Modelovanje aplikacije korienjem UML-a

Objektno modelovanje - UML

UML (Unified Modeling Language) - objedinjeni vizuelni jezik za poslovno i softversko modelovanje u svim fazama razvoja i za svetipove sistema, kao i za generalno modelovanje kojim se definiu statike strukture i dinamiko ponaanje.

Standardni jezik za: vizuelizaciju

specifikaciju

konstruisanje i

dokumentovanje softverskih sistema

UML kombinuje najbolje iz: Koncepta Data Modeling (Entity Relationships Diagrams)

Poslovnog modelovanja (work flow)

Objektnog i komponentnog modelovanja

UML

UML je projektovan kao vrlo fleksibilan i prilagodiv jezik, kojiomoguava vrlo razliite vrste modelovanja, ukljuujui: modele koji olakavaju razumevanje poslovnih procesa,

odvijanja tokova dogaaja,

sekvenci upita,

aplikacija,

baza podataka,

arhitektura i drugog.

UML

UML je nastao kao rezultat evolucije objektno orijentisanih jezika za modelovanje.

Razvila ga je kompanija Rational Software objedinjavanjem tri vodee metode objektno orijentisanog modelovanja: Booch koji je razvio Grady Booch, OMT (Object Modeling Technique) koji je razvio Jim Rambaugh i OOSE (Object-Oriented Software Engineering) koji je razvio Ivar

Jacobson.

Arhitektura softverskih sistema

Kako je sistem struktuiran?

Koje su funkcije sistema? Kako izgraditi

sistem?

Gde instalirati?

Kako je sistem predstavljen?

Kako se sistem ponaa?

Kategorije korisnika

UML koriste sledee kategorije korisnika Sistem analitiari i krajnji korisnici specifikacija

zahtevane strukture i ponaanje sistema

Arhitekte sistema projektanti sistema koji e zadovoljiti zahteve

Razvojni inenjeri (developers) transformiu arhitekturu u izvrni kod

Kontrolori kvaliteta provera strukture i ponaanje sistema

Rukovodioci projekta (menagers) vode i usmeravaju kadrove i resurse

UML dijagrami

Dijagram u UML-u grafika predstava skupa elemenata - iscrtan kao graf vorova (stvari) i lukova (relacija)

Dijagrami UML-a prikazuju sistem iz vie uglova:

Dijagram sluajeva upotrebe (Use-Case Diagram)

Dijagram klasa (Class Diagram)

Dijagram objekata (Object Diagram)

Dijagram sekvenci (Sequence Diagram)

Dijagram saradnje (Collaboration Diagram)

Dijagram promene stanja (State Diagram)

Dijagram aktivnosti (Activity Diagram)

Dijagram komponenti (Component Diagram)

Dijagram razvoja (Deployment Diagram)

Gradivni blokovi UML-a

Stvari (things)

Relacije (relationships)

Things

Postoje 4 vrste stvari (things):

Stvari strukture statiki delovi modela koji reprezentuju konceptualne ili fizike elemente (imenice)

Stvari ponaanja dinamiki delovi modela koji reprezentuju ponaanje kroz prostor i vreme (glagoli)

Stvari grupisanja - organizacioni delovi modela

Stvari anotacije opisni delovi modela, komentari koji se primenjuju na bilo koji dokument

Statiki delovi modela

Fiziki i zamenljivi deo sistema koji obezbeuje realizaciju skupa interfejsa

Komponenta

OpisSimbolIme

vor

Aktivne klase

Sluaj upotrebe

Korisnik

Kolaboracija (Saradnja)

Interfejs

Klasa

Fiziki element koji postoji u vreme izvravanja i predstavlja raunarski resurs ima memoriju i mogunost procesiranja.

Klase iji objekti poseduju jedan ili vie procesa ili niti mogu inicirati kontrolnu aktivnost.

Opis skupa sekvenci akcija koje sistem izvodi da bi izvrio neki zahtev korisnika.

Spoljanji entitet koji komunicira sa sistemom, obino osoba.

Definie interakciju i udruuje uloge i druge elemente tako da rade zajedno i obezbeuju kolaborativno ponaanje.

Kolekcija operacija koje opisuju servise klase ili komponente.

Opis skupa objekata koji dele iste atribute, operacije, veze i semantiku. Implementira 1 ili vie interfejsa.

Dinamiki delovi UML modela

OpisSimbolIme

Prikaz stanja

Interakcija

Ponaanje specificirano sekvencom stanja objekta ili neke interakcije.

