V A N J I N I B I S E R I

11www.serbianmirror.comOktobar 2014.

Specijalno za Ogledalo - Vanja Buli}

Pi{e: Vanja Buli}

Prozivaju jedan drugogpredsednik dr`ave iministar inostranih

poslova, jer je ovaj drugi(ne)oprezno izjavio kako }ese u narednim izborimamo`da kandidovati za mestopredsednika Republike! Tomi, pomalo li~i, na najavuizbora, a taman sam pomis-lio kako }u opet po~eti da`ivim normalno, jer su mi seu ku}u ponovo uselili TVTurci. Dodu{e, prisutni su onii za vreme izbornih kampan-ja, ali ih tada uporno seku reklamnimblokovima, pa mi je `ao sirotog sultanaSulejmana ~ija vojska toliko nije bila ise~enani u Moha~koj bitki!

Mnogo sam se zbog toga sekirao.Razmi{ljao sam ovako: kako bi se ose}alina{i politi~ari kada bi njihove nastupe seklidelovima iz turskih serija? Tada bi, sigurno,bili gledaniji, ali bi gledaoci shvatili kako imalukavijih i pokvarenijih ljudi od njih, {to biim znatno umanjilo ugled u bira~kom telu.

A kad po~nu na razne na~ine da mepripremaju da izadjem na izbore, obi~no neobra}am mnogo pa`nje na izvesne detalje, jerglasanje smatram svojom du`no{}u, obave-

zom koja proisti~e iz Ustava.U [vajcarskoj, na primer,svako ko ne glasa moradr`avi da plati hiljadu frana-ka. Zamislite kako bi seose}ao na{ namrgodjenimrzitelj izbora kada bi mu sti-gao ra~un od sto hiljadadinara!

Razmi{ljaju}i i otakvim mogu}nostima, pot-puno sam se otreznio i shva-tio da izbori mogu da bududobar izvor zarade. Krenimoprvo od potro{a~ke korpe,koja je dostigla vrednost od

oko 60.000 dinara. Dakle, kazna za one {tou izbornu kutiju ne}e da ubace ni pre{krabanlisti}, bila bi – nov~ana protivvrednost dvepotro{a~ke korpe. Da vidim tog junaka kojibi se odrekao da, zajedno sa svojom~etvoro~lanom porodicom, dva meseca `ivibez osnovnih `ivotnih namirnica!

Ali, i tu postoji jedna mala nejas-no}a, koju ne mogu da objasne ni mnogoumniji ljudi od pisca ovog naivnog teksta.Prose~na plata u Srbiji manja je od vred-nosti potro{a~ke korpe, {to zna~i da prose~angradjanin nema para ni za prose~nupotro{a~ku korpu.

Pa, {ta jede zami{ljena ~etvoro~lana

porodica prose~nog gradjanina? Jede samusebe! Pojede se `iva od sekiracije, {to birekao prost narod. Jer ne vidim drugo valjanoobja{njenje uz ~iju bih pomo} shvatio kakoneko parama koje nema kupuje ne{to ~egaima, ali ne za svakoga!

Mu~io sam se tako, mu~io,razmi{ljaju}i kako da re{im problem obi~noggradjanina. I – sti`e spasonosno re{enje izbloka vesti posve}enih narednim izborima!Tako sam saznao da je u prethodnim izbori-ma, svaki predsedni~ki kandidat, na primer,od dr`ave dobijao milion i ~etiristotine hilja-da dinara kako bi obezbedio valjanu izbornukampanju. Dobijao je 35 prose~nih plata! Aza te pare mo`e da se obezbedi 25potro{a~kih korpi!

Ra~unica je veoma prosta: predsed-ni~ki kandidat koji dobije 1.400.000 dinara,pod uslovom da ne potro{i ni dinar za kam-panju, mo`e da obezbedi normalan `ivot svo-joj porodici u naredne tri i po godine, {topodrazumeva redovne obroke i neophodnasredstva za higijenu, uklju~uju}i i tolaet papir.Izvesna u{teda mogla bi se ostvariti zamenomtoalet papira neiskori{}enim glasa~kimlisti}ima.

Kako do}i do statusa predsedni~kogkandidata da bi sve gore navedeno bilo iizvodljivo? Neophodno je obezbediti desethiljada potpisa. A to je najlak{i deo posla:

budu}em potpisniku liste predsedni~kog kan-didata ne otkrivajte namere, ve} mu recitekako je to potpis podr{ke da mo`ete slobod-no da tu`ite kom{iju! Na nevidjeno }e vam,uz potpis, predlo`iti da ga pozovete za sve-doka!

Drugim re~ima, kad se ve}pripremaju raznorazni izbori, mogle bi dapo~nu i pripreme za naredne predsedni~keizbore u ime ljubavi prema potro{a~koj korpi.

JA, BUDU]I PREDSEDNIKUpravo je iza{la iz {tampe nova knjiga Vanje Buli}a - MU[KARAC U IZVESNIM

GODINAMAu izdanju Lagune.

Knjigu mo`ete naru~iti preko izdava~ke ku}e

LAGUNA.

