specijalni prilog20 arsenal - odbrana.mod.gov.rs odbrana.pdf · sa galerije vojniku na ^ast 55...

Go

di

na

IV

Br

oj 7

01

5. a

vgu

st 2

00

8.

ce

na

1

00

d

in

ar

a1

,2

0e

vr

aww

w.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j uI n t e r v j u

2020Specijalni prilog

Specijalni prilog

Petar Mihajlovi}, direktor Centra za razminirawe Srbije

Petar Mihajlovi}, direktor Centra za razminirawe Srbije

T e m aT e m a

ARSENALARSENAL

Poklon poster Avion OraoPoklon poster Avion Orao

ZABRANA

KASETNE

MUNICIJE

ZABRANA

KASETNE

MUNICIJE

DONACIJAMA

DO ^ISTE

SRBIJE

DONACIJAMA

DO ^ISTE

SRBIJE

4

U F O K U S UDan avijacije Vojske Srbije

JAÂ SRPSKO VAZDUHOPLOVSTVO 8

I N T E R V J UPetar Mihajlovi}, direktor Centra za razminirawe Srbije

DONACIJAMA DO ÎSTE SRBIJE 12

T E M AUsvajawe dokumenta o zabrani kasetne municije

POÊTAK KRAJA TIHOG UBICE 16

O D B R A N ASamostalno verawe

UZ STRME LITICE KLISURE 20

Ga|awe na streli{tu „Ore{ac”

OMIRISATI BARUT 24

Obuka izvi|a~a Prve brigade Kopnene vojske

u letwim uslovima

NA PADINAMA FRU[KE GORE 26

Obuka specijalnih jedinica Vojske Srbije

i oruànih snaga Gr~ke

NOVA ISKUSTVA PADOBRANACA 28

P R I L O G

ARSENAL 31

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~

Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednik

Slavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika

Radenko Mutavxi}Urednici

Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:

Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradnici

Bo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelom

Enes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici)Fotografija

Goran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktori

Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektor

Sla|ana GrbaSekretar redakcije

Vera Denkovski Dokumentacija

Radovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONI

Direktor i glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3201-809; 23-079Prelom 3240-019; 23-583Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA

11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un

840-49849-58 za NC „Odbrana”Pretplata

Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29ODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

15. avgust 2008.

„Odbrana" je ~lan

Evropskog udruèwa vojnih novinara

28

Snim

io S

alko HA

XI

]

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

Sa galerije

VOJNIKU NA ÂST 55

D R U [ T V OGorska slu`ba spasavawa

POSLEDWA NADA UGRO@ENIMA 56

Bioterorizam kao aktuelni izazov

GLOBALNA OPASNOST 61

S V E TRatnik budu}nosti

INTEGRISANI BORBENI SISTEM 62

Ustanici iz tvr|ave Badaber

POBUNA OÂJNIKA 66

Paralele

KAVKAZ U PLAMENU 69

T E H N I K ATheatre of WarKOMANDOVAWE MISIJAMA U PET KAMPAWA 70

F E Q T O NPre}utani srpski generali u austrijskoj carevini

POSVE]ENOST POZIVU 72

Zapis iz zemqe zaustavqenog vremena

TAJNE TI[INE 76

76

RE^ UREDNIKA

5

56

OBUKA

S

tranice „Odbrane” sve su punije reportaà sa poligona

i terena gde se intenzivno realizuju programi obuke

vojnika i stare{ina. Posle zavr{enih organizacijsko

-formacijskih promena u 2007. godini, na red je do{la

obuka i ona je u ovoj godini osnovni sadràj delatnosti komandi

i jedinica Vojske Srbije.

Posle inovirawa obuka je sadràjnija, kvalitetnija,

efikasnija i umnogome usagla{ena sa standardima u oruànim

snagama zemaqa koje su pristupile Programu Partnerstvo za mir.

Va`na karakteristika je ponovna realizacija brojnih

sadràja za koje u prethodnim godinama nije bilo uslova. Pored

modernizovanih oblika obu~avawa, treba izdvojiti vojno

prvenstvo na kome se, ovog leta, nadmetalo vi{e od 4.000

u~esnika.

Organizovana je i obuka u zimskim uslovima za jedinice koje

to imaju u svom programu i 857 qudi se tokom zimskih meseci

obu~avalo u odli~nim uslovima na Kopaoniku.

Prema re~ima general-majora Petra ]ornakova, na~elnika

Uprave za obuku i doktrinu General{taba VS, bitna

karakteristika obuke je uvo|ewe brojnih reformskih re{ewa u

procesu koji je podignut na kvalitativno vi{i nivo. Jedna od

zna~ajnijih novina je instruktorska obuka, za {ta je u centrima za

obuku 268 oficira i podoficira zavr{ilo odgovaraju}e

instruktorske kurseve i steklo uslov za obavqawe te du`nosti.

Druga va`na novina je sertifikacija vojnika, gde svaki vojnik mora

da pro|e zavr{ni ispit i prema zadatim standardima potvrdi da je

osposobqen za du`nost za koju je obu~avan. Taj posao obavqaju 82

sertifikatora, koji su pro{li odgovaraju}e stru~no usavr{avawe

i mogu samostalno i merodavno vrednovati osposobqenost vojnika.

Prema prvim pokazateqima, evaluacija i dodeqivawe

sertifikata dodatno motivi{u vojnike za ostvarivawe {to boqih

rezultata. Ste~eni sertifikat potvr|uje wihovu stru~nost, {to

kasnije mogu iskoristiti za dobijawe statusa profesionalnog

vojnika ili za obavqawe nekih specifi~nih du`nosti u gra|anstvu.

Posebna novina je kolektivna obuka na Pasuqanskim

livadama, koja se organizuje za svaku generaciju vojnika na

odsluèwu vojnog roka. To je prilika da oni osete zajedni~ki rad i

organizaciju ìvota u terenskim uslovima u kakvim bi se mogli

na}i u situacijama realne opasnosti i borbenih dejstava. Takve

obuke do sada nije bilo, a wen osnovni kvalitet je {to okupqa

~itavu generaciju vojnika, koji zajedni~ki zavr{avaju obuku i izvode

predvi|ena bojna ga|awa.

Vaàn zadatak u procesu obu~avawa je postizawe

interoperabilnosti na{e vojske. Radi {to brèg dostizawa

propisanih standarda i usvajawa predvi|enih procedura, vi{e

desetina oficira i podoficira Vojske Srbije u~estvuje u

me|unarodnim ve`bama i drugim oblicima stru~nog usavr{avawa u

inostranstvu i sti~e iskustva za planirawe i izvo|ewe sloènih

ve`bovnih aktivnosti.

To, naravno, nije mogu}e bez u~ewa engleskog jezika. Stoga su u

prvoj polovini ove godine u garnizonima organizovani kursevi za

33 grupe sa vi{e od 400 polaznika. Proces se nastavqa 1.

oktobra, kada }e u 17 garnizona i 43 nastavne grupe vi{e od 500

polaznika poha|ati po~etne, sredwe i vi{e nivoe u~ewa engleskog

jezika.

Tako|e, do kraja godine planirano je nekoliko me|unarodnih

ve`bi u Srbiji, koje }e omogu}iti sticawe novih iskustava u

saradwi i zajedni~kom radu sa pripadnicima stranih armija.

Radenko MUTAVXI]

15. avgust 2008.

AKTUELNO

6

ni kri mi nal sa naj ve }om sto pom, bar u Evro pi”. On je pod se tio da

je ina ~e do bru sa rad wu sa Kfo rom, Sr bi ja po sle te po li ti~ ke od -

lu ke Na toa spu sti la is kqu ~i vo na teh ni~ ki ni vo.

U in ter vjuu „Gra |an skom li stu“ mi ni star [u ta no vac je is ta -

kao da u na ja vqe nom spo ra zu mu o raz me ni bez bed no snih in for ma -

ci ja iz me |u Sr bi je i Na toa ne ma ni ~eg ne ga tiv nog i is ta kao da je

Sr bi ja je di na ze mqa u okvi ru Part ner stva za mir ko ja ni je pot pi -

sa la taj do ku ment. Spo ra zum od re |u je na ~in i pro ce du ru za raz me -

nu in for ma ci ja, ali ne i oba ve zu da se in for ma ci je raz me wu ju.

Na pi ta we {ta taj spo ra zum kon kret no do no si Sr bi ji, mi ni -

star je na gla sio da „ko rist od pot pi si va wa spo ra zu ma ima }e mi -

ni star stva od bra ne, spoq nih i unu tra {wih po slo va, bez bed no sne

agen ci je... i dru gi ko ji ni su ve za ni za po slo ve bez bed no sti, re ci -

mo i Mi ni star stvo na u ke. Bit no je re }i da smo mi kao dr a va ima -

li pro blem ne u sa moj raz me ni in for ma ci ja i do bi ja wu in for ma -

ci ja, ve} u to me {to ni smo mo gli da ga ran tu je mo da }e mo te in for -

ma ci je na pra vi na ~in ~u va ti, di stri bu i ra ti oni ma ko ji su za to

au to ri zo va ni“.

Ko men ta ri {u }i pi ta we voj ne ne u tral no sti Sr bi je, mi ni star

je pod se tio na ne dav ni skup ko ji se ba vio bez bed no snim in te gra -

ci ja ma i „po ka zao ono {to mi i go vo ri mo: uko li ko ste sa mo stal ni

i izo lo va ni, mo ra te da odvo ji te mno go vi {e sred sta va ne go uko li -

ko ste pod bez bed no snim ki {o bra nom“.

U in ter vjuu „Bli cu“ mi ni star je na isto pi ta we od go vo rio

„Oko Sr bi je da nas ima vi {e od 200.000 voj ni ka ko ji pri pa da ju

Na tou, a da ne go vo rim o teh ni ci ko jom ras po la u. Sr bi ja bi ogro -

man deo ne to dru {tve nog pro iz vo da mo ra la da ko ri sti na na o ru -

à we i teh ni ku i da ima znat no ve }i broj voj ni ka uko li ko bi ih

sve tre ti ra la kao ne pri ja te qe. Voj na ne u tral nost nas, na a lost,

de fi ni tiv no vi {e ko {ta. Ali, u sr cu Evro pe je Au stri ja, ko ja je

ne u tral na i iz Part ner stva za mir cr pi sve mo gu }e be ne fi te, ia -

ko ni je ~la ni ca Na toa. Ne vi dim za {to se tim is ku stvom ne bi smo

po vo di li“, is ta kao je mi ni star [u ta no vac.

Mi ni star od bra ne je oce nio da je u Sr bi ji, u obla sti sta -

bil no sti i bez bed no sti „do sta re dov no sta we, bez ob zi ra na to

{to su po dig nu te ten zi je u po li ti~ kom smi slu. Mno go ozbiq ni ja di -

men zi ja tog pro ble ma je ste pi ta we na ko ji na ~in nas po sma tra ju

po slov ni qu di i kom pa ni je ko je bi è le le da in ve sti ra ju u Sr bi ju.

„Uko li ko è li mo da obez be di mo bo qi ì vot gra |a ni ma Sr bi je,

mo ra mo da obez be di mo i in ve sti to ri ma da se ose }a ju si gur no i

bez bed no u Sr bi ji”, za kqu ~io je mi ni star od bra ne.

R. M.

M i n i s t a r o d b r a n e D r a g a n [ u t a n o v a c

BEZ BED NOST

U IN TE RE SU

BO QEG @IVO TA

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac

u in ter vju i ma za do ma }e me di je

po sled wih da na ko men ta ri sao je,

sem osta log, ak tu el na bez bed no sna

pi ta wa, dr av nu po li ti ku pre ma

Ko so vu i Me to hi ji, pi ta we voj ne

ne u tral no sti, pot pi si va we

bez bed no snog spo ra zu ma sa

Na to om i iz grad wu ba ze Ce po ti na

na ju gu Sr bi je

CE PO TI NA DO KRA JA JE SE NI

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac je na ja vio da }e

se pro fe si o nal ni pri pad ni ci Voj ske Sr bi je do kra ja je se ni

use li ti u voj nu ba zu Ce po ti na kraj Bu ja nov ca, ko ja je od iz u -

zet nog voj no be zbed no snog i stra te {kog zna ~a ja, po seb no za

jug Sr bi je.

On je u in ter vjuu Tan ju gu is ta kao da je ba za Ce po ti na

na slo we na i na au to put i na ad mi ni stra tiv nu li ni ju sa Ko so -

vom i Me to hi jom, {to zna ~i da }e pri pad ni ci Voj ske Sr bi je

„mo }i u ve o ma krat kom ro ku i ade kvat no da re a gu ju uko li ko

do |e do de sta bi li za ci je na ad mi ni stra tiv noj li ni ji, a sa mim

po lo a jem de lu ju i pre ven tiv no“. Po sao iz grad we ba ze za po -

~et je pre {est go di na, vi {e mi ni sta ra od bra ne je na me ra -

va lo da ga za vr {i, ali mi smo ove go di ne taj po sao i pri ve li

kra ju, re kao je [u ta no vac.

Uko li ko è li mo da obez be di mo bo qi ì vot

gra |a ni ma Sr bi je, mo ra mo da obez be di mo

i in ve sti to ri ma da se ose }a ju si gur no

i bez bed no u Sr bi ji

Mi ni star [u ta no vac je u in ter vjuu agen ci ji Tan jug od ba cio bi -

lo ka kvu mo gu} nost od stu pa wa od dr av ne po li ti ke pre ma Ko -

so vu i Me to hi ji, za sno va ne na od lu ka ma sta rog sa zi va Skup -

{ti ne Sr bi je. „Uko li ko je in te res gra |a na srp ske na ci o nal-

no sti na Ko so vu i Me to hi ji da Vla da Sr bi je u~i ni od re |e ne ko ra -

ke da se wi hov ì vot olak {a, a da to ne mo e da ura di na dru gi

na ~in, osim u sa rad wi sa me |u na rod nom za jed ni com ili qu di ma

ko je ne pri zna je mo kao vla du Ko so va, ali ko ji de fac to mo gu da

u~i ne ne {to, ne vi dim na ~in na ko ji bi mo gli da iz beg ne mo da ne

po mog ne mo”, re kao je [u ta no vac.

Od lu ku Na toa da po dr i i po mog ne stva ra we „bez bed no snih

sna ga Ko so va”, [u ta no vac je oce nio kao „ve li ku za blu du i pro ma -

{aj i me |u na rod ne za jed ni ce i ta ko zva nih ko sov skih vla sti, da

for mi ra oru a nu sna gu ko ja tre ba da bu de voj ska na pro sto ru gde

po sto je i ve }i pro ble mi i ve }a is ku {e wa, kao {to je or ga ni zo va -

CI VIL NO SLU@EWEVOJ NOG RO KA

Dr av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne Igor Jo vi ~i} od -

ba cio je mo gu} nost da mla di }i ko ji bu du slu i li ci vil ni voj ni

rok u Voj no be zbed no snoj agen ci ji (VBA)

i Voj no o ba ve {taj noj agen ci ji (VOA)

oba vqa ju bi lo ka kav po sao iz osnov nog

de lo kru ga ra da tih slu bi.

Is ti ~u }i, u iz ja vi Fo Ne tu, da oni

ko ji slu e voj ni rok u ci vi lu ne mo gu ni -

ka ko da ra de po slo ve bez bed no sti, {to

je osnov na de lat nost VBA i VOA, dr -

àv ni se kre tar Jo vi ~i} pre ci zi rao je

da se to od no si i na mo gu} nost da do |u

do po ver qi vih do ku me na ta, te na bi lo

ka kvu mo gu} nost kon tak ta sa ak ti ma te

vr ste.

On je re kao da je ak ti ma Mi ni -

star stva od bra ne ja sno pro pi sa no da

ob ve zni ci ko ji ci vil ni rok slu e u we -

go vim or ga ni za ci o nim je di ni ca ma ne

mo gu oba vqa ti po slo ve ve za ne za obez be |e we obje ka ta, opre me

i na o ru a wa, ta ko |e ne mo gu bi ti vo za ~i mo tor nih vo zi la, ni ti

ima ti do di ra sa do ku men ti ma po ver qi vog ka rak te ra.

„Uput stvo re gu li {e da bi lo ko na ci vil noj slu bi u Mi ni -

star stvu od bra ne ne }e bi ti sta vqen u si tu a ci ju da ko ri sti opre -

mu, uni for mu, ni ti }e mo }i da ko ri sti do ku men te po ver qi vog ka -

rak te ra", na po me nuo je Jo vi ~i}.

On je na gla sio da je Mi ni star stvo od bra ne, kao or gan dr -

àv ne upra ve, ima lo ide ju da se i na taj na ~in otvo ri pre ma jav -

no sti i da je za to i pred lo e no ci vil no slu e we voj nog ro ka u

usta no va ma i or ga ni za ci o nim je di ni ca ma, {to je re gu li sa no od -

lu kom Vla de iz sep tem bra pro {le go di ne.

„Vla da je tom ured bom omo gu }i la da se re gru ti ko ji è le da

ci vil no slu e voj ni rok upu }u ju u Mi ni star stvo od bra ne ra di

oba vqa wa de lat no sti ne voj nog ka rak te ra", re kao je Jo vi ~i}.

PRI ZNA WE

UMET NI^ KOM

AN SAM BLU

„STA NI SLAV

BI NI^ KI”

Po vo dom ne dav nog na stu pa na kon -

cer tu „Mu zi kom za mir”, odr a nom u

Be o gra du, Umet ni~ ki an sambl Mi ni -

star stva od bra ne „Sta ni slav Bi ni~ ki”

do bio je pri zna we od po zna tog dan skog

kul tur nog cen tra iz Ko pen ha ge na – So haGak ki In ter na ti o nal (SGI).

Ta me |u na rod na or ga ni za ci ja kul tu rom se bo ri pro tiv ra -

ta, pa kon cer ti ma kla si~ ne mu zi ke {i rom sve ta na sto ji da pre -

va zi |e na ci o nal ne, ra sne i ge ne ra cij ske raz li ke me |u qu di ma.

Dan ski kul tur ni cen tar je 14. ju la ove go di ne u Cen tral nom do mu

Voj ske Sr bi je u Be o gra du or ga ni zo vao kon cert, na ko me su sa

Umet ni~ kim an sam blom „Bi ni~ ki” na stu pi li emi nent ni ja pan ski

oper ski pe va ~i.

An sambl Mi ni star stva od bra ne odu {e vio je ja pan ske go ste

mu zi ci ra wem i ~i we ni com da su broj ni we go vi ~la no vi pro fe -

si o nal ni voj ni ci. Za uspe {nu sa rad wu An sambl je do bio za hval -

ni cu i me da qu, a u ob ra zlo e wu je na ve de no da se pri zna we do -

de qu je „u ~ast ne se bi~ no sti i ple me ni tog do pri no sa kul tu ri”.

Or ga ni za ci ju ne dav nog kon cer ta po dr a li su ja pan ska i

dan ska vla da, te Mi ni star stvo od bra ne Re pu bli ke Sr bi je.

S. \.

7

MI NI STAR OD BRA NE

PRI MIO KI NE SKOG AM BA SA DO RA

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac pri mio je 13. av gu sta

no vo i me no va nog am ba sa do ra NR Ki ne u Be o gra du Vei \ing hua. Tom

pri li kom, mi ni star je iz ra zio za hval nost zbog prin ci pi jel ne po -

li ti ke NR Ki ne u ve zi sa Ko so vom i Me to hi jom.

To kom raz go vo ra na gla {e no je obo stra no za do voq stvo zbog

tra di ci o nal no pri ja teq skih od no sa dve ju ze ma qa ko ji po ~i va ju na

prin ci pi ma me |u na rod nog pra va, uza jam nog po {to va wa i ne me {a -

wa u unu tra {we od no se.

Voj na sa rad wa, po seb no raz vi je na u obla sti voj nog {kol stva

i voj ne me di ci ne, iz u zet no je zna ~aj na za obe dr a ve, a na ja vqe no

je i we no da qe in ten zi vi ra we. U okvi ru raz vo ja sa rad we, na kon

24 go di ne pla ni ra na je po se ta ki ne skog na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba

na {oj ze mqi, po se ta mi ni stra [u ta nov ca Ki ni i u~e {}e na {ih

ofi ci ra, pr vi put, u pra }e wu ki ne ske voj ne ve be.

Za kqu ~e no je da sa rad wa ko ja po ~i va na prin ci pi jel nim sta -

vo vi ma, a ne sa mo na kom pro mi si ma, otva ra ve li ki broj mo gu} no -

sti za no ve za jed ni~ ke pro jek te.

OBE LE@AVA WE 130. GO DI [WI CE

VOJ NOG MU ZE JA

Voj ni mu zej u Be o gra du }e 22. av gu sta, u znak se }a wa na

1878. go di nu, ka da je knez Mi lan Ob re no vi} Uka zom osno vao tu

in sti tu ci ju, obe le i ti 130. go di {wi cu po sto ja wa .

Sme {ten na Be o grad skoj tvr |a vi, Voj ni mu zej se na la zi u

zgra di po dig nu toj 1924. za na me ne Voj no ge o graf skog in sti tu ta,

ko ja mu je 1956. us tu pqe na i pred sta vqa je dan od sim bo la Ka le -

meg da na.

Po vo dom ju bi le ja Voj ni mu zej pri re |u je ve li ku iz lo bu mu -

zej skih pred me ta i ar hiv ske gra |e od 1875. do 1878. go di ne, ko ji

na svoj na ~in pri ~a ju pri ~u o srp sko-tur skim ra to vi ma, ula sku

Ru si je u rat, San ste fan skom mi ru i Ber lin skom kon gre su. Po se -

ti o ci }e vi de ti za vr {ne ko ra ke sti ca wa no vi je srp ske ne za vi -

sno sti, ko ja je ne po sred no po ve za na i sa stva ra wem Voj nog mu ze -

ja. Na i me, isto ga da na ka da je pro ~i tan ukaz o ne za vi sno sti Sr -

bi je, pro ~i tan je i ukaz o osni va wu te zna ~aj ne ku }e.

Na otva ra wu iz lo be, za ka za nom za 22. av gust, sa po ~et kom

u 13 ~a so va, bi }e pred sta vqen spe ci jal ni pri log o Mu ze ju, ra -

|en u sa rad wi sa ma ga zi nom „Od bra na”, i no vi, 35. broj ~a so pi -

sa „Ve snik”.

Za ni mqi vo je da }e na iz lo bi jav no sti pr vi put bi ti pred -

sta vqen je dan pred met ve zan za zbir ku oru` ja, ko ji je Mu zej na -

ba vio ove go di ne.

N

Na voj nom ae ro dro mu u Ba taj ni ci, u su bo tu 2. av gu sta, odr a na je sve ~a nost po vo -

dom Da na avi ja ci je Voj ske Sr bi je. Sve ~a nom stro ju pri pad ni ka 204. avi ja cij ske

ba ze, po red mi ni stra od bra ne Dra ga na [u ta nov ca, obra tio se i ko man dant Va -

zdu ho plov stva i pro tiv va zdu ho plov ne od bra ne ge ne ral-ma jor Dra gan Ka ta ni}. To -

kom sve ~a no sti pro ~i ta ne su i na red be o sti mu la tiv nim me ra ma za naj u spe {ni je

pri pad ni ke ro da avi ja ci je u pro te kloj go di ni. Skup na ba taj ni~ kom ae ro dro mu

upot pu wen je pri god nim le ta~ kim pro gra mom, ko ji je pra tio ve li ki broj gra |a na.

IS PU WE NA OBE ]A WA

– Ne ma ne do u mi ce da Sr bi ja, uko li ko `e li da ima bez bed no ne bo, mo ra ku pi ti no -

ve le te li ce. Po sled wa ku po vi na oba vqe na je jo{ 1986. go di ne. Nad le ni tre nut no ra -

de stu di ju o po tre ba ma Voj ske, ka ko bi efi ka sno {ti ti la ne bo nad Sr bi jom. Za tim }e mo

U FOKUSU

15. avgust 2008.

Tokom posledwe

tri godine nalet

pilota pove}an je

oko {est puta.

U tom periodu

dvostruko je

uve}ana

ispravnost

vazduhoplova.

Remontovano je

petnaest letelica.

Prevazi|en je

i vi{egodi{wi

problem

nedostatka

odgovaraju}ih

koli~ina goriva.

Stvoreni su

uslovi da se

leta~ka obuka

redovno

i kvalitetno

izvodi.

D A N A V I J A C I J E

V O J S K E S R B I J E

8

JA^A

SRPSKO

VAZDUHOPLOVSTVO

na po li ti~ kom ni vou, u Vla di raz mo tri ti {ta to kao dr a va mo e mo i tre -

ba da ku pi mo. Ne ma kva li tet nog si ste ma od bra ne bez sa vre me nog va zdu ho -

plov stva. Za to }e Mi ni star stvo od bra ne i da qe raz vi ja ti srp sko voj no va -

zdu ho plov stvo, ko je po la ko, ali si gur no ja ~a i po sta je sve va ni ji oslo nac

od bra ne ze mqe – is ta kao je na sve ~a no sti mi ni star od bra ne Dra gan [u ta -

no vac.

Ko man dant ViP VO ge ne ral-ma jor Dra gan Ka ta ni} na gla sio je da je to -

kom po sled we tri go di ne na let pi lo ta po ve }an oko {est pu ta, a is prav nost

va zdu ho plo va sto od sto. Re mon to va no je pet na est va zdu ho plo va. Na ba vqe ne

su od go va ra ju }e ko li ~i ne avi on skog go ri va, ~i me je pre va zi |en du go go di -

{wi pro blem, ta ko da sa da na {i pi lo ti le te do vo qan broj sa ti. Stvo re ni

su uslo vi da se le ta~ ka obu ka re dov no i kva li tet no iz vo di.

9

OLDTAJ ME RI

Pod po kro vi teq stvom Mi ni star stva od bra ne,

Mu zej ju go slo ven skog rat nog va zdu ho plov stva i Ae ro-

klub „Ga leb” iz Be o gra da po vo dom Da na avi ja ci je or -

ga ni zo va li su, u va zdu ho plov nom mu ze ju i na be o grad -

skom ae ro dro mu „Ni ko la Te sla” pro gram „Eska dri la

sta rih va zdu ho plo va”. Za su le te we ospo so bqe na tri

oldtaj me ra – mla zni dvo sed za obu ku so ko G-2A ga leb,

la ki bor be ni avi on so ko J-20 kra guj i avi on za la ki

tran sport i ve zu utva 66.

Pri ka zu ne dav no re pa ri ra nih sta rih va zdu ho -

plo va, ko ji su sa da sprem ni da po le te na ae ro mi -

tin zi ma {i rom sve ta, pri su stvo va li su po mo} nik

mi ni stra od bra ne za qud ske re sur se dr Bo jan Di -

mi tri je vi} i pred sed nik Ae ro-klu ba „Ga leb” Vla di -

mir Bo jo vi}.

Sa Ae ro dro ma „Ni ko la Te sla” avi o nom ga leb

po le teo je pi lot u pen zi ji Mar jan Je len, a avi o nom

kra guj ve te ran voj nog va zdu ho plov stva Da vo rin Pa -

vlo vi}.

STA BI LAN VOJ NI BU XET

Od go va ra ju }i na pi ta wa no vi na ra, mi ni star

[u ta no vac re kao je da me nax ment Mi ni star stva od -

bra ne o~e ku je da voj ni bu xet i u bu du} no sti bu de 2,4

od sto dru {tve nog bru to pro iz vo da. To je, sma tra on,

do voq no da se pla ni ra re mont bor be nih va zdu ho plo -

va, ali i osta lih teh ni~ kih ka pa ci te ta Voj ske.

Za na bav ku avi o na, me |u tim, mo ra da po sto ji po -

seb na od lu ka Vla de Re pu bli ke Sr bi je i za to po seb no

odo bre na stav ka u bu xe tu, jer se va zdu ho plo vi, a ta -

kva su i is ku stva osta lih ze ma qa sve ta, ne na ba vqa ju

fi nan sij skim sred stvi ma iz re dov nog bu xe ta.

Mi ni star od bra ne na ja vio je da }e u sep tem bru

Be o gra |a ni vi de ti sve re mon to va ne avi o ne mig 29 u

le tu nad srp skom pre sto ni com.

U FOKUSU

15. avgust 2008.10

VA ZDU HO PLOV NE KA RI KA TU RE

Po vo dom obe le a va wa Da na Va zdu ho plov stva Voj ske Sr bi -

je, u ga le ri ji Klu ba ViP VO u Ze mu nu otvo re na je iz lo ba naj bo -

qih ka ri ka tu ra sa tra di ci o nal nog me |u na rod nog kon kur sa za va -

zdu ho plov nu ka ri ka tu ru, ko ji su za jed ni~ ki ras pi sa li Mi ni star -

stvo od bra ne i Re dak ci ja ~a so pi sa „O{i {a ni je`”.

Na kon kurs su pri sti gli ra do vi 250 au to ra, iz se dam ze ma -

qa. @iri je za naj u spe {ni je pro gla sio ka ri ka tu re Ig wa ta Ga ta -

la i Dra gu ti na Mi la no vi }a iz Sr bi je i Dar ka Sa mar xi }a iz Re -

pu bli ke Srp ske. Ko man dant ViP VO ge ne ral-ma jor Dra gan Ka ta -

ni} pr vo na gra |e nom je uru ~io ori gi nal ni pi lot ski sat.

– Da na {wim le ta~ kim pro gra mom do ka za li smo da pi lo ti Voj -

ske Sr bi je mo gu re a li zo va ti i naj zah tev ni je le ta~ ke za dat ke, za ko je

je po treb na vr hun ska ospo so bqe nost. Go to vo sve ono {to smo obe -

}a li pre dve go di ne uspe li smo da is pu ni mo. Ciq ko me }e mo te i ti

u na red nom pe ri o du je ste da do stig ne mo 80 sa ti go di {weg na le ta po

pi lo tu. Uz to, na sto ja }e mo da obu ku pi lo ta sva ko dnev no una pre |u je -

mo – iz ja vio je ge ne ral Ka ta ni}.

Pre ma re ~i ma ko man dan ta ViP VO, bi }e mo der ni zo van i

avi on ga leb G4. Bi }e opre mqen naj sa vre me ni jom avi o -

ni kom i opre mom. Dok se ne na ba vi no vi vi {e na men -

ski bor be ni avi on, na we mu }e se ospo so bqa va ti i

uve ba va ti pi lo ti. Na me ra va zdu ho plo va ca je ste

da u vre me nu od 2011. do 2014. go di ne na ba ve

vi {e na men ski avi on.

SLA VQE NIK SU PER GA LEB

Le ta~ ki pro gram, ko ji je 2. av gu sta iz -

ve den na ae ro dro mu Ba taj ni ca, ob u hva -

tio je na stup vi {e raz li ~i tih le te li ca

ko ji ma ras po la e srp sko voj no va zdu ho -

plov stvo. Pu bli ka je naj pre pra ti la let

he li kop te ra «Ga ze la», ko jim je upra vqao pot pu -

kov nik Go ran Kr ne ta. Po tom je za stav nik Slo bo dan

Ni ko li} iz veo spek ta ku la ran pa do bran ski skok.

Svo je vr stan „sla vqe nik” na ovo go di {woj pro sla vi

Da na avi ja ci je bio je avi on su per ga leb G4. Pro to tip tog avi -

o na, ko ji je u pot pu no sti pro iz vo di la ju go slo ven ska va zdu ho plov -

na in du stri ja, pr vi put po le teo je 18. ju la 1978. U 2008. go di ni su -

per ga leb obe le a va 30 go di na po sto ja wa. We go ve od li~ ne le ta~ ke

oso bi ne, a slo vi za jed nog od naj ce we ni jih i naj be zbed ni jih avi o na

za obu ku pi lo ta, de mon stri rao je pi lot pot pu kov nik Sa {a Ri sti}.

Po sle su per ga le ba pu bli ka je vi de la i let he li kop te ra ga ze la,

ko ji, ka da je na o ru an pro ti vo klop nim sred stvi ma, no si na ziv ga ma i

pred sta vqa mo} no bor be no sred stvo. Na ga mi su le te li ma jo ri Ve se -

lin Mi la no vi} i Sa {a Ni ko li}. Po tom je na stu pio te {ki he li kop ter

HT-40, ko jim su upra vqa li ma jo ri @eq ko Var ni ~i} i Vla di mir Gr bo -

vi}. Oni su pri ka za li ka ko le te li ca ga si po ar na ne pri stu pa~ nom

te re nu, si pa ju }i iz va zdu ha po dve to ne vo de u jed nom na vra tu.

Pot pu kov nik To mi slav Be }a go vi} le teo je na avi o nu ga leb G2, a

za wim pri pad ni ci eska dri le va zdu ho plo va old taj me ra, ko ji su, zbog

11

le ta~ kog en tu zi ja zma i po sle od la ska u pen zi ju, iz ma mi li apla u ze

pu bli ke. Na Klip nim avi o nom J-20 kra guj pi lo ti rao je ve te ran me |u

pi lo ti ma u Sr bi ji Da vo rin Pa vlo vi}, a na ga le bu G2 Mar jan Je len.

Obo ji ca su ~la no vi Avio-klu ba „Ga leb” iz Be o gra da.

Uz da he qu bi te qa le te wa iz ma mio je na stup pi lo ta ma jo ra Mi -

o dra ga Ri sti }a – na ~i nio je sjaj ne le ta~ ke bra vu re i akro ba ci je do -

pa dqi vo di zaj ni ra nim avi o nom J-22 orao. Taj va zdu ho plov, ta ko |e

pro iz ve den u Ju go sla vi ji, ne po gre {i vo je slu {ao ko man de vi spre nog

pi lo ta.

Deo le ta~ kog pro gra ma ko ji su svi s ne str pqe wem o~e ki va li

bio je let ne dav no re mon to va nog mi ga 29. Na we mu je le teo za me nik

ko man dan ta ViP VO bri gad ni ge ne ral Ne boj {a \u ka no vi}. Mo} na

le te li ca, {i ro kog ra spo na br zi na i od li~ nih le ta~ kih svoj sta va,

bi la je „qu bi mac” pu bli ke na sve ~a no sti.

Le tom akro bat ske gru pe „Zve zde”, ko ju ~i ne ~la no vi Avio-klu -

ba „G4” iz No vog Sa da, za vr {e na je sve ~a nost na ba taj ni~ kom ae ro -

dro mu. Pe to ~la ni tim avi ja ti ~a ra, na avi o ni ma ga leb G2, le ta~ kim

fi gu ra ma u slo e nim for ma ci ja ma, na naj bo qi na ~in pri ka zao je

mo gu} no sti tog avi o na. Sve ~a nost po vo dom 2. av gu sta – da na avi ja -

ci je odr a na je i u 98. avio-ba zi na ae ro dro mu La |ev ci, ali i na

ae ro dro mi ma u Ni {u i Po ni kva ma. Tim po vo dom, na ~el nik Ge ne ral -

{ta ba Voj ske Sr bi je ge ne ral-pot pu kov nik Zdrav ko Po no{ pri mio je

de le ga ci ju Ko man de ViP VO. ^e stit ku va zdu ho plov ci ma upu tio je i

pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je Bo ris Ta di}.

Alek san dar AN TI]

Snimio Darimir BANDA

LE TA^ KI ZNA KO VI

Ko man da ViP VO, u po sled we vre me, znat no je una pre di la

le ta~ ku obu ku pi lo ta Voj ske Sr bi je. Pre va zi |e ne su du go go di {we

te {ko }e u na bav ci go ri va – po ve }an je broj sa ti na le ta u od re -

|e nim fa za ma obu ke. U va zdu ho plov stvu je za dr an kva li te tan

na stav ni~ ki i in struk tor ski ka dar, ko ji no vim ge ne ra ci ja ma le -

ta ~a pre ne si po treb na zna wa i ve {ti ne.

O to me sve do ~i i ovo go di {wa do de la zlat nih le ta~ kih zna -

ko va, pri zna wa pi lo ti ma ko ji su se u ra du do ka za li kao do bre

sta re {i ne i stru~ wa ci. Le ta~ ke zna ko ve do bi li su pot pu kov ni ci

Qu bo mir \or |e vi}, Mir ko Za ma klar, Va le ri je Lo vren, Du {an

Kr ne ta i Du {ko Ce ro vi na.

ODR@AVA WE LE TE LI CA

U ViP VO se ne re mon tu ju sa mo bor be ni avi o ni. Zna ~aj na

pa wa po kla wa se odr a va wu le te li ca za tran sport i po ~et nu

obu ku pi lo ta. Sa re mon ta je ne dav no sti gao avi on An-26, opre -

mqen sa vre me nom na vi ga cij skom i ko mu ni ka cij skom opre mom, ko -

ji za do vo qa va ci vil ne stan dar de le te wa. Re mon to van je i avi on

Jak-40. U sep tem bru, u Va zdu ho plov ni opit ni cen tar na Ba taj ni ci

sti e avi on za po ~et nu i osnov nu obu ku la sta 95. Po sle {est me -

se ci is pi ti va wa na ze mqi i u va zdu hu od lu ~i }e se o we go voj se -

rij skoj pro iz vod wi. Taj avi on tre ba da za me ni u po ~et noj i osnov -

noj obu ci pi lo ta za sta re lu le te li cu utva 75.

P

15. avgust 2008.12

Na teritoriji Republike Srbije

poslove razminirawa planiraju,

organizuju i obavqaju, u okviru

svojih nadle`nosti Centar

za razminirawe, Uprava

za vanredne situacije MO,

Ministarstvo unutra{wih

poslova i Vojska Srbije

o zna to je da ne ek splo di ra ne mi ne pred sta vqa ju „uspa va nog”

ubi cu, ko ji ~ak i de ce ni ja ma po sle upo tre be na no si ra zor ne

po sle di ce svo jim `r tva ma. Zato je ~i{}ewe minskih poqa i

uklawawe svih vrsta mina, a posebno onih najmasovnijih

– protivpe{adijskih, obaveza svih zemaqa potpisnica otavske

Konvencije o zabrani protivpe{adijskih mina iz 1997. go-

dine. Me|u wima je i Srbija, u kojoj, prema nekim podacima,

ima dve-tri stotine hiqada mina, rasejanih na nekoliko „za ga -

|enih” podru~ja. S obzirom na to da se broj neeksplodiranih mina

u nekim zemqama sveta meri i desetinama miliona (Egipat 23 mil-

iona, Iran 16 miliona, Angola 15 miliona, Irak i Avganistan po

10 miliona, Hrvatska i Bosna i Hercegovina po tri miliona), moè

se zakqu~iti da na{a zemqa nije na listi najugroènijih. Na a -

lost, mine nisu jedina pretwa. Opasnost od neeksplodiranih

avionskih i kasetnih bombi, zaostalih posle agresije Severno -

atlan tskog pakta na Srbiju, jo{ nije sasvim iskqu~ena.

O to me ko li ko je „skri ve nih” mi na, ka set nih i avi on skih bom -

bi (za)osta lo na na {im pro sto ri ma i ka ko na pre du je wi ho vo ukla -

wa we, ne {to vi {e sa zna li smo od Pe tra Mi haj lo vi }a, di rek to ra

Cen tra za raz mi ni ra we Sr bi je, ko ji, na po ~et ku raz go vo ra za „Od -

bra nu”, is ti ~e da, bez od go va ra ju }e fi nan sij ske po mo }i stra nih

do na to ra, ~i {}e we min skih po qa, kasetnih bombi i drugih neek-

DONACIJAMA

DO ÎSTE SRBIJE

PETAR MIHAJLOVI], DIREKTOR CENTRA ZA RAZMINIRAWE SRBIJE

IN

TE

RV

JU

„za se ja nog” mi na ma i dru gim ne -

ek splo di ra nim uboj nim sred -

stvi ma, iz ra |u je pro jek te i pro -

jekt ne za dat ke za raz mi ni ra we,

re a li zu je me |u na rod nu sa rad wu

u toj obla sti i sta ra se o is pu -

we wu me |u na rod nih ugo vo ra i

stan dar da.

Œ To zna ~i da ste nad le ni i za

pri ku pqa we (stra nih) do na ci ja

za re a li za ci ju po slo va raz mi -

ni ra wa?

Na rav no. Cen tar za raz mi -

ni ra we od osni va wa uskla |u je

po slo ve u ve zi sa ~i {}e wem min -

skih po qa i te re na od ne ek splo -

di ra nih ka set nih i avi on skih

bom bi, {to pod ra zu me va i bri gu

o fi nan si ra wu tog obim nog po -

sla. Ura di li smo mno go pro je ka -

ta, ko ji tek ~e ka ju fi nan si je re, a

mno go to ga je i za vr {e no. Kad je

re~ o pro tiv pe {a dij skim i pro -

tiv ten kov skim mi na ma, za o sta lim

u po gra ni~ nom pod ru~ ju s Hr vat -

skom, u se li ma Ja me na i Mo ro -

vi} u op {ti ni [id, po Me |u nar -

do nim stan dar di ma za hu ma ni -

tar no raz mi ni ra we o~i {}e no je

oko pet kva drat nih ki lo me ta ra min skih po qa, osta lo je jo{ oko ki lo -

me tar i po. O~ekujemo da se taj posao okon~a do kraja 2009. godine.

Sred stva za ve} oba vqe ne po slo ve na tom podru~ju, u iz no su od

5.750.000 evra, obez be |e na su do na ci ja ma (pet i po mi li o na) uz po -

mo} Me |u na rod ne fon da ci je za raz mi ni ra we i po mo} `r tva ma i od

na {ih jav nih pred u ze }a. Po red to ga, ra ni ja raz mi ni ra wa fi nan si -

ra le su SAD, Nor ve {ka, [pa ni ja, Ka na da, Slo va~ ka i ^e {ka.

Raz mi ni ra we jed nog kva drat nog me tra min skog po qa sa da ko -

{ta oko 1,3 evra, ra ni je je bi lo i dvo stru ko vi {e, iz ~e ga se ja sno

vi di ko li ko je nov ca po treb no za raz mi ni ra we te re na u {id skoj

op {ti ni. Ali, raz mi ni ra we min skih po qa ni je je di ni po sao ko ji

uskla |u je mo i kon tro li {e mo. Cen tar za raz mi ni ra we nad le an je

i za avi on ske i ka set ne bom be. Pro ce wu je se da od bom bar do va wa

na {e ze mqe na vi {e od 40 lo ka ci ja ima oko 60 avi on skih bom bi i

dru gih pro jek ti la ve li ke ma se. Zna mo da ne ek splo di ra nih avi on -

skih bom bi ima i u Du na vu i Sa vi. Lo ci ra we, ot ko pa va we,

deaktivira we i va |e we tih pro jek ti la je po seb no kom pli ko va no,

pa se i ce na ukla wa wa, u za vi sno sti od lo ka ci je i du bi ne, sra -

zmer no po ve }a va do 250.000 evra po ko ma du. Do sa da je is pi ta na

po vr {i na od go to vo ~e ti ri mi li o na kva drat nih me ta ra, pro na |e -

no je se dam avi on skih bom bi te i ne i do 930 ki lo gra ma. Sred stva

za te ra do ve u iz no su od dva i po mi li o na evra obez be di li su Du -

nav ska ko mi si ja, jav na pred u ze }a u Sr bi ji, gra do vi Be o grad i Su -

bo ti ca. U to ku je pre tra i va we jo{ 12 lo ka ci ja na Du na vu i Sa vi,

ukup ne po vr {i ne od oko {est hek ta ra. Sa oko 2.600.000 evra, te

ra do ve fi nan si ra Evrop ska agen ci ja za re kon struk ci ju, ko ja je

spro ve la kon kurs nu pro ce du ru i iza bra la iz vo |a ~e po slo va, za po -

~e tih 9. ma ja. Sve to re a li zu je se u okvi ru ve li kog pro jek ta Evrop -

ske uni je o ne sme ta noj i bezbednoj plo vid bi Du na vom i Sa vom.

Œ Po se ban pro blem je su ka set ne bom be, ko je se na la ze na vi -

{e lo ka ci ja. Ne ka pod ru~ ja do sa da je raz mi ni ra la Voj ska. Vi

ste ob i {li te ren, oba vi li iz vi |a we i za kqu ~i li da po sao

ni je okon ~an. Do kle se tu sti glo?

Po red raz mi ni ra wa i ~i {}e wa te re na od ka set nih bom bi, re -

a li zo va nog u nad le no sti Cen tra za raz mi ni ra we, to kom po sled we

splodiranih ubojnih sredstava u

Sr bi ji mo e po tra ja ti i vi {e

od de set go di na.

Pro ble mi u ve zi sa raz mi -

ni ra wem, kod nas su, uglav nom,

pro u zro ko va ni ne do stat kom nov -

ca za re a li za ci ju ve} ura |e nih

pro je ka ta i spe ci fi~ no sti ma

min ske si tu a ci je. Na na{im pro -

storima za proteklih sto godina

vo|eno je vi{e ratova, ~ija su

posledica i velike koli~ine za-

ostalih neeksplodiranih uboj -

nih sredstava, razli~ite veli -

~i ne, konstrukcije i porekla.

Problemi su uve}ani nakon

bom bardovawa Natoa, koje je za

po sledicu ostavilo prisustvo

avionskih i raketnih projektila

velike ma se, ali i zaga|enost

te ritorije kasetnim bombama. U

periodu od 1990. do 1999. go-

dine gra|ani su na razli~ite

na~ine do{li u posed ubojnih

sredstava koja sve ~e{}e od -

bacuju. Zbog svega toga, kad je

re~ o neeksplodiranim ubojnim

sred stvima, mislimo pre svega

na vazduhoplovne i raketne pro-

jektile velike mase i povr{ine

zaga|ene kasetnim bombama iz 1999. godine, minska poqa sa pro-

tivpe{adijskim i protivtenkovskim minama, povr{ine zaga|ene

neeksplodiranim uboj nim sredstvima rasutim prilikom eksplozija

objekata za sme{taj MES od 1999. i 2000. godine, pojedina~na ubo-

jna sredstva zaostala iz prethodnih ratova kao i ona u neovla -

{}enom posedu gra|ana i sredstva koja se nalaze u rekama i jezeri-

ma iz razli~itih perioda. Na rav no, re~ je sa mo o ze mqi {tu i objek -

ti ma ko je ne ko ri ste Voj ska i po li ci ja, od no sno o te re nu za ta ko zva -

nu hu ma ni tar nu upo tre bu, koje se razminira i ~isti po pravilima

humanitarnog razminirawa, a koje se umno go me raz li ku je od voj nog.

Pre svega, po pro ce du ri, re gu li sa noj Me |u na rod nim stan dar di ma

za hu ma ni tar no raz mi ni ra we, ko ju smo du ni da is po {tu je mo do naj -

sit ni jeg de ta qa.

Œ Ko li ko se u Sr bi ji po {tu ju Me |u na rod ni stan dar di za hu -

ma ni tar no raz mi ni ra we bri ne upra vo Cen tar ko me ste na

~e lu. Da li od to ga za vi si iz bor „iz vo |a ~a de mi ner skih ra do -

va” u Sr bi ji, od no sno ko od lu ~u je o to me ko ja fir ma }e do bi -

ti po sao?

Po slo ve raz mi ni ra wa po me |u na rod nim stan dar di ma u Sr -

bi ji, kao i u dru gim ze mqa ma u re gi o nu, oba vqa ju spe ci ja li zo va na

pred u ze }a i dru ge or ga ni za ci je ko je su za te po slo ve re gi stro va ne,

teh ni~ ki opre mqe ne i ka drov ski ospo so bqe ne. Na a lost, me |u wi -

ma je ve o ma ma lo na {ih fir mi, sve ga ~e ti ri, a tek je jed na istin ski

kon ku rent na u me |u na rod nim ra z me ra ma. Iz bor iz vo |a ~a ra do va na

re a li za ci ji na {ih pro je ka ta raz mi ni ra wa, na osno vu ve o ma obim -

ne i pre ci zne kon kurs ne pro ce du re, oba vqa fi nan si jer, naj ~e {}e

Me |u na rod na fon da ci ja za raz mi ni ra we i po mo} `r tva ma mi na,

ko ja ugo vo re nu ce nu ra do va is pla }u je tek dve ne de qe po sle okon ~a -

wa ra do va i iz da va wa ser ti fi ka ta, {to je jed na od ote a va ju }ih

okol no sti za na {e fir me, jer ne mo gu sa me da fi nan si ra ju raz mi -

ni ra we. Pri to me se po {to va we Me |u na rod nih stan dar da za hu -

ma ni tar no raz mi ni ra we uop {te ne po sta vqa. Oni se mo ra ju is pu -

ni ti, a po tvr du o to me, po sle vi {e stru ke i de taq ne kon tro le kva -

li te ta raz mi ni ra wa, u ob li ku ser ti fi ka ta, da je na{ cen tar. Po -

red to ga, Cen tar za raz mi ni ra we Sr bi je oba vqa iz vi |a we te re na

13

STRO GA PRA VI LA U RA DU

Raz mi ni ra we te re na je spe ci fi ~an, iz u zet no na po ran i

slo en po sao, ko ji se oba vqa ru~ no, a na te em i ne pri stu pa~ -

nom te re nu i uz po mo} ma {i na. Me |u na rod ni stan dar di za hu -

ma ni tar no raz mi ni ra we pod ra zu me va ju vo |e we iz u zet no de taq -

ne i slo e ne do ku men ta ci je, po {to va we ve o ma pre ci znih rad -

nih pro je ka ta i stro gu di sci pli nu u ra du.

To kom jed no ~a sov nog ra da de mi ner mo ra da od ma ra 15 mi -

nu ta, bez iz u zet ka da ko ri sti za {tit ni {lem s vi zi rom i pr sluk,

is pra van de tek tor mi na... Mo e da ra di naj vi {e pet sa ti dnev -

no i da pre |e ne vi {e od sto kva drat nih me ta ra.

SVE VI [E NAM VE RU JU

Ia ko su pri pad ni ci Voj ske, po li ci je i civilne za{tite u

to ku i od mah na kon bom bar do va wa, bez upo tre be de tek to ra

uklo ni li od re |e ni broj ka set nih bom bi, na tim te re ni ma, one

se jo{ na la ze na du bi ni od de se tak i vi {e cen ti me ta ra. Me |u -

na rod ni stan dar di za hu ma ni tar no raz mi ni ra we pod ra zu me va -

ju da se na o~i {}e nom te re nu ne na la zi ni naj ma wi trag me ta la.

Kon tro lu kva li te ta iz vr {e nog po sla oba vqa Cen tar za rzmi ni -

ra we, ko ji iz da je i ser ti fi kat o iz vr {e nom hu ma ni tar nom raz -

mi ni ra wu.

De {a va lo se da nam qu di ne ve ru ju, ~ak su po je di ni vla -

sni ci po qo pri vred nih ze mqi {ta na ko ji ma je Voj ska ~i sti la te -

ren bez de tek to ra, bra ni li da oba vi mo is pi ti va we. Ka sni je,

kad su bom be pro na |e ne ba{ ta mo gde su vla sni ci ze mqe tvr di -

li da ih ne ma, bi li su bes kraj no za hval ni.

dve go di ne pri pad ni ci Upra ve

za van red ne si tu a ci je Mi ni -

star stva od bra ne, uni {ti li su,

po pri ja vi gra |a na, 78 ka set nih

bom bi.

Op {te iz vi |a we pod ru~ ja

na ko ji ma su 1999. go di ne ba -

~e ne te bom be oba vi la je jo{

2001. go di ne ita li jan ska or ga -

ni za ci ja IN TER SOS. Po ka za lo

se, me |u tim, da to iz vi |a we ni -

je bi lo do voq no pre ci zno, pa je

u to ku ge ne ral no iz vi |a we svih

mi kro lo ka ci ja po ko ji ma je dej -

stvo vao Na to. Tra i li smo po -

dat ke i od Ali jan se, ali smo, od

de vet, do bi li sve ga dva, {to ni -

je do voq no. I po red to ga Cen -

tar za raz mi ni ra we je na sta -

vio sa iz vi |a wem te re na i or-

ganizovawem ~i{}ewa, pa je, u

skla du s Me |u na rod nim stan -

dar di ma, o~i {}e no oko tri de -

set hek ta ra ze mqi {ta na ko me

je pro na |e no 295 ka set nih bom -

bi. Ne ke od wih na la zi le su se

i na te re ni ma ~i {}e nim bez

upo tre be de tek to ra, na du bi ni

od oko 50 cen ti me ta ra. Sred -

stva u iz no su od tri mi li o na

evra obez be di la je Me |u na rod na fon da ci ja za raz mi ni ra we i po -

mo} `r tva ma mi na iz do na ci ja SAD i ê {ke, 500.000 evra da la je

Vla da Sr bi je, a 130.000 evra da la je Fa bri ka du va na Ni{.

î {}e we te re na od ka set nih bom bi zah te va po seb nu pa wu,

spe ci fi ~an pri stup i do dat nu obu ku de mi ne ra. Ko ri ste se i po seb -

ne, oklo pqe ne gra |e vin ske ma {i ne i ro bot ska vo zi la, {to uti ~e

na ce nu ra do va. i {}e we jed nog kva drat nog me tra po vr {i ne na ko -

joj se na la ze ka set ne bom be ko {ta i do 1,2 evra, ta ko da je za kom -

plet nu sa na ci ju te re na za hva }e nog tim bom ba ma u na {oj ze mqi, od -

no sno oko 23 hek ta ra, po treb no oko 25 mi li o na evra.

Œ Ne dav no ste pot pi sa li Me mo ran dum o uza jam nom raz u me -

va wu sa ru skom dr av nom agen ci jom „Emer kom”, ko jim je pre -

ci zi ra na po mo} Vla de Ru ske Fe de ra ci je u ~i {}e wu ci vil nog

de la ni {kog ae ro dro ma od ka set nih bom bi. U tom po slu, po -

red 40 ru skih de mi ne ra, u~e stvu ju i fir me iz Sr bi je i Hr vat -

ske.

Pred stav ni ci ma „Emer ko ma” pre da li smo ne ko li ko pro je ka ta

za ~i {}e we te re na od ka set nih bom bi, a oni su naj ve }e za ni ma we

po ka za li za ni {ki ae ro drom. Do na ci ja Vla de Ru ske Fe de ra ci je za

raz mi ni ra we u Sr bi ji u 2008. go di ni, iz ko je se fi nan si ra i taj,

pr vi, pro je kat iz no si {est mi li o na do la ra, a no si lac ra do va je

dr av na agen ci ja „Emer kom”, ko ja je an ga o va la srp sku i hr vat sku

fir mu. Ra do vi su ot po ~e li 31. ju la i tra ja }e oko {est me se ci. To je

re zul tat na {e ak tiv no sti u ostva ri va wu me |u na rod ne sa rad we u

obla sti hu ma ni tar nog raz mi ni ra wa.

Mi ni star stvo za ci vil nu od bra nu, van red ne si tu a ci je i ot kla -

wa we po sle di ca ele men tar nih ne po go da Ru ske Fe de ra ci je po ka za lo

je ve li ko raz u me va we za na {u si tu a ci ju i ne do sta tak nov ca za pro -

ces ~i {}e wa te re na po go |e nog ka set nim bom ba ma. Ve ru jem da je to

INTERVJU

15. avgust 2008.14

tek po ~e tak na {e sa rad we, jer u

Sr bi ji ima {est pod ru~ ja, sa vi -

{e de se ti na mi kro lo ka ci ja, na

ko ji ma se na la ze ne ek splo di ra ne

ka set ne bom be. Pro ce wu je se da

za u zi ma ju po vr {i nu od oko 23

mi li o na kva drat nih me ta ra. Sa

ne kih mi kro lo ka ci ja Voj ska,

civilna za{tita i po li ci ja su

ve} uklo ni li na sto ti ne ka set nih bom bi, ko je su bi le vi dqi ve go lim

okom, ali se to ne sma tra ~i {}e wem te re na po Me |u na rod nim stan -

dar di ma za hu ma ni tar no raz mi ni ra we, jer su bom be ukla wa ne sa mo

s po vr {i ne ze mqe, dok one na du bi ni ni su. Ta ak tiv nost Voj ske,

civilne za{tite i po li ci je znat no je do pri ne la sma we wu bro ja

stra da lih, po seb no ci vi la, ali se ta pod ru~ ja ne sma tra ju bez bed -

nim te re nom i po sao ni je okon ~an.

Œ Po sle iz ve snog za ti{ ja, pro ces raz mi ni ra wa je po no vo

in ten zi vi ran. To me je sva ka ko do pri ne la i „ru ska in jek ci ja”.

Da li su me |u na rod ne do na ci je do voq ne?

Bez me |u na rod ne fi nan sij ske po mo }i Sr bi ja te {ko mo e sa -

ma da okon ~a po sao raz mi ni ra wa. Ako se do na ci je bu du obez be |i -

va le kao do sad, ne }e mo mo }i da za vr {i mo ~i {}e we Sr bi je za de -

ce ni ju, ili dve. Za to je, po red stra nih do na ci ja, {to je osnov ni iz -

vor fi nan si ra wa hu ma ni tar nog raz mi ni ra wa, ne sa mo kod nas,

neo p hod no obez be di ti i do ma }e in ve sti to re. Ne ma raz lo ga da ne -

ka do bro sto je }a pred u ze }a, na ro ~i to dr av na, ko ja su ~e sto i vla -

sni ci „za ga |e nih” pod ru~ ja, ne da ju zna ~aj ni ji do pri nos fi nan si -

ra wu pro ce sa ~i {}e wa te re na po go |e nih ka set nim bom ba ma. Na -

rav no, o~e ku je mo i jo{ ve }e u~e {}e stra nih do na to ra, po seb no

onih ze ma qa ko je su, u okvi ru Ali jan se, u~e stvo va le u bom bar do va -

wu Sr bi je. To je une ko li ko i wi ho va oba ve za.

Nad le nost Cen tra za raz mi ni ra we ni je sa mo da kon tro li {e

kva li tet oba vqe nih ra do va i iz da je ser ti fi ka te ve} i da upo zo ri

re le vant ne me |u na rod ne in sti tu ci je da je pro ces raz mi ni ra wa u

Sr bi ji ote an, te da oba ve sti jav nost o na po ri ma ko je na {a ze mqa

~i ni u toj obla sti. Po na vqam, bez ve }e me |u na rod ne fi nan sij ske

po mo }i Sr bi ja sa ma te {ko mo e da okon ~a raz mi ni ra we.