Ponaanje prilikom razmene skupa poruka izmeu skupa objekata da bi se objasnile specifine namene.

prikaz

ekanje

Organizacioni delovi UML modela

OpisSimbolIme

Paket

Grupe na koje model moe biti dekomponovan. Mehanizam opte namene, za organizovanje elemenata u grupe.

Paket je isto konceptualan postoji samo u vreme razvoja.

Delovi za objanjenja

OpisSimbolIme

Anotacija

Komentari kojima opisujemo, objanjavamo i naznaavamo bilo koji element u modelu.

Osnovna vrsta anotacije je napomena (note).

Relacije (relationships)

Semantika relacija izmeu klasifikatora, gde jedan klasifikator specificira ugovor koji drugi klasifikator garantuje da e ispuniti.

Objekti specijalizovanih elemenata (dete) predstavljaju zamene za objekte generalizovanih elemenata (roditelj).

Vrh strelice na roditelju.

Strukturna relacija koja opisuje skup veza kojim se postavlja veza izmeu objekata.

Semantika relacija izmeu nezavisne i zavisne stvari. Nezavisna stvar utie na semantiku zavisne.

Usmerenje iz zavisnog sluaja.

Opis

Realizacija

Generalizacija

SimbolIme

Asocijacija

Zavisnost

0..1 *

radi radj

Dijagrami sluajeva upotrebe (korienja)

Dijagram sluajeva upotrebe(Use-Case Diagram)

Omoguavaju krajnjim korisnicima da razumeju sistem

Pogled korisnika na funkcionisanje sistema (ta sistem radi, a ne kako sistem funkcionie)

Razvoj dijagrama sluajeva upotrebe definie se sledeim aktivnostima: Definisanjem uesnika

Definisanjem sluajeva upotrebe

Definisanjem tipova veza izmeu uesnika i sluajeva upotrebe

Izradom dijagrama sluajeva upotrebe

Uesnik

Asocijativni naziv

Sluaj upotrebe

Primer 1.

Potrebno je napraviti aplikaciju koja e omoguiti korisniku da preko Interneta rezervie bioskopske ulaznice za eljene projekcije.

Takoe je potrebno omoguiti korisniku stalan uvid u bioskopski repertoar i informacije o bioskopu u kojem eljeni film igra.

Dijagram sluajeva upotrebe

korisnik

Pregled filmova

Pregled bioskopa

Rezervacija

Dijagram sluaja upotrebeprocesa rezervacije

Odabir filma

Odabir bioskopa

Odabir termina

Rezervacija karata

Potvrda rezervacije

Unos podataka

korisnik

Definisanje uesnika

Korisnik je ovek koji koristi sistem, dok je uesnik specifina uloga koju korisnik ima u komunikaciji sa sistemom

Uesnik osoba ili vetaki entitet (softver ili sistem) koji uestvuje u sluaju upotrebe

Definisanje uesnika

Uesnika je mogue identifikovati na osnovu odgovora na sledea pitanja:

Ko e koristiti osnovnu funkcionalnost sistema (primarni uesnici)

Ko treba da upravlja, administrira i odrava sistem (sekundarni uesnici)

Kome e biti potrebna podrka sistema u obavljanju dnevnih zadataka

Kojim hardverskim ureajima sistem treba da upravlja

Sa kojim drugim sistemima dotini sistem treba da bude u vezi

Ko ili ta je zainteresovan za rezultate koje sistem proizvodi

Definisanje sluajeva upotrebe

Sluaj upotrebe definie funkcionalnost sistema sa stanovita uesnika ablon ponaanja delova sistema

Pitanja za uesnika identifikuju sluajeve upotrebe: Koje funkcije uesnik zahteva od sistema ta uesnik treba da

radi?

Da li uesnik treba da ita, kreira, brie, izmeni ili da unese neke informacije u sistem?

Da li uesnik treba da bude obaveten o dogaajima u sistemu?

Da li svakodnevni rad uesnika moe da se pojednostavi kroz nove funkcije sistema?