P R O M O C I J E

12 Oktobar 2014.

Sa velikim ponos prenosimovest da je na{ nekada{njisaradnik, dizajner i prijatelj

Ogledala Dejan Jovanovi}, koji jenedavno objavio veoma zapa`enuknjigu "Leskovac, danas, ju~e,sutra", ove jeseni osvojo prvunagradu i ekskluzivni status VIPfotografa na Ni{vil d`ez festivalu2014.

Ovaj festival je prvi putove godine pored koncertnog pro-grama, muzi~kih radionica i gosto-vanja u raznim gradovima Srbije,organizovaao i niz izlo`bi. Izlo`ba"Srbi u svetu", predstavljafotografije koje prikazuju `ivotna{ih gradjana {irom sveta, ka`uorganizatori konkursa - Kancelarijaza saradnju sa dijasporom iNi{ville Jazz Festival, u saradnji saKancelarijom za mlade i OCD"Proaktiv". Poznati grafi~ki dizajn-er i fotograf iz ^ikaga DejanJovanovi} pobedio je u veomao{troj konkurenciji na prvomkonkursu ove vrste na kome jeu~estvovao veliki broj mladih Srbakoji `ive i rade u dijaspori, a kojisu se predstavili slikama iz celogsveta.

Dejan Jovanovi}, porek-lom iz Leskovca, sa porodicom

otisnuo se put Amerike pre dese-tak godina. Uporno je radio nausavr{avnju kao grafi~ki dizajner iprofesionalni fotograf, saradjivao jenekoliko firmi, medju kojima je ina{e Ogledalo. Ni jednog trenutkanije zaboravio svoj rodni grad. Svevreme je razmi{ljao kako bi mogaoda sve ono {to je bilo lepo inapredno u svetu prenese u svojzavi~aj i da otrgne od zaboravaonaj stari Leskovac i sve {to jebilo vredno u njemu. Tako je

nastala njegova knjiga fotografija"Leskovac, danas, ju~e, sutra". Onu knjizi prikazuje grad Leskovackako je prolazio kroz vreme iistoriju i kako danas izgleda. Dejanse nada da }u mo}i da prika`e iLeskovac kako }e izgledati sutra,ne samo kroz slike danas, nego ione stare od istorijskog zna~ajaLeskovca i okoline. O samoj idejiknjige autor ka`e: "Ono {to jenekada mnogo zna~ilo gradu iljudima, a {ta je danas ostalo, ono

{to je bilo, {ta je danas… `elim dapredo~im {ta }e biti sutra ako seni{ta ne preduzme."

Nedavno se pojavio iengleski prevod, pa ~itaoci moguda vide kroz foto ilustracije kakoje ovaj grad na jugu Srbije pro-lazio kroz vreme, ~emu je sveodolevao kroz istoriju i kako izgle-da danas. Dejan ka`e da ga je nastvaranje ovakve knjige posve}enenjegovom gradu u velikoj merimotivisao `ivot u ^ikagu."Inspirisalo me je kako se odr`avagrad, kako se u tome vidi kulturajedne zajednice i kako se malimzalaganjima mo`e mnogo toga ura-diti. Ako nas 100 baci cigaretuispred zgrade, na {ta }e to da li~i?Svest mora da se menja," ka`eDejan.

Njegova knjiga

"Leskovac, ju~e,danas, sutra" pro-movisana je i useptembru u Domakulture u Grdelici.Dejan Jovanovi} jetom prilikom rekaoda jo{ uvek radi naovoj knjizi i upotrazi je za jo{ve}im brojem

arhivskih fotografija, koje }e ople-meniti njegovu ideju. Prilikomsvoje posete ovoj op{tini,Jovanovi} je Domu kulture uGrdelici, uz prisustvo mnogobro-jnih posetilaca ovog kulturnogdogadjaja, uru~io donaciju - pro-jektor, monitor i foto aparat.Donacija je ostvarena u~e{}emSrba poreklom iz ju`ne Srbije koji`ive i rade u ^ikagu. DirektorDoma kulture - Grdelica, JovicaMi{i}, zahvalio se na donaciji usvoje ime i u ime svojih kolega isaradnika. Zahvalio se DejanuJovanovi}u, PredraguAndjelkovi}u, Ru`ici Markovi},Goranu Veselinovi}u i SlaviciPetrovi}. Hvala svima koji su pre-poznali na{ trud i rad u o~uvanjutradicije i kulture na{eg kraja,poru~ili su iz Grdelice.

SRCE OD ^IKAGA DO JUGA SRBIJE

TOMA JO[ @IVI KROZ SVOJE PESME

Novi hit Kompanije “Novosti“, knji-ga “Toma Zdravkovi}: 68 neis-pri~anih pri~a“, predstavljen je u

beogradskom hotelu “Kraun plaza“, na 23.godi{njicu smrti legendarnog boemasrpske narodne muzike. Najve}a estrad-na imena do{la su na promociju kakobi dokazali da }e Toma Zdravkovi}`iveti zauvek, kroz svoje pesme, a sadai zahvaljuju}i knjizi, u kojoj susa~uvane brojne anegdote iz `ivota srp-skog [arla Aznavura. Ispri`alo ih je 68Tominih prijatelja, kolega i poznanika,na 352 stranice, a priredio ih je Dejan]iri}. Ideju o knjizi, ~iji je po~etni tira`10.000 primeraka, glavni urednikKompanije “Novosti“ Ratko Dmitrovi}prihvatio je sa odobravanjem, u `elji daneispri~ane istine o Tomi Zdravkovi}uu~ini dostupnim {iroj javnosti.

