BNV }e obele`iti dan kada su mladi Bo{njaci odbili odlazak i mobilizaciju u JNA

Bo{njaci i dalje ive u neizvesnostiStrana III

U sjeni~kom selu Dujke gradi se nova {kolska zgrada

Sticanje znanjau brvnari

Strana V

Novopazarske kompanije na inostranom tr`i{tu

Uvoz duplo ve}i od izvoza

Strana II

M. \

erle

k

PETAK, 9. mart 2018, broj 7466/566, godina XXI, cena 40 din, 30 den, 1 KM, 0.7 EUR (CG), 5 kuna www.danas.rs

Dr Edvin Had`ibuli}

Obaveza svih nas je da podsti~emodonorstvo organa Strana II

Tarik Imamovi}

"Kako smo se nadali, dobro smo se udali" Strana VII

Zbog imovinsko-pravnog sporaobnova Musale u Prijepolju godinama "nemogu}a misija"

Od islamskogsvetili{ta dosmetli{ta

Strana VI

Novi Pazar - Iako najavljivana kaorezultatski neizvesna, finalna utakmi-ca Kupa Srbije u odbojci izme|u No-vog Pazara i Crvene zvezde pretvorilase u dupke ispunjenoj lajkova~koj Ha-li sportova u nadmetanje jednog timasa samim sobom. Momci Hamze Za-tri}a odigrali su dva vrhunska seta do-zvoliv{i Beogra|anima da tek u tre}emdo|u sebi, ali ne i da ga osvoje, iako suu njegovoj zavr{nici imali dva poenaprednosti (23:21).

Tako je Novi Pazar drugu godinuzaredom do{ao do velikog trofeja, No-vi Pazar - Crvena zvezda 3:0 (25:13,25:20, 26:24). Pobedni~ki pehar na{aose u rukama kapitena Novog PazaraMarka Bo`ovi}a, a potom su ga uvis

podigli i ostali igra~i, Irfan Hamzagi},Andrija Vilimanovi}, Benjamin Daca,Marko Vuka{inovi}, Marko Radosa-vljevi}, Aleksa Polomac i Elvir Zuko-vi}, kao i oni koji su na klupi ~ekali pri-

liku da zaigraju, a ovog puta je nisu do-bili - Hasan Zatri}, Aleksandar Simi},Samed Pru{evi} i Nemanja Sretenovi}.Tim je kao i prilikom osvajanja Super-kupa sa klupe predvodio do pro{le se-zone kapiten Hamza Zatri}. Za najbo-ljeg igra~a finalnog me~a kao i 2017.godine progla{en je korektor NovogPazara - Irfan Hamzagi}.

Osvaja~ima Kupa, dva dana kasni-je, gradona~elnik Novog Pazara NihatBi{evac, koji je i prisustvovao utakmi-ci u Lajkovcu, uprili~io je prijem uGradskoj ku}i. Tom prilikom je, izme-|u ostalog, rekao da su njihovi uspesidokaz da je Novi Pazar postao centarodbojke u Srbiji. „ I to }e jo{ dugo biti“,naglasio je Bi{evac. P. L.

Slavlje u Novom Pazaru nakon velikog uspeha odbojka{kog kluba

Odbojka{i odbranili KupSlavlje u Novom Pazaru nakon velikog uspeha odbojka{kog kluba

Odbojka{i odbranili Kup

Nova pobedaVremena za slavlje nije bilo, pa su od-

bojka{i Novog Pazara ve} u sredu opetmorali na parket. U prvoj utakmici ~etvrt-finala plej-ofa, koje se igra na dve pobe-de, odbojka{i Novog Pazara pobedili suRadni~ki DOO iz Kragujevca maksimal-nim rezultatom 3:0 (25:19, 25:22,25:13). Sa 14 osvojenih poena IrfanHamzagi} bio je prvo ime me~a. Drugime~ na programu je sutra u kragujeva~-koj dvorani ,,Jezero“ (20 sati).

Novi Pazar je grad odbojke: Odbojka{i sa gradona~elnikom Bi{evcem i gradskim ~elnicima

petak, 9. mart 2018.II

\A^I] ODLA@E ODLAZAK U ZATVORPljevlja - Predsjednik Op{tine Pljevlja

Mirko \a~i} zatra`io je od pljevaljskogOsnovnog suda da mu odlo`i odlazak u za-tvor na nekoliko dana. To je Vijestima potvr-dila predsjednica pljevaljskog suda RadinkaGa~evi}, dodaju}i da je \a~i} odlaganje tra-`io kako bi mogao da prisustvuje ~etrdese-todnevnom pomenu svojoj majci. Ona jepotvrdila da }e \a~i}u iza}i u suret i odlo`itiizdr`avanje zatvorske kazne u trajanju od 24dana na koju ga je pljevaljski sud osudio na-kon {to nije uplatio nov~anu kaznu u predvi-|enom roku. \a~i} je ka`njen sa 600 evrazbog prijetnji koje je telefonom uputio svompartijskom drugu @arku Vukovi}u 1. oktobra2016. godine. Po{to \a~i} nije platio kaznuu roku od tri mjeseca od pravosna`nosti pre-sude, nov~ana kazna zamijenjena je ka-znom zatvora u trajanju od 24 dana.

FUNKCIJA BIV[EM PREDSJEDNIKU OP[TINE

Bijelo Polje - Biv{i predsjednik Op{ti-ne Bijelo Polje Aleksandar @uri}, nedavnoje jednoglasno izabran na za predsjednikaborda direktora vladinog preduze}a Mon-teput. Monteput je preduze}e koje je Vla-da Crne Gore formirala sa nadle`no{}u iz-gradnje autoputeva u zemlji i trenutnosprovodi izgradnju prioritetne faze autopu-ta prema sjeveru, upravlja tunelom Sozina,a priprema se i za realizaciju projekta mo-sta „Verige“ u Bokokotorskom zalivu.

