3) Dobra kvaliteta mljenog praka s prehrambeno-biolokog stajalita u smislu ouvanja proizvodnog fiziko-kemijskog kompleksa prirodnog mlijeka ovisna je prvenstveno i nadasve o vremenu zadravanja sirovog mlijeka i visine toplinske obrade izvrene u "C u pojedinim stupnjevima postrojenja. Ovo postrojenje se odlikuje tehniko-tehnolokim svojstvima koja su ve u pokusnom radu bila uoljiva kod nas sa upravo optimalnim vrijednostima visine toplinske obrade i kratkoom vremena zadravanja.

Druga tehnoloka prednost Anhidro ureaja za dehidriranje mlijeka je u mogunosti lakog higijenskog odravanja, a to predstavlja bitnu pretpostavku sigurnog dobivanja bakterioloki ispravnog mlijeka u prahu.

4) Automatizirano voenje tehnolokog procesa, no, uz jo uvijek potrebnu prisutnost ovjeka kao korektora i nadzornog organa nad radom, predstavlja veliku tehniku prednost u kojoj je ovjekov fiziki rad sveden na minimum.

5) U zakljuku je uputno ponovno istaknuti veliko znaenje koje ima ovo postrojenje za proizvodnju vrlo kvalitetnog mlijeka u prahu namijenjenog prvenstveno jugoslavenskom tritu koje je njime dobrim dijelom oskudijevalo.

ISPITIVANJE SPOSOBNOSTI STVARANJE PENE I NJENE STABILNOSTI METODOM PO DUNSMORE-U KOD SREDSTAVA

ZA SANITIZACIJU

Ivana SPASiC Institut za mlekarstvo, Novi Beograd

Oprema i ureaji na mestima proizvodnje mleka i u mlekarskim pogonima razlikuje se, prema svojoj nameni, po konstrukciji, kapacitetu i materijalu od koga su napravljeni. U vezi sa njihovom namenom takoe su razliiti vrsta i stepen njihovog zaneienja. Stoga sanitizacija opreme i ureaja, koji se koriste u proizvodnji i preradi mleka, zahteva primenu sredstava za saniti-zaciju specifino formulisanih za svaku namenu.

Meu svojstvima sredstava za sanitizaciju, veoma je vano svojstvo stvaranja pene, koje treba neophodno uzeti u obzir pri izboru sredstva.

Poznato je da se izvesna oprema, takva kao to su velike posude (kade za hlaenje mleka, bazeni, grijai za sladoled i sL), mnogo lake isti sredstvima koja stvaraju velike koliine visoko stabilne pene. Suprotno tome, ureaji kod kojih se primenjuje cirkulaciono ienje zahtevaju sredstva koja stvaraju znatno manje pene.

S obzirom da je broj sredstava za sanitizaciju, koja se danas proizvode, vrlo veliki, a da je est sluaj da proizvoai ovih sredstava ne navode podatke o sposobnosti stvaranja pene, javila se potreba da kupac raspolae jednom jednostavnom metodom, pomou koje bi sam mogao da ispita ovu osobinu, vanu za izbor sredstava.

218 Mljekarstvo 24 (9) 1974.

Za utvrivanje sposobnosti stvaranja pene postoje dva tipa metoda: dinamike i statike. Statike metode su jednostavnije od dinamikih, a pruaju sve podatke koji su potrebni mlekarskoj industriji. Postoje brojne statike metode (Arbazov i Grebershchikov 1938, Ross i Miles 1941, Sisley i Laury 1955, International Standards Organisation 1968), ali veina njih zahteva dosta vremena za izvoenje i upotrebu posebne opreme, tako da se one mogu primenji-vati samo u specijalizovanim laboratorij ama pogona za proizvodnju sredstava za sanitizaciju. Meutim, Dunsmore (1970) je razvio jednu jednostavnu i brzu statiku metodu, koja zahteva minimum opreme, te se moe izvoditi i u najslabije opremljenim laboratorijima.

Imajui u vidu znaaj osobine stvaranja pene i stabilnosti obrazovane pene za podesnost primene sredstava za sanitizaciju kod odreenih ureaja i za efekat sanitizacije, ovim radom smo eleli da proverimo vrednost statike metode po Dunsmore-u za ocenjivanje, u mlekarama i na mestima proizvodnje mleka, navedenih osobina sredstava za sanitizaciju.