Promociji su prisustvovali ineki od autora pri~a, koji su i samiostavili trag na muzi~koj sceni – nje-gov rodjeni brat Novica Zdravkovi},Zorica Brunclik, Miroljub Arandjelovi}Kemi{, Sa{a Popovi}, Goca Lazarevi},Marinko Rokvi}, Kevser Selimova,Djordje @el~eski, Neda Ukraden, BokiMilo{evi}, Zafir Had`imanov, Du{koKuli{, Ana Bekuta, Milutin Mrkonji},Romana, Aca Pejovi}, Sa{a Mati},Muharem Serbezovski, Hasan Dudi}, kom-pozitori Rade Vu~kovi}, Dragan Stojkovi}

Bosanac, Milutin Popovi} Zahar, menad`erRaka Mari}, Zvezdan Terzi}... Posebnupa`nju privukle su Danica Maksimovi} iDanka Novovi}, koje su svojevremeno

inspirisale ~uvenog peva~a. Bila je tu iTomina ~etvrta supruga GordanaZdravkovi}.

Estradni menad`er BaneObradovi}, ~iji je “Poslovno estradni cen-tar“ koizdava~ knjige, otkrio je da jepokrenuo inicijativu da jedna ulica u

Beogradu uskoro ponese ime TomeZdravkovi}a, a da }e deo boemskeSkadarlije biti pretvoren u Tomin muzej.

-Te{ko je bilo voleti Tomu

Zdravkovi}a, jer smo morali da budemospremni da trpimo Karamazova koji je~u~ao u njemu – rekao je Zoran Kalezi},Tomin kum i prijatelj. -Bio je strastven~ovek i kada je pevao i kada je pio. Prviput sam ga ~uo sa 16 godina. Pevao je“Sudbinu“. Ponosan sam {to sam ga poz-

navao.Kraljica narodne muzike Lepa

Luki} bila je Tomina najbolja prijateljica.Goste je nasmejala dogodov{tinama sa

turneja po biv{oj Jugoslaviji, na koji-ma je osim sa njim, nastupala i saKalezi}em i DobrivojemTopalovi}em. -Znali smo leti da potri meseca pevamo u Budvi – kazalaje Lepa. –Dr`ali smo ~etiri terase, aposle nastupa, okupili bismo se iigrali remi, ~esto do slede}eg koncer-ta sutra uve~e. Jednom smo tako sas-tavili dva dana i dve no}i. Meni nijebilo ni{ta, a oni su od umorapreskakali svoju senku misle}i da jebara. Toma za nas nije umro, a nijeni za publiku, jer se njegove pesmeslu{aju vi{e nego ikad.

Na zgradi broj 93 u Ulicikraljice Katarine na Banovombrdu u Beogradu, u kojoj je `iveoToma Zdravkovi}, a sada `ivi nje-gova porodica, otkrivena jespomen-plo~a u `ast ovog umetni-ka, boema, kavaljera, heroja, lutal-

ice, kockara, gospodina, peva~a i pesni-ka. Otkrili su je Tomin brat Novica ipeva~ Du{ko Kuli{. Postavljanjespomen-plo~e pomogla je Op{tina^ukarica. Pre toga, porodica i prijateljiobi{li su Tomin grob na Centralnomgroblju.

I Z M A T I C E

13www.serbianmirror.comOktobar 2014.

PRVO FOTELJA, PAONDA KRV

Odgovor EPS na humanitarnuakciju dobrovoljnog davanja

krvi “Blad ~elend`“, u kojoj jeZorana Mihajlovi} pozvala direk-tore javnih preduze}a da daju krv,{okirao je ministarku saobra}aja.Opravdanje pres-slu`be ove ener-getske kompanije da nema ko dada krv jer trenutno nemaju direk-tora isprovociralo jeMihajlovi}evu da javno poru~idoskora{njem ~elniku EPSAleksandru Obradovi}u da jenehuman. Iako EPS zaista nemadirektora, moglo se o~ekivati dase Obradovi}, biv{i direktor ovogjavnog preduze}a, a sada v. d.direktora, odazove ovoj humani-tarnoj akciji. I tako, umesto daprvi ~ovek ovog preduze}a ode ida krv, prosledjen je sramotanodgovor – da }e direktoru, ~im gaVlada postavi, biti prosledjeno iovo pitanje.

- Da li to zna~i dajte mifotelju pa }u dati krv? Toliko o

humanosti! Ne brinite, gospodineObradovi}u, da}u jo{ jednom i zavas – rekla je Mihajlovi}eva ipodsetila da je Obradovi} vr{ilacdu`nosti i da, u skladu s tim, imasva prava direktora.

BE@ANJE IZ [KOLE

Pora`avaju}i je podatak da je usrpskim srednjim {kolama

broj izostanaka po u~eniku i vi{eod 120 tokom {kolske godine.Navika da se neredovno dolazi nanastavu sti~e se jo{ u osnovnoj{koli, {to podr`avaju roditelji, kojini sami {kolu ne shvatajuozbiljno. Izostajanje sa nastave~esto je i taktika da se do dobreocene dodje na lak{i na~in.