Definisanje veze izmeu uesnika i sluajeva upotrebe

Veze koje se uspostavljaju u dijagramu sluajeva upotrebe: Asocijacija (Association)

Asocijacija izmeu sluajeva upotrebe tipa

Asocijacija izmeu sluajeva upotrebe tipa

Generalizacija (Generalization-Inheritance)

Zavisnost (Depedency)

Asocijacija

Bidirekciona veza linija koja spaja uesnike i sluajeve upotrebe

Asocijacija izmeu samih uesnika ili sluajeva upotrebe, definie povezanost tih elemenata

Menader projekta

Inenjer razvoja

Razvoj sistema

Upotreba tipa

Slino ponaanje deli se izmeu slinih sluajeva upotrebe

Veza opisuje odnos izmeu sluajeva upotrebe u kojem jedan sluaj upotrebe koristi usluge drugog

Razvoj softvera

Operacije sistema

Razvoj sistema

Definicija problema

Upotreba tipa

Korisnik LoginPristupa Webu

>

Upotreba tipa

Proirivanjem jednog suaja upotrebe opie neka sloenija funkcija sistema

Proirivanje se vri sa jednim ili vie drugih postojeih sluajeva upotrebe

Ako sluaj A proiruje sluaj B: i sluaj A i sluaj B mogu da postoje sami

sluaj B moe (a ne mora) da bude proiren sluajem A

A B

Upotreba tipa

Praenje finansija

Praenje dnevnog kumulativaPeriodina kontrola

Generalizacija

Generalizacija veza izmeu roditelja i deteta vezana za pojam nasleivanja dete nasleuje osobine roditelja

Generalizacija uesnika izvedeni uesnik ima sve osobine i ponaanje osnovnog (apstraktnog) uesnika, ali moe dodati osobine ili redefinisati ponaanje

zaposlen

Rukovodilac Knjigovoa Kontrolor

Generalizacija

Generalizacija sluajeva upotrebe izvedeni sluaj upotrebe ima sve osobine i ponaanje apstraktnog sluaja upotrebe, ali moe dodati osobine ili redefinisati ponaanje

Novane transakcije

UplataIsplata

Primer 2.

Operator

Korisnik

Banka

sesija

transakcije

uplata isplata transfer izvetaj

Primer 3.

slubenik

pacijent

Zakazuje pregled

Otkazuje pregled

Provera pacijentove dokumentacije

Zahteva leenje

Razliliti naini plaanja

Plaanje raunaTake proirenjaNaredni tretmani

kartoteka

doktor

Polisa osiguranja

Elektronska prodavnica knjiga

Primer 4.

Analiza sistema

Analiza sistema treba da omogui odgovor na pitanje: Koja je prioritetna funkcija koju treba da ostvari sajt namenjen elektronskoj trgovini?

Jedan od naina za realizaciju sajta je uoavanje poslovnih ciljeva, na osnovu kojih se razvija lista funkcionalnosti sistema i zahteva za informacijama.

Analiza sistema

Poslovni ciljevi predstavljaju jednostavnu listu mogunosti koje od sajta oekujemo.

Funkcionalnosti sistema predstavljaju listu mogunosti informacionog sistema koje su potrebne da bi se ostvarili poslovni ciljevi.

Informacioni zahtevi za sistem predstavljaju informacione elemente koje sistem mora da produkuje da bi se realizovali poslovni ciljevi.

Tako formirane liste moraju se dostaviti programerima da bi znali ta menader od njih oekuje.

Broj posetilaca, poseene stranice, kupljeni proizvodi.

Sistem za praenje i izvetaj o sajtu

Razumeti efikasnost marketinga.

Inventar proizvoda, ID i kontakt izdavaa.

Upravljanje inventaromMogunost lakog auriranja i proirivanja kataloga

Korisnikov ID, knjige, datum porudbine.

Baza podataka o porudbinama

Obezbediti podrku potroau nakon kupovine knjiga.

Ime, adresa, telefon i e-mail svakog potroaa. Online registracija korisnika.

Baza podataka potroaaPrikupiti podatke o potroau.

Naziv, autor, cena, izdava i kratak opis svake knjige.

Baza podataka knjigaNeposredno pretraiti katalog i dodati knjige u potroaku korpu.

Upis svakog korisnika koji pristupi sajtu.

Veza sa potroaemPersonalizovati/kastomizovati svaku knjigu.

Opis knjige, broj zaliha, nivo inventara.

Baza podataka knjigaObezbediti detaljnije informacije o knjigama.

Dinamian tekst i grafiki katalog.Digitalni katalogPrikazati knjige.

