činjenicu gde se

nalazi većina naslednika i sl.).

3) Što se tice funkcionalne nadležnosti, ona je zasnovana na principu inokosnosti. Dakle u

ostavinskom postupku se nikada ne sudi u veću, već sve radnje i odluke donosi sudija pojedinac.

Čak je zakonom predviđeno da saradnici mogu voditi i čitav postupak. To se objašnjava time što

se vanparnični postupak zasniva na nespornosti činjeničnog stanja, za razliku od parničnog

postupka čiji je cilj utvrđivanje činjeničnog stanja u toku postupka. Jedini izuzetak u pogledu

ovoga bi bio u slučaju negativne nasledne izjave. Nju može uzeti na zapisnik samo sudija. Pored

ovoga u teoriji su prisutna mišljenja da kada se maloletna lica javljaju kao naslednici, kao i lica

koja nisu sposobna da se staraju o svojim pravima, pa se u postupku javljaju zakonski zastupnici

takvih lica ili organ starateljstva, da ostavinsku raspravu treba da vodi sudija. Uz ovo treba još

uzeti u obzir da je ponekad potrebno i izvođenje određenih dokaza, gde bi raspravu neminovno

trebao da vodi sudija.

3. Ostavinski postupakOsnovni sud je mesno nadležan za raspravljanje zaostavštine ostavioca koji je u vreme smrti

imao prebivalište odnosno boravište na teritoriji.2

U ostavinskom postupku sud utvrđuje ko je ostavilac, ko su njegovi naslednici, koja imovina čini

zaostavštinu, da li je ostavilac sačinio testament, ugovor o doživotnom izdržavanju ili drugi

nasledno-pravni ugovor, da li je ostavio dugove i koja prava pripadaju naslednicima i drugim

licima iz zaostavštine.

Postupak se pokreće dostavljanjem smrtovnice od strane nadležnog matičara (po službenoj

dužnosti ili na predlog stranke). Postupak može da pokrene i svako lice koje ima pravni interes da

se raspravi zaostavština ostavioca.

Predlog za pokretanje ostavinskog postupka treba da sadrži oznaku suda kome se podnosi, ime i

prezime ostavioca, imena i prezimena i adrese naslednika kao i stepen njihovog srodstva sa

ostaviocem, imena i prezimena drugih lica koja polažu pravo na zaostavštinu, podatke o tome šta

čini predmet zaostavštine, da li je ostavilac sačinio testament ili ugovor o doživotnom

2 Zakon o vanparničnom postupku, "Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS", br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon i 85/2012.

7


izdržavanju, podatke i potpis podnosioca predloga, kao i odgovarajuću dokumentaciju koja se u

fotokopiji dostavlja uz predlog.

Kao dokaz o predmetu zaostavštine treba dostaviti:

dokaz o imovini kao što je npr. list nepokretnosti koji ne sme biti stariji od 6 meseci,

ugovor o otkupu stana, ugovor o kupoprodaji ili drugi ugovor po osnovu koga je

nepokretnost stečena, ostavinsko rešenje snabdeveno klauzulom pravosnažnosti (klauzulu

i pečat pravosnažnosti na rešenje stavlja organ koji je rešenje izdao), posedovni list ne

stariji od 6 meseci,

za oružje se dostavlja oružani list ili potvrda od MUP-a,

za automobil se dostavlja saobraćajna dozvola ili potvrda od MUP-a ukoliko vozilo nije

registrovano,

za štedne uloge se dostavlja štedna knjižica sa fotokopijom prve 2 strane, fotokopija

kartice ili potvrde o predaji kartice izdavaocu tekućeg računa,

ček od penzije ili potvrda Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za

neisplaćene penzije,

potvrda ili ugovor za akcije.

Prilikom dostavljanja dokumentacije treba imati u vidu da ostavinski sud može raspraviti samo

imovinu koja se vodi na ostavioca u trenutku smrti.

Sva navedena dokumentacija predaje se sudu u fotokopiji, a original se donosi na raspravu da bi

sud izvršio uvid i strankama odmah vratio originale.

Za raspravljanje zaostavštine ostavinski sud zakazuje ročište i poziva nasledne učesnike prema

podacima iz predloga.

Sem na ročištu za raspravljanje zaostavštine, naslednici nasledničku izjavu mogu dati pred

svakim osnovnim sudom u odeljenju pravne pomoći.