Planira se da se stim-uli{e prisustvo na ~asu, da se ukriterijume za ocenjivanje staviprisustvo u~enika na nastavi.“Ako ga roditelj podu~ava iomogu}ava mu da ne ide na nas-tavu, onda se tu radi o zanemari-vanju roditeljske uloge. [kolamo`e da aktivira centar za soci-

jalni rad i da ka`e – mi brinemoza to dete“, upozoravaju izMinistarstva prosvete. A ima idrugih, vrlo delotvornih primera,naime zbog izostajanja deteta iz{kole u Velikoj Britaniji, roditeljise ka`njavaju nov~ano u iznosudo 2.500 funti ili dru{tveno-koris-nim radom, pa i zatvorom.

GRADOVI U MRAKU

Zaboravljeni ra~uni za strujuostavljaju u mraku ovih dana

i ulice gradova po Srbiji. “EPSSnadbevanje“ je ugasilo uli~nasvetla po Ni{u zbog duga od 62miliona dinara, a gradske svetiljkejo{ od avgusta ne rade ni uSmederevskoj Palanci, koja je zakilovate du`na rekordnih 160 mil-iona dinara. Pod pretnjom da }eim grad no}u ostati u pukoj tami,lokalne samouprave Srbije kucajuna vrata distribucija i obe}avajuisplatu ra~una koje su zaturili pofiokama.

Zbog nepla}eneelektri~ne energije tokom leta

ga{ena je i uli~na rasveta uVranju. Funkcioneri ovog gradapravdali su se da su “EPSSnadbevanju“ du`ni svega dvamiliona dinara, dok Leskovac nijeplatio 22 miliona za gradske

svetiljke, a op{tina Trgovi{te zazajedni~ko svetlo na ulici duguje– ~ak milion dinara, ali se oninisu na{li u mraku.

EVROPSKI PRVACIU BOLOVANJU

Srbi su evropski rekorderi poizostancima s posla, izbega-

vanju rada i la`nim bolovanjima,pokazalo najnovije istra`ivanje.Naj~e{}e opravdanje bolest dece.

Samo tre}ina radnika ispunjavasve radne zadatke. Nivoodsustvovanja s posla u Srbiji jeve}i je za 35% nego u zemljamau okru`enju (Hrvatska, Slovenija,Makedonija, Rumunija, Bugarskai Gr~ka), i za 59% od proseka uzemljama EU. Tek 9,4 odsto ispi-tanika efektivno dnevno radiosam sati. Najve}i broj njih neradi du`e od pet, a ima i onihkoji jedva spoje jedan produkti-van ~as na poslu. Bezmalo petinakoristi pauzu du`u od jedan sat, atek ne{to vi{e od tre}ine ispunja-va sve radne zadatke. Najve}ibroj anketiranih ima tekpolovi~an u~inak, ve}ina njihodradjuje posao bez interesovan-ja, a neki i ne kriju da bukvalnoizbegavaju radne obaveze. Sposla naj~e{}e odsustvujuzaposleni stariji od 50, a odmahza njima “kaskaju“ oni izmedju35 i 50. Naja`urnije su osobe naprobnom radu i pripravnici.Va`no je napomenuti da je sitaci-ja kod privatnih poslodavacadaleko druga~ija.

Rubriku priprema: Marijana Maljkovi}

14 Oktobar 2014.

D R U [ T V O

Danas Karadjo-rdjevom ulicomvijore zastave koje

nagove{tavaju dobru energijui ostvarenje sna o Savamali,najstarijem delu Beograda.Projekat “Beograd na vodi”je najlep{oj zgradi uBeogradu, zgradiBeogradske zadruge, vrationekada{nju lepotu i rasko{ iz1907. godine. Od starih,napu{tenih zdanja nastala su urbana mestasa posebnom atmosferom i kulturnimsadr`ajima. Mladost Beograda je ukrasilaoriginalnim grafitima stare, neodr`avanefasade koje sada imaju novi oplemenjenizgled. Savamala sa novim sjajem i energi-jom sada vrvi od `ivota, beogradskogstarog duha okrenutog pravim vrednostima,ljudima koji vole Beograd i koji su na{lisvoje uto~i{te u avangardnim de{avanjima,prelepoj muzici starih i novih melodija ioriginalnoj gastronomiji. Savamala jepostala kulturna oaza grada.

Pri~a o Savamali datira odpo~etka 18 veka godine, gde su nastaleprvi ku}erci izvan Kalemegdanske tvrd-jave, da bi po~etkom 19. veka brojalostotinak ku}a. Epitet najstarije trgovinske~etvrti Savamali, podario je prvi srpskiurbanista Knjaz Milo{, podigav{i 46du}ana koje je ponudio trgovcima.Uspe{an trgovac tog vremena sa svojomsamostalnom trgovinom doma}ih proizvo-da i predsednik prve Beogradske zadruge

za medjusobno pomaganje i{tednju, osnovane1882.godine, bio je Luka ]elovi}Trebinjac. Ovaj uspe{an ibogat trgovac, sve svojeimanje je zave{taoBeogradskom Univerzitetu o~emu svedo~e rasko{na zdan-ja Savamale.