Informacioni zahteviFunkcionalnost sistemaPoslovni ciljevi

Specifikacija zahteva

Korisnika

Registraciju novih korisnika

Prijavljivanje starih korisnika

Pregled kataloga

Pretragu kataloga

Postavljanje odabranih knjiga u potroaku korpu

Modifikaciju potroake korpe

Pranjenje cele korpe

Administratora

Registraciju novog administratora

Izmenu lozinke registrovanog administratora

Brisanje administratora

Postavljanje novih kategorija u katalog

Uklanjanje kategorija iz kataloga

Postavljanje novih knjiga u katalog

Editovanje atributa knjige u katalogu

Uklanjanje knjiga iz kategorija

Premetanje knjiga iz jedne u drugu kategoriju

Postavljanje novih izdavaa

Modifikaciju atributa postojeih izdavaa

Prikaz optih sluajeva upotrebe

Login

Registracija

Pretraga kataloga

Formiranje porudbine

Modifikacija porudbine

Pranjenje cele korpe

Login

Registracija

Modifikacija kategorija

Modifikacija knjiga

Modifikacija administratora

Modifikacija izdavaa

korisnikadministrator

Sluaj korienja: Modifikacija podataka

Sluaj korienja: Pretraga

Sluaj korienja: Logovanje administratora na sistem

Unos lozinke

provera lozinke

Dijagrami aktivnosti

Razvoj dijagrama aktivnosti

Poslovni proces sluaj upotrebe posmatra se kao sistem koji ima svoja stanja u kojima se obavljaju aktivnosti, dok prelaze iz jednog u drugo stanje koje diktiraju dogaaji

Prikazuje sekvencijalni tok aktivnosti

Sastoji se od: Stanja Akcija Prelaza

Proces Razvoja dijagrama aktivnosti sadri: Definisanje plivakih staza Definisanje stanja dijagrama aktivnosti Definisanje tranzicija

Definisanje stanja dijagrama aktivnosti

Stanje dijagrama aktivnosti moe da predstavlja:

Akciju ne moe biti dekomponovana, traje kratko vreme, ne moe se prekidati

Aktivnost ima trajanje, moe se prekidati zbog nekih dogaaja, moe se dekomponovati

Pseudostanje ili

Stanje toka objekta

Oznaka stanja je jedinstvena:

Naziv stanja

Definisanje stanja dijagrama aktivnosti

Definisanje pseudostanja stanja prelaza

Poetno stanje

Krajnje stanje

Stanje odluke - grananje

Sinhronizacija

Definisanje tranzicija

Tranzicija - prelazak iz jednog u drugo stanje prouzrokuje (okida) neki dogaaj

Dogaaji mogu da budu: Spoljni generiu se van sistema generiu ga uesnici Kraj aktivnosti Vremenski spoljni ali bez uesnika Upravljaki generie rukovodilac posla

Tranzicija prouzrokuje dogaaj koji sadri uslove, argumente i akcije

Dogaaj poruka ako su oigledne ne prikazuju se na dijagramu

Dogaaj 1 (argument) [uslov 1] / Akcija 1

Prikaz grananja

A

C

[uslov]

[not uslov]

B

grananje

Prikaz grananja

postavi iterator

radi()

promeni iterator

[kraj]

[not kraj]

poetno stanje

zavrno stanje

Sinhronizacija

Sinhronizacija zadebljana horizontalna linija

Ravanja (fork) i udruivanja (join) niti obavljaju se u sinhronizacionim takama

Tranzicije koje ulaze u sinhronizaciju su uslov za paralelno obavljanje tranzicija koje iz nje izlaze jedna aktivnost eka na ispunjenje uslova (pristizanje svih dogaaja) za njeno izvrenje

Prikaz sinhronizacije

Priprema

Aktivnost 1 Aktivnost 2

Finalizacija

Sinhronizaciona takaRavanje (fork)

Udruivanja (join)

Definisanje plivakih staza

Dijagram aktivnosti deli se u odgovarajue logike celine plivake staze definiu odgovornost pojedinih objekata za izvrenje odgovarajuih akcija

Svaka staza navode uesnici, aktivnosti radna lista definisana u okviru opisa radnog mesta prilikom opisa organizacije

Stanja pripadaju stazama, a tranzicije mogu da prelaze iz jedne staze u drugu

Definisanje plivakih staza

Ime 1 Ime 2 Ime 3

A

B

C

D

Plivaka staza

Primer

Isporuka

korisnik prodaja magacin

Zahtev za isporukom

Prijem porudbine

Plaanje

Isporuka Preuzimanje

robe

Order [placed] Order

[entered]

Order [filled]

Order [delivered]

Priprema isporuke

Korisnik Automat Banka

Postavi karticu

Unesi PIN

Podiem iznos

Preuzmi novac

Uzmi karticu

Identifikacija

Provera stanja na raunu

Umanji iznos na raunu

Prikazuje stanje na raunu

Vraa karticu

Dijagrami aktivnosti