URA PROZIVA BIRO RADA U RO@AJAMA Ro`aje - Biro rada u Ro`ajama uskra-

}uje prava gra|anima, saop{teno je izOp{tinskog odbora Gra|anskog pokretaURA u Ro`ajama.“Da li je mogu}e da ikomo`e povjerovati u zvani~nu statistiku

Biroa rada Ro`aje, prema kojoj ova najsi-roma{nija op{tina i op{tina sa najni`imstandardom bilje`i trend pada nezapo-slenosti“, pita URA. „Oni takav podataksmatraju smije{nim i ka`u da ga moguuzeti za ozbiljnim jedino ako Biro radara~una da su gotovo svi radno sposobnigra|ani Ro`aja morali oti}i iz svog gradai tako tra`iti egzistenciju, pa na osnovutoga ra~unaju da broj zaposlenih raste. Otome govori i svakodnevno iseljavanjemladih ljudi, koji u Ro`ajama ne moguostvariti svoja osnovna prava, pa morajui}i trbuhom za kruhom. Na`alost nije ri-jedak slu~aj da savjetnici za posao u Bi-rou rada ne `ele precizno pomo}i gra|a-nima sa informacijama o mogu}nosti za-po{ljavanja i eventualnom pokretanjusopstvenog biznisa“, tvrde u ro`ajskompokretu URA.U

DVE

RE^

I

Pljevlja - U Pljevljima je u 2017. go-dini zabilje`eno zna~ajno ve}i brojumrlih od broja ro|enih. Prema poda-cima Zavoda za statistiku Crne Gore,MONSTAT, u pljevaljskoj op{tini jepro{le godine ro|eno 189, a preminu-lo ~ak 427 osoba.

MONSTAT je nedavno saop{tioda je u Crnoj Gori pro{le godine evi-dentiran ve}i broj ro|enih (7422)nego umrlih (6511). Sem u Pljevlji-ma, negativan prirodan prira{taj za-bilje`en je i u Andrijevici, Berana-ma, na Cetinju, u Gusinju, Kola{inu,

Mojkovcu, Nik{i}u, Petnjici, [avni-ku, Ulcinju i na @abljaku. U CrnojGori je tokom pro{le godine sklo-pljen 3321 brak, a razvedena 633.O~ekivano, najvi{e brakova je i sklo-pljeno (1077) i razvedeno (227) uPodgorici, podaci su MONSTAT-a.Pored Podgorice po velikom brojurazvoda brakova isti~u se i sand`a~-ke op{tine Ro`aje (51) i Bijelo Polje(35). Zanimljivo je da u devet crno-gorskih op{tina u 2017. godini nijebilo razvoda brakova. Me|u njimasu i Gusinje i Petnjica. C. D.

Novi Pazar - Odeljenje za nefrologi-ju i hemodijalizu novopazarske Op{tebolnice i Zavod za javno zdravlje obele-`ili su 8. mart - Svetski dan borbe pro-tiv bolesti bubrega. Na~elnik Odeljenjaza nefrologiju i hemodijalizu dr EdvinHad`ibuli} isti~e da je procenat obole-lih u gradu na nivou svetskog i dr`av-nog proseka - 10 odsto ukupnog brojastanovnika i da je broj obolelih `ena imu{karaca isti.

- Ove godine ovaj dan se obele`avapod sloganom „Bubreg i zdravlje `e-ne“. Prema podacima kojima raspola-`emo, `ene su ne{to vi{e po{te|eneprogresije same bolesti i ne{to sporijedolaze do hroni~ne dijalize, nego mu-{karci, jer su revnosnije u dolascima nakontrole i u uzimanju prepisane tera-pije - navodi dr Had`ibuli} i dodaje dakod `ena bubre`nih bolesnika pred-nja~e lupus nefritis, genetski faktori ipodlo`nije su infekcijama urinarnogtrakta. Ovogodi{nji dan Svetske borbeprotiv bolesti bubrega posmatra sa po-sebne strane, jer je u fokusu ena.

- @ena na dijalizi i potencijalnatrudno}a i transplantirana bolesnica ipotencijalna trudno}a. Va`ne dve ka-tegorije gde imamo vrlo oskudne po-datke: da li `ena na hroni~noj dijalizimo`e da ostane u drugom stanju, a na-kon toga u dijaliznom toku da iznesetrudno}u, odnosno, kakva su iskustvasa transplantiranim bolesnicama, koje

nekoliko meseci posle transplantacijevra}aju svoju reproduktivnu sposob-nost. Iskustva nam govore da takvetrudno}e ne treba spre~avati, ve} imomogu}iti da do kraja iznesu trudno-}u, jer ni{ta nije manja opasnost negokod `ena sa nekim drugim bolestimaili, ~ak, kod zdravih trudnica - obja-{njava dr Had`ibuli}.

Odeljenje za nefrologiju hemodija-lizu u Novom Pazaru je regionalni di-jalizni centar za nefrologiju i osimovog grada, pokriva i op{tine Sjenica,Tutin, Ra{ka i severni deo KosovskeMitrovice. Centar radi u dve smene na26 najsavremenijih aparata, koji imajuopcije za sve vrste hemodijaliza ali imagrani~ne kadrovske kapacitete. Na

hroni~noj dijalizi je 90 pacijenata izNovog Pazara i Ra{ke.

- Nedostaje nam specijalnost vasku-larne hirurgije, koja nedostaje i celomovom kraju, za vaskularne pristupe zahemodijalizu koja je ila kucavica sva-kog bolesnika koji je na dijalizi, pa svepacijente moramo da upu}ujemo uBeograd - obja{njava dr Had`ibuli} i

opet apeluje na ljude iz ovog kraja daodbace sve „rezerve kada je u pitanjupotpisivanje donorskih kartica“.