Savamala svedo~i otom vremenu arhitekturom,

zgrada Beogradske zadrugekoja je izgra`ena u stilu akademizmaizmedju 1905. i 1907., zgrada hotelaBristol iz 1912. Dva primerasecesionisti~ke arhitekture su Ku}a Luke]elovi}a-Trebinjca iz 1903. i Vu~ina ku}aiz 1908. Manakova ku}a je jedna od samonekoliko preostalih ku}a izgradjenih utradicionalnom balkanskom stilu iz 1830-ihgodina. Zgrada `elezni~ke stanice izgradje-na 1884. godine. Kao prva `elezni~kastanica u Srbiji, zgrada je bila daleko lep{ai ukra{ena sa rasko{nim ornamentima.

Lagumi spadaju medju najve}eza{titne znakove Savamale, koji vode doKalemegdana gde su se tokom Drugogsvetskog rata skrivale jevrejske porodice.Ovi prolazi su deo misteriozne istorijeBeograda, a u mnogim slu~ajevima ljudinisu sigurni ko, kada i kako ih je napravioi koja im je bila svrha. Danas se neki odtih tunela mogu videti u turisti~koj turipodzemnim Beogradom.

Kao trgova~ka ~etvrt Savamalaje imala prostora koji nisu bili reprezenta-

tivni, napu{tena skladi{ta koja su danasadaptirana u izlo`beni prostor-kafi}Mikser House, restoran Brankow, kluboviRadost, Mladosti Ludost, Kulturni centargrada i mnogobrojne kafi}e i galerije. UMikser House-u se odr`avaju razli~itesvirke, koncerti, `urke, performansi,izlo`be i predavanja... Od starog zdanja uKaradjordjevoj ni kao je “Jump in” hotel.Najstarija i jedina bombond`ijska radnja iz1936. sa ~uvenim licitarskim srcima inajboljem ratluku, odr`ala je svoju poro-

di~nu tradiciju. Blizina Save i pristani{tagde uplovljavaju strani brodovi nudeu`ivanje u nekom od restorana Iguana,Comunale, Frida... koji su na neki na~inprete~a o`ivljavanju Savamale ivi{edecenijske ideje da se Beograd spustina reke.

Savamala ima svoju novu pri~u,stara pri~a je sada zabele`ena samo nafilmskim trakama, jer je vrlo ~esto bilaodli~an ambijent za snimanje filmova“Bure baruta“, “Str{ljen“ i osta}e pro{lost.

NOV @IVOT SAVAMALE

Beograd nekad i sad

Pi{e: Jasna Stanojev

Maketa “Beograd na vodi” u zgradi nekada{nje Beogradske zadruge sada{njeg Geozavoda

P O R U K E

15www.serbianmirror.comOktobar 2014.

J U B I L E J I

16 Oktobar 2014.

Predsednik Srbije Tomislav Nikoli},u svojstvu Pokrovitelja, primio jepredstavnike Organizacionog odbo-

ra prof. dr Branka Kova~evi}a, predsed-nika, Aleksandra Vlajkovi}a, izvr{nogpredsednika i ~lana Odbora MiroslavaStojanovi}a, koji su ga upoznali sapripremama za obele`avanje 160. godinaod rodjenja velikog svetskog nau~nikaMihajla Idvorskog Pupina, Srbina u rase-janju koji je do sada najvi{e u~inio zasrpski narod i otad`binu. U razgovoru jeu~estvovala i Dr Jasmina Mitrovi}-Mari},savetnik predsednika, koju je predsednikimenovao za svog izaslanika zaobele`avanje godi{njice u Americi naKolumbija univerzitetu u Njujorku i u^ikagu.

Predsednik }e se obratitiuva`enim zvanicama na Centralnojproslavi, na sve~anoj Akademiji 30.Septembra, u 18.00 ~asova u Beogradu, uRektoratu Beogradskog univerziteta, alizbog ranije preuzetih obaveza PredsednikNikoli} ne}e biti u mogu}nosti da pris-ustvuje dogadjajima u Americi. Po{tovan-je doma}inima i ~ast velikanu svetskenauke i diplomatije koji je svojim `ivo-tom i radom postao zajedni~ki ponos itrajna veza izmedju Srbije i SAD u nje-govo ime }e preneti njegov li~ni iza-slanik. Predsednik }e biti i pokroviteljproslave na Bledu, gde }e biti podignutspomenik na{em velikanu, u gradu ukome je Pupin progla{en za po~asnoggradjanina. O~ekuje se da }e na{Predsednik u sklopu uzvratne zvani~neposete Republici otkriti spomenikzaslu`nom Srbinu na Bledu, jer je Pupinli~nost koja nas itekako povezuje saslovena~kim narodom – re~eno je na sas-tanku Predsednika Republike sa ~lanovi-ma Organizacionog odbora.

“Centralna proslava }e bitiodr`ana u Beogradu u RektoratuBeogradskog univerziteta, na kome jePupin stekao po~asni doktorat i gde muje li~no uru~en. Zna~ajno je re}i da }e seovde okupiti ne samo predstavnici uni-verziteta, ve} i akademici i predstavnicisrpskih nau~nih institucija i drugipo{tovaoci Pupinovog dela. Takodje trebare}i da }e se na prigodan na~in obele`itigodi{njica i u Pupinovom rodnom mestu,a posebno na Kolumbija univerzitetu i^ikagu“ – ka`e prof. dr BrankoKova~evi}, predsednik Organizacionogodbora.

