smjerovi istrazivanja knjizevnosti

7/17/2019 Smjerovi istrazivanja knjizevnosti

http://slidepdf.com/reader/full/smjerovi-istrazivanja-knjizevnosti 1/10

Предмет: теорија књижевности

СМЈЕРОВИ ИСТРАЖИВАЊА КЊИЖЕВОСТИ

Стручно усавршавање

!ВО"



Савремена наука о књижевности је у посљедња два вијека обиљежена

пространством поља своје проблематике те опсегом сваког од њих, тако да је теоријски

немогуће остварити њену досљедну и потпуну систематизацију. овом раду ћупокушати објаснити и обухватинајважније смјерове у којима се развој књижевности и

њене теорије дога!ао посљедних година. "ојам смјера истраживања књижевности

означава одре!ене путове проучавања књижевности. #аквих је смјерова кроз историју

било небројено много, но у свом ћу се излагању ограничити на скуп оних који је

довољно репрезентативан да оцрта већ горе споменуто пространство науке о

књижевности.

историји књижевности, сама књижевност се проучавала у оквиру низа

дисциплина$ поетике, реторике, граматике, историје, стилистике или мноштва

идеологија. %ешавало се, дакле, да се наука о књижевности у одре!еним временским

пресјецима изједначавала с неком од тих дисциплина. посљедња два вијека наука о

књижевности се увијек изнова покушавала одијелити од њих те постати самостална

наука. &д одре!ених је непорецивих константи ипак морала полазити. 'ајчешће је тобила усмјереност на властити корпус.( #а усмјереност подразумијева заправо начин

гледања на један те исти корпус, и управо то су те разлике у погледу условиле настанак

различитих смјерава проучавања књижевности. )њижевна је дјела могуће посматрати

као дијахрони низ, па се такво проучавање назива историја књижевности. *ко их се

посматра у синхронијском низу, такво се проучавање назива теорија књижевности. +

свакако, могуће је сва књижевна дјела посматрати као разу!ен низ и појединачне

чињенице, и такво се проучавање назива књижевна критика.

"оједини историјски условљени смјерови истраживања увијек су давали једној од ове

три дисциплине. 'аука о књижевности у себи самој мора остати с једне стране што је

могуће строжом с друге стране, увелико условљена значењем свога предмета и ширим

знањем, а и сама уроњена у историју, мора остати максимално отвореном. -радећи

своје дисциплине и крећући се смјеровима свога истраживања, она је истовремено

1 Корпус (lat. corpus= тијело) значи манје или и!е о"раничен# а у и$еалном

случају и неораничен %рој &'иени те&стоа &оји се у о$ре*еној прили+и

по$р"аају &'иено,научном проучаа'у.

1

3азвила се у С*%1у током тридесетих и четрдесетих година ;0. вијека.

сердоточила се углавном на јединственост или интеграцију дјела. зимала је поезију

као естетски објекат, < а не историјски документ. +спитивала је ме!усобно дјеловање језичких појединости књижевности које су произашле из саме замршености значења, а

не историјских околности. 6е!у нове критичаре убрајају се )линт 7рукс, =он )ров

3ансом > ?.). ?инсат. Својом су задаћом сматрали разрјешење појединачних

књижевних дјела па су се усмјерили на вишезначност, парадокс, иронију и дјеловање

конотације у дјелима у којима су покушали приказати удио сваког појединог елемента

поетске 2орме.

'ова је критика иза себе оставила @технику пажљивог читања и претпоставку да

се суд сваке критичарске дјелатности заснива на њезином доприносу стваеања

богатијих дјела.AA B)алер ;000$(C;D

#ЕОМЕО$О&ИЈА

Eеноменолигија се развила из радова 2илозо2а едмунда Fаслера. "окушавала је

заобићи проблем одвојености објекта и субјекта, свијести и свијета, па се усмјерила на

2еноменолошку стварност објекта каквим га видимо у својој свијести. Gаузима се за

критику описа @свијетаH ауторове свијести, како је приказан у његову цјелокупном

опусу. #у се истичу =орI "олет, =. Fилис 6илер. 'о, још је важнија била AAкритика

ћитаочевог одговораAA. J< K>L<за читаоца, дакле, дјело није нешто објективно и што

постоји независно о било којем искуству, већ је дјело доживљај самог читаоца.)ритика, дакле, може преузети 2орму описа читаочевог потпуног кретања кроз текст.