- Imamo vi{e iskustva sa `ivim do-norima, gde ~lan porodice daje bubreg.Obaveza svih nas je da {to vi{e govori-mo o donatorstvu organa i kadaveri~-nim transplantacijama, da se skineneopravdani veo tajne i zaboravi narazmi{ljanje da ako potpi{em donor-sku karticu, mo`e neko na ulici da meubije i uzme organ. To nema nikakveveze sa realno{}u. Transplantacija jejedini pravi lek za bolesnike na hroni~-noj hemodijalizi - poru~io je dr Had`i-buli} saop{tavaju}i da se od 90 pacije-nata na dijalizi, njih 15 nalazi na listi~ekanja za transplantaciju. „Do 2011.imali smo znatan broj `ivih i kadave-ri~nih transplantacija, nekoliko i u ino-stranstvu. Onda je nastao zastoj“.

U poslednjih osam godina redovnose u ovom gradu organizuje potpisiva-nje donorskih kartica, ali je broj zane-marljiv.

Predstavnica Zavoda za javno zdra-vlje dr Selma Bihorac podsetila je da seovaj dan obele`ava od 2006. godine ida je ove godine aktivnost umerena kapodizanju svesti `ena o bolesti bubre-ga i o zna~aju preventivnih pregleda,jer „hroni~ne bolesti bubrega poga|a-ju 195 miliona `ena u svetu, sa 600 hi-ljada smrtnih ishoda i osmi su uzroksmrti kod ena“. S. Novosel

Novi Pazar - Kompanije iz NovogPazara, pro{le godine, na inostranotr`i{te izvezle su robu vrednu 30,3miliona evra, a uvezle vi{e nego du-plo - 62,4 miliona evra. Ovo su poda-ci iz Privredne komore Kraljevo(PKK). Novopazarski privrednicinajvi{e robe plasirali su na tr`i{ta ze-malja u regionu, gde prednja~e BiH iCrna Gora. U ove dve susedne dr`a-ve izvezena je roba vredna 8,4 milio-na dinara. Slede Hrvatska sa 2,2 mi-liona, Italija sa 1,9 miliona i Nema~-ka sa skoro 1,8 miliona dinara.

Prema nekim ranijim podacima,sasvim je sigurno da najve}i deo u iz-vezenoj robi „pripada“ proizvodimaod d`insa i ostale konfekcije. Svoj

znatan deo u tome imaju proizvo|a-~i name{taja i obu}e. Vi{e nego duplosu ovda{nje kompanije uvezle robenego {to su izvezle. Interesantan jepodatak da je samo uvoz iz Turske,33,3 miliona evra, ve}i nego ceo iz-voz. Novopazarski proizvo|a~i d`insode}e i ostale konfekcije samo iz tezemlje uvoze vi{e od 70 odsto repro-materijala, a deo se uvozi iz Italije iPakistana. Turski repromaterijaluvoze i proizvo|a~i name{taja i obu-}e. Gotova roba i materijali iz Kine,pro{le godine, su bili zastupljeni sasedam miliona, a 6,5 miliona evra bioje uvoz iz Nema~ke. Po dva milionaevra bili su vredni proizvodi uvezeniiz Albanije i Italije. S. N.

Berane- Demokratska partija so-cijalista Mila \ukanovi}a nije uspje-la da osvoji osamnaesti mandat, kojibi joj omogu}io da sama formiravlast u Beranama. To je epilog pono-vljenog glasanja na pet bira~kih mje-sta u toj Op{tini, na kojima je pravoglasa imalo 1.799 bira~a. Na izbori-ma u Beranama 4. februara koalicijaDPS-SD-BS osvojila je 17, vladaju}akoalicija u ovoj op{tini „Zdravo Be-rane“ 14, a Demokratska Crna Gora~etiri mandata. „Zdravo Berane“ iDemokrate su najavili formiranje lo-kalne vlasti. Dr`avna izborna komi-sija prihvatila je pro{le sedmice pri-govore koalicije DPS-SD-BS i odlu-

~ila da izbori budu ponovljeni na petbira~kih mjesta.

Nosilac liste koalicije „Zdravo Be-rane“ i predsjednik op{tine Drago-slav [}eki} potvrdio je pobjedu. „Naosnovu rezultata koji su do{la sa bi-ra~kih mjesta „Zdravo Berane“ je saDemokratama sa~uvalo pobjedu ipokazalo da su Beranci ~asni i odgo-vorni ljudi, ne mogu podle}i pritiskuDPS-a i kriminalnom miljeu koji jepoku{ao da mijenja rezultat“, istakaoje on. Lider Demokratske Crne GoreAleksa Be~i} istakao je da je ostvarensjajan izborni rezultat, te da je odbra-njeno bira~ko tijelo koje je podr`alonjih i „Zdravo Berane“ 4. februara.

„Zajedni~kim snagama smo, po dru-gi put u mjesec dana, odbranili Bera-ne od najezde antidemokratskih na-srtaja organizovane kriminalne gru-pe“, poru~io je Be~i}. Ponovljeni iz-bori na pet izbornih mjesta u Berana-ma pokazali su da podr{ka DPS-ukonstantno raste, navodi se u saop-{tenju te partije. Poja{njavaju da je uodnosu na prije ~etiri nedjelje brojglasova koje je ta partija osvojila uve-}an je za oko 20 odsto, uprkos, „stra-vi~nim pritiscima kojima su bira~ibili izlo`eni od strane ~elnika lokalnesamouprave u Beranama, kao i doka-zanih zloupotreba koje su vr{ene naovim izborima“. C. D.