Du {an GLI [I]

Snimio Nemawa PANÎ]

KA SET NE UBI CE

Ko li ko su opa sne ka set ne bom be, go vo ri i po da tak da su

ne ke od wih ak ti vi ra ne i po sle de se tak go di na. Ia ko uko pa ne

de se tak i vi {e san ti me ta ra u ze mqi, bi lo je do voq no do dir nu -

ti ih da se ak ti vi ra ku mu la tiv ni mlaz i ta ko ras pr snu na de se -

ti ne ubi stve nih ku gli ca. Za to se one, po sle ot ko pa va wa, oba ve -

zno uni {ta va ju na li cu me sta.

P E R A S P E R A

Pi{e

Qubodrag

STOJADINOVI]

15

PAD SOVJETSKOG

KUMROVCA

Ki na je da nas

cen tar sport ske

pla ne te, a Gru zi ja

rat ne. U isto

vre me, sko ro

na istom me stu.

Sva ko dnev no

pra ti mo iz ve {ta je

o me da qa ma

i mr tvi ma. Svet je

po stao rav no du {an

pre ma pat wa ma,

ima ih su vi {e

da bi bi le

iz dvo je ne.

Svi ~e ka ju svo je

olim pij ske

po bed ni ke, he ro je

ko ji su ne ka da

uspe va li da bu du

po rav na ti

sa ve~ no {}u.

K

ad po~ nu igre, ra to vi pre sta ju! U su {ti ni, to je

sko ro sa vr {e na ide ja, na sta la jo{ dok su tak -

mi ~a ri sa ra ti {ta sti za li na bo ri li {ta.

Naj bo qi tr ka ~i i rva ~i, ba ca ~i ko pqa i di ska,

to su sva ka ko bi li i naj sprem ni ji bor ci. Ta ko su voj -

sko vo |e mo gle da na pra ve pa u zu u po slo vi ma su ro vog

tran i ra wa i vog qud skog me sa. Bar za ne ko vre me.

Ume sto ubi ja wa pro tiv ni ka, va qa lo ga je po be -

di ti u vi te {kom nad me ta wu. Ma da ~u ve ni ci nik

Emro uz G. Birs tvr di da vi te {tva ne ma ni ti ga je bi -

lo. Tu ne do sti nu qud sku oso bi nu smi sli li su, na -

vod no, zva ni~ ni po dla ci ka ko bi se ne ka ko od bra ni -

li od ta me u se bi.

Gle da li smo ~u de sni pra znik otva ra wa iga ra u

Pe kin gu, naj ve }ih u isto ri ji, po sve mu. Vi de li smo

vi {e de se ti na hi qa da bo ja, sa vr {e ni ar ti zam u~e -

sni ka i de fi le raz dra ga nih spor ti sta.

Iste ve ~e ri, isto ga da na, za po ~eo je rat u Gru -

zi ji. Vlast u Tbi li si ju je si gur no iza bra la sa vr {e ni

~as za di sci pli no va we Ju ne Ose ti je: ko je jo{ mi -

slio na Za kav ka zje dok je onaj leb de }i ki ne ski gim na -

sti ~ar tr ~ao ka tor wu da za pa li pla men Olim pi ja de!

Gru zij ski pred sed nik Mi ha il Sa ka {vi li obu -

kao je ma skir ni pr sluk, ko man da je iz da ta. Za ma lo

pa da ~i ta va te ri to ri ja bu de pod kon tro lom.

Ali, {ta je to uop {te te ri to ri ja jed ne dr a ve?

Vi de li smo da i sa tim poj mom, ko ji do ti ~e i naj de li -

kat ni je ro do qu bqe, po ga |a in te re se, emo ci je i stva -

ra dra me, ima mno go vi {e iga ra ne go prin ci pa. Re -

klo bi se da sve za vi si od od no sa sna ga i iz bo ra

mo} nih pri ja te qa.

I

z gle da da Ru si ni su gle da li ve li ko otva ra we u

Pe kin gu. Bar ne svi. Ve} dru gog da na gru zij ske

in ter ven ci je u Ose ti ji, Mo skva je po sla la svo -

je tru pe „da po mog nu mi rov wa ci ma“. I na rav no, ru -

skim dr a vqa ni ma, ko ji u ot ce pqe noj po kra ji ni ~i ne

ve }i nu.

Od mah je tra e na i pro na |e na ana lo gi ja sa Ko -

so vom. Ona ne mo e bi ti pot pu na, ali ne ke se sli~ -

no sti ne mo gu iz be }i. Kqu~ ni prin cip je ve} jed nom

pre tvo ren u pre se dan.

I sa da iz gle da da pra vi lo (o te ri to ri jal nom

in te gri te tu) va i sa mo uko li ko dr a va ima sna ge da

to se bi pri u {ti. Ako ne ma, tra i ja kog za {tit ni ka

ko ji ume da za pre ti, a ima i ~i me. Na kra ju, osta je

sa mo za mr {e na di plo ma ti ja, kao po sled wa na da i

od bra na od ne mi nov no sti.

U Sa ve tu bez bed no sti am ba sa do ri naj mo} ni jih

si la raz me ni li su ni ma lo ne ne pri med be. Vi ta lij

ûr kin je po sta vio i ova kvo pi ta we ame ri~ kom ko -

le gi: „Za {to ste vi bom bar do va li Be o grad i mo sto -

ve na Du na vu, zar su oni na Ko so vu?“

Dok su se am ba sa do ri ne mi li ce pre ko re va li,

ru ske tru pe su iz gle da ras te ra le gru zij ske sna ge iz

Ose ti je. Vi de li smo mr tve i ra we ne, iz be gli ce, sru -

{e ne i spa qe ne ku }e, uni {te na vo zi la. Ha os i o~aj

na sve stra ne.

Sve do bre ide je, svi sno vi o po be di i prav di,

pa da ju pred qud skom pat wom. Na toj ta~ ki pre sta je da

bu de va no ko ju je iza zvao: na pa da ~i ili bra ni o ci.

Da je Sta qin ìv, bio bi to me tu za lem od oko

130 go di na. Da nas se u Ru si ji iz no va vred nu je we gov

u~i nak, pa je po sle to li ko go di na Vi sa ri o no vi~ sa -

~u vao svo ju ~u do vi {nu po pu lar nost. âk su ga pred -

lo i li za sve ca, {to je zbla nu lo po po ve vi so kog re -

da. Ina ~e mu se pri pi su je au tor stvo nad smr }u vi {e

mi li o na qu di. Le de ni lo go ri na Ko li mi i u Si bi ru,

we gov su izum. Svo jim naj bo qim pred lo zi ma pri po -

mo gao La vren tij Be ri ja.

Sta qin je ro |en u Gru zi ji, u gra du ko ji se zo ve

Go ri. Svi su ja vqa li da se ve li ke bor be vo de u toj

isto rij skoj va ro {i. Ne ka da je to bio Ku mro vec So -

vjet skog Sa ve za, me sto oda kle je Jo sif Xu ga {vi li

oti {ao u se me ni {te i po stao mi ni strant. A ka sni je

i Le wi nov na sled nik, „sjaj no sun ce ~o ve ~an stva“!

Dok je taj ~o vek bio ne mi lo srd ni ha zja jin, za -

be le e no je vi {e de se ti na se pa ra ti sti~ kih po bu na

u ~i ta vom SSSR-u. Ne ko li ko wih bi lo je u Gru zi ji.

Sve je to ga zda ugu {io bez mi lo sti, i o to me se ni je

mno go ~u lo iz van ve li ke im pe ri je. I da se ~u lo, ne

bi ga pre te ra no na se ki ra lo.

We go vo im pe ri jal no na sle |e oti {lo je u pa -

ram par ~ad. Ki na je da nas cen tar sport ske

pla ne te, a Gru zi ja rat ne. U isto vre me, sko -

ro na istom me stu. Sva ko dnev no pra ti mo iz ve {ta je o

me da qa ma i mr tvi ma. Svet je po stao rav no du {an

pre ma pat wa ma, ima ih su vi {e da bi bi le iz dvo je ne.

Svi ~e ka ju svo je olim pij ske po bed ni ke, he ro je ko ji su

ne ka da uspe va li da bu du po rav na ti sa ve~ no {}u.

Rat ni he ro ji su sa mo oni ko ji pre i ve. Vi de li

smo Mi ha i la Sa ka {vi li ja ka ko be i od ne po sto je }ih

ru skih avi o na. Za wim tr ~e no vi na ri, ali je pred -

sed nik ipak bio br i.

Kad se ne ka da bu de pi sa la isto ri ja, ko zna {ta

}e u woj sta ja ti! Re ci mo da je {ef dr a ve po ka zao

za vid nu hlad no krv nost u naj te im tre nu ci ma. No,

ba da va mu isto ri ja ako se glu po po gi ne, bar je po ka -

zao da je u bo qoj sprin ter skoj kon di ci ji od li~ nog

obez be |e wa.

U Kre mqu su raz go va ra li Dmi trij Me dve dev i

Vla di mir Pu tin, pred sed nik i pre mi jer Ru si je. Pr vi

mi ni star je {e fu dr a ve pod neo dva iz ve {ta ja: je -

dan o to me {ta je bi lo u Pe kin gu. I dru gi, {ta se do -

ga |a u Gru zi ji.

To je di na mi ka mo der nog sve ta, sa bo ri li {ta se

ide na ra ti {te. Ne ka da je bi lo dru ga ~i je, ali ta da se

ni je le te lo. Mo da }e do za tva ra wa olim pi ja de bi -

ti za vr {en i rat u Gru zi ji. Ne zna mo ka ko }e Ki ne zi

uga si ti onaj pla men u go ri o ni ku „pti~ jeg gne zda“.

Mo e bi ti da }e i kraj iga ra, kao i wi ho vo ra -

|a we, gle da ti vi {e od po la ~o ve ~an stva. To je ta div -

na okol nost, ona ko ja omo gu }u je da se za po~ ne ne ki

taj ni po hod u ko me }e se iz no va svi iz gu bi ti.

Autor je komentator lista „Politika“

N

i je te {ko od go net nu ti {ta je ide ja svih kon struk to ra oru` ja – da

bu du pre ci zna i efi ka sna. Pr vi je ciq, a ostva ri va we pre mo }i na

ra ti {tu se pod ra zu me va. î ta vi po go ni, ogrom ni qud ski, ma te ri -

jal ni i na u~ ni po ten ci ja li ukqu ~e ni su u wi ho vu pro iz vod wu, ali

svi sle de osnov ni na um ono ga ~i ji pe ~at no se. Na rav no, oblast je

to li ko te {ka, a te ma pre op {ir na da je i psi ho lo gi ja ne za o bi la zna ka ri -

ka u wi ho vom raz ma tra wu. Na a lost, rat je u svo jim su ro vim raz me ra ma

kao ta o ce svog po sto ja wa po o dav no uzeo ci vi le, ~ak i ne ja~. Stra vi~ na

ra za ra wa, qud ske pat we, bol i pret wa da mo e bi ti jo{ go re, stva ra ju

ne pod no {qi vu at mos fe ru de struk ci je i stra ha na ko je ni ko ni je imun.

Po seb no ka da je re~ o sta nov ni {tvu. Deo te kli me ose ti li smo 1999. go -

di ne to kom „sa mo” 78 da na. Ka ko se ose }ao na rod Vi jet na ma, Li ba na,

Kam bo xe, Ira ka... I mno gi, mno gi dru gi, u vi {e go di {wim ra to vi ma.

BOL I PAT WA

Iz u zi ma ju }i nu kle ar no oru` je ko je je sa mo po se bi pret wa ~o ve -

~an stvu i te {ko da bi ne ko ola ko po vu kao taj oba ra~, osta le vr ste ni su

glo bal na opa snost, ali je su za ana li zu. Du go pri sut na, ~e sto ospo ra va -

15. avgust 2008.

POÊTAK

KRAJA

TIHOG

UBICE

U S V A J A W E D O K U M E N T A O Z A B R A N I K A S E T N E M U N I C I J E

16

Na diplomatskoj

konferenciji, odrànoj

nedavno u Dablinu,

110 zemaqa potpisalo je

konvenciju kojim se

zabrawuje upotreba,

proizvodwa, skladi{tewe

i transfer kasetne municije.

Zemqe potpisnice su se

obavezale da }e u roku od osam

godina uni{titi postoje}e zalihe

takve municije. Dràve su, tako|e,

obavezne i da o~iste podru~ja

kontaminirana neeksplodiranom

kasetnom municijom i da obezbede

pomo} za `rtve, odnosno wihove

zajednice. Zna~aj i sadràj tog istorijskog

dokumenta, instrumente wegove dugoro~ne

primene, krajwe ciqeve, mogu}e izuzetke i

delove koji se odnose na na{u zemqu, pojasnili

su nam Pol Henri Arni, {ef regionalne delegacije

Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta za Srbiju,

Crnu Goru i Makedoniju i stru~waci MKCK Srbije.

na i po ve li kom zlu po zna ta ka -

set na mu ni ci ja, pra vi je iz bor, a

raz lo ga ima bez broj. Ov de ve}

ni je te {ko ot kri ti ~i me se ru ko -

vo dio wen tvo rac. Sa mim tim {to

se „ra se ja va” na {i ro koj te ri to -

ri ji, fak tor pre ci zno sti mo e mo

sta vi ti pod upit nik. Po treb no je

da se po du da re mno gi ka ko bi wen

u~i nak bio (o)prav dan gu bi ci ma

pro tiv ni ka. Sa mim tim {to ve li -

ki po sto tak osta je ne ek splo di ran,

pre tva ra se u pod mu klog ubi cu ko -

ji du go i upor no vre ba, naj ~e {}e

ne vi ne `r tve. Osta ju uple te ne u

dr ve }u, kri ju se po {i bqu, tra vi,

na po qu... Kat kad de lu ju na iv no,

pri vla~ no de ci i ne u pu }e nim qu -

di ma. Pa do bran ~i }i ve se lih bo ja

uve }a va ju zna ti e qu za iz ne nad -

nim ot kri }em. Ka da se po seg ne za

wi ma, na sta je pa kao. Na sto ti ne

{rap ne la ki da sve pred so bom...

Sce ne su je zi ve i ne tre ba ih pre -

pri ~a va ti. Na ro ~i to je bol no vi -

de ti de cu, bez de lo va te la, sle pe,

upla {e ne... O oni ma {to im ni je

bi lo spa sa da i ne go vo ri mo...

Stra da ju ~ak i oni ko ji tre ba

da spre ~e stra da we. Mi ne ri su

qu di za ko je se oprav da no ka e da

opa snost je ste wi ho vo za ni ma we.

Vi so ko ob u ~e ni, psi ho fi zi~ ki

pri pre mqe ni, po r tvo va no tra -

ga ju, ot kri va ju i uni {ta va ju ne ek -

splo di ra nu mu ni ci ju. Ali, sa dr -

àj ka set nih bom bi je no} na mo ra

~ak i za wih. Ia ko ih bri qi vo

stu di ra ju, una pre |u ju opre mu i

sred stva, ni to ni je do voq no. Jav -

no pri zna ju da je sva ki su sret sa

pod mu klim ubi ca ma pri ~a za se be

i neo pi si va igra sa smr }u. Naj ~e -

{}e se for mi ra ju ti mo vi stru~ -

wa ka iz ra znih ze ma qa, pre ci zno

se sni ma te ren, pla ni ra i kre }e u

ak ci ju. Rad je u po ~et ku tim ski, a

ri zik za sva kog po na o sob. Za te

qu de ma lo je re }i da su hra bri jer

ì vot stal no sta vqa ju na koc ku.

Opet, {ta bi svet bez wih?

SA VEST

Ô VE AN STVA

Ve li ki broj `r ta va na ra -

znim kra je vi ma pla ne te po stao je

pi ta we naj vi {ih svet skih fo ru ma,

or ga ni za ci ja, in sti tu ci ja... Pro -

blem o ko me su se lo mi la ko pqa

me |u vla da ma naj ra zvi je ni jih i

naj u ti caj ni jih dr a va, u wi ho voj

jav no sti, me |u stru~ wa ci ma... ûo

se na da le ko i va paj onih ko ji ni su

bo ga ti, mo} ni i broj ni, ali tr pe

po sle di ce od „ra se ja ne” ka set ne

mu ni ci je. Da ne go vo ri mo o rad no

ne spo sob nom sta nov ni {tvu ~i je

po ro di ce bi va ju eg zi sten ci jal no

ugro e ne, bez sred sta va za le -

~e we, pri ho da uop {te. Ne sre -

}a, kao po ne kom pra vi lu,

uglav nom po ga |a naj si ro ma {ni -

je slo je ve, one ko ji ma je do sta

mu ke i bez stra ha od pod mu klog

ubi ce.

Za slu ge u tra e wu re {e -

wa i ostva ri va we ko na~ nog ci -

qa pri pa da Me |u na rod nom ko -

mi te tu Cr ve nog kr sta, ~i ji je

~lan i na {a dr a va. Wi ho vo

an ga o va we, do sled nost, hu ma -

nost i hra brost je su sve tli pri -

mer u za huk ta lom sve tu ko ji ne

ma ri pre vi {e za tu |u mu ku.

KONVENCIJA

Pot pi si va we me |u na rod ne

kon ven ci je u Da bli nu olak {a lo

je put do pot pu ne za bra ne ka set -

ne mu ni ci je i stvo ri lo no vu kli -

mu. [ef re gi o nal ne de le ga ci je

Me |u na rod nog ko mi te ta Cr ve nog

kr sta za Sr bi ju, Cr nu Go ru i

Ma ke do ni ju sa se di {tem u Be o -

gra du Pol Hen ri Ar ni ka e:

– Ve o ma je va no {to je

pot pi sa na kon ven ci ja ko ja, na

svoj na ~in, ogra ni ~a va i re gu -

li {e upo tre bu mu ni ci je, ~e sto

ne pre ci zne i ne po u zda ne. Mo -

ram is ta }i da su mno ge or ga ni -

za ci je, osim na {e, znat no do -

pri ne le tra e wu pu ta ~i ji je

ko na~ ni ciq za bra na ka set ne

mu ni ci je. Hra bri nas ~i we ni ca

{to nam je u ovom slu ~a ju tre -

ba lo ma we vre me na da se iz bo -

ri mo za pot pi si va we kon ven ci -

je ne go {to je bio pro ces za -

bra ne po je di nih vr sta mi na ko -

je od pre de set go di na re gu li {e

Otav ska kon ven ci ja. Sve sni

smo i ~i we ni ce da je ne mo gu }e

za bra ni ti pro iz vod wu i upo -

tre bu oru` ja uop {te, ali ako ga

po sma tra mo kao nu no zlo, on -

da ne ka ga bu de {to ma we i da

od we ga ne stra da ju ci vi li. Mi

na sto ji mo da se ele mi ni {u sve

vr ste oru` ja ko je „ne pre po zna -

ju” ci qe ve i ko je na no se ne po -

treb ne pat we ci vi li ma. Ka ko je

to bol no, vi de li smo po sled wi

put u Li ba nu 2006. go di ne.

Ka ko }e se od vi ja ti taj pro -

ces po sle pot pi si va wa?

– Po put sva kog dru gog me -

|u na rod nog ugo vo ra, ova kon -

ven ci ja }e stu pi ti na sna gu na -

kon {to od re |en broj ze ma qa

ra ti fi ku je wen sa dr aj. Za go -

di nu ili dve, sma tram da }e se

ovaj pro blem pre ci zno re gu li -

sa ti oba ve zu ju }im do ku men ti ma.

Na rav no, bi lo je i ot po ra. Na -

ro ~i to kod ve li kih si la. Me |u -

17

DEJ STVO I PO SLE DI CE

Ka da avi on iz ba ci smr to no sni kon tej ner, on se otva ra u

va zdu hu, a odan de po is pa da na sto ti ne „bom bi ca” ko je „po kri va -

ju” pro stor od 200 do 400 me ta ra. U sva koj se na la zi oko 300

{rap ne la ko ji se ras pr ska va ju u pre~ ni ku od se dam de se tak me ta -

ra. Pri to me pro di ru u tlo do du bi ne od 17 cen ti me ta ra. Ako

po go |e ni i pre i vi, osta ju mu te {ke ra ne i traj ne po sle di ce.

Ka set ne bom be su ve o ma ne pre ci zne, a oko 40 od sto osta je ne ek -

splo di ra nih pu we wa.

Ne ke de lu ju pri vla~ no na pa do bran ~i }i ma jar kih bo ja, pa

ne u pu }e ni, naj ~e {}e de ca, la ko po seg nu za neo bi~ nom „igra~ -

kom”. Ne ki upa qa ~i su po zna ti, ali mno gi se ~u va ju u taj no sti.

Ma {ta kon struk to ra i zah te vi na ru ~i la ca su ne do ku ~i vi. Jer,

ka ko ob ja sni ti po da tak da se mo gu ak ti vi ra ti i po sle du gih me -

se ci ili go di na mi ro va wa. Osim na me ha ni~ ki do dir, ne ke re -

a gu ju pri li kom pro me ne tem pe ra tu re, vla no sti va zdu ha, naj -

ma weg po tre sa...

Ka set na pu we wa ni su sa mo spe ci jal nost avi on skih bom bi.

Mo gu se lan si ra ti sa ra ke ta ma, pa i ne kim ar ti qe rij skim oru -

|i ma.

Ta vr sta mu ni ci je upo tre bqa va se jo{ od pe de se tih go di na

pro {log ve ka, to kom is cr pqu ju }eg ra ta u Vi jet na mu. Na pre dak

rat ne teh no lo gi je usa vr {io je wi ho vu ubi la~ ku mo} do zvo na ko ja

mi ro qu bi vom ~o ve ~an stvu zvo ne na uz bu nu.

Pol Hen ri, {ef re gi o nal ne de le ga ci je Me |u na rod nog ko mi te ta

Cr ve nog kr sta za Sr bi ju, Cr nu Go ru i Ma ke do ni ju sa se di {tem

u Be o gra du

Foto: M

agaz

in C

orD

tim, tre ba is ta }i da }e kon ven ci ja ima ti od re |e ne efek te i na wih.

Wom se, za pra vo, otva ra no va nor ma me |u na rod nog hu ma ni tar nog

pra va ko ja za bra wu je pro iz vod wu, upo tre bu, skla di {te we i tran -

sfer ka set ne mu ni ci je. Ta nor ma }e se spro vo di ti po me ha ni zmu

sli~ nom Otav skoj kon ven ci ji. Pod se ti mo se, dr a ve ko je ni su ~la -

ni ce kon ven ci je s vre me nom su pre sta le da pro iz vo de od re |e ne vr -

ste mi na. Mi ve ru je mo u ostva ri va we kraj weg ci qa, sa mim tim {to

je ve} po stig nut od re |en po mak. Na pri mer, pro jek til ne sme sa dr -

à ti vi {e od de set zr na. Taj broj je do sa da prak ti~ no bio neo gra -

ni ~en. Osim to ga, stal no pra ti mo raz voj na o ru a wa. Na sto ji mo da

pre po zna mo ono ko je bi svo jom upo tre bom mo glo ima ti za po sle di -

cu ne po treb no stra da we, po seb no ci vi la. Kon struk to ri uglav nom

po {tu ju kon ven ci je i ima ju na umu ne e qe ne efek te mu ni ci je. Pr vim

uspe hom mo e mo sma tra ti za bra nu boj nog otro va ipe ri ta. We go vu

upo tre bu, od no sno za bra nu, re gu li sa la je @enev ska kon ven ci ja jo{

1925. go di ne. ê tvr tim pro to ko lom Uje di we nih na ci ja iz 1996. go -

di ne spre ~e no je ko ri {}e we la ser skog oru` ja ko je za sle pqu je pro -

tiv ni ka. Na po kon, Otav skom kon ven ci jom ob u hva }e na je ka set na mu -

ni ci ja za ko ju va i pra vi lo da po ga |a sto pu ta vi {e ci vi la ne go

voj ni ka – ka e Ar ni.

NAPORI SRBIJE

Sr bi ja je bi la po go |e na va zdu {nim uda ri ma 1999. go di ne.

Stra ho vi ta ra za ra wa, stra da wa ci vi la i upo tre ba ka set ne

mu ni ci je, osta la su kao te {ke uspo me ne i opo me na da

se ni {ta sli~ no ne po no vi. Na {a je ze mqa ose -

ti la sve stra ho te ra ta i ak tiv no se bo ri

za mir i za bra nu oru` ja ko ja na -

no si ne po treb ne `r tve.

– Ce ni mo na po re Sr bi je u tom

prav cu. Pro {le go di ne, sem osta log,

odr a na je Be o grad ska kon fe ren ci ja o

za bra ni ka set ne mu ni ci je. Va {a de le -

ga ci ja bi la je u Da bli nu, a we ni pred -

stav ni cu sta vi li su pot pis na ve} po me nu tu kon ven ci ju.

Po {tu je mo i `r tve bom bar do va wa. Na sto ja li smo jo{ u

tom pe ri o du da po mog ne mo `r tva ma i wi ho vim po ro di ca ma.

Pu to va li smo na jug Sr bi je. Kon ven ci ja oba ve zu je dr a ve

pot pi sni ce da pru e sva ku vr stu po mo }i – ma te ri jal ne, le -

kar ske, pa sve do re ha bi li ta ci je. Za hva qu ju }i na po ri ma

stru~ nih slu bi Mi ni star stva od bra ne i od go va ra ju }ih

upra va, Sr bi ja je o~i {}e na od ka set ne i ne ek splo di ra ne

mu ni ci je. Wu sma tra mo bez bed nom zo nom – za kqu ~u je Pol Hen -

ri Ar ni.

Pi ta wa je bez broj, pa se o ovoj obla sti tre ba {i ro ko ras pra -

vqa ti. Je din stven stav stru~ wa ka Me |u na rod nog ko mi te ta Cr ve nog

kr sta mo e se sa gle da ti na osno vu od go vo ra na sle de }a pi ta wa:

Ka kav }e bi ti efe kat kon ven ci je?

– Ka da bu de pri me we na, od kon ven ci je }e di rekt ne ko ri sti ima -

ti po go |e ne za jed ni ce, po naj pre da o~i ste pod ru~ ja kon ta mi ni ra na

ka set nom mu ni ci jom, spa sa va ju }i na taj na ~in ì vo te i vra }a ju }i ze -

mqi {te vla sni ci ma za po qo pri vred ne i dru ge pro iz vod ne ak tiv no -

sti. Od we }e, ta ko |e, ima ti ko ri sti r tve ka set ne mu ni ci je, po ve }a -

wem raz li ~i tih vr sta po dr {ke, ukqu ~u ju }i i me di cin sku po mo} i re -

ha bi li ta ci ju. [to je naj va ni je, kon ven ci ja mo e da spre ~i stra ho -

vi te qud ske pat we, obez be |u ju }i da sto ti ne mi li o na ko ma da ka set ne

pod mu ni ci je ni ka da ne bu du upo tre bqe ni i da bu du uni {te ni.

Ko ja je de fi ni ci ja ka set ne mu ni ci je u kon ven ci ji?

– Ka set na mu ni ci ja je iz ba ~e na iz va zdu ha ili is pa qe na iz ar -

ti qe rij skih oru |a, oslo ba |a ju }i broj ne ko ma de eks plo ziv ne pod mu -

ni ci je ili bom bi ca na {i ro kom pod ru~ ju. Ne ki mo de li mo gu sa dr a -

ti i oslo bo di ti vi {e od 600 ko ma da pod mu ni ci je iz nad pod ru~ ja ko -

je mo e da bu de ve }e od 30.000 kva drat nih me ta ra ili ne ko li ko

fud bal skih te re na. Sva ta kva

oru` ja za bra we na su kon ven ci jom.

Ima li iz u ze ta ka?

– Je di ni iz u ze tak je ste ka set -

na mu ni ci ja ko ja sa dr i ma we od

10 ko ma da pod mu ni ci je. Sva ki od

ovih ko ma da pod mu ni ci je mo ra naj -

pre da bu de ta ko di zaj ni ran da lo -

ci ra, uzme za ciq je dan obje kat (ili

me tu) i da je opre mqen elek tron -

skim ure |a jem za sa mo u ni {te we

ili sa mo de ak ti vi ra we. Ma li broj

sli~ nih si ste ma da nas se na la zi u

za li ha ma i ni je po zna to da je ije -

dan od ta kvih si ste ma iza zvao hu -

ma ni tar ne pro ble me ko ji se do vo de

u ve zu sa ka set nom mu ni ci jom. Za

ve }i nu ze ma qa ova kon ven ci ja pod -

ra zu me va za bra nu wi ho vih ce lo -

kup nih za li ha ka set ne mu ni ci je.

TEMA

15. avgust 2008.18

19

Da li }e tru pe bi ti kri -

vi~ no od go vor ne zbog

pred u zi ma wa za jed ni~ kih

voj nih ope ra ci ja sa dr -

à va ma ko je ni su pot pi -

sa le kon ven ci ju?

– To je bi lo jed no od naj te -

ìh pi ta wa pri li kom pre go vo -

ra. Tekst ne za bra wu je voj nu sa -

rad wu i ope ra ci je sa dr a va -

ma ko je ni su ~la ni ce kon ven ci je

i ko je mo gu da upo tre be ka set nu

mu ni ci ju u za jed ni~ kim ope ra ci -

ja ma. Ipak, od dr a va ~la ni ca

se zah te va da u ta kvim okol no -

sti ma na sto je da ube de dr a ve

ne~ la ni ce da ne ko ri ste ka set nu

mu ni ci ju. Po red to ga, dok su za -

jed ni~ ke voj ne ope ra ci je i sa -

rad wa do zvo qe ni, ovim se ne

omo gu }a va dr a va ma ~la ni ca ma

da ko ri ste ka set nu mu ni ci ju ili

da spro vo de ne ku dru gu za bra we -

nu ak tiv nost kao {to su skla di -

{te we, tran sfer ili pro iz vod -

wa ka set ne mu ni ci je.

Od red ba o voj noj sa rad wi

i ope ra ci ja ma (~lan 21) ogra ni -

~a va do men za bra ne po ma ga wa u

upo tre bi ka set ne mu ni ci je sa dr -

àn u kon ven ci ji. Me |u tim, po -

ten ci jal ni efe kat ove od red be

ogra ni ~en je u od re |e noj me ri

zah te vom dr a va ma ~la ni ca ma

da na sto je da obes hra bre upo -

tre bu ka set ne mu ni ci je u za jed -

ni~ kim ope ra ci ja ma.

Pi ta we pe ri o da tran zi ci je,

u ko jem ze mqe ko je sa da po -

se du ju kasetnu municiju mo gu

na sta vi ti sa we nom upo tre -

bom, bi lo je spor no. [ta je,

s tim u ve zi, do go vo re no?

– U kon ven ci ji ne po sto ji

pe ri od tran zi ci je za upo tre bu

ka set ne mu ni ci je „u iz u zet nim

okol no sti ma”, na kon stu pa wa

kon ven ci je na sna gu za dr a vu

~la ni cu. Na i me, MKCK se sna -

`no pro ti vio ta kvoj od red bi ko -

ja bi, po mi {qe wu te or ga ni za ci je, mo gla da pod ri je mo ral ni au to ri -

tet kon ven ci je i iz lo i sta nov ni {tvo opa sno sti.

[ta je sa dr a va ma ko je ni su u~e stvo va le u pre go vo ri ma u Da -

bli nu?

– Ve ru je mo da }e nor me usta no vqe ne ovom kon ven ci jom uti ca ti

na prak su i po zi ci ju svih dr a va. Ka set na mu ni ci ja, ka ko je de fi ni -

sa na kon ven ci jom, sma tra }e se za bra we nim oru` jem ko je ni ko ne bi

tre ba lo da ko ri sti. Zah te va }e mo od svih dr a va da se pri dr a va ju

kon ven ci je. Ve} 2006. go di ne, MKCK po zvao je sve dr a ve da od mah

pre sta nu sa upo tre bom ne pre ci zne i ne po u zda ne ka set ne mu ni ci je

ko ja je sa da i kon ven ci jom zva ni~ no za bra we na. Taj po ziv po na vqa -

mo i sa da.

Ko ji su sle de }i ko ra ci?

– Kon ven ci ja o ka set noj mu ni ci ji bi }e otvo re na za pot pi si va -

we na sve ~a no sti u Oslu po ~et kom de cem bra 2008. go di ne. Stu pi }e

na sna gu ka da 30 dr a va po lo i svoj in stru ment ra ti fi ka ci je kod

ge ne ral nog se kre ta ra UN. Go di nu da na na kon stu pa wa kon ven ci je na

sna gu, dr a ve ~la ni ce }e se sa sta ja ti jed nom go di {we ka ko bi nad -

gle da le pri me nu kon ven ci je i pro mo vi sa le we nu uni ver zal nost.

Bran ko KO PU NO VI]

SE ]A WA NA U@AS

Mil ka Stan ko vi}, u~i te qi ca u pen zi ji iz Ni {a, ne po zna -

je Ha sa na Mba ni ja, s ju ga Li ba na. Ona je rad ni vek pro ve la u~e -

}i i vas pi ta va ju }i |a ke, dok je Ha san pre hra wi vao broj nu po ro -

di cu, ra de }i na ne pre gled nim po qi ma ju nog vo }a. Ipak, ima ju

za jed ni~ ku sud bi nu i bol ne uspo me ne. Ka set ne bom be!

To kom bom bar do va wa 1999. go di ne, Mil ka se na {la u

oko li ni pi ja ce, ka da je, ka ko ona ka e, po tam ne lo ne bo od ma -

lih ki {o bra na ko ji su se str mo gla vi li pre ko te zgi i okol nih

uli ca. Za pra {ta lo je na sve stra ne. Ja u ci, po zi vi u po mo}, lo -

kve kr vi... Po ku {a la je da pri |e maj ci s de te tom... U tom ~a su

kao da joj je ne ko iz ma kao tlo... Pa la je u ne svest od bo lo va.

No ga joj je am pu ti ra na iz nad ko le na. Go di na ma je u~i la da ho da

uz po mo} pro te ze. Uz vi sok krv ni pri ti sak i {e }er nu bo lest ko -

ju je do bi la na kon ra wa va wa, we no zdra vqe tra i bud no oko

le ka ra i ve li ki tro {ak. @ivot su joj, ka e, za gor ~a le ka set ne

bom be i àr ko è li da ni ko, nig de vi {e ne na stra da od wih.

Ha san je je dva pre i veo izra el sko bom bar do va we 2006.

go di ne. Uma lo mu je bom ba srav ni la tro {nu ku }u. Ne ka ko je po -

pra vio, ka ko se mo glo. Na sta vio je da ra di na plan ta i mi sle -

}i da je pot pi si va wem mi rov nih ini ci ja ti va pro {la opa snost.

U po qe od la zi ra nom zo rom, a vra }a se kad za |e sun ce. Jed no ga

da na ma {io se za po ve li ki snop ba na na i za mah nuo ma ~e tom...

Po sle me sec da na pro bu dio se iz ko me. Le ka ri su mu je dva spa -

si li ì vot, ali ni su mo gli de snu ru ku, oko, uho, sluh...

Za hva qu ju }i na po ri ma Me |u na rod nog ko mi te ta Cr ve nog

kr sta do bi ja li su ne ku vr stu po mo }i. Sa da je to po sta la oba ve -

za Sr bi je, od no sno Li ba na.

K

OBUKA

S A M O S T A L N O V E R A W E

UZ STRME

LITICE KLISURE

Verawe se

u praksi koristi

za spasavawe

unesre}enih

u planinama zimi

i leti, a poseban

zna~aj ima i u

protivterori-

sti~koj borbi

– prilikom

upada u zgrade,

spasavawa

talaca i u

situacijama

kada izbije po`ar

u stambenim

i poslovnim

objektima

o man da Kop ne ne voj ske i Spe ci jal na

bri ga da or ga ni zo va le su kra jem ju la

po ka znu ve bu „Sa mo stal no ve ra we

ve ra~ ke gru pe”. Bi la je to pri li ka da

sta re {i ne iz od se ka za iz vi |a we ko -

man di bri ga da i ko man di ri iz vi |a~ kih ~e -

ta i vo do va Kop ne ne voj ske pro ve re opre -

mu ko ja se ko ri sti za ve ra we, ali i da se

in for mi {u o sa sta vu ve ra~ ke gru pe i

raz li ~i tim po stup ci ma ve ra wa. Ta -

ko |e, mo gli su da vi de na ko ji na ~in

ve ra~ ka gru pa de lu je na te re nu. Ve -

`bu su, po str mim i vi so kim ste na ma

Su ve pla ni ne, iz ve li pri pad ni ci 63.

pa do bran skog ba ta qo na iz Ni {a.

Pri su stvo va li su na ~el nik ode qe wa

za iz vi |a we ko man de Kop ne ne voj ske

pu kov nik Mi lo mir Ta no vi} i za me -

nik ko man dan ta Spe ci jal ne bri ga de

pu kov nik Zo ra na Ve li~ ko vi}.

IN STRUK TO RI

Obu ka u ve ra wu je ste deo sa dr a ja

bor be nog ospo so bqa va wa od re |e nog

bro ja pri pad ni ka Voj ske. Zbog

ne po voq nih vre men skih

okol no sti i kli za vih ste na uslo vi

za iz vo |e we ve be na Su voj pla -

ni ni bi li su ve o ma lo {i. I po red

to ga, od go vor ne sta re {i ne od lu -

~i le su da obu ku u pot pu no sti re -

a li zu ju i ne od stu pe od pla ni ra -

nih sa dr a ja, pre sve ga zbog ~i -

we ni ce da su na woj an ga o va ni

sa mo in struk to ri ve ra wa i do bro

ospo so bqe ni pro fe si o nal ci.

– Do kra ja go di ne ospo so bi -

}e se i one sta re {i ne ko je se do

sa da ni su ve ra le – ka e pu kov nik

Mi lo mir Ta no vi} i do da je – Sta -

re {i na ma iz vi |a~ kih or ga na i je -

di ni ca do ~a ra }e mo ka ko se iz vo -

di obu ka u ve ra wu i ko je sve opa -

sno sti i ri zi ci vre ba ju. Pri dr -

`a va mo se svih pro pi sa nih me ra bez bed no sti. Pri tom, ve ra~ ka

opre ma ko ju ko ri sti mo ga ran tu je sto po stot nu si gur nost.

Od za me ni ka ko man dan ta Spe ci jal ne bri ga de pu kov ni ka Zo ra -

na Ve li~ ko vi} sa zna li smo da svi sa sta vi bri ga de iz vo de obu ku u

ve ra wu, s tim {to pa do bran ski i iz vi |a~ ko-di ver zant ski ba ta qo ni

naj ~e {}e uve ba va ju na ste na ma, dok je te i {te obu ke pri pad ni ka

pro tiv te ro ri sti~ kog ba ta qo na ve ra we u ur ba nim sre di na ma. Do -

brih ve ra ~a je sve ma we, ta ko da se pri pad ni ci Spe ci jal ne bri ga de

~e sto an ga u ju u ospo so bqa va wu ka dra za iz vo |e we obu ke u ve ra wu

i u po je di nim je di ni ca ma Kop ne ne voj ske.

– Ve ra we se u prak si ko ri sti za spa sa va we une sre }e nih u pla -

ni na ma zi mi i le ti – ob ja {wa va pu kov nik Ve li~ ko vi} – a po se ban

zna ~aj ima i u pro tiv te ro ri sti~ koj bor bi, pri li kom upa da u zgra de,

spa sa va wa ta la ca i u si tu a ci -

ja ma ka da iz bi je po ar u stam -

be nim i po slov nim objek ti ma.

Pri pad ni ci 63. pa do -

bran skog ba ta qo na pri ka za li

su u~e sni ci ma ve be ve ra~ ku

opre mu ko ja se na la zi u wi ho -

vom sa sta vu, a po tom i de mon -

stri ra li sa dr a je ve ra wa u

let wim uslo vi ma.

– Obu ka u ve ra wu – tvr di

ko man dir ~e te ma jor Ivan Sto -

ja ni} – omo gu }a va da pri pad ni -

ci na {ih je di ni ca po sle ospo -

so bqa va wa mo gu uspe {no sa -

vla da ti pla ni ne i od ra di ti na -

men ske za dat ke. Naj pre sva ki

ve ra~ upo zna je pla ni nu, we ne

}u di i opa sno sti ko je no si. Za tim u~i ko je me re za {ti te tre ba da

pri me wu je u to ku ve ra wa i ka ko da ko ri sti opre mu ko ja mu je na ras -

po la ga wu. Na kon to ga po ~i we da se ve re na bla gim ste na ma, uve -

`ba va ju }i oslo nac i na ~i ne na ko je se ve ra~ kre }e. Tek po sle tro go -

di {weg ra da i sa vla da va wa ste na du gih i po 150 me ta ra, naj bo qi

od la ze u Cen tar za usa vr {a va we ka dro va oba ve {taj ne slu be, ka ko

bi ste kli zva we in struk to ra ve ra wa.

VE [TI NA KRE TA WA PO STE NI

Na Je la {ni~ koj kli su ri, ko ja ple ni le po tom ne tak nu te pri ro -

de, ali u str mim ste na ma i li ti ca ma {to se uz di u do ne ba, neo p -

hod ni su oprez i pa wa ve ra ~a. In struk to ri ve ra wa ima ju ve li ku

od go vor nost da no vim ve ra ~i ma naj pre raz bi ju strah od ve ra wa, a

21

PA UK TEH NI KA KO BRE

Po sma tra ~i ma po ka zne ve be u Je la {ni~ koj kli su ri za stao

je dah dok su po sma tra li ve ra~ ke ve {ti ne vod ni ka Iva na Mi ti }a

na vi so kim ste na ma. On je voj ni rok slu io u ne ka da {woj Pa do -

bran skoj bri ga di, ra dio kao voj nik po ugo vo ru, za tim za vr {io

voj nu {ko lu i vra tio se kao sta re {i na me |u pa do bran ce.

Za „Ko bru”, ka ko ga ko le ge zo vu, ne ma taj ni u ve ra wu. Niz

ste nu se naj ~e {}e kre }e ta ko zva nom pa uk teh ni kom. Sa ste ne du ge

oko 50 me ta ra spu {ta se za de se tak se kun di.

Da bi ne ko za i sta po stao do bar al pi ni sta i ve ra~, ka e

vod nik Mi ti}, po treb ni su sva ko dnev ni tre nin zi i do bra kon di -

ci ja. Naj ve }a ve {ti na je, za pra vo, kao i u pa do bran stvu, po ti -

snu ti strah i mi sli ti na ono {to tre ba da se ura di. Va no je

ima ti po ve re we u in struk to re ve ra wa, ali i u opre mu ko ja se

ko ri sti.

za tim ih uve ba ju da pra vil no po de se ve ra~ ku opre mu i sa vla da ju

broj ne teh ni ke kre ta wa po ste na ma.

Naj po zna ti je teh ni ke ve ra wa je su na bok – pri me wu je se ka da

ima pro ce pa u ste na ma, na le |a – uko li ko su ste ne po put dim wa ka,

pa uk – ka da je gla va ve ra ~a okre nu ta na do le i teh ni ka sa oslon cem

na tri ta~ ke – dve no ge i ru ka ili dve ru ke i no ga.

Iz vla ~e we i spu {ta we po mo }u uè ta je su de lo vi obu ke, ali je

osno va su {ti na uspe ha da se ve ra ~i oslo bo de stra ha ka da se na |u u

ne pri rod nom po lo a ju. Pod ra zu me va se pri tom i vi so ka psi ho fi -

zi~ ka sprem nost za raz li ~i te na po re. Is ku sni ve ra ~i su se, to kom

ve be, spu {ta li niz ste ne po uè tu, za ve ra we su ko ri sti li spe ci -

jal ne le stve, sa mo i zvla ~i li se no nom i grud nom pe wa li com. Pra -

vi li su i po sta vqa li pla nin ske mo sti }e, i ~a re i stal na osi gu ra wa.

Ta ko |e su de mon stri ra li pre ba ci va we te re ta ì ~a rom.

Naj vi {e pa we pri vu klo je sa mo stal no ve ra we ve ra~ ke gru pe.

Je dan od ~la no va tog ti ma, sta ri ji vod nik Mi lan Sve to za re vi}, ob -

ja snio je da se ve ra ~i i ve ra~ ke gru pe na te {ko pro hod nom pla nin -

skom ze mqi {tu i na me sti ma gde no ge vi {e ni su si gur ne kao oslo nac

oba ve zno na ve zu ju na glav no pla ni nar sko uè. Tek po {to se pr vi ve -

ra~ uz ve re i sa mo o si gu ra, kre }e dru gi.

– On iz vla ~i uè – ka e vod nik Sve to za re vi} – a ja za po ~i wem

ve ra we uz ste nu. Uvek po sled wi ve ra~ u gru pi va di iz ste ne de lo ve

opre me, po put ga ra bi na i kli no va.

Har mo ni~ ni po kre ti ve ra~ ke gru pe od tri ve ra ~a je su sle de }i –

pr vi ve ra~ kre }e se na go re, a on da se dru gi po me ra do we ga. Za tim

se pr vi po no vo us pi we, a tre }i ve ra~ do sti e vi si nu dru gog. On da

dru gi ve ra~ od la zi na go re u vi si nu pr vog, ko ji se po tom us pi we po -

no vo uz ste nu. Ta kav rad po na vqa se do kra ja ste ne, s tim {to pr vi i

tre }i mo ra ju bi ti do bri ve ra ~i, dok dru gi mo e bi ti i onaj ko ji tek

sti ~e ve ra~ ka is ku stva.

Zo ran MI LA DI NO VI]

15. avgust 2008.22

Pi smo biv {eg mi ni stra od bra ne

Pr vo sla va Da vi ni }a

ma ga zi nu „Od bra na”

STA NO VI ZA KO BRE

ZA KO NI TO DO DE QE NI

Biv {i mi ni star od bra ne Pr vo slav Da vi ni} ne dav no je

upu tio pi smo ma ga zi nu „Od bra na“ po vo dom pre su de Vr hov nog

su da Sr bi je od 16. apri la 2008, ko jom se po tvr |u je oslo ba -

|a ju }a pre su da Okru nog su da Be o grad u slu ~a ju ko ji je u jav -

no sti bio po znat kao „Sta no vi za Ko bre“.

O to me je „Od bra na“ ob ja vi la dva pi sma. Pr vo, 15. av -

gu sta 2006, mr Dra go qu ba Jev |o vi }a, pu kov ni ka u pen zi ji,

biv {eg na ~el ni ka Ode qe wa voj ne po li ci je Ge ne ral {ta ba

VSCG, ko ji je apri la 2005. pod neo kri vi~ nu pri ja vu pro tiv

ta da {weg mi ni stra od bra ne Pr vo sla va Da vi ni }a zbog na vod -

ne zlo u po tre be slu be nog po lo a ja i do de le vi {e sta no va

pri pad ni ci ma svog obez be |e wa i jed nom ci vil nom li cu na

slu bi u Mi ni star stvu od bra ne. Dru go pi smo je Pr vo sla va

Da vi ni }a, ob ja vqe no 15. mar ta 2007, u ko me je tvrd we Jev |o -

vi }a oka rak te ri sao kao ne ta~ ne i kraj we zlo na mer ne, zbog

~e ga je pro tiv we ga pod neo pri vat nu tu bu.

Po sle oslo ba |a ju }e pre su de Pr vo slav Da vi ni} u pi smu

„Od bra ni“ na vo di, sem osta log, da „jav nost, po seb no voj na,

ima pra vo da sa zna pu nu isti nu o kri vi~ nom po stup ku, ko ji je

bio pred met ra znih zlo na mer nih spe ku la ci ja. Sma tram da je

to neo p hod no ne sa mo ra di me ne sa mog i pro fe si o nal nog ugle -

da mo jih naj bli ih sa rad ni ka, ko ji su oba vqa li stru~ ni deo

po sla u ovom slu ~a ju, ve} i sa tis fak ci je svih onih pri pad ni ka

Mi ni star stva od bra ne i Voj ske, ko ji su, upr kos ~i we ni ci da

im je ovaj sme {taj do de qen u skla du sa pro pi si ma, bi li iz lo -

è ni po do zre wu i ne u god no sti ma“.

U na stav ku pi sma Da vi ni} da je de lo ve obra zlo e wa Vr -

hov nog su da Sr bi je zbog ~e ga je po tvr |e na oslo ba |a ju }a pre -

su da Okru nog su da Be o grad. Pi smo za vr {a va sle de }im re -

~i ma: „Mi slim da su na vo di iz pre su de Vr hov nog su da ja sni,

ka te go ri~ ni i pre ci zni po sva koj ta~ ki op tu be i da ne zah -

te va ju do dat na ob ja {we wa s mo je stra ne. Ti me se sta vqa ta~ -

ka na po stu pak ko ji je tra jao pu ne tri go di ne. Po sta vqa se

sa mo jed no pi ta we: {ta je bi la svr ha to ga, jer je le gi tim nost

do ne tih od lu ka bi la ne spor na od sa mog po ~et ka za sve one

ko ji su to hte li da vi de“, za vr {a va pi smo „Od bra ni” Pr vo -

slav Da vi ni}.

SA OP [TE WE

Stu dent pr ve go di ne Voj ne aka de mi je – Smer lo gi sti ka, Ne -

nad Mi lin ko vi}, po gi nuo je 10. av gu sta u 2,50 ~a so va u sa o bra -

}aj noj ne sre }i u se lu Kra qev ci, ne da le ko od Ru me.

Do ne sre }e je do {lo ta ko {to ga je pri li kom iz la ska iz au -

to mo bi la, u kom je bio sa ocem i bra tom, uda ri lo dru go vo zi lo

ko jim je upra vqao Ste van Smu kov, ro |en 1990. go di ne.

Pre ma na la zi ma le ka ra hit ne po mo }i, od za do bi je nih po -

vre da Ne nad Mi lin ko vi} pre mi nuo je na li cu me sta. Pre ba ~en

je na Kli ni ku za sud sku me di ci nu u No vom Sa du, gde }e is tra ni

or ga ni usta no vi ti uzro ke smr ti. Uvi |aj na me stu ne sre }e oba vi -

la je Bi qa na Spa ji}, is tra ni su di ja Op {tin skog su da u Ru mi, a

is tra gu o toj ne sre }i spro vo de or ga ni Mi ni star stva unu tra -

{njih po slo va.

Stu dent Ne nad Mi lin ko vi} ro |en je 8. ju la 1988. i u vre me

ne sre }e na la zio se na se me star skom ras pu stu kod ro di te qa u

Pe }in ci ma.

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac upu tio je te le gram

sa u ~e {}a po ro di ci Mi lin ko vi}.

OBELE@EN DAN RE^NIH JEDINICA

I RE^NE FLOTILE

U novosadskoj kasarni „Poru~nik bojnog broda Aleksandar

Beri}”, 6. avgusta, sve~anim postrojavawem pripadnika Re~ne

flotile obeleèn je Dan Re~nih jedinica i Re~ne flotile Vojske

Srbije. To je se}awe na 6. avgust 1915. godine, kada je na ûkari-

ci kod Beograda porinut prvi srpski re~ni ratni brod „Jadar”,

klase oklopni ~amac, ~ime je i zvani~no otpo~elo formirawe

Srpske re~ne flotile.

Obra}aju}i se mornarima i prisutnim gostima, komandant

Re ~ne flotile kapetan bojnog broda Neboj{a Joksimovi} govorio

je o razvoju Re~ne flotile, naglasiv{i da je Flotila danas jedina

plovna jedinica Vojske Srbije, koja se, pored klasi~ne vojne kom-

ponente, prilago|ava novim izazovima i trendu razvoja re~nih

snaga podunavskih zemaqa.

Uz ~estitke, prisutnima se obratio i komandant Kopnene vojske

general-potpukovnik Mladen ]irkovi}, isti~u}i kako su pripadnici

Flotile tokom ovogodi{weg angaòvawa na nekoliko sloènih i

zna~ajnih ve`bi, izme|u ostalog u Titelu i Turiji, po sti gli izuzetne

rezultate. General ]irkovi} je najavio i skoro objediwavawe svih

snaga Vojske Srbije koje svoje zadatke izvr{avaju na rekama, kanal-

ima i jezerima (Re~na flotila i pontonirske jedi nice), ~ime }e

novoformirani sastav u potpunosti biti u mogu}nosti da odgovori

na zahteve sve tri misije Vojske Srbije.

GO DI [WI CA BO JA NA MI [A RU

Oda va wem po ~a sti i po la ga wem ve na ca kraj Spo me ni ka mi -

{ar skim ju na ci ma kod [ap ca, 13. av gu sta obe le e na je 202. go di -

{wi ca bo ja na Mi {a ru. Ven ce su po lo i li pred stav ni ci mi ni -

star sta va od bra ne i ra da i so ci jal ne po li ti ke, Voj ske Sr bi je, op -

{ti ne [a bac i udru e wa gra |a na ko ja ne gu ju tra di ci ju oslo bo di -

la~ kih ra to va Sr bi je.

Boj na Mi {a ru, 13. av gu sta 1806. go di ne, pred sta vqao je jed -

nu od naj zna ~aj ni jih po be da srp skih usta ni ka nad sna ga ma Oto man -

skog car stva. Pred vo |e ni vo dom Ka ra |or |em Pe tro vi }em i is -

tak nu tim usta ni~ kim pr va ci ma {a ba~ kog i va qev skog kra ja, na uz -

vi {i ci Mi {ar kod [ap ca go to vo de se to stru ko ma lo broj ni ji Sr bi

do no gu su po tu kli Tur ke ugro ziv {i ta ko wi hov sta tus u Be o grad skom

pa {a lu ku.

U cen tru se la Mi {ar, 1906. go di ne, po vo dom obe le a va wa

ju bi lar ne 100-go di {wi ce tog bo ja, po dig nut je spo me nik, a po tom i

zda we mu ze ja sa po stav kom po sve }e nom tom do ga |a ju.

UÊNICI VOJNE GIMNAZIJE

POSETILI SVETU GORU

Od 28. jula do 3. avgusta, 30 u~enika prvog razreda i dvojica

maturanata Vojne gimnazije, wihove stare{ine potporu~nici

Branko Nikoli} i Negovan Ivankovi}, predvo|eni verou~iteqem

Jovanom Babi}em, posetili su Svetu Goru.

Tom prilikom osvojili su vrh Atos, na 2.033 metara nad-

morske visine. Na pokloni~kom putovawu obi{li su srpski mana-

stir Hilandar, posetili Kareju i jo{ nekoliko svetogorskih mana-

stira.

Boravak vojnih gimnazijalaca na Svetoj Gori, tokom {kolskog

raspusta, organizovala je Srpska pravoslavana crkva. U~enicima

je doma}in bio hilandarski monah Dositej, nekada stare{ina Vo-

jske i |ak Vojne gimnazije. V. P.

UNI[TAVAWE NEEKSPLODIRANIH

UBOJNIH SREDSTAVA

U periodu od 28. jula do 4. avgusta, Tim za uni{tavawe neek-

splodiranih ubojnih sredstava Uprave za vanredne situacije Min-

istarstva odbrane uni{tio je 94 neeksplodirana ubojna sredstva

i 30 kilograma eksploziva na teritoriji op{tina â~ak, Smed-

erevo, Poàrevac, Ni{ i Para}in.

Aktivnosti uni{tewa neeksplodiranih ubojnih sredstava jed-

na su od mera koju Uprava za vanredne situacije sprovodi u okviru

civilne za{tite stanovni{tva.

23

OBUKA PONTONIRACA NA SAVI

Vojnici junske generacije iz Centra za obuku Kopnene vojske

iz Poàrevca nalaze se na logorovawu u [apcu, gde se prakti~no

obu~avaju za postavqawe pontona i za kori{}ewe ostalih inìw-

erijskih sredstava na vodi.

Obuka, posle koje }e vojnici polagati ispit za sticawe ser-

tifikata o stru~noj osposobqenosti, traje tri nedeqe.

Na prostoru nekada{we kasarne „Ma~vanski partizanski

odred“, vojnici koji se u Vojsci Srbije obu~avaju za specijalnost

pontoniraca, i pored letwih vru}ina i niskog vodostaja Save,

uspe{no usvajaju planirane sadràje obuke.

A. A.

G A \ A W E N A S T R E L I [ T U

„ O R E [ A C ”

OMIRISATI

BARUT

Prvo iskustvo ni{anxija na borbenom

vozilu pe{adije u ga|awu odvijalo se u

pravoj vojni~koj atmosferi. Svakog dana

bivali su sve sposobniji u specijalnosti

za koju se u Vojsci obu~avaju. Za to su

zaslu`ne i mlade stare{ine, koje nisu

{tedele truda da najmla|oj generaciji

vojnika, u terenskim uslovima, detaqnije

objasne pravila i postupke ga|awa.

POLIGON

15. avgust 2008.

V

oj ni ci jun ske ge ne ra ci je iz Cen tra za obu ku Kop ne ne voj ske

iz Po a rev ca, ko ji se ob u ~a va ju za du nost ni {an xi je u ro -

du oklop nih i me ha ni zo va nih je di ni ca, ne dav no su, na au to -

ma ti zo va nom ten kov skom stre li {tu „Ore {ac” na do mak Vr -

{ca, iz ve li ga |a wa pla ni ra na u okvi ru pr vog pe ri o da stru~-

no-spe ci ja li sti~ ke obu ke. Ni {an xi je na bor be nim vo zi li ma pe -

{a di je iz 4. vo da 4. ~e te za stru~ no-spe ci ja li sti~ ku obu ku oklop -

nih i me ha ni zo va nih je di ni ca po a re va~ kog cen tra, po ka za le su

iz u zet no za la ga we i uspe {no re a li zo va li pred vi |e na ga |a wa.

SER TI FI KA CI JA

Ka pe tan Vla di slav \or |e vi}, ko man dir ~e te za stru~ no

-spe ci ja li sti~ ku obu ku oklop nih je di ni ca u po a re va~ kom cen tru

za obu ku, iz vo dio je pri prem na i {kol ska ga |a wa na o ru a wem

oklop nih je di ni ca.