O velikom svetskom nau~niku, aposebno o njegovom politi~kom, patriot-skom i diplomatskom radu govori}epredsednik Nikoli}, skup }e BlagoslovitiNjegova Svetost Patrijarh srpski g. Irinej,a o Pupinovom nau~nom stvarala{tvu idoprinosu razvoja komunikacija u svetugovoriæe eminentni profesori, privrednici

i stru~njaci iz zemlje i sveta.“Bi}e to multimedijalna

prezentacija o stvarala{tvu najzna~ajnijegSrbina na{eg rasejanja, koji je u svojevreme organizovao na{e ljude u Americi,stvaraju}i masovne organizacije kakve

vi{e ne postoje, koje su pomagale Srbiju.Predsednik Republike }e otvoriti iIzlo`bu o `ivotu i radu srpskog velikanana kojoj }e se videti oko 200 fotografija

i drugih dokumenata i pisama Mihajla I.Pupina – istakao je Aleksandar Vlajkovi},

izvr{ni predsednik Odbora i autor projek-ta obele`avanja Pupinove godi{njice.Vlajkovi} je najavio da se priprema iprigodna dvojezi~na publikacija o Pupinu,koja }e se sa dokumentarnim filmom podnazivom “Srbin koji je povezao svet“, na

DVD formatu podeliti uva`enim gostima.Posle odr`anih skupova bi}e priredjenposeban Zbornik. Skup u Rektoratu uni-verziteta prenosi}e Javni servis Srbije –

RTS, koji }e prikazati i pomenuti filmkoji je priredjen za ovu priliku. Redaktor

teksta i u~esnik u emisiji bio je i po~iv{iakademik Aleksandar Marin~i}, jedan odnajboljih poznavalaca Pupinovog dela.Pojavljivanje u tom filmu je i njegovoposlednje pojavljivanje u javnosti.

Organizacioni odbor najavljuje

da }e uo~i skupa u Rektoratu BU odr`atiKonferenciju za medije na kojoj }esaop{titi vi{e detalja o predstoje}imdogadjajima kojima }e se obele`iti velikidatum – 160. godi{njica rodjenja srpskogvelikana Mihajla Idvorskog Pupina.

U ^ikagu se proslava odr`ava uorganizaciji Srpskog ogledala i uzpodr{ku Kulturnog centra Sveti Sava.Naravno veliku podr{ku }e nam pru`itiSrpska pravoslavna crkva i na{ Generalnikonzulat u ^ikagu, kao i AmbasadaSrbije u Va{ingtonu – ka`e SlavicaPetrovi}, glavni i odgovorni urednik“Srpskog Ogledala“.

Ina~e, projektu organizovanjagodi{njice Pupina u ^ikagu veliku pomo}pru`a prof. Nada Petkovi}, sa ~ika{koguniverziteta, sa svojim kolegama i studen-tima. O~ekuje se da se u akciju uklju~esvi dobronamerni Srbi u ^ikagu i da }ena ovaj veliki dogadjaj za srpski narod nesamo do}i, ve} dovesti i svoje prijatelje.

Dobili smo i preliminarno uvera-vanje da }e ovom dogadjaju prisustvovati inovoimenovani ambasador Srbije u SAD,ukoliko do tada bude stupio na du`nost, ao~ekuje se da }e se to uskoro dogoditi.

Jasmina Stanojev

Na centralnoj proslavi obele`avanja 160. godi{njice rodjenja Mihajla Pupina u rektoratu BU govori}e predsednik Srbije Tomislav Nikoli}. U Njujorku proslava na Kolumbija Univerzitetu. U ^ikagu Pupinova proslava u organizaciji Srpskog Ogledala

160. GODI[NjICA RODJENJA MIHAJLAPUPINA – PROSLAVA U ^IKAGU

J U B I L E J I

17Oktobar 2014. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

18 Oktobar 2014.

D R U [ T V O

19www.serbianmirror.comOktobar 2014.

Pi{e: Ivan

Kalauzovi} Ivanus

Vi l i n i mg r a d omn a

Vilinoj reci neka-da su prolazilitramvaji i pre-vozili narod. Biloje to u razdobljuod 1930. do1958. godine.Tramvaj, umnogim zemljamasimbol srednje klase, gradjanskogdru{tva, po{tene inteligencije,(p)ostao je i simbol jednogdruga~ijeg Ni{a, svakako roman-ti~nijeg, boemskijeg i poetskijeg.Davno se taj Ni{ pretvorio use}anje, ali je ono i danas sve`e,dobrodo{li ~esto, u svakod-nevnom razgovoru, ali i u for-malnoj diskusiji.

Tramvaj je prevozio put-nike od glavne `elezni`ke stanicedo Ni{ke Banje, mondenskogle~ili{ta u ~ijim je blagodetima tihprvih tramvajskih godina u`ivao ikralj Aleksandar I Karadjordjevi},prema kazivanjima omiljen medjustanovnicima Banje. Nije se tram-vajem u Ni{u vozila akademija,ve} obi~an narod. Punih 28 godi-na, ti tramvaji su imali istu rutu, apo{to su ve} nau~ili put, nisu se nioni menjali. Menjali su se samoputnici i moda. Pre Drugog svet-skog rata, elegantnije obu~eniradije su se odlu~ivali za fijaker iliauto-taksi. Tramvajima suuglavnom paradirali ljudi u ode}idoma}e izrade.