%ругу 2еноменолошку усмјереност на читаоца називају естетика рецепције.

+нтерпретација дјела није усмјерена на искуство читаоца као индивидуе већ је

усмјерена на историју рецепције дјела.

СТР!КТ!РА$И%АМ

Структурализам се развио у супротности према 2еноменологији. )алер твди

како структурализам не жели описати доживљај, него утврдити дубинске структуре које

га омогућују. он тежи анализи структура које дјелују несвијесно. Структуралисти су се

према читаоцу често односили као према попришту дубинских коддова који стварају

значење.AA B)алер ;000$(CCD "од појмом структурализма се најчешће означава група

2ранцуских мислилаца који су под утицајем Сосира примијрнили управо

структурализам на проучавање друштвених и културних 2еномена. +спрва га је уантропологији развио клод Mеви14таус, затим у проучавању књижевности 3оман

9акобсон, у психоанализи Nак Mакан, духовној историји 6ишел Eокал те

марксистичкој теорији Mуи *лтузер. &ви мислиоци никада нису основали школу, али су

њихови радови током (/01их > (O01их прихваћени у ?еликој 7ританији, Сједињеним

*меричким државама и другдје под заједничким називом структурализам.

PLQ RS L>KS TUQVK<W<XY< ZXY>[SWXQRL> RLUVZLVU<\>]<^ YS TUQ^>_<Q TQSL>ZV VR^YSUSXV X<

ZQXWSX_>YS ZQYS Q^Q`VaVYV bYS\Q. cU<`<Q YS ]< X<K>XQ^ X< ZQY> bYS\Q bYS\VYS > QRLW<UVYS

]X<KSXYS. d\<WX> VLYS_<Y RLUVZLVU<\>]^< V eU>L<X>Y> > f^SU>_> AAR<RLQY<Q RS V LQ^S gLQ YS

TQXVb>Q XQWS >bSYS Q ZXY>[SWXQRL> > VK>X>Q YS YSbXQ^ Qb Q]X<K>LS\YRZ>h TU<ZR>. Bij>b $ (CkD

l>YS VW>YSZ \<ZQ U<]\>ZQW<L> RLUVZLVU<\>]<^ > RS^>QL>ZV, QTaV ]X<XQRL Q ]X<ZQW>^<. iT<Z,

RS^>QL>Z< YS LS[>\< QjVhW<L>L> ]X<XRLWSXQ TUQVK<W<XYS TQX<g<XY< > ZQ^VX>Z<_>YS, >]jYS`<W<YVa>

m>\Q]QmRZS RTSZV\<_>YS Z<U<ZLSU>RL>KXS ]< RLUVZLVU<\>]<^.

'()*)*+,-*,+./01.2

e<ULhSR, n<_<X > oQV_<V\L TUSTQ]X<L> RV Z<Q TQRLRLUVZLVU<\>RL> ZQY> RV VRTYS\> TU>YSa>

VRZQ RhW<aSXS `U<X>_S RLUVZLVU<\>]^<. pX> RV QT>R<\> Z<ZQ RS AALSQU>Y< ]<T\>aS V mSXQ^SXS ZQYS

TQZVg<W< QT>R<L>, Z<ZQ LSZRLQW> RLW<U<YV ]X<KSXYS ZUgSa> RW<ZV ZQXWSX_>YV ZQYV X<\<]>

RLUVZLVU<\X< <X<\>]<.AA BqV\\SU ;000$(CkD

/

rQRLRLUVZLVU<\>]<^ XS TU>Z<]VYS R<^Q ]<j\VbS > TQ`USgZS RLUVZLVU<\>RL<, XS`Q ]<TU<WQ

QbVRL<YS Qb TQZVg<Y< b< RS X<sS QXQ gLQ ZV\LVU<\XS mSXQ^SXS K>X> U<]V^\Y>W>^<. l<`\<g<W<

ZU>L>ZV TQY^QW< ]X<XY<, LQL<\>LSL< > RVjYSZL<.