Materijal i metoda

U cilju utvrivanja vrednosti statike metode po Dunsmore-u, ispitivali smo ovom metodom sposobnost stvaranja pene i njenu stabilnost kod veeg broja deterdenata i dezinficijensa, koji se danas u naoj zemlji koriste za sanitizaciju.

Ispitivanja navedenih osobina vrili smo kod sledeih sredstava za sanitizaciju, i to deterdenata: Pral T*, Pral S i Bis 10, sredstava sa istovremenim simultanim dejstvom ienja i dezinfekcije: Meripol M i P3-Zinnfest, dezinficijensa sa izvesnom sposobnou ienja: Tego 51, Omnisan, Bis 19 i losan i dezinficijensa Desofix Z/4.

Da bi utvrdili reproduktivnost metode ispitivanja su vrila etiri ispitivaa, izvodei svaki ogled dva puta.

Izvoenje metode po Dunsmore-u

Svo laboratorijsko posue, potrebno za izvoenje metode, treba pre rada oprati u hromnoj kiselini, potom dobro isprati destilovanom vodom i osuiti.

Rastvor za rad sredstva koje se ispituje priprema se, u koliini od 1 litra sa destilovanom vodom, u najnioj koncentraciji koju proizvoa preporuuje za upotrebu u praksi. Sva ispitivanja moraju se zavriti u toku dva asa, raunajui vreme od momenta kada je rastvor napravljen.

Rastvor se zagreje u vodenom kupatilu na temperaturu koju proizvoa preporuuje za upotrebu, l/C. Istovremeno se na istu temperaturu zagreju i dve staklene, graduisane menzure od 100 ml. Rastvori koji se u praksi koriste kao hladni ispituju se nezagrejani.

* Pral T, Pral S i Desofix Z/4 su proizvodi Tovarne keminih izdelkov Hra-stnik; Bis 10 i Bis 19 proizvodi Kemijski kombinat Saponia Osijek; Meripol M i P3-Zinnfest su preparati Kemijske industrije Merima Kruevac; Tego 51 proizvodi Veterinarski zavod Subotica; losan je preparat firme Ciba Basel; Omnisan je proizvod Vetserum zavoda Kalinovica Zagreb. Mljekarstvo 24 (9) 1974. 219

Kada rastvor i menzure postignu odreenu temperaturu, ispere se jedna menzura sa rastvorom i potom dobro ocedi. U ovako pripremljenu menzuru sipa se rastvor polako niza zid iskoene menzure, da se ne bi obrazovalo ni malo pene, u koliini od 25 ml. Menzura se zatim zapui, dri u ruci vertikalno i trese 5 sekundi u vertikalnom pravcu, tako da razdaljina od najvieg do najnieg poloaja ake iznosi 30 cm. U toku 5 sekundi treba nainiti 10 ovakvih pokreta.

Zapremina pene se meri posle 30 sekundi i posle 10 minuta od momenta prestanka treenja. Zapreminu pene predstavlja razlika izmeu nivoa tene faze i srednje vrednosti gornjeg nivoa neprekidne faze pene.

Ispitivanje se ponavlja uz upotrebu druge menzure. Zapremina pene se izraava srednjom vrednou rezultata dobivenih u

dva ispitivanja. Stabilnost pene se izraunava na sledei nain:

zapremina pene posle 10 minuta ^, 100 "/o stabilnost pene = X

zapremina pene posle 30 sekundi 1 Saoptavaju se dva rezultata: zapremina pene posle 30 sekundi i procenat

stabilnosti pene.

Rezultati i diskusija Rezultate dobivene utvrivanjem sposobnosti stvaranja pene i njene sta

bilnosti kod 10 sredstava za sanitizaciju, iznosimo u tablicama 1 i 2.

Tablica 1 Rezultati ispitivanja sposobnosti stvaranja pene kod 10 sredstava

za sanitizaciju (zapremina pene u ml) K o n c e n t r a c i j a , n a z i v s r e d s t v a i t e m p e r a t u r a r a s t v o r a

S r e d n j a v r e d n o s t i s p i t i v

1 2

r e z u l t a t a a a 3 4

S r e d n j a v r e d n o s t

za s r eds tvo

lo/o P r a l T 500C 49,0 56,1 47,6 54,2 51,7 l/o P r a l S 50C 1.5 2,7 1,7 2,4 2,1 l/o Bis 10 50C 2,0 3,0 2,2 3,1 2,6 0,3"/a Mer ipo l M* 18,9 26,7 19,1 26,2 22,7 l/o P 3 - Z i n n f e s t 40C 14,7 22,5 15,7 19,5 18,1 0,2Vo Tego 51 11,6 16,0 14,9 17,5 15,0 l/fl Tego 51 40"C 21,7 31,7 20,0 25,1 24,6 0,^/0 O m n i s a n 3,2 4,9 3,7 4,7 4,1 0,Wtt Bis 19 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,750/0 l o s a n 15,1 22,9 16,5 21,0 18,9 0,2^/0 Desof ix Z/4 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0