– Ciq ga |a wa na „Ore {cu” je ste da se voj ni ci ospo so be za

pra vil no iz vr {a va we va tre nih za da ta ka iz bor be nog vo zi la

pe {a di je i ten ka. Sa 4. vo dom, u kom su ni {an xi je na BVP-u, sva

ga |a wa se iz vo de na ovom stre li {tu, dok 2. vod, u kom su ni {an -

xi je na ten ku, po sle uspe {nih ga |a wa na „Ore {cu” pre la ze na

po li gon „Pa su qan ske li va de”, gde }e iz ve sti {kol ska ga |a wa na

red nom bro ju 26 iz pro tiv a vi on skog mi tra qe za i {kol sko boj no

ga |a we na red nom bro ju 28. – ob ja {wa va ka pe tan \or |e vi}.

Voj ni ci ak tiv no sti ma na po li go ni ma za vr {a va ju pr vu fa zu

obu ke, od no sno za vr {a va ju spe ci ja li sti~ ku obu ku za du nost ni -

{an xi je na BVP M-80 i ten ku M-84. Sle di ser ti fi ka ci ja wi ho ve

ob u ~e no sti, a za tim oni od la ze u je di ni ce, u ko ji ma do vr {a va ju

svo ju obu ku u~e {}em u ko lek tiv noj obu ci po sa da, vo do va i ~e ta.

Jun ska ge ne ra ci ja voj ni ka bi }e pr va ge ne ra ci ja sa ko jom se

iz vo di eva lu a ci ja obu ke, pro ve ra ko li ko su sa vla da li sva pi ta -

wa od va no sti za uspe {no vr {e we du no sti za ko ju se ob u ~a -

va ju. Do bi ja wem ser ti fi ka ta o

uspe {no za vr {e noj obu ci, voj nik

kru ni {e svoj trud da se ospo so -

bi za du nost ni {an xi je. Na

kra ju obu ke oni zna ju da pra vil -

no ko ri ste na o ru a we ten ka,

od no sno BVP, da us po sta ve ve zu

sa pret po sta vqe nom ko man dom i

da iz vr {a va ju va tre ne za dat ke

ko ji im se po sta ve.

RE DO VAN RAD

– Ve} go di nu i po, na sva ka

tri me se ca iz vo di mo ga |a wa. Ga -

|a wa se vr {e na 28 red nih bro -

je va sa sva kom ge ne ra ci jom, i do

sa da sam iz veo od 150 do 180

ga |a wa. Sta re {i ne iz ~e te za

stru~ no-spe ci ja li sti~ ku obu ku

usme ra va ju se ka kon kret nom ra -

du na ob u ~a va wu voj ni ka za od -

re |e ne spe ci jal no sti, pa je ta ko

i u mom slu ~a ju – is ti ~e ka pe tan

\or |e vi}.

Sta re {i ne ~e te za obu ku

Cen tra za obu ku Kop ne ne voj ske

je di ne su u VS ko je ob u ~a va ju voj -

ni ke za ~la no ve po sa da oklop nih

i me ha ni zo va nih vo zi la. Ta ko se

u pr vom vo du voj ni ci ob u ~a va ju za

vo za ~e ten ko va M-84, u dru gom

vo du za ni {an xi je na tom ten ku, u

tre }em i ~e tvr tom ob u ~a va ju se

vo za ~i i ni {an xi je na BVP, i u

pe tom vo du se iz vo di obu ka voj -

ni ka me {o vi tog sa sta va oklop nih

vo zi la, i to za iz vi |a~ ka oklop -

na vo zi la, sa mo hod ne ha u bi ce i

ten ko ve za iz vla ~e we.

Stal ni rad u Cen tru za

obu ku KoV, za mla de sta re {i ne

ka kav je ka pe tan \or |e vi}, zna -

~i da na sva ka tri me se ca pro -

vo de po pet na est da na na ga |a -

wu sa voj ni ci ma ko je ob u ~a va ju.

Ta kav na ~in ra da „u{ao im je u

krv”, i za to svoj po sao oba vqa ju

is po qa va ju }i raz u me va we za sve

pro ble me ko ji se ja vqa ju kod voj -

ni ka to kom obu ke. Te mla de sta -

re {i ne su po ma lo i psi ho lo zi,

ka da tre ba raz u me ti voj ni ko vu „du {u”, pre sve ga su ko man di ri ko je

ti voj ni ci po {tu ju i ~i ja na re |e wa iz vr {a va ju, ali su svo jim stal -

nim za la ga wem u ra du sa broj nim ge ne ra ci ja ma voj ni ka do sti gli ste -

pen stru~ no sti ko ji ih ~i ni pra vim eks per ti ma za obu ku, i to je onaj

kva li tet po ko me se is ti ~u kao po seb no vre dan deo ofi cir skog ko ra.

MOTIVACIJA

Lo gor ska pro sto ri ja na „Ore {cu” pru a do bre uslo ve za sme -

{taj voj ni ka.

– Sti gli smo 3. av gu sta u ju tar wim ~a so vi ma, po sta vi li lo gor i

sme sti li voj ni ke u {a to re pod han ga rom. Sva ki voj nik ima kre vet na

kom spa va. Po sta vi li smo stra ar sko obez be |e we da bi se spre ~i -

lo otu |i va we na o ru a wa ili mu ni ci je, a od re |e ni broj voj ni ka

obez be |u je po li gon dok je sa mo ga |a we u to ku – ka e ka pe tan Zo ran

Dom, ina ~e re fe rent za obu ku u Ko man di ba ta qo na za obu ku Cob

KoV, ko ji na ga |a wu oba vqa du nost ko man dan ta lo go ra i ujed no

kon trol nog sta re {i ne na svim pri prem nim i {kol skim ga |a wi ma.

Ma jor Bla go je Smo lo vi},

re fe rent za obu ku oklop nih je di -

ni ca u 5. od se ku za obu ku (B-7), u

ime ko man de Co KoV u ulo zi je

kon trol nog or ga na za kon tro lu

iz vr {e wa ga |a wa ni {an xi ja na

BVP iz spreg nu tog mi tra qe za.

– Teh ni ka je is prav na i voj -

ni ci su mak si mal no mo ti vi sa ni

za po sti za we {to bo qih re zul -

ta ta. Za ne {to vi {e od me sec da -

na voj ni ci su sa svim so lid no sa -

vla da li kom ple tan do sa da {wi

pro gram obu ke, te o~e ku je mo da se

ta ko i na sta vi. Za ni {an xi je ko je

su iz cen ta ra za osnov nu obu ku

do {le u spe ci ja li sti~ ki cen tar

po treb no je oko me sec i po da na

da bu du ob u ~e ni za ga |a we. Na -

red nih da na ga|awa se na sta vqa -

ju i voj ni ci }e po red sa mog ga |a -

wa sa gle da va ti i svo je me sto u

bor be nom vo zi lu, tak ti~ ki rad i

ta ko u~i ti gde je wi ho vo me sto i

po sta ti u pra vom smi slu deo po -

sa de bor be nog vo zi la.

Pre ma re ~i ma ma jo ra Smo -

lo vi }a, ciq iz me na u stru~ no

-spe ci ja li sti~ koj obu ci voj ni ka

je ste da se ona sva ko dnev no una pre |u je i da se uo ~e ni ne do sta ci ot -

kla wa ju u naj kra }im ro ko vi ma. Me sec da na una pred pra vi se plan

za iz vr {e we ga |a wa na svim po li go ni ma i kon tro la se spro vo di ta -

ko da oba ve zno ne ko iz nad le ne ko man de pri su stvu je te i {nim ak -

tiv no sti ma.

Na li ci ma voj ni ka ni {an xi ja ve} po sle pr vih pri prem nih ga -

|a wa ogle da se za do voq stvo {to su „omi ri sa li ba rut”.

– Tu smo ve} od ne de qe. Imao sam dva po got ka na pri prem nom

ga |a wu i za do vo qan sam ti me {to sam ura dio, ali si gu ran sam da

mo gu i bo qe. Obu ka ni je to li ko te {ka, sta re {i ne nam po ma u mno -

go, a i jed ni dru gi ma znat no po ma e mo, ta ko da je dva ~e kam da na sta -

vim sa ga |a wi ma – ka e voj nik iz No vog Sa da

– Ga |a we na red nom bro ju pet, ko je sam upra vo za vr {io, pod -

ra zu me va da se po sle ne kih 30 me ta ra po kre ta vo zi lo krat ko za u -

sta vi i ni {an xi ja ima de se tak se kun di da na ni {a ni ciq. Svi |a mi se

ka ko sve to iz gle da – do da je voj nik iz Le skov ca.

Alek san dar AN TI]

Sni mio Da ri mir BAN DA

25

T

o kom sko ra {weg po kret nog lo go ro va wa, ko je je tra ja lo osam na est da na, pri -

pad ni ci iz vi |a~ kih je di ni ca Pr ve bri ga de Kop ne ne voj ske iz No vog Sa da uspe -

{no su iz ve li obu ku u let wim uslo vi ma.

O wi ho vim ve li kim psi ho fi zi~ kim na po ri ma go vo re i ~i we ni ce da su od pr vog

ve ba li {ta, u oko li ni Som bo ra, do kraj weg od re di {ta na ju go i sto~ nim pa di-

na ma Fru {ke go re, na vi su Or lo vac, sme {te nom na 205 me ta ra nad mor ske vi si ne,

iz vi |a ~i pre pe {a ~i li oko 140 ki lo me ta ra i pro me ni li ~e ti ri lo ka ci je. Pri to me

su, sve vre me, obu ku iz vo di li u spe ci fi~ nim bor be nim dej stvi ma.

Po sle sa vla da va wa vo de nih pre pre ka for ma cij skim i pri ru~ nim plov nim

sred stvi ma, uve ba va wa raz li ~i tih bo ri la~ kih ve {ti na i ga |a wa no em, po sled -

weg da na lo go ro va wa iz vi |a ~i su po la ga li i svo je vr stan „ku var ski is pit” – or ga ni -

zo va li su sa mo stal nu is hra nu u pri ro di.

I sta re {i na ma iz Ko man de Pr ve bri ga de, ko je su pra ti le obu ku, po ru~ nik \or -

|e Ba~ ka li}, vr stan po zna va lac ku li nar ske ve {ti ne, go vo rio je o na mir ni ca ma

biq nog i ì vo tiw skog po re kla ko je se mo gu pro na }i u pri ro di i ko ri sti ti za is hra -

nu, u si tu a ci ja ma ka da je to je di ni na ~in da se voj ni ci pre hra ne.

Iz vi |a ~i su u pri vre me no ure |e noj ku hi wi na pra vi li rad ne sto lo ve za pri -

pre mu hra ne, tra po ve u ko ji ma se ~u va ju na mir ni ce, su {a ru za me so i bi qe, lo i {ta

za ku va we i pe ~e we, ro {tiq, ko tli}, pa ~ak i pe} za pe ~e we hle ba.

Na tr pe zi se po sled weg da na po kret nog lo go ro va wa no vo sad skih iz vi |a ~a na -

{lo mno {tvo spe ci ja li te ta – ~or be od ko pri ve i ri bqa, hleb i pqe ska vi ce od ko -

pri ve, su {e no sr ne }e me so i ri ba, pr e ni ska kav ci, à bqi ba ta ci i pu e vi. Ni je

iz o stao ni de sert – kom pot od di vqe ja bu ke i ~aj od na ne.

B. M. PO PA DI]

N A P A D I N A M A

O B U K A I Z V I \ A ^ A P R V E B R I G A D E K O

26

POLIGON

15. avgust 2008.

Savremeno ratovawe ne moè se

zamisliti bez brojnih informacija

o protivniku. Izvi|a~i su prva

karika u prikupqawu obave{tajnih

podataka u pozadini neprijateqa.

A u takvim uslovima, samo dobro

uve`bani i osposobqeni pripadnici

izvi|a~kih jedinica mogu uspe{no

izvr{iti zadatak i preìveti.

27

F R U [ K E G O R E

P N E N E V O J S K E U L E T W I M U S L O V I M A

P

la nom bi la te ral ne sa rad we mi ni star sta va od bra ne Sr bi je i Gr~ ke za 2008.

go di nu pred vi |e na je sa rad wa u obla sti ve ze i in for ma ti ke, {ko lo va wa voj -

nog ka dra i za jed ni~ ka obu ka spe ci jal nih sna ga dve voj ske.

U okvi ru tog pro gra ma odr a na je za jed ni~ ka de se to dnev na obu ka pri pad ni ka

63. pa do bran skog ba ta qo na Spe ci jal ne bri ga de Voj ske Sr bi je i Va zdu {no-de -

sant ne je di ni ce oru a nih sna ga Re pu bli~ ke Gr~ ke – ETA.

Na ni {kom ae ro dro mu, po li go nu „Me |a” i te re ni ma oko Ma log Ja strep ca iz -

ve de ni su raz li ~i ti sa dr a ji – pa do bran ski sko ko vi, tak ti~ ki po stup ci spe ci jal nih

sna ga, sa mo stal na is hra na u pri ro di i ga |a we iz raz li ~i tih vr sta na o ru a wa.

SKOK DU GE STA BI LI ZA CI JE

Dve bor be ne gru pe srp skih i gr~ kih spe ci ja la ca za po ~e le su i za vr {i le za jed -

ni~ ku obu ku pa do bran skim sko ko vi ma. Od in struk to ra pa do bran stva ka pe ta na Go -

ra na Stoj ko va sa zna li smo da pri pad ni ci elit ne spe ci jal ne je di ni ce oru a nih

sna ga Gr~ ke ETE u svo joj ze mqi ne iz vo de „skok du ge sta bi li za ci je”, sa tri hi qa de

me ta ra, i „vi si nac”, sa pet i po hi qa da.

Ne ma sum we da su za gr~ ke ofi ci re, pod o fi ci re i pro fe si o nal ne voj ni ke po -

me nu ti sko ko vi pred sta vqa li ne {to no vo i po seb no, po go to vo {to se, pre ma za pad -

nim stan dar di ma, pa do bran ski sko ko vi sa vi si ne pre ko tri hi qa de me ta ra iz vo de

uz upo tre bu ki se o ni~ ke opre me, dok na {i pa do bran ci ska ~u bez we i sa vi si na od

pet i po hi qa da me ta ra.

Po sle de taq nih pri pre ma, pre gle da wa na {ih de sant nih pa do bra na i sa gle -

da va wa uslo va za re a li za ci ju sko ko va, gr~ ki pa do bran ci su bez pro ble ma iz ve li i

„vi si nac” i „skok du ge sta bi li za ci je”. Slo bo dan pad od 800 me ta ra po sle iska ka -

wa iz avi o na sa vla da li su uz po mo} i po dr {ku srp skih ko le ga, iz gru pa za otva ra -

we pa do bra na po vi si na ma.

Skok sa tri hi qa de me ta ra imao je jo{ jed nu spe ci fi~ nost – do skok van ni -

{kog ae ro dro ma, {to je zah te va lo po se ban pro ra ~un po treb nih ele me na ta i ote -

`a lo skok. Po ate ri ra wu u re jon se la Utri ne, srp ski i gr~ ki spe ci jal ci spa ko va li

su pa do bra ne i mar {i ra li pet ki lo me ta ra do voj nog po li go na „Me |a”, gde su ga |a -

li iz au to mat ske pu {ke, pu {ko mi tra qe za M-84, po lu a u to mat ske snaj per ske pu {ke i

pi {to qa CZ-99.

SARADWA

15. avgust 2008.

Drugarstvo i saradwa

izme|u pripadnika

63. padobranskog

bataqona Specijalne

brigade Kopnene vojske

i Vazdu{no-desantne

jedinice oru`anih

snaga Republi~ke Gr~ke

postala je tradicija

koja dodatno ja~a veze

srpskog i gr~kog

naroda

O B U K A S P E C I J A L N I H J E D I N I C A

V O J S K E S R B I J E I O R U @ A N I H S N A G A G R ^ K E

28

NONOVVA A IISKSKUUSTSTVVAA

PPAADODOBBRRAANNAACACA

29

Pre ma re ~i ma iz vo |a ~a obu ke po ru~ ni ka Alek san dra Stu pa ra,

Gr ci su po ka za li ve li ko in te re so va we za na o ru a we srp ske voj -

ske. Za jed ni~ ka obu ka u sa mo stal noj is hra ni u pri ro di i tak ti~ koj

obu ci iz spe ci jal nih dej sta va or ga ni zo va na je na te re ni ma na -

do mak Ni {a.

– Osmi sli li smo za ni mqiv pro gram obu ke sa gr~ kim ko le -

ga ma – ka e ko man dant 63. pa do bran skog ba ta qo na ma jor Ne -

nad Bu la to vi} i do da je da su oni is ka za li po {to va we pre ma

na {im in struk to ri ma, ko man di ri ma i iz vo |a ~i ma obu ke.

– Za jed ni~ ka ve ba po tvr di la je jo{ jed nom da je na {a pa -

do bran ska {ko la pri zna ta u sve tu i da Sr bi ja ima {ta da po -

nu di u me |u ar mij skoj raz me ni zna wa. Ne ma sum we da na ni {kom

ae ro dro mu po sto ji za do vo qa va ju }a in fra struk tu ra za iz vo |e -

we pa do bran ske obu ke, ta ko da su pri pad ni ci spe ci jal nih je di ni -

ca stra nih ar mi je ra do usa vr {a va ju kod nas. Ne dav no smo sli~ nu

obu ku iz ve li sa pri pad ni ci ma Na ci o nal ne gar de Oha ja – na gla sio je

ma jor Bu la to vi}.

ME \U PRI JA TE QI MA

Pri pad ni ci spe ci jal ne va zdu {no-de sant ne je di ni ce iz

Ati ne za do voq ni su pri je mom i pri stu pom srp skih in struk -

to ra ko ji su iz vo di li obu ku. Oni sma tra ju da je 63. pa -

do bran ski ba ta qon Voj ske Sr bi je je dan od naj e lit ni -

jih sa sta va na Bal ka nu, je di ni ca ko ja ne gu je pa do -

bran sku tra di ci ju jo{ iz vre me na Kra qe vi ne Ju -

go sla vi je.

To kom bo rav ka u Ni {u ob i {li su ]e -

le-ku lu, Me di ja nu, Sa bor nu cr kvu, tvr |a -

vu, Ka me ni~ ki vis i osta le kul tur no-

isto rij ske zna me ni to sti gra da. Srp -

ski i gr~ ki pa do bran ci ko mu ni ci -

ra li su na en gle skom je zi ku, os-

im iz vo |a ~a obu ke pot po ru~ -

nik Bo jan Ko va ~e vi}, ko ji se

SARADWA

15. avgust 2008.30

sa ino stra nim ko le ga ma

spo ra zu me vao na gr~ kom.

Ko man dant Kop ne ne voj ske

ge ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko -

vi} i ko man dant Spe ci jal ne bri ga de bri -

gad ni ge ne ral Ili ja To do rov pra ti li su po je di ne

sa dr a je obu ke sta re {i na na {eg 63. pa do bran skog ba -

ta qo na i Va zdu {no-de sant ne je di ni ce oru a nih sna ga Re pu -

bli~ ke Gr~ ke.

Ka pe tan Alek si ju Ni ko la us za hva lio je na go sto prim stvu do ma }i -

nu re ~i ma:

– Ima mo uti sak kao da smo kod ku }e, me |u svo jim pri ja te qi ma i bra -

}om. Raz vi li smo ve li ko pri ja teq stvo sa pri pad ni ci ma 63. pa do bran skog

ba ta qo na, raz me ni li ide je i is ku stva. Na dam se da }e mo na sta vi ti sa rad wu i

u na red nom pe ri o du i da }e idu }e go di ne sta re {i ne srp ske voj ske do }i u Gr~ ku

da vi de ka ko mi `i vi mo i ra di mo”.

Zna ~aj za jed ni~ ke ve be sna ga oru a nih sa sta va Sr bi je i Gr~ ke, na ko joj su

raz me we na is ku stva i raz vi je no me |u sob no po ve re we, is ta kao je i ge ne ral To do rov,

ko ji je sa gr~ kim spe ci jal ci ma iz veo pa do bran ski skok.

– Dru gar stvo i sa rad wa iz me |u pri pad ni ka Voj ske Sr bi je i oru a nih sna ga Re pu bli -

ke Gr~ ke po sta je do bra tra di ci ja i pro du bqu je ve ze srp skog i gr~ kog na ro da – na gla sio je ge -

ne ral-pot pu kov nik Mla den ]ir ko vi}, ko man dant Kop ne ne voj ske.


S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL20J U R I [ N A P U [ K A X M 8

I S K U S T V A S A R A T I [ T A

Partizanska

letelica

LA KI BOR BE NI AVI ON J-20 KRA GUJ

Abrams u

Iraku

Velika

o~ekivawa

32 15. avgust 2008.

S

J U R I [ N A P U [ K A X M 8

Juri{na pu{ka HM 8

Velika

o~ekivawa 32

Iskustva sa rati{ta

Abrams u Iraku 36

Tenkovi sa spoqa{wom

ugradwom topa

Ru`no pa~e 40

Ratne mornarice sveta (2)

Pomorski

rekorderi 45

Laki borbeni avion J-20 kraguj

Partizanska

letelica 50

Urednik priloga

Mira [vedi}

SADR@AJ

Pu {ka XM 8 po di zaj nu i

na ~i nu funk ci o ni sa wa

pot pu no je sli~ na H&K G 36.

Raz li ku je se po okvi ru

- XM 8 mo e da pri mi okvir

od M16, {to je na mer no

ura |e no ka ko bi se

olak {a la pre o bu ka

ame ri~ kih voj ni ka na no vu

pu {ku, i po te le skop skom

kun da ku, ko ji se mo e po de -

{a va ti u we noj du i ni.

ve mu jed nog da na do |e kraj i is tek ne

rok tra ja wa. Pu {ka M 16, ko ja je na

ma la vra ta u{la u na o ru a we ve le -

si le sve ta, zbog ko je je ura |e na stan -

dar di za ci ja pu {~a nog ka li bra ne sa-

mo u Na tou ve} i u mno gim dru gim ar mi ja ma

sve ta, naj zad od la zi u pen zi ju.

Pr vi znak da je zre la za pen zi ju, od -

no sno da je od slu i la svo je, po ja vio se

sre di nom de ve de se tih, ka da je raz vi jen

pro gram OICW i ka da je tre ba lo da se na

pu {~a ni deo mon ti ra ba ca~ gra na te XM29. Ta da se de sio pre se dan – oda bra na

je ne ma~ ka G 36K , ko ja je po ka za la mno -

go bo qe re zul ta te na upo red nim te sto vi -

ma. Za pro tiv ni ke pu {ke M 16 to je bi la

pr va pri zna ta po be da, a za za go vor ni ke

pu {ke te {ki po raz. Ko li ko je to zna ~aj no

do ka zu je i ~i we ni ca da to ni je po {lo za

ru kom ni do ma }oj pu {ci Ar mi la te 18, ko ja

je raz vi je na kao jef ti ni ja i po u zda ni ja

al ter na ti va M 16. To je bio pr vi, pri -

li~ no za ka sne li znak, ko ji je sti gao ta mo

gde tre ba – do Ge ne ral {ta ba i Ode qe wa

za raz voj na o ru a wa.

Velik

o~ek

33

Da nas je ~ak neizvesna i sud bi na

pro gra ma OICW. Uz dr ma la su je tri ne -

sre} na slu ~a ja pri li kom opi to va wa

oru` ja. Od pro jek ta se ko na~ no od u sta lo

za to {to je ce na raz vo ja bi la vi so ka, a i

po je di na~ na ce na oru` ja. Ame ri kan ci su,

ipak, re {i li da iz tog pro gra ma ne {to

za dr e za svo je po tre be. To je raz voj pu -

{~a nog de la pro gra ma OICW.

Naj zad je na kon kur su ame ri~ ke voj ske

za no vu ju ri {nu pu {ku po be dio pro iz vod iz

Evro pe. Re~ je o XM 8, de ri va tu ju ri {ne pu -

{ke H&K G 36 (Hec kler&Koch).

Funkcionisawe

Pu {ka XM 8 je po di zaj nu i na ~i nu fun -

k ci o ni sa wa pot pu no sli~ na H&K G 36. Raz -

li ku je se sa mo po okvi ru – XM 8 mo e da

pri mi okvir od M 16, {to je na mer no ura -

|e no da bi se olak {a la pre o bu ka voj ni ka na

no vu pu {ku, i po te le skop skom kun da ku, ko ji

se mo e po de {a va ti u we noj du i ni.

Ru ko hvat sa oba ra ~om i we nim za {ti -

t ni kom pre u zet je od mo de la G 36. Sam ru -

ko hvat ni je ana tom ski ob li ko van, ali je po -

prav ni, ko ji je uz sam okvir, i ver ti kal ni ko -

ji je pri slo wen na za {tit ni ku oba ra ~e sa

do we stra ne, i ko ji je zbog ru ko va wa de lom

{i ri od sa mog za {tit ni ka. Pri ti skom ka i -

pr sta na bi lo ko ju po lu gu sa la ko }om is pa da

pra zan okvir iz svog le i {ta. Na sa mom za -

{tit ni ku oba ra ~e, sa unu tra {we pred we i

do we stra ne, na la zi se jo{ jed na ko mand na

po lu ga i pri li kom pri ti ska oslo ba |a za tva -

ra~ ko ji je ostao u zad wem po lo a ju.

Ru ~i ca za za pi wa we za tva ra ~a ta ko |e

je za ni mqi vo re {e na. Ona se na la zi od mah

is pod ru ~i ce za no {e we oru` ja, na sa mom

no sa ~u za tva ra ~a. U stva ri, ru ~i ca je po lu -

ga i na svom kra ju (spa ja se sa no sa ~em za -

tva ra ~a) ima ~i vi ju ko ja joj omo gu }a va da se

okre ne u bi lo ko ju stra nu za 90 ste pe ni. To

zna ~i da stre lac ru ~i cu pre ba cu je na stra -

nu oru` ja ko ju `e li – le vu ili de snu. Ka da

se pre ba ci u ne ki od po lo a ja, pod uglom od

sta vqen pod ta kvim uglom da od li~ no pri a -

wa u ru ci pri li kom upo tre be oru` ja. Sa

do we stra ne do bio je ana tom ski po klo pac,

ta ko da u ru ko hvat, ko ji je ina ~e {u paq, mo -

gu da se sme ste de lo vi pri bo ra za ~i {}e we

ili re zer vne ba te ri je za op ti~ ki ni {an.

Oba ra ~a je u dru goj po lo vi ni zad weg

de la, bli e ru ko hva tu, ta ko da ima kra tak

hod pri li kom opa qe wa. Za {tit nik oba ra ~e

je do voq no da le ko od sa me oba ra ~e, ta ko da

strel cu do zvo qa va upo tre bu ru ka vi ce.

Sva ki mo del XM 8 pu {ke ko ri sti isti

okvi r, ko ji je kon stru i san uz sa mu pu {ku.

Okvir se iz ra |u je od vi so ko kva li tet ne pla -

sti ke, ot por ne na uda re i vi so ke tem pe ra -

tu re. Obi~ no je cr ne bo je, ili ne ke dru ge,

ako to ku pac zah te va. Po sto ji mo gu} nost da

se kup cu is po ru ~e i okvi ri ko ji su sa stra -

ne pro vid ni ka ko bi stre lac lak {e mo gao

da kon tro li {e osta tak mu ni ci je.

Okvi ri se iz ra |u ju u dva osnov na ka -

pa ci te ta – od 10 i 30 me ta ka. Mo gu se i

spa ja ti, jer na bo~ nim stra na ma po sto je is -

pu sti i le i {ta ra di u~vr {}i va wa jed nog

uz dru gi, ma da pro iz vo |a~ ne pre po ru ~u je

spa ja we tri i vi {e okvi ra jer se ti me gu bi

na pre ci zno sti oru` ja.

Po red okvi ra pr ven stve no za pu {ko -

mi tra qez (mo gu ga ko ri sti ti i dru gi mo de -

li) po sto ji i tzv. Be ta-okvir – fa bri~ ki

spo je na dva do bo {a sa ka pa ci te tom od po

50 me ta ka, {to zna ~i da Be ta-okvir ima

100 me ta ka na ras po la ga wu. Do bo{ se pra -

zni na iz me ni~ no, ta ko da pri li kom ko ri -

{}e wa ni je na ru {en od li ~an ba lans oru` -

ja. I taj okvir se iz ra |u je u cr noj bo ji, a po

`e qi kup ca i u dru goj.

Za ni mqi vo je re {en utvr |i va~ okvi ra

na toj pu {ci. Na i me, ona ima dva kra ka – us -

ka

kivawa

Pri li kom po se te kom pa ni ji He -ckler&Koch Ame ri kan ci su pri su stvo va li

se ri ji is pi ti va wa. To kom jed nog opi ta

is pa qe na su, je dan za dru gim, ~e ti ri

okvi ra sa po 20 me ta ka, dok je u sle de -

}em is pa qe no 15.000 me ta ka bez ika kvih

pro ble ma. Na red ni opit od no sio se na

ot por nost oru` ja na pr qav {ti nu. Pu {ka

je jed no stav no sta v qa no u pe sak i pra -

{i nu i za tr pa va na. Po sle ne ko li ko mi -

nu ta va |e na je i po sle krat kog otre sa wa

iz we je otva ra na paq bi. Oru` je je funk -

ci o ni sa lo bez ika kvih pro ble ma. Za sto -

ja uop {te ni je bi lo.

Ispitivawa

Me |u tim, po ja vio se i mo del pu {ke ve -

o ma sli ~an ne ma~ koj G 36, ali bez vi dqi vih

Pi ka ti ni je vih {i na. De lo vi na pu {ci su za -

o bqe ni, bez o{trih ivi ca, sa na pr vi po -

gled uo~ qi vim kva li te tom za vr {nih ra do va.

Po na rux bi ku pa ca, oru` je se is po ru ~u je u

`e qe noj bo ji. Osnov na bo ja je bra on u kom -

bi na ci ji sa cr nim, ali se mo e na }i i kom -

plet no cr na bo ja, za tim ma skir na ka mu fla -

`na bo ja u ne ko li ko ni jan si, u za vi sno sti od

oko li ne i go di {weg do ba (je sen, zi ma, {u me,

pe sak...). Bez ob zi ra ko ja se bo ja ko ri sti,

pu {ke su ve o ma kva li tet ne, te fa bri ka ga -

ran tu je za du go traj nost i is traj nost.

Pore|ewa

Pu {ka XM 8 pri pa da fa mi li ji au to -

mat ske, od no sno ju ri {ne pu {ke, ~i ja se cev

za sni va na osnov noj ver zi ji, gde je cev du -

ga~ ka 320 mm. Me |u tim, pre ma po tre bi se,

ve o ma la kom za me nom ce vi (i u mir no dop -

skim i u rat nim uslo vi ma) od osnov ne ju -

ri {ne pu {ke Ba se li na Ca ra bi ne, do bi ja pu -

{ko mi tra qez Light Mac hi ne Gun, sa te -

{kom ce vi i sa Be ta-ma ga ci nom ka pa ci te -

ta 100 me ta ka. Po red ta dva mo de la, iz -

ra |u je se i snaj per ska pu {ka Shar psho o ter,a i ve o ma krat ka va ri jan ta ju ri {ne pu {ke,

ko ja je do bi la na ziv Com pact Ca ra bin, ko -

ja je, u stva ri, ame ri~ ki PDW (Per so nal De -fen ce We a pon).

Na svim mo de li ma, osim na naj kra }oj

ver zi ji – Com pact Ca ra bin, na pred wem

ru ko hva tu po sto je ~e ti ri uz du na otvo ra

sa obe stra ne, ko ji do ne kle obez be |u ju

hla |e we ce vi. Vrat kun da ka kod tri mo de -

90 ste pe ni iz vi ru je dva-tri cen ti me tra iz

ga ba ri ta oru` ja, do voq no da se pri hva ti i

po vu ~e u zad wi po lo aj. Ako se du e vre me

ne upo tre bqa va, mo e se vra ti ti u po lo aj

ka da je u li ni ji sa ce vi i ne vi ri van ga ba -

ri ta oru` ja. Po vla ~e wem za tva ra ~a u zad -

wi po lo aj, stre lac vra }a ru ~i cu u pred wi

po lo aj i u to ku dej stva ona mi ru je.

Otvor za iz ba ci va we ~a u ra na la zi

se sa mo sa de sne stra ne, ali to ne pred -

sta vqa ni ka kav pro blem ka da oru` je ko ri -

ste le vo ru ki strel ci, jer je iz ba ci va~ u

san du ku po sta vqen ta ko da ~a u re iz ba cu je

pod mak si mal nim uglom od 90 ste pe nu u od -

no su na pra vac ga |a wa. Otvor za iz ba ci -

va we ~a u re je stal no otvo ren i ne ma po se -

ban po klo pac. No sa~ za tva ra ~a za tva ra ga

sa unu tra {we stra ne.

Spo qa se, na sa mom kra ju otvo ra

(pre ma strel cu), na la zi je dan is pust na me -

wen da od bi je ~a u ru, ako bi ona zbog ne kih

ne po zna tih raz lo ga kre nu la una zad pre ma

li cu strel ca. Taj is pust je fik sni i ne mo -

`e se po me ra ti ili za tva ra ti.

Te le skop ski kun dak je spe ci fi ~an, jer

se na la zi u sa mom vra tu kun da ka iz ko jeg se

iz vla ~i i ta ko se mo e po de {a va ti we na

du i na.

Ni{ani

Osnov ni ni {an na pu {ci je ste re fle k -

sni, ko ji se mo e ko ri sti ti i u no} nim uslo -

vi ma. Po red to ga, re flek sni ni {an ras po -

la e i la ser skim obe le a va ~em ci qa. Me -

|u tim, ka da se pu {ka ma lo bo qe po gle da, uo -

~a va se da ima i me ha ni~ ke ni {a ne, sa mo {to

su oni pre klo pqe ni ka da se ne ko ri ste. Zad -

wi ni {an je ne po sred no is pred op ti~ kog i

po di e se jed no stav nim pri ti skom na dug me,

ko je se na la zi sa zad we stra ne – si stem klac -

ka li ce. Pred wi ni {an na la zi se iz me |u

oblo ge pred weg ru ko hva ta i utvr |en je na ga -

snoj ko mo ri.

Mu {i ca je kla si~ nog ti pa, ima svo je

{tit ni ke i mo e se po de {a va ti po prav cu i

po vi si ni. Ka ko op ti~ ki ni {an ne ma mo gu} -

nost uve }a wa, mo e se ko ri sti ti i ni {a ni -

ti kroz we ga sa me ha ni~ kim ni {a ni ma.

34

la (ko ji ima ju kun dak) iden ti ~an je sa is-

tim di men zi ja ma vra ta i te le skop skog kun -

da ka ko ji se uvla ~i u we ga.

Kun dak je ana tom ski ob li ko van i sa

zad we stra ne ob lo en tvr dom gu mom, ko ja

od li~ no le e u zgib ra me na strel ca. Sa -

mo naj kra }i mo del tog oru` ja ne ma taj deo

i vrat kun da ka. Taj mo del ima ana tom ski

za o bqen deo na me stu vra ta kun da ka, na

~i jem kra ju se na la zi al ka za po sta vqa we

tak ti~ kog rem ni ka. Pro iz vo |a~ je, me |u -

tim, na os no vu zah te va kup ca kon stru i sao

i po se ban tip kun da ka, ko ji je sli ~an au to -

ma ti ma MP 5. On se na isti na ~in iz vla ~i

i ima dve pa ra lel ne ce vi ko ji se uvla ~e u

te lo au to ma ta. Na kra ju ce vi na la zi se

oslo nac za ra me ko ji je isti kao i kod

osta lih mo de la.

Pre u zi ma wem osnov nog ne ma~ kog mo -

de la G 36, pre u zet je i kon ven ci o nal ni

na ~in pu we wa oru` ja – okvir se na la zi

15. avgusta 2008.

Se lek tor va tre ima tri po lo a ja –

za ko ~e no, je di na~ na i ra fal na va tra,

{to je opet no vi na, jer je M 16A2 imao

ogra ni ~e ni ra fal od tri met ka. Re gu la -

tor se lek to ra paq be na la zi se sa obe

stra ne oru` ja, od mah iz nad sa mog ru ko -

hva ta, i sa wim se la ga no ru ku je. Do -

voq no je da se po lu ga pri ti sne pal cem

i re im va tre je ve} pro me wen. Zbog to -

ga oru` jem ve o ma la ko ru ku ju i de {wa -

ci i le vo ru ki strel ci.

Lako rukovawe

35

is pred oba ra ~e. To je ~ud no, jer su, ipak,

u sve tu u po sled wih ne ko li ko go di na sve

sa vre me ne au to mat ske ju ri {ne pu {ke iz -

ra |e ne u Bull papp si ste mu. Me |u tim, ka da

se ma lo bo qe po gle da i ana li zi ra ame -

ri~ ka ar mi ja, bez ob zi ra na po je di na~ ne

avan gard ne ko ra ke, jo{ uvek je do sta kon -

zer va tiv na. To ni ka ko ne zna ~i da je ne -

ma~ ka pu {ka pre va zi |e na, ve} sa mo da je

we na kon struk ci ja kla si~ na. [ta vi {e, G36 da nas pred sta vqa jed nu od naj bo qih

pu {a ka na sve tu, go to vo ide al nu kom bi na -

ci ju ma le ma se i ga ba ri ta, pre ci zno sti i

po u zda no sti.

Pri li kom kon stru i sa wa G 36 u fir -

mi He ckler & Koch od lu ~i li su da od dve

sta re i po u zda ne pu {ke na pra ve jed nu sa -

vr {e nu i sa vre me nu. To im je i po {lo za

ru ku. Prin cip ra da je po zaj mi ca ba rut nih

ga so va sa kli pom, sa ro ti ra ju }im za tva -

ra ~em i bra da vi ca ma, ~i me su ga ran to va -

no do bi li ve li ku pre ci znost. Tim prin ci -

pom ra da - ka da se ba rut ni ga so vi od ve de

na klip, a ne di rekt no na za tva ra~, kao

kod M 16 – do bi jen je bo qi i

po u zda ni ji rad au to ma ti ke sa

ma wim za sto ji ma u to ku eks -

plo a ta ci je.

U „Ali an tu”, part ne ri ma

fir me Hec kler & Koch, ko ja je

za du e na za raz voj XM 8, na -

sto ja li su da na pra ve dru ga ~i -

je oru je u {to vi {e de ta qa,

ali ko je }e se kre ta ti oko pro -

ve re ne osno ve. Ono ni ka ko ne

mo e bi ti lo {e, mo e sa mo do ne ti znat -

ni ja po boq {a wa.

Ve o ma ve li ka pa wa po sve }e na je

te i ni pu {ke. Zbog to ga su, gde god je

bi lo mo gu }e, ko ri {}e ni ve o ma ~vr sti

kom po zit ni ma te ri ja li, ko ji su isto vre -

me no i ve o ma la ga ni. U{te da je ve o ma

zna ~aj na ako se zna da je pu {ka G 36 te -

{ka 3,3 kg, a te i na no ve XM 8 je 2,67

kg, bez okvi ra.

U za vi sno sti od mo de la, cev iz

pred weg ru ko hva ta vi ri od ne ko li ko

mi li me ta ra do ne ko li ko cen ti me ta ra.

Kod mo de la Com pact Ca ra bin i Ba se li naCa ra bi ne cev vi ri ne ko li ko mi li me ta -

ra i od mah pre la zi na raz bi ja~ ga so va,

ko ji je isti kod ta dva mo de la, sa mo se

raz li ku ju u du i na ma. Kod dru ga dva mo -

de la, Light Mac hi ne Gun i Shar psho o terce vi vi re i po ne ko li ko cen ti me ta ra.

I ta dva mo de la ima ju na kra je vi ma ce -

vi iste raz bi ja ~e ga so va, ko ji su se po -

ka za li ve o ma po u zda ni u to ku dej stva.

Cev

Naj o ~i gled ni ja pro me na u od no su na

G 36 je ste te le skop ski uvla ~i vi kun dak sa

mo gu} no {}u re gu la ci je, {to se na ka ra bi -

nu M 4 po ka za lo kao ve o ma ko ri sno, dok je

kod G 36 kun dak pre kla pa ju }i sa ver ti kal -

nim zglo bom. Sle de }a ve li ka sli~ nost je -

ste u ru ~i ci za no {e we, ko ja je ujed no i

zad wi ni {an (kao kod zad wih mo de la M

16, M 16A3 i A4), ali je taj deo sa da po -

kre tan, jer je ru ~i ca pri ~vr {}e na na pu -

{ku i sa we se jed no stav no ski da. Na ru -

~i cu se ve o ma jed no stav no mon ti ra bi lo

ko ja, Pi ka ti ni je va ili Vi ve ro va {i na, po -

mo }u ko je je pu {ka do bi la ve o ma ve li ku

slo bo du u po sta vqa wu raz li ~i te do dat ne

opre me – u vi du raz li ~i tih dnev nih i no} -

nih op toelek ti ron skih ni {a na, la ser skih

obe le i va ~a ci qe va, tak ti~ kih lam pi, ju -

ri {nih pred wih dr {ki...

Po red tih {i na po sto je jo{ ~e ti ri

ko je se ras po re |u ju na pred wem de lu pu -

{ke, i to sa gor we, do we, le ve i de sne

stra ne pred weg ru ko hva ta. Na do wu se

uspe {no mon ti ra pot cev ni ba ca~ gra na te

X M

320 ili pred wi ru ko hvat. Na osta le se

mon ti ra ju ra ni je na ve de ni ni {a ni. Na sa -

mom ru ko hva tu po sto ji jo{ jed na {i na, i to

sa gor we stra ne. Po red to ga, od FA MAS-a

su uze li jed nu ori gi nal nu ide ju – op ci o ni

dvo no ac bi bop. No i ce su se po ka za le

kao ve o ma ko ri sne, bez ob zi ra na to o ko -

joj adap ta ci ji pu {ke je re~ – da li o pu {ko -

mi tra qe zu, snaj pe ru, pu {ci ili ka ra bi nu.

Kalibar

Pri li kom od lu ~i va wa o ka li bru

oru` ja bi lo je ve li kih ne do u mi ca. Za no vu

pu {ku pla ni ra no je da ka li bar osta ne kao

i ra ni je – 5,56 h 45 mm, ali da se iz ra di

no vi me tak, od no sno no va ~a u ra ko ja je lak -

{a od svog sta ri jeg bra ta ~ak za 20 od sto

(dno od me sin ga, a zi do vi od kom po zit nog

ma te ri ja la). Ta bi mu ni ci ja tra ba lo da

kon ku ri {e no vom ka li bru – 6,8 h 43 mm, ko -

ji je u fa zi raz vo ja i is pi ti va wa. Pred nost

ima 5,56 mm, jer mo e da ko ri sti i ra ni je

na pra vqe nu mu ni ci ju, dok 6,8 mm ima bo qe

ba li sti~ ke od li ke, na ro ~i to na ve }im da -

qi na ma, ali sa po tre bom pro me ne ce vi.

U kom plet bi lo kog mo de la to ga oru` -

ja spa da ju ~e ti ri re zer vna okvi ra, pri bor

za ~i {}e we oru` ja, obi ~an ili tak ti~ ki

rem nik i no` sa no ni com. No` se ve o ma

la ko po sta vqa i ski da sa bi lo kog mo de la

pu {ke.

Potcevni baca~ granata

Pot cev ni ba ca~ gra na te XM 320 ta ko -

|e je pro iz vod fir me Hec kler & Koch. Na ju -

ri {nu pu {ku XM 8 mon ti ra se po mo }u Pi -

ka ti ni je ve {i ne. Ka da se ne upo tre bqa va,

a mon ti ran je na pu {ci, ne sme ta strel cu u

ru ko va wu pu {kom. Te ak je ki lo gram i po,

dug 350 mm, dok mu je br zi na bor be nog dej -

stva – od pet do se dam pro jek ti la 40 mm.

Ka da je mon ti ran na XM 8 ko ri sti me ha ni~ -

ki ni {an ko ji se na la zi sa stra ne ju ri {ne

pu {ke, pa zbog to ga stre lac mo ra ma lo da

is kri vi vrat ka ko bi uspe {no na ni {a ni sa

pot cev nim ba ca ~em. Mak si mal ni do met ba -

ca ~a je 400 m, a naj bo qe re zul ta te posti -

`e na da qi na ma od 150 me ta ra.

Pot cev ni ba ca~ gra na ta XM 320 raz -

li ku je se od is to~ nih i za pad nih mo de la po

na ~i nu pu we wa. Dok se za pad ni mo de li pu -

ne ot po za di si ste mom pum pa ri ce, na is to ku

se pu ni sa pred we stra ne, a kod tog pot cev -

nog ba ca ~a pra zna ~a u ra se sa zad we stra -

ne iz ba cu je u le vu i uba cu je no va gra na ta.

Bez ob zi ra na re zul ta te ko je je po ka -

za la pu {ka za vre me is pi ti va wa, ako se

ka li bar ne pro me ni u ja ~i, i to na 6,8 mm,

uvo |e we pu {ke XM 8 bi }e pot pu no ne po -

treb no. Osim to ga, mno gi kri ti ku ju uvo |e -

we no ve pu {ke i sa fi nan sij skog sta no vi -

{ta, jer ono ne do no si ni ka kvo dra ma ti~ no

po boq {a we u od no su na po sled we se ri je

M 16. No, taj ar gu ment im uop {te ni je do -

bar, jer no va ju ri {na pu {ka ima ne ko li ko

ve o ma bit nih pred no sti u od no su na M 16.

Jed na je ve }a po u zda nost, a na ro ~i to ve }a

pre ci znost u ja ~em ka li bru 6,8 mm i, na

kra ju, naj va ni ji fak tor je u{te da u te i -

ni. Ka da se ima u vi du i po gle da {ta se sve

to va ri na jed nog voj ni ka pe {a din ca, u{te -

da od jed nog ki lo gra ma je ve o ma ve li ka i

ni ka ko se ne sme za ne ma ri ti.

Da li }e XM 8 na kra ju iz gu bi ti jed no

slo vo, i to X, ko jim se u ame ri~ koj voj sci

ozna ~a va sva ko oru` je u fa zi is pi ti va -

wa, osta je da se vi di. Na ro ~i to da se sa -

~e ka za vr {e tak rat nih ope ra ci ja na tlu

Azi je, gde se ta pu {ka ma sov no opi tu je u

pu stiw skim rat nim uslo vi ma.

I{tvan PO QA NAC

Mawa te`ina

Na pu{ci HM 8 se pomo}u

Pikatinijeve {ine montira potcevni

baca~ granata HM 320

36

TTenk M1 abrams re zul tat je

ne ko li ko po ku {a ja da se

iz na |e na sled nik te {kih

ten ko va M26 per {ing i

M47/48 pa ton, te se ri je M60.

U na o ru a we je uve den

fe bru a ra 1980. go di ne,

kao osnov ni tenk ar mi je

SAD i Ma rin skog kor pu sa.

Su per i or nost tog oklop wa ka

ja sno se is po qi la to kom

Pu stiw ske olu je, ka da je

vi {e od 1.800 abram sa

na pa lo Irak iz Sa u dij ske

Ara bi je.

I S K U S T V A S A R A T I [ T A

enk M1 abrams pro iz vo di fir ma

Chrysler, ko ju je to kom pr ve po lo vi ne

osam de se tih pre u ze la kor po ra ci ja

Ge ne ral Dyna mics. Do da nas je pro iz -

ve de no oko 9.000 tih mo} nih ten ko va,

te {kih vi {e od 60 to na, u tri va ri jan te:

M1, M1A1 i M1A2. Ime je do bio po ge ne -

ra lu Krej to nu Abram su, biv {em na ~el ni ku

Ge ne ral {ta ba Kop ne ne voj ske SAD, a u

skla du sa ame ri~ kom tra di ci jom da ten ko ve

na zi va ju ime ni ma po zna tih ge ne ra la iz

pret hod nih ra to va (Li, [er man, Grant,

Pa ton). Va ri jan ta M1A1 uve de na je 1985.

go di ne, a raz li ku je se od pret hod ne po to pu

glat ke ce vi M256, ka li bra 120 mm, ne ma~ -

ke pro iz vod we, ko ji je fir ma Rhe in me tallraz vi la za tenk le o pard 2. Uz to su po boq -

{a ni i oklop i RHB za {ti ta.

Sle de }a va ri jan ta, M1A2, do bi la je

oklop od osi ro ma {e nog ura ni ju ma na pred -

wem de lu ku po le i te la ten ka, za tim ter mal -

ni vi zir za ko man di ra i ni {an xi ju, opre mu

za po zi ci o nu na vi ga ci ju, di gi tal ni pre nos

po da ta ka i ure |aj za ra dio-in ter fejs. Usvo -

jen je pro gram za osa vre me wi va we pret hod -

nih va ri jan ti na ni vo M1A2, te us kla |i va -

we mo de la ko ji ima voj ska sa ten ko vi ma ma -

ri na ca, ra di stan dar di za ci je de lo va i

opre me. Na {a si ji M1 za sno va no je i in e -

15. avgust 2008.

we rij sko vo zi lo Grizzly, a i no sa~ te {kog

pon ton skog mo sta M104 Wol ve ri ne (vu ~i ca).

Naoru`awe

Osnov no na o ru a we abram sa ~i ni

top M256 120 mm, ko ji po li cen ci pro iz vo -

di Ge ne ral Dyna mics. On ko ri sti ne ko li ko

vr sta gra na ta, po put pan cir ne po tka li bar -

ne M829A2 i ku mu la tiv ne M830, ~i ja naj -

no vi ja va ri jan ta M830A2 sa dr i so fi sti -

ci ra ni mul ti mo dal ni upa qa~ sa elek tron -

skim sen zo rom, ko jim se, bar te o ret ski, mo -

gu ga |a ti i ni sko le te }i avi o ni.

Rat u Ira ku uka zao je na po tre bu usva -

ja wa gra na te ko jom se mo e de lo va ti pro tiv

pe {a di je u na pa du, za pre ka, na pa da iz za -

se de ili pru i ti po dr {ka sop stve noj pe {a -

di ji u na pa du, pa je ta ko raz vi je na gra na ta

sa kar te ~om M1028, ko ja je uve de na u na o -

ru a we 2003. go di ne. Ona sa dr i 1.150

pro jek ti la od tung ste na, ka li bra 10 mm, ko -

ji ima ju efe kat sli ~an puc wu iz xi nov ske

sa~ ma ri ce do od sto ja wa od 500 m. To kom

ope ra ci je Pu stiw ska olu ja, to pom su uspe -

{no uni {ta va ni ci qe vi na od sto ja wu od

4.000 m, pa i vi {e.

Te {ki mi tra qez M2, ka li bra 12,7 mm,

sme {ten je is pred ko man di ro vog otvo ra na

ku po li. Na ra ni jim mo de li ma bio je mon ti -

ran na elek tri~ nom po sto qu i iz we ga se

mo glo dej stvo va ti da qin skim upra vqa wem

dok je po sa da za tvo re na u ten ku. Po se du je

te le skop ski ni {an sa tro stru kim uve }a wem.

Na no vim mo de li ma sme {ten je na po kret -

nom po sto qu. Is pred otvo ra pu ni o ca na la -

zi se mi tra qez M240B, ka li bra 7,62 mm, a

isto oru` je je spreg nu to sa to pom. Tenk ima

kom pju ter ski SUV, ko ji do bi ja po dat ke po -

sred stvom la ser skog da qi no me ra, sen zo ra

za ve tar, ter mal nog i op ti~ kog ni {a na, te

sen zo ra za me re we sta ti~ kog na gi ba.

Veliki potro{a~

goriva

Abrams ima kom po zit ni oklop ko ji se

sa sto ji iz broj nih slo je va ~e li ka i ke ra -

mi~ kih plo ~a, a raz vi jen je iz po zna tog bri -

tan skog Chob ham oklo pa. Ma da se na we ga

mo e po sta vi ti re ak tiv ni oklop, {to je

stan dard na ru ska i iz ra el ska prak sa, to

do sa da ni je pri me we no. Oklop je iz nu tra

ob lo en ke vla rom ko ji {ti ti od efek ta se -

kun dar nih pro jek ti la pri po got ku u tenk.

Mu ni ci ja i go ri vo sme {te ni su u oklo pqe -

nim spre mi {ti ma sa po klop ci ma i u slu ~a -

ju po tre be mo gu bi ti od ba ~e ni eks plo ziv -

nim pu we wem, ka ko bi se spre ~i la eks plo -

zi ja u za tvo re nom pro sto ru. Ugra |e ni do -

dat ni oklop od osi ro ma {e nog ura ni ju ma

37

znat no uve }a va ot por nost ten ka na ra zne

vr ste PT oru` ja, ali sa dru ge stra ne znat -

no po ve }a va te i nu vo zi la.

Tenk po kre }e ga sna tur bi na Ho neywellAGT od 1.500 kV, ima au to mat ski hi dro-ki -

ne ti~ ki me wa~ Al li son X-1100-3B sa {est

br zi na, od ko jih ~e ti ri slu e za vo wu

una pred, a dve una zad. Mak si mal na br zi na

ten ka je 72 km/sat na pu tu, od no sno 48

km/sat van pu ta. Mo tor tro {i sve vr ste go -

ri va, po ~ev {i od stan dard nog di ze la, ko ji

voj ska ko ri sti ra di po jed no sta vqe wa lo gi -

sti ke, pre ko ke ro zi na, ben zi na bi lo ko je

ok tan ske vred no sti, pa sve do avi on skog go -

ri va JP-4 i JP-8.

Ga sna tur bi na se is ka za la kao po u -

zda na, ali joj je lo {a stra na ve li ka po tro -

{wa go ri va, {to pred sta vqa lo gi sti~ ki

pro blem, jer sa mo po kre ta we tur bi ne po -

tro {i 40 li ta ra di ze la. Stru ja iz duv nih

ga so va {i ri se ta ko da je pe {a di ji vr lo te -

{ko da se kre }e iza ten ka to kom bor be u

na se qe nom me stu. Tur bi na je vr lo bu~ na, te

se in ten zi tet bu ke upo re |u je sa zvu kom he -

li kop ter skog mo to ra, pa se ve} raz mi {qa o

po vrat ku na ~e tvo ro takt ne di zel-mo to re

ko je ko ri ste dru gi za pad ni ten ko vi. Po zi -

tiv ne stra ne ga sne tur bi ne je su ma le di -

men zi je, jed no stav nost, od nos te i ne i sna -

ge mo to ra i la ka za me na u slu ~a ju po tre be.

S ob zi rom na glo bal ne in te re se SAD,

na me }e se pi ta we tran spor ta abram sa na

Ma ga zin Atlan tic Monthly is ti ~e

sva ko dnev ne enorm ne po tre be oku pa -

ci o nih sna ga u Ira ku za go ri vom i na -

vo di da je je dan od raz lo ga po ra za Ro -

me lo vog Afri~ kog kor pu sa bio ne do -

sta tak go ri va, te da je Tre }a ar mi ja

ge ne ra la Pa to na mo ra la da ob u sta vi

svo je na pre do va we kroz Fran cu sku u

le to 1944. go di ne zbog istih raz lo ga.

Tre }a ar mi ja je ima la 400.000 voj ni -

ka, a po tre be za go ri vom su iz no si le

400.000 ga lo na dnev no. Da nas broj

ame ri~ kih tru pa u Ira ku iz no si jed nu

tre }i nu voj ni ka Tre }e ar mi je, ali za -

to oni tro {e ~e ti ri pu ta vi {e go ri va

dnev no.

To kom pret hod nih de ce ni ja eks -

per ti za lo gi sti ku voj ske SAD su pro -

ce ni li da bi od ukup ne ko li ~i ne po -

tro {nog ma te ri ja la ko ji se sva ko dnev -

no do tu ra na front 50 od sto pred sta -

vqa la mu ni ci ja, 30 od sto go ri vo, a

osta tak vo da, hra na i sa ni tet ski ma -

te ri jal. Me |u tim, jo{ 2001. go di ne,

De fen se Sci en ce Bo ard je ko ri go vao tu

pro ce nu na 70 od sto go ri va.

Logisti~ki

problemi

„Abrams” sa kompletom za pre`ivqavawe tenka u urbanoj borbi – TUSK

15. avgust 2008.

ve li ke raz da qi ne, pri ~e mu ve li ka te i na

tog ten ka pred sta vqa ne ga tiv ni aspekt. Po -

sto je sa mo dva tran sport na avi o na va zdu -

ho plov stva SAD ko ji mo gu pre ve sti abrams:

C-17 Glo be ma ster 3 i C-5 Ga laxy, i to sa -

mo po je dan tenk spre man za bor be no dej -

stvo, s tim {to C-5 mo e po ne ti dva

abram sa sprem na za tran sport, ali u tom

slu ~a ju se na kon is kr ca va wa mo ra ju po no -

vo mon ti ra ti de lo vi oklo pa, a ta ko |e se

mo ra na pu ni ti go ri vom i mu ni ci jom. To se

is ka za lo kao pro blem jo{ to kom Pr vog za -

liv skog ra ta, ta ko da je 1.800 ten ko va

tran spor to va no bro do vi ma.

Abrams je po stao zna ~a jan ko mer ci -

jal ni uspeh, jer su ve li ki broj ten ko va ku -

pi le dru ge ze mqe: Egi pat 777 M1A1, Sa u -

dij ska Ara bi ja 315 M1A2, Ku vajt 218

M1A2 i Au stra li ja 59 M1A1.

Borbena upotreba

To kom Pu stiw ske olu je 1991. go di ne,

vi {e od 1.800 abram sa je iz Sa u dij ske

Ara bi je na pa lo Irak. Ta da je ja sno is po -

qe na su per i or nost tog sa vre me nog ten ka u

od no su na so vjet ske T-55 i T-62, a i na osi -

ro ma {e ni T-72 ko ji su ima li Ira ~a ni, a

ko ji ni je po se do vao no} nu op ti ku ni ti bi lo

ka kve mo der ne da qi no me re. Ukup no je iz

stro ja iz ba ~e no 18 abram sa, a me |u wi ma

su ~e ti ri o{te }e na vo |e nim PT ra ke ta ma

Hel lfire, ko je su na wih gre {kom is pa li li he -

li kop te ri AH-64 apa~. Ne ko li ko ten ko va je

po go |e no po tka li bar skim pan cir nim gra -

na ta ma iz dru gih abram sa, ali je ~e o ni ok-

lop ten ka i bo~ ni oklop ku po le odo leo i

ni je dan ~lan po sa de ni je po gi nuo.