Vi{e od pola veka odukidanja tramvajskoj saobra}aja uNi{u, autobusi i dalje idu nji-hovim tragom, parcijalno ili upotpunosti prate}i put kojim su itramvaji i{li. I razgovori putnikasu u osnovi sli~ni – pri~a se onemanju posla, ili o imanju poslai nemanju para, o te{koj situacijiu zemlji i svetu, o Rusima,Nemcima i Amerikancima.

Modernizacija prevozaputnika u Ni{u nastala je zah-valjuju}i ratnoj reparaciji. Nemogav{i da od{tetu za Veliki ratu potpunosti izmire u novcu,pobedjene Austrija i Nema~ka suje izmirivale u robi. Tako je Ni{,31. decembra 1922. godine,dobio polovna tramvajska kola izBerlina, tip “Bergmann“, proizve-dena u fabrici “Hawa“(Hannoversche Waggonfabrik) imaterijal za postavljanje odgo-varaju}eg {inskog sistema.

Grad jeu to vreme snab-devan strujom iz“Svete Petke“,nekada najve}ehidrocentrale uSrbiji, ali ipak san e d o v o l j n i mkapacitetima dase na njupriklju~i i ogro-man potro{a~kakav je tramva-jski sistem. Zato

su, na svo-jevrsnom referendumu, gradjanisvoj glas dali izgradnji nove cen-trale, i to kalori~ne (termo)cen-trale na Crvenom krstu koju je,po ugovoru o koncesiji, izgradila~ehoslova~ka firma “Kolben idrugovi“, odgovorna i za postavl-janje tramvajske pruge, podizanjeremize, ispravlja~kih stanica ikontaktne mre`e. Za izvodja~keradove bio je zadu`en ni{ki pre-duzima~ Sotir Blagojevi}. Godine1937. uspostavljena je i telefons-ka veza izmedju Ni{ke Banje iremize koja se nalazila u blizinidana{nje Gradske bolnice.

Prvi tramvaj ka Banjizvani~no je krenuo 16. novembra1930, skra}enom trasom odPirotske rampe, umesto od`elezni~ke stanice, zbog proble-ma ukr{tanja pruga kod rampe

koji je kasnije re{en.Jednokolose`na pruga tramvajapresecala je `elezni~ku prugu ikod Banjske rampe, blizu popu-larnog kupali{ta @eneva, {to jeuzrokovalo neretke zastoje.Ukupna du`ina trase iznosila je

12 km, broj stanica 13, acelokupni tramvajski vozni parkbrojao je deset motornih kola, uzpet otvorenih i pet zatvorenihprikolica (za leto i zimu). KodVojne bolnice bi tramvajiprelazili na levu stranu, koje bise dr`ali sve do Ni{ke Banje. Ukolima je postojala I i II putni~kaklasa, a cene karata su bile: 1dinar (za prevoz od `elezni~kestanice do Trga Kralja Milana), 2dinara (od `elezni~ke stanice do

“]ele kule“) i 5 dinara (od`elezni~ke stanice do Ni{keBanje). Pona{anje putnika utramvajima i na pruzi regulisanoje odredbama Naredbe Upravepolicije, a objavljen je u “Ni{kim

novinama“ na dan pu{tanja tram-vaja u saobra}aj.

Potro{nja struje svakakoje bila najve}a prilikom penjanjatramvaja uz ni{kobanjsko brdo, teje logi~no da se u blizini, ta~nijepre uspona, morala nalaziti jedna

ispravlja~ka stanica, pored one uremizi. Tramvajski saobra}aj bioje u sastavu Elektri~nih pre-duze}a Grada Ni{a, odnosnoOp{tine. Nakon zavr{etka Drugogsvetskog rata, autobuskim i tram-vajskim prevozom rukovodilo jenovoosnovano Preduze}e zaputni~ki saobra}aj.

Sredinom pedesetih,gradski oci su po~eli govoriti da}e tramvajski saobra}aj biti pre-vazidjen, a gotovo istovremeno

Ni{u su ponudjeni polovniva{ingtonski tramvaji iz SAD,koje je prethodno sna{la ista sud-bina koja }e sna}i i ni{ke. Odkupovine se odustalo, verovatno izbog velikih tro{kova transporta,

{to je bio nagove{taj onoga {to}e uslediti. Odluku o uklanjanjutramvaja sa ni{kih ulica doneo jeNarodni odbor op{tine – organlokalne samouprave. Istodobno, iNovi Sad je ostao bez ovog vidajavnog prevoza.

Ispra}aj ni{kih tramvajadesio se desetog dana avgusta1958. javnom manifestacijom naTrgu oslobodjenja i u Vo`dovojulici, koja je unapred najavlji-vana putem talasa Radio Ni{a, alii propagandnim plakatimaPreduze}a za putni~ki saobra}aj.S jedne strane, prema Banji, sta-jali su tramvaji, a sa suprotneautobusi. Tramvaji okrenuti kaistoku, a autobusi ka zapadu.Prema pisanju lista “Politika“, od11. avgusta 1958, u centru gradaskupilo se ~ak 10.000 Ni{lija.Tog dana, prevoz do Ni{ke Banjebio je besplatan, a u pono} tram-vaji su oti{li u istoriju, nakonprevezenih pribli~no 7.568.000putnika tokom skoro trideset god-ina.