S r e d n j a v r e d n o s t 2a i sp i t ivaa 15,3 20,7 15,7 19,3 17,7

* Sva sredstva kod kojih nije navedena temperatura rastvora ispitivana su nezagrejana, na sobnoj temperaturi (1820^0). 220 Mljekarstvo 24 (9) 1974.

Zapremina pene merena 30 sekundi posle njenog obrazovanja predstavlja pokazatelj inicijalnog stvaranja pene jednog sredstva. Srednje vrednosti za zapreminu pene, koje su dobila etiri ispitivaa, kod jednog istog sredstva meusobno se razlikuju, kako se to vidi iz tablice 1. Ove razlike su u vezi sa jainom pokreta pojedinih ispitivaa, kojima se vri obrazovanje pene. One se mogu otkloniti korienjem, umesto runog, standardizevanog mehanikog pokretanja rastvora ispitivanog sredstva. S obzirom da je metoda vrlo jednostavna i da autor metode navodi da njena primena zadovoljava i u pogonima za proizvodnju sredstava za sanitizaciju, ove razlike se ne mogu smatrati nekim veim nedostatkom.

Budui da do manjih variranja u jaini pokreta, kojima se vri obrazovanje pene, moe doi i kada jedan isti ispitiva vri ispitivanja, kao najmanja razlika od znaaja izmeu dva sredstva smatra se razlika u zapremini pene od 3,6 ml.

Rezultati izneti u tablici 1 pokazuju da se ovom metodom mogu dobro razlikovati sredstva sa razliitom sposobnou stvaranja pene.

Za upotrebu u praksi rezultate treba interpretirati na osnovu sledee eme: Mala sposobnost stvaranja pene manje od 5 ml Srednja sposobnost stvaranja pene od 530 ml Velika sposobnost stvaranja pene vie od 30 ml

Tablica 2 Rezultati ispitivanja stabilnosti pene kod

10 sredstava za sanitizaciju (stabilnost pene u Vo) Koncen t r ac i j a , naz iv s r eds tva

S r e d n j a v r e d n o s t r e z u l t a t a S r e d n j a i t e m p e r a t u r a r a s t v o r a 1

1 S p 1 t 1 V 2

a a 3 4

v r e d n o s t za s r e d s t v o

P/c P r a l T s c e 83,3 92,0 70,8 90,4 84,1 l/o. P r a l S 50

u t v r i v a n j e stabilnosti pene potpomae in te rp re tac i ju rezul ta ta zapremine pene. U n e k i m sluajevima u praks i s tva ran je veih koliina pene moe se tolerisati , ali ve l ika stabilnost pene moe s tva ra t i tekoe u procesu sanitizacije.

P r i m e n o m ove metode, kako se to vidi iz tabl ice 2, mogu se dobro razl i kovat i s reds tva sa razliitom stabilnou pene . Pos to janje in terakci je ispit iva X sredstvo, ukazuje da e re la t ivne vrednos t i za s tabi lnost pene var i ra t i meu ispi t ivaima. Meutim, to ne ogran iava in te rp re tac i ju rezu l ta ta i j edan pu t ponovljeno ispit ivanje je dovoljno da bi se dobiveni rezul ta t i klasificirali p r ema donjoj emi:

Mala s tabi lnost pene stabi lnost m a n j a od lO'^ /o S redn ja s tabi lnost pene stabi lnost od lO /^o85"Vn Velika s tabi lnos t pene stabi lnost vea od SS^/o

Kao najnia koncentraci ja Tega 51, p reporuu je se za upo t rebu u mleka r -skim pogonima koncentraci ja od 0,2^/0, a u proizvodnj i mleka koncentraci ja od IVo. S obzirom na to i na injenicu da n a koliinu i s tabi lnost pene jednog ras tvora ut iu koncentraci ja penuavca i kol iina e lekt ro l i ta u ras tvoru, t emp e r a t u r a i viskozitet ras tvora , kao i n jegova p H vrednos t , u tvr iva l i smo za-p reminu p e n e i n jenu stabilnost kod oba r a s tvo ra Tega 51, i to kod 0,2