Naslednik može ovlastiti i drugo lice (punomoćnika koji ne mora biti advokat) da u njegovo ime

da nasledničku izjavu i to ovlašćenje mora biti overeno pred osnovnim sudom kao i da sadrži

tekst nasledničke izjave koju naslednik daje, a postoji i mogućnost da se napisana naslednička

izjava overi od strane osnovnog suda i dostavi sudu koji raspravlja zaostavštinu.

Ostavinski sud će raspraviti zaostavštinu ako među strankama nema spora u pogledu pravno

relevantnih činjenica, međutim ukoliko do spora o činjenicama od kojih zavisi njihovo pravo

dođe, sud će prekinuti ostavinski postupak i uputiti stranku čije pravo smatra manje verovatnim

da pokrene parnični postupak ili postupak pred organom uprave.

8


U ostavinskom postupku svi nasledni učesnici su dužni da prezentiraju sudu potrebnu

dokumentaciju do koje nasledni učesnici ne bi mogli drugačije da dođu.

Zloupotreba procesnih prava od strane naslednih učesnika povlači zakonsku sankciju u vidu

novčanog kažnjavanja koju sud izriče kada oceni da neko od naslednih učesnika teže

zloupotrebljava svoja procesna prava.

Svi nasledni učesnici dužni su da pred sudom govore istinu koja pre svega podrazumeva

prijavljivanje svih zakonskih naslednika i prijavljivanje sve imovine ostavioca. Za davanje lažnog

iskaza krivično se odgovara.

U slučaju postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju zakonski naslednici koji smatraju da su

ovim ugovorom povređeni u svojim pravima u ostavinskom postupku mogu doći do primerka

ovog ugovora i dobiti uverenje o imenovanju zakonskih sledbenika ostavioca, što im je

neophodno radi eventualnog vođenja parničnog postupka za poništaj ugovora.

U ostavinskom postupku se može dobiti i uverenje o tome ko su pravni sledbenici, koje je često

neophodno da bi se nastavio neki započet parnični postupak ili da bi se pokrenuo neki postupak u

vezi sa utvrđivanjem prava zakonskih naslednika ili nekih drugih lica na određenoj zaostavštini.

4. Prethodne radnje u ostavinskom postupkuPod pojmom prethodnih radni zakon podrazumeva one radnje koje su neophodne da bi se

omogućilo sprovođenje ostavinskog postupka. Ovde su značajne sledeće radnje:3

1. sastavljanje smrtovnice - Smrtovnica sadrži podatke o: ličnom imenu umrlog

(zanimanje, datum rođenja, ime jednog roditelja, državljanstvo), podaci o

njegovom bračnom drugu i deci, o drugim licima koja bi mogla biti naslednici

bilo na osnovu zakona, bilo na osnovu testamenta, mesto i čas smrti, mesto

prebivališta, odnosno boravišta, približna vrednost nepokretne i pokretne

imovine, mesto gde se nalazi imovina, gotov novac, dragocenosti, hartije od

vrednosti, štedne knjižice, dugovi ostavioca (vrednost), da li postoji testament,

ugovor o doživotnom izdržavanju ili ugovor o raspodeli imovine za života, da li

postoji usmeni teetament (imena, zanimanje i boravište svedoka usmenog

testamenta), da li se očekuje rođenje deteta ostavioca (nascitirus),da li je pre

3 Prof.dr Aleksandar Radovanov, Gradjansko procesno pravo, Novi Sad 2009., str. 359.

9


ostavioca umro bračni drug ili dete ostavioca ili neko drugo lice koje bi moglo

biti pozvano na nasleđe. Ovi podaci se dobijaju od srodnika ili drugih lica.

2. popis i procena imovine – Zakon propisuje da popis i procenu imovine vrši

opštinski organ uprave. Popis i procenu rešenjem nalaže ostavinski sud u

sledećim slučajevima: kaa se nezna za naslednike, kada se nezna za njihovo

prebivalište, kada su naslednici lica pod naročitom zaštitom zakona, kada

zaostavština treba da se preda državi, lokalnoj samoupravi, pravnom licu, i u

drugim opravdanim slučajevima.