Pre ma ru skim iz vo ri ma, to kom in va -

zi je na Irak 2003, te {ki bri gad ni bor be -

ni ti mo vi, sa sta vqe ni od abram sa i BOV

Bra dley ( SAD ), od no sno ten ka Chal len gerMk2 i BOV War ri or (V. Bri ta ni ja), br zo su

slo mi li ot por Ira ~a na na pu tu za Bag dad i

Ba sru. Kva li ta tiv na raz li ka, te teh no lo -

{ka i or ga ni za ci o na su per i or nost, od ne -

le su pre va gu. Abrams ni je su sreo pra vog

pro tiv ni ka. Ni je za be le en nije dan po go -

dak u ~e lo ten ka ili te {ke ba li sti~ ke bo~ -

ne plo ~e, bi lo dej stvom ne pri ja te qe vog

ten kov skog to pa ili PT ra ke ta ma.

Sa po ~et kom ge ril ske bor be abrams

po sta je vr lo pri vla ~an ciq, ali se na pa di

na we ga iz vo de u sla bi je za {ti }e ne de lo ve

ten ka – zad wi deo, bok ili krov ku po le, od -

no sno po klo pac mo to ra. Od 1.100 ten ko -

va, ko li ko je upo tre bqe no u Ira ku, 70 od -

sto je po go |e no, ma da su ma hom pre tr pe li

po vr {in ska o{te }e wa (ame ri~ ki iz vor).

Osam de set ten ko va je te {ko o{te }e no, ta -

ko da su mo ra li bi ti vra }e ni u SAD ra di

obi m nih po prav ki.

Naj ma we pet voj ni ka je po gi nu lo u ten -

ko vi ma, a de se tak za do bi lo po got ke u iz lo -

è ne de lo ve te la van ku po le. Ame ri~ ki

ofi ci ri is ti ~u da ima ju po sla sa ne pri ja -

te qem ko ji zna ko je su sla be ta~ ke oklop nih

vo zi la i tu usme ra va va tre no dej stvo. Omi -

qe na tak ti ka je ve li ka ko li ~i na eks plo zi va

za ko pa na po red pu ta ko jim pro la ze ten ko vi

i OMV, ili sme {te na u au to mo bi lu bom bi.

Ta im pro vi zo va na eks plo ziv na sred stva

(IED) po ne kad sa dr e ne ko li ko de se ti na ki -

lo gra ma eks plo zi va. Sa mo je dan abrams je

uni {ten na taj na ~in, 27. ok to bra 2003,

mi nom od 32 kg, ve ro vat no na pra vqe nom od

ru skih mi no ba ca~ kih gra na ta ka li bra 240

mm. Dva ~la na po sa de su po gi nu la, a je dan je

ra wen. Je dan abrams je 27. no vem bra 2004.

te {ko o{te }en, a vo za~ ubi jen, eks plo zi jom

tri gra na te, ka li bra 155 mm, sa ukup no

34,5 kg eks plo zi va, sa kri ve nih po red pu ta.

Osta la tri ~la na po sa de ni su po vre |e na.

Do bro po zna ti do ga |aj od 28. av gu sta

2003. po ka zao je ka ko RPG-7 osta je pro ve -

re no sred stvo pro tiv ten kov ske bor be, ~ak

Motor „abramsa” tro{i sve

vrste goriva – od standardnog

dizela do avionskog goriva JR-4

i JR-8

i da nas. To kom ru tin ske pa tro le, tenk iz 2.

ba ta qo na 70. oklop nog pu ka 1. oklop ne di -

vi zi je te {ko je o{te }en jed nim po got kom.

Ku mu la tiv ni pro jek til je pro bu {io bo~ ne

plo ~e i pr sten ku po le, pro le teo kroz pro -

stor za po sa du i na dru goj stra ni te la ten -

ka na pra vio mno {tvo ma lih kra te ra du bi -

ne 30 do 50 mm. Po sa da je za do bi la la ke

ra ne, jer je no si la pan ci re.

Ame ri~ ka {ta m pa je u pr vi mah su ge -

ri sa la po sto ja we ne ka kvog „taj nog oru` ja”,

a teh ni~ ki pred stav nik Rok Aj lend ar se na -

la, ko ji je pre gle dao tenk u Bag da du, u iz ve -

{ta ju je na pi sao da je „ja sno ka ko je pe ne -

tra tor od u tog is to pqe nog me ta la ono {to

je pro u zro ko va lo {te tu, ali ni je ja sno ka -

kvo oru` je is pa qu je ta kav pro jek til i ko ja

je vr sta pro jek ti la u pi ta wu? Lo {i mom ci

ko ri ste ne {to ne po zna to, a mom ci ko ji su

to me iz lo e ni ve o ma è le da sa zna ju {ta

je to i ka ko se mo gu od bra ni ti''.

Su {ti na pro ble ma ni je bi la u pro -

bi je nom oklo pu, jer RPG-7 mo e pro bi ti,

pre ma ame ri~ kim iz vo ri ma, 12 in ~a de -

be li oklop (300 mm), ve} u efek tu se kun -

dar nih pro jek ti la ko ji su pro u zro ko va li

kon cen tri sa ni de struk tiv ni mlaz, {to

upu }u je na efi ka sni je oru` je od RPG-7,

~i ji je mlaz na stao dej stvom ku mu la tiv ne

bo je ve gla ve, frag men ti sa ne pri ro de.

Raz mi {qa wa su i{la po ~ev {i od tan dem -

ske bo je ve gla ve PG-7VR, ko ja je raz vi je na

Pro ble mi sa abram som su se is po -

qi li od mah po sle pri spe }a ten ko va u

Au stra li ju. Na i me, zbog te i ne vo zi la

od 68 to na, oni se ne mo gu pre vo zi ti e -

le zni com, jer mo sto vi u tzv. Se ver noj te -

ri to ri ji Au stra li je ni su pred vi |e ni za

ta kvo op te re }e we. Mak si mal no do zvo -

qe no op te re }e we mo sto va iz no si 50 to -

na. Uz to se na vo di da }e Pr vi oklop ni

puk, ba zi ran u Dar vi nu, mo ra ti da do -

bi je jo{ osam ka mi o na ci ster ni za

snab de va we ten ko va go ri vom, jer ga sna

tur bi na ima tri pu ta ve }u po tro {wu od

di zel-mo to ra le o par da 1, do sa da {wih

te n ko va au stra lij ske voj ske.

Par la men tar na opo zi ci ja is ti ~e

da je di sku ta bil na oprav da nost ku po vi -

ne abram sa, za ko ju je utro {e no pet sto

mi li o na do la ra, ne sa mo zbog ogra ni -

~e ne upo treb ne vred no sti ko ju ta vr sta

oklop nih vo zi la mo e ima ti u tom re gi -

o nu ve} i zbog lo gi sti~ kih pro ble ma ko -

ji su u ve zi i sa te i nom ten ka, i sa odr -

à va wem ga snih tur bi na, te se na vo di

da voj ska SAD tro {i 25 od sto go di {weg

bu xe ta za odr a va we i re mont vo zi la

na po prav ke ga snih tur bi na ab ram sa.

Diskutabilna

kupovina

39

kva li tet dru ge ge ne ra ci je in fra cr ve ne

opre me za osma tra we, ko ja ima ta kvu re -

zo lu ci ju da se i ma li ob jek ti mo gu ja sno

ra za zna ti ne sa mo no }u ve} i pri lo {em

vre me nu, pa ~ak i to kom pe {~a ne olu je.

S ob zi rom na pret po stav ku da }e

bor ba sa ira~ kim ten ko vi ma bi ti pri -

mar ni za da tak, na po ~et ku in va zi je su

pan cir ne po tka li bar ske gra na te ~i ni le

75 od sto bo je vog kom ple ta mu ni ci je, a ku -

mu la tiv ne sa mo 25 od sto. S vre me nom je

ne sta la opa snost od ne pri ja te qe vih ten -

ko va, a po ra sla od ge ri la ca, te se od nos

gra na ta u bo je vom kom ple tu pro me nio na

40:60, ali je do usva ja wa pro tiv pe {a dij -

ske gra na te va tre na mo} u pro tiv pe {a dij -

skoj bor bi, ipak, bi la re du ko va na. Pri

bor bi u na se qe nim me sti ma ne ga tiv no su

se is po qi li znat na pro tru zi ja ce vi to pa

pre ko pred we stra ne te la ten ka, a i zna -

~aj ne sle pe ta~ ke du` ver ti kal ne ose, na -

ro ~i to u zad woj po lus fe ri, te ogra ni ~e -

no po qe vi da ni {an xi je na to pu.

Upra vo za to je usvo jen TUSK (Tank Ur -ban Sur vi val Kit), od no sno kom plet za „pre -

ì vqa va we” ten ka u ur ba noj bor bi. To je

se ri ja iz me na ko ji ma se uve }a va ot por -

nost ten ka na dej stvo PT pro jek ti la. Na

bo~ ne stra ne se in sta li ra re ak tiv ni ok-

lop, a sa zad we stra ne re {et ka sti oklop

ko ji {ti ti od ku mu la tiv nih bo je vih gla va

RPG-a. Mi tra qez 7,62 mm na ku po li do -

bi ja {tit za ni {an xi ju i ni {an ski si stem

ko ji ot kri va to plot nu emi si ju, a mi tra qez

12,7 mm sme {ten je u ku po lu sa da qin skim

upra vqa wem. Sa spoq ne stra ne ten ka

mon ti ra se te le fon ko jim pra te }a pe {a -

di ja odr a va ve zu sa ko man di rom ten ka.

Taj kom plet se mo e mon ti ra ti na te re nu.

Vo zi la tru pa SAD u Ira ku mo ra ju se

za na vqa ti, jer su u bor be nim ope ra ci ja -

ma iz lo e na {est pu ta ve }em op te re }e wu

ne go pri mir no dop skim. Na po ~et ku in va -

zi je ve }i deo opre me bio je amor ti zo van.

Ta ko su mno gi ha me ri bi li sta ri ve} 14

go di na, a pred vi |e ni rok upo tre be za wih

je 15 go di na. Vru }i na i pe sak Ira ka, uz

do dat ni oklop, ve o ma su ih op te re ti li.

Abram si ima ju pred vi |en vek tra ja wa od

20 go di na, a ve }i na ih je sta ri ja od de -

set. Da bi po pu ni li je di ni ce za iz vo |e we

ope ra ci je Ira~ ka slo bo da po treb nim

bro jem vo zi la, znat no je uma wen broj vo -

zi la iz vo znog par ka re zer vnih je di ni ca

i Na ci o nal ne gar de. Za na vqa we vo zi la

zah te va do dat no vre me i ve li ke in ve sti -

ci je, te }e si gur no tra ja ti i to kom sle de -

}e de ce ni je.

Dr Alek san dar MU TAV XI]

za RPG-7 sa na me rom da pro bi je re ak tiv -

ni oklop, pre ko RPG-22, do no vog ru skog

PT oru` ja, pa ~ak i do po boq {a ne bo je ve

gla ve za RPG, ko ju je, na vod no, raz vi la

fir ma iz [vaj car ske.

Port pa rol kom pa ni je Ge ne ral Dyna -mics iz ja vio je ka ko wi ho vi in e we ri

sma tra ju da je ne ka vr sta RPG pro jek ti la

po go di la tenk i da je to bio iz u zet no sre -

}an hi tac. Ru ski iz vo ri tvr de da je re~ o

stan dard nom PT pro jek ti lu RPG-7 i is ti -

~u da je ta ko o{te }en jo{ je dan abrams,

2. apri la 2004, po got kom u bok ku po le.

Tom pri li kom su te {ko ra we na dva ~la na

po sa de. Za kqu ~ak ru skih ana li ti ~a ra je

da bo~ ni oklop abram sa ne do voq no {ti -

ti od po go da ka iz pre no si vog PT oru` ja,

jer je sko ro dva de set ten ko va uni {te no

za sta re lim PT oru` jem, ma hom RPG-7.

Pro tiv po ar ni si stem Ha lon ugla v -

nom se po ka zao kao ne do voq no efi ka san,

jer je po sle di ca svih se kun dar nih po a ra,

na sta lih kao re zul tat va tre ne pri ja te qa,

pre gre va wa ili kva ra na mo to ru, pot pu no

uni {te we ten ka. Ta ko su se pri li kom na -

pa da 7. apri la 2004. za pa li le li~ ne stva -

ri jed nog od ten ki sta, ko je su bi le na spo -

qa {noj stra ni ku po le, a ka ko je po sa da ve}

na pu sti la vo zi lo, va tra je uze la ma ha i iz -

ma kla kon tro li. U dru gom slu ~a ju za pa lio

se spoq ni po mo} ni agre gat i va tra se pre -

ne la na dru ge de lo ve ten ka ko ji je iz go reo.

Ame ri~ ki iz vo ri to po tvr |u ju i ob ja {wa -

va ju da se po ar pro {i rio jer su de lo vi

agre ga ta kroz re {et ku po klop ca mo to ra

do spe li do mo to ra ko ji je bio u rad nom re -

ì mu. Sa dru ge stra ne, i oni i Ru si na gla -

{a va ju raz bo ri tost opre ma wa re zer vo a -

ra za go ri vo i ode qe wa za mu ni ci ju od ba -

ci vim po klop ci ma, jer je ta ko u pot pu no sti

amor ti zo va na eks plo zi ja ko ja bi u su prot -

nom uni {ti la tenk.

Preìvqavawe

U ame ri~ kim ana li za ma uo ~a va se

ose tqi vost kro va, bo ko va i zad weg de la

ten ka na po got ke i na vo de slu ~a je ve u ko -

ji ma su po go ci pro tiv pan cir nom mu ni ci -

jom 25 mm iz BOV Bra dley is pa qe ni u ve}

o{te }e ne abram se, pro bi ja li oklop sa

zad we stra ne. Ko mo ra za iz vla ~e we ba -

rut nih ga so va iz ce vi to pa je na pra vqe na

od fi ber gla sa. Po go ci iz stre qa~ kog

oru` ja pro bi ja ju fi ber glas, ta ko da, zbog

one mo gu }e ne eva ku a ci je ga so va iz ku po le,

na sta lih na kon opa qe wa to pa, po sa da vr -

lo br zo mo ra da na pu sti tenk.

Mi tra qe zi mon ti ra ni na ku po li ne -

ma ju oklop za za {ti tu strel ca, te su ten -

ki sti iz lo e ni stre qa~ koj va tri i ne ko -

li ko ih je zbog to ga i po gi nu lo. Fil te ri

za va zduh zah te va ju stal no ~i {}e we i odr -

à va we. Tro {e we gu se ni ca se is po qi lo

kao zna ~a jan pro blem. Ru si is ti ~u vi sok

U stra hu da naj sa vre me ni ja teh no -

lo gi ja ne po sta ne do stup na ne pri ja te qu,

na pu {te ni ten ko vi su uni {ta va ni, ali

va qa na gla si ti da se abrams is ka zao

kao vr lo ì la vo vo zi lo, jer je jed nom

pri li kom u tenk pr vo uba ~e na za pa qi va

ru~ na bom ba, po tom je po go |en iz dru gog

abram sa u spre mi {te mu ni ci je, no tek

su dve TV vo |e ne ra ke te va zduh-ze mqa

ti pa ma ve rik uspe le da ga uni {te.

@ilavo vozilo

Izgoreli oklopwak u Iraku

15 .avgust 2008.

li ko efi ka sna da je pre va zi {la pro boj nost

i naj sa vre me ni jih pro ti vo klop nih sred sta -

va. Iz tog raz lo ga, kon struk to ri sve ~e {}e

pri me wu ju dej stvo na krov, ina ~e sla bi je za -

{ti }en deo. Pi o ni ri na ovom po qu su [ve -

|a ni sa PO VR RBS56 Bill i Bill 2, a trend su

sle di li Ame ri kan ci sa BGM-71F TOW2B,AGM-114 Hel lfi re i naj no vi jom FGM-148 Ja -ve lin, te Izra el ci, sa PO VR Gil i Spi ke. Pr -

ve tri ko ri ste nad le ta we sa dej stvom boj ne

gla ve uko so ili ver ti kal no pre ma do le, dok

osta le dej stvu ju iz po ni ra wa i pred sta vqa -

ju da le ko ve }i iza zov.

Od ne dav no su sa mi ten ko vi do bi li

sli~ ne, iz to pa lan si ra ne PO VR, toj gru pi

pri pa da izra el ska La hat i fran cu ska Poly -ne ge. Po red to ga, Izra el ci su se u Li ba nu

su o ~a va li sa vr lo ne u god nim i iz u zet no sna -

`nim im pro vi zo va nim eks plo ziv nim na pra -

va ma ko je dej stvu ju na bok ili pod ten ka, a

naj no vi ja ge ne ra ci ja pro ti vo klop nih sred -

sta va do bi ja u sve ~e {}im grad skim bor ba -

ma sve vi {e pri li ku da uni {ti i naj sa vre -

me ni je ten ko ve uda rom u bo~ ni deo. Da nas,

te pro ble me ima ju Ame ri kan ci u Ira ku.

Sva ta sred stva po la ko ali si gur no te -

ra ju kon struk to re da pro na la ze no ve na ~i -

ne za {ti te sa vre me nih ten ko va (sa svih

stra na). Izra el ci su ve} go di na ma su o ~e ni

sa tim pro ble mom, pa su raz vi li ~i tav niz

adap ti ra nih te {kih oklop nih tran spor te ra

40

T E N K O V I S A S P O Q A [ W O M U G R A D W O M T O P A

Ve} du gi niz go di na

ma {tu kon struk to ra

ras pa qu ju ten ko vi sa

spo qa {wom ugrad wom

topa. Me |u tim, do da nas

u{ao je u ope ra tiv nu

upo tre bu u{ao sa mo

je dan mo del ta kvog

oklopqaka, a u raz vo ju je

jo{ ne ko li ko. Po sta vqa

se pi ta we za {to ta, na

pr vi po gled vr lo

atrak tiv na kon cep ci ja

ten ka, ni je da nas

do mi nant na?

Ru`no pa~e

Tenk, kao naj sna ni je oklo pqe no i na o -

ru a no oklop no bor be no vo zi lo, ima

iz u zet no ve lik zna ~aj i sve ar mi je

sve ta po kla wa ju mu ve li ku pa wu. Raz -

voj ni put je bio dug i vr lo tr no vit, sa

mno gim is ku {e wi ma, {to po sred nim, {to

ne po sred nim. Ne po sred na is ku {e wa od no -

si la su se na sve mno go broj ni ja i efi ka -

sni ja pro ti vo klop na sred stva – od pro tiv -

ten kov skih to po va iz Dru gog svet skog ra ta,

pre ko ru~ nih ra ket nih ba ca ~a i pro ti vo -

klop nih vo |e nih ra ke ta (PO VR). Po sred na

is ku {e wa do la zi la su od voj nih te o re ti ~a -

ra ko ji su, pod uti skom efi ka sno sti po je di -

nih, u tom tre nut ku ak tu el nih pro ti vo klop -

nih sred sta va pro tiv ta da {wih ten ko va,

pred vi |a li pot pu no iz ba ci va we ten ka iz

upo tre be. Me |u tim, to se ipak ni je de si lo,

iz vi {e raz lo ga.

Naj pre je raz vi je na vr lo efi ka sna

tak ti ka upo tre be, sa ta~ no de fi ni sa nim

me stom ten ka u bor be nom po ret ku, sa vr lo

raz vi je nim sred stvi ma za po dr {ku, pre sve -

ga oklop nih tran spor te ra, bor be nih vo zi -

la pe {a di je, trup nih ar ti qe rij skih i ra ket -

nih si ste ma PVO, a ne sme ju se za bo ra vi ti

ni bor be ni he li kop te ri i avi o ni, te bes pi -

lot ne le te li ce. Po tom su pod si ste mi ten ka s

vre me nom znat no na pre do va li, na ro ~i to

oklop na za {ti ta. U ovom tre nut ku, oklop na

za {ti ta ~e la naj sa vre me ni jih ten ko va je to -

TSM DFSV je

ro do na ~el nik ne kih

no vi jih vo zi la

41

sa na ro ~i to oja ~a nim bo ko vi ma i po dom:

Nag mas hot, Na gmac hon, Ac hza rit , Pu ma i

Nak pa don. Ne ka od tih vo zi la ima ju sa bo -

ka sna ni ji oklop od ten ko va Mer ka va.

Po sled wih go di na Ame ri kan ci uvo de

mo der ni za ci o ni kom plet na od re |e ni broj

ten ko va Abrams, pod na zi vom TUSK (Tank Ur -ban Sur vi val Kit – ten kov ski ur ba ni kom plet

za pre i vqa va we), Nem ci uvo de Le o pard 2PSO (Pe a ce Sup port Ope ra ti ons – po dr {ka mi -

rov nim ope ra ci ja ma), a Fran cu zi Lec lercAzur. Ia ko ta re {e wa da ju da le ko una pre -

|en oklop na ro ~i to na bo ku, uz pri li~ no ni -

sku ce nu i bez po tre be da se raz vi ja ju no vi

ten ko vi, wi ma se po ve }a va ma sa ve} pre te -

{kih vo zi la. „Si stem sko“ re {e we u ide al -

nom slu ~a ju bi lo bi raz voj pot pu no no vog

ten ka, ko ji bi od po ~et ka imao do bru oklop -

nu za {ti tu sa svih stra na, ali bi to ~ak i sa

tre nut nim ni vo om teh no lo gi je pred sta vqa lo

ve lik pro blem zbog po ve }a wa ma se.

Kao o~i gled no re {e we na me }e se tenk

sa spo qa {wom ugrad wom to pa. Ja sno je da

se na ta kvom vo zi lu mak si mal no sma wu je

oklo pqe na za pre mi na, si lu e ta i sa mim tim

i ma sa, {to se mo e is ko ri sti ti za po sta -

vqa we do dat ne oklop ne za {ti te na bo ko ve

ili krov. Ta ko bi po sa da bi la „spu {te na“

is pod ni voa tru pa, gde bi mo gla da bu de vr -

lo do bro za {ti }e na. Upr kos da na {woj ak -

tu el no sti, ta kon cep ci ja je is pi ti va na i ra -

ni je – to kom hlad nog ra ta.

Problemi

Ia ko sve to de lu je pri li~ no jed no stav -

no, spro vo |e we te ide je ni je la ko. U po ~et ku

je po treb no ura di ti pre ra spo de lu ni za pod -

si ste ma. Na i me, ve }i na po sle rat nih ten ko -

va ima ~e tvo ro ~la nu ili tro ~la nu po sa du

uko li ko ima ju au to mat ski pu wa~. Vo za~ kod

svih ten ko va se di na pred u sre di ni ili sa

stra ne, dok su osta li u ku po li. Naj kom plek -

sni je re {e we je da sva tri ili ~ak dva ~la -

na po sa de se de u pred wem de lu tru pa, a po -

sto je iz ved be i sa dva ili jed nim ~la nom po -

sa de is pod to pa u obrt noj kor pi. Uko li ko se

ku po la, kao {to da nas po sto ji, eli mi ni {e, po -

sa da i deo mu ni ci je mo ra ju se sme sti ti u trup,

ko ji je na svim ten ko vi ma ve}

pre na tr pan po gon skim si -

ste mom, mu ni ci jom, go ri -

vom... Osim to ga, sva ka ten -

kov ska ku po la ima i spo qa -

{we ku ti je za sme {taj ala -

ta, re zer vnih de lo va i dru -

ge opre me po treb ne za nor -

mal nu upo tre bu i op sta nak

po sa de na te re nu. Unu tar

ku po le ve li ki pro stor za u -

zi ma ju de lo vi ni {an skih si -

s te ma, npr. ko mand nih pa ne -

la i sli ~ no, ko ji opet, mo ra -

ju da se sme ste unu tar tru pa.

Ne tre ba ni na po mi -

wa ti do dat nu kom plek snost

ko ja pro is ti ~e iz pro ste

~i we ni ce da su ~la no vi

po sa de kod spo qa {we

ugrad we to pa u tru pu, is pod

ku po le ili u pred wem de lu

tru pa. Sva ki sen zor, ko ji se obi~ no na la zi

na gor wem de lu ku po le kod kla si~ ne ku po -

le, ima kon trol ne pa ne le i ekra ne ne po -

sred no is pod sen zo ra. Ako je po sa da u tru -

pu, te je di ni ce tre ba odvo ji ti. Po tom, sva -

ka ten kov ska kla si~ na ku po la po red elek -

tri~ nog, elek tro hi dra u li~ nog ili hi dra u -

li~ nog si ste ma za okre ta we ima i re zer -

vni ru~ ni, ko ji se sa da ta ko |e mo ra pre me -

sti ti, a da ne go vo ri mo o ne mo gu} no sti

ukla wa wa za sto ja u funk ci o ni sa wu ili

hra we wu spreg nu tog mi tra qe za ili to pa.

I ko na~ no, vr lo je ne ga tiv na ka rak te -

ri sti ka ako se ko man dir sme sti u trup jer gu -

bi naj vi {e po zi ci je na ten ku. Na taj na ~in

li {a va se va ne mo gu} no sti da sop stve nim

o~i ma, iz ne na da uo ~i pro tiv ni ka, bi lo da je

re~ o pro tiv ni~ kom ten ku, mi na ma, ne koj pre -

pre ci ili opa sno sti ko ju vo za~ ne mo e da

vi di. Na rav no, to bi se mo glo re {i ti ugrad -

wom elek tro op ti~ kih sen zo ra, ali je te {ko

po sti }i pod jed na ko {i ro ko vid no po qe kao

qud sko oko, re zo lu ci ju, tj. kom bi na ci ju ta dva

va na fak to ra i ve zu sa mo zgom, ko ja kod ~o -

ve ka bes pre kor no funk ci o ni {e i ta ko obez -

be |u je sjaj no sna la e we u pro sto ru.

Mnogobrojni poku{aji

Do sa da {wi teh no lo {ki de mon stra to -

ri i pro to ti po vi po ka za li su pri li~ no buj -

nu ma {tu kon struk to ra i raz li ku ju se, pre

sve ga, po ras po re du se de wa po sa de, vr sti

au to mat skog pu wa ~a, od no sno me sta gde se

mu ni ci ja na la zi i ste pe na oklo pqe no sti

to pa. Od na ve de nih na ~i na po de le, naj pra -

vil ni ja je ona pre ma na ~i nu au to mat skog pu -

we wa, od no sno pu ta ko ji mu ni ci ja mo ra da

pre |e iz ma ga ci na do le i {ta met ka u to -

pu. Taj na ~in po de le se ujed no i naj bo qe po -

kla pa sa hro no lo {kim raz vo jem.

Ve ro vat no naj bo qu oklop nu za {ti -

tu od svih raz mo tre nih pro je ka ta imao

je ne ma~ ki de mon stra tor iz se ri je NGP(Ne ue Ge pan zer te Plat tfor me – no ve eks -

pe ri men tal ne plat for me), ko ja je tre -

ba lo da da ~i tav niz vo zi la, od ten ka,

pre ko oklop nog tran spor te ra i bor be -

nog vo zi la pe {a di je, do ar ti qe rij skog

si ste ma za trup nu PVO. Pro je kat ten ka,

pod ozna kom NGP EGS, imao je sve ga dva

~la na po sa de u tru pu, de be lu oklop nu

za {ti tu, i sa ~e la i sa bo ka, i au to mat -

ski pu wa~ u zad wem de lu tru pa, is pred

mo to ra. Tran sfer mu ni ci je oba vqao se

kroz kor pu ku po le.

Ta se ri ja vo zi la bi la je gra |e na

na skra }e noj {a si ji ten ka Le o pard 2.

Me |u tim, i od tog pro jek ta se od u sta lo

jer se de mon stra tor po ja vio sre di nom

de ve de se tih go di na 20. ve ka ka da je

hlad ni rat bio uve li ko go tov, a ten ko vi

Le o pard 2 sa svim afir mi sa ni i sa ve -

li kim na ru ~e nim se ri ja ma.

Dobar, a odba~en

Iz gled vo zi la bez to pa, NGP EGS,

po lo aj po sa de i oklop (do le)

[ved ski UDES-19 sa do no sa ~em

spu {te nim u usek na gor wem de lu tru pa

sma we wem vi si ne pred -

weg ili zad weg de la tru -

pa od tla, pro me nom

pri ti ska unu tar ele me na ta hi drop ne u mat -

skog osla wa wa. Mo del UDES-17 je imao top

ko ji se mo gao po di }i iz nad tru pa, okre nu ti

i is pa li ti pro jek til, dok se hra nio u do wem

pred wem po lo a ju, iz ma ga ci na u zad wem de -

lu tru pa. Ras po red se de wa po sa de bio je

isti kao kod Strv-103 – sa vo za ~em/ni {an xi -

jom i ko man di rom okre nu tim pre ma na pred i

jo{ jed nim vo za ~em okre nu tim pre ma na zad.

Ka ko ne pre sta no po di za we i spu {ta we to pa

za sva ki me tak ni je bi lo prak ti~ no, pro jek -

to van je UDES-19 (sli~ ni UDES-20 je bi lo

zglob no vo zi lo) sa spo qa {wim to pom na

obrt noj plat for mi, sa hra we wem po kret nim

do no sa ~em pro jek ti la, ko ji se okre tao oko

sto e ra no sa ~a to pa.

Do no sa~ pro jek ti la je, na kon {to se

ori jen ti san pre ma na zad, spu {tan do le, u

15. avgust 2008.42

we ga je sa zad we stra ne uba ci van pro jek til

iz ma ga ci na na zad wem de lu tru pa (tu je mu -

ni ci ja naj bo qe za {ti }e na, pot pu no je odvo -

je na od po sa de u slu ~a ju eks plo zi je i obez -

be |en je ve lik ka pa ci tet), na kon ~e ga se po -

di zao i ori jen ti sao iza za tva ra ~a to pa,

oda kle se po ti ski vao u zatvara~. U pred wem

de lu tru pa se de li su vo za~ i ko man dir, a ni -

{an xi ja je bio is pod sto e ra i okre tao se

sa to pom. Pro blem je pred sta vqa la vr lo

sla bo za {ti }e na mu ni ci ja u do no sa ~u, ki ne -

mat ski vr lo slo en si stem pu we wa, te lo -

{e za {ti }en top, si stem za ele va ci ju i sma -

we we tr za ja, a to je zna ~i lo da bi pro tiv -

nik ~ak i sla bi jim to pom, re ci mo to pom sa

BVP, imao mo gu} nost da sa bo ka one spo so -

bi kom plet no na o ru a we ten ka.

Ame ri~ ki kon cep ti po boq {a nog ten ka

Abrams TTB (Tank Test Bed – eks pe ri men tal na

ten kov ska plat for ma) i la ki tenk RDF-LT(Ra pid De ployment For ce Light Tank – la ki tenk

U {tam pi se po ja vio ve lik broj ski ca

ru skog ten ka bu du} no sti, od ko jih ve }i na

pri ka zu je tro ~la nu po sa du u pred wem de -

lu tru pa, sa ku po lom u sre di ni i po gon -

skom gru pom na pred, na zad ili ~ak iz nad

gu se ni ca. Ve }i na cr te a pri ka zu je au to -

mat ski pu wa~ ti pa ka ru sel u vi {e „spra -

to va“ u kor pi ku po le. Taj tip au to mat skog

pu wa ~a po sto ji ve} na ten ko vi ma T-72,

ali se ugrad wom vi {e „spra to va“ do bi ja

da le ko ve }i ka pa ci tet i, pr vi put na ru -

skim ten ko vi ma, po sa da se pot pu no odva -

ja, ma da je te {ko za mi sli ti da bi top ko ji

se na la zi ta~ no iz nad „pre i veo“ eks -

plo zi ju mu ni ci je.

Osnov ni pro blem je do zvo qe na du -

`i na pro jek ti la, {to u ve li koj me ri od re -

|u je i pro boj nost po tka li bar nih pro jek ti -

la. Ako se pret po sta vi da je pre~ nik tog

pu wa ~a naj vi {e dva me tra, {to je bli zu

mak si mal ne ras po lo i ve unu tra {we {i -

ri ne tru pa glav nih bor be nih ten ko va,

mak si mal na du i na pro jek ti la mo ra la bi

bi ti is pod jed nog me tra (na T-72 je to 700

mm), {to za sam pe ne tra tor osta vqa ras -

po lo i vih ne kih 0,8 me ta ra. To sva ka ko

ni je do voq no, jer bi pro boj nost ta kvog

pro jek ti la mo gla bi ti ba{ na ni vou 800

mm na 2 km, {to ni je ve lik na pre dak u od -

no su na po sto je }i top 125 mm i pred sta -

vqa ekvi va lent naj bo qim pro jek ti li ma

120 mm (ame ri~ ki M829A3 i ne ma~ ki

DM53 i DM63).

Tajni projekat

Naj jed no stav ni ji na ~in pu we wa, od no -

sno naj kra }i put ko ji mu ni ci ja pre la zi pri

pu we wu, do bi ja se ako se ma ga cin na la zi

di rekt no u sklo pu sa ko lev kom to pa. To zna -

~i da se ma ga cin kre }e za jed no sa to pom i

po azi mu tu i ele va ci ji.

Me |u pr vim vo zi li ma iz ove gru pe bio

je fran cu ski la ki tenk AMX ELC iz pe de se -

tih go di na pro {log ve ka. Po sa da se sa sto -

ja la od dva ~la na u tru pu – vo za ~a i ko man -

di ra/ni {an xi je, a hra we we to pa je bi lo

au to mat skim pu wa ~em u ni {i, ~i ji je ka pa -

ci tet bio vr lo ogra ni ~en. Sli ~an je bio

bri tan ski CO MRES, na {a si ji ten ka Co -met iz Dru gog svet skog ra ta, ko ji je imao

spo qa {wi top 83,6 mm, sa dva tu bu lar na

ma ga ci na sa sva ke stra ne, ta ko |e pri li~ no

ma log ka pa ci te ta.

Po ve }a we ka pa ci te ta au to mat skog pu -

wa ~a po stig nu to je po sta vqa wem u trup.

Kod tih vo zi la po sto je dve osnov ne va ri -

jan te – sa ma ga ci nom u zad wem de lu vo zi la,

ve }eg ka pa ci te ta, ali teh no lo {ki kom pli -

ko va ni ji i sa ma ga ci nom u kor pi ku po le.

[ved ski kon cept iz se dam de se tih, pod

ozna kom UDES-17, na stao je u na me ri da se

po boq {a bes ku pol ni tenk Strv-103. Na i me,

on je to kom {e zde se tih uve den u na o ru a we

i imao je fik si ran top u tru pu, sa po kre ta -

wem po prav cu okre ta wem ~i ta vog tru pa, dok

se ele va ci ja po sti za la po ve }a wem, od no sno

La ki tenk RDF/LT, ve o ma ma le ma se i di men zi ja

Jed na od mo gu }ih kon fi gu ra ci ja

no vog ru skog ten ka, kod nas jo{

neo bja vqe na. Go re, umet ni~ ka

vi zi ja vo zi la, u sre di ni unu tra {wi

ras po red, i do le, na ~in po pu ne

cen tral nog do bo {a.

43

za br zo po kret ne je di ni ce) ima li su tri ~la -

na po sa de u pred wem de lu tru pa, po sta vqe -

ne je dan do dru gog i au to mat ske pu wa ~e u

kor pi ku po le. Mo del RDF-LT je imao top 75

mm sa te le skop skom mu ni ci jom vr lo ma le du -

`i ne, ta ko da se is pod ku po le na la zio ma -

ga cin sa 60 ver ti kal no ras po re |e nih me ta -

ka. Me tak se po di zao pre ma go re i ro ti rao

u ho ri zon tal ni po lo aj, na kon ~e ga se uba -

ci vao u cev. Ta ko je ostva ri va na vr lo ve li -

ka br zi na ga |a wa od 60 me ta ka u mi nu ti.

Top je bio pri li~ no do bro za {ti }en za ma -

su 13,4 to na. Me |u tim, i od tog vo zi la se

od u sta lo zbog pri li~ ne slo e no sti i vi so -

ke ce ne, a i po sta lo je ja sno da top 75 mm

ne }e bi ti spo so ban da se efi ka sno su prot -

sta vi so vjet skim ten ko vi ma T-64 i T-72.

Mo del TTB je bio po ku {aj da se is ko -

ri ste is ku stva sa RDF/LT, ali pri me we na

na ten ku Abrams. Tro ~la na po sa da je ta ko |e

bi la sme {te na u pred wem de lu tru pa, a os -

ma tra we je bi lo po mo }u tri {i ro ko u ga o ne

man dir de sno, dok se iz me |u wih na la zio

re vol ver sa de vet me ta ka za top 105 mm.

Iza kor pe ku po le bi la su jo{ dva re vol ve -

ra za po pu nu do bo {a iz kor pe ku po le.

Mo tor je bio po sta vqen na pred de sno,

tran smi si ja po pre ko, ~i me je ostva re na do -

dat na za {ti ta, a vo za~ je se deo le vo od mo -

to ra, kao i kod ve }i ne OT i BVP. Vo zi lo je

pred sta vqa lo uspe {no re {e we, sa jed nom

je di nom ma nom (osim onih ka rak te ri sti~ nih

za vo zi la tog ti pa) – ni je ostva re no pot pu -

no odva ja we po sa de od mu ni ci je, ma da je ve -

li ka olak {a va ju }a okol nost bi la {to se ko -

ri sti mu ni ci ja 105 mm sa kla si~ nom me sin -

ga nom ~a u rom, ko ja je da le ko ot por ni ja na

eks plo zi ju ba rut nog pu we wa ne go mu ni ci ja

120 i 125 mm sa sa gor qi vim ~a u ra ma.

Ipak, na kon kur su ar mi je AGS (Ar mo red GunSystem – oklop ni to pov ski si stem), po be du je

od neo FMC-ov CSVL (Clo se Sup port Ve hi leLight – la ko vo zi lo za va tre nu po dr {ku).

Od toga se odustalo, ali je ame ri~ ka

kom pa ni ja TCM po nu di la je taj bor be ni mo -

dul, pod ozna kom LPT105 (Low Pro fi le Tur ret –

ku po la ma le si lu e te) za ugrad wu u ten ko ve

T-54/55, T-62, M41, M47, M48, M60, Le o -pard 1, AMX-30 i Cen tu ri on, pa ~ak i am fi -

bij ske tran spor te re AAV7A1.

Ve o ma je bio za ni mqiv i kon cept naj -

sa vre me ni jeg ame ri~ kog ten ka Block III, o ko -

me je mno go bi lo re ~i i u do ma }im pu bli ka -

ci ja ma, kao pri me ru no ve ge ne ra ci je ten -

ko va. Imao je te lo sli~ no ten ku Abrams,skra }e no za je dan to ~ak hod nog de la i sa

bor be nim mo du lom LPT, ali sa to pom 120

mm. Ko li ka bi bi la u{te da u ma si pri even -

tu al noj ugrad wi u tenk M1A2 Abrams, mo e

se za kqu ~i ti iz sle de }eg: ma sa mo du la LPTna me we nog za ugrad wu u glav ne bor be ne

ten ko ve iz no si 5.806 kg (u la ke 4.354 kg),

dok je ma sa ku po le abramsa M1A2 ~ak 23

to ne! S dru ge stra ne, LPT mo rao bi po ne ti

top od ba rem 120 mm, {to bi ne iz be no

Ono {to kon struk to ri ma go di na -

ma i de ce ni ja ma ni je po la zi lo za ru kom

mo da }e re {i ti no va teh no lo {ka do -

stig nu }a, pre sve ga na po qu elek tro ni -

ke i sen zo ra. Naj bo qi pri mer je pro -

to tip pa no ram ske spra ve {vaj car ske

kom pa ni je Oer li kon Con tra ves, sa po kri -

va wem ~i ta vih 360o,

ko ja bi mo gla bi -

ti osno va za raz voj ko man di ro ve spra -

ve za tenk no ve ge ne ra ci je. Ko ri sti

ukup no osam di gi tal nih ka me ra, ko je ge -

ne ri {u kru nu sli ku (ko ju ko ri snik vi -

di kao da po sma tra oko li nu „kroz“ te -

lo vo zi la). Po se ban sen zor re gi stru je

u kom prav cu je ko ri snik okre nuo gla vu

i pri ka zu je od go va ra ju }u sli ku, a ako

`e li da vi di sli ku iza se be, to mo e

u~i ni ti po kre ta wem po seb ne pa li ce.

Elektronika

i senzori

pa no ram ske spra ve – dve na tru pu i jed na

na ku po li. Top je bio od li~ no za {ti }en, a

mu ni ci ja 120 mm na la zi la se u ver ti kal -

nom po lo a ju, sa vr hom pre ma do le. Do no -

sa~ met ka, na zad wem zi du kor pe ku po le je

met ke ro ti rao i po zi ci o ni rao na spram za -

tva ra ~a, na kon ~e ga je uba ci vao u le i {te

met ka. Ipak, ia ko su is ku stva sa po sto je }im

vo zi li ma bi la po zi tiv na, pre ki nut je da qi

rad na TTB.

Zanimqiva re{ewa

Ve o ma za ni mqi vo re {e we po nu di la je

ame ri~ ka kom pa ni ja TCM (Te ledyne Con ti nen -tal Mo tors), ko ja je 1984. za vr {i la pro to tip

vo zi la – la kog ten ka DFSV (Di rect Fi re Sup -port Ve hic le – vo zi lo za pru a we ne po sred -

ne va tre ne po dr {ke). U od no su na pret hod -

ni ke, to vo zi lo je bi lo kon ven ci o nal ni je,

jer su unu tar kor pe ku po le bi la sme {te na

dva ~la na po sa de – le vo ni {an xi ja, a ko -

Ame ri~ ki TTB sa od li~ no za {ti }e nim

to pom i tri pa no ram ske spra ve

Vi sok po ten ci jal po ka za la je

jor dan ska ku po la Fal con II, ugra |e na na tru pu ten ka

Chal len ger

de set sprem nih za dej stvo). Upo tre bom te ku -

po le do bi ja se i re la tiv no ve li ka br zi na

ga |a wa od 13 me ta ka u mi nu ti, po ve }a we

ka li bra to pa na 120 mm ({vaj car ski top

CTG-Com pact Tank Gun sa ce vi du i ne 50

ka li ba ra), re la tiv no do bra za {ti ta to pa

uz sma we we {i ri ne ~e o ne pro jek ci je na 1,4

m i sma we we ma se ten ka.

Mo da je naj a trak tiv ni ji, ali i naj bo -

qe ~u van, pro je kat ru skog ten ka bu du} no sti,

~i je je uvo |e we 22. de cem bra 2007. za

2009. na ja vio za me nik mi ni stra od bra ne i

ge ne ral ar mi je Ni ko laj Ma ka rov. Za sa da

je sa mo ob ja vqe no da je re~ o spo qa {we

ugra |e nom to pu, ma da de ta qi ni su po zna ti.

Do sta pa we pri vu kla je jo{ jed na mo -

gu }a kon fi gu ra ci ja, ko ja po ka zu je ve li ku

sli~ nost sa TCM DFSV, sa re vol ve rom u

sre di ni kor pe, ko man di rom i ni {an xi jom

sa le ve i de sne stra ne u kor pi, vo za ~em na -

pred u sre di ni i po red we ga dva re vol ve ra

za po pu nu re vol ve ra u kor pi. Za pa wu je du -

`i na mu ni ci je, za ko ju se tvr di da je du ga ~ak

1,8 m, dvo del nog ti pa, ta ko da bi du i na sa -

mog pe ne tra to ra mo gla bi ti vi {e od jed nog

me tra, {to bi re zul ti ra lo znat no ve }om

pro boj no {}u ne go po sto je }i pro jek ti li.

Da li }e se u per spek ti vi po sto je }i

ten ko vi za me ni ti no vom ge ne ra ci jom sa spo -

qa {wom ugrad wom to pa, po ka za }e vre me.

Sva ka ko ma sa no ve ge ne ra ci je ten ko va po -

sta je pre ve li ka i sa mo je pi ta we vre me na

ka da }e pri ti sak na pod lo gu po sta ti ne pod -

no {qiv ili }e si stem ve {a wa „ot ka za ti

po slu {nost“. Jed no je si gur no, tenk si gur no

ne }e „iz u mre ti“, ve} }e s vre me nom do i -

ve ti evo lu ci ju. I{ ~e ku je se sa mo u kom }e

se prav cu ona kre ta ti.

Se ba sti an BA LO[

po ve }a lo ma su mo du la na oko osam to na,

dok bi se do pu na re vol ve ra iz kor pe ku po -

le mo ra la iz vo di ti iz dva re vol ve ra za

po pu nu u pred wem de lu, gde se tre nut no na

abramsu na la zi go ri vo. Ugrad wom no ve,

kom pakt ni je po gon ske gru pe (no va tur bi na

LV100 ili po gon ska gru pa Eu ro Po wer Pack sa

tur bo-di zel mo to rom MTU883), {to je u

par na vra ta i bi lo u pla nu, sma wi la bi se

po tro {wa go ri va i na pra vi lo me sto za ve -

}e re zer vo a re po red mo to ra, ~i me bi se

eli mi ni sa li re zer vo a ri iz pred weg de la.

Ako bi se za dr a la po sto je }a ma sa od 63

t, za do dat nu za {ti tu bi lo bi na ras po la -

ga wu oko 15 t, {to je ve lik po ten ci jal za

po ve }a we za {ti te sa bo ka i kro va.

Mo dul za ten ko ve se od osnov nog, la kog,

sa vo zi la DFSV raz li ku je po ve }em pre~ ni ku

ko tr qa ~e, po ve }a nom ka pa ci te tu re vol ve ra

sa 10 na 15 me ta ka i si ste ma na do pu wa va wa

re vol ve ra, ko je se iz vo di spre da, a ne od

po za di, shod no ras po lo i vom pro sto ru na

ve }i ni ten ko va (po za di je po gon ska gru pa). U

ne do stat ke mo e se ubro ji ti mo gu} nost ko -

man di ra da osma tra pri uglu 330o, da kle ne

pre ma no sa ~u to pa, ali je to ubla e no ~i -

we ni com da oba ~la na po sa de iz kor pe ku -

po le mo gu oba vqa ti ulo gu ko man di ra i sme -

wi va ti se pre ma tak ti~ koj si tu a ci ji.

Za vr {et kom hlad nog ra ta okon ~an je

rad na mno gim eg zo ti~ nim pro jek ti ma zbog

sma we wa voj nih bu xe ta. Na no vo i skr sle

pro ble me kon struk to ri su od go va ra li po -

boq {a va wem po sto je }ih vo zi la i uvo |e wem

no vih, bo qe po kret nih vo zi la to~ ka {a.

Odgovor konstruktora

To~ ka {i su, po red znat no ma wih tro -

{ko va upo tre be i du eg rad nog ve ka, ima -

li, {to je za mi rov ne ope ra ci je vr lo bit -

no, ma we agre si van iz gled. Pi o ni ri na ma -

sov nom uvo |e wu to~ ka {a bi li su Fran cu zi

sa vo zi lom VAB, a usko ro su sle di li i Ame -

ri kan ci, ko ji su uve li ne {to mo di fi ko va ne

{vaj car ske to~ ka {e Pi ran ha III, pod na zi vom

Stryker. Ka ko je taj pro gram opre ma wa pod -

ra zu me vao ve li ki broj ver zi ja, iz me |u

osta log i va ri jan tu sa to pom 105 mm, is ko -

ri {}en je po me nu ti mo dul kom pa ni je TCM(LPT105). Na taj na ~in je Stryker MGS (Me di -um Gun System) do bio ve o ma ve li ku va tre -

nu mo}, ali se kri ti ku je re la tiv no ma li

bor be ni kom plet od 18 me ta ka.

Vr lo in te re sant no re {e we sti glo je

iz jed ne od ze ma qa na ko ju bi smo do pre de -

se tak go di na po sled we po mi sli li u kon tek -

stu grad we ten ko va, a to je Jor dan. Na i me,

KADDB (King Ab dul lah II De sign and De ve lo -pe ment Bu re au – pro jek tant ski i raz voj ni

bi ro kra qa Ab du la ha II), u sa rad wi sa ju -

`no a fri~ kom kom pa ni jom MCB i bri tan -

skom Cla ver ham, iz ba ci lo je na tr i {te za -

ni mqi vu ku po lu Fal con II na me we nu mo der -

ni za ci ji ten ko va M60, Cen tu ri on, AMX-30 iChal len ger. Ta ku po la kom bi nu je uspe {na

re {e wa iz ra ni jih pro je ka ta: ko man dir i

ni {an xi ja se de u kor pi ku po le, kao kod

TCM DFSV, ali je top vr lo do bro za {ti }en,

ba rem to li ko kao i kod ten ko va na me we nih

za mo der ni za ci ju. Hra we we se vr {i po mo -

}u jed nog do bo {a sa {est me ta ka i lu~ nim

ma ga ci nom sa ~e ti ri met ka u ni {i (ukup no

Mnogobrojna re{ewa sa TCM DFSV preuzeo je

Stryker MGS, ali na to~ka{koj {asiji

45

mqe ni da svo je tru pe is kr ca ju (de sant) i

ho ri zon tal no i ver ti kal no (ho ri zon tal no

– de sant nim plo vi li ma, ver ti kal no – de -

sant nim he li kop te ri ma).

Da bi se {to bo qe is ko ri sti la slet na

pa lu ba, ni su iz gra |e ne ski jump ram pe za

po le ta we avi o na AV-8B Har ri er, pa je wi hov

bor be ni po ten ci jal sma wen jer tro {e ve -

li ku ko li ~i nu go ri va na ver ti kal no po le ta -

we i sle ta we. Brod ski han gar za le te li ce

mo e da sme sti 28 he li kop te ra CH-46 ili

ne kih dru gih ekvi va lent no tom bro ju.

Ka ko bi iz vr {a vao svo ju osnov nu mi -

si ju – de sant ni na pad, brod je opre mqen

spe ci jal nim si ste mom ko jim se sin hro ni zu ju

ope ra ci je ho ri zon tal nog i ver ti kal nog is -

kr ca ja tru pa, ma te ri ja la i vo zi la. Taj si -

stem je po ve zan sa dva lif ta za po di za we

le te li ca iz han ga ra na slet nu pa lu bu i

{est lif to va di men zi ja 12 h 25 sto pa za

pre to var ma te ri ja la iz te ret nog pro sto ra.

Te ret se pre vo zi do he li kop te ra ili do de -

sant no-is krc nih sred sta va u do ku.

Taj brod, po red to ga {to pre vo zi avi -

o ne, he li kop te re i de sant na sred stva, pre -

P O M O R S K I R E K O R D E R I ( 2 )

Ame ri~ ka mor na ri ca se,

na osno vu is ku sta va to kom

Dru gog svet skog ra ta,

po sve ti la raz vo ju de sant nih

bro do va. U to vre me bi li su

po pu lar ni de sant ni

bro do vi do ko vi, de sant ni

ten ko no sci i de sant ni

no sa ~i he li kop te ra. Ra di

iz grad we bro da ko ji bi bio

kom bi na ci ja sve ga na ve de -

nog, po sle uspe {ne se ri je

bro do va Ta ra wa, mor na ri ca

SAD za po ~e la je iz grad wu

se ri je bro do va Wasp.Oni su svo jim di zaj nom i

ve li ~i nom nad ma {ili

sve do ta da iz gra |e ne

de sant ne bro do ve.

Plo vi la kla se Wasp spe ci jal no su di -

zaj ni ra na za sme {taj i upo tre bu avi o -

na AV-8B Har ri er i leb di li ca LCAC, te

ce le pa le te osta lih mor na ri~ kih he -

li kop te ra, de sant nih sred sta va i spe -

ci jal nih am fi bij skih vo zi la, ko ji bi tre -

ba lo da po dr e De sant nu eks pe di ci o nu je -

di ni cu (MEU) od 2.000 voj ni ka. Ta ko |e,

brod je opre mqen pot pu no so fi sti ci ra nom

opre mom za ko man do va we, kon tro lu i ko -

mu ni ka ci ju, te osta lim sa vre me nim elek -

tron skim i oru a nim si ste mi ma.

S ob zi rom na to da su ti bro do vi

gra |e ni kao na sled ni ci kla se Ta ra wa, tre -

ba is ta }i da ih raz dva ja mo gu} nost ukr ca -

ja ~ak tri leb de li ce LCAC (u od no su na sa -

mo jed nu na bro do vi ma te pret hod ne kla -

se). Ta ko |e, po let na pa lu ba i lif to vi za

po di za we he li kop te ra iz me we ni su to li -

ko da je mo gu }e ukr ca ti dva do dat na he li -

kop te ra, uz jo{ ne ke do dat ke ko ji tom bro -

du da ju ve }e ka pa ci te te za iz vr {a va we de -

sant nih ope ra ci ja.

Po ame ri~ koj de sant noj stra te gi ji

„Na pred, od mo ra,“ ti bro do vi su opre -

vo zi i ten ko ve, ka mi o ne, xi po ve, ra zna vo -

zi la, ar ti qe ri ju, mu ni ci ju, i sve ono {to

je neo p hod no da se jed na de sant na mi si ja

iz ve de u pot pu no sti. O ve li ~i ni bro da go -

vo ri i ~i we ni ca da po se du je sop stve nu `e -

le zni~ ku pru gu ka ko bi lak {e pre ve zao te -

ret iz to var nog skla di {ta do ta~ ki za is -

kr ca va we.

Po red leb di li ca, brod mo e da pre -

vo zi i kla si~ na de sant na sred stva sa pro -

pe le rom. Ka da se dok na pla vi, ta is krc na

sred stva, sa voj ni ci ma i vo zi li ma, iz la ze

iz tru pa bro da i da qe vo ze do oba le.

Po red im po zant nih de sant nih ka pa ci -

te ta, brod ima i mno ge dru ge pred no sti ma.

Na pri mer, {est pot pu no opre mqe nih ope -

ra ci o nih sa la i bol ni cu sa 600 le a ja.

Ras po la e me di cin skim i sto ma to lo {kim

ka pa ci te ti ma ko ji mo gu da pru e po mo} za

600 po vre |e nih voj ni ka, ali i ci vi la, uko -

li ko se ko ri sti u hu ma ni tar nim mi si ja ma.

Te uslu ge su u pot pu no sti do stup ne i ~la no -

vi ma po sa de i ukr ca nim tru pa ma. Glav ne

me di cin ske pro sto ri je ukqu ~u ju ~e ti ri ve -

li ke i dve po mo} ne ope ra ci o ne sa le, ~e ti -

ri sto ma to lo {ke or di na ci je, rend gen-sa -

lu, ban ku kr vi, la bo ra to ri je i bo le sni~ ka

ode qe wa. Da bi se ubr za lo zbri wa va we

po vre |e nih, ugra |e ni su po seb ni lif to vi,

ko ji ih sa slet ne pa lu be pre vo ze di rekt no

u me di cin ska ode qe wa na bro du.

U toj kla si iz gra |e no je osam bro do va:

Wasp LHD-1, Es sex LHD-2, Ke ar sar ge LHD-3,Bo xer LHD-4, Ba ta an LHD-5, Bon hom me Ric -hard LHD-6, Iwo Ji ma LHD-7 i Ma kin IslandLHD-8.

De pla sman: oko 40.000 t

Di men zi je: 253,2 h 31,8 h 8,2 m

Po gon: dva ko tla, dve par ne tur bi ne,

ukup ne sna ge 70.000 hp, dva pro pe le ra

Br zi na: 20+ ~v (na prob noj vo wi ~ak

23,5 ~v)

Ra di jus: 9.500 Nm, pri br zi ni od 20 ~v

Na o ru a we: – 2/VI II lan se ra ra ke ta

PVO si ste ma Sea Spar row– 3/VI to pa od 20 mm Phan lax CIWS– osam mi tra qe za

Stan dard na ko li ~i na

de sant nih vo zi la:

– pet ten ko va M1 abrams

– 25 oklop nih tran spor te ra AAV7A1– 8 M198 sa mo hod nih ha u bi ca ka li bra

155 mm

– 68 ka mi o na

– ne ko li ko de se ti na osta lih spe ci jal nih

vo zi la

Ne ko li ko raz li ~i tih

kom bi na ci ja le ti li ce:

– 12 he li kop te ra CH-46 Sea Knight– 4 he li kop te ra CH-53 Sea Stal li on

– 2 he li kop te ra UH-1N Hjui– 4 he li kop te ra AH-1W Su per Co bra– 6 avi o na AV-8B Har ri er, ili

– 12 he li kop te ra CH-46 Sea Knight– 9 he li kop te ra CH-53 Sea Stal li on – 4 he li kop te ra UH-1N Hjui – 4 he li kop te ra AH-1W Su per Co bra– 6 avi o na AV-8B Har ri er. ili

– 12 he li kop te ra CH-46 Sea Knight– 9 he li kop te ra CH-53 Sea Stal li on– 6 avi o na AV-8B Har ri er, ili

– 42 he li kop te ra CH-46 Sea Knight (de -

san ti ra we tru pa) ili

– 20 avi o na AV-8B Har ri er – 6 pro tiv pod mor ni~ kih he li kop te ra (mi -

si ja kon tro le va zdu {nog pro sto ra)

De sant no-is krc na sred stva: dva LCU ili

3 LCAC ili {est LCM ili 40 AAV (nor -

mal no kr ca we) 61 AAV (pre na preg nu to

kr ca we)

Po sa da: 1.108 ~la no va (104 ofi ci ra)

+ 1.600 – 1.894 voj ni ka mor na ri~ ke pe -

{a di je

WASP

vqa ju ho ri zon tal no, a wi ho va du i na je bi -

la za pa wu ju }ih 11 me ta ra.

Pre ma pr vo bit nom pro jek tu tre ba lo je

ugra di ti ~e ti ri ra ke te Re gu lus, a po sle iz -

me ne ~ak osam ra ke ta Po la ris (re~ je o ra nim

ba li sti~ kim ra ke ta ma sa nu kle ar nim boj nim

gla va ma, ka sni je in sta li ra nim u pod mor ni -

ce). No vi na na tom bro du bi li su i ra da ri

za pra }e we ci qe va u va zdu hu, po zna ti ji kao

SPS-32/33. Oni su bi li u ob li ku rav nih

plo ~a po sta vqe nih du` obo da ko mand nog

mo sta (vr lo sli~ no AE GIS si ste mu da nas).