Katastrofalna demografska slika Pljevalja

Ro|eno 189, umrlo 427 osoba

Novopazarske kompanije na inostranom tr`i{tu

Uvoz duplo ve}i od izvozaPonovljeni izbori u Beranama

DPS bez ve}ine

U Novom Pazaru obele`en Svetski dan borbe protiv bolesti bubrega

U fokusu ene sa oboljenjem bubregaObaveza svih nas je da podsti~emo donorstvo organa: Dr Edvin Had`ibuli}

Novi Pazar - Izrada projektno-teh-ni~ke dokumentacije za izgradnjudva mosta preko reke Ra{ke u centrugrada je u toku. Ova investicija vred-na 1,2 miliona evra dogovorena jeprilikom posete ovom gradu pred-sednika Srbije i Turske, AleksandraVu~i}a i Red`epa Tajipa Erdogana uoktobru pro{le godine. Radove }e fi-nansirati Turska agencija za razvoj

(TIKA) Pored ove kapitalne investi-cije, lokalna samouprava zavr{enomprojektno-tehni~kom dokumentaci-jom spremno do~ekuju novu gra|e-vinsku sezonu. Deo infrastrukturnihprojekata bi}e finansiran sopstve-nim, a deo sredstvima iz nadle`nihministarstava.

Pomo}nik gradona~elnika za in-frastrukturu Nihad Hasanovi} naja-

vio je nastavak projekta ure|ivanjare~nih korita. Ovog puta na redu suTrnavica i Jo{anica i realizova}e se usaradnji sa JP „Srbija vode“. Po~etakgra|evinske sezone zna~i}e i po~etakradova na pedesetak gradskih i pri-gradskih ulica. Odmah }e se asfaltira-ti skoro 2.200 metara u prigradskimnaseljima (1.500m) i u dve gradskeulice (680m). Istovremeno po~e}e as-faltiranje puta i u naselju Bajevica.Gradi}e se i tri potporna zida. Hasa-novi} isti~e da }e Ministarstvo privre-de da obezbedi sredstva, 54 milionadinara, za asfaltiranje jo{ 12 ulica.Drugi sloj asfalta dobi}e pet ulica.

U ovogodi{njim projektima nisuzaobi|eni ni sportski objekti. Osim ko-{arka{ke sale (~ija izgradnja je dogovo-rena kada su ovde boravili predsedni-ci Vu~i} i Erdogan), u sklopu hale„Pendik“ bi}e izgra|ena sala za bori-la~ke sportove i teretana. Hasanovi}najavljuje i radove na seoskom pod-ru~ju: revitalizacija seoskih lokalnihputeva, a u mesnim zajednicama Mur,Po`ega, Postenje i Trnava planirano jeasfaltiranje prioritetnih saobra}ajnica.

S. Novosel

petak, 9. mart 2018. III

Ovaj prilog sufinansira grad Novi PazarNOVI PAZAR DANAS

NO

VOPA

ZARS

KESL

IKE

I PRI

LIKE

]utanje je zlatoSvakog ~uda, tri dana dosta. Toliko je trajalo gun|anje i ~u|enje ~ar{ije na„nasledni red“ u gradskim funkcijama. Da ne bi juniora na mestu pomo}nikagradona~elnika, ne bi se znalo da su normirani oni {to poma`u, po koalicio-nom sporazumu, a i po svojti, prvom ~oveku grada. Junior funkcioner, u do-gledno vreme perspektivan stomatolo{ki i politi~ki kadar (po naslednoj lini-ji), imenovan je na mesto pomo}nika za za{titu ivotne sredine na normu od30 odsto. [ta }e biti ako bude prema{ivao normirani posao? Valjda sledi no-vo napredovanje po koalicionom sporazumu i naslednom redu. ar{ija (stal-no ne{to za~u|ena i u pitala~kom statusu) nikako da sazna kolika li je ta par-tija kad su izme|u najbli`ih svojti podeljene sve zna~ajne koalicione funkci-je. Za svojatanje sa drugima mesta nema. Nekoliko dana ~ar{ija gun|ala, pase u}utala. Vele „[uti, {uti, {utanje je zlato“, a i izbori poka`u da se}anje krat-ko traje. Ostala su samo anonimna pisma sa detaljnim rasporedima svojti naporodi~nim stablima funkcija. S. N.

Novi Pazar - Svetska banka je sa dvamiliona evra finansirala sanaciju re~-nih korita u gradskim i prigradskimnaseljima na teritoriji Novog Pazara,~ime su za{ti}ena priobalna naselja odpoplava i rizik sveden na minimum.Sredstva od svetske banke obezbe|enesu preko JP „Srbija vode“.

U prethodne dve gra|evinske sezo-ne ukori}eno je 1.650 metara reke Ra-{ke, 550 metara De`evske i 300 meta-

ra Banjske reke. Ovi poslovi su zavr{e-ni u roku predvi|enim projektom. Di-rektorka Svetske banke za ZapadniBalkan Blanka Linda Van Gelder obi-{la je sanirane vodotokove, ocenila danakon zajedni~kog napora Svetskebanke, Srbijavoda i Grada, reke u No-vom Pazaru izgledaju impresivno i do-dala da su se uverili kako je sve dobroura|eno.

- @eleli smo da zajedni~ki podigne-

mo sigurnost ljudi na ve}i nivo i u to-me smo uspeli - naglasila je direktorkaVan Gelder. U okviru ovog projektaostalo je jo{ da se srede {etali{ta poredove tri reke. Ina~e, sanacija tri re~na to-ka u Novom Pazaru deo je projektavrednog 300 miliona evra, kojim jeSvetska banka podr`ala Vladu Srbijeda sanira {tete nastale od poplava i pre-ventivno svede na minimum izlivanjereka. S. Novosel

Novi Pazar - Od prve polovine janu-ara do prve polovine februara, stru~-njaci beogradske Za{tite na radu i za-{tite `ivotne sredine merili su kvalitetvazduha u Novom Pazaru. Merenja sura|ena na ~etiri ta~ke: u krugu Eko-nomsko-trgovinske {kole, kod vrti}a„Mladost“ na rekreacionom centru, ukrugu Op{te bolnice i u NovopazarskojBanji. Rezultati ispitivanja su pokazalida je koncentracija sumpor i azot di-oksida i te{kih metala ne prekora~ujudozvoljene vrednosti, a na dva mernamesta nekoliko dana bele`ena je ve}a~a| od dozvoljenog nivoa.