34-(5)*+,-607.

rQY^Q^ RS TQRLRLUVZLVU<\>]^< QjVhW<a< ]<TU<WQ K>L<W X>] LSQU>YRZ>h b>RZVU]< ZQY>

ZU>L>]>U<YV >bSYV QjYSZL>WXQ` ]X<XY< > RVjYSZL< ZQY> YS RTQRQj<X ]< R<^QRTQ]X<YV. iT<Z,

TQRLRLUVZLVU<\>]<^ X<YTU>YS Q]X<K<W< bSZQXRLUVZ_>YV, QbXQRXQ UbS. pX RS V

f^SU>_> TUQR\<W>Q RWQYQ^ ZU>L>ZQ^ RLUVZLVU<\>RL>KZQ` TQ>^<XY< RLUVZLVUS ZQYV YS QjY<W>Q V

]jQUX>ZV The Languages of Critiis! an" the #ienes of $an.

vSZQXRLUVZ_>Y< RS X<YYSbXQRL<WX>YS ^Q[S QbUSb>L> Z<Q ZU>L>Z< h>YSU<Uh>YRZ>h QTUSZ< X<

ZQY>^< RS LS^S\Y> ]<T<bXY<KZ< ^>R<Q, < LQ RV QTUSZS VXVLU<w>]W<X, bVg<wL>YS\Q,

bQR\QWXQwTUSXSRSXQ, `QWQUwT>R^Q, TU>RVLXQRLwQbRVLXQRL, TU>UQb<wZV\LVU<, mQU^<w]X<KSXY<.

vSZQXRLUV>U<L> YSbXV QTUSZV ]X<K> ]<TU<WQ AATQZ<]<L> Z<ZQ QX< X>YS TU>UQbX< X>L> XV[X<.AA Bij>bD

x<Q X<K>X K>L<XY<, bSZQXRLUVZ_>Y< YS U<RTSL\Y<W<XYS ]<U<aSX>h RLU<X< VXVLRLU<[>W<XYS X<TSLQRL> >]^SsV X<K>X< Q]X<K>W<XY< > >]^SsV TSUmQU^<L>WXS > ZQXRL<L>WXS U<]>XS

YS]>Z<.

842050)*09-. *4(+07.

rQZVg<Y> b< bSZQXRLUV>U< QTUSZV ^VgZ<U<_w[SX< LSZ RV YSbX< RLU<X< mS^>X>]^< ZQY> RS

W>gS VjU<Y< V bUVgLWSXS > >XLS\SZLV<\XS TQZUSLS XS`Q V YSb>XRLWSXS gZQ\S. y YSbXS RLU<XS,mS^>X>RLZ>XYS ]<hL>YSW<YV TU<W< [SX< > TUQ^>KV [SXRZQ T>R^Q Z<Q USTUS]SXL<_>YV [SXRZQ`

>RZVRLW<. y bUV`S RLU<XS, TU>hW<a<YV RS LSQU>YRZS ZU>L>ZS hSLSUQRSZRV<\>]^< ZQY> X< LS^S\YV

QTUSZS ^VgZ<U<_w[SX< VRL<XQW\YVYS >bSXL>LSL > ZV\LVUV. z\<>XS yhQ{<\LSU U<]\>ZVYS mS^>X>RL>KZV

ZU>L>ZV ^VgZ>h TUSLTQRL<WZ> Qb ginoentri%!a, LY. mS^>X>RL>KZS ZU>L>ZS ZQY< RS j<W> [SXRZ>^

<VLQU>^< > USTUS]SXL<_>YQ^ [SXRZQ` >RZVRLW<.

pj< L< TU>RLVT< RV V QTUS_> R QX> gLQ RS V eU>L<X>Y> > f^SU>_> X<]>W< franus&i!