Za raz li ku od ve }i ne bro do va ko ji su svoj

vek pre tra ja li uglav nom u mir no dop skom re -

`i mu, po sa da te ame ri~ ke kr sta ri ce sti ca -

la je is ku stva u bor be nim dej stvi ma u Vi jet -

nam skom ra tu.

Dva de set tre }eg ma ja 1968, sa dve ra -

ke te Ta los obo re na su dva mi ga (MiG) Se ver -

nog Vi jet na ma . To je pr vi put u isto ri ji da je

brod uni {tio avi on vo |e nom ra ke tom i, ta -

ko |e pr vi put u isto ri ji, da je rat ni brod na

nu kle ar ni po gon po sti gao po go dak u ne pri ja -

teq ski ciq. U sep tem bru 1968. obo ren je jo{

je dan mig, ma da se zna da je ve li ki broj ra -

ke ta Ta los i Ter ri er pro ma {i vao svo je ci qe ve.

Brod je imao plat for mu za pri hvat he -

li kop te ra, ali ni kad han gar za sme {taj.

Ka ko je vre me pro la zi lo, po la ko su za -

sta re va li si ste mi in sta li sa ni na bro du i

tre ba lo ga je osa vre me ni ti da bi od go vo rio

no vim teh no lo {kim pro me na ma.Go di ne

1979. iz vr {e na je pr va re kon struk ci ja, i

ta da je kr me ni si stem PVO Ta los za me wen

De pla sman: 16.300 t stan dard ni,

17. 250 t pun

Di men zi je: 219,8 h 21,8 h 9,3 m

Po gon: dva nu kle ar na re ak to ra C1W,

dve ga sne tur bi ne, dva pro pe le ra

Br zi na: 30 ~v

Ra di jus: neo gra ni ~en

Po sa da: 825 ~la no va (55 ofi ci ra)

Na o ru a we: – 1/ II lanser raketa

PVO Talos, dometa 150 km (40 raketa)-2/II lan se ra ra ke ta PVO Ter ri er, do me ta

50 km (240 ra ke ta)

– 1/VI II lan ser pro tiv pod mor ni~ kih ra ke -

ta ASROC, do met 10 km

– 2/I to pa od 127 mm, na sre di ni bro da

iza ko mand nog mo sta

– 2/III TC 324 mm za pro tiv pod mor ni~ ka

tor pe da

Ka sni jom mo der ni za ci jom brod je na o ru -

`an sle de }im si ste mi ma:

– 2/IV la se ra pro tiv brod skih ra ke ta Har -po on, do met 90 km

– 2/II lan se ra ra ke ta PVO Stan dard, do -

me ta 64 km

– 2/IV lan se ra kr sta re }ih ra ke ta To ma hawk– 1/VI II lan ser pro tiv pod mor ni~ kih ra ke -

ta ASROC– 2/I to pa od 127 mm

– 2/VI to pa od 20 mm Phan lax CIWS– 2/III TC 324 mm za pro tiv pod mor ni~ ka

tor pe da

Od elek tron ske opre me tre ba iz dvo ji ti ra -

da re za va zdu {no osma tra we SPS-32/33,

ko ji su ka sni je za me we ni sa vre me ni jim SPS-

48/49 i ra da rom za po vr {in sko osma tra -

we SPS-67, kao i so na ri ma SQQ-23.

Long Beach

Kr sta ri ce kla se ki rov pred stav ni ci su

ne kad mo} ne so vjet ske flo te, dok je long bi~

(Long Be ach) je di na u svo joj kla si, i ne kad je

bi la u sa sta vu ame ri~ ke rat ne mor na ri ce.

Po red svo jih im po zant nih di men zi ja te bro -

do ve kra si jo{ jed na za jed ni~ ka cr ta – obe

ima ju nu kle ar ni po gon, ko ji se ni je po ka zao

kao naj bo qi iz bor.

Ame ri~ ka kr sta ri ca long bi~ je vr lo

spe ci fi ~an rat ni brod, ne zbog onog {to je

bio, ve} {to je mo gao da bu de. Ia ko pr vo -

bit no di zaj ni ran kao fre ga ta, u po stup ku do -

ra de pro jek ta iz gra |en je u kr sta ri cu, ko ja

je, po red svo je osnov ne funk ci je – da {ti ti

flo tu od na pa da iz va zdu ha, tre ba lo da no -

si i is pa qu je ba li sti~ ke ra ke te.

To je, ina ~e, bi la pr va ame ri~ ka kr sta -

ri ca raz vi je na i na pra vqe na po sle Dru gog

svet skog ra ta (ne pre ra dom ne kog po sto je }eg

bro da). Bi la je pr va ame ri~ ka kr sta ri ca na

nu kle ar ni po gon i pr vi brod ko ji je, kao os -

nov no oru |e imao vo |e ne pro jek ti le.

Sam pro je kat ni je i{ao glat ko, jer su

stal no do da va ni no vi bor be ni si ste mi. Vo -

|e na je de ba ta o to me ko ji ra ket ni si stem

PVO tre ba in sta li ra ti. Ia ko je si stem Ta -los bio pri ma mqi vi je re {e we zbog svog ve -

li kog do me ta, ipak je od lu ~e no da sa mo je dan

ta kav si stem bu de ugra |en na brod, jer su

we go ve re zer vne ra ke te mo ra le da se po sta -

Najve}e krstarice

me ni ~i ta ve ar mi je ma wih ze ma qa, ve ro -

vat no i na {e.

Brod je opre mqen i si ste mi ma za up ra -

vqa we va trom, ra da ri ma za po vr {in sko i

va zdu {no osma tra we, so na ri ma i svim os -

ta lim elek tron skim ure |a ji ma za si gur nu

plo vid bu i bor bu.

Pre ma ne kim iz vo ri ma, brod mo e da

upo tre bi vi {e od 500 PVO ra ke ta.

U toj kla si iz gra |e na su ~e ti ri bro da

i wi ho va ime na su: Ad mi ral Us ha kov (eks-Ki rov), Ad mi ral La za rev (eks-Frun ze), Ad -

mi ral Nak hi mov (eks- Ka li nin), Pe tar Ve -

li ki (eks-Ju rij An dro pov).

Pr va dva bro da su ra spre mqe na u se -

ver noj, od no sno, pa ci fi~ koj flo ti i ve ro -

vat no }e bi ti po sla ta na re za we (u ot pad).

Pro pa li su pla no vi za o`i vqa va we tre }eg

bro da „Ad mi ral Nak hi mov” i we go va sud bi -

na je ne iz ve sna.

Dra {ko DUR KO VI]

pro tiv brod skim ra ket nim si ste mom Har po -on i lan se ri ma kr sta re }ih ra ke ta To ma -hawk. Na red nom mo der ni za ci jom 1985. in -

sta li sa ne su ra ke te To ma hawk.Jed no od po sled wih ve }ih ras po re |i -

va wa bi lo je u ju lu 1986, ka da je for mi ra -

na bor be na gru pa oko boj nog bro da New Jer -sey BB 62 i pr vi put po sle Ko rej skog ra ta

raz me {te na u za pad nom Pa ci fi ku.

Ce re mo ni ja po vla ~e wa bro da iz ak -

tiv ne slu be oba vqe na je 2. ju la 1994. u

ba zi Nor folk. Ia ko teh no lo {ko ~u do svog

vre me na, ta kr sta ri ca je bi la pre ve li ka,

pre spo ra i pre sku pa da bi ima la svoje na -

sled ni ke. Me |u tim, mi je po mi we mo jer je

re kor der u svo joj kla si.

Kr sta ri ce kla se ki rov de fi ni tiv no

su naj ve }e na sve tu, i po ve li ~i ni pre ma -

{u ju i naj ve }e ame ri~ ke kr sta ri ce long

bi~. Od li ku je ih, pre sve ga, de pla sman od

oko 24.000 to na, u pu nom op te re }e wu.

Da nas je u ope ra tiv noj upo tre bi sa mo je -

dan brod te kla se. Po sled wi je iz gra |en

„Pe tar Ve li ki”, ko ji ~u va uspo me nu na ve -

li kog ru skog ca ra. Ia ko je do de qen Se -

ver noj flo ti (naj ja ~a, jer je naj bli a te -

ri to ri ji SAD), taj brod ret ko is plo vqa -

va. Svo jim na o ru a wem mo gao bi da za -

De pla sman: 18.700 t stan dar dan,

24.000 t pun

Di men zi je: 252 pre ko sve ga, 230

na vo de noj li ni ji h 28,5 h 9,1 m

Po gon: CO NAS (kom bi na ci ja nu kle ar nog

re ak to ra i par nih tur bi na), dva nu kle ar -

na re ak to ra, dva par na ko tla, dve par ne

tur bi ne, 102,9 MW sna ge, dva pro pe le ra

Br zi na: 30 ~v

Ra di jus: 14.000 Nm, pri br zi ni

od 30 ~v

Po sa da: 726 ~la no va (82 ofi ci ra)

+ 18 ~la no va he li kop ter skih je di ni ca

Na o ru a we: – 20 pro tiv brod skih ra -

ke ta SS-N-19 Ship wreck, do me ta od 20 do

450 km, br zi na 1.6 M, boj na gla va 350 kT

ili 750 kg eks plo ziv nog pu we wa,

– 12/VI II lan se ra PVO ra ke ta SA-N-6Grum ble (mor na ri~ ka ver zi ja S-300), do -

me ta do 100 km (96 ra ke ta),

– 2/II lan se ra PVO ra ke ta SA-N-4 Gec ko,

do me ta do 15 km (40 ra ke ta),

– 2/VI II lan se ra PVO ra ke ta SA-N-9 Ga -un tlet, do me ta do 12 km (128 ra ke ta),

– SS-N-15 no va tor pro tiv pod mor ni~ ki

ra ket ni si stem, ko ji se is pa qu je iz tru pa

bro da, do me ta 45 km, boj na gla va nu kle -

ar na ili tor pe do

– 1/II top 130 mm na kr mi, do met 29 km,

– 6 si ste ma CADS-N-1 za bli sku PVO

bro da, sva ki si stem se sa sto ji od dvo cev -

nog to pa 30 mm i osam ra ke ta SA-N-11Gris son, do met ra ke ta je 8 km, to po va 2 km

– 2/V TC u tru pu za tor pe da Type 40 ili

ra ke te SS-N-15 No va tor– 1 RBU 12.000 ba ca~ pro tiv pod mor ni~ -

kih mi na, do me ta 12 km

– 2 RBU 1.000 ba ca~ pro tiv pod mor ni~ kih

mi na, do me ta je dan km

Pa siv ne me re za {ti te: 2/II PK 2

150 mm lan se ra ma ma ca, vu ~e ni pro tiv -

tor ped ni ma mac

Ak tiv ne me re za {ti te: ESM/ECM 8Fo ot Ball, 4 Wi ne Flask, 8 Bell Bash, 4 Bell NipPro tiv tor ped ne me re: UDAV-1M si stem

He li kop te ri: tri Ka-27 He lix

Kirov

49

Hr vat ska rat na mor na ri ca je za sve ga {est mi li o na evra ku pi la dva biv {a ra ket na

~am ca od fin ske rat ne mor na ri ce. Ova sim bo li~ na ce na po ve zu je se sa od lu kom hr vat -

ske vla de da ku pi oklop na vo zi la ti pa pa tri ja, ko je pred sta vqa fin ski brend.

To su bro do vi kla se Hel sin ki, ko ji su u ope ra tiv noj upo tre bi od 1981, od no sno

1985. go di ne. Stan dard nog su de pla sma na od 280 to na, pu nog od 300 to na. Di men zi je

bro da su 45 h 8,9 h 3 m, po go ne ga tri di zel mo to ra MTU 16V 538 TB92 ukup ne sna ge

9.000 HP, pri ko joj ostva ru je br zi nu od 30 ~vo ro va.

Na o ru a we bro da ~i ni osam pro tiv brod skih ra ke ta RBS 15, do me ta do 70 km, top

ka li bra 57 mm i dva dvo cev na to pa od 23 mm, a i dva ba ca ~a du bin skih bom bi. D. D.

[panski brod „Huan Karlos Prvi”

LCM -1E (je dan tenk M60 A3 ili {est HUM -MER vo zi la ili dva {e sto ton ska ka mi o na

sa dve ha u bi ce M109A2 od 155 mm ili jed -

na ha u bi ca M109A2 sa vu~ nim vo zi lom i

jed no vo zi lo za pre voz mu ni ci je).

Kom bi na ci ja va zdu ho plo va ko je mo e

po ne ti je sle de }a: {est V/STOL avi o na ili

~e ti ri CH-47 Chi no ok he li kop te ra ili {est

NH 90 he li kop te ra ili {est AB 212 he li -

kop te ra ili {est LAMPS III he li kop te ra.

D. D.

Ove go di ne, u bro do gra di li {tu Na -van tia Fer rol sve ~a no je po ri nut naj ve }i ikad

sa gra |e ni rat ni brod za {pan sku rat nu

mor na ri cu. Gra |en je kao de sant ni brod ti -

pa LHD (lan ding he li cop ter dock – de sant ni

brod dok sa pa lu bom za uz le ta we he li kop -

te ra) i pred sta vqa naj ve }i rat ni brod u

{pan skoj rat noj mor na ri ci.

Jo{ se sa si gur no {}u ne zna ka ko }e

„Hu an Kar los I” bi ti ko ri {}en, ali sva ka -

ko mo e da iz vr {a va ve li ki broj raz li ~i -

tih mi si ja. Gra |en je ta ko da mo e da za me -

ni no sa~ avi o na, da u~e stvu je u mi si ja sa

de sant nim bro do vi ma, ti pa Ga li cia, kao

brod no sa~ he li kop te ra ili u mi si ja ma

spa sa va wa i eva ku a ci je. Ko na~ no, brod

mo e da se ko ri sti i kao no sa~ avi o na sa

ko ga bi po le ta li he li kop te ri i avi o ni sa

ver ti kal nim uz le ta wem i uz le ta wem sa

krat kim za le tom V/STOL (ver ti cal/ short ta keoff lan ding).

Brod ima de pla sman od 27.563 t (pun),

di men zi je 231 h 32 h 6,8 m, do sti e br zi nu

od 21 ~v. Ra di jus mu je 9.000 Nm pri br zi -

ni od 15 ~v. Po sa da bro ji 243 ~la na.

Ako se ko ri sti kao de sant no-is krc no

sred stvo, u we ga mo e da se sme ste ~e ti ri

Crnogorci

nabavqaju nova

srestva NVO

Mi ni star stvo od bra ne Cr ne Go re po -

~e lo je sa na bav kom no vog na o ru a wa i

opre me na me we nih pr ven stve no Bri ga di za

spe ci jal ne ope ra ci je Voj ske Cr ne Go re. Ka -

ko je sa op {te no, za po tre be An ti te ro ri -

sti~ kog ba ta qo na i Po mor skog od re da Bri -

ga de za spe ci jal ne ope ra ci je ve} je ugo vo -

re na ku po vi na no vih au strij skih pi {to qa

Glock, mo del 17, a od re no mi ra nog ne ma~ -

kog pro iz vo |a ~a „Hec kler&Koch“ ku pqe ne su

no ve au to mat ske pu {ke HK416A2, au to ma ti

MP5A5 i snaj per ske pu {ke MSG90A1, sve u

ka li bru 5,56h45 mm. Ku pqe na je i od re |e na

ko li ~i na mu ni ci je tog ka li bra.

Ra ni je je za spe ci jal ce na ba vqe na i

no va smu ~ar ska i al pi ni sti~ ka opre ma, a

ovih da na za po mor ske di ver zan te sti gla su i

dva no va spe ci jal na gu me na ~am ca sa pla -

sti~ nim dnom ti pa RHIB. âm ce pro iz vo |a ~a

„Va li ant“, du ge 8,5 me ta ra, po go ne po dva van -

brod ska mo to ra „Mer cury Ve ra do“ od po 250

KS, sa ko ji ma se po sti u br zi ne ve }e od 45

~vo ro va. âm ci su opre mqe ni ra da ri ma i

osta lom na vi ga ci o no-elek tron skom opre -

mom, te sa po je di nim de lo vi ma spe ci jal ne

opre me u skla du sa na me nom ko ri }e wa u je -

di ni ci po mor skih di ver za na ta.

U Mi ni star stvu od bra ne Cr ne Go re

pla ni ra ju da do kra ja ove go di ne u sve je di -

ni ce voj ske kao osnov no stre qa~ ko na o ru -

à we uve du i no vu au to mat sku pu {ku u ka li -

bru Na toa 5,56 mm, ali se za sa da ne zna

ko ji }e mo del no vog oru` ja u cr no gor skoj voj -

sci za me ni ti ak tu el nu „Za sta vi nu“ au to mat -

sku pu {ku M-70 ka li bra 7,62 mm.

Za ovu go di nu pred vi |e na je i na bav ka

no vih sred sta va li~ ne za {ti te i ve ze, mu ni -

ci je, tran sport nih i te ren skih vo zi la, a i

vi {e na men skih he li kop te ra, za ko je je u naj -

u oj kon ku ren ci ji ru ski mo del Mil Mi-171.

N. B.

isto

ri

pro jek to va nog la kog bor be nog avi o na. U po -

~et nim pla no vi ma on je na zi van par ti zan,

ali je vr lo br zo, 1959. go di ne, pre i me no -

vao u kra guj.

Razvoj

Ta da {wim pla no vi ma pre na o ru a wa

vi da pred vi |a lo se, za vi sno od iz bo ra

osta lih le te li ca, da se pro iz ve de od 200

do 300 kra gu ja. U jed noj od stu di ja on se

pred sta vqa kao „ma sov ni na rod ni avi on".

Pla ni ra no je da ima mo tor le o ni das (Le o -ni das), sna ge 400 KS, uni fi ci ran sa he li -

kop te rom S-55, za ko ji se ta da uzi ma la li -

cen ca, ili da se al ter na tiv no na ba vi po -

go dan mo tor od 300 KS. Tra e no je da ima

je dan ili dva mi tra qe za ka li bra 12,7 mm

i da no si dve avi on ske bom be od 50 ili

100 kg, dve ra ke te HVAR od pet in ~a (127

mm) ili ~e ti ri do {est la kih ra ke ta. Na

ob li ko va we avi o na uti ca la su i ne ka sa -

vre me na re {e wa, na ro ~i to ame ri~ ki la ki

bor be ni avi on fle ~er FD-25 (Fletcher).

15. avgust 2008.50

Pro tiv ge ril ski avi o ni ka kvi

su razvijani za ame ri~ ke oru -

`a ne sna ge pe de se tih go di na

bi li su uzor za la ki

bor be ni avi on kra guj, na me wen raz vo ju ge ril skih

eska dri la u rat no do ba.

Iz ra |e na su 43 pri mer ka

ko ja su ima la neo bi ~an put

– bi li su u sa sta vu la kih

bor be nih eska dri la, slu i li

za obu ku re zer vnih pi lo ta,

ko ri {}e ni u bor be nim

za da ci ma za vre me ra ta...

Ne ki od kra gu ja jo{ uvek

le te na ae ro mi tin zi ma

{i rom sve ta.

L A K I B O R B E N I A V I O N J - 2 0 K R A G U J

Stra te gi ja „Op {te na rod nog od bram be -

nog ra ta” iz 1959. go di ne uve li ko se

od ra zi la na pla no ve or ga ni za ci je i

raz vo ja JNA. Na osno vu tog do ku men ta

po ste pe no su stvo re ne broj ne sna ge

pa siv ne re zer ve kao paralelni deo oru a -

nih sna ga. One su se ak ti vi ra le u ra tu. Kao

uzor za ta kvu pa siv nu re zer vu po slu i la su

is ku stva iz par ti zan skog ra ta, kao pri mer

to tal ne od bra ne. Jed na od po sle di ca tog

stra te {kog mo de la bi li su pla no vi za rat -

ni raz voj eska dri la pred vi |e nih za pri me -

nu sa ma lih trav na tih le ti li {ta u bli zi ni

ili ~ak u du bi ni pro sto ra pod kon tro lom

pro tiv ni~ kih sna ga. To je tre ba lo da bu du

ge ril ske la ke bor be ne eska dri le, u ra tu

po pu we ne pi lo ti ma iz re zer vnog sa sta va.

Na po ~et ku su u eska dri la ma la ke

bor be ne avi ja ci je (ela ba ili el ba), ka ko

gla si zva ni ~an na ziv tih sa sta va, ko ri {}e -

ni {kol ski avi o ni utva 213, a za tim so ko

522. Oni su bi li sa mo pri vre me no re {e -

we, do uvo |e wa u na o ru a we na men ski

Ka da je 1961. go di ne u Va zdu ho plov nom

teh ni~ kom in sti tu tu u @ar ko vu po kre nut pro -

jekt ni za da tak P-2, ali jas kra guj, zah te vi su

re de fi ni sa ni i pri la go |e ni ame ri~ kom mo -

to ru od 340 KS laj ko ming (Lyco ming) GSO-480B1A6. Na osno vu pro ce na o ras tre si tom

raz me {ta ju avi o na i ko ri {}e wu trav na tih

po let no-slet nih sta za (PSS), du i ne oko

250 me ta ra, tra e no je da se pro jek tu je pot -

pu no me tal ni ni sko kri lac, jed no sed, sa fik -

snim to~ ko vi ma i gu ma ma ni skog pri ti ska.

Osim va tre ne po dr {ke, ge ril ski avi on tre -

ba lo je da se ko ri sti ti za bor bu pro tiv ver -

ti kal nog ma ne vra pro tiv ni ka.

Pro ce wi va lo se, po uzo ru na is ku stva

iz lo kal nih ra to va u In do ki ni, Al i ru i

Ma la ji, da }e ge ril ske je di ni ce stal no

ugro a va ti he li kop te ri i da }e u tim okol -

no sti ma i avi on re la tiv no ma le br zi ne kr -

sta re wa mo }i da iza |e na kraj sa de san ti -

ma pro tiv ni ka.

U iz bo ru stre qa~ kog oru` ja pre vag nu -

la je ide ja da se kraguj ko ri sti za bor be no

uz ne mi ra va we i da mo e ima ti ma li ka li -

bar, ali ve }u ko li ~i nu mu ni ci je. Za to su u

kri la avi o na ugra |e na dva mi tra qe za ka -

li bra 7,7 mm kolt-bra u ning Mk II (Colt-Bro -wing), sa po 650 me ta ka. Dva pot kril na no -

sa ~a pred vi |e na su za pod ve {a va we dve

ra zor ne avi on ske bom be pre ma iz bo ru

FAB-50, FAB-100, ili pla me ne avi on ske

bom be od 150 li ta ra, ili ka se te sa par -

~ad nim avi on skim bom ba ma od 2,4 ili 16

kg ili, al ter na tiv no, dva lan se ra za po 12

ne vo |e nih ra ket nih zr na FFAR-2,75

(VRSS-69,8 mm), ka kve su ko ri {}e ne na

mla znim lov ci ma pre sre ta ~i ma F-86D. Na

dve {i ne za ra ket no na o ru a we pod ve {a -

va le su se dve ne vo |e ne ra ke te HVAR. Ni -

{an ski ure |aj PBP-1b pred sta vqa stan -

dard bor be nih avi o na So vjet skog Sa ve za

iz vre me na Dru gog svet skog ra ta.

Pro jek tan ti iz @ar ko va ni su ima li

ve }ih pro ble ma u raz vo ju. U RV i u fa bri ci

„So ko” iz Mo sta ra do bi li su za da tak da

iz ra de dva pro to ti pa. Pr vi kra guj sa evi -

den ci o nim bro jem 30001 po le teo je 21.

novem bra 1962, a dru gi – 30002, ~e ti ri

me se ca ka sni je. Oba pro to ti pa pro {la su

pro ve re u Va zdu ho plov nom opit nom cen tru

i na osno vu so lid ne oce ne mo gu} no sti,

pred u ze te su pri pre me za se rij sku pro iz -

vod wu. Do du {e, u RV i PVO su se pre do mi -

sli li i pro ce ni li da }e se ri ja od 14 pri -

me ra ka bi ti sa svim do voq na za po pu nu jed -

ne eska dri le.

Pr va ~e ti ri avi o na su mar ta 1967.

iz „So ko la” pre da ta Va zdu ho plov nom opit -

nom cen tru, a iz ru ku opit nih pi lo ta do -

{li su po sle me sec da na u sa stav 460. ela -

ba iz 82. avi ja cij ske bri ga de (abr), ba zi -

ra ne na ae ro dro mu Cer kqe. Do kra ja ju la

1967. u tu eska dri lu pri sti gli su po sled wi

iz se ri je avi o na sa evi den ci o nim bro je vi -

ma od 30101 do 30114. Oni su do bi li in -

ter nu ozna ku vi da J-20, pr vu iz se kven ce

za ju ri {ne avi o ne.

Upotreba u JNA

Mla zni avi o ni J-21, ja streb, uve de ni

su 1973. go di ne u 460. ela bu, ko ja se od re -

kla svih J-20 u ko rist 467. ela be. Ta je di -

ni ca se do ta da vo di la sa mo kao re zer vna

eska dri la, pred vi |e na pla nom rat nog raz -

vo ja u sa sta vu 82. abr. Deo pri pad ni ka

460. ela ba u{ao je i u no vo for mi ra nu

466. ela ba sa avi o ni ma 522, ta ko |e iz sa -

sta va 82. abr. Ona je pre na o ru a na na J-

20 po ~et kom je se ni 1976, ka da su na ae o -

ro drom Lu~ ko pri sti gli pr vi J-20.

Sre di nom se dam de se tih go di na avi o -

ni 522, do ta da ko ri {}e ni za obu ku u~e ni -

ka [ko le re zer vnih ofi ci ra avi ja ci je

([ROA) i tre na u re zer vnih pi lo ta, pri -

ma kli su se za vr {et ku ka ri je re. Za to je iz

„So ko la” na ru ~e no 27 J-20, de set go di na

po sle za vr {et ka pro iz vod we pr ve se ri je!

Oni su do bi li ozna ke u se kven ci od 30131

do 30157 i tre ba lo je da do |u u tre na ne

eska dri le i u 462. ela ba iz sa sta va VVA,

ba zi ra ne na ae ro dro mu Tu zla. Tu su se ob -

u ~a va li u~e ni ci [ROA.

Pi lo ti stal nog sa sta va te eska dri le

po ~e li su no vem bra 1976. da le te na ae -

ro dro mu u Ze mu ni ku, na po zajm qe nim J-20.

To kom pro le }a 1977. tri na est no vih J-20

pri mqe no je u 462. ela ba. Sle de }ih se dam

„So ko” je pre dao u 466. ela ba iz 82. abr,

a isto to li ko pre o sta lih u ju lu 1977. pri -

vre me no je pri mqe no u 462. ela ba, ali su

u ok to bru pre le te li iz Tu zle na ae ro drom

Le ta 1968. avi on J-20 ve} je do -

bio „rat ni” za da tak: po sle in va zi je

sna ga Var {av skog pak ta na ^e ho slo -

va~ ku, av gu sta 1968, u JNA su pred u ze -

te broj ne ak tiv no sti u okvi ru od bram -

be nih pri pre ma, na zva nih ve ba „Ava -

la". Od 460. ela ba o~e ki va lo se da

dej stvu je po even tu al nom is kr ca nom va -

zdu {nom de san tu i da, na kon to ga, po -

dr a va ju KoV na po mo} nom prav cu

Ptuj–Ce qe–Qu bqa na. U tom tre nut ku je

u eska dri li bi lo 11 avi o na u let nom

sta wu. ^e ti ri je tre ba lo po pra vi ti, a

je dan se za te kao u Re mon tu u za vo du

„Be o grad” u Ze mu nu. U to vre me su J-20

in te ziv no le te li. Pro sek po jed nom

avi o nu u 1968. go di ni iz no sio je 130

~a so va na le ta.

„Ratni” zadatak

Prvi prototip aviona

Pan ~e vo i uvr {te ni su u 461. ela ba 98

abr.

Na osno vu na red be pot pi sa ne 1978, u

Ko man di vi da su pre pro iz vod we do dat nih

le te li ca J-20, eska dri le sa J-20 iza {le

iz sa sta va 82. i 98. abr i di rekt no su pot -

~i we ne ko man da ma kor pu sa: 466. ela ba i

467. ela ba pre me {te na na ae ro drom Br -

nik, pot ~i we ne Pe tom va zdu ho plov nom kor -

pu su iz Za gre ba, a 461. ela ba Pr vom va -

zdu ho plov nom kor pu su iz Ni {a.

Sa tim pro me na ma za vr {io se pro ces

za me ne 522 sa J-20 na za da ci ma obu ke re -

zer vnog sa sta va. U 462. ela ba pro vo di la

se le ta~ ka obu ka re zer vnih pi lo ta na J-20

i V-51. Iz Tu zle su od la zi li u osta le eska -

dri le na sta i ra we pre pro mo ci je u ~in

re zer vnog pot po ru~ ni ka avi ja ci je. Po sle

za vr {et ka [ROA oni su odr a va li tre na -

`u u jed noj od tri eska dri le, za vi sno od me -

sta gde su re zer vi sti `i ve li. La ke bor be -

ne eska dri le pro vo di le su i obu ku re dov -

nog sa sta va za ju ri {na dej stva na sla bi je

bra we ne ob jek te na kop nu, u po voq nim me -

te o ro lo {kim uslo vi ma (da wu) u sa sta vu

ode qe we, u su mrak i u svi ta we u sa sta vu

pa ra. Obu ka se na go di {wem ni vou pla ni -

ra la ta ko da pi lo ti stal nog sa sta va le te

60 ~a so va na J-20 i V-51, a re zer vni pi -

lo ti iz rat nog raz vo ja je di ni ce ima li su

pla ni ra ni na let od 30 ~a so va. Za pi lo te

re zer vnog sa sta va, pre ma pla nu Ko man de

vi da, pred vi |a lo se 15 ~a so va na le ta.

Od 461. i 462. ela ba se, pre ma na -

red bi iz 1979, o~e ki va lo da ob u ~i pi lo te

sta l nog sa sta va za in stru men tal no i no} no

le te we po je di na~ nim avi o nom. Te go di ne

su, pre ma for ma cij skom sa sta vu, ~e ti ri

eska dri le tre ba lo da ima ju 48 J-20, dva -

na est avi o na za eska dri lu. Stvar ne pri li -

ke su bi le 85 od sto po pu ne, od no sno 41

avi on. Sa mo se 462. ela ba zbog po tre ba

obu ke odr a va la na pu noj po pu ni, a u

Pan ~e vu se na la zi lo sa mo se dam avi o -

na. U pro se ku se, za pr vih de set me se ci

go di ne (sta ti sti ka se za ana li zu za tva -

ra la 31. ok to bra), po avi o nu le te lo

99 ~a so va.

Eska dri le J-20 ni su se odr a le

du e vre me. Pr vo se 1981. go di ne

ras for mi ra la 461. ela ba. Avi o ni J-20

oti {li su u pre o sta le eska dri le, ali su i

one bi le pod uda rom mo der ni za ci je. Uki nu -

te su 1982. go di ne eska dri le la kih bor be -

nih avi o na ra di for mi ra wa no vih eska -

dri la bor be nih he li kop te ra HN-42M (SA-

341H ga ze la).

Pi lo ti i teh ni~ ki ka dar pro {li su

pre o bu ku sa J-20 na HN-42M. Na red bom ko -

ju je pot pi sao sa ve zni se kre tar za na rod nu

od bra nu od 15. apri la 1982. isto vre me no

su ras for mi ra na 466. ela ba i for mi ra na

711. po he na ae ro dro mu Lu~ ko. Od 1984.

go di ne ras for mi ra na je i 467. ela ba.

Svi pre o sta li svi o ni J-20 kon -

cen tri sa ni su u 462. ela ba, gde je na -

sta vqe na obu ka u~e ni ka [ROA. Sre -

di nom osam de se tih ras ho do va ni su

avi o ni J-20 iz pr ve se ri je, a na ae -

ro dro mu Tu zla le te lo je pro se~ no 24

do 25 avi o na, dvo stru ko vi {e od for -

ma cij skih po tre ba. Pro se~ no se le te lo

oko 70 ~a so va po avi o nu sva ke go di ne.

Od lu ka da se od 40. kla se, pri -

mqe ne na obu ku 1988, obu ka re zer vnih

Na ve li kim ma ne vri ma „Slo bo da-

71”, odr a nim ok to bra 1971, u at mos -

fe ri me |u na ci o nal ne kri ze u SFRJ,

ko ri {te no je tri na est avi o na J-20. To -

kom ve be ima li su 36 ~a so va na le ta u

32 le ta.

Manevri

Avi on J-20 se po ka zao kao re la -

tiv no bez be dan. Ne ko li ko ude sa zbog

ot ka zi va wa teh ni ke za vr {i lo se sa mo

sa ma te ri jal nim {te ta ma. U dve ka ta -

stro fe ana li zom okol no sti pro ce we no

je da su uz ro ci gre {ke pi lo ta. U pr vom

slu ~a ju, 8. sep tem bra 1973, ka pe tan

Alojz Se me iz 467. ela be pre vu kao je

avi on i uda rio u tlo.

U~e nik [ROA Ni ko la Po po vi}, 3.

sep tem bra 1977, pri li kom ga |a wa na

po li go nu ni je iz vu kao iz na pa da avi on

30134.

Dva avi o na 30111 i 30133 ras ho -

do va na su po sle pri nud nih sle ta wa,

zbog {te ta ko je su pre va zi la zi le ren ta -

bil nost po prav ke.

Udesi

Ispitivawe „kraguja” sa skijama

pi lo ta pro vo di na mla znom avi o nu N-60

(G-2)u~i ni la je J-20 su vi {nim avi o nom u

in ven ta ru RV i PVO. Po sle za vr {et ka le -

ta~ ke obu ke 39. kla se [ROA, po ~et kom je -

se ni 1988, ra s for mi ra la se 462. ela ba,

a avi o ni J-20 pre da ti su 399. ba zi u Tu -

zli. Tu su sa mo pri vre me no za dr a ni – do

pri mo pre da je eska dri la ma Te ri to ri jal ne

od bra ne (TO). No vem bra 1988. pet avi o na

pre da to je zbir ci Mu ze ja va zdu ho plov stva

u Be o gra du.

Obuka rezervnih pilota

Pre ma pla no vi ma rat nog raz vo ja, u

sa sta vu TO for mi ra ne su je di ni ce od avi o -

na iz ae ro klu bo va i ci vil nih pred u ze }a.

Ka da su J-20 iz Tu zle po sta li vi {ak za RV i

PVO, vo di lo se ra ~u na o to me da su tim

avi o ni ma pre o sta le sto ti ne ~a so va re sur -

sa. Za to su pre me {te ni u sa stav TO za tre -

na u re zer vnih pi lo ta u mi ru, od no sno

bor be ne za dat ke u ra tu. Za eska dri lu pod -

re |e nu R[TO Cr ne Go re iz 399. vb, ok to -

bra 1988, pre u zeo je pet avi o na J-20, a

mar ta sle de }e go di ne jo{ tri. Za TO Slo -

ve ni je iz dvo je no je dva na est J-20, ko ji su

pre le te li na ae ro drom Br nik ju na i ju la

1989. go di ne.

Pi lo ti iz ae ro klu bo va bi li su iz u zet -

no za in te re so va ni da le te na pra vom bor -

be nom avi o nu i za to su re la tiv no ~e sto

odr a va ne ve be u obe eska dri le.

Zbog ri zi ka da se TO is ko ri sti kao na -

ci o nal na oru a na si la u gra |an skom ra tu,

od lu kom vla de od 14. ma ja 1990. na o ru a -

Ba taj ni ce do bi lo za da tak da pre ba ce avi o -

ne na bez bed no me sto. Oni su od 10. do 13.

ju na pro {li kroz pre o bu ku za J-20 u cr no -

gor skoj eska dri li TO. Sa dva Mi-8 pi lo ti i

za {tit ni ca iz 63. pa do bran ske bri ga de is -

kr ca li su se 20. ju na na Br nik i po sle 12

mi nu ta po le te li su sa {est J-20. Avi o ni su

23. ju na pre le te li na ma loj vi si ni u ra dio-

ti {i ni sa ae ro dro ma Cer kqe, do Bi ha }a,

Puwewe lansera nevo|enih raketnih zrna

we tih sa sta va tre ba lo je da se sta vi pod

kon tro lu JNA. To se od no si lo i na avi o ne J-

20 sa ae ro dro ma Br nik. Oni su osta li unu -

tar de la ae ro dro ma ko ri {}e nog za po tre be

RV i PVO, ali su, u da ni ma pred po ~e tak

kon flik ta, pro ce ne uka zi va le na to da }e

ma ne var ske sna ge TO Slo ve ni je po ku {a ti da

uzmu avi o ne i ti me stvo re bor be nu eska dri -

lu. Za to je {est pi lo ta iz 252. eska dri le iz

54

Tu zle, i na kra ju do Ba taj ni ce i uvr {te ni su

u 252. eska dri lu.

U rat nim me se ci ma ni su bi li po treb -

ni i za to su osta li pri ze mqe ni na trav na -

toj po vr {i ni ae ro dro ma. Avi o ni iz cr no -

gor ske eska dri le ko ri {}e ni su za za dat ke

va tre ne po dr {ke je di ni ca Dru ge ope ra tiv -

na gru pe. U sa sta vu eska dri le, po ~et kom je -

se ni 1991, bi lo je je da na est J-20. Pro se~ -

no su dnev no na za dat ke va tre ne po dr {ke

le te la ~e ti ri avi o na. Sa bor be nog za da -

ta ka 2. ok to bra 1991. go di ne ni je se vra -

tio re zer vni po ru~ nik Alek san dar Si mo -

vi} sa avi o nom J-20 broj 30141. Ve ro vat -

no su ga gre {kom po go di li iz tro ce va ca 20

mm pri pad ni ci TO Cr ne Go re, iz nad Ko na -

va la kod se la Gu wi ne. Sta ti sti ka rat ne

1991. ka e da je u RV i PVO bi lo 18 avi o -

na J-20, da je wih se dam le te lo i ostva ri -

lo na let od 95 ~a so va i 15 mi nu ta.

Po sle po vla ~e wa fe de ral nih sna ga

na pro stor no vo for mi ra ne SRJ 1992. go -

di ne, je da na est avi o na J-20 na {lo se u

252. eska dri li, a u Cr noj Go ri je osta lo

se dam, i oni su po ve re ni na odr a va we

172. abr. Le te li su vr lo ret ko: to kom ~i -

ta ve 1992. go di ne J-20 ima li su 33 le ta,

sa de vet ~a so va i pe de set mi nu ta na le ta.

Po no vo su po le te li 1994. go di ne za po tre -

be fil ma „An der gra und". Ku stu ri ci su bi le

po treb ne sce ne na le ta ne ma~ kih avi o na i

za to su se iz nad Ka le meg da na po ja vi li J-20

sa ozna ka ma Luft va fe.

U vre me ve li kog ~i {}e wa ae ro dro ma

1996. go di ne, ka da su pro da va ni vi {ko vi

avi o na, vla sni ke je pro me ni lo i po sled wih

se dam J-20 iz RV i PVO. Avi o ni su pre ve -

ze ni na ka mi o ni ma do Ve li ke Bri ta ni je i

pre da ti pri vat nim ko ri sni ci ma uz po sre -

do va we Mu ze ja. Je di ni pri me rak za dr an u

Be o gra du, sa evi den ci o nim bro jem 30136,

po stao je pr vi avi on re gi stro van kod na {ih

ci vil nih vla sti u ka te go ri ji old taj me ra. Sa

tim avi o nom otvo ren je no vi niz u re gi stru

YU-YAA.

To kom agre si je Se ver no a tlant skog sa -

ve za avi on 30136 za te kao se u re mont nom

za vo du MOST u Ba taj ni ci, ali je pre i veo

rat sa lak {im o{te }e wi ma i da nas jo{

uvek le ti.

De se tak avi o na pro da to je pri vat nim

vla sni ci ma u Ve li koj Bri ta ni ji i Fran cu -

skoj – sa ozna ka ma biv {eg RV i PVO, sa pe -

to kra kom i pla vo-be lom ron de lom le te na

svet skim ae ro mi tin zi ma.

Alek san dar RA DI]

na me na: la ki bor be ni avi on sa jed nim ~la nom

po sa de

pogonska grupa: mo tor laj ko ming

GSO-480B1A6 (Lyco ming), sna ge 235 kW (340 KS)

di men zi je:

– raz mah kri la 10.550 mm

– du i na aviona 8.026 mm

– vi si na 3.040 mm

po vr {i na kri la: 17me ta ra2

ma se: po let na ma sa sa pi lo tom, go ri vom i

mu ni ci jom za mi tra qe ze 1.424 kg

po let na ma sa sa 2 h FAB-100 i 2 h HVAR-5 1.746 kg

Per for man se:

mak si mal na br zi na na ni vou mo ra 275 km/~

mi ni mal na br zi na sa za kril ci ma 88 km/~

du i na po le ta wa sa tra ve

do vi si ne od 15 m sa maks. ma som 400 m

du i na sle ta wa na tra vu sa vi si ne od 15 m 345 m

Na o ru a we: dva mi tra qe za ka li bra 7,7 mm

kolt-bra u ning Mk II sa 2 h 650 me ta ka, dva no sa ~a

za avi on ske bom be ili lan se re ne vo |e nih ra ket -

nih zr na i dve lan sir ne {i ne za ne vo |e ne ra ke te

Takti~ko-tehni~ke odlike

Avion J-20 iz 76. eskadrile

Snim

io: M

. Risti}

Deo avi o na J-20 za te kao se u Re pu -

bli ci Srp skoj i Re pu bli ci Srp skoj Kra ji -

ni. Dva avi o na kr {te na kao Mi li} i Vu -

li} ko ri {}e na su u 76. avi ja cij skoj eska -

dri li VRSsa le ti li {ta kod Bra tu nca.

U sa sta vu RSK u 61. mje{ovitoj

eska dri li la kih bor be nih avi o na bi lo

je J-20 sa ae ro dro ma Bo ro vo Se lo i dva

J-20 sa Kor du na. Hr vat ska voj ska je to -

kom ope ra ci je „Olu ja” av gu sta 1995.

pro na {la dva avi o na na Kor du nu i oni

su po sta li rat ni plen.

Go di ne 1998. avi o ni J-20 po le ta li

su na bor be ne za dat ke u su zbi ja wu al -

ban ske po bu ne na Ko so vu sa le ti li {ta

kod me sta Kli na. Ti avi o ni pri pa da li su

eska dri li for mi ra noj pod kon tro lom

Re so ra dr av ne bez bed no sti Srbije.

Mili} i Vuli}

Jed na od neo stva re nih ide ja bi la je

da se is ko ri sti taj avi on za vu ~u je dri li -

ca u ae ro klu bo vi ma. Za tu na me nu pred -

la ga no je da se iz vor ni mo tor za me ni mo -

to rom Val ter Mi nor 5-III. U VOC-u su

ispitivane mogu}nosti kraguja kao poqo-

privrednog aviona i lakog transportnog

aviona sa potkrilnim kontejnerima za

prevoz tereta ili qudi.

Neostvarena ideja

55

Nekome je Bog dao mnogo dece i obavezu

da qubav jednako rasporedi svima, nikome

da ne pretekne a svima bude potaman.

Kada je jedno dete u roditeqa, onda ose}awa

nemaju kud. Ono je obasuto najve}om pa`wom,

brigom. U wega se polaù sve nade. Postaje

jedina preokupacija majke i oca. I tako te~e

ìvot... Sudbina je, me|utim, ne{to drugo.

Naj~e{}e milostivo blagodarna, naj~e{}e

oprezna do mere krajwih preispitivawa,

ponekad okrutna do nesnosnog bola.

U narodu postoji neoprezni stereotip da su

jedinci razmaèni, uquqkani u komoditet koja

ra|a lewost, nebri`ni prema roditeqima...

Naravno, ima sijaset ovakvih i onakvih primera,

a moèmo ih beskrajno navoditi, sve zavisi {ta

èlimo da dokaèmo. Moèmo sve, osim da dajemo

kona~an sud. Ko bi i smeo tako ne{to?

Najdaqe {to moèmo i}i jeste (po)jedinac

kao pojam, vojnik u smislu odrednice ~asti i rat

predstavqen za krajwu ta~ku isku{ewa. Prostor u

tom trouglu je poqe izazova, straha, opasnosti...

Na tom prostoru na{li su se mnogi i ne znamo

wihove pri~e. Verovatno su te{ke, ali imaju

sre}an kraj. Jedna je druga~ija od ostalih...

Iskusili smo dobro {ta se sve doga|alo onog

te{kog prole}a 1999. godine. Numerolozi kaù,

prokletstvo tri ista broja na kraju, ko bi ga znao.

Svako ko je onda nosio uniformu pamti kako se

ose}ao. I prethodne jeseni je mirisalo na rat, pa

su roditeqi sa zebwom ispra}ali sinove u vojsku.

Kada su po~ele da gruvaju bombe i vitlaju

krstare}e rakete, znali su da „traè” wihove

ìvote. Uàsan ose}aj...

J

edan od wih, Denis \uri} iz Prokupqa,

jedinac u Ivanke i Zorana, odli~an student

medicine, obukao je vojni~ku uniformu u

vreme kada se moralo „na stra{nom mestu

postojati”. Niko mu nije predlagao da na|e na~in

kako bi odloìo odlazak na odsluèwe vojnog

roka. U svesti \uri}a nije bilo mesta za takvu

kalkulaciju, niti bi to wihov sin prihvatio.

Poznat kao u~tiv mladi}, vedar, briàn sin i

sjajan drug, omiqen u svojoj generaciji, bio je uzor

mnogima. Nijedna odlika opu{tenog jedinca nije

se vezivala za wega, osim {to je pa`wa prema

roditeqima, posebno ne`nost koju je ispoqavao

za majku deo wegove plemenite prirode.

Odlika{ od prvog osnovne, |ak generacije.

Od diplome lekara delilo ga je nekoliko ispita,

koje bi sigurno poloìo da je sluìo vojni rok u

vreme kada nije bilo rata.

Povremeno, kada su to okolnosti

dozvoqavale, ~uo s roditeqima i u svakoj poruci

zvu~ao je vedro, s nagla{enom molbom da ne

brinu. U ratu, kaù oni koji su se smrti

nagledali, ginu najboqi. Ako je za utehu... Poginuo

je onako kako ginu pravi vojnici, ~asno, na

poloàju, pritekao je drugu u nevoqi…

Vest da je Denis poginuo 17. aprila 1999.

u Murinu oduzela je dah Ivanki i Zoranu.

Od tada su prestali da postoje. Zanemeo je

~itav prokupa~ki kraj...

Prolazile su godine, a u ku}i zarobqenoj

tugom samo je titrao osmeh na slici vojnika.

Kao zavet roditeqima da u~ine ne{to, pomognu

onako kako bi on, zacelo, pomagao qudima kao

lekar. Ne bi im dao da o~ajavaju ceo ìvot,

ve} da se pokrenu. On je upravo bio takav,

radan, energi~an, naklowen humanitarnom radu.

Pomagao je svima od detiwstva. Onima

koji su zastajali pred te{kim {tivom ili

vr{wacima koji su imali mawe od wega.

Nije se nikada mirio s nepravdom bilo koje

vrste. Prezirao je silu...

D

ugo su \uri}i razmi{qali {ta bi to bilo

po voqi wihovog sina? Odlu~ili su se

da stipendiraju u~enike i studente svoje

op{tine. Mnogi su zbog Denisa upisali medicinu.

Svake godine nagra|uju |aka generacije, uru~uju mu

nov~anu nagradu i plaketu koja nosi ime

wihovog sina.

Gospo|a Nade`da Pribak, direktor osnovne

{kole „Nikodije Stojanovi} – Tatko”, nema re~i

kojima bi opisala dobro~instvo Denisovih

roditeqa. Motivacija u~enika da dobiju

priznawe je ogromno. Popravio se uspeh u {koli,

a dobitnik diplome je mali junak kraja.

To je podsticaj da porastu u radne i odgovorne

qude. Na po~asnoj tabli {kole istaknuti su

portreti dosada{wih dobitnika diplome

s Denisovim likom. Na wihovim licima

osmeh i ponos. Ima li boqeg priznawa

za male qude?

Svoju humanu misiju \uri}i }e ~initi

dok su ìvi. Ne, oni nisu bogati qudi, nemaju

firme, poslovne prostore, nasledstvo s kojim

ne znaju {ta }e. Naprotiv, oni su skromni qudi

velikog srca, koji kaù da su Ivankina penzija

prosvetnog i Zoranova plata medicinskog radnika

za wih mnogo. Zato odvajaju za generacije

koje dolaze. Ivanka je izvela mnoge generacije

na put, darivala im je ne samo znawe nego

dobrotu, u~ila ih kako da postanu pravedni

i ~estiti. Upravo na na~in kojim je svom sinu

utirala put u ìvot. Zoran je na svom radnom

mestu mnogima spasao ìvot, na{ao im se

kada je bilo najpotrebnije.

Delo roditeqa sina jedinca jeste vojniku

na ~ast.

SAgalerije

Pi{e

Branko KOPUNOVI]

VOJNIKU NA ÂST

15. avgust 2008.

G O R S K A S L U @ B A S P A S A V A W A

56

G

ru pa tu ri sta pe {a ~i la je ka wo nom Mi le {ev ske re ke,

ka da je po ~e la olu ja pra }e na ve trom, ki {om i gro mo vi -

ma. U jed nom tre nut ku sa li ti ca ka wo na od va li le su se

ve li ke gro ma de ka me wa i po vre di le ne ko li ko qu di. In -

for ma ci ja o ne sre }i sti gla je do gru pe hra brih mla di -

}a, ko ji su kre nu li u po mo}, upr kos ne vre me nu i ne pri -

stu pa~ nom te re nu. Ima li su sa so bom po treb nu opre mu i

ubr zo su sti gli do une sre }e nih tu ri sta. Pru i li su pr vu po -

mo} de ~a ku sa te om po vre dom gla ve i no ge, sme sti li ga na

no si la i tran spor to va li do vo zi la hit ne po mo }i. Osta li

tu ri sti su se, za jed no sa wi ma, bez bed no vra ti li na po la -

zno od re di {te i tek ta da sa zna li da su im po mo} pru i li

pri pad ni ci Gor ske slu be spa sa va wa. Bi la je to sa mo jed na

od ak ci ja slu be, o ko joj jav nost sa zna ne {to vi {e sa mo ka -

da se do go de ve li ke ne sre }e i tra ge di je.

POSLEDWUGRO@EN

Ak ci ja ma spa sa va wa

uma we ni su ne po voq ni

efek ti ne sre }a,

sma wen broj po vre da

i in va lid no sti, ali

i ubr zan opo ra vak

po vre |e nih. U vi {e

na vra ta pri pad ni ci

Gor ske slu be

spa sa va wa su,

u dra ma ti~ nim

okol no sti ma,

spa sa va li i qud ske

`i vo te. To sa zna we

naj ve }a je na gra da

za sve na po re, ri zi ke

i po r tvo va nost

gor skih spa si la ca.

.

ZA[TITA

Gor ska slu ba spa sa va wa je do bro voq na i ne pro -

fit na or ga ni za ci ja, spe ci ja li zo va na za spa sa va we i po mo}

qu di ma na ne pri stu pa~ nom te re nu i u te {kim vre men skim

okol no sti ma. Pri pad ni ci slu be ko ri ste po seb nu opre mu, a

u ra du pri me wu ju spe ci fi~ na zna wa i ve {ti ne. An ga u ju se

pri li kom raz li ~i tih ne sre }a u pla nin skim pod ru~ ji ma, ste -

na ma, pe }i na ma, str mim i te {ko pro hod nim te re ni ma, u ne -

po voq nim i te {kim vre men skim uslo vi ma – sneg, hlad no }a,

led i ma gla.

I za po mo} u ur ba nim sre di na ma, na vi so kim objek -

ti ma, u tu ne li ma, pri li kom ne sre }a kod eks trem nih spor to -

va po put pa ra glaj din ga, brd skog bi ci kli zma, ori jen ti rin ga

ili raf tin ga, ali i u slu ~a je vi ma sa o bra }aj nih ne zgo da, an -

ga u ju se pri pad ni ci Gor ske slu be. Osim spa sa va wa i pru -

à wa pr ve po mo }i une sre }e ni ma, oni ra de na edu ka ci ji qu -

di i me ra ma pre ven ci je, ra di spre ~a va wa ne sre }a i ka ta -

stro fa na pla ni na ma i u ur ba nim uslo vi ma.

U Sr bi ji su Gor sku slu bu spa sa va wa osno va li is -

ku sni al pi ni sti 1956. go di ne, po ugle du na alp ske ze mqe.

We ni ci qe vi i za da ci mo di fi ko va ni su i uskla |i va ni pre -

ma po tre ba ma i mo gu} no sti ma na {e ze mqe. Da nas Gor ska

slu ba ima ne ko li ko sto ti na ~la no va, a me |u wi ma su is ku -

sni pla ni na ri, vi so ko gor ci, al pi ni sti, pa do bran ci, sport -

ski pe wa ~i, spe le o lo zi, ro ni o ci, ski ja {i i pa ra glaj de ri -

sti. ^la no vi ove ra va ju li cen cu sva ke go di ne ta ko {to po la -

ù te sto ve fi zi~ ke sna ge, po zna va wa al pi ni sti~ kih i spe -

le o lo {kih teh ni ka, pri me we ne me di ci ne i pru a wa pr ve

po mo }i.

POMO] U NEVOQI

„Na {i spa si o ci su po sled wa na da ugro e nim qu -

di ma” – ka e na ~el nik Gor ske slu be spa sa va wa Slo bo dan

@ar ko vi} – „za to {to na {a ak tiv nost po ~i we on da ka da

dru ge slu be osta nu bez od go va ra ju }ih re {e wa. Osnov ni

za da ci Gor ske slu be je su spa sa va we qud skih ì vo ta i po -

mo} u ne vo qi”.

Spa si o ci tre ba da bu du vr hun ski ob u ~e ni i u stal noj

kon di ci ji, jer su ak ci je u ko ji ma u~e stvu ju opa sne i ri zi~ ne.

Naj ~e {}e tre ni ra ju na Top ~i de ru, gde ima ste na po god nih za

us pi wa we i si mu li ra we spa sa va wa al pi ni sta, dok tre nin ge

spa sa va wa une sre }e nih u ur ba nim uslo vi ma iz vo de na vi so -

ko sprat ni ca ma. Ta ko se uve ba va ju za raz li ~i te spa si la~ ke

ak ci je – u op {tim pla nin skim uslo vi ma, na ure |e nim sta za ma,

u al pi ni sti~ kim uslo vi ma ste na, sne ga i le da, u spe le o lo {ko-

ro ni la~ kim uslo vi ma ja ma i pe }i na, ali i za iz vla ~e we po -

vre |e nih ili ugro e nih iz vi so kih zgra da.

Ak tiv no sti Gor ske slu be spa sa va wa od no se se naj -

~e {}e na spa si la~ ke ak ci je, ali i spa si la~ ka de ur stva, te

obez be |e we pla ni nar skih ak tiv no sti.

„Naj kom plek sni ji tip spa si la~ kih ak ci ja” – tvr di

Slo bo dan @ar ko vi} – „je ste spa sa va we po pri je mu po zi -

va za po mo}. Po ziv se pri ma u ba zi Gor ske slu be i spa -

si o ci re a gu ju tre nut no. Tom pri li kom od re |u je se vr sta

spa si la~ kog ti ma ta ko da mo e da iz ve de sve za dat ke neo -

p hod ne za ope ra ci ju spa sa va wa, ~ak i u naj kom pli ko va ni -

jim uslo vi ma”.

Una pre |i va we spa si la~ kih teh ni ka i me to da,

stva ra we i te sti ra we no vih uzo ra ka spa si la~ ke opre me,

raz ra da te o ret skih i hi po te ti~ kih pro ble ma pre tra ge,

spa sa va wa i pre i vqa va wa qu di u ne vo qi, ali i in for -

mi sa we i afir mi sa we bez bed nog pla ni na re wa, po na {a -

wa qu di u ur ba nim i pla nin skim ka ta stro fa ma i eko lo -

{ka za {ti ta na {ih pla ni na, ta ko |e spa da ju u de lo krug

ra da Gor ske slu be.

HU MA NA DI MEN ZI JA

Gor ska slu ba spa sa va wa deo je Pla ni nar skog sa -

ve za Sr bi je, a ra di po prin ci pi ma sa mo fi na si ra wa. Fi nan -

sij ska sred stva ko ri sti za raz voj gor ske slu be, ku po vi nu no -

ve i mo der ni je opre me, ali i tro {ko ve spa si la~ kih ve bi, ak -

ci ja i ob u ~a va wa. Na a lost, Re pu bli ka Sr bi ja ne ma za kon sku

re gu la ti vu za po slo ve za {ti te i spa sa va wa, ta ko da je sve pre -

pu {te no slu ~a ju i kre a tiv no sti Gor ske slu be. Sa ra |u je sa

in sti tu ci ja ma lo kal ne vla sti, re gi o nal nim {ta bo vi ma ci vil -

ne od bra ne, Mi ni star stvom unu tra {wih po slo va i sa sta vi ma

Voj ske Sr bi je.

Gor ska slu ba Sr bi je ~lan je Svet ske spa si la~ ke aso -

ci ja ci je IKAR, te u~e stvu je sa ino stra nim spa si la~ kim or ga -

ni za ci ja ma i gor skim slu ba ma Bu gar ske, Ru mu ni je Hr vat ske,

Bo sne i Her ce go vi ne, Ma ke do ni je i Slo ve ni je na za jed ni~ kim

tre nin zi ma i ope ra ci ja ma.