Na mernim ta~kama kod Ekonom-sko-trgovinske {kole koncentracijesumpor i azot dioksida, te{kih metalai ~a|i bili su u granicama dozvoljenih.Ve}e prisustvo ~a|i u vazduhu zabele-

`eno je kod vrti}a „Mladost“ i u Novo-pazarskoj Banji. Najzaga|eniji vazduhu blizini vrti}a bio je 9. februara (po-slednjeg dana merenja) kada je izme-rena koncentracija ~a|i od 92,8 mikro-grama po kubnom metru ili skoro du-plo vi{e od dozvoljenih 50 mikrogra-ma po kubnom metru. Na toj lokacijivisok nivo zaga|enosti bele`en je i po-slednjih pet dana januara 91,6 mikro-grama i 3 februara. U vreme ispitiva-nja kvaliteta vazduha, NovopazarskaBanja bila je najzaga|enija koncentra-cijom ~a|i 3,7,8 i 9. februara.

Ispitivanjima kvaliteta vazduha uovom gradu, prethodila su ispitivanjakvaliteta vode za pi}e u osnovnim {ko-lama koje imaju svoje vodovodne si-steme i na javnim ~esmama i kvalitetazemlji{ta. S. N.

Novi Pazar - Redovni mese~ni susretsa predstavnicima nevladinih organiza-cija i medija, predsednik Bo{nja~kog na-cionalnog ve}a (BNV) Sulejman Uglja-nin posvetio je mladima. BNV }e obele-iti Dan mladih Sand`aka, 5. aprila. Tog

dana su bo{nja~ki roditelji odbili da nji-hovi sinovi budu regrutovani i mobilisa-ni u JNA, kako ne bi u~estvovali u krva-vom ratu protiv jugoslovenskih naroda.Ugljanin je ocenio je da mladi Bo{njaci„na to treba da budu ponosni, jer je tobio na{ na~in da spre~imo krvavi raspadJugoslavije“. Pozvao je predstavnike ne-vladinih organizacija „da daju svoj do-prinos i pomognu u kreiranju programaza obele`avanje 5. aprila - Dana mladihSand`aka“

Predsednik BNV je konstatovao damladi Bo{njaci u Srbiji „`ive u neizve-snosti za ostvarivanje ustavom garanto-vanih prava, kulture, obrazovanja, bez-bednosti i politike“ i da im dr`avni orga-ni Srbije {alju lo{u poruku, jer „kr{eUstav Srbije zato {to imaju tolerantanodnos prema zlo~inima koji se de{avajunad ovim narodom“.

Predstavnike medija je interesovalo{ta }e se doga|ati do 1. juna, kada je osta-vljen rok da se u dr`avnim organimausaglasi nacionalna struktura sa struktu-rom stanovni{tva u Sand`aku. Ugljaninje rekao da }e BNV u~initi sve da se odVlade Srbije tra i „da to uradi, jer je du-`na“, da EU izvr{i reviziju Akcionog pla-na i „da svi predlozi Bo{njaka koji su ig-norisani“ budu ugra|eni u taj doku-ment, da hitno budu ka`njeni oni koji su

izvr{ili zlo~ine nad Bo{njacima i da se iz-vr{i lustracija nad onima „koji nisu spre-~ili zlo~ine, a bili su du`ni“. Ponovio jeranije izre~ene stavove o odnosu Bo{nja-ka prema sudstvu, tu ila{tvu i policiji.

- Do tada srpske represivne organe,sudstvo, tu ila{tvo i policiju ne priznaje-mo. Svaku njihovu aktivnost smatra}e-mo neprijateljskom, a njihove nasilne ak-te ratnim ~inom, naglasio je Ugljanin idodao da }e sa predstavnicima OEBS „nasvim nivoima“, Savetom Evrope i Vene-cijanskom komisijom razgovarati da or-ganizuju seminare „za mlade Bo{njakekoji ele da budu policajci i sudije“, a ovi-ma koji su „u~estvovali u zlo~inima nadBo{njacima zabrani rad u sudstvu, poli-ciji i tu ila{tvu, jer dok se to ne uradi ne-}e biti budu}nosti za Bo{njake ovde“.

S. Novosel

Izmeren kvalitet vazduha u Novom Pazaru

Najvi{e ~a|i kodde~ijeg vrti}a

BNV }e obele`iti dan kada su mladi Bo{njaci odbili odlazak i mobilizaciju u JNA

Bo{njaci i dalje iveu neizvesnosti

Spremna projektna dokumentacija za izgradnju infrastrukture u Novom Pazaru

Nova gra|evinska sezona intenzivna

Direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Blanka Linda Van Gelder u Novom Pazaru

Dobro ukori}ene novopazarske reke

Van Gelder i novopazarski gradona~elnikNihad Bi{evac obi{li ukori}ene re~ne tokove

Samo mi {titimo Bo{njakePredsednik BNV je zaklju~io da „tu`ioci, sudije, policajci, bez obzira {to nose

bo{nja~ka imena, nisu predstavnici Bo{njaka, ve} pla}enici aktuelnog srpskog ne-demokratskog re`ima“. Ugljanin je naglasio da je SDA Sand`aka, ~iji je predsed-nik, zvani~no jedina parlamentarna stranka „koja {titi interese Bo{njaka“ i pozvaosve stranke, posebno srpske, da budu solidarne sa Bo{njacima, „jer }e i Srbi `ivetiovde, a mi smo sudbinski naslonjeni jedni na druge“.

Dr`avni organi Srbije kr{e Ustav: Ugljanin nakonferenciji za novinare

Foto

: BNV

Foto

: Sen

ko @

uplja

nin

Nova Varo{ - U okviru „Dana kultu-re“, koji se u Novoj Varo{i odr`avaju od8. februara do 8. marta, publiku je odu-{evila pozori{na predstava „Beoarta“ izBeograda „Hor be~kih de~aka“, koju jepo tekstu Ljubomira Nedovi}a, re`iraoIrfan Mensur.