fe!ini%!o!. c<^Q, X<>^S, [SX< ]X<K> j>\Q ZQYV UZ<\XV RX<`V ZQY< TQLZQT<W< TQY^QWS

0

T<LU>Y<Uh<\XQ` b>RZVU]<. oS^>X>RL>KZ< LSQU>Y< Qbj<_VYS > TR>hQ<X<\>]V ]jQ` XYSX>h RSZR>RL>KZ>h

LS^S\Y<. | RWQY>^ YS jUQYX>^ TQLhW<L>^< mS^>X>]<^ TUQg>U>Q ZXY>[SWX> Z<XQX > >]<]W<Q X>]

XQW>h T>L<XY< LS L<ZQ bQX>Q bVjQZS TUQ^YSXS V QjU<]QW<XYS V }S\>ZQY eU>L<X>Y> > yYSb>XYSX>^

f^SU>KZ>^ vU[<W<^<.

')0(.5./01.

rR>hQ<X<\>]< YS X< TUQVK<W<XYS ZXY>[SWXQRL> VLYS_<\< bWQY<ZQ. y YSbXS RLU<XS, V]

^<UZR>]<^ RS ^Q[S R^<LU<L> X<Y^QaX>YQ^ hSU^SXSVL>ZQ . y bUV`S RLU<XS, TR>hQ<X<\>]<

X<YWSa> b>Q RWQ`< VLYS_<Y< bV`VYS bYS\V t<_uVSR< n<_<X<. pX TU>Z<]VYS RVjYSZL Z<Q VK>X<Z

YS]>Z< > X<`\<g<W< V\Q`V QXQ`< gLQ oUSVb X<]>W< TU>YSXQR. lY>^S <X<\>]< bQbYS\YVYS <X<\>L>K<UVV\Q`V <VLQU>L<L>WXS m>`VUS >] TUQg\QRL>. iRL>X< Q T<_>YSXLQWV RL<XYV TUQ>]\<]> >] X<K>X< X< ZQY> RV

QX > <X<\>L>K V TQX<W\Y<XYV LS^S\YXQ`< ]<T\SL< > T<_>YSXLQWS TUQg\QRL>.

2.+-)01.2

| }S\>ZV eU>L<X>YV YS TQRLRLUVZLVU<\>]<^ RL>`<Q TUSZQ U<bQW< nQV>R< f\LhVRRSU<. pX YS

TQL<ZXVQ TQRLVTXV TUSQjU<]jV ZQYQ^ YS TQRLRLUVZLVU<\>]<^ RL>`<Q X< ^YSRLQ RWQ`< bQ^<a>X<,

LY. <UZR>]^<.

~<UZR>]<^ LSZRLQWS RhW<a< Z<Q AAb>Q X<bQ`U<bXYS ZQY< YS bSLSU^>X>U<X< SZQXQ^RZQ^

j<]Q^.AA Bij>b $ (k0D f\LhVRRSU R^<LU< b< bUVgLWSXS >bSQ\QgZS X<bQ`U<bXYS >^<YV US\<L>WXV

<VLQXQ^>YV. pX QjY<gXY<W< Z<ZQ >bSQ\Q`>Y< RVbYS\VYS V QbUSsSXYV RVjYSZL< > V_UL<W<

AA <UZR>RL>KZV bSLSU >X>U<XQRL TQYSb>X_< bUVgLWQ^ V TR>hQ<X<\>]V. yVjYSZL YS VK>X<Z ZQXRL>LV>U<X V TUQ_SR>^< XSRWYSRXQ`<, b>RZVU]< > bQXSZ\S <VLQXQ^X>h TU<ZR> ZQYS VRLUQY<W<YV

bUVgLWQ.AA Bij>bD

5(;0 0)*(+01.2<-,/*,+./50 2.*4+07./01.2

pR<^bSRSLS > bSWSbSRSLS `Qb>XS ;0. RLQ\YSa< V eU>L<X>Y> > yfv1V Qj>\YS[SXS RV

U<]WQYS^ jQUjSXS TQW>YSRXS ZU>L>ZS. y YSbXS RLU<XS LQ YS ZV\LVU<\X> ^<LSU>Y<\>]<^ ZQYS`<

•<€^QXb >\\><^R Q]X<KVYS Z<Q AA<X<\>]V RW>h Qj\>Z< Q]X<K>W<XY<, VZ\YVK>Wg> TQX<YTU>YS

T>R^Q, VXVLh RUSbRL<W< > VWYSL< XY>hQWS TUQ>]WQbXYS.AA; q<LhSU>XS eS\RS€, tQX<Lh<X

vQ\\>^QUS, f\<X y>Xm>S\b > rSLSU yL<\\€jU<RR, RLUVKXY<_> ]< USXSR<XRV, QRQj>LV RV TQ]QUXQRL

VR^YSU>\> X< TQW>YSRXQ ZQXRL>LV>U<XYS RVjYSZL< LS RV QRTQU<W<\> V\Q`V ZXY>[SWXQRL> V USXSR<XR>.