Spa si o ci Gor ske slu be an ga u ju se pe ri o di~ no i po

po zi vu. Zi mi su, to kom ce lo dnev nih de ur sta va, raz me {te ni

57

A NADAIMA

po ski ja li {ti ma Ko pa o ni ka, Div ~i ba ra, Zla ti bo ra i Sta re

pla ni ne. U 2006. go di ni pri pad ni ci Gor ske slu be spa sa -

va wa do bi li su pri zna we od Voj ske Sr bi je za spa sa va we

jednog stare{ine, ko ji je na ko pa o ni~ koj sta zi Du bo ka 1 uda -

rio gla vom u stub i do i veo te {ku po vre du. Spa si o ci su br -

zo sti gli, sa ni ra li po vre du i tran spor to va li po ru~ ni ka

~am cem za spa sa va we do am bu lan te, po sle ~e ga je pre ba ~en

na VMA i ope ri san. Ne dav no su spa si o ci iz ve li tro dnev nu

pre tra gu na Sta roj pla ni ni i pro na {li pla ni na ra, ko ji se

ni je vra tio po sle no} nog uspo na na Mi xor. Po sled wu zim sku

ak ci ju spa sa va wa iz ve li su kra jem fe bru a ra na pla ni ni

Trem. Ta da su obez be |i va li zim ski uspon pla ni na ra. Tom

pri li kom, tran spor to va li su po vre |e nog pla ni na ra na

im pro vi zo va nim no si li ma od gra wa, sa nad mor ske vi si -

ne od hi qa du me ta ra. Pri pad ni ci Gor ske slu be spa sa -

58

SPA SI LA^ KE AK CI JE

^la no vi Gor ske slu be zbri nu li su, u po sled -

we dve de ce ni je, pet hi qa da po vre |e nih. Sva ke go di ne

u~e stvu ju u de set do dva na est pre tra ga i spa si la~ kih

ak ci ja. Ne ke od ak ci ja do bi le su ve li ki pu bli ci tet u

jav no sti, po put spa sa va wa ru da ra iz rud ni ka Ibar,

spa sa va wa pre i ve lih i iz vla ~e wa te la mr tvih spe le -

o lo ga iz Ra va ni~ ke pe }i ne ili tra ga wa za ne ka da {wim

pred sed ni kom MOK-a Ar tu rom Ta ka ~em na Ko pa o ni ku.

Bi li su an ga o va ni i u to ku bom bar do va wa 1999. go -

di ne – iz vla ~i li su i spa sa va li za po sle ne iz ru {e vi -

na zgra de RTS i ki ne ske am ba sa de.

va wa ospo so bi li su po je din ce iz ski ja {kog cen tra na ko -

smet skoj pla ni ni Bre zo vi ca za tra ga we, spa sa va we i eva -

ku a ci ju sa ì ~a re.

U Gor sku slu bu spa sa va wa pri ma ju se oso be sta -

ri je od osam na est go di na, od re |e nih zna wa i ve {ti na. Za -

to se u Gor skoj slu bi ~e sto an ga u ju i sta re {i ne Voj ske

Sr bi je. Tre nut no je me |u ~la no vi ma Slu be naj vi {e stu -

de na ta, ali i 15 ofi ci ra i pod o fi ci ra Voj ske. Na jed nom

od po sled wih kur se va Gor ske slu be spa sa va wa naj bo qe

re zul ta te po sti gle su sta re {i ne ae ro dro ma Ba taj ni ca –

ka pe tan Ne nad Ni ko li} i po ru~ nik Ne nad Mi tro vi}.

Je dan od pri pad ni ka Voj ske Sr bi je sa naj du im

sta om u Gor skoj slu bi spa sa va wa, ko ji oba vqa po slo -

ve ra dio-na vi ga cij skog teh ni ~a ra, je ste sta ri ji vod nik

Dar ko Je re mi}, iz 204. avi ja cij ske ba ze. On je od 2005.

go di ne ~lan voj ne ski ja {ke re pre zen ta ci je i va i za jed -

nog od naj bo qih spa si la ca.

„Za Gor sku slu bu spa sa va wa” – ka e sta ri ji

vod nik Dar ko Je re mi} – „opre de lio sam se pr ven stve no

zbog we ne na me ne i za da ta ka ko je oba vqa, qu di ko ji u woj

ra de, ali i è qe da uvek po mog nem dru gi ma u ne vo qi. Uz

to, vo lim da pro vo dim vre me u pri ro di, ski jam i ba vim

se eks trem nim spor to vi ma”.

Pre ma re ~i ma na ~el ni ka Gor ske slu be Slo bo -

da na @ar ko vi }a, Slu bi je za efi ka sni ji rad po treb na

ma te ri jal na i or ga ni za cij ska po mo} dr a ve, ona ko ka ko

je to re gu li sa no u osta lim evrop skim ze mqa ma. Do sa da

te po mo }i ni je bi lo, ali se Gor ska slu ba ipak do ka za la

u broj nim ak ci ja ma spa sa va wa. Vi {e pu ta su we ni pri -

pad ni ci u dra ma ti~ nim okol no sti ma spa sa va li qud ske

ì vo te. To sa zna we naj ve }a je na gra da za na po re, ri zi ke

i po r tvo va nost gor skih spa si la ca.


DRA MA NA JA HO RI NI

O zna ~a ju Gor ske slu be spa sa va wa go vo ri do -

ga |aj ko ji se od i grao po ~et kom ja nu a ra na Ja ho ri ni.

Ta da je vi {e od 120 tu ri sta, uglav nom iz Sr bi je,

osta lo za gla vqe no na ì ~a ra ma zbog teh ni~ kog kva -

ra. Mom ci iz Gor ske slu ba spa sa va wa Olim pij skog

cen tra iz vla ~i li su jed nog po jed nog ski ja {a i bez -

bed no ih uà di ma i saj la ma spu {ta li na sneg, a za -

tim ih od vo zi li do pan si o na i ho te la. Dra ma na Ja -

ho ri ni po tvr di la je da po sto je ne sre }e i ude si ka da

su re dov ne bez bed no sne slu be ne mo} ne.

KA KO SE U^LA NI TI U GOR SKU SLU@BU?

Da bi se pri stu pi lo Gor skoj slu bi spa sa va wa

po treb no je, naj pre, po lo i ti uvod ni test i za vr {i ti po -

~et ni kurs za {ti te i spa sa va wa. Kan di da ti se mo gu pri -

ja vi ti li~ no ili na In ter net saj tu Gor ske slu be –

www.gss.org.yuwww.gss.org.yu.. Po eq no je da ima ju iz me |u 18 i 35

go di na, da su mu {kog po la, te da su od slu i li voj ni rok.

Bu du }i gor ski spa si o ci tre ba da zna ju da ski ja ju,

ali i ima ju zna wa iz spe ci ja li zo va nih obla sti – pla ni -

nar stva, al pi ni zma, spe le o lo gi je, ro we wa, slo bod nog pe -

wa wa, pa do bran stva, pa ra glaj din ga ili sport ske ori jen -

ta ci je.

Kurs za spa si o ce tra je dva me se ca – pre da va wa su

rad nim da ni ma, a uve ba va wa se or ga ni zu ju vi ken dom. Za -

vr {na pe to dnev na ve ba odr a va se na Ko pa o ni ku.

60

ZDRAVSTVO

15. avgust 2008.

SRP SKI VOJ NI SA NI TET U MI SI JI MI RA

Na ~el nik VMA ge ne ral-ma jor prof. dr Mi o -

drag Jev ti} pri mio je ~la no ve sa ni tet ske eki pe

Voj ske Sr bi je ko ji su od 10. no vem bra 2007. do

23. ju la 2008. bo ra vi li u DR Kon gu, u okvi ru mi -

rov ne mi si je Uje di we nih na ci ja. MO NUC je tre -

nut no naj ve }a mi rov na ope ra ci ja UN, u ko joj u~e -

stvu je ukup no 18.800 pri pad ni ka iz raz li ~i tih ze -

ma qa.

Ge ne ral Jev ti} je ~la no vi ma ti ma ~e sti tao

na uspe {no oba vqe nim za da ci ma i pu noj afir ma -

ci ji ospo so bqe no sti srp skog voj nog sa ni te ta u

okvi ru mi rov nih mi si ja, o ~e mu sve do ~i i ~i we ni -

ca da se upra vo na {em ti mu po ve ra va ju naj od go -

vor ni ji i naj slo e ni ji za da ci.

Sa ni tet ski tim Voj ske Sr bi je sa ~i wa va li su

vo |a ti ma pot pu kov nik dr Mar ko Ko vi ni}, hi rurg

iz Voj ne bol ni ce Ni{ ka pe tan dr Mi lan \o ki},

me di cin ski teh ni ~a ri sta ri ji vod ni ci De jan Stan -

ko vi} i Mi lan Mi {i}, te voj ni slu be ni ci Su za -

na Ili} i Ja dran ka Ko va ~e vi}.

To kom bo rav ka u Kon gu de se ti AMET tim je za osam i po me se ci iz veo 21 spe ci jal ni let

u tra ja wu od ukup no 318 sa ti i pre le teo 109.528 km. Pri pad ni ci ti ma me di cin ski su obez -

be |i va li i pra ti li spe ci jal nog am ba sa do ra UN, po zna tog glu ma ca Xor xa Klu ni ja.

EN DO VA SKU LAR NE PRO CE DU RE

PO STA LE STAN DARD NE

Kra jem ju la i po ~et kom av gu sta eks per ti VMA pod ne po sred nim ru ko vod stvom na ~el ni ka

ge ne ral-ma jo ra prof. dr Mi o dra ga Jev ti }a na sta vi li su sa uspe {nim spro vo |e wem pro gra -

ma en do va sku lar ne re kon struk ci je pro {i re wa tr bu {ne aor te. Ura |e no je pet no vih in ter -

ven ci ja, {to ukup no ~i ni se ri ju od 12 iz ve de nih pro ce du ra.

Na ve de ne in ter ven ci je spa da ju u naj sa vre me ni ji pri stup u zbri wa va wu ovih te {kih

obo qe wa krv nih su do va i na VMA je ova me to da uvr {}e na kao stan dard na ope ra tiv na pro -

ce du ra. U re a li za ci ji me to de an ga o va ni su stru~ wa ci Kli ni ke za va sku lar nu hi rur gi ju,

ane ste zi o lo zi i le ka ri In sti tu ta za ra di o lo gi ju VMA.

Po {to su na {i stru~ wa ci pot pu no ovla da li me to do lo gi jom iz vo |e wa ovih pro ce du ra,

VMA je do bi la ser ti fi kat ko jim se ve ri fi ku je ospo so bqe nost za pri me nu ove hi rur {ke me -

to de.

IN STA LI RAN NO VI

DI GI TAL NI MA MO GRAF

Na In sti tu tu za ra di o lo gi ju VMA pu {ten je u rad

di gi tal ni ma mo graf Ho lo gic Se le nia naj no vi je ge ne ra ci je,

~i ja }e pri me na, uz ob u ~e no oso bqe, obez be di ti mo} no

oru |e za bit ku pro tiv jed ne od naj te ih bo le sti sa vre me -

nog do ba – ra ka doj ke.

Pri me we na teh no lo {ka re {e wa na apa ra tu bit no

sma wu ju ra se ja no zra ~e we, omo gu }u ju bo qi kon trast

sli ke i po boq {a va ju di jag no sti~ ke re zul ta te za oko 30

po sto.

Pro ce du ra se iz vo di u lo kal noj ane ste zi ji, a pa ci -

jent ki wa je spo sob na da sa mo 15 mi nu ta na kon in ter ven -

ci je na pu sti ode qe we.

HI RUR GI JA KA TA RAK TE

Na Kli ni ci za o~ ne bo le sti VMA odr an je edu ka tiv ni kurs sa te mom „To ri~ na in tra -

o ku lar na so ~i va“. Kurs je deo obu ke le ka ra of tal mo lo ga za im plan ta ci ju to ri~ nih in tra o -

ku lar nih so ~i va, ko ja pred sta vqa ju no vi nu u hi rur gi ji ka ta rak te i ko ri ste se za ko rek ci ju

pre o pe ra tiv nog astig ma ti zma ve }eg od jed ne di op tri je ci lin dra.

Kli ni ka za o~ ne bo le sti VMA je pr va dr av na kli ni ka ko ja je za po ~e la ugrad wu ovih

so ~i va, {to }e omo gu }i ti po sti za we op ti mal nih re zul ta ta hi rur gi je ka ta rak te kod pa ci je na -

ta sa astig ma ti zmom. Edu ka tiv ni kurs je vo dio pu kov nik prof. dr Mi ro slav Vu ko sa vqe vi},

na ~el nik Kli ni ke za o~ ne bo le sti VMA.

RE ZUL TA TI

TRAN SFU ZI O LO [KE

SLU@BE

Za la ga wem ko lek ti va In sti tu ta za

tran sfu zi o lo gi ju VMA u pe ri o du od ja nu a -

ra do ju la ove go di ne pri ku pqe na je krv od

ukup no 11.000 da va la ca (5.720 li ta ra kr -

vi). U istom pe ri o du ci vil nim zdrav stve -

nim usta no va ma u Sr bi ji da li su 701 li -

tar kr vi, 131 li tar sve e za mr znu te pla -

zme i 16 li ta ra kon cen tro va nih trom bo -

ci ta.

Ce ne }i du go go di {wu otvo re nost VMA

u pru a wu me di cin ske po mo }i svim gra |a -

ni ma na {e ze mqe i okru e wa, Sa vez do -

bro voq nih da va la ca kr vi je sa svo jim udru -

`e wi ma u vi {e na vra ta uspe {no or ga ni -

zo vao ak ci je do bro voq nog da va wa kr vi za

po tre be le ~e wa bo le sni ka ho spi ta li zo va -

nih na VMA.

SA RAD WA VMA

I ME DI CIN SKOG

FA KUL TE TA U HA NO VE RU

Za me nik na ~el ni ka VMA pu kov nik

prof. dr Ni ko la Fi li po vi} pri mio je Ka -

ta ri nu Pe ter, stu den ta me di ci ne iz Ne ma~ -

ke, ko ja je u pro te klih me sec da na bo ra vi -

la na prak si na Kli ni ci za ane ste zi o lo gi -

ju i in ten ziv nu te ra pi ju VMA u okvi ru

stru~ ne sa rad we VMA i Me di cin skog fa -

kul te ta u Ha no ve ru.

Pro fe sor Fi li po vi} na gla sio je da

su stru~ wa ci VMA sprem ni da svo ja zna wa

i is ku stva pre ne su mla |i ma i po de le sa ko -

le ga ma iz ze mqe i ino stran stva i na ja vio

da qi na sta vak sa rad we sa Me di cin skim

fa kul te tom u Ha no ve ru i osta lim zdrav -

stve nim i obra zov nim in sti tu ci ja ma u Ne -

ma~ koj.

Na za vr {et ku prak se, stu dent ki wa

Ka ta ri na Pe ter iz ra zi la je ve li ku za hval -

nost VMA za iz u ze tan qud ski i stru~ ni pri -

jem i po mo} u ovla da va wu prak ti~ nim ve -

{ti na ma iz obla sti ane ste zi o lo gi je, kli -

ni~ ke pri me ne ane ste ti ka i mo ni to rin ga

vi tal no ugro e nih pa ci je na ta u je di ni ca ma

in ten ziv ne te ra pi je.

Pri pre mi la: E. RI STA NO VI]

B I O T E R O R I Z A M

K A O A K T U E L N I I Z A Z O V

61

Bioterorizam je aktuelni

izazov i veliki globalni

problem od koga niko nije

po{te|en. Biolo{ko oru`je se,

zbog jevtine proizvodwe i

efikasne, a jednostavne

primene, smatra „atomskom

bombom siroma{nih“. S

razvojem geneti~kog

inèwerstva i biotehnologije,

nau~nici su po~eli da se igraju

bogova, a biolo{ko oru`je

postaje sve savr{enije i

ubojitije, kaè u razgovoru za

„Odbranu”, nau~ni saradnik,

doktor medicinskih nauka

Elizabeta Ristanovi}, sa

Vojnomedicinske akademije u

Beogradu.

B

i o lo {ko oru` je je glo bal na opa snost mi kro me tar skih raz me ra. Ka ko se su prot sta vi ti

i od bra ni ti? Dok tor Eli za be ta Ri sta no vi} is ti ~e da je na{ re surs na tom pla nu

– zna we, ne pre kid no usa vr {a va we i sa rad wa sa me |u na rod nim in sti tu ci ja ma, tj. op {ti

front ot po ra ra stu }oj pret wi. Ona pod se }a na vre me od pre sa mo ne ko li ko go di na,

ka da je ce lu pla ne tu za o ku pi la pret wa pti~ jim gri pom i kad su se svi upi wa li da pro -

na |u od go vor na pi ta wa pre ti li nam pan de mi ja, da li }e se pre o bra aj vi ru sa de si ti

spon ta no, eks pe ri men tom pri ro de ili }e la bo ra to ri ja od ra di ti svo je, a bi lo je i onih ko ji

su se upi ta li da li je i jed na pan de mi ja u isto ri ji bi la bez so ci o po li ti~ ke po za di ne?

„Ali ni je sa mo vi rus in flu en ce pro blem, ve} ~i we ni ca da se u ru ka ma po ten ci jal nih

te ro ri sta mo e na }i mno go dru gih mi kro or ga ni za ma! Va ri o la, na pri mer. Ili uzro~ ni ci

tu la re mi je, an trak sa, he mo ra gij skih gro zni ca, bru ce lo ze, ri ke ci o za. Ve li ki broj mi kro or -

ga ni za ma, uzro~ ni ka zo o no za, bo le sti qu di i i vo ti wa, ko ji ob u hva ta ju ~ak 49 po sto po zna -

tih pa to ge na, na la zi se vi so ko na li sta ma po ten ci jal nih bi o lo {kih age na sa ko ji se mo gu ko -

ri sti ti u bi o te ro ri sti~ kim i agro te ro ri sti~ kim na pa di ma“, ka e dr Ri sta no vi} i na gla -

{a va da bor ba pro tiv te ro ri zma, svih we go vih seg me na ta, ne mo e bi ti po je di na~ na, na ci -

o nal na ili re gi o nal na, ve} se mo e do bi ti sa mo za jed ni~ kim de lo va wem svih ko ji ma je sta -

lo do mi ra i pro spe ri te ta ~o ve ~an stva.

U tom kon tek stu dr Ri sta no vi} i we ne ko le ge sa VMA us po sta vi li su mo sto ve sa rad we

sa stru~ wa ci ma {i rom sve ta ko ji se ba ve me di cin skom za {ti tom od ra di o lo {kog, he mij skog

i bi o lo {kog oru` ja. Ukqu ~i va we u op {tu bit ku pro tiv bi o te ro ri zma iz u zet no je zna ~aj no za

Sr bi ju u ovom mo men tu, ka da je pri mqe na u Part ner stvo za mir i ozbiq no ku ca na vra ta

dru gih in te gra ci ja, sma tra ona i do da je da is ku stva dru gih ze ma qa u tran zi ci ji go vo re da se

sa rad wa sa evro a tlant skim bez bed no snim struk tu ra ma naj br e us po sta vqa la na po qu me -

di cin ske ra di o lo {ko-he mij sko-bi o lo {ke za {ti te.

„To mo ra bi ti i na{ ciq, a da bismo to ostva ri li ne sme mo pro ma {i ti put. Sto ga je

neo p hod no da uje di ni mo iz vo re eks per ti ze iz ovih obla sti ko je ima mo, po stig ne mo na ci o -

nal ni kon sen zus po ovom pi ta wu, us po sta vi mo {to bli u sa rad wu sa me |u na rod nim or ga ni -

za ci ja ma i ma te ri jal no i ka drov ski oja ~a ni po sta ne mo deo op {teg fron ta na pred nog ~o ve -

~an stva ko je è li da do bi je bit ku sa jed nim od naj ve }ih iza zo va sa vre me ne epo he, a to je te -

ro ri zam i bi o te ro ri zam kao we go va kom po nen ta“, is ti ~e dr Ri sta no vi}.

Na pi ta we ka kve su na {e di jag no sti~ ke mo gu} no sti u slu ~a ju bi o te ro ri sti~ kih pret wi

ili dru gih opa snih bo le sti, dr Ri sta no vi} na po mi we da smo ne ka da u Ju go sla vi ji ima li na -

ci o nal nu la bo ra to ri ju ko ja se mo gla me ri ti sa svet skim. Sa da, kao po sle di ca sve ga {to

nam se do ga |a lo u pro te klom pe ri o du, ne ma mo la bo ra to ri ju ko ja }e is pu wa va ti bi o si gur -

no sni ni vo ko ji omo gu }a va rad sa ve o ma opa snim pa to ge ni ma, kao {to su mno gi po ten ci jal -

ni bi o lo {ki agen si. Stru~ wa ci su o to me da li svoj sud i mi {qe we, a sa da je na po te zu dr -

à va ko ja mo ra da po mog ne.

Pro blem se po sled wih go di na, ipak, ja sni je pre po zna je i po ~eo je rad na pri pre mi od -

go va ra ju }ih za kon skih re {e wa. Da ta je ini ci ja ti va za for mi ra we re pu bli~ ke rad ne gru pe

za kon tro lu ro be dvo stru ke na me ne, u ko ju su kao or ga ni stru~ ne eks per ti ze ukqu ~e ni VMA,

Voj no teh ni~ ki in sti tut i In sti tut za nu kle ar ne na u ke Vin ~a. Me |u tim, dr Eli za be ta Ri sta -

no vi} uka zu je na spo rost u re {a va wu od re |e nih pi ta wa, a pro ble mi }e br e bi ti pre vla -

da ni ako pra ve vred no sti i op {ti in te res bu du iz nad par ci jal nih.

R. M.

POVODI

GLOBALNA OPASNOST

ZNA WE JE NAJ ZNA AJ NI JI RE SURS

Na{ naj zna ~aj ni ji re surs u su -

prot sta vqa wu bi o te ro ri zmu je ste zna -

we i za to je ve o ma bit no oku pi ti na jed -

nom me stu stru~ wa ke ko ji se ba ve ovom

pro ble ma ti kom. S ob zi rom da ovo pi -

ta we ne ma sa mo voj no me di cin ski, ve}

op {te dru {tve ni zna ~aj, neo p hod na je

po mo} dr a ve ka ko bi na {im stru~ wa -

ci ma bi la obez be |e na per ma nent na

edu ka ci ja, a u na {im la bo ra to ri ja ma

po ve }an ni vo bez bed no snih stan dar da i

osa vre me wa va we teh no lo {kog pro ce -

sa, sma tra dr Eli za be ta Ri sta no vi}.

Dr Elizabeta

Ristanovi}

P

15. avgust 2008.

INTEGRISANI

SVET

RATNIK BUDU]NOSTI

ro je kat rat ni ka bu du} no sti za po ~et je 2004. i raz vi ja }e se sve

do 2014. u ne ko li ko fa za, ko je tra ju po dve go di ne. U 2008. bi }e

de fi ni sa na voj ni~ ka opre ma kop ne nih sna ga – na o ru a we, ode -

}a, sred stva za si stem ve ze i kon tro lu u mre i ko man do va wa.

Te sti ra }e se u av gu stu 2008. pred kon gre snom ko mi si jom, ko ja

pra ti raz voj tog si ste ma. Do 2010. bi }e utvr |e no ko je }e se teh -

no lo gi je i opre ma u tom pro jek tu pri me wi va ti. U po sled woj fa zi

2014, si ste mi, opre ma, na o ru a we i dru ge kom po nen te tre ba -

lo bi da se ob je di ne, te da se ko ri ste i u osta lim ope -

ra tiv nim je di ni ca ma ame ri~ ke kop ne ne voj ske.

De fi ni san kao oslo nac ili te meq bu -

du }e voj ne stra te gi je (Fu tu re For ceStra tegy) i u svim voj nim pro gra mi -

ma (Fu tu re For ce Pro grams), pro -

je kat je za u zeo zna ~aj no me sto

u ce lo kup nom teh ni~ kom raz -

vo ju ame ri~ kih sna ga do

2025. go di ne. Ia ko se za -

sni va na teh ni~ kom i teh -

no lo {kom raz vo ju, pro -

gram ima broj ne di men zi -

je, od ko jih je naj zna ~aj ni -

ja psi ho lo {ka kon tro la

bor ca bu du} no sti po mo }u

po seb nog, nad zor nog si -

ste ma (War ri or Physi o lo gi -cal Sta tus Mo ni to ring Sys-tem).

SA VRE ME NA

RE [E WA

Ta kvo na u~ no is tra -

ì va we i tra ga we za teh -

ni~ kim i teh no lo {kim mo -

gu} no sti ma tre ba da obe -

z be di la ku za {tit nu ode }u

bor ca, pu nu in te gra ci ju

mo du lar nih va tre nih si -

ste ma, kva li tet nu li~ nu

za {ti tu, mre nu ko mu ni -

ka ci ju iz me |u svih ni voa

ko man do va wa, ener gi ju za

na pa ja we si ste ma i una -

pre |e we qud skih psi ho fi -

zi~ kih i dru gih spo sob no -

sti. On te i da obez be di

uslo ve za sma we we qud -

skih gu bi ta ka i ne pre ki dan

nad zor nad bor ci ma.

Sma tra se da pri -

me we na teh ni~ ka sred stva

i no ve teh no lo gi je u tom

pro jek tu tre ba da ob je di -

ne sve voj ni~ ke kva li te te

i spo sob no sti, ko je se ne

bi is po qa va le, kao do

sa da, de lo va wem po je di -

na~ nog bor ca. Kva li tet bi

se ogle dao u de lo va wu

Jedan od projekata za stvarawe tehnolo{kog modela

borca ameri~kih kopnenih snaga u novom veku nosi

naziv „Ratnik snaga budu}nosti” (Future Force Warrior – FFW). Wegov razvoj planira se transformacijom

kopnenih snaga. Nosilac projekta je Vojni~ki centar

„Natik” (Natick Soldier Center – NSC and U.S. ArmyResearch Institute of Environmental Medicine

– USARIEM), sme{ten u istoimenom

mestu, u dràvi Masa~usets.

Tamo se nalazi

laboratorija i ostale

nau~noistraìva~ke

ustanove koje rade na

projektima za vojnika

21. stole}a.

rat ni~ kog ti ma na bo ji {tu, od no -

sno bor be ne gru pe. Pro gram, da -

kle, te i ka no vom kva li te tu bor -

be nih spo sob no sti, ko je mo gu bi ti

pre sud ne u even tu al nom ra tu. U

bu du }im bor be nim dej stvi ma, sma -

tra ju kre a to ri pro gra ma, bi }e

zna ~aj ni je ko lek tiv ne spo sob no sti

i wi ho vo pro i ma we u od no su na

in di vi du al ne spo sob no sti i kva -

li te te naj bo qih bo ra ca.

Na spe ci fi ~an na ~in pro jek -

tom se te i da se ostva re in te gra-

ci je naj sa vre me ni jih teh ni~ ko

-te h no lo {kih re {e wa sa bor ci ma

kao ko lek ti vom, a ne po je din ci ma.

To bi tre balo da pred sta vqa re -

vo lu ci o nar no una pre |e we voj nih

spo sob no sti je di ni ca kop ne ne voj -

ske, od no sno uda qa va we od ide ja

da na boj nom po qu ra tu je ro bot,

ili ki borg (spoj qu di i bor be nih

ma {i na). Ta ko |e se od u sta je od

sta va da sva ki bo rac, kao po je di -

nac, mo e od lu ~u ju }e de lo va ti na

bo ji {tu i do pri ne ti po be di.

KOM PO NEN TE

I POD SI STE MI

Si stem rat ni ka bu du} no sti

~i ne broj ne kom po nen te i pod si -

ste mi, pa qi vo po ve za ne u sklad -

nu ce li nu.

Kod pod si ste ma na o ru a wa

in te gri sa ne su elek tron ske i di gi -

tal ne kom po nen te ko je se mon ti ra -

ju na na o ru a we – vi {e na men ski

la ser, dnev no-no} ni osma tra~ ki

ure |aj i ter mal ni sen zor. Ko ri -

snik oru` ja mo e upra vqa ti tim

do da ci ma po mo }u kom pju te ri zo va -

nog in ter fejs ure |a ja ili gla som.

Kon trol nu funk ci ju ce lo kup -

nog voj ni~ kog si ste ma oba vqa ko -

ri sni~ ki in ter fejs (kom po nen ta

si ste ma za we go vo upra vqa we), po -

ve zan sa sen zo ri ma i dru gim ure -

|a ji ma po mo }u voj ni~ kog pri stup nog

mo du la SAM (Sol di er Ac cess Mo du -le). To je, za pra vo, in for ma ci o na

kar ti ca ko ja kon tro li {e bez bed -

nost si ste ma i pri stup we go vim

funk ci ja ma. Ne pre kid na kon tro la

funk ci o ni sa wa svih teh ni~ kih i

sen zor skih si ste ma je ste jed na od

naj bit ni jih funk ci ja si ste ma.

Ras po de lu na pa ja wa si ste ma

i pro tok po da ta ka, ukqu ~u ju }i vi -

deo-ure |aj na me {ten na oru` ju,

63

BORBENI SISTEM

oba vqa mre a ka blo va (Per so -nal Area Net work – PAN Ca bles).Ona mo ra da obez be di ne pre -

ki dan i kva li te tan pro tok po -

da ta ka iz me |u sen zo ra i ko ri -

sni ka (bor ca).

Ode }a i in di vi du al na op -

re ma (Per so nal Clot hing and In -di vi du al Equ ip ment – PCIE) pred -

sta vqa ju pod si stem u ko me su

jo{ po jas i tor bi ca za sme {taj

ili no {e we de lo va bor be ne

opre me.

Di gi ta li zo va ni kom pju ter -

ski pod si stem sa soft ve rom

obez be |u je sve si stem ske funk -

ci je ce lo kup nog bor be nog si -

ste ma rat ni ka bu du} no sti. Tu je

ukqu ~e no i pla ni ra we i iz vr -

{a va we va tre nih za da ta ka,

sla we i pri jem oba ve {te wa o

si tu a ci ji, ali i osta lih po da -

ta ka i po ru ka. U tom sklo pu je i

upra vqa~ ki pod si stem ko ji slu -

`i za u~e we i po mo} u re {a va -

wu pro ble ma upra vqa wa.

Na pa ja we svih pod si ste ma je

cen tra li zo va no, a obez be |u ju

ga iz me wi ve ili pu wi ve ba te -

ri je.

Odr a va we ve ze, sla we i

pri jem gla sov nih ili di gi tal nih

po da ta ka obez be |u je ra dio sa

ko nek ci jom na tak ti~ ki In ter -

net (Com msNet). Na taj na ~in se

mo gu pre no si ti gla so vi i po da -

ci, vi deo-snim ci i sli ke u di gi -

tal nom ob li ku, u re al nom vre -

me nu, ve li kom br zi nom.

Ka ko je ori jen ta ci ja na bo -

ji {tu je dan od naj bit ni jih ~i ni -

la ca bor be nih dej sta va, po seb -

no kad je u pi ta wu va tre no dej -

stvo na uda qe ne ci qe ve, na ko -

je se ni {a ni pu tem ge o graf skih

pa ra me ta ra, u si stem je ugra |en

i ure |aj za glo bal no po zi ci o -

ni ra we (GPS) i po mo} na ra ~u -

nar ska spra va. Ure |aj de tek tu je

po lo aj bor ca u pro sto ru i re -

al nom vre me nu i po ma e u iz -

ra ~u na va wu ba li sti~ kih po da -

ta ka za dej stvo.

Pod si stem {le ma je ste jed -

na od naj zna ~aj ni jih kom po nen -

ti si ste ma po mo }u ko ga se oba -

vqa ju naj zna ~aj ni je funk ci je si -

ste ma. Osno vu ~i ni ekran u bo -

ji, po ve zan sa ra ~u na rom, dis -

DE VET DE LO VA RAT NI KA

Si stem rat ni ka bu du} no sti ~i ne broj ne kom po nen te i pod -

si ste mi. Sa sta vqen je od de vet osnov nih de lo va:

– pod si stem na o ru a wa (We a pon Subsystem – WSS), – voj ni~ ka kon trol na je di ni ca (Sol di er Con trol Unit – SCU),

– pri kqu~ ne kom po nen te mre e za na pa ja we i pro tok po da ta ka,

– li~ na ode }a i in di vi du al na opre ma,

– kom pju ter ski pod si stem,

– iz vo ri na pa ja wa,

– ra dio-ko mu ni ka ci o ni pod si stem Com msNet, – na vi ga ci o ni pod si stem i

– pod si stem {le ma (Hel met Subsystem – HSS).

VRED NOST PRO JEK TA

U ma ju 2003. go di ne ame ri~ ko mi ni star stvo od bra ne odo -

bri lo je pred u ze }u „Bo ing” da bu de no si lac pro jek ta „Bor be ni

si stem bu du} no sti” (Fu tu re Com bat System). We gov raz voj pla ni -

ran je u na red nih de se tak go di na. Pred ra ~un ska vred nost pro jek -

ta iz no si oko 14,92 mi li jar di do la ra.

Sve o bu hvat no di gi tal no umre a va we kop ne ne voj ske SAD

je ste osnov ni sa dr aj tog pro jek ta. We go va ukup na vred nost pro -

ce wu je se na 100 mi li jar di do la ra, uko li ko se do ne se od lu ka da

se u kop ne nu voj sku uve du bor be na vo zi la bez qud ske po sa de.

FU ZI JA

KOP NE NOG RAT NI KA

No va fa za raz vo ja pro jek ta

pod ra zu me va da }e „Ge ne ralDyna mics C4 Systems” bi ti do -

voq no funk ci o na lan da po sta ne

in te gra tor i u pro gra mu bor ca

kop ne ne voj ske ame ri~ ke ar mi je

i u osta lim de lo vi ma oru a nih

sna ga – teh ni~ ka i lo gi sti~ ka

po dr {ka (sa o bra }aj ne je di ni -

ce), mor na ri~ ka pe {a di ja, te za

pi lo te he li kop te ra i avi o na u

va zdu ho plov nim sna ga ma. U tom

pe ri o du do }i }e do in te gri sa -

wa tog si ste ma u ko man do va wu,

kon tro li i po de li po da ta ka i

bor be nih in for ma ci ja.

Taj deo pro gra ma na zvan je

„fu zi ja kop ne nog rat ni ka” (LandWar ri or Fu si on). Fu zi ja pod ra zu -

me va in te gri sa we ~e ti ri kom po nen te si ste ma u je dan mul ti funk ci o -

nal ni ure |aj. Pred vi |e no je we go vo fi zi~ ko sma wi va we i ugrad wa

voj ni~ ke kon tro le je di ni ca, na vi ga ci o nog pod si ste ma, au dio-vi zu el -

ni in ter fej sa i ka blo va „li~ ne mre e” za kon tro lu i upra vqa we

sen zo ri ma mon ti ra nim na na o ru a we. Ti me }e se re du ko va ti i kom -

po nen te i broj ka blo va, ali i ko nek tor (uti~ ni ca i uti ka ~a za pri -

kqu ~e we ure |a ja).

U sle de }oj fa zi pro me ne tre ba da ob u hva te i per so nal nu

ode }u i in di vi du al ni kom plet (Per so nal Clot hing and In di vi du al Equ -ip ment – PCIE). Ciq je ste sma we we op te re }e wa in te gri sa wem

mno {tva neo p hod nih ma lih te re ta u tip sku opre mu, ko ja }e se no -

si ti u za {tit nom pr slu ku. I iz vo ri za na pa ja we tre ba da pre tr pe

pro me ne ka ko u ve li ~i ni i ma si (op te re }e wu), ta ko i u sna zi ko ju

da ju, s tim {to }e im se po ve }a va ti vre me ko ri {}e wa. Ra dio-pod -

si stem bi obez be |i vao sla we i pri jem gla sov nih i in for ma ti~ -

kih po da ta ka ko ri {te wem vi {e ti po va ra dio-ure |a ja. Zna ~aj ne

iz me ne u fu zi o ni ra nom pro jek tu ob u hva ti le bi kon fi gu ra ci ju

opre me, ta ko da se sma wi broj ka blo va za ure |a je ko ji bi se ob -

li ko va li za vi {e raz li ~i tih ti po va, ~i me bi se sma wi lo i op te -

re }e we voj ni ka.

Ni ko la OSTO JI]

(Na sta vak u slede}em broju)

plej za ni {an ske oru a ne sen zo -

re, zvu~ nik i mi kro fon. [lem na

taj na ~in do bi ja mno go vi {e za -

da ta ka u od no snu na usta qe nu

funk ci ju – za {ti tu gla ve voj ni ka.

On po sta je no sa~ osnov nog upra -

vqa~ kog pod si ste ma ko me se ko -

man de mo gu iz da va ti gla som. Ta ko

je si stem oslo bo |en uno {e wa

po da ta ka po mo }u ta sta tu re, {to

oslo ba |a ru ke bor ca da mo gu

upra vqa ti ni {an skim si ste mom

i va tre nim oru` jem.

DI GI TAL NO

UMRE@AVA WE

U okvi ru pro jek ta „Bor be -

ni si stem bu du} no sti” pred vi -

|e no je da si ste mi za ko man do -

va we, kon tro lu, ko mu ni ka ci ju i

kom pju te ri za ci ju (Ge ne ral Dyna -mics C4 Systems) pred sta vqa ju

naj zna ~aj ni ju kom po nen tu oko ko -

je }e se in te gri sa ti ce lo kup ni

pro je kat bor be nih si ste ma u

kop ne noj voj sci SAD (System In -te gra tor for the Army’s War ri or Sys-tem Pro grams). To }e bi ti teh ni~ -

ki i teh no lo {ki si stem si ste ma

(system of systems), za sno van na

vr hun skoj teh no lo gi ji i pro jek -

to van ta ko da sva kog voj ni ka

odr a va ne pre kid no u mre i na

bor be nom po qu (Bat tle fi eld Net -work).

In te gri sa ni bor be ni si -

stem tre ba lo bi da una pre di na -

pad ne spo sob no sti, ukqu ~u ju }i

ubo ji tost oru` ja, te da usa gla si bor be no ko man do va we, osma tra we,

po kret, bez bed nost sa tak ti~ kim i teh no lo {kim kom po nen ta ma, ~i me

se obez be |u je kva li tet ko ji do pri no si ve }oj bor be noj efi ka sno sti.

Voj nik u kop ne noj voj sci ame ri~ kih oru a nih sna ga, ko ji }e bi ti

opre mqen sa vre me nim si ste mi ma za ko mu ni ci ra we, bi }e ne pre kid -

no kon tro li san u mre i ko man do va wa. On }e de li ti sve re le vant ne

in for ma ci je sa ~la no vi ma bor be ne je di ni ce (ti ma). Ima }e ne pre -

kid nu i kom plet nu pre gled nost boj nog po qa (To tal Bat tle fi eld Vi si bi lity) ibi }e in te gri san u di gi tal no boj no po qe, od no sno u si ste me za upra -

vqa we boj nim po qem sa in tu i tiv nim in ter fej som (Di gi tal Bat tle Ma -nag ment System).

Sva kom voj ni ku na boj nom po qu bi }e olak {a na ko mu ni ka ci ja

sa osta lim pri pad ni ci ma je di ni ce. Ve za }e se odr a va ti gla som,

tek stu al no i vi zu el no. Po zi ci ja sva kog bor ca bi }e pre ci zno od re -

|e na ge o graf skim i dru gim ko or di na ta ma, isto kao lo ka ci je pro tiv -

ni~ kih po lo a ja i va tre nih ci qe va. To }e po je din cu otva ra ti broj ne

mo gu} no sti da nad vla da pro tiv ni ka, pre ne go {to on uspe da pri me -

ni ne ke od od bram be nih ili na pa da~ kih po stu pa ka. Kre a to ri pro jek -

ta ka u da }e br zi na pr o ce ne, pla ni ra wa i pri me ne va tre nih po -

stu pa ka bi ti od lu ~u ju }a za uni {ta va we pro tiv ni ka, {to i je ste

osnov ni ciq raz vo ja ta kvih pro je ka ta. U to se ubra ja i iz be ga va we

pri ja teq ske va tre, ko ja u slo e nim bor be nim dej stvi ma od no si mno -

ge `i vo te.

SVET

15. avgust 2008.64

MO DU LAR NOST

Pro je kat kop ne nog rat ni ka bu du} no sti za sni va se na mo du -

lar no sti. On ukqu ~u je ko ri {}e we da na {wih, ali i bu du }ih ti po -

va na o ru a wa, va tre nih si ste ma i iz vo ra ener gi je. To zna ~i da

su i pro gra mi bor be ne i lo gi sti~ ke po dr {ke kom pa ti bil ni. Sve

go vo ri da se pro ve rom pro gra ma tra e, is pi tu ju i utvr |u ju uni -

ver zal ni stan dar di, ko ji }e obez be di ti mo du lar nost i za na red -

nih 25 go di na. Mo du lar nost tre ba da obez be di ostva ri va we

broj nih zah te va ko je }e na me ta ti bor be na si tu a ci ja u sa da {wo sti

i bu du} no sti, sma wu ju }i ne po treb na op te re }e wa u bor bi, ali i

pri ru ko va wu slo e nim bor be nim oru` ji ma ili si ste mi ma.

In te gri sa ni si stem bor ca bu du} no sti pret po sta vqa kva li -

tet ne kom po nen te, po put za {tit ne ode }e, ko mu ni ka ci je i ne po -

sred ne ve ze, kon tro lu sen zo ra, na pa ja we. Wi ho vo ne pre kid no

una pre |i va we ne tre ba da ote a bor be ne rad we voj ni ka. I, na -

rav no, si stem tre ba da sma wi gu bit ke me |u vla sti tim bor ci ma,

po ve }a in for mi sa nost o bor be noj si tu a ci ji, iz vi |a~ kim i osma -

tra~ kim po da ci ma.

65

MERIDIJANIPriprema Mirjana SANDI]

Ameri~ki sekretar za odbranu Robert Gejts odob-

rio je pro{log meseca novu Strategiju nacionalne odb-

rane, u kojoj se kao vojni prioritet za naredne dece-

nije preporu~uje borba protiv Al Kaide i drugih eks-

tremnih grupa.

U dokumentu, o ~ijoj su sadrìni infor mi sani i

kongresmeni, a koji jo{ nije publikovan, stoji pre-

poruka da se vojne snage vi{e usmere na savladava-

we tih „neregularnih” grupacija, a ma we na konven-

cionalne sukobe sa drugim dràvama. U strategiji

se navodi da „Irak i Avganistan ostaju centralni

frontovi borbe”, ali se napomiwe da je, dugoro~no

gledano, neophodno poja~ati delovawe protiv tero-

rizma.

Od kraja 2006. godine, kada je preuzeo funkciju, Gejts je taktiku preventivnih

napada, koju je forsirao wegov prethodnik Donald Ramsfeld, zamenio ja~awem sa-

radwe sa drugim zemqama, s ciqem da se elimini{u uzroci koji stvaraju terori-

zam.

Ameri~ki predsednik

Xorx Bu{ izjavio je da }e

vojnici SAD u Iraku ubu-

du}e sluìti 12 meseci ume-

sto ranijih 15, po{to su, ka-

ko je rekao, uslovi poboq -

{ani u toj ratnoj zoni.

Bu{ je, u obra}awu u

Beloj ku}i, rekao da je na-

siqe u Iraku na najnièm

nivou od prole}a 2004. On

je najavio da }e mu kasnije

tokom godine glavni koman-

dant ameri~kih trupa u Ira-

ku general Dejvid Petreus prezentovati preporuke za budu}i broj ameri~kih vojnika

u Iraku, koji }e ukqu~iti daqe smawewe ameri~ke vojske, „kako to uslovi budu

dopu{tali”.

Ruski proizvo|a~ aviona „Suhoj” pla-

nira da u slede}ih 10 godina izveze vojnu

opremu u vrednosti od 10 do 15 milijardi

do lara, izjavio je direktor te kompanije

Mihail Pogosjan.

Osvrnuv{i se na ka{wewe izgradwe

regionalnog putni~kog mlaznog aviona „su-

hoj superxet 100”, Pogosjan je istakao da

ka {we wa u realizaciji tog projekta vi{e

ne}e biti. On je potvrdio da }e uskoro bi-

ti obja vqene nove poruxbine civilne i voj-

ne aviotehnike.

Kompanija „Suhoj“ je i tre}i po veli -

~i ni proizvo|a~ vojne avijacije na svetu, s

udelom ve}im od 10 odsto u ukupnoj svet-

skoj proizvodwi. Letilice iz porodice

„Su” nalaze se u naoruàwu vojnih snaga

37 zemaqa, a u~vr{}ewe tih pozicija kom-

paniji omogu}i}e novi modeli „Su-35”,

„Su-30”, „Su-32” i lovac nove generacije

koji je trenutno u razvoju.

„Suhoj” planira da do 2015. godine

izjedna~i proizvodwu vojnih i civilnih

aviona.

„SUHOJ” PLANIRA VELIKI

IZVOZ VOJNE OPREME

„ORAO” TRA@I

STRATE[KOG PARTNERA

NOVA STRATEGIJA NACIONALNE ODBRANE SAD

Ju`na Osetija, region

na jugu Kavkaza oko ~ije se

prestonice vode èstoke

borbe izme|u ju`noosetij-

skih i gruzijskih snaga, otce-

pila se od Gruzije posle ra-

ta 1991. i 1992. godine.

Posle 16 godina od ot-

cepqewa i zavr{etka gru-

zijsko-ju`noosetijskog rata,

Gruzija je zapo~ela vojnu

operaciju {irokih razmera

radi, kako se isti~e, „obna-

vqawa ustavnog poretka” na

svojoj teritoriji.

Podstaknuta ratom u Ju`noj Osetiji, Abhazija je po~ela operaciju potiskivawa

gruzijske vojske iz te oblasti.

„ZAMRZNUTI KONFLIKT” BUKNUO POSLE 16 GODINA

AMERI^KI VOJNICI UBUDU]E 12 MESECI U IRAKU Vazduhoplovni zavod „Orao” iz Bije-

qine, koji se nalazi u stopostotnom dràv -

nom vlasni{tvu, dostavio je Vladi Repub-

like Srpske platformu na osnovu koje bi

trebalo na}i strate{kog partnera za tu

nekad pro fitabilnu kompaniju.

Naime, VZ „Orao” je ponovo dobio

ser tifikat za vazduhoplovne programe EN9100, {to je omogu}ilo intenzivne pregov-

ore sa zna~ajnim svetskim kompanijama iz

oblasti vazduhoplovstva. Radi se o kom -

panijama Piaggio, Glotex i SKF, a me|u wi ma

je i ~uveni Rolls Royce, kojem je „Orao”

prosledio ponudu za odràvawe turbom-

laznih motora, vrednu vi{e od milion fun-

ti. Deo te ponude ve} je prihva}en, a pre-

govori o eventualnoj saradwi se nastavqa-

ju. Zavod iz Bijeqine u Republici Srpskoj

trenutno zapo{qava 422 radnika.

ISKUSTVA

15. avgust 2008.66

POBUNA

OÂJNIKA

POBUNA

OÂJNIKA

Za Sovjete, koji nisu bili

muslimani, komandant zatvora

Abdurahman imao je „poseban

tretman”. I za minimalne

prekr{aje, ~esto i bez pravog

razloga, ka`wavao ih je

na na~in koji je podse}ao

na sredwevekovnu torturu.

Posebnom vrstom kanxije,

od nekoliko traka, koje su na

krajevima imale upletene olovne

kuglice, zatvorenici su bi~evani

sve dok od bolova ne izgube

svest. Bezizlaznost situacije

i svakodnevno maltretirawe

naveli su zato~enike

na o~ajni~ki korak – pobunu.

T

o kom de se to go di {weg voj nog an ga o va wa u Av ga ni sta nu u~e stvo va lo je 626.000

so vjet skih voj ni ka, po li ca ja ca i slu be ni ka. Od to ga je bi lo 525.000 pri pad -

ni ka So vjet ske ar mi je, 90.000 gra ni ~a ra i za po sle nih u slu bi bez bed no sti

– KGB, ali i 5.000 ~la no va Mi ni star stva unu tra {wih po slo va – MVD. Uz to, u

tom ra tu bi li su an ga o va ni i ad mi ni stra tiv ni i fi zi~ ki rad ni ci – oko 21.000.

Po gi nu lo je 14.453 qu di, a od tog bro ja je 13.833 pri pad ni ka ar mi je, 572 KGB-a, 28

po li ca ja ca MVD-a i 20 slu be ni ka osta lih upra va i mi ni star sta va. Ra we no je 53.753,

dok je obo le lo 415.932, ma hom od in fek tiv nog he pa ti ti sa – za ra zne ù ti ce ti pa A.

NE STA LI U AK CI JI

S vre me nom su se jav nost i me di ji, i u SSSR-u i u Ru si ji, sve vi {e in te re so va -

li za voj ni ke ko ji su to kom voj nog an ga o va wa u Av ga ni sta nu ne sta li ili za ro bqe ni.

Wih je, pre ma pre ma zva ni~ nim pro ce na ma, bi lo 417. Pret po sta vqa se da je ve }i na

po gi nu la, ali je me sto wi ho ve smr ti osta lo ne po zna to ili se ni je mo glo utvr di ti.

Ma wi broj voj ni ka je, iz raz li ~i tih raz lo ga, pre be gao na stra nu mu xa he di na, ko je su

So vje ti zva li du {ma ni ili du hi, ili u~e stvo vao u bor bi pro tiv do sko ra {wih sa bo -

ra ca. Mu xa he di ni na vo de da su de zer te ri bi li do bri bor ci, ko je su naj ~e {}e an ga -

ò va li za pra }e we i pri slu {ki va we so vjet skih ra dio-ve za. Oni su pre {li u islam,

a mno gi su za sno va li po ro di ce i osta li u Av ga ni sta nu po sle so vjet skog po vla ~e wa.

Za raz li ku od pre be ga, pre ma za ro bqe nim pri pad ni ci ma so vjet skih sna ga ni je

se po stu pa lo hu ma no. Jo{ je ~u ve ni en gle ski pe snik i pi sac Ra djard Ki pling, u pe smi

„Mla di bri tan ski voj nik”, ob ja vqe noj u zbir ci „Ba la de iz ka sar ne”, sa ve to vao stra -

ne voj ni ke u Av ga ni sta nu, po sle is ku sta va to kom in va zi je Av ga ni sta na u dru goj po lo -

vi ni 19. ve ka, re ~i ma – „dok le i{ ra wen na av gan skom po qu, a pri la ze ti è ne da

te do kraj ~e, uzmi pu {ku, pro svi raj gla vu i kre ni svom Bo gu kao voj nik”.

Po sle po ~et nog zlo sta vqa wa i mu ~e wa, za ro bqe nim So vje ti ma po ne kad je nu |e -

no da pre |u u islam i u~e stvu ju u bor bi na stra ni mu xa he di na. Ne po sto je po u zda ni po -

da ci o bro ju onih ko ji su to pri hva ti li. Je dan od ta kvih voj ni ka bio je ofi cir ni eg

~i na u elit nom pa do bran skom pu ku Ni ko laj, iz Ukra ji ne, ro |en 1960. go di ne. On je za -

vr {io voj nu aka de mi ju i pa do bran sku obu ku, pa se pri ja vio kao do bro vo qac za u~e {}e

u av ga ni stan skom ra tu. Po sle tri me se ca je za ro bqen, pri li kom na pa da mu xa he di na

iz za se de na so vjet ske voj ni ke u bli zi ni Ba ze 80. Ka da mu je to kom bor be ne sta lo mu -

ni ci je, sa krio se u dre na nom jar ku po red pu ta, gde su ga pro na {li se qa ci. Naj pre su

ga na hra ni li, a po tom pre da li usta ni ci ma. Za po sli li su ga kao oru a ra i me ha ni ~a -

Ustanici iz

tvr|ave Badaber

67

vqa we za se da, ko ri {}e we min -

sko-eks plo ziv nih sred sta va i obu -

ku za ru ko va we sred stvi ma ve ze.

Ba da ber je bio sa mo je dan od na -

stav nih cen ta ra u oko li ni Pe {a -

va ra, u ko ji ma se mo glo ob u ~a va ti

isto vre me no oko pet hi qa da po la -

zni ka. U sa moj Ba zi bi lo je ka pa -

ci te ta za oko 300 re gru ta. Na ~el -

nik cen tra, ma jor pa ki stan ske voj -

ske, na ras po la ga wu je imao in -

struk to re iz Ki ne, Pa ki sta na i

Egip ta, ali i ne ko li ko ame ri~ kih

voj nih sa vet ni ka.

Ba za je od lo go ra za iz be gli ce

bi la odvo je na vi so kom ogra dom.

Uz we ne stam be ne pro sto ri je za

ofi ci re i in struk to re, ma le xa -

mi je, te ren za fud bal i od boj ku,

ima la je kao cen tral no zda we

tvr |a vu, u ko joj su se skla di {ti le

ogrom ne ko li ~i ne oru` ja i mu ni -

ci je. U woj su po sto ja le i tri pod -

zem ne pro sto ri je, zva ne zin da ni

– la gu mi. Tu su se sme {ta li za ro -

bqe ni so vjet ski voj ni ci, ko ji su

pre ba ~e ni iz su sed nog Av ga ni sta na, i za ro bqe ni pri pad ni ci ar mi je

DRA – De mo krat ske re pu bli ke Av ga ni stan, to kom bor bi u Pan x{i ru.

To kom apri la 1985. go di ne, u Ba da be ru se na la zi lo dva na est

so vjet skih voj ni ka i ~e tr de se tak Av ga ni sta na ca. I jed ni i dru gi ra di -

li su u obli wem ka me no lo mu, ali i na is to va ru i uto va ru te re ta. Za

So vje te, ko ji ni su bi li mu sli ma ni, ko man dant za tvo ra Ab du rah man

imao je „po se ban tret man”. I za mi ni mal ne pre kr {a je, ~e sto i bez

pra vog raz lo ga, ka wa vao ih je na na ~in ko ji je pod se }ao na sred we -

ve kov nu tor tu ru. Po seb nom vr stom kan xi je, od ne ko li ko tra ka, ko je su

na kra je vi ma ima le uple te ne olov ne ku gli ce, za tvo re ni ci su bi ~e va ni

sve dok od bo lo va ne iz gu be svest. Po tom je ta ko iz mu ~e ne voj ni ke te -

rao da pi ju sla nu vo du. Ia ko su mu xa he di ni na knad no so vjet skim zva -

ni~ ni ci ma tvr di li da su pre ma za tvo re ni ci ma po stu pa li hu ma no, je li

hra nu iz istog ka za na, igra li za jed no fud bal i od boj ku, te {ko da iko u

to mo e po ve ro va ti. Bez iz la znost si tu a ci je i sva ko dnev na mal tre ti -

ra wa na ve li su za to ~e ni ke na o~aj ni~ ki ko rak – po bu nu.

U smi raj da na, 26. apri la 1985, oko 18 ~a so va, na stav ni ka dar

tvr |a ve Ba da ber, re gru ti i se dam de se tak stra a ra po stro ji li su se na

zbor nom me stu ra di ve ~er we mo li tve. Za tvo re ni ci su zna li da ta da

sa mo dva stra a ra mo tre na wih. Naj sna ni ji, a ve ro vat no i naj sta -

ra da bi po sle go di nu da na pre -

{ao u islam i do bio ime Na sra -

tu lah. Po za vr {et ku ra ta za sno -

vao je po ro di cu i za po slio se kao

po li ca jac, sa pla tom od 80 do la -

ra me se~ no. Tek 1996. go di ne po -

se tio je Ukra ji nu i svo ju fa mi li -

ju, a su sreo se i sa ne ka da {wim

sa bor ci ma iz pa do bran skog pu ka.

U po ro di ci ni je na i {ao na raz u -

me va we zbog no vih ver skih ube |e -

wa, ali mu je lak {e bi lo ka da je

shva tio da ga sa bor ci ne osu |u ju

za pre laz u islam i pri stu pa we

mu xa he di ni ma.

Pi ter Xu ve nal, bri tan ski

no vi nar ko ji ve} dva de se tak go -

di na `i vi u Ka bu lu, upo znao je

ne ko li ko ta kvih voj ni ka pre le ta -

~a. Ka ko na vo di, mno gi od wih ni -

su pri hva ta li krup ne isto rij ske

pro me ne, kao {to su pad Ber lin -

skog zi da i ras pad So vjet skog Sa -

ve za. Po je din ci su is ka za li ne -

ve ri cu u op {tu am ne sti ju, pro -

gla {e nu 4. ju la 1988, ko ja se od -

no si la na so vjet ske voj ni ke ko ji

su po sle oslo ba |a wa iz za ro -

bqe ni {tva – wih 119, od lu ~i li

da na |u uto ~i {te u za pad nim ze -

mqa ma – wih 22.

U tom smi slu, oni su na vo -

di li slu ~aj Ni ko la ja Ri` ko va,

pre be gli ce ko ji je po sle po vrat ka

u SSSR osu |en na dva na est go di -

na za tvo ra, ali je br zo oslo bo -

|en. Sli ~an je slu ~aj i sa Ge na di -

jem Ce u mom, Ukra jin cem ko ji je

1981. go di ne za ro bqen. I on je

pri mio islam sku ve ru i do bio

ime Nik Mo ha med. U po sled wem

tre nut ku od u stao je od po vrat ka

ku }i 2002. go di ne.

Ni su svi za ro bqe ni ci, me -

|u tim, pri hva ti li tu |u ve ru i

okre nu li oru` je pro tiv svo jih sa -

bo ra ca. Mno gi su osta li ver ni

ide a li ma uz koje su stasali i veri

svojih predaka. Bi li su to ju na ci iz

tvr |a ve Ba da ber.

Ba da ber je voj na ba za ko ja se na la zi dva de se tak ki lo me ta ra ju -

`no od Pe {a va ra, dru gog po ve li ~i ni gra da u Pa ki sta nu. Po ~et kom

hlad nog ra ta, pred sed nik Ajub Kan do zvo lio je SAD da u Ba zi po sta ve

pri slu {ne ure |a je za pra }e we ra dio-ve za iz me |u so vjet skih voj nih

po stro je wa. Sa ta mo {weg ae ro dro ma po le ta li su iz vi |a~ ki avi o ni

Loc khe ed U-2 u {pi jun ske le to ve iz nad SSSR-a.

SU@WI U VOJ NOJ BA ZI

^im je za po ~eo rat u Av ga ni sta nu, u Ba da be ru je for mi ran cen tar

za obu ku mu xa he di na. U oko li ni Ba ze po dig nut je lo gor za iz be gli ce iz

su sed ne ze mqe. Cen tar za obu ku bio je pod kon tro lom par ti je Xa mat-

al-Isla mi – Islam sko dru {tvo Av ga ni sta na, ko ju je pred vo dio Bur ha -

nu din Ra ba ni, po re klom Ta xik, ko ji je u Pa ki stan pre {ao jo{ 1974. go -

di ne. We go vi voj ni ko man dan ti bi li su ~u ve ni Ah mad [ah Ma sud, ~i je

su se je di ni ce na la zi le u do li ni Pan x{ir, i Isma il Kan u pro vin ci ji

He rat. Po me nu ta par ti ja sma tra se ume re no fun da men ta li sti~ kom. Ia -

ko je u woj bi lo Uz be ka i Pa {tu na, ipak su do mi ni ra li et ni~ ki Ta xi ci.