Uloge u tragikomediji o gastarbajteri-ma i na{em mentalitetu, maestralno suna sceni ovda{njeg Doma kulture odi-grali prvaci beogradskog glumi{ta Pre-drag Ejdus, Slobodan Boda Ninkovi} i Ir-fan Mensur. Oni su na na~in prijem~ivpublici u najboljem smislu do~arali situ-

aciju da u `ivotu svakog na{eg ~ovekapostoje dani o~aja kada se u samoodbra-ni pose`e za najboljim u sebi -humorom. Tad se {alimo i na ra~un sopstvenog i-vota. Smejemo se svim svojim mo}ima,nemo}ima, uspesima i neuspesima.„Hor be~kih de~aka“ zapravo je pri~a oljudima koji sanjaju budu}nost, a bore seza sada{njost.

- Mo}no oru`je imje, pored humora, i op-timizam. To je tek po-sebna kategorija srp-ske duhovnosti i {ala

na ra~un sopstvenog mentaliteta. Zato seova predstava mo`e nazvati i „genetskakomedija“ - ka`e o komadu Mensur, ko-ji u predstavi briljira u ulozi Vula. Rad-nja se, ina~e, odvija u jednom podrumuu Be~u. Bez prozora i tra~ka dnevne sve-tlosti. Sa jednim krevetom i televizoromna izdisaju. I nekoliko pacova. Aca (Ej-

dus) i Vule (Mensur) `ive tako uimprovizovanom stanurade}i improvizovaneposlove vode}i improvi-zovani ivot. Za tu be~-ku improvizaciju za-du`en je D`oni (Nin-kovi}) koji „poma`e“svojim zemljacima da

se sna|u u tu|ini. Komad obiluje tragi-

komi~nim scenama,koje su te ve~eri zabavi-

le doma}e poklonike pozori{neumetnosti. Oni su se za`elili ovakvih sa-dr`aja u kojima „slovo dr`e“ profesio-nalci u svom poslu. Velika sala Domakulture bila je dupke puna, kao i napredstavi „Ru~ni rad“, u kojoj glumeDara D`oki}, Isidora Mini} i Branka [e-li}. „Ru~ni rad“ je tako|e hit predstava,a njena tematika je pravi mamac za pu-bliku - crnohumorna pri~a o polo`aju`ena u dru{tvu i stereotipa u njihovomsopstvenom pona{anju. R. P.

petak, 9. mIV

KULTURA

Nova Varo{ - Pisac i dramaturgMiomir Petrovi} gostovao je unovovaro{koj Biblioteci. Za prvisusret sa Novovaro{anima autorje izabrao da predstavi knjigu„Ku}a od soli“ koja je oven~anaknji`evnom nagradom „LazaKosti}“. Ovo je, ina~e, poslednjiPetrovi}ev roman od ukupnopetnaestak koliko ih je napisao uposlednjih deceniju i po.

Svojim impresijama o knjizipisac je prili~no zaintrigirao te ve-~eri okupljene ljubitelje pisane re-~i, posebno one koji preferirajuuzbudljive triler romane sa isto-rijskom potkom. Autor je na ma-estralan na~in sjedinio pri~u oumetnosti i prikaz istorijskih fragmenata izperioda uo~i Drugog svetskog rata. Glavnijunak Arsenije Martinovi} sredinom tride-setih godina zapo~inje uzbudljivu avantu-ru po Mediteranu. Ovaj neobi~an ~ovek, Sr-bin, katolik, Kotoranin i Beogra|anin, rim-ski student filozofije i trgovac umetnina, di-plomata i apatrid, erudita, anga`ovan je na

prikupljanju umetni~kih dela za budu}ukolekciju muzeja kneza Pavla. Tokom svo-jih aktivnosti, on postaje aktivni svedok tur-bulentnih istorijskih doga|aja. „Re~ je opostmodernisti~koj igri sa istorijskim ~inje-nicama. „Ku}a od soli“ je uzbudljiva dramao tragi~noj usamljenosti pojedinca, ali i na-cije, odnosno civilizacije u izuzetnim istorij-skim okolnostima. To je tragika glavnoj ju-naka, a ja negde duboko verujem i da je tra-gika svakog ljudskog bi}a, pusto}a egzisten-

cije kada se na|emo u takvim rubnim,smutnim i neuralgi~nim vremenima. Veli-ko pitanje Arsenija Martinovi}a pa i menekao pripoveda~a jeste -nije li na{ ivot takav,toliko titrav i treperav, da zapravo nismo nisigurni, ako objektivno gledamo, postojimoli. Svi na{i napori, svi ti artefakti briljantnecivilizacije vrlo su podlo`ni isparenju, ma-

nipulaciji, istorijskoj i politi~koj igri u kojojnestaju kao i egzistencija. Zato je roman na-merno „oksimoronski“ izabran. Od bloko-va soli se ne gradi ku}a“, kazao je, izme|uostalog, Petrovi} na knji evnoj ve~eri u No-voj Varo{i.

Su{tina pisanja je ostaviti trag u vreme-nu u kojem ivi{, smatra pisac. On tvrdi daumetnik mora biti slobodan i neukaljanma u kakvoj se istorijskoj vrletki obreo.Srpska literatura se uglavnom sva|a sa

istorijom, dok Petrovi} , kako ka`e, poku-{ava da objasni kako ostati ~ovek u ne~o-ve~nim vremenima. A ona su uvek sli~na,sa istim isku{enjima, od Homera do danas.„Pi{em romane kako bih odgonetnuo i {tane bih smeo da uradim kako bih ostao ~o-vek. A i da smirim unutra{nje nemire. Po-gotovo saznanje da ivot, uprkos na{oj gr-~evitoj borbi, naj~e{}e bude osuje}en tu-|om voljom“, naglasio je pisac.