3. određivanje preventivnih mera za obezbeđenje zaostavštine – u situaciji kada

postoje okolnosti koje ukazuju da postoji opasnost po imovinu ostavioca

opštinski organ uprave će odrediti privremene mere za obezbeđenje zaostavštine.

Ovo je naročito potrebno u dva slučaja i to: kada su naslednici nepoznati ili

odsutni i kada naslednik nije sposoban da upravlja imovinom, a nema zakonskog

zastupnika.

4. postavljanje privremenih staraoca zaostavštine – prethodno se traži mišljenje

naslednika koje lice bi bilo podobno za privremenog staraoca zaostavštine..

5. Subjekti nasleđivanja

U ostavinskom postupku subjekti postupka su4:

1. sud – ostavinski sud kad primi smrtovnicu otvara postupak i sprovodi radnje

zakonom propisane. Ukoliko je ostavilac odredio izvršioca testamenta sud će ga

pozvati da se izjasni da li te dužnosti, u suprotnom sud postavlja privremenog

staraoca zaostavštine ili preduzima mere obezbeđenja.,

2. Stranke, i

3. Ostali učesnici ovog postupka.

Sud će pozvati na ročište:

1. ako je ostavilac ostavio testament i sva lica koja bi po zakonu polagala pravo na nasleđe,

4 Prof.dr Aleksandar Radovanov, Gradjansko procesno pravo, Novi Sad 2009., str. 358.

10


2. izvršioca testamenta ako ga je umrli postavio (odredio).

Poziv za ročište se dostavlja po pravilima o ličnom dostavljanju, predviđeno odredbama ZPP-a.5

Nasledničku izjavu daju svi naslednici prisutni na ročištu. Ona se unosi u zapisnik i nju potpisuje

lično naslednik ili njegov zastupnik. Ako je izjava pismeno podnesena onda potpis na izjavi i

potpis na punomoćju moraju biti overeni. U izjavi naslednik izjavljuje da li se prihvata, ili se

odriče dela koji mu po zakonu ili testamentu pripada, isto i u pogledu nužnog dela. Pre davanja

izjave sud je dužan da upozori naslednika na pravne posledice davanja takve izjave i da se može

odreći nasledstva samo u svoje ime. Naslednička izjava se može dati i pred drugim sudom, a u

inostranstvu pred konzularnim predstavnikom, ili diplomatskim predetavnikom koji vrši

konzularne poslove. Naslednička izjava jednom data, se ne može opozvati, ali postoji mogućnost

tužbe za poništaj nasledničke izjave u parnici zbog mana volje.

U postupku za raspravljanje zaostavštine sud raspravlja:

1. o pravu na nasleđe,

2. o veličini naslednog dela,

3. o pravu na legat, i

4. o drugim važnim pitanjima u vezi sa zaostavštinom.

0 ovim pravima sud odlučuje kada uzme potrebne izjave od zainteresovanih lica. Ako se ne zna

da li ostavilac ima naslednike sud će pokušati na pogodan način da pronađe naslednike, a ako to

ne uspe, onda će putem oglasa pozvati lica koja pretenduju na nasleđe da se prijave sudu u roku

od godinu dana od davanja oglasa. Oglas se objavljuje u Sl. glasniku Srbije i pribija na oglasnu

tablu suda, a može i na drugi način, npr. putem sredstava javnog informisanja. Na isti način se

postupa ako je boravište naslednika nepoznato ili se nalazi u inostranstvu a nema punomoćnika

tako da se nije moglo izvršiti uredno dostavljanje.

5 Zakon o parničnom postupku, "Sl. glasnik RS", br. 72/2011

11


Na osnovu zakona, ostavioca nasleđuju: njegovi potomci, njegovi usvojenici i njihovi potomci,

njegov bračni drug, njegovi roditelji, njegovi usvojioci, njegova braća i sestre i njihovi potomci,

njegovi dedovi i babe i njihovi potomci i njegovi ostali preci6.

Nasleđuje se po naslednim redovima. Naslednici bližeg naslednog reda isključuju iz nasleđa

naslednike daljeg naslednog reda. Republika Srbija je poslednji zakonski naslednik.

Prvi nasledni red: Ostaviočevi potomci i bračni drug

Ostaviočeva deca i bračni drug nasleđuju na jednake delove. Kad postoji ostaviočevo dete kome

ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala

pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva

puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.

Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju

njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih unuka ne može ili neće da nasledi,

njegov deo na jednake delove nasleđuju njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve

dokle ima ostaviočevih potomaka.

Kad ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom naslednom redu.

Drugi nasledni red: Ostaviočev bračni drug i roditelji

Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo potomstvo.

Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove

nasleđuju ostaviočevi roditelji. Ako ostaviočev bračni drug ne može ili neće da nasledi,

zaostavštinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.

Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju

njegova deca (braća i sestre ostavioca), njegovi unuci i praunuci i njegovi dalji potomci, po

pravilima koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.

Ako ostaviočevi roditelji ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju njihovi potomci,

onako kako je određeno u prethodnom stavu.

6 ZAKON O NASLEĐIVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS

12


Ako ostaviočev roditelj nema potomstva a ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje

drugi ostaviočev roditelj, a ako ni on ne može ili neće da nasledi, njegovi potomci nasleđuju sve

što bi pripalo roditeljima, onako kako je određeno u prethodnom članu.

Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, bračni drug nasleđuje

celokupnu zaostavštinu.

Treći nasledni red: Ostaviočevi dedovi i babe

Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo. Ostaviočevi deda i baba sa

očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i

baba s majčine strane (majčina loza).

Deda i baba iste loze nasleđuju na jednake delove. Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da

nasledi, njegov deo nasleđuju njegova deca, njegovi unuci i njegovi dalji potomci, po pravilima

koja važe kada ostavioca nasleđuju njegovi potomci.

U svemu ostalom što se tiče naslednog prava dede i babe iste loze i njihovog potomstva važe

pravila po kojima nasleđuju ostaviočevi roditelji i njihovi potomci.

Ako deda i baba iste loze nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju

deda i baba druge loze, njihova deca i unuci i njihovi dalji potomci, onako kako je određeno u

prethodnom članu.

Četvrti nasledni red: Ostaviočevi pradedovi i prababe

Ostaviočevi pradedovi i prababe sa očeve strane nasleđuju na jednake delove polovinu

zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi pradedovi i prababe s

majčine strane.

Ako neki od ovih predaka ne može ili neće da nasledi, njegov deo nasleđuje njegov bračni drug,

ako je predak ostaviočev.

Ako par predaka iste loze ne može ili neće da nasledi, njihov deo nasleđuje drugi par predaka iste

loze.

13


Ako pradedovi i prababe jedne loze ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju pradedovi i

prababe druge loze.

Ostali nasledni redovi: Ostaviočevi ostali preci

Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji preci, redom,

shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i prababe.

Republika Srbija kao zakonski naslednik

Republika Srbija nasleđuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika. Republika Srbija ne

može se odreći nasleđa. Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.

14


Zaključak

U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici

umrlog, koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju

naslednicima i drugim licima.

Ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo ili

proglaseno za umrlo.

Za raspravljanje je mesno nadležan sud na čijem podrućju je umrli imao u vreme smrti

prebivaliste/boraviste.

Ako su naslednici nepoznati, nepoznatog prebivališta ili ih uopđte nema, ostavinski sud može

odrediti mere za obezbeđenje zaostavištine u toku celog postupka. One se određuju samo na

predlog lica koje za to ima pravni interes (npr. poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva.

Privremene mere može narediti sud na čijem podrućju je ostavilac umro i sud na čijem se

području nalazi njegova imovina.

Ukoliko između samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor, on se ne rešava u

ostavinskom postupku, već u parničnom i eventualno upravnom postupku, u zavisnosti od

njegove prirode.

Predmet spora između naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog

dela.

Način rešavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o činjenicama na kojima se pravo zasniva

ili se spor tiće primene prava.

15


Literatura

1. Prof.dr Aleksandar Radovanov, Gradjansko procesno pravo , Novi Sad 2009.

2. Zakon o parničnom postupku, "Sl. glasnik RS", br. 72/2011

3. Zakon o uređenju sudova ("Sl. glasnik RS", br. 116/2008 od 22.12.2008.)

4. Zakon o vanparničnom postupku, "Sl. glasnik SRS", br. 25/82 i 48/88 i "Sl. glasnik RS",

br. 46/95 - dr. zakon, 18/2005 - dr. zakon i 85/2012.

5. ZAKON O NASLEĐIVANJU ("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka

USRS

16

sr - subjekti ostavinskog postupka

Documents