Svo je voj ne re gru te na la zi la je u ver skim i se ku lar nim {ko la ma se ver -

nog Av ga ni sta na. Voj na obu ka bi la je te meq na, a ob u hva ta la je boj na ga -

|a wa, tak ti ku par ti zan skog ra to va wa sa po seb nim te i {tem na po sta -

AGEN TUR NA MRE@A

Or ga ni zo va na po prin ci pu KGB, slu ba bez bed no sti DRA

HAD, ka sni je na zva na VAD, raz vi la je {i ro ku agen tur nu mre u u

Av ga ni sta nu i su sed nom Pa ki sta nu. In for ma ci je ko je su do bi ja li

od HAD-a So vje ti su sma tra li naj po u zda ni jim. Ve li ki pro blem

pred sta vqao je na ~in pre no {e wa pri ku pqe nih po da ta ka – agen ti su

~e sto bi li da ni ma uda qe ni od svog cen tra, pa se de {a va lo da, dok

oni pe {ke pre |u po treb no ra sto ja we, po da ci iz gu be ak tu el nost.

ISKUSTVA

15. avgust 2008.68

ri ji me |u So vje ti ma, Vik tor Du -

hov ~en ko na pao je jed nog od stra -

`a ra kad mu je do neo ve ~er wu

~or bu. Po {to ga je sa vla dao, od -

u zeo mu kqu ~e ve, oslo bo dio je

osta le za to ~e ni ke, i So vje te i

Av ga ni stan ce. Oni su sa vla da li

dru gog stra a ra, pa osta vi li jed -

nog od Av ga ni sta na ca da ih ~u va.

Po tom su se upu ti li ka pro sto ri -

ji u ko joj je bi la ra dio-sta ni ca.

Na me ra va li su da kon tak ti ra ju

Am ba sa du SSSR-a u Isla ma ba du

ili ne ku od so vjet skih ba za u Av -

ga ni sta nu. Na taj na ~in oba ve sti -

li bi so vjet ske voj ne in sti tu ci je i

me |u na rod nu jav nost o svom po -

sto ja wu, a sem to ga pru i li i

~vrst do kaz o di rekt noj an ga o va -

no sti Pa ki sta na u av ga ni stan skom

ra tu. Za tvo re ni ci su, za tim, otvo -

ri li skla di {ta oru` ja i mu ni ci -

je, u ko ji ma su bi li te {ki mi tra -

qe zi D[K 12,7 mi li me ta ra, mi -

no ba ca ~i M-62 i ba ca ~i gra na ta

RPG-7, pa ih po sta vi li na ku le

stra a re, na uglo vi ma tvr |a ve.

PO SLED WA

BIT KA

Ni da nas ni je ta~ no utvr |e -

no da li su dvo ji ca stra a ra sa -

vla da la svog ~u va ra ili ga pod -

mi ti la da ih oslo bo di, ali je

ubr zo od jek nuo sig nal mu xa he di -

na za uz bu nu. Mo li tva je pre ki -

nu ta. Ot po ~eo je neo r ga ni zo va ni

na pad na jed nu od ku la u ko joj su se

usta ni ci utvr di li. Na pad je br zo

od bi jen. U me |u vre me nu su za tvo -

re ni ci po sta vi li i mi tra qe ze na

kro vo ve ku la. Na vest o ustan ku u

tvr |a vi, blo ki ra ni su pri la zi ba zi, a na stav ni ci i re gru ti do bi li

su po ja ~a we – pe {a di je, oklop nih vo zi la i ar ti qe ri je iz 11. ar mij -

skog kor pu sa voj ske Pa ki sta na. Bur ha nu din Ra ba ni je li~ no, pr vo me -

ga fo nom a po tom i ra dio-ure |a jem, raz go va rao sa usta ni ci ma. Oni

su mu iz ne li svo je zah te ve – or ga ni zo va we su sre ta sa so vjet skim di -

plo mat skim pred stav ni ci ma ili oso bqem Uje di we nih na ci ja, od no -

sno Cr ve nog kr sta. Ra ba ni je sve zah te ve od bio i za tra io pre da ju,

ali je na i {ao na ~vrst ot por. Po tom je, po sle do bi ja wa sa gla sno sti

pa ki stan skih voj nih zva ni~ ni ka, iz dao na re |e we o ju ri {u na tvr |a vu.

^vr sti na, upor nost i iz dr qi vost so vjet skih voj ni ka bi li su iz -

ne na |u ju }i. Ura gan skom va trom sla ma li su sve ju ri {e ne pri ja te qa

to kom no }i, a i sam Ra ba ni iz be gao je smrt pri li kom eks plo zi je gra -

na te RPG-a, ko ja je te {ko ra ni la we go vog te lo hra ni te qa. Pri slu -

{ki va wem i pra }e wem ra dio-sa o bra }a ja, slu ba ve ze 40. so vjet ske

ar mi je za be le i la je raz go vor po sa da he li kop te ra pa ki stan ske voj -

ske sa avio-ba zom, ko je su uz le te li oko osam sa ti uju tro 27. apri la,

sa na re |e wem da ra ke ti ra ju za ba ri ka di ra ne bra ni o ce.

Ni je utvr |e no da li je jed no od ra ket nih zr na, ko je su is pa li li

he li kop te ri ili VBR grad, po go di lo skla di {te mu ni ci je i uboj nih

sred sta va u tvr |a vi, ali je usle di la stra {na eks plo zi ja ko ja je raz -

ru {i la ~i ta vo zda we. Mu xa he di ni su iz ru {e vi na iz vu kli tro ji cu te -

{ko ra we nih so vjet ska voj ni ka i li kvi di ra li ih na okru tan na ~in,

po sta viv {i ru~ nu bom bu na te lo sva kog od wih. Dvo ji ca Av ga ni sta na -

ca uspe la su da po beg nu to kom op {teg me te a.

Po gi nu lo je 120 av ga ni stan skih mu xa he di na, sto ti nak pa ki stan skih

voj ni ka, od to ga 28 ofi ci ra, 13

pa ki stan skih zva ni~ ni ka i {est

stra nih in struk to ra. Tvr |a va Ba -

da ber je sru {e na, a ba za je znat -

no o{te }e na. Eks plo zi ja je uni -

{ti la tri VBR grad, sto ti ne hi qa -

da me ta ka, na hi qa de gra na ta i

ra ket nih zr na, a uz to i 40 to po -

va, mi no ba ca ~a i te {kih mi tra -

qe za. Uni {te na je i kan ce la ri ja

sa ar hi vom o za ro bqe ni ci ma.

SKLA PA WE

MO ZA I KA

In for ma ci je o po me nu tom do -

ga |a ju pri ku pqa ne su du e vre me -

na, iz vi {e iz vo ra. Shva tiv {i

ozbiq nost si tu a ci je, pa ki stan ski

zva ni~ ni ci pred lo i li su Ra ba -

ni ju da sa ~i ni slu be ni iz ve {taj,

u ko me sto ji da je – „u re jo nu Ba -

da be ra do {lo do oru a nog ob -

ra ~u na dve ju su par ni~ kih gru pa

we go ve or ga ni za ci je”. Mu xa he di -

ni ma je, pod pret wom smr ti, za -

bra we no da go vo re o ustan ku za -

tvo re ni ka, a ce lo dnev ni ti ra`

pe {a var skog dnev nog li sta Sa -

fir, ko ji je iz ve stio o bor bi u

tvr |a vi, za ple wen je i uni {ten.

Ve} 2. ma ja, mno ge svet ske no -

vin ske agen ci je iz ve sti le su o ne -

rav no prav nom ob ra ~u nu, a 4. ma -

ja je i ra dio-sta ni ca Glas Ame ri -

ke ja vi la da je „u jed noj od ba za av -

ga ni stan skih mu xa he di na na te ri -

to ri ji Pa ki sta na u eks plo zi ji po -

gi nu lo dva na est so vjet skih i dva -

na est av ga ni stan skih za ro bqe ni -

ka”. To je po tvr dio i pred stav nik

Cr ve nog kr sta Dej vid De lan kranc,

ko ji je 9. ma ja po se tio so vjet sku

am ba sa du u Isla ma ba du. Po sle

dva da na, so vjet sko po slan stvo

uru ~i lo je pro test nu no tu pa ki -

stan skom pred sed ni ku Zi ja-ul-Ha ku, ali da qi ko ra ci ni su pred u ze ti.

O do ga |a ji ma u tvr |a vi sa zna lo se od agen ta 206. iz vi |a~ kog cen -

tra [ir Slu be dr av ne bez bed no sti Av ga ni sta na, ko ji se u vre me

ustan ka za te kao u Ba da be ru. Je dan od li de ra Islam ske par ti je Av ga ni -

sta na, Gul be din Hik ma tjar, 29. ma ja, iz dao je ra dio-ve zom na re |e we o

po o {tra va wu kon tro le nad so vjet skim za ro bqe ni ci ma, a uz to je poseb-

no nazna~io da se od tada pa nadaqe {uravi – Sovjeti ne zarobqavaju.

Po sle ras pa da SSSR-a, mi ni star stva Ru ske Fe de ra ci je, or ga -

ni za ci je rat nih ve te ra na i pred stav ni ci me di ja, po ku {a li su da utvr -

de iden ti tet usta ni ka iz Ba da be ra. Sve do de cem bra 1991. go di ne,

zva ni~ ni Pa ki stan po ri cao je po sto ja we so vjet skih rat nih za ro bqe -

ni ka na svo joj te ri to ri ji. Tek po sle pre go vo ra u Mo skvi, sa op {te na

su ime na pe to ri ce po gi nu lih, uz na po me nu da se wi ho vi po smrt ni

osta ci „ne mo gu pre da ti, jer je u eks plo zi ji sve uni {te no”.

Da nas se zna ju ime na sed mo ri ce ju na ka iz Ba da be ra – pod o fi ci -

ri Ni ko laj Sa min (21) i Ni ko laj Dud kin (24), voj ni ci Igor Va skov (22),

Ser gej Lev ~i {in (21), Alek san dr Zver ko vi~ (21) i Ser gej Kor {en ko

(21), te naj sta ri ji me |u wi ma, voj ni ~i nov nik Vik tor Du hov ~en ko (31).

U fe bru a ru 2003. go di ne, pred sed nik Ukra ji ne Le o nid Ku~ ma, po -

smrt no je od li ko vao Ser ge ja Kor {en ka or de nom za hra brost tre }eg

ste pe na. Iste go di ne u de cem bru, pred sed nik Ka zah sta na Nur sul tan Nu -

zur ba jev, od li ko vao je Ni ko la ja Sa mi na or de nom za hra brost tre }eg

ste pe na. Za od li ko va we su pred lo e ni i tro ji ca Ru sa i je dan Be lo rus.

Iden ti tet pe to ri ce pre o sta lih ju na ka do da nas jo{ ni je utvr |en.

Dr Alek san dar MU TAV XI]

AR MI JA AV GA NI STA NA

Ar mi ja DRA ima la je slab mo ral, ve li ki broj de zer te ra i

ko mand ni ka dar pro ble ma ti~ nog kva li te ta – ko mu ni sti~ ki re im

uda qio je sve „ne lo jal ne” ofi ci re ili su oni sa mi na pu sti li voj -

sku ka ko bi se pri kqu ~i li mu xa he di ni ma. Po je di ne je di ni ce, me -

|u tim, bi le su do bro ob u ~e ne – 38. bri ga da spe ci jal ne na me ne, na

pri mer, ko ja je pre tr pe la ve li ke gu bit ke u po ~et noj fa zi dru ge

bit ke kod pe }i na @avar, i 15. oklop na bri ga da, ko ja je do bi la

ulo gu „sna ga za br zo re a go va we”.

NE DO VOQ NA VI SI NA

Po ~et kom ma ja 1960. go di ne, iz Ba da be ra je na sud bo no sni

let kre nuo ame ri~ ki pi lot Fren sis Ge ri Pa u ers, u iz vi |a~ kom

avi o nu Loc khe ed U-2, ka ko bi fo to gra fi sao in ter kon ti nen tal ne

ba li sti~ ke ra ke te oko Sver dlov ska i Ple sec ka. To kom za dat ka, ko -

ji je tre ba lo da za vr {i u Bo deu, u Nor ve {koj, na we gov avi on is -

pa qe no je 14 PA ra ke ta SA-2, od ko jih je po sled wa o{te ti la

U-2, ta ko da je mo rao isko ~i ti. Po do sko ku je uhap {en, a po sle jav -

nog sud skog pro ce sa i pre su de na tri go di ne za tvo ra i se dam go di -

na u rad nom lo go ru, 1962. go di ne je u Ber li nu za me wen za so vjet -

skog agen ta Ru dol fa Abe la. Po gi nuo je 1977. go di ne u he li kop ter -

skoj ne sre }i. Na ~e sta pi ta wa ra do zna lih, na ko joj je vi si ni le teo

ka da je obo ren, Pa u ers je uvek od go va rao – „na ne do voq noj”.

B

Z

69

Pi{e

Aleksandar RADI]

Poku{aj Gruzije

da pokori Osete

protivno interesima

Ruske Federacije

vrlo verovatno

}e se zavr{iti

katastrofom po wene

oruàne snage.

Slaba{na Jeqcinova

vlast sa nekoliko

letova borbenih

aviona i podr{kom

osetskoj lakoj

pe{adiji u pro{losti

se pokazala sasvim

dovoqnom da drì

Gruzine na distanci.

Sada nova ruska

vlast, puna poverewa

u vlastitu mo},

namerava da na

konkretnom primeru

na Kavkazu pokaè

snagu.

KAVKAZ U PLAMENU

P A R A L E L E

P

Za Ru si ju ofan zi va Gru zi je pred sta vqa iz van -

red nu pri li ku da eko nom sku mo} po~ ne da pre -

tva ra u po vra tak stvar ne po li ti~ ke kon tro le

na pro sto ru biv {eg SSSR-a. Za to se mo e o~e-

ki va ti da }e ru ski pro tiv u dar bi ti sna an i efi ka -

san. Ru ske je di ni ce po sle po vrat ka kon tro le na te -

re nu i po ti ski va wa Gru zi na na po la zne po lo a je ve -

ro vat no ne }e i}i u du bi nu pro tiv ni~ ke te ri to ri je.

Po sao sla ma wa gru zij skih am bi ci ja bi }e pre pu {ten

avi ja ci ji, ko ja }e u ne ko li ko da na uni {ti ti ve }i nu

ren ta bil nih ci qe va u du bi ni te ri to ri je pod kon -

tro lom vla de iz Tbi li si ja.

Even tu al ni na sta vak ru skog pro do ra go to vo si -

gur no pre tvo rio bi pri li ku za po be du u kri zu ka kva

ne tre ba Mo skvi. U tom slu ~a ju, Ru si bi po sta li

agre so ri, a ve ro vat no bi se su o ~i li sa ge ril skim

po kre tom tvr do kor nih go r {ta ka u pla nin skim pod -

ru~ ji ma. âk i za {ti ta Ose ti je pred sta vqa te ak

za da tak, jer do we vo di sa mo je dan put ko ji pro la zi

kroz pla ni ne i tu nel Ro ki.

Po u ~e na is ku stvi ma iz dru gih lo kal nih kon fli -

ka ta, Ru si ja }e ima ti ose }aj do kle tre ba da ide i gde

se na la zi ta~ ka na ko joj mo e da gra di po li ti~ ki

pro fit od pri me ne si le.

Vla da Mi ha i la Sa ka {vi li ja tru di }e se da

pred sve tom pred sta vi Ru se kao ne ga tiv ce sklo ne

pri me ni si le i u me dij skom ra tu ne }e bi ti va no to

{to su gru zij ske je di ni ce pr ve otvo ri le va tru i po -

kre nu le kon flikt. Ve} u pr vim po ja vqi va wi ma na

te le vi zi ji, pred sed nik Sa ka {vi li ko ri stio je re to -

ri ku hlad nog ra ta i re kao da „ako ce li svet ne za u -

sta vi da nas Ru si ju, on da }e ru ski ten ko vi mo }i da

stig nu do bi lo ko je evrop ske pre sto ni ce”.

Gru zi ja }e u na red nim da ni ma po zi va ti sa ve -

zni ke, pre sve ga Ame ri ku i Na to, da za {ti ti in te re -

se sa ve zni ce. Ka da se za vr {i ru ski pro tiv u dar, na

Ka kva zu ne }e za vla da ti mir – svi raz lo zi za kri zu

bi }e sa ~u va ni i mo e se o~e ki va ti po ku {aj da se

pro blem in ter na ci o na li zu je. Do du {e, Sa ka {vi li

ne }e mo }i da do |e do stvar ne po dr {ke od SAD i Na -

toa, za to {to ve li ke si le ne vi de raz log za ula zak u

du bo ki kon flikt sa Ru si jom u am bi ci ji Gru zi je da

ovla da te ri to ri jom Ka kva za, ko ju è le za se be.

i ta we Ju ne Ose ti je i Ab ha zi je u od no su na ri -

zi ke kri ze sa snab de va wem ener gen ti ma pred -

sta vqa ni e ra zred ni pro blem. Pre sve ga,

Evrop ska uni ja e li sta bil no snab de va we zem-

nim ga som i za to è li ga ran ci je sta bil ne Ru si je, a

ona to mo e da pru i i to jed nom od tra sa ko je vo de

pre ko Kav ka za kroz oset ske i ab ha ske pro sto re.

Ru ski ten ko vi su sa da po sta li ga rant za pro la -

zak ga sa iz cen tral ne Azi je do po tro {a ~a u EU, a to

}e Na to uva i ti kao ar gu ment u pro ce ni bu du }ih od -

no sa sa Gru zi jom. Po tvr da da ne ma sa gla sno sti oko

to ga da se po dr i Gru zi ja, ia ko se ona tvr do gla vo

na me }e kao kan di dat za ula zak u Na to, pred sta vqa

stav ~la ni ca Ali jan se sa sa mi ta u Bu ku re {tu, odr -

à nog pro le tos, da se ne u ri sa pri je mom dr a va iz

biv {eg SSSR-a. U tom po gle du, iz Na toa su po ka za -

li po {to va we za ru ske in te re se, ia ko ne ra do pri -

hva ta ju si tu a ci ju da ru ski in te re si bu du pri o ri tet -

ni na pro sto ri ma ko ji su u pro {lo sti tra di ci o nal -

no pot pa da li pod ru sku sfe ru uti ca ja.

Po Gru zi ju mo e lo {e da se za vr {i i pri me na

ko sov skog pre se da na u me |u na rod nim od no si ma ka da

je re~ o sud bi ni Ju ne Ose ti je i Ab ha zi je. Mo skva

sa da mo e da po dr i sa ve zni ce u pro gla {e wu sa -

mo stal no sti od Gru zi je i da taj ~in obra zlo i pri -

me rom Ko so va – ako su Al ban ci ima li pri li ku da se

pro tiv no in te re si ma Sr bi je osa mo sta le i da do |u

do pri zna wa od SAD i de la vo de }ih si la EU, on da

Ru si ja ima pra vo da po dr i sa mo stal nost kav ka skih

na ro da. U tom slu ~a ju Gru zi ja bi osim po li ti~ kog i

voj nog po ra za ko na~ no osta la bez de la te ri to ri je

ko ja je bi la u sa sta vu gru zij ske fe de ral ne je di ni ce

biv {eg SSSR-a.

io bi to ne sla van za vr {e tak Sa ka {vi li je ve

avan tu re za ko ju se Gru zi ja go di na ma pri pre -

ma la. Za ko na~ nu ofan zi vu pro tiv Ose ta uvo -

zi la je sred stva rat ne teh ni ke, ob u ~a va la ka -

dar, stva ra la po li ti~ ki oslo nac kod si la za in te re -

so va nih za sla bqe we ru skog uti ca ja na Kav ka zu. Dva

glav na stra te {ka part ne ra su SAD i Ukra ji na. Bu -

{o va ad mi ni stra ci ja bri nu la se za svog kav ka skog

sa ve zni ka pr ven stve no ja ~a wem po li ti~ ke po dr {ke,

a kon kret ne me re po mo }i sve le su se na ne ko li ko

sta rih he li kop te ra UH-1 i ne {to opre me za po tre be

pe {a di je.

Za uz vrat, Gru zi ja je sla la qud stvo u Irak da bi

do ka za li pri vr e nost ame ri~ kim in te re si ma. Do te

me re su bi li do sled ni u od lu ci da po dr e mi si ju u

Ira ku da su ta mo po sla li naj bo qe ob u ~e ni deo oru -

à ne si le i to ~i ta vu pe ti nu od ukup nog bro ja pe {a -

di na ca.

Ukra ji na se po ka za la do brim sa ve zni kom u

snab de va wu gru zij skih oru a nih sna ga, ko je su od te

dr a ve do bi le bor be ne avi o ne, ar ti qe rij ska oru -

|a, ra ket ne si ste me pro tiv va zdu {ne od bra ne i

osta le ar ti kle po tre be za rat.

U me se ci ma pred po ~e tak ofan zi ve Gru zi ja je

stal no sla la iz vi |a~ ke le te li ce u va zdu {ni pro stor

Ju ne Ose ti je i Ab ha zi je. Pri ba vqa ni su po da ci o

lo kal nim ru skim sna ga ma i pro u zro ko va na re ak ci ja

si ste ma pro tiv va zdu {ne od bra ne.

Ru si su ima li vre me na da se pri pre me za gru -

zij sku ofan zi vu i na pr ve ve sti o no vom ra tu ru ske

je di ni ce iz sa sta va 58. ar mi je kre nu le su u pro tiv u -

dar, iz ba ci le gru zij ske voj ni ke iz Chin va li ja, glav -

nog gra da Ose ti je, i vra ti le Gru zi ne ta mo oda kle su

kre nu li.

P

15. avgust 2008.

Autori ~uvene

simulacije letewa IL-2Sturmovik napravili

su novu strategiju u

realnom vremenu,

u kojoj se obra|uje

Drugi svetski rat.

Vreme od 1939.

do kraja 1945. godine

izdeqeno je u pet

kampawa. Svaka od wih pru`a

mogu}nost da komandujete drugim

armijama, u ~etrdesetak

misija.

red sta vqa mo vam in te re sant nu kom bi na ci ju stra te gi je i si mu la -

ci je, ko ja }e, ve ro vat no, uti ca ti na sve bu du }e stra te gi je. Mo -

`da i na si mu la ci je.

Au to ri ~u ve ne si mu la ci je le te wa IL-2 Stur mo vik na pra vi li su

no vu stra te gi ju u re al nom vre me nu. Pe ri od ko ji ona ob ra |u je je ste

Dru gi svet ski rat. Iza bra no je to vre me jer su za we ga ve} ima li po -

pri li ~an broj ura |e nih obje ka ta, a i „me ha ni ka“, od no sno „fi zi ka“ im

je bi la is pro gra mi ra na.

Pre sko ro go di nu da na na ja vqe no je da 1C i Bat tle front iz da ju

no vu stra te gi ju – The a tre of War. Pe ri od od 1939. do kra ja 1945. go -

di ne, ko ji pri ka zu je si mu la ci ja, iz de qen je u pet kam pa wa. Sva ka od

wih pru a vam mo gu} nost da ko man du je te dru gim ar mi ja ma.

U pr voj kam pa wi – SSSR – ko man du je te Cr ve nom ar mi jom od

1941. do 1945. To kom dru ge ste na ~e lu ne ma~ kih je di ni ca od 1939.

do 1945. Za po ved nik Poq ske ar mi je, u vre me do ga |a ja 1939. go di ne,

bi }e te u tre }oj kam pa wi. Sle de jo{ dve, od ko jih je pr va sli~ na Poq -

skoj – re~ je o Fran cu skoj 1940. go di ne. Na kra ju je Dru gi front, gde

ste glav no ko man du ju }i sa ve zni ci ma od 1944. do kra ja ra ta.

SIMULACIJE

KK O MO M AA N D O V A W EN D O V A W EM I SM I S II J A M A U P E TJ A M A U P E TK A M P A W AK A M P A W A

T h e a t r e o f W a r

70

Si mu la ci ja ima oko 40 mi si ja, {to sva ka ko ni je ma lo. Oba ve {te wa i na -

red be ko je do bi je te pred po ~e tak sva ke mi si je vr lo su in for ma tiv ne, pa se po ne -

{to mo e i na u ~i ti iz isto ri je. Na rav no, do bro pa zi te na za dat ke, jer vam od

uspe ha u svim se kun dar nim ak ci ja ma za vi si po mo} – po ja ~a we ko je do bi ja te.

Ve o ma je do bro osmi {qe na ba li sti ka na o ru a wa. Ko li ko se au to ri hva le,

a tre ba im ve ro va ti na re~, vo di li su ra ~u na ~ak i o uglo vi ma pod ko ji ma pa da ju

gra na te na vo zi la, me sti ma gde uda ra ju u wih, de bqi ni oklo pa i uda qe no sti sa

ko je se ga |a. Po put vre men skih uslo va, na ba li sti ku uti ~e i vr sta mu ni ci je ko ja se

ko ri sti. Sto ga ni je do voq no re }i da je The a tre of War sa mo stra te gi ja ve} i svo je -

vr sna si mu la ci ja.

Igri ca obi lu je de ta qi ma. Sva ki voj nik ima svo je ime i pre zi me, po se du je

od re |e ne ve {ti ne i is ku stvo, ko je se po ve }a va ju ako pre i vi ne ku mi si ju. Po vrh

sve ga, naj za slu ni ji bor ci mo gu do bi ti i me da qe. Pa qi vo su iza bra ne i uni -

for me i vo zi la. Pri ro da i objek ti u pro sto ru vr lo su re al ni. At mos fer ske pri -

li ke po put ma gle, sne ga ili ki {e do ~a ra va ju rat ne si tu a ci je. Edi tor ma pa, u ko jem

mo e te pu sti ti ma {ti na vo qu i na pra vi ti sop stve nu mi si ju, pri li~ no je kom pli -

ko va na. Wega pra ti uput stvo ko je }e vam po mo }i da na pra vi te ma pu ka kvu `e li te.

Pri li~ no do bro ra de ve {ta~ ka in te li gen ci ja i uti caj mo ra la na je di ni ce u

bor bi. Uko li ko ukqu ~i te uti caj mo ra la mo e se do go di ti da po je di ne je di ni ce po -

beg nu sa boj nog po qa, pod dej stvom ne pri ja teq ske va tre. Obi~ ni voj ni ci mo gu da

za u zmu me sto ne kog od po sa de na oru |u pod uslo vom da, na pri mer, to ni je me sto

vo za ~a ten ka. De lo va we ko man dan ta na je di ni ce u oko li ni je ste re a lno i ne }e

bi ti mno go be a wa sa fron ta. Ta ko |e, mo e te da po ku {a te da iz da te na red bu

jed nom voj ni ku da na pad ne tenk u pro la zu, ali vr lo ve ro vat no }e on po be }i pre

ne go li usta ne iz za klo na da na pad ne ono {to ste mu kao ciq za da li.

U okvi ru si mu la ci je po sto ji i en ci klo pe di ja o raz li ~i tom na o ru a wu ko je

se u bor bi ko ri sti. Ono je i gra fi~ ki pri ka za no, ani mi ra no, uz po treb na ob ja -

{we wa o upo tre bi i ka rak te ri sti ka ma.

Iz mi si je u mi si ju je di ni ce ko je pre i ve ima ju vi {e is ku sta va i mno go su

ubo ji ti je. No va oru |a i bor be na sred stva po ja vqi va }e se u skla du sa stvar nim

ula skom na bo ji {te. Za to se ne tru di te da ~u va te ono {to }e ubr zo bi ti za me we -

no ne ~im dru gim.

Uko li ko u to ku mi si je po stig ne te za da te ci qe ve, do bi ja te i od re |e na po ja ~a -

wa. To }e bam olak {a ti igru, a mo e se de si ti i da bez iz da va wa no vih ko man di

po be di te ne pri ja te qa.

Zvu~ ni efek ti su re la tiv no sla bi. Gla so vi ko ji se po vre me no ~u ju je su ret ki

i ~e sto se po na vqa ju, a mu zi ka je pre gla sna u od no su na zvu~ ne efek te.

Po {to je igra vr lo zah tev na i sva pa wa igra ~a usme re na je na wu, le po ta

gra fi ke u si mu la ci ji ne do la zi do iz ra a ja. At mos fer ske pri li ke ote a va ju po -

sao pro ce so ru i gra fi~ koj kar ti ta ko da se s vre me nom gra fi ka mo ra sma wi ti, to

jest broj de ta qa, ka ko bi uop {te mo glo da se igra.

Mi si je u The a tre of War su pri li~ no mo no to ne – na pad ili od bra na na bo ji -

{tu iz gle da ju isto i u Bel gi ji, Poq skoj ili u Ru si ji. Ma pe su ve li ke, ali sli~ ne, pa

se la ko za bo ra vi gde je bo ji {te.

Ne mo gu }e je ko man do va ti je di ni ca ma uko li ko ste mno go pri ma kli ka me ru.

Uko li ko je od mak ne te, ne }e te vi de ti de ta qe. Ta ko |e se vr lo la ko iz gu bi ori jen ta -

ci ja uko li ko pre la zi te sa je di ni ce na je di ni cu, po seb no u si tu a ci ja ma ka da ima te

vi {e je di ni ca iste vr ste.

To kom igri ce se ne „pro iz vo de“ no ve je di ni ce, ve} ko ri sti te sa mo one ko je

ste oda bra li na po ~et ku mi si je ili even tu al na po ja ~a wa ko ja vam pri stig nu dok

mi si ja tra je.

Ma li je i broj je di ni ca ko je mo e te iza bra ti za sle de }u mi si ju. De {a va se da

po je di ne je di ni ce mo ra te ima ti na ne koj ma pi, ~ak ia ko to ne `e li te

Po vre me no se ve {ta~ ka in te li gen ci ja mu ~i i sa jed no stav nim za dat kom. Pri -

mer za to je ste ka da po {a qe te gru pu voj ni ka u for ma ci ji i oni na i |u na pre pre ku

na pu tu.

Ipak, The a tre of War je za ra zna si mu la ci ja ko ja }e vas ne ko vre me pri ko va -

ti za ra ~u nar. Ne ki ma se uop {te ne }e do pa sti. Za qu bi te qe igra wa u mre i ona

pru a mo gu} nost da isto vre me no u~e stvu je osam igra ~a.

Igor VA SI QE VI]

71

HAR DVER SKE PO TRE BE PRO GRA MA

Ope ra tiv ni si stem – Win dows XP ili Vi staPro ce sor – mi ni mum In tel Pen ti um 4 na 2.5GHz ili AMD At hlon na 2.0 GHzGra fi~ ka kar ti ca – Ge For ce 5700 or Ra de on 9600 sa mi ni mum 128 Mb ko -

ja po dr a va Sha der v2.0 in struk ci je.

Rad na me mo ri ja – mi ni mal no 512 Mb, a me sta na di sku za in sta la ci ju oko 3 Gb.

A

ko je ve ro va ti isto ri ~a ri ma i {naj de ri ma isto ri je, na Bal ka nu ni je bi lo Slo -

ve na pre {e stog ve ka. Ka da su se na se li li, po sle du go traj nog ot po ra, pri mi li

su hri {}an stvo, a u 10. ve ku je zik svih ju no slo ven skih ple me na bio je sa mo je -

dan. Na ru {e vi na ma Vi zan ti je sre di nom 11. ve ka do {lo je do ve li kog cr kve nog

ras ko la, ko ji je u ka sni jim ve ko vi ma imao tra gi~ ne po sle di ce. Raz laz se u po -

~et ku ti cao sa mo iz ve snih te o lo {kih tu ma ~e wa Hri sto ve ve re, ali je bor ba iz -

me |u Ca ri gra da i Ri ma ~e sto vo |e na i dru gim sred stvi ma.

Slo ve ni is to~ nih kra je va Bal ka na ~vr sto su se dr a li svo jih iz vor nih (pra vo -

slav nih, or to dok snih) dog mi, dok su za pad na ple me na – ta ko |e po sle e sto kog ot po ra

– pri zna la pa pu za svog vr hov nog ver skog po gla va ra. U pre de lu na se qe nom ju go i sto~ -

no od Al pa for mi ra na je po kra ji na Slo ve ni ja, ko ja ni je ima la sop stve nu dr a vu,

dok je po sle krat ko traj nog uspo na, hr vat ska dr a va u{la u sa stav ja ~ih se ver nih su -

se da, ko je su ple men ske sta re {i ne pri zna le za svo je go spo da re. Na is to ku je Sr bi ja

pod Ne ma wi }i ma bi la ne za vi sna dr a va, ~ak kra qe vi na i ca re vi na. U toj dr a vi je

cve ta la vi so ka kul tu ra, po seb no gra di teq stvo, sli kar stvo i kwi ev nost, a na po ri -

ma Rast ka Ne ma wi }a, po to weg Sve tog Sa ve, u~vr {}e no je pra vo sla vqe i utvr |e na

cr kve na sa mo stal nost.

SE O BE

Po sle bo ja na Ko so vu, pa da Ca ri gra da, Sr bi je i Bo sne, usled tur skog zu lu ma,

ma se pra vo slav nog sta nov ni {tva pre la zi le su u Ma |ar sku i Au stri ju. Tu su na i {li

na qu de ko ji su go vo ri li istim ili sli~ nim je zi kom, na hri {}a ne za pad nog ob re da.

Pred vo |e ni svo jim cr kve nim vi so ko do stoj ni ci ma, a po dr a ni od na ci o nal no sve snih

voj nih sta re {i na, Sr bi su gr ~e vi to na sto ja li da sa ~u va ju svo ju ve ru, pru iv {i ot -

P R E ] U T A N I S R P S K I G E N E R A L I U A U S T R I J S K O J C A R E V I N I

72 15. avgust 2008.

Tokom istorije, u vojsci

austrijske i austrougarske

carevine bilo je vi{e od dve

stotine Srba generala

i najvi{ih oficira. Mnogi

od wih ispovedali su katoli~ku

veru, ali je nemali broj bio

i onih koji su ostali verni

pravoslavnoj crkvi. Wihovo

li~no juna{tvo, vojni~ko

majstorstvo i dobijene bitke

omogu}ili su da srpski narod

u zagrani~nim, iliti kraji{kim

podru~jima, tradicionalno

u`ivaju izuzetne nacionalne

povlastice.

POSVE]ENOST

POZIVUPi {e

Rade

MILOSAVQEVI]

FE

QT

ON

slav nih Sr ba s ~i nom pu kov ni ka, da

bi tek Ata na si je Ra {ko vi}, knez i vo -

|a ustan ka u Sta rom Vla hu 1737. go -

di ne, za ma lo do sti gao ge ne ral ske po -

~a sti.

U ~in pu kov ni ka srp ske na ci o -

nal ne mi li ci je Ra {ko vi} je una pre |en

15. mar ta 1739. go di ne. Kao naj sta -

ri ji ofi cir au strij ske voj ske od svih

Sr ba, bio je po dru {tve nom ugle du od -

mah iza pa tri jar ha Ar se ni ja ê tvr tog

[a ka ben te, ~i ja je se stra An |e li ja

bi la Ata na si je va è na. Car Kar lo

[e sti mu je uz ~in iz dao i ple mi} ku

di plo mu. Sa gra ni ~a ri ma iz po sav ske

gra ni ce is ta kao se 1745. u ra tu u

Ita li ji, ka da je ge ne ral An dre po hva -

lio ju na {tvo Sr ba. Vra tiv {i se sa

ra ti {ta for mi rao je no vi gra ni ~ar -

ski puk, za ~i jeg ko man dan ta je i po sta -

vqen. Imao je svoj ple mi} ki grb sa or -

lom u po le tu, da ri vao je srp ske ma na -

sti re i bio is tak nu ti srp ski pr vak u

sva kom po gle du. Od ~e tvo ri ce we go -

vih ze to va, tro ji ca su po sta li ge ne ra li, kao i we gov sin Alek san dar

(1720–1773).

Bio je Ata na si je kao pred o dre |en da po sta ne pr vi pra vo slav -

ni Sr bin ge ne ral au strij ske voj ske. Pri li kom jed nog ma ne vra na Ra -

ko {kom Po qu kod Pe {te, gde su pod Ra {ko vi }e vom ko man dom srp -

sko-hr vat ski pu ko vi nad ma {i li ne ma~ ke u po gle du voj ni~ ke iz ve ba -

no sti i br ze paq be, ca ri ca Ma ri ja Te re zi ja ga je na ro ~i to od li ko -

va la iz re kav {i mu svo je „car sko bla go vo qe we” i po zvav {i ga za

car ski sto is pred svih ge ne ra la i mi ni sta ra, dav {i mu me sto za

sto lom po red se be, po hva liv {i srp ski na rod i obe }av {i mu mno ge

car ske mi lo sti. To je zna ~i lo i ge ne ral ski ~in, ali mu je taj uspeh

do {ao gla ve.

Po sle za jed ni~ kog ru~ ka u Ku pi no vu, je dan od mno go broj nih slu -

gu mu je pod met nuo otrov nu {o qi cu cr ne ka fe, od ~e ga je Ata na si je

19. ma ja 1753. umro. Za vi dqi vi ma |ar ski, ali i dru gi ofi ci ri, ni -

su mo gli da mu opro ste uspe he i uspon. Po na re |e wu ge ne ra la Ser -

be lo ni ja, uz ve li ke po ~a sti sa hra wen je u ma na sti ru Kru {e do lu.

NARODNA PERJANICA

Od pre ko 200 ge ne ra la Sr ba u Au stri ji, pr vi Sr bin pra vo -

slav ne ve re ko ji je una pre |en u ~in ge ne ral-ma jo ra (1763. go di ne)

bio je Mi haj lo Mi ka {i no vi}, ro |en u kra ji {kom se lu Plav {in cu kod

Ko priv ni ce 1715. a umro u Be ~u 3. no vem bra 1774. go di ne – na vod no

od po da gre, ali vi {e od tu ge zbog pre tr pqe ne ne prav de. Ka pe tan je

po stao 1739. go di ne, is ta kao se u broj nim bit ka ma u e {koj, Poq skoj

i Ita li ji, na ro ~i to kod Vel tri na, po sle ~e ga je 1745. do bio ~in ma -

jo ra. Ba ron stvo „od [lan gen fel da” do bio je kao pu kov nik i ko man -

dant Va ra din sko-|ur |e va~ ke re gi men te 28. ju na 1760.

Kao ge ne ral-ma jor Mi haj lo Mi ka {i no vi} je bio na du no sti -

ma u Kar lov cu i Osi je ku, da bi 1766. go di ne do bio i ~in feld ma -

{al-lajt nan ta. U po hval nim na pi si ma o we mu is ti ~e se da je na srp -

skom sa bo ru u Srem skim Kar lov ci ma 1769. svoj glas pri li kom iz -

bo ra mi tro po li ta dao vla di ci gor wo kar lo va~ kom Da ni lu Jak {i }u,

a ne kan di da tu pre po ru ~e nom od Be ~a. Bio je to i kraj we go ve voj -

ni~ ke ka ri je re. Naj pre je pra }en i „ot ku ca van”, a za tim 1771. „vi -

{e su spen do van ne go pen zi o ni san”, uz ni sku i ne a de kvat nu pen zi ju.

I po red do ka za nog ju na {tva, ca ri ca ga ni je udo sto ji la naj vi {im

or de nom.

Na sta nio se u Kra ji ni, u Ko priv ni ci, gde je i veo we gov na rod.

„Bio je rev no stan Sr bin… Pra vo slav nu svo ju ve ru i cr kvu àr ko je

qu bio i istin ski po {to vao”. Is tak nu tu ulo gu od i grao je bo re }i se

pro tiv uni ja }e wa Sr ba na Kra ji ni, a u po me nu toj bu ni 1755. spa sio

je na rod od ve }ih re pre sa li ja. Ia ko car ski ofi cir, ni je se odva jao

od svog na ro da; do we ga su do la zi le àl be kra ji {ni ka ko je je pa -

por ~e sto bez ob zir nim na sr ta ji ma na

wi ho vu „slo bo du sa ve sti”. U tom su ko -

bu in te re sa na {li su se broj ni ofi -

ci ri srp ske na ci o nal no sti. S jed ne

stra ne, pod ra zu me va la se lo jal nost

dr a vi, a s dru ge je bi la isto ta ko

pri rod na te wa ka o~u va wu obi ~a ja,

ve re i pi sma.

Skla pa ju }i ugo vo re sa Ca re vi -

nom, Sr bi su sa naj vi {eg me sta pri -

ma li po ve qe, ko je su u isto ri ji na zva -

ne pri vi le gi ja ma. Pr vu od tih pri vi -

le gi ja iz dao je car Fer di nand 1538.

go di ne, ka da su od pri do {lih usko ka

osno va ne tri ka pe ta ni je od po 200

voj ni ka. Naj po zna ti ju po ve qu Sr bi ma

iz dao je, 5. ok to bra 1630, car Fer -

di nand Dru gi na au di jen ci ji u Re gen -

sbur gu. Po ve qa s ga ran ci ja ma iz u zet -

nih pra va ta da je uru ~e na dva na e sto -

ri ci srp skih pr va ka sa vla di kom

Mak si mom Pre do je vi }em na ~e lu. Na -

à lost, sa vi so kih me sta ~e sto su te

iste pri vi le gi je kr {e ne, {to je iza -

zi va lo ne po ko le bqiv ot por qu di ko ji su se be sma tra li slo bod nim

rat ni ci ma i bi li po no sni na tu svo ju slo bo du.

O tom ot po ru go vo ri ve lik broj oru a nih bu na, od ko jih su naj -

po zna ti je Osmo kru ho vi }e va 1666. i Qu bo je vi }e va 1755. go di ne,

ko ja je u Se ve ri nu kod Bje lo va ra oku pi la oko dva de set hi qa da kra ji -

{ni ka. Obe su skr {e ne la nim obe }a wi ma i voj nom si lom.

SR BI KA TO LI CI

Svest da su im po vla sti ce do de qi va ne zbog wi ho vog voj ni~ kog

ume }a i ve li ke hra bro sti i sna ge, neo p hod ne za op sta nak Ca re vi na,

bi la je ja sna. Au stri ja je ume la da na gra di voj ni~ ko dr a we i hra -

brost srp skih mla di }a, da im {i rom otvo ri svo je do bro ure |e ne {ko -

le i omo gu }i na pre do va we do naj vi {ih po lo a ja i ~i no va, ra ~u na ju }i

tu i do de lu ple mi} kih ti tu la. U Dr av nom ar hi vu u Be ~u ~u va se mi {qe -

we jed nog od vi so kih voj nih ko man da na ta o Sr bi ma: „To su le pi qu di,

vi so ki, ne u ~e ni, ali bi stra uma, hra bri ju na ci, za boj kao stvo re ni”.

I po red ve li kog ju na {tva, do ka za nog voj ni~ kog ume }a i broj nih

po be da, iz vo je va nih pod wi ho vom ko man dom, u iz vo ri ma ko ji go vo re

o voj noj i rat noj isto ri ji Au stri je, Sr bi se ret ko po mi wu jer su svr -

sta va ni me |u Hr va te, gde ih je bi lo u naj ve }em bro ju. Ta ko su u hr vat -

ski na ci o nal ni kor pus ubra ja ni ne sa mo Sr bi, ko ji su pri mi li ka to -

li~ ku ve ru, ve} i oni ko ji su osta li ver ni pra vo sla vqu. Ta da {wi

isto ri ~a ri (ve }i nom sve {te na li ca) sma tra li su Sr be ka to li~ ke

ve re „pre ve re ni ci ma”, pa ih za to vi {e ni su ni sma tra li Sr bi ma. I

po red to ga, pre ma {tu rim isto rij skim po da ci ma, u au strij skoj ca re -

vi ni bi lo je vi {e od 200 Sr ba ge ne ra la, od ko jih su mno gi osta li u

pra vo slav noj ve ri, a bi lo je do sta i onih ko ji su, pod pri ti skom ili

vo |e ni sop stve nim in te re si ma, „pre ve ri li”.

Je dan od pr vih Sr ba ka to li ka ko ji je po stao au strij ski ge ne ral

bio je Jo van An dri ja Ma kar (ro |en u Kri ev ci ma, oko 1640. go di ne

– umro u Be ~u, 1700), sin kra ji {kog pu kov ni ka Ni ko le Ma ka ra

(1620–1674). Jo van je bio vo |a ha ra mi ja u Vrat nu na Kal ni ku i ve}

u 29. go di ni do bio ~in pot pu kov ni ka. S 42 go di ne iza zvao je na meg -

dan i po gu bio tur skog ka pe ta na u Vi ro vi ti ci, {to mu je do ne lo ve li -

ko po {to va we i sla vu. Iz me |u osta log, bio je i ko man dant Si ge ta, a

1687. go di ne po stao je ba ron i ge ne ral-ma jor. Ju na {tvom se is ta -

kao i 1693. na Bi ha }u, ali je bio pre ve li kih am bi ci ja, ko je su {te -

ti le „op {tim in te re si ma”. U de lu „Raz go vor ugod ni na ro da Slo vin -

sko ga” oba Ma ka ra ope vao je An dri ja Ka ~i} Mi o {i}.

Pr vi Sr bin pra vo slav ne ve re, una pre |en u ~in pu kov ni ka au -

strij ske voj ske (1702. go di ne, umro 1711) bio je Jo van Se ku la. We -

go vo ime pre }u ta la je Voj na en ci klo pe di ja, u ~i jem se dru gom iz da wu

po mi we Ivan Se ku la, haj du~ ki ha ram ba {a u Sla vo ni ji, o~i gled no

pre dak ovog pu kov ni ka. Po sle we ga sle di lo je jo{ de se tak pra vo -

73

Carica Austrougarske Marija Terezija

28. av gu sta 1802. u Te mi {va ru. U ak tiv nu slu bu

stu pio je 1749. kod sla von skih gra ni ~a ra. Ma jor

je bio 1756. a kao pot pu kov nik Gra di {kog pu ka

od li ko van je 1762. or de nom Ma ri je Te re zi je.

Ba ron je 1765, pu kov nik i ko man dant Vla {ko-

ilir ske re gi men te 1777, ko man dant u Bro du i ge -

ne ral-ma jor 1783. i feld mar {al-lajt nant 1788.

go di ne. Za vre me slu be u Be loj Cr kvi op tu i -

van je pred voj nim su dom u Te mi {va ru ra di svo jih

na ci o nal nih sta vo va.

Na „ba ro na Pa pi lu u Me ha di ju” bi lo je

adre so va no jed no od sa ~u va nih pi sa ma Stan ka Jo -

va no vi }a „od bor ni ka kra jin skog”, u ko me oba ve -

{ta va ko man dan te au strij skih tru pa oko Or {a ve

o te {kom sta wu Sr ba uo ~i ustan ka – Ko ~i ne kra -

ji ne. Da je bio „Sr bin po ro |e wu” na vo de i be~ ki

iz vo ri, a da je za stu pao srp ske in te re se u Mo -

nar hi ji go vo ri we go va iz ja va u Te -

mi {va ru 1790. u ko joj ka e: „Ne -

}e mo i ne da mo da se na {e pri vi -

le gi je od Ma |a ra oza ko wu ju”.

Dve go di ne sta ri ji Ar sen (ije)

Se ~u jac, sin ma jo ra \or |a i Ane

Sta ni sa vqe vi}, ro |en je 1720. u

Pe tro va ra di nu, a umro 13. ja nu a -

ra 1814. u Be ~u u 94. go di ni. Ka -

det je po stao 1741. u Gra di {kom

gra ni ~ar skom pu ku, ma jor 1759,

pot pu kov nik 1765. go di ne. Or den

Ma ri je Te re zi je pri mio je 1762. a

1767. i plem stvo „od Hel den fel -

da”. Ko man do vao je 13. gra ni ~ar -

skim pu kom i bio pu kov nik Ba nat -

ske gra ni ce do 1773. ka da je pre -

me {ten u Brod. U ~in ge ne ral-ma jo ra una pre |en je

1783. i po sle pen zi o ni sa wa po stao dvor ski sa vet -

nik. Svi we go vi po tom ci no si li su isto ime – Ar se -

ni je. Dru gi Ar se ni je Se ~u jac umro je 1839. kao pu -

kov nik, tre }i Ar se ni je Se ~u jac, ro |en 1814. u Be ~u,

bio je ge ne ral-ma jor, a ~e tvr ti, Ar se ni je Se ~u jac je

umro 1903. go di ne ta ko |e kao ge ne ral-ma jor.

FELDCAJGMAJSTER

Pa vle Davidovi} je pr vi Sr bin pra vo slav ne

ve re ko ji je po sti gao ~in fel dcajg maj ste ra. Ro |en je

u Bu di mu 1737. go di ne, a umro 18. fe bru a ra 1814.

u Ko mo ra nu, gde mu je o dr av nom tro {ku po dig nut

spo me nik na srp skom gro bqu, sko ro vek po sle smr ti. U voj sku je stu -

pio 1757. kao do bro vo qac, u~e stvo vao je u Sed mo go di {wem ra tu

1756–1763. kao ko man dir ~e te, a u Ra tu za ba var sko na sle |e

1778–1779. is ta kao se u ju ri {u na Ha bel {vert. U ~in ma jo ra una pre -

|en je 1779, ka da je od li ko van or de nom Ma ri je Te re zi je, a ti tu lu ba -

ro na s pre di ka tom D’ Al ton do bio je na red ne go di ne. Pu kov nik je po stao

1783. go di ne kao ko man dant Pe tro va ra din skog gra ni ~ar skog pu ka.

U bur nim do ga |a ji ma za vre me Ko ~i ne kra ji ne kon tak ti rao je sa

Sr bi ma, ko ji su ~i we ni cu da ima ju su na rod ni ka na va nom me stu

sma tra li vr lo zna ~aj nom. Do la zio je ~e sto u Ze mun, gde je ra dio sa

pu kov ni kom Xe nej nom i ka pe ta nom Mi haj lom Mi ha qe vi }em. U Srp sko-

tur skom ra tu 1788–1791. go di ne Pa vle Davidovi} je sa svo jim gra -

ni ~a ri ma i do bro voq ci ma na ju ri{ za u zeo [a bac, a za tim u~e stvo -

vao u za u zi ma wu Be o gra da, Le {ni ce i Lo zni ce, op se dao So ko i ra -

to vao pro tiv Ali-pa {e Vi da ji }a. in ge ne ral-ma jo ra do bio je 1790.

go di ne, a kao feld mar {al-lajt nant 1796–1797. ko man du je kor pu som

u ra tu pro tiv Fran cu ske. U ~in ge ne ra la ar ti qe ri je (fel dcajg maj -

ste ra) una pre |en je 1807. i ti me u{ao u red naj i stak nu ti jih au strij -

skih voj nih ko man da na ta svo ga do ba. We go va pot pu na po sve }e nost

voj sci i voj nom po zi vu vi di se i iz po da tka da se ni ka da ni je e nio.

(Na sta vak u sle de }em bro ju)

74

FEQTON

15. avgust 2008.

`qi vo raz ma trao pro sle |u ju }i ih vi {im nad le -

{tvi ma sa svo jim mi {qe wem.

S jed ne stra ne sti {a vao je oprav dan i po ne -

kad ne kon tro li sa ni bunt (zna ju }i da }e po sle di ce

bi ti stra {ne i po gub ne), s dru ge je mo rao da oba -

vqa svo je du no sti na la ze }i u Be ~u raz u me va wa za

kra ji {ke zah te ve, ko je je u osno vi po dr a vao. U

vre me bu ne pi sao je mi tro po li tu Ne na do vi }u i

po zvao ga na za jed ni~ ku ak ci ju; kod ob no ve ma na -

sti ra Le pa vi ne dao je naj ve }i pri log, bio je kti tor

i tu tor dru gih cr ka va, a svo jim nov cem je ku po vao

cr kve ne kwi ge iz Ru si je. Kao feld mar {al i ba ron

ko ri stio je svoj grb sa srp skom

tro boj kom i oci li ma. Sla vio je

kr sno ime sv. Jo va na. Kod we ga je

do la zio mla di Do si tej Ob ra do -

vi}, {to je opi sao u svo joj kwi zi

„@ivot i pri kqu ~e ni ja”. Kad mu je

umr la è na, oè nio se Anom,

}er kom pu kov ni ka Mi haj la Pro da -

no vi }a i se strom ge ne ra la Sa ve

Pro da no vi }a, ko ja se po sle we go -

ve smr ti pre u da la za ru skog ple -

mi }a Ste fa na Oè go vi }a.

Kao srp ska per ja ni ca, Mi -

ka {i no vi} je bio ne ka vr sta ori -

jen ti ra po to wim srp skim ofi ci -

ri ma u Mo nar hi ji.

Feld mar {al-lajt nant Jef -

ti mi je Qu bi bra ti}, kon te de Tre bi we, sin ka pe ta na

Ku zma na, ro |en je u Du brov ni ku 1716. a umro u Be ~u

1. fe bru a ra 1779. go di ne. Bio je sa mo go di nu da na

mla |i od Mi ka {i no vi }a. în ge ne ra la do bio je ka -

sni je, ali bi sti gao i do ~i na fel dcajg maj ste ra da po -

sle pre me {ta ja u Kre mo nu ni je oti {ao kod ca ri ce i

za mo lio je da ga otu da vra ti, jer ta mo „ne ma ni sve -

{te ni ka ni cr kve svo je ga za ko na”. Ma ri ja Te re zi ja,

„gor qi va ka tol ki wa”, ni je sa sim pa ti ja ma pri mi la tu

mol bu. U ra do vi ma o Qu bi bra ti }u is ti ~e se da je po -

stao ka det sa 14 go di na „kod sr bi jan ske kra ji ne”, da

je 1753. go di ne bio pot pu kov nik, da se kao pu kov nik

1758. is ta kao u op sa di Olo mu ca, da je 1760. na gra -

|en ba ron stvom, a 1762. go di ne od li ko van or de nom Ma ri je Te re zi je.

în ge ne ral-ma jo ra do bio je 1770. go di ne, a feld mar {al-lajt -

nan ta 1773. u Kar lov cu, oda kle je pre me {ten u Osi jek, pa u Kre mo -

nu. Bio je vi sok, na o ~it, a u 30. go di ni je ra wen i ostao „sa kat u jed -

nu ru ku”. Iz pr vog bra ka imao je k}er i dva si na, a u dru gom se oè -

nio udo vi com pu kov ni ka âr no je vi }a. O we go vom ra du u Gra di {koj

re gi men ti po hval no je pi sao A. M. Req ko vi}. We gov sin Mi haj lo

Qu bi bra ti} bio je pu kov nik Oto~ ke re gi men te, a ~in ge ne ra la imao

je i Ste fan Qu bi bra ti}.

BARON OD PAPILE

Sa mu i lo Zdje la re vi}, ro |en oko 1720. u Gr |ev cu kod Bje lo va ra,

a umro u Bje lo va ru 5. de cem bra 1771, bio je tre }i Sr bin pra vo -

slav ne ve re, ko ji je (pred sa mu smrt), una pre |en naj pre u ~in ge ne -

ral-ma jo ra, a po tom i feld mar {al-lajt nan ta au strij ske voj ske. Bio

je vi {i ofi cir u vre me Qu bo je vi }e ve bu ne 1755. ka da su sa vre me -

ni ci hva li li we go vo dr a we, jer ni je bio sle po oru |e au strij skih

mi li ta ri sti~ kih kru go va. To je bio i raz log {to ni je do bio ve }e po -

~a sti, ko je je za slu i vao, pa ni naj ve }i ca ri ~in or den.

Pa vle Di mi}, ba ron od Pa pi le, ~e tvr ti po re du Sr bin (cin -

car skog po re kla) au strij ski ge ne ral, ro |en je 1722. u Ara du, a umro

PR VI PU KOV NI CI

Po sle Jo va na Se ku le, pr vog pra vo slav nog Sr bi na s ~i nom pu -

kov ni ka u au strij skoj voj sci, u pe ri o du od oko po la ve ka pu kov ni ci

su po sta li i Osto ja Te ke li Po po vi} 1706. go di ne (umro 1731) Jo -

van De me tro vi} (umro 1709) i Ha xi Moj si je Ra {ko vi} (1650–1718)

1707. go di ne, pa Jo van Te ke li Po po vi} 1716. go di ne (umro 11. ok -

to bra 1732) Jo sif Mo na ster li ja 1743. go di ne (umro 1749) Ata na -

si je Ra {ko vi} (1697–1753) i Vuk Isa ko vi} (1695–1759) iste 1739.

go di ne, pa Jo van Hor vat Kur ti} 1751. go di ne.

U dru goj po lo vi ni 18. ve ka ~in pu kov ni ka do bi li su 1753.

go di ne Ni ko la Vit ko vi}, a 1755. Mi haj lo Pro da no vi} (1706

– 1761). Oni su ve }i nom slu i li u kra ji {kim pu ko vi ma osno va -

nim 1737. go di ne, u ko ji ma se sve do 1760. ko man do va lo na na -

rod nom, tj. srp skom je zi ku.

Porodica Se~ujac

Grb Mihajla Prodanovi}a

17. av gust 1861.

U Kne e vi ni Sr bi ji ob ja vqen Za kon

o ustroj stvu na rod ne voj ske. Stva ra -

we na rod ne voj ske sma tra se jed nim

od naj ve }ih do stig nu }a vla da vi ne

kne za Mi ha i la Obre no vi }a. Se qa -

ci su ob u ~a va ni u bli zi ni svo jih se -

la, ni su du e odva ja ni od ze mqe, a

ta kva voj ska ni je iz i ski va la uni for -

me ni odr a va we ka sar ni. Na rod na

voj ska je po la ko na ra sta la i osta -

vqa la sna an uti sak na ve li ke si le

i Por tu, a naj vi {e na srp sku jav nost

ko ja je po no vo bi la ob u ze ta ide jom o

na rod nom oslo bo |e wu.

18. av gust 1805.

Srp ski usta ni ci

u Pr vom srp skom

ustan ku po ra zi li

od red tur ske voj -

ske na Ivan kov cu,

br du kod ]u pri je.