Petrovi} aktuelnu ili svevremensku srp-sku podelu na Istok i Zapad, u kojoj je knezPavle tra io pravu meru , posmatra iz ne-{to druga~ije perspektive u odnosu na ve-}inu svojih kolega. „U beogradskim inte-lektualnim krugovima vlada neko ~udnorazmi{ljanje da ukoliko ka`ete da ste naci-onalno svesni, tad ste ozbiljan ludak. Jasam nezavisan u svakom pogledu, nacio-nalna svest mi je duboko ukorenjena, onanije stvar izbora, ja sam pripadnik svog na-roda i svoje porodi~ne loze. Prime}ujemsamo da nam zapad na civilizovan na~insugeri{e da nas ne}e. Zato bi bilo dobro dau odnosima sa njima prekinemo sa koketi-ranjem“, smatra Miomir Petrovi}. R. P.

Nova Varo{ - Te{ka eko-nomska situacija, visokastopa nezaposlenosti, sveve}i broj starih, obolelih i`rtava porodi~nog nasiljauslovili su da svaki devetistanovnik op{tine NovaVaro{ prima neki od vido-va materijalne socijalne po-mo}i i koristi usluge iz oblastiporodi~no-pravne za{tite. Na evidencijiop{tinskog Centra za socijalni rad lane sena{lo 1.918 korisnika, {to je za osamde-setak vi{e u odnosu na pro{lu godinu.

Prema podacima lokalnog CSR, brojkorisnika se u proteklih desetak godinakonstantno uve}ava i to u gotovo svimkategorijama i starosnim grupama.Prognoze su da }e se negativan trend na-staviti i ove godine, jer je sve vi{e zahtevagra|ana za ostvarivanje prava na nov~a-nu socijalnu ili jednokratnu pomo}: za

le~enje, nadoknadu za dodatak i negudrugog lica, razli~ite vanredne pomo}i isli~no. Samo tokom januara pristiglo jeoko 230 takvih zahteva.

U ovoj ustanovi napominju da je po-ve}anje broja socijalno ugro`enih reflek-

sija brojnih problema u lokal-noj zajednici , me|u kojima

dominiraju pad `ivotnogstandarda, i dalje visokprocenat nezaposlenih,kao i starih lica, znatanbroj osoba bez zdravstve-

ne za{tite...“Kroz razli~iteprograme i vidove podr{ke

poku{avamo da olak{amo `ivotna{ih gra|ana, posebno najugro`enijihkategorija - najstarijih i najmla|ih. Tru-dimo se da udovoljimo njihovim oprav-danim zahtevima za pomo} i pribli`imoim prava i usluge. Socijalna slika u novo-varo{kom kraju jeste nepovoljna, ali je,za razliku od nekog ranijeg perioda, sadaznatno realnija. Pre svega zahvaljuju}iprimeni odluke koja je precizirala svaprava i usluge. I kroz kontinuiran i poja-~an terenski rad na{ih slu`bi su osobe te-{kog materijalnog statusa odnosno lica u

disfunkcionalnim porodicama postali vi-dljiviji . Uspeli smo da u sistem socijalneza{tite uklju~imo lica koja su zaista eko-nomski ugro`ena ili iz nekog drugog raz-loga marginalizovana“, isti~e Jelena Le-kovi}, direktorka op{tinskog CSR. Ona

Pisac Miomir Petrovi} u novovaro{koj Biblioteci predstavio roman „Ku}a od soli“

Uzbudljiva igra sa istorijskim ~injenicamaVe~ita dilema - kako ostati ~ovek u ne~ove~nimvremenima: Sa promocije u mati~noj Biblioteci

Darovi obradovali porodicu iz Bura|e: Delegacija prosvetara u poseti Simeunovi}ima

Predstava „Hor be~kih de~aka“ odu{evila novovaro{ko gledali{te

Crnohumorna pri~a o gastarbajterima

Maestralna gluma velikih glumaca:Iz predstave „Hor be~kih de~aka“

U komadu maestralno igraju

Predrag Ejdus, Slobodan Boda

Ninkovi} i Irfan Mensur,koji potpisuje i re`iju

i adaptaciju

Re~ je o uzbudljivoj drami o tragi~noj usamljenostipojedinca, ali i nacije, odnosno civilizacije uizuzetnim istorijskim okolnostima

@IVOTSvaki deveti stanovnik Nove Varo{i koris

Na evidenciji 1Tokom

pro{le godineprijavljeno

78 korisnikavi{e nego

u 2016.

U porastu i porodi~no nasilje U Centru za socijalni rad lane je evidentirano 57 rtava porodi~nog nasilja, {to je tro-

struko vi{e u odnosu na pre tri godine. @rtve uglavnom fizi~kog nasilja su naj~e{}e ene,koje su unutar porodi~nog doma trpele torturu supru`nika odnosno partnera. Jo{ je stra-{nije {to su u ve}ini ovih slu~ajeva i deca bila izlo`ena emocionalnom nasilju.