Od tramvaja povu~enihsa ulica, u Ni{koj Banji jenapravljeno jedinstveno naseljetramvaj-vikendica, koje su vlastiBanje 2007. godine proglasileruglom i uni{tile sve primerkesem jednog. On se danas nalazi uprostorijama kompanije “Resor“ i~eka sredstva za restauraciju. Istegodine, osnovano je Udru`enjeljubitelja ni{kih tramvaja koje sezala`e za povratak tramvajskogsaobra}aja na ni{ke ulice, prikupl-janje istorijskog materijala,o~uvanje se}anja na ovu vrstuprevoza u Ni{u i pru`anje pomo}iza restauraciju poslednjeg primer-ka. Krajem 2009, Grad Ni{ jerazvio Plan kojim se predvidjapovratak tramvajske linije koja bimogla da za sat vremena prevezedeset puta ve}i broj putnika negoautobuska, a donela bi i nemaluekolo{ku dobit. Anketa Ma{inskogfakulteta, na uzorku od 3.000Ni{lija, pokazala je da 88,6% ispi-tanika `eli da se tramvaji vrate naulice njihovog grada.

Da tramvaj zauzimakultno mesto u `ivotu Ni{a i nje-govih `itelja, govori i ~injenicada u gradu meraka ve} decenija-ma (od 1985) uspe{no radimle~no-vo}ni restoran “Tramvaj“,~ija unutra{njost (do 1995. i spol-ja{nost) predstavlja vernu replikuovog {inskog vozila. Restoran“Tramvaj“ okuplja i staro i mladona svojoj tre}oj po redu lokaciji uObrenovi}evoj 20. Dok seNi{lijama `elja ne ispuni i tram-vajska zvonca ponovo ne zazve~ekaldrmama njihovog grada, tram-vaji }e i dalje `iveti u se}anjimai predanjima u kojima su nesum-njivo ostavili neizbrisiv trag.

Ivan Kalauzovi} Ivanuswww.linkedin.com/in/ivankalauzovic

TRAMVAJ U GRADU MERAKA

Ni{ ju~e, danas, sutra – Pri~e iz grada na promaji

Ivan Kalauzovi} - Ivanus

Ispra}aj tramvaja 1958. u Ni{u

Tramvaj na ulicama Ni{a

20 Oktobar 2014.

P R E D S T A V L J A M O V A M

Trag vesti koju su ovih dana objavilisrpski mediji, o uspehu mladih Srbako{arka{a koji ̀ ive u SAD, odvodi nas

u Des Plaines, Il do bra}e Pantovi}, Pavla iStefana. Osim {to su oba mladi}a odli~ni iuzorni u~enici imaju i takozvani “spski gen zako{arku”. Pored talenta, za svoje godine izraz-ito su visoki i uporno treniraju, tako da jerezultat neminovan.

Mladji brat Pavle je po~eo datrenira ko{arku uz starijeg brata, u petomrazredu. Za ove tri godine, koliko trenira,postao je ~lan ekipe Future Elite, koja jepro{le sezone bila rangirana na prvommestu u Ilinoisu za 13-to godi{njake.

“Izborili smo se za u~e{}e naNational tournament u Memphis-u Tn, gdesmo zauzeli tre}e mesto u na{oj “division”.Takmi~ili smo se sa ~ak 88 ekipa iz celeUSA, pa je turnir zbog mnogo u~esnikatrajao sedam dana. Nakon toga stigao jepoziv za kamp u Columbus Oh, koji jezatvorenog tipa, a na kome pravo u~e{}aima samo onaj koga oni pozovu,“ pojasnioje Pavle Pantovi} kako je od vi{e stotinamladih ko{arka{a upravo on izabran medjunekoliko najboljih.

Iako je tek nedavno napunio~etrneast godina, ima vrlo malo slobodnogvremena. Trenira tri puta u toku radnenedelje, a vikendom igra utakmice, subotomtri, nedeljom dve. Ostatak vremena vrednou~i i ka`e, da za sada, ima sve petice. Pavle,kao i svi njegovi vr{njaci, odvoji i malo vre-mena za dru`enje, video igrice, filmove...

Njegovi planovi za budu}nost su{to bolji uspeh u {koli i ko{arci i da jednogdana, iako je rodjen u ^ikagu, zaigra zareprezentaciju Srbije. Ima velike {anse daostvari svoje snove, jer je talentovan,vredan, a i fizi~ke predispozicije suodli~ne. Iako ima samo 14 godina visok je1.94 cm, te`ak 92 kg, a raspon ruku mu je~ak 201 cm.

I stariji brat Stefan, visok 1.93cm, je talentovaniji od svojih vr{njaka. Onpohadja drugu godinu srednje {kole, a igraza “war city tim“ {kole, gde igraju decaprete`no iz ~etvrte godine, manje ih je iztre}e, a Stefan je jedini iz druge godine.

Po`elimo Pavlu i StefanuPantovi}u jo{ puno uspeha u ko{arci i {kolii da im se ostvari san, da zaigraju za srp-sku reprezentaciju. Marijana Maljkovi}

BRA]A PANTOVI]-BUDU]NOST KO[ARKE

Pavle i Stefan Pantovi}