Boj na Ivan kov cu

je pr vi su kob usta -

ni ka sa tur skom

car skom voj skom. Ovim bo jem srp ski

usta nak na da hi je pre ra stao je u su -

kob sa Oto man skom im pe ri jom.

19. av gust 1919.

Uka zom re gen ta Alek san dra Ka ra -

|or |e vi }a voj ni za ko ni Kra qe vi ne

Sr bi je i da qe su pri vre me no bi li

na sna zi na ce lom pro sto ru Kra qe -

vi ne SHS. U svim za ko ni ma, ured ba -

ma i pro pi si ma na ziv dr a ve, ume -

sto Kra qe vi na Sr bi ja, za me wen je

na zi vom Kra qev stvo Sr ba, Hr va ta

i Slo ve na ca, pri dev „srp ska voj -

ska“, za me wen je sa „voj ska Kra qev -

stva Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca, a

re ~i „srp ski po da nik“, „srp ski gra -

|a nin“ i „srp ski dr a vqa nin“, za -

me we ne su ter mi nom „dr a vqa nin

Kra qev stva Sr ba, Hr va ta i Slo ve -

na ca.

20. av gust 1884.

Po sle ~e ti -

ri go di ne

grad we, sve -

~a no je otvo -

re na zgra da

be o grad ske

è le zni~ ke

sta ni ce. Sa sta ni ce je usko ro kre -

nuo pr vi voz na tek iz gra |e noj pru -

zi Be o grad–Ni{. Glav ni in ve sti tor

i iz vo |a~ ra do va bi lo je Fran cu -

sko dru {tvo, a ra do ve je nad zi rao

srp ski ar hi tek ta Dra gi {a Mi lu ti -

no vi}.

20. av gust 1968.

So vjet ska ar -

mi ja i tru pe

osta lih ze ma -

qa Var {av -

skog pak ta, iz -

u zev Ru mu ni je,

pre {le su gra ni cu ê ho slo va~ ke

pred po no}, za po ~ev {i in va zi ju ra -

di gu {e wa „Pra {kog pro le }a”, de -

mo krat skih so ci ja li sti~ kih re for mi

ko je je pred vo dio li der ~e ho slo va~ -

ke Ko mu ni sti~ ke par ti je Alek san der

Dub ~ek.

22. av gust 1848.

Ro |en je srp ski ge -

ne ral lu i~ ko srp -

skog po re kla Pa vle

Ju ri {i} [turm, je -

dan od naj i stak nu -

ti jih srp skih ofi -

ci ra u bal kan skim

ra to vi ma i u Pr -

vom svet skom ra tu. Za slu an za bli -

sta ve po be de srp ske voj ske nad au -

stro u gar skom ar mi jom u Cer skoj i

Ko lu bar skoj bi ci.

23. av gust 1876.

U bo ju na [u ma -

tov cu broj no sla -

bi ja srp ska voj ska

pod ko man dom ru -

skog do bro voq ca

ge ne ra la Mi ha i la

êr wa je va od bi la

je vi {e sna nih na pa da tur ske voj -

ske na Alek si nac.

23. av gust 1945.

Pro gla {en Za kon o agrar noj re for -

mi i ko lo ni za ci ji. Ovaj za kon je pro -

gla {en pre sa zi va wa Usta vo tvor ne

skup {ti ne. Po Za ko nu, od u ze ti su svi

„ze mqi {ni po se di cr ka va, ma na sti -

ra, ver skih usta no va i svih vr sta za -

du bi na sve tov nih i ver skih“. Istim

~la nom Za ko na „cr kva ma, ma na sti -

ri ma i ver skim usta no va ma od u ze }e

se sa mo po sed pre ko 10 ha“. Me |u -

tim, „cr kva ma, ma na sti ri ma i cr kve -

nim usta no va ma ve }eg zna ~a ja ili ve -

}e isto rij ske vred no sti, osta vqa se

od sa da {weg wi ho vog po se da do 30

hek ta ra ob ra di ve ze mqe i do 30 hek -

ta ra {u me”.

22. av gust 1878.

Uka zom kne za Mi la na Obre no vi }a

osno van Voj ni mu zej u Be o gra du.

Ovaj da tum je od re |en za Dan Voj nog

mu ze ja.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

VREMEPLOV

75

KRAQ MI LAN OBRE NO VI]

Ro |en je 22. av gu sta 1854. u Ma na si ji, u Vla {koj.

Na kon ubi stva kne za Mi ha i la Obre no vi }a, 10. ju na

1868, Mi lan Obre no vi} je ~i nom mi ro po ma za wa u Sa -

bor noj cr kvi 5. ju la uve den u vla da la~ ko zva we. Do kne -

è vog pu no let stva 1872. go di ne, u we go vo ime je vla da lo

na me sni {tvo ko je su ~i ni li Mi li vo je Pe tro vi} Bla zna -

vac, Jo van Ri sti} i Jo van Ga vri lo vi}.

Knez Mi lan je 1876. go di ne ob ja vio rat Tur skoj, ko -

ji je ne u spe {no okon ~an 1877. go di ne. Iste go di ne je pod

uti ca jem Ru si je po no vo za ra tio s Tur skom, ovog pu ta uspe -

{no. Iz tog ra ta je Sr bi ja 1878. go di ne iza {la oja ~a na,

do biv {i u ju lu iste go di ne na Ber lin skom kon gre su Vraw -

ski, Ni {ki, Pi rot ski i To pli~ ki okrug, ali i for mal no

pri zna we ne za vi sno sti. Dva de set dru gog av gu sta 1878.

go di ne ob ja vio je Pro kla ma ci ju u ko joj je ob zna nio mir

iz me |u Sr bi je i Oto man ske im pe ri je, te ri to ri jal no pro -

{i re we i ne za vi snost Kne e vi ne Sr bi je.

Go vo re }i o od red ba ma Ber lin skog kon gre sa, knez je

u Pro kla ma ci ji is ta kao da „ia ko ovaj Ugo vor ni je na mi -

rio sve è qe srp ske, opet, pre ma pri li ka ma, u ko ji ma je

ova ve li ka me |u na rod na po god ba utvr |e na, Sr bi ja ima

da bu de za hval na na vi so koj bla go na klo no sti Ve li kih si -

la“. Na kon to ga, 22. fe bru a ra 1882. Sr bi ju je pro gla sio

kra qe vi nom, a se be kra qem, pod ime nom Mi lan Pr vi,

Obre no vi} ê tvr ti. Vla da vi na kra qa Mi la na osta la je

upam }e na i po do ga |a ji ma ko ji su po qu qa li we gov vla -

dar ski ugled: naj pre je u kr vi ugu {io Ti mo~ ku bu nu ok to bra

1883. go di ne, a za tim je vo dio bes po treb ni i bez u spe {ni

rat pro tiv Bu gar ske u no vem bru 1885. go di ne. Ab di ci rao

je u ko rist ma lo let nog si na Alek san dra mar ta 1889. Um-

ro je u Be ~u 11. fe bru a ra 1901. go di ne.

UPO TRE BA IKO NA

U SRP SKOJ VOJ SCI

Pro pis o upo tre bi iko na do net je re {e wem mi ni stra

voj nog od 21. av gu sta 1899. go di ne. Wi me je od re |e no da

iko ne sto je u voj ni~ kim sta no vi ma i kan ce la ri ja ma ko man -

di i sva koj ko man di

i za vo du od re |en je

broj iko na i kan di -

la za wi ho ve pro -

sto ri je. Ko man dan tu

ak tiv ne voj ske sle -

do va lo je pet iko na

Isu sa Hri sta, pet

iko na Bo go ro di ce,

pet iko na sve tog

Ni ko le i pet kan di la; Mi ni star stvu voj nom, tri na est iko -

na Isu sa Hri sta, tri na est iko na Bo go ro di ce, tri na est

iko na sve tog Ni ko le i tri na est kan di la. Za {tab di vi zij -

ske obla sti sle do va la je jed na iko na Isu sa Hri sta, Bo go -

ro di ce i sve tog Ni ko le i po jed no kan di lo; Upra vi Voj ne

aka de mi je do de qe no je de set iko na Isu sa Hri sta, de set

iko na Bo go ro di ce, jed na iko na sve tog Ni ko le i tri kan di -

la; ko man di ri ma bol ni ~ar skih ~e ta po jed na iko na Isu sa

Hri sta, Bo go ro di ce, sve tog Ni ko le, sve tog Pan te lej mo na i

sve tih Vra ~a, i po jed no kan di lo.

Pro pi sa no je bi lo da se iko ne po sta vqa ju na is to~ ni

zid, u vi si ni dva do dva i po me tra, sra zmer no vi si ni so -

be, a kan di la su na me {ta na ta ko da vi se is pred sre di ne

iko ne. Kan di la su pri slu i va na (pa qe na) uo ~i sva ke ne de -

qe i ne de qom i uo ~i i za vre me Sve tog Ni ko le, Bo go ja vqe -

wa, Sve tog Sa ve, Pro gla sa Kra qe vi ne, Ve li kog pet ka,

Spa sov da na, Vi dov da na, kra qe vog ro |en da na, Pre o bra -

è wa, Va ve de wa, Bo i }a i sla ve ko man di i za vo da.

Pripremio Miqan MILKI]

T

e {ko da ~o vek mo e skri ti ra dost, ali i tu gu, ko ja mu iz ne na da za i gra oko sr ca, ka da

stu pi u ma na stir Hi lan dar...

Ra dost, jer se ob reo u naj ve }oj srp skoj sve ti wi na Sve toj Go ri, me stu ko je su sve ti Sa va

i Si me on jo{ 1198. go di ne do bi li od vi zan tij skog ca ra Alek si ja III An |e la kao ve~ ni

po klon Sr bi ma, da na we mu po dig nu ma na stir. Tu gu, jer mu po gled na oka me we ne zi di ne,

ma na stir ske pa ra kli se, mo na {ke ke li je i pir go ve, ko ji su ve ko vi ma odo le va li vre me nu

i osva ja ~i ma, za kla wa ju ske le, kra no vi i gra |e vin ski ma te ri jal, a ti {i nu na ru {a va ju dle ta

maj sto ra u za ma hu bor be sa po sle di ca ma po a ra iz 2004. go di ne, ka da je se ve ro i sto~ ni deo

Hi lan da ra go to vo opu sto {en.

Sli~ ne emo ci je ovla da le su du {om i te lom dva de se tak sa da {wih i pen zi o ni sa nih pri -

pad ni ka Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je, ka da su kra jem ju la, tri da na bo ra vi li na

Hi lan da ru, ve} tra di ci o nal no u or ga ni za ci ji Po klo ni~ ke agen ci je Srp ske pra vo slav ne cr -

kve Do bro ~in stvo.

PRI STA NI [TE SPA SE WA

Ma na stir skom ti ho va wu, mo li tvi i tr pe zi, hi lan dar skim mo na si ma i sve ti wa ma, ra do -

va li smo se jo{ pri li kom is plo vqa va wa iz Ura no po li sa. Pre to ga ob i {li smo So lun, Srp -

sko voj ni~ ko gro bqe na Zej tin li ku, no }i li u pri jat nom tu ri sti~ kom me stu Je ri so su. Po se ti li

smo i svo je vr sno pre dvor je Hi lan da ra – me toh Ka ko vo. Taj po sed, po vr {i ne od oko 1.500

hek ta ra, srp skom ma na sti ru po klo nio je 1585. go di ne tur ski pa {a, jer je do bio po tom stvo

sla de }i se gro |em ~u do tvor ne lo ze sve tog Si me o na Mi ro to ~i vog.

Ni let sko ro pi to mih ga le bo va, ko ji su pra ti li bro di} do Ato sa, jed nog od tri pr sta

gr~ kog po lu o str va Hal ki di ki, sle }u }i ~ak i na ru ke put ni ka, ni je ple nio na {u pa wu. Po gled

nam je {a rao Sve tom Go rom, mo na {kom re pu bli kom, dr a vom bez dr a ve, pod za {ti tom Gr~ -

ke, sa po tvr |e nom au to no mi jom me |u na rod nim ugo vo ri ma. Iz ne tak nu te pri ro de, kao ude nu ti

iz me |u vre me na i ve~ no sti, po sma tra li su nas sve to gor ski ma na sti ri.

îm se do tak ne tlo Ato sa, pe ri vo ja i vr ta pre sve te Bo go ro di ce – pre ma pre da wu na

tom se me stu zbog bu re na su kao wen brod na pu tu za Ki par, a sa ne be sa je sti gla po ru ka da tu

pro po ve da je van |e qe – sve tov ni na ~in ì vo ta sme wu je mo na {ki. Za to Sve ta Go ra i je ste

pri sta ni {te spa se wa oni ma ko ji ho }e da se spa se.

ZA PIS IZ ZE MQE

ZA U STA VQE NOG VRE ME NA

Mesto pod nesagledivom

kapom nebeskom,

Hilandar, vekovima je

ku}a koja pripada

svakom od nas.

Vi{e je od kamenih

sredwovekovnih zidina,

ikonopisa i svetiwa

koje ~uva – on je na{a

duhovna potreba i

nepresu{na svetosavska

gozba. Matica, sa

Srbijom u rasejawu.

Neprekidno tihovawe,

u kome se ~asovi

odmeravaju molitvom

i mona{kim suzama po

zaba~enim isposnicama.

U srpskom manastiru

na Svetoj Gori Atonskoj

~ovek se pribliàva

Bogu i pronalazi ga

u sebi. I uvek mu se

vra}a.

76

TRADICIJE

15. avgust 2008.

TI[INETAJNE TI[INE

Uz drh ta log sr ca, }ut ke, s ne -

str pqe wem smo i{ ~e ki va li da

se pri bli i mo sve toj srp skoj

car skoj La vri... Uka za la se u

da qi ni. Ve li ~an stve na u svo -

joj vre me {no sti. Od va na i

le pa. Po sto ja na i ta jan stve na.

Neo bi~ na du hov na ener gi ja za -

pqu snu la je sve ko ji su na Hi -

lan dar kro ~i li.

Ve} pri jem u ma na stir skoj

go sto prim ni ci, na tra di ci o -

na lan hi lan dar ski na ~in, uz

ra tluk, vo du i ka fu, ali i pri -

~a po sle ni ka Do bro ~in stva o

ono me {to }e se u sve ti wi ob -

i }i, na go ve sti li su ve li ko pu -

to va we i srp skom isto ri jom i

sve to sav skom du hov no {}u.

Sme sti li smo se u no vu zgra du

ko na ka, iz gra |e nu na kon po -

sled weg po a ra na me stu gde

se ne ka da ~u va lo se no, na do -

mak gro bqan ske cr kve, i u ti -

hom raz go vo ru, kao da se bra -

ni mo od ne ~i jeg pri slu {ki va -

wa, sa bi ra li pr ve uti ske.

NE PRE SU [NA

MO LI TVA

Na sre }u, maj sto ri iz Sr bi je,

ko ji ob na vqa ju ma na stir ske

zgra de, la ga no i te meq no, na -

sto je }i da sva ki ka men sta ve

na pra vo me sto i vra te ne ka -

da {wu le po tu hi lan dar skim gra |e vi na ma, ne ra de u vre me za jed ni~ -

kih mo li tvi, obe da, po sle po ve ~er ja i u da ne pra zni ka. A u tre }i

dan na {eg bo rav ka sla vio se sve ti Ata na si je Aton ski, pa su se i

gra |e vi na ri od ma ra li, a mi smo se pre pu sti li sko ro ap so lut noj ti -

{i ni Hi lan da ra.

Sa mo zvu ci pri ro de. Slu {a li smo ne tre mi ce. Ti {i na... A ona

nas je pro i ma la i la ga no se uvla ~i la u sve ~e sti ce na {eg bi }a.

Iskon sko }u ta we stru ja lo je kr vo to kom. Pli va li smo u ta jan stve nom

va se qen skom mi ru. Udi sa li smo du bo ko è le }i da ga {to du e za dr -

ì mo u gru di ma. Taj ne hi lan dar skog mi ra ople me wi va la je mo na {ka

mo li tva. Ti ha i ne pre su {na. Iskre na i po kaj ni~ ka. Zvuk kle pa la,

naj pre spor i ujed na ~en, a po tom sve br i, na ja vqi vao je za jed ni~ ko

bo go slu e we u Sa bor noj cr kvi kra qa Mi lu ti na, s kra ja 13. ve ka,

po sve }e noj Va ve de wu pre sve te Bo go ro di ce. Pod sve tlo {}u sve }a i

kan di la, {to hra mu da je mi sti ~an ton, kr sti li smo se i ce li va li

sve ti we. Za dve pev ni ce po ja li su ka lu |e ri. Pri dru i lo im se, to kom

jed ne od li tur gi ja, i ne ko li ko sta re {i na u uni for mi.

Neo bja {wi vo, pred ~u do tvor nom iko nom Maj ke Bo i je Tro je ru -

~i ce, ko ju je od sve tog Sa ve Osve }e nog, sa we go vim pa stir skim {ta -

pom – pa ta ri com i iko nom Bo go ro di ce Mle ko pi ta teq ni ce, na dar

do bio sve ti Sa va Srp ski pri li kom po klo ni~ kog pu to va wa po Pa le -

sti ni i Je ru sa li mu, po sta ja li smo sve sni svo je du hov ne sna ge i ve re.

Do sto jan stve noj, na igu man skom pre sto lu kraj de sne pev ni ce Sa bor -

ne cr kve, da bi smo is ka za li du bi nu svog po {to va wa, kle ~a li smo

do di ru ju }i ~e lom pod.

Ce li va li smo mno {tvo hi lan dar skih sve ti wa – de li }e ì vo -

tvor nog Kr sta Go spod weg, mo {ti sve ti te qa i mu ~e ni ka. Me |u dra go -

ce no sti ma u ma na sti ru se ~u va ju jo{ dve ~u do tvor ne iko ne Bo go ro di -

ce, Aka tist ne i Pop ske. Ki vot, u ko me je do 1207. go di ne po ~i va lo

te lo sve tog Si me o na, pre ne go {to je we go ve mo {ti u Sr bi ju pre neo

sve ti Sa va da po mi ri bra }u za va |e nu zbog pre sto la, jed na je od naj -

ve }ih du hov nih vred no sti Hi lan da ra. Iz we ga je, na spo qa {woj stra -

ni hra ma, iz ra sla vi no va lo za, jo{ jed no ma na stir sko ~u do is ce li -

teq skog dej stva za su pru ni ke bez de ce. Hi lan dar ski mo na si ve ru ju

da }e bla go slov kti to ra bde ti nad wi ma i ma na sti rom dok bu de ra -

|a la sve ta lo za.

Sva ko, u se bi svoj stve nom di ja lo gu sa Bo gom, kraj sve ti wa, de -

lio je svo je po ra ze, za pi ta nost i mol be. Go spo de Isu se Hri ste, si ne

Bo i ji, po mi luj nas gre {ne, ne ~uj no je od zva wa lo hra mom…

PRE DAH U VRE ME NU

Ne po vrat no je svi ta la jo{ jed na zo ra na Ato su. Osta la je za -

be le e na u na {im po gle di ma i sr ci ma. Ba{ kao i Put ve ko va, ko jim

su ko ra ~a li i sve ti Sa va i sve ti Si me on Mi ro to ~i vi, srp ski kra -

qe vi i ca re vi. I da nas wi me mo na si idu bo si, da ne upr qa ju sto pe

sve ti te qa... Ho da li smo po la ko, do oba le Egej skog mo ra, na sto je }i

da upi je mo sva ku re~ vr snog po zna va o ca sve to gor ske i hi lan dar ske

isto ri je iz Do bro ~in stva.

Pro {li smo po red ma le ka pe le ko ju su Hi lan dar ci po di gli na

me stu gde je iko na Tro je ru ~i ca, no {e na na ma gar cu, vo qom Bo i jom

iz Stu de ni ce sti gla u ma na stir. I ~e sma po sve }e na kra qu Alek san -

dru Obre no vi }u ve~ ni je znak za hval no sti {to je, po sle po se te Hi -

lan da ru 1896. go di ne, Bu ga ri ma ot pla tio ma na stir ske du go ve. Krst

ca ra Du {a na Sil nog, vla da ra Sr ba, Gr ka i Bu ga ra, pod se tio nas je

na ne do zvo qen bo ra vak we go ve su pru ge Je le ne na Sve toj Go ri. Osta -

lo je, ipak, pre da we da ca ri ca ni jed nog tre nut ka ni je do ta kla tlo

sve te ze mqe, jer je no {e na na no siq ci. Tu je i ka men sa ko ga se car

Du {an po peo na ko wa.

I ~e ti ri car ske ma sli ne su u bli zi ni, ma lo po da qe i pirg kra -

qa Mi lu ti na, ko ji je {ti tio ma na stir i oko li nu od na pa da gu sa ra i

pqa~ ka {a. Oda tle se pru a, bo ga ta ì tom, ma sli na ma i vi no gra di -

ma, pro stra na do li na sve tog Sa ve. Za tim ku la na oba li mo ra i asa -

na... Sve je to, sa mo pre dah u vre me nu, ne po de qe nom i na sve to gor -

skoj ze mqi za u sta vqe nom...

Put niz br do, od ma na stir skog ula za, vo di do mo na {kog gro -

bqa. Na do mak ve li kog dr ve ta na zi re se pet-{est hum ki, kr sta ~a po -

bi je nih u ze mqu. Oko wih, na be ton skoj ogra di, sak si je bo siq ka. Sa

bo~ ne stra ne oma we gro bqan ske cr kve, ob no vqe ne u 19. ve ku, sme -

{te na je ko stur ni ca. Hi lan dar ski mo na si sa hra wu ju se ona ko ka ko je

to Ti pi kom jo{ sve ti Sa va na lo io. U ze mqu. Po sle ne ko li ko go di na,

va de se wi ho vi osta ci i po la u u ko stur ni cu. Na dr ve nim po li ca ma

du` zi do va, sto je lo ba we be lih kri no va pra vo sla vqa. Be le, ù te i

tek po ne ka tam ni je bo je – sve do ~e o vr li ni wi ho vog sve tov nog ì vo -

ta. Smr ti, nu ne ovo ze maq ske pro la zno sti, tu ne ma. Sa mo je neo -

bi~ no pri ja tan mi ris {i rio na {e no zdr ve.

Po sle du ge, ali ugod ne {et we, do |e vre me i za mo na {ku tr pe zu.

Na Hi lan da ru se obe du je dva pu ta dnev no, po sle sve te li tur gi je i ve -

~er weg bo go slu e wa. U pro stra noj tr pe za ri ji, iz vre me na kra qa

Mi lu ti na, osli ka noj fre ska ma, je de se ma lo, a hra na je uvek po sna,

bez me sa, vr lo ~e sto pri pre ma na sa mo na vo di. Ta ko smo i mi po -

slu {a li sve to sav ski za vet – je li smo, slu {a ju }i psal me i i ti ja sve -

tih, uga |a ju }i du {i, a ne te lu, po put hi lan dar skog brat stva. Ka lu |e -

ru ko ji tog da na ~i ta sve te re ~i na gra da je ~a {a vo de, par ~e ma na -

stir skog hle ba i ja bu ka.

U ì vo tu su vam, de co mo ja, naj va ni je dve stva ri – pra vil no

ra su |i va we, na ko rist, i str pqe we. @ivot ni je po put de ~i je igre u

pe sku, re kao je otac Ki ri lo, je dan od naj sta ri jih mo na ha, dok nas je

bla go si qao pred od la zak sa Ato sa, na ko me kao da do dir nu smo de -

li} bes kra ja. Ude nu li smo me |u hi lan dar ske mo li tve i na {a ime na,

po ko ju su zu, a ras te re ti li sum we i sve tov ne stra ho ve.

Okon ~a li smo ne sva ki da {we du hov no pu to va we, sve sni da, me -

sto pod ne sa gle di vom ka pom ne be skom, Hi lan dar, ve ko vi ma je ku }a

ko ja pri pa da sva kom od nas. Vi {e je od ka me nih sred wo ve kov nih zi -

di na, iko no pi sa i sve ti wa ko je ~u va – na {a du hov na po tre ba i ne -

pre su {na sve to sav ska go zba. Ma ti ca, sa Sr bi jom u ra se ja wu. Ne -

pre kid no ti ho va we, u ko me se ~a so vi od me ra va ju mo li tvom i mo na -

{kim su za ma po za ba ~e nim is po sni ca ma. U srp skom ma na sti ru na

Sve toj Go ri Aton skoj ~o vek se pri bli a va Bo gu i pro na la zi ga u se -

bi. I uvek mu se vra }a...

Vla di mir PO U^

77

Go spod ko ji je na Si na ju

za po ve dio pe tom za po ve {}u:

Po {tuj oca svog i ma ter svo ju,

po ka zao je pri me rom Svo jim,

ka ko tre ba po {to va ti ro di -

teq ku svo ju. Vi se }i na kr stu u

mu ka ma, On se se ti Ma te re

Svo je i po ka zu ju }i na apo sto -

la Jo va na re ~e joj: è no, eto

ti si na! Po tom re ~e Jo va nu:

eto ti ma te re! I ta ko zbri -

nuv {i Svo ju Maj ku On iz dah nu.

Jo van ima {e dom na Si o nu

u Je ru sa li mu, u ko ji se na sta -

ni Bo go ro di ca i osta da ì vi

do kra ja svog ì vo ta na ze mqi. Svo jim mo li tva ma, bla gim sa ve -

ti ma, kro to {}u i tr pe qi vo {}u ona mno go po ma ga {e apo sto li ma

Si na svo ga. Sve vre me do smr ti pro ve la je u Je ru sa li mu obi la -

ze }i ~e sto ona me sta, ko ja su je pod se }a la na ve li ke do ga |a je i

ve li ka de la Si na svog. Na ro ~i to je po ho di la Gol go tu, Vi tle jem i

go ru Je le on sku. Od we nih du ih pu to va wa po mi wu se po se te Sve -

tom Ig wa ti ju Bo go no scu u An ti o hi ji, po se ta Sve tom La za ru, epi -

sko pu Ki par skom, po se ta Sve toj Go ri ko ju je ona bla go slo vi la i

bo ra vak u Efe su sa Sve tim Jo va nom za vre me ve li kog pro go na

hri {}a na u Je ru sa li mu.

U svo joj sta ro sti ona se ~e sto mo li la Bo gu svo me na Je le -

on skoj go ri, na me stu Vaz ne se wa We go va, da je {to pre uzme iz

ovo ga sve ta.

PRE O BRA@EWE GOSPODWETre }e go di ne svo je pro po ve di na ze mqi, Go spod Isus je sve

~e {}e go vo rio u~e ni ci ma o svom bli skom stra da wu, ali i o sla -

vi svo joj po sle stra da wa na kr stu. Ka ko ih to ne bi one spo ko ji lo

do me re od vra }a wa od we ga, on im je po ka zao svo ju sla vu bo an -

sku. Sa so bom je uzeo Pe tra, Ja ko va i Jo va na, iza {ao s wi ma na

go ru Ta vor i ta mo se pre o bra zio pred wi ma.

We go vo li ce je za sja lo kao sun ce a ha qi ne we go ve po sta le su

sve tle kao sneg. I po ja vi {e se kraj we ga Moj si je i Ili ja, ve li ki

sta ro za vet ni pro ro ci. Za di vqe ni u~e ni ci su po sma tra li ne mo sve

dok ti {i nu ni je pre ki nuo Pe trov glas: „Go spo de, do bro nam je ov de

bi ti, ako ho }e{ na ~i ni }e mo tri ko li be. Te bi, Ili ji i Moj si ju...”

15. avgust 2008.78

DUHOVNOST

V E R S K I P R A Z N I C I15-31. avgust

Pra vo slav ni

19. av gust – Pre o bra e we Go spod we

21. av gust – Pre po dob ni Zo sim Tu man ski

28. av gust – Us pe ni je Pre sve te Bo go ro di ce

– Ve li ka Go spo ji na

29. av gust – Sve ti Jev sta ti je Dru gi Ar hi e pi skop Srp ski;

Pre po dob ni Ro man; Pre po dob ni Ra fa i lo

Ba nat ski.

Rimokatoli~ki

15. av gust – Uz ne se we Bla e ne Dje vi ce Ma ri je

– Ve li ka Go spa

O

USPEWE PRESVETE BOGORODICE

R A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

MU[KO DRU[TVOOd dav ni na je po zna ta stvar, i ne za sta re va: ni je la ko na ma,

mu {kar ci ma, osta ti u sop stve nom kru gu vred no sti, po seb no

ako smo po zva ni na ve ~e rin ku ili ako se di mo za na-

{im „stal nim sto lom”, za ba vqa ju }i se, da bi smo ubi li vre me.

Jer, ni vo na {eg raz go vo ra po ~i we da se ko le ba i sni a va. Je dan

pri ~a ne ku do go dov {ti nu, dru gi po ku {a va da ga na di |e u du ho vi -

to sti, i gle – svi ve} e le da ~u ju vic; svi se mu ~e da po ve u re ~i,

svi ma je „ne {to le glo na sr ce”, ne {to {to, u stva ri, ni ka kve ve -

ze sa sr cem i ne ma; za pa met nom aneg do tom sle di glu pa, za sla -

nim vi cem ne slan, vi ce vi se sme wu ju u ne pri stoj no sti ma, i na po -

kon spa da ju na ta kav ni vo da , po sle ra zi la ska ku }a ma, a na ro ~i -

to sle de }eg ju tra, svi mi sle kao da je na se deq ci, ne vi dqi va, bi -

la pri sut na i ne ka zla Kir ka ko ja ih je za ~a ra la i li {i la do sto -

jan stva, sli~ no ono me ka ko je po stu pi la sa la ko mi sle nim sa put -

ni ci ma mu drog Odi se ja.

Za tim se di{ i raz mi {qa{ ka ko je do to ga mo glo do }i, i ko

je za to kriv – po ~et ni {al xi ja ili ne u mor ni pri po ve da~ ne pri -

stoj no sti? Pra vi lan od go vor gla si: „Svi i ni ko”. Kao i u ovoj si -

tu a ci ji ~e sto se do go di da je da le ko ta~ ni je pi ta ti o raz lo zi ma, i

ne po ku {a va ti da uhva ti{ za {i ju „kriv ca”.

Naj bli e isti ni je pret po sta vi ti da je u pi ta wu mu {ko dru -

{tvan ce, ko je se, br bqa ju }i, ras pi {to qi lo uz vi no; za tim, da je

od su stvo da ma ra sla bi lo ob zir pre ma zah te vi ma do brog to na,

jer pi juc ka we vi na od stra wu je ne la go du uo kvi re nu u ra mo vi ma

po vre dqi vo sti. Ni je ne bit no da se slu ~aj na pi ro va wa ili oku -

pqa wa uvek do ga |a ju uve ~e. Rad ni dan ~e sto zah te va isu vi {e ve -

li ku usred sre |e nost, na por nu sa bra nost, stro gu sa mo kon tro lu.

Za to bi uve ~e ~o vek hteo da se osla di opu {ta wem, da ra sla bi

kon cen tra ci ju, da se pu sti niz vo du i tra bu wa sa slu ~aj nim, otvo -

re no sla do stra snim, kom pa wo ni ma. Pod svest è li svir ku, {a lu,

oslo bo |e we od uza, uo sta lom, pot pu no za slu e no. Ali, naj po ra -

zni ja stvar je da se ra sla bqe na pod svest ta ko br zo za gli bi u

}or so ka ku ni ske ne pri stoj no sti, kao da je to we na omi qe na te ma

za ko jom je ~i tav dan ù de la, kao da je u~e snik ve ~e rin ke ne iz o -

stav no du an skli znu ti u wu. Me |u tim, za to ne po sto ji ap so lut no

ni ka kva neo p hod nost.

Pod svest mo e da bu di i bla go rod ne sna ge uma. Jed ne ta kve

ve ~e ri se od i gra la i „Go zba” ko ju je opi sao Pla ton, jed ne ve ~e ri

Be to ven je im pro vi zo vao na kla vi ru, u ~ast svog od la ze }eg dru ga,

{a qi vi ka non „Me tro nom” (svi pri sut ni su pe va li i ter ca li), da

bi se iz tog ka no na ka sni je ro dio pre div ni Sker co iz Osme sim -

fo ni je... Kra }e go vo re }i, ta mo gde po sto je duh i tvo ra~ ka si la,

mu {ko dru {tvan ce na la zi da le ko sre} ni ju for mu opu {ta wa.

Pa ka ko on da taj mu {ki raz go vor ret ko do sti e ta kav vi {i

ni vo? In fan til ni in stinkt uza lud no sti ko ji je ce log da na gla do -

vao i bio po ti snut e li da do bi je za do voq {ti nu , da se spu sti do

vi ca i ne pri stoj no sti. Ta ko je „pri jat no” i ta ko „slo bod no” se de -

ti za jed no; ja vqa se „te wa za”... ~e sto qu di „za jed no” ~i ne ono

{to ne bi ura dio ni ko od wih sam. Mno gi „ra de za dru {tvo”, „iz

qu ba zno sti”. Dru gi – da ne is pad nu „fan ta ste”. Tre }i se pre da ju

svo je vr snoj si li iner ci je, in stink tu go mi le. Je dan du bo ko um ni

so ci o log for mu li sao je sle de }i za kon: „[to je ve }a so ci jal na

gru pa, pri mi tiv ni ji je wen ni vo”; sa mo je ve li kim qu di ma da to da

se ne pot ~i wa va ju tom za ko nu.

Ge te je jed nom re kao: „Sva ko, uzet po je di na~ no, do voq no je

ra zu man i pa me tan; pri kqu ~e ni ma si, qu di pro ja vqu ju je di no tu -

post”. Za tim ot ku ca po zni sat, i ko lek tiv na „bu da la” opet se raz -

la e na „pa met ne in di vi du al no sti”. Za to {to na sve tu ne po sto -

je „ve~ na” mu {ka dru {tvan ca.

Ah, ka ko je kra tak ì vot, ko li ko ~u de sno ga i bo an sko ga

pro pu {ta mo, ne pri me }u ju }i wi ho vo od su stvo.

Ivan A. IQIN

Iz kwi ge „Pred buk ta vim za gonet ka ma go spod wim”

Sve ti go ra, Ce ti we, 2001.

79

– Kabinet ministra odbrane

Dejan Oketi}, 32-407

– General{tab Vojske Srbije – Kabinet i

pot~iweni sastavi

Sa{a R. Miji}, 29-178

– Inspektorat odbrane

Vojislav Kartalija, 33-782

– Sekretarijat MO

Sla|an \or|evi}, 32-492

– Sektor za politiku odbrane

Gordana @ivanovi}, 32-520

– Sektor za qudske resurse

Biqana Pavlovi}, 32-571

– Sektor za qudske resurse;

Vojna akademija

Dragan Avramovi}, 40-247

– Sektor za qudske resurse;

Uprava za obaveze odbrane

Zoran Huki}, 23-645

– Sektor za materijalne resurse;

Uprava za zdravstvo

Branko Ili}, 23-558

– Sektor za materijalne resurse

Uprava za sistem logistike

Mi{o Simonovi}, 23-164


Uprava za op{tu logistiku

mr Desimir Vukovi}, 23-224


Odeqewe za transport

Gordan Jemuovi}, 23-116

– Sektor za materijalne resurse

Uprava za odbrambene tehnologije

Goran Pani}, 32-354


Uprava za snabdevawe

Zoran Kowokrad, 32-412


Uprava za infrastrukturu

Spomenka Trifunovi}, 32-563

– Uprava za buxet i finansije MO

Bo{ko \uki}, 011/3607-256

– Uprava za odnose sa javno{}u

Luni} Sini{a, 32-231

– Uprava za vanredne situacije

Sowa ]irovi}, 32-272, 011/3617-605

PREGLED

BROJEVA TELEFONA STAMBENIH PREDSTAVNIKA

– Vojnobezbednosna agencija

Mirko Bogdan Miri}, 23-043

– Vojnoobave{tajna agencija

mr Mirjana Jovanovi}, 23-798

– Komanda Kopnene Vojske

Dubravko Stankovi}, 21-196

– Komanda V i PVO

Samojko Toj~i}, 27-066; 27-152

011/3074-032

– Komanda za obuku

Steva Stojanovi}, 33-499

– Vojnomedicinska akademija

Gordana Mijovi}, 31-277, 011/3608-277

– Udruèwe vojnih penzionera Srbije

Zoran Vu~kovi}, 011/3037-058

– Udruèwe penzionisanih podoficira Srbije

Ivica ôlakovi}, 011/595-070

– Udruèwe vojnih besku}nika Srbije

Miroslav Pantovi}, 011/2393-431

a) Za na stav ni ke

1. Za uù na u~ nu oblast tak ti ka je di ni ca KoV, iz bor

– je dan u zva we do cent (uslo vi: PVL)

2. Za uù na u~ nu oblast tak ti ka je di ni ca KoV, iz bor

– dva u zva we pre da va~ – vi {i pre da va~ (uslo vi: PVL)

3. Za uù na u~ nu oblast tak ti ka je di ni ca ViP VO, iz bor


4. Za uù na u~ nu oblast voj na teh ni ka i opre ma re~ nihje di ni ca, iz bor

– je dan u zva we vi {i pre da va~ (uslo vi: PVL)

5. Za uù na u~ nu oblast voj na teh ni ka i opre ma je di ni -ca ViP VO, iz bor




7. Za uù na u~ nu oblast voj na teh ni ka i opre ma je di ni -ca KoV, iz bor

– je dan u zva we pre da va~ – vi {i pre da va~ (uslo vi: PVL)

8. Za uù na u~ nu oblast ru ski je zik, iz bor

– je dan u zva we pre da va~ vi {i pre da va~

b) Za spoq ne sa rad ni ke – na stav ni ke


– dva u zva we do cent (uslo vi: PVL)


– pet u zva we pre da va~ – vi {i pre da va~ (uslo vi: PVL)



4. Za uù na u~ nu oblast ru ski je zik, iz bor

– je dan u zva we pre da va~ – vi {i pre da va~

USLO VI KON KUR SA

Po red po seb nih uslo ve na ve de nih za sva ku oblast, kan di da ti

mo ra ju da is pu wa va ju i sle de }e op {te uslo ve:

1) da su dr a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je;

2) da su za vr {i li Voj nu aka de mi ju, od go va ra ju }i smer i spe ci -

jal nost ili od go va ra ju }i ci vil ni fa kul tet;

3) da ima ju dve po sled we slu be ne oce ne naj ma we vr lo do bar

(za pri pad ni ke VS);

4) da is pu wa va ju uslo ve za iz bor u zva we na stav ni ka za ko je

kon ku ri {u, pred vi |e ne Za ko nom o voj nim {ko la ma i voj nim na u~ no i -

stra i va~ kim usta no va ma i Sta tu tom VA.

Kan di da ti su du ni da do sta ve do ka ze o is pu wa va wu uslo va

pre ci zi ra nih pod red nim bro jem 2. do 4, a kan di da ti iz gra |an stva

du ni su da do sta ve i iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, uve re we o dr -

à vqan stvu, uve re we da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak i

uve re we da ni su ka wa va ni.

NA IN KON KU RI SA WA

Kan di da ti iz VS mol be za iz bor pod no se re dov nim pu tem, na

adre su VP 2977, Be o grad, sa na zna kom „za kon kurs“, a kan di da ti iz

gra |an stva li~ no ili po {tom. U mol bi oba ve zno na ve sti adre su i

te le fon, uù oblast za ko ju se pod no si mol ba i broj nu ozna ku uè

na u~ ne obla sti u kon kur su.

Uz mol bu se pri la u: ove re na fo to ko pi ja di plo me Voj ne aka -

de mi je ili fa kul te ta, fo to ko pi ja po sled we dve slu be ne oce ne, za

ci vil na li ca – iz vod iz spi ska oce we nih li ca (kan di da ti iz Voj -

ske), bi o gra fi ja sa opi som kre ta wa u slu bi, od no sno sa opi som

rad nih du no sti, bi bli o gra fi ja ob ja vqe nih na u~ nih i stru~ nih ra -

do va sa pri mer ci ma ra do va i za pro fe si o nal ne voj ni ke upit nik

za pre me {taj (po pu wen i ove ren) i sa gla snost pret po sta vqe ne ko -

man de.

Mol be za re i zbor pod no se se po sred stvom na ~el ni ka ka te -

dre. Uz mol bu se pri la u bi o gra fi ja i po pis ob ja vqe nih stru~ nih

ra do va.

O re zul ta ti ma kon kur sa kan di da ti iz Voj ske bi }e oba ve {te ni

re dov nim po stup kom po sred stvom svo jih ko man di, a kan di da ti iz gra -

|an stva na do sta vqe nu ku} nu adre su.

Ne pot pu ne mol be ne }e bi ti raz ma tra ne. Kon kurs na do ku men ta -

ci ja se ne }e vra }a ti.

Kon kurs je otvo ren 15 da na od da na ob ja vqi va wa.

15. avgust 2008.80

VOJ A AKA DE MI JA

Ras pi su je

KON KURSza iz bor na stav ni ka iz obla sti ve {ti na u {kol skoj 2008/2009. go di ni

MINISTARSTVO ODBRANE

SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVEA

Ras pi su je

KON KURSza pri jem u pro fe si o nal nu voj nu slu bu u svoj stvu

pro fe si o nal nog ofi ci ra na neo d re |e no vre me

na sle de }a rad na me sta:

– u va zdu ho plov no teh ni~ koj slu bi – me te o ro lo zi

…........……. 2 iz vr {i o ca,

– u sa ni tet skoj slu bi – far ma ce u ti

………......13 iz vr {i la ca,

– u prav noj slu bi – re fe ren ti za prav ne po slo ve

………......15 iz vr {i la ca.

Li ca ko ja kon ku ri {u za na ve de na rad na me sta po treb no je da

is pu wa va ju sle de }e uslo ve:

OP [TI USLO VI:

– da su dr a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je,

– da ni su sta ri ji od 40 go di na,

– da su zdrav stve no spo sob ni za slu bu u Voj sci Sr bi je,

– da ima ju od go va ra ju }u vi so ku stru~ nu spre mu za du nost za

ko ju se pri ma ju,

– da ni su osu |i va ni i da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu -

pak i

– da im ra ni je ni je pre stao rad ni od nos u dr av nom or ga nu,

zbog te e po vre de du no sti iz rad nog od no sa.

PO SEB NI USLO VI:

– da su od slu i li voj ni rok pod oru` jem ili da su re gu li sa li

voj nu oba ve zu na dru gi na ~in (osim slu e wa u ci vil noj slu bi) i

– da su ste kli pri prav ni~ ki sta`.

a) Za na stav ni ke

1. Za uù na u~ nu oblast so ci o lo gi ja, re i zbor

– je dan u zva we van red ni pro fe sor (uslo vi: PVL)

2. Za uù na u~ nu oblast bez bed nost i za {ti ta, iz bor

– dva u zva we do cent (uslo vi: PVL)

3. Za uù na u~ nu oblast bor be na vo zi la, iz bor


4. Za uù na u~ nu oblast ge o gra fi ja, iz bor


b) Za spoq ne sa rad ni ke – na stav ni ke

1. Za uù na u~ nu oblast NHB oru` je, iz bor

– dva u zva we do cent – van red ni pro fe sor (uslo vi: PVL)

2. Za uù na u~ nu oblast za {ti ta od NHB oru` ja, iz bor

– dva u zva we do cent (uslo vi: PVL ili CL)

3. Za uù na u~ nu oblast ope ra ti ka– je dan u zva we do cent (uslo vi: PVL)

4. Za uù na u~ nu oblast tak ti ka re~ nih je di ni ca, iz bor

– je dan u zva we do cent – van red ni pro fe sor

5. Za uù na u~ nu oblast bez bed nost i za {ti ta, iz bor

– dva u zva we do cent – van red ni pro fe sor (uslo vi: PVL, ili CL)

6. Za uù na u~ nu oblast voj ni me nax ment, iz bor


7. Za uù na u~ nu oblast stra te gi ja, iz bor

– dva u zva we do cent (uslo vi: PVL ili CL)

8. Za uù na u~ nu oblast va zdu ho plov na me di ci na, iz bor


9. Za uù na u~ nu oblast me ha ni ka, iz bor


10. Za uù na u~ nu oblast ne bor be na i spe ci jal na vo zi lai si ste mi, iz bor


11. Za uù na u~ nu oblast in e wer stvo odr a va wa, iz bor


12. Za uù na u~ nu oblast teh no lo gi ja odr a va wa ra ket -nih si ste ma, iz bor


13. Za uù na u~ nu oblast lo gi sti ka, iz bor

– je dan u zva we do cent

14. Za uù na u~ nu oblast va zdu ho plov no ma {in stvo, iz bor


USLO VI KON KUR SA

Kan di da ti po red po seb nih uslo ve na ve de nih za sva ku oblast mo -

ra ju da is pu wa va ju i sle de }e op {te uslo ve:

1) da su dr a vqa ni Re pu bli ke Sr bi je;

2) da su za vr {i li Voj nu aka de mi ju, od go va ra ju }i smer i spe ci jal -

nost ili od go va ra ju }i ci vil ni fa kul tet;

3) da ima ju dve po sled we slu be ne oce ne naj ma we vr lo do bar

(za pri pad ni ka VS);

4) da is pu wa va ju uslo ve za iz bor u zva we na stav ni ka za ko je kon -

ku ri {u, pred vi |e ne Za ko nom o voj nim {ko la ma i voj nim na u~ no i stra -

ì va~ kim usta no va ma i Sta tu tom VA;

5) Za re i zbor – da su kan di da ti na red bom nad le nog sta re {i ne

po sta vqe ni na FM na stav ni ka za ko je se ras pi su je kon kurs.

Kan di da ti su du ni da do sta ve do ka ze o is pu wa va wu uslo va pre -

ci zi ra nih pod red nim bro jem 2 do 5, a kan di da ti iz gra |an stva du ni

su da do sta ve jo{: iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih, uve re we o dr a -

vqan stvu, uve re we da se pro tiv wih ne vo di kri vi~ ni po stu pak i uve -

re we da ni su ka wa va ni.

NA IN KON KU RI SA WA

Kan di da ti iz VS mol be za iz bor pod no se re dov nim pu tem na

adre su VP 2977, Be o grad, sa na zna kom „za kon kurs“, a kan di da ti iz

gra |an stva li~ no ili po {tom. U mol bi oba ve zno na ve sti adre su i te -

le fon, uù na u~ nu oblast za ko ju se pod no si mol ba i broj nu ozna ku

uè na u~ ne obla sti u kon kur su.

Uz mol bu se pri la u: pre pis di plo me Voj ne aka de mi je ili fa kul -

te ta, fo to ko pi ja po sled we dve slu be ne oce ne, za ci vil na li ca – iz -

vod iz spi ska oce we nih li ca (kan di da ti iz Voj ske), bi o gra fi ja sa opi -

som kre ta wa u slu bi, od no sno sa opi som rad nih du no sti, bi bli o -

gra fi ja ob ja vqe nih na u~ nih i stru~ nih ra do va sa pri mer ci ma ra do va

i za pro fe si o nal na voj na li ca upit nik za pre me {taj (po pu wen i ove -

ren) i sa gla snost pret po sta vqe ne ko man de.

Mol be za re i zbor pod no se se pre ko na ~el ni ka ka te dre.

Uz mol bu se pri la u bi o gra fi ja i po pis ob ja vqe nih stru~ nih

ra do va.

O re zul ta ti ma kon kur sa kan di da ti iz Voj ske bi }e oba ve {te ni

re dov nim po stup kom, po sred stvom svo jih ko man di, a kan di da ti iz gra -

|an stva na do sta vqe nu ku} nu adre su.

Ne pot pu ne mol be ne }e bi ti raz ma tra ne. Kon kurs na do ku men ta -

ci ja se ne }e vra }a ti.

Kon kurs je otvo ren 15 da na od da na ob ja vqi va wa.

VOJ NA AKA DE MI JA

Ras pi su je

KON KURSZA IZ BOR I RE I ZBOR NA STAV NI KA u {kol skoj 2008/2009. go di ni

81

– uve re we da je kan di dat re gu li sao voj ne oba ve ze, sa na -

zna kom ~i na u re zer vi (iz da je voj ni od sek u ko me se li ce vo di u

evi den ci ji) i

– uve re we o po lo e nom stru~ nom – dr av nom is pi tu.

Pre pri je ma u pro fe si o nal nu voj nu slu bu kan di da ti ko ji

is pu wa va ju uslo ve kon kur sa i ko ji u|u u naj u i iz bor, bi }e upu }e -

ni na le kar ski pre gled ra di oce ne spo sob no sti za pri jem u pro -

fe si o nal nu voj nu slu bu.

Pri ja ve na kon kurs sa na ve de nim do ku men ti ma do sta vqa ju

se li~ no ili po {tom na adre su:

Mi ni star stvo od bra ne Re pu bli ke Sr bi je

Sek tor za qud ske re sur se

Upra va za ka dro ve

Ne ma wi na br. 15, 11000 Be o grad

Kon kurs je otvo ren 20 da na od da na ob ja vqi va wa. Ne bla go -

vre me ne i ne pot pu ne pri ja ve ne }e bi ti raz ma tra ne. Sve in for -

ma ci je o ogla su mo gu se do bi ti po zi vom na broj 011/3201-603.

NA IN KON KU RI SA WA:

Uz pri ja vu na kon kurs, ko ja tre ba da sa dr i osnov ne li~ ne po -

dat ke, adre su i kon takt te le fon, kan di da ti tre ba da do sta ve kra }u

rad nu bi o gra fi ju i sle de }a do ku men ta:

– iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih (ori gi nal ne sta ri ji od {est

me se ci),

– uve re we o dr a vqan stvu (ori gi nal ne sta ri ji od {est me se -

ci),

– do kaz o ste ~e nom obra zo va wu (di plo ma, sud ski ove re na ko -

pi ja di plo me, uve re we o za vr {e noj {ko li),

– sud ski ove re na fo to ko pi ja rad ne kwi i ce ili ne ki dru gi do -

kaz o rad nom is ku stvu,

– uve re we nad le nog su da da kan di dat ni je ka wa van, od -

no sno da se pro tiv we ga ne vo di kri vi~ ni po stu pak za kri vi~ no

de lo za ko je se go ni po slu be noj du no sti (ne sta ri je od {est

me se ci),

– iz ja vu da }e, po po tre bi slu be, pri hva ti ti ras po red na ce -

loj te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je,

82 15. avgust 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

Î

A

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:

1. Biv{i ameri~ki dràvnik Tomas Vudro, 2. Iz ovog mesta, 3. Srpski po-

zori{ni poslenik, 4. Vrsta biqke, dvornik, poponac, 5. Luka u Nema~koj, 6.

Ameri~ki sineast, Adrijana, 7. Utemeqiteq, 8. Inicijali kwi~evnika @ida,

9. Koje su od uqa, 10. Auto-oznaka Danske, 11. Projektovani pravac puta, 12.

Vrsta industrijske biqke, 13. Opse~nost, 14. Masno}a, 15. Finansijske

propasti, bankrotstva, 16. O~igledno, 17. Posle, iza, 19. Umetni~ko ime pe-

va~ice Sne~ane Beri}, 20. Obrazac za odgovore (skr.), 23. Re`na ostrva, 25.

Vrsta staze za rekreaciju, 26. Vrsta padeà u ruskom i finskom jeziku, 27.

Trka, tr~awe, 29. Pade` u srpskom jeziku, 30. Tvorac {ahovskog rejtinga, dr

Arpad, 32. @ensko ime, Azemina odmila, 34. Slik, rima, 35. Skra}enica od

po~etnih slova, 36. Francuski kwi~evnik i filozof, Alber, 38. Organi ~ula

sluha, 40. Sve{teni~ki prsluk, 41. Priznanica, revers, 42. Qutit, jarosan,

43. Nakoso, uko{eno, 44. Poqski fudbaler, Pavel, 45. Atanasija odmila, 47.

Re|e (pokr.), 48. Ime biv{eg kamboxanskog novinara Prana, 49. @ensko ime,

Raviojla odmila, 50. Preuraweno, 51. Obar, Avarin, 53. Investment Compa-ny Institute (skr.), 54. Auto-saobra}ajno preduze}e (skr.), 56. Tre}i i prvi

samoglasnik, 57. Auto-oznaka Novog Sada.

VODORAVNO:

18. Komandant vojske, istaknuti ratnik, 19. Ruka ili noga, 20. Duva~ki

muzi~ki instrument, 21. Predmeti obo~avawa, 22. Auto-oznaka Islanda,

23. Proslavqeni srpski ko{arka{ (Rebarce), 24. Mesto u Francuskoj,

25. Li~na zamenica, 26. Upi{ite: kn, 27. Pisani dokument o nekom sas-

tanku, 28. Svako, 29. Dvocifren broj, 30. Oznaka za konto, 31. Oznaka

za: odnosno, 32. Deo hektara, 33. Novina, novost, 36. Starorimski car,

37. Ne}aka, 38. Evropska ostrvska dràva, 39. Narodna igra, 43.

Otkri}e, pronalazak, 44. Onaj koji ~uva ne{to, 45. Lepotan, 46. Brat, bu-

razer, 49. Crno (franc.), 50. Upi{ite: mt, 51. @ensko ime, Inoslava, 52.

Prethodnik evra, 53. Umetni~ki direktori, 54. Ime kompozitora Ha~atur-

jana, 55. Visoke i usamqene zgrade, 56. Upi{ite: an, 57. @ensko ime, 58.

Meni~na jemstva, 59. Onaj koji izaziva asocijaciju, 60. Simbol indijuma,

61. Fantast, 60. Deo istorije, od Kolumbovog otkri}a Amerike, do Okto-

barske revolicije ili kraja Prvog svetskog rata, 63. Ista slova, 64.

Samoupravna struktura.

Pripremio

Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EW

E I

Z P

RO

[L

OG BRO

JA

– VO

DO

RA

VN

O: D

ubravka Zubovi},

ju, tp, O

sredak, etam

in, kazuar, S

kadar, m

v, Ras, porazni, totem

,

sasvim, kalendar, assr, A

LS

, i te kako, srne, tt, svakako, A

verbah, z,

o, vi{

eboj, negativ, tb, plen, titanit, dat, Gala, sangrija

, ora{

ar,

Solin, adiraw

e, A

va, ar, oprost, dekica, auktor, Krajs

ki, an, da, M

i-

hailo Janketi}.

Beli: Kh1, Df2, Td4, Tf1, Lg2, Sc3,

Sf5, a4, b2, c2, e4, g5, h2

Crni: Kg8, Dc5, Tc8, Te8, Lb7, Lf8,

Sb4, a6, b6, e5, f7, g7, h7

Beli na potezu.

1.Sh6! gh6

Na 1…Kh8 2.Df7 Ld6 3.Dg8 Tg8

4.Sf7 mat.

2.Df7 Kh8 3.Td7! Te7 4.Df6 Kg8

5.Lh3! Dc6 6.Te7 Df6 7.gf6

Na 7…Le7 8.Lc8

1:0

Nova generacija, koja pro -

vo di dane ispred kompjuter-

skog ekrana – kvari vid.

Bobi Fi{er

[AH

IZABRANA PARTIJA

HRABROST JE

VRLINA, ALI...

Kamski – Kor~noj

Rusija, 2008.

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6

4.La4 Sf6 5.0-0 She4

Naturalizovani Amerikanac Gata

Kamski je u vreme igrawa ove partije

imao rejting 2726, a „Stra{ni Vik-

tor” je sa 2598 jo{ uvek jak velemajs-

tor. Kao i uvek, on igra hrabro i

otvoreno – pri mewuje [pansku par-

tiju koja se sve re|e susre}e na da na -

{wim turnirima. Razlog zapo sta vqa-

wu ovog otvarawa svakako nije to {to

je to lo{ sistem (naprotiv!), ve} u to -

me {to je igra izanalizirana do same

sredi{wice, a kompjuteri stalno

nalaze nove ideje za napad beloga.

6.d4 b5 7.Lb3 d5 8.dhe5 Le6

9.Sbd2 Le7 10.c3 0-0 11.Te1 Sc5

12.Sd4 Dd7 13.Lc2 Lg4 14.f3 Lh5

15.Lf5 Se6 16.S2b3 Schd4 17.chd4

a5 18.Le3 a4 19.Sc1 Lg6 20.Lh3 a3

21.b3 Lb4 22.Ld2 De7 23.Lhe6 fhe6

24.Se2 c5 25.Lhb4 chb4 26.Dd2 Tac8

27.Tac1 h6 28.Ted1 Dg5 29.Dhg5 hhg5

Dva udvojena pe{aka u crnoj pozi-

ciji ne slute na dobro. O tome igra -

Beli: Ke3, Tc1, Sa7, a2, b3, c4, f3,

g4, h2

Crni: Kf7, Td5, Le6, a3, b4, e5, g5, g7

Hrabrost ne donosi uvek pobedu.

42.Sc6 1-0

KOMBINACIJA

GUFEQD-RAJKOVI]

SSSR – Jugoslavija 1975.

~i koji gaje napada~ki stil obi~no ne

vode ra~una na vreme.

30.Tc5 Tfd8 31.Kf2

Beli ima c-liniju, pa kraqem mo -

è slobodno da putuje prema slabim

pe{acima.

Le8 32.Ke3 Thc5 33.dhc5 d4+

34.Shd4 Td5 35.Tc1 The5+ 36.Kd3

Lg6+ 37.Kd2 Td5 38.Ke3 e5

Crni jo{ uvek igra hrabro, pre-

mda je bilo primamqivo da poku{a

{ahirawem ponavqawe poteze.

39.Shb5 Kf7 40.Sa7 Lf5 41.g4

Le6

PROBLEM

K. HANEMAN 1932.

REKLI SU…

Beli: Kh1, Db1, Te7, Lf1, Sc5Crni: Kf2, Lg1, e2, h2Mat u dva poteza.1.Dd3!Na 1…ef1D 2.De3 mat.Na 1…ef1S 2.Te2 mat.Na 1…e1D 2.Tf7 mat.Na 1…e1S 2.Se4 mat.Na 1…Ke1/Kf1 2.De2 mat.

Snim

io S

alko Haxi}

Snim

io S

alko HA

XI

]

NO

VI

NS

KI

C

EN

TA

R

specijalni prilog20 arsenal - odbrana.mod.gov.rs odbrana.pdf · sa galerije vojniku na ^ast 55...

Documents