| yfv1V RS no'i histori%a! L<ZQsSU j<W>Q USXSR<XRQ^, LU<[Sa> TQWS]X>_S >]^SsV LSZRLQW<,

b>RZVU]<, ^Qa> > ZQXRL>LV>U<XY< RVjYSZL>W>LSL<. yLSThSX dUSSXj\<LL. nQV>R ~QXLUQRS > bUV`>

VRUSbQLQK>\> RV RS X< LQ Z<ZQ RV USXSR<XRX> LSZRLQW> R^YSgLSX> AAVRUSb b>RZVU]>WX>h TU<ZR> >

>XRL>LV_>Y< RWQ`< bQj<AA Bij>b$ (k(D > X>RV TU>RLVT<\> ZXY>[SWXQRL> Z<Q QbU<]V bUVgLWSXS ]j>\YS.

x\YVKXQ T>L<XYS h>RLQU>RL< j>\< YS b>Y<\SZL>Z< TQLZQT<W<XY< > RTVL<W<XY USXSR<XRX> LSZRLQW> UZ<\X< ZU>L>Z< >bSQ\Q`>Y< RWQ`<

WUS^SX<, < ZQ\>ZQ YS ZXY>[SWXQRL Qj\>Z RTVL<W<XY< RVjWSU]>WXS SXSU`>YS.

'()*-(/(507./5. *4(+07.

rQRLZQ\QX>Y<\X< LSQU>Y< YSRL TQZVg<Y b< RS U<]V^>YV TUQj\S^> bQ ZQY>h YS bQWS\<

SVUQTRZ< ZQ\QX>]<_>Y<. pb (‚01>h RV LSZRLQW> U<RTU<W\Y<\> Q T>L<XYV QbXQR< hS`S^QX>YS

]<T<bXY<KZQ` b>RZVU]<, LS Q AAT>L<XYV LWQUjS ZQ\QX>Y<\XQ` > TQRLZQ\QX>Y<\XQ` RVjYSZL< :

TQ\VL<XRZQ` RVjYSZL< Bh)(ri" su(*et D ZQY> YS X<RL<Q TUSZ\<T<XYS^ RVZQj\YSX>h YS]>Z< >

ZV\LVU<.AA Bij>b$ (k;D

2.5705)-0 30)-,+1

| yfv1V RS QK>LQW<\< TUQ^YSX< V TUQVK<W<XYV ZXY>[SWXQRL> X< L<Y X<K>X b< YS W>b\Y>W

TQU<RL TUQVK<W<XY< ZXY>[SWXQRL> SLX>KZ>h ^<XY>X<. l<YWSa> YS LUVb V\Q[SX V TUQ^>_<XYS

_UX<KZQ`<, \<L>XQ1<^SU>KZQ`< > <]>YRZQ1<^SU>KZQ`< T>R^< LS T>R^< <^SU>KZ>h RL<UQRYSb>Q_<.

•<RTU<W\Y<\Q RS Q TQLUSj> ]< Y<K<XYS^ ZV\LVU<\X>h >bSXL>LSL< TQYSb>X>h `UVT<. n<L>XQ1<^SU>KZ>,

- 23tat pr4u54t 35 2ull4ro6a 7rat8o9 u6o:a u 8;<346;ost# str. 101.

>

<mU>KZQ1<^SU>KZ> > <]>YRZQ1<^SU>KZ> ZU>L>K X<RL<W\Y<YV R LSQU>YRZ>^ TUQVK<W<XY>^<

^<XY>XRZ>h b>RZVU]< B!inorit) "isoursesD L<ZQ gLQ RV QbUSs>W<\> XY>hQWV TQRSjXQRL > QbXQR

TUS^< bQ^>X<XLXQY LU_>Y> T>R^< > ^>R\>.

