Edicija Mala psihologijaSOS za tinejxeretre}e izdawe

AutorRu`ica Obradovi}

IlustrovaoDobrosav Bob @ivkovi}Recenzentimr Dijana PlutIvana Luki}

UrednikSlavica Markovi}

Grafi~ki dizajnAndrej Vojkovi}

LektorNevena ^ovi}

IzdajeKreativni centarBeograd, Gradi{tanska 8Tel. / faks: 011 / 38 20 464, 38 20 483,24 40 659www.kreativnicentar.rsE-mail: info@kreativnicentar.rs

Za izdava~amr Qiqana Marinkovi}[tampaGrafiprof

Tira`3.000

ISBN 978-86-7781-494-6copyright © Kreativni centar, 2007

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd159.922.73(035)159.923.5-053.6(035)OBRADOVI], Ru`ica, 1953

SOS za tinejxere : odgovori na pitawa koja prate odrastawe / Ru`ica Obradovi} ; ilustrovao Dobrosav Bob @ivkovi}. - 3. izd. -Beograd : Kreativni centar, 2008 (Beograd :Grafiprof). - 107 str. : ilustr. ; 24 cm - (Edicija Mala psihologija)

Tira` 3.000.

ISBN 978-86-7781-494-6

a) Mladi - psihologija - Priru~niciCOBISS.SR-ID 153842700

Ru`ica Obradovi}

Odgovori na pitawa koja prate odrastawe

ilustrovao

Dobrosav Bob @ivkovi}

Dragi ~itao~e,

U svim periodima `ivota, a posebno ondakada si mlad, postoje problemi koji te zaokupqaju i mu~e, a koji ti se ~inetoliko velikim, te{kim i nere{ivim da zbog toga o wima nikome i ne govori{.Ne usu|uje{ se da pita{ najbli`e zasavet, jer se stidi{ da sa wima o tomerazgovara{. Ne pita{ drugarice i dru-gove, jer te je blam da poka`e{ da ne{tone zna{, ili se pla{i{ da }e{ bitipogre{no shva}en, ismejan ili gruboodbijen (iako si siguran da i wih mu~eiste dileme). Ne pita{ nikog starijeg, jer misli{ da te niko ne poznaje dovoqnoda bi ti dao ispravan odgovor...

Iako ti sada ne izgleda tako, problemimladosti su re{ivi i nijedan nije tolikoveliki i slo`en da ga znawe i iskustvo ne mogu re{iti. Uostalom, ako potra`i{,uvek }e{ na}i nekoga ko ti mo`e pomo}i.

Zaviri u kwigu. Neki odgovori su ve}spremni.

Tvoj psiholog

Ru`ica Obradovi}

Ja...

Interesovawa se stvaraju. Niko se s wima ne ra|a, niti ih dobijanasle|em od roditeqa ili predaka. Interesovawa na{ih bli`wihmogu ali ne moraju da postanu i na{a li~na. Da bi ne{to postalo

predmet na{eg interesovawa, o wemu moramo ne{to znati ili se informisati. Ne mo`e{ re}i da te ne interesuju kwige ako ih ne ~ita{, da te ne zanimaju

pozori{ne i bioskopske predstave ako ne ide{ u bisokop ili pozori{te, da tene privla~i umetnost ako ne pose}uje{ galerije i izlo`be, da te ne interesujesport ako se do sada nisi bavio nekim sportom, da je politika nezanimqiva akone zna{ {ta se de{ava kod nas i u svetu, da te ne zanima religija ako ni{ta nezna{ o veri, kulturi i tradiciji nekog naroda, da je kompjuter dosadan ako nisinikada poku{ao da radi{ na wemu...

Probaj neke nove stvari, eksperimenti{i. Po|i sa drugom na jedan wegov~as kapoere (vrsta borbenog plesa), idi sa bratom na wegov odbojka{ki trening,pozajmi od drugarice wenu omiqenu kwigu ili CD, sa ujakom koji se razume umodernu umetnost poseti neku dobru izlo`bu... Vrlo ~esto se de{ava da volimoda radimo ono {to nam „ide od ruke“. Po|i od onoga {to ume{ dobro da radi{ i za {ta si sposoban, pa na|i poqe interesovawa u kojem }e{ te sposobnostirazvijati i ispoqavati.

6

Ni{ta me ne zanima.Pomozite mi!

Za{to uop{te `elimo da izgledamolepo? Verovatno zato da bismo senekome dopali. A {ta zna~i dopa-

dati se nekome kad dobro znamo da ukusa ima koliko i qudi? Ono {to je nekome lepodrugome nije i obrnuto. Lepota mo`e bitiva`na samo prilikom prvog susreta, ali ni to ne mora biti tako. Va`niji je celokupanutisak koji ostavqamo. Za bilo kakav daqikontakt potrebno je mnogo vi{e od izgleda.Va`no je uzajamno slagawe, dopuwavawe,razumevawe.