5.)*+.5. *4(+07.

l<RLU<X< LSQU>Y< BƒVSSU LhSQU€D R\V[> RS ^<U`>X<\X>^, QbXQRXQ QX>^S gLQ YS QRL<W\YSXQ

TQ RLU<X> YSU RS R^<LU< TSUWSU]X>^ > >]QTaSX>^, QbXQRXQ bUV`<K>Y>^. xUQ] U<bQWS zWS

ySb`{>_Z, tVb>Lh eVL\SU > ^XQ`>h bUV`>h, QW< YS LSQU>Y< TQRL<\< TQTU>gLS TUQbVZL>WXQ`

TUS>RT>L>W<XY< R< S ZV\LVUS ZQY< YS TQU>_<\< hQ^QSUQL>KXS QbXQRS.

1.-/7,9.-

lSTUS`\SbXQ YS XQgLWQ >RZVg<X>h > TUQm>\>U<X>h R^YSUQW< >RLU<[>W<XY< ZXY>[SWXQRL>. lQ

LSQU>Y< ZXY>[SWXQRL> X>YS U>YSg>\< X> QRXQWXS TUSLTQRL<WZS RWQ` RLUVZLVUXQ` > TQW>YSRXQ` TQRLQY<XY<. xQ\>ZQ RS QXb< jSR^>R\SX>^ K>X> TQZVg<W<L> VQTaS VRTQRL<W>L> >Z<ZWV

R>RLS^<L>]<_>YV TQW>YSRL> ZXY>[SWXQRL>, ZQX_SXLU>U<YVa> RS X< _YS\QZVT<X U<]WQY ZUQ] WU>YS^S >\>

T<Z QbUSsSX> TSU>Qb5 |X<LQK ^XQ`>^ TQLSgZQa<^< X< ZQYS RV X<>\<]>\>, ^XQ`> ]X<XRLWSX>_>

g>UQ^ RW>YSL< QRX>W<\> RV gZQ\S, TQZUSLS > TU<W_S R _>\YS^ <X<\>]S ZXY>[SWXQRL> ZUQ] ZQUTVR

ZXY>[SWX>h bYS\<. pb UVRZ>h mQU^<\>RL<, RLUVZLVU<\>RL<, TQRLRLUVZLVU<\>RL< > XQW>Y>h R^YSUQW< Z<Q

gLQ RV X<RLU<X< LSQU>Y<, >RLU<[>W<K> ZXY>[SWXQRL>, < ^Q[S^Q >h R\QjQbXQ L<ZQ X<]W<L>,

ZQX_SXLU>U<\> RV RS X< U<]\>K>L TQY^QWS > >bSYS, XSU>YSLZQ >RZ\YVKVYVa> YSbX> bUV`S >\> T<Z TQLTVXQ QW>RSa> YSbX> Q bUV`>^<. •S]V\L<L> L>h >RLU<[>W<XY< j>\> RV TUSZUSLX>_S V ]X<XQRL> Q

ZXY>[SWXQRL>, bQTU>X>YS\> RV U<]WQYV LSQU>YS ZXY>[SWXQRL> > ]<R>`VUXQ aS j>L> ZQU>RX> jVbVa>^

`SXSU<_>Y<^< ZQYS T\<X>U<YV RWQY [>WQL > bYS\Q TQRWSL>L> VTU<WQ ]X<XQRL> Q ZXY>[SWXQRL>.

?

'('0) /0*4+.*,+4

)алер, t. B;000D. +n*i,e'na teori*a - 'r.o &rata& u'o"/ lS{ „QUZ$ p…mQUb |X>WSUR>L€ rUSRR

yL<^<a, f. > PZUSj, J. B(‚D. 0'o" u &n*i,e'nost/ Teori*a1 !eto"o.ogi*a. J<`USj$ l<Z\<bX>

]<WQb \QjVR

@

smjerovi istrazivanja knjizevnosti

Documents