Zadovoqan ~ovek je lep ~ovek. Devojka kojaje zadovoqna sobom do`ivqava sebe kao lepu i privla~nu, uprkos mawku ili vi{ku kilogra-ma. Lep{a je kad je vedra i raspo lo ̀ ena, negokada je mrzovoqna i okupirana iscrpquju}immislima o tome {ta joj je sve uskra}eno da biostvarila neki ciq koji i nije wen li~ni, ve}op{ti, dru{tveni, ciq koji je postavio nekodrugi.

Svako treba da razmisli o tome za{to`eli da smr{a: da li `eli da bude mr{avijizbog sebe, zbog svog zdravqa ili zbog drugih;da li mu hrana ipak predstavqa ve}e zadovoq -stvo nego ravan stomak.

Umerenost u jelu, slu{awe impulsa iz telakoji nam govore da li smo jo{ gladni ili ne, i ono najva`nije, bavqewe nekim sportom (ili bar svakodnevna {etwa) mogu da nam pomognu da ostanemo vitki bez gladovawa i dijeta. Bilo bi dobro da pre sta -ne{ da vodi{ stalnu borbu sasobom. Jo{ jedan va`an savet:le{karewe na krevetu posle jelazameni {etwom u prirodi ilinekom drugom fizi~kom aktivno{}u!

7

Debela sam i o~ajna.U stvari, o~ajna samsamo kad zavr{im sa jelom. Dok jedemu`ivam i ne mogu dase zaustavim. Uvekjedem s ube|ewem da}u od sutra druga~ijeda se pona{am, da }u od sutra dr`atidijetu ili mawejesti. To sutra u momslu~aju nikako dastigne. Stalnogledam manekenke i mr{ave devojke,potajno im se divimi `elim da izgledamkao one, ali se te{immi{qu da one trpe,da su stalno gladnei da im je u `ivotuuskra}eno ne{to lepo.Kako da jedem ibudem lepa?

Nezadovoqstvo fizi~kim izgledomje vrlo ~esta pojava kod mladih u adolescen ciji. To je period u

kojem se mnogo pa`we posve}uje izgledu i onome {to drugi ka`u, a fizi~ki razvoj tada jo{ nije zavr{en i priroda jo{ nije obavila svoj posao do kraja.

Vreme koje je pred tobom done}e ti, poredfizi~kih promena, i promenu u do`i vqavawu

sebe, pa }e{ se i ti, kao i mi ostali, polako navi}i na svoj izgled i prihvatitisebe onakvim kakav jesi.

U me|uvremenu ne dozvoli da te to nezadovoqstvo ko~i i poku{aj daula`e{ u sebe i u svoje druge kvalitete. U dru{tvu, kao i kod suprotnog pola,omiqeni su momci koji su zabavni, obrazovani, duhoviti i {armantni. Zato jeva`no da osim spoqa{wih karakteristika stekne{ i one mnogo zna~ajnije, kao{to su znawe, obrazovawe, maniri. Poku{aj da ne misli{ previ{e o svomfizi~kom izgledu i ispuni vreme nekim drugim sadr`ajima i mislima. A kad serazvoj zavr{i, ukoliko i daqe bude{ nesre}an, mo`e{ prona}i na~in da ne{topromeni{. Estetska hirurgija danas ~ini ~uda.

8

Mislim da samru`an, da mi jekosa grozna, a nosprevelik. Osimtoga sam i nizak.^ini mi se da samiskompleksiranzbog svog izgleda.Kako da se

oslobodim ovogkompleksa?

Pita{ se za{to je va`no kako je ko obu~en. Pa va`no je, svima je va`no. I tebi je va`no. Da nije,

lako bi se odrekla qubavi prema crnoj boji i bilo bi ti svejedno {ta nosi{. Uostalom,odelo je jedan od na~ina na koji se predsta -vqamo drugima. Tebi je lepo i ugodno i svi|ati se kako izgleda{ u crnom, {to je vrlova`no. Lak{e }emo se dopasti drugima ako sesami sebi dopadamo i ako smo zadovoqnisobom.

Ka`e{ da ti zameraju i pita{ se za{to se qudi toliko bave drugima. U ovom slu~aju ti qudi su tvoji najbli`i, tvoji roditeqi. Oni na tvoje obla~ewe reaguju najpre iz zabri -nutosti i straha (jer u na{em narodu postojiverovawe da je crna boja negativna, da je boja

`alosti, depresije, o~aja koji vodi do zanemarivawa izgleda). Uz to, tvojiroditeqi verovatno smatraju da ima mnogo veselijih boja i da je mladost pravovreme za crveno, `uto, jarko i svetlo.

9

Obo`avam crnuboju i stalno seobla~im u crno. To izlu|uje mojeroditeqe. A jasamo volim crnuboju i volim sebeda vidim obu~enu u crno. Ina~e samdobar |ak, veselasam, dru`im se i ne pripadam

nikakvoj sekti.Za{to se quditoliko bave

drugima i za{to je va`no kako je ko obu~en?