- Alkoholizam, siroma{tvo i patolo{ka ljubomora su naj~e{}i uzroci porodi~nog nasi-lja - isti~e Nata{a Pucarevi}, koordinatorka tima za prevenciju nasilja u porodici pri ovda-{njem CSR. Ona nagla{ava da je primena novih odredaba krivi~nog zakona koji je stupiona snagu 1. juna ve} dala dobre rezultate u praksi. „@ene odnosno `rtve nasilja su sadavi{e ohrabrene da prijavljuju fizi~ku ili psihi~ku torturu kojoj su izlo`eni unutar porodi~-nog doma. Kod njih raste i svest o tome da je nasilje neprihvatljivo, kao i da ih zakonskaregulativa {titi i da su sada znatno vidljivije za institucije i dru{tvo“, dodaje Pucarevi},uz ocenu da ina~e nasilnika ima podjednako u gradu i na selu.

mart 2018. V

Novi Pazar - Prema podacima novopa-zarskog Zavoda za javno zdravlje brojobolelih od malih boginja u ovom gradui Tutinu se pove}ava. Od po~etka godinedo sada u Novom Pazaru je registrovano19 obolelih, a na podru~ju tutinske op{ti-ne 94. Me|u obolelima je i {estoro zdrav-stvenih radnika. Direktor ove zdravstve-

ne ustanove dr [efadil Spahi} ka`e da svizdravstveni radnici u Novom Pazaru,koji su ro|eni posle 1972. godine, mora-ju da prime MMR vakcinu, jer su „medi-cinski radnici zbog stalnog kontakta sapacijentima ugro`ena populacija“. Za-vod je dobio dodatne doze vakcina i o~e-kuje se da imunizacija zdravstvenih rad-

nika bude zavr{ena u najkra}em roku.Dr Spahi} tvrdi da je u Novom Pazaru si-gurno ve}i broj obolelih od malih bogi-nja, ali se svi ne javljaju lekaru zbog bla-ge klini~ke slike ili se le~e u privatnim or-dinacijama. Po~etkom pro{log mesecana podru~ju tutinske op{tine progla{enaje epidemija malih boginja. S. N.

dodaje i da se nepovoljna socijalna slika,osim podr{kom i davanjima iz op{tin-skog bud`eta, poku{ava ubla`iti i na-menskim nov~anim transferima iz Re-publike namenjenih za realizaciju poje-dinih usluga poput one pomo}i u ku}istarijim licima. Kroz ovaj program 54korisnika (najve}im delom sa seoskogpodru~ja) dobijaju negu od strane devetgerontodoma}ica.

Od ukupnog broja korisnika na spi-sku CSR je 211 novoevidentiranih, 2016.dok je 379 lica reaktivirano iz prethodnegodine. Prema starosnoj strukturi kori-snika materijalne pomo}i i porodi~no-pravne za{tite, na evidenciji Centra naj-brojnija su odrasla lica (45 odsto), stari-jih je 35,2 procenta , dece je 16,3, a mla-dih 3,5. Ne{to vi{e registrovanih je na se-

oskom podru~ju (oko 51 posto), kao ipripadnica `enskog pola. Kada je de~japopulacija u pitanju, na listi korisnikaevidentirano je njih 311 (desetak vi{e ne-go lane), od kojih je materijalno ugro`e-nih 64, `rtava nasilja i zanemarivanja

troje , sa problemima u pona{anju i u su-kobu sa zakonom 42 (porast za gotovoduplo u odnosu na 2016) , ometene urazvoju petoro... Na evidenciji se nalaziukupno 208 invalidnih lica, od kojih je~ak tre}ina sa vi{estrukim hendikepom.

U izve{taju se navodi i da su 133 po-rodice (ili 251 lice) lane koristile nov~a-nu socijalnu pomo} koje ispla}uje Repu-blika, odnosno resorno Ministarstvo.Pravo na dodatak za pomo} i negu dru-gog lica ostvarilo je ukupno 165 korisni-ka. U Centru napominju i da su tokom2017. u porastu bili i zahtevi za jedno-kratnu nov~anu pomo}, koja se ispla}u-je iz op{tinskog bud`eta.

- Pozitivno su re{ena 1.172 takva zah-teva. Po ovom osnovu jednom ili vi{e pu-ta (najvi{e ~etiri) nov~anu pomo} kori-stilo je vi{e od 1.500 lica. Pomo} je bila zakupovinu ogreva, osnovnih ivotnih na-mirnica , nabavku ud`benika, tro{kove|a~ke kuhinje, sanaciju pojedinih stam-benih jedinica, pogrebne , kao i tro{koveinternatskog sme{taja i sli~no - ka`u uCentru uz podse}anje da je samo za ovenamene iz op{tinske kase lane izdvojenooko 6,8 miliona dinara. Pomagalo se i sa-mohranima nezaposlenim roditeljima, uukupnom iznosu od blizu dva milionadinara, dok je sa 1.000.000 dinara finan-siran desetodnevni boravak prva~i}a nacrnogorskom primorju.

Rozita Popovi}

Sjenica - Neverovatno, ali istinito. Uselu Dujke, u sjeni~koj op{tini, desetakmali{ana znanja o savremenom svetusti~e u staroj brvnari. Staru dotrajalu{kolsku zgradu progutao je po`ar u ok-tobru 2013. godine. Tada je re~eno da supo`ar, u zgradi rastresenoj u ranijim ze-mljotresima, izazvale neispravne elektroinstalacije, a u~enici su nastavu nastavili,u nekoliko kilometara udaljenoj, mati~-noj {koli „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u seluRa`daginje.

Kad napadaju snegovi i stegnu „de-beli“ pe{terski minusi, za mali{ane izDujki i tih nekoliko kilometara bili su te-{ki i naporni. ^etvororazredno u~enje,opet se vratilo u selo zahvaljuju}i jednomme{taninu koji je dozvolio da se u njego-voj brvnari „smesti“ u~ionica. Savreme-na u~ila, internet, svetle u~ionice, ure|e-no dvori{te, toalet... za ove |ake i njihovuu~iteljicu su samo mislena imenica. To

bi im bila i elektri~na struja, da dobrakom{inica nije dozvolila da iz njene ku}esprovedu kabl, ali samo za sijalicu.

Brvnara }e biti {kola samo jo{ nekoli-ko meseci. Udru`enim snagama me{ta-na, njihovih prijatelja iz dijaspore i lokal-ne samouprave izidana je nova {kolskazgrada. Stanovnici sela Dujke i njihovekom{ije iz okolnih naselja svoj doprinossu davali u novcu i zidanju. Po malo jenovca stizalo iz inostranstva, a malo iztankog op{tinskog bud`eta. Procenjujese da }e u izgradnju biti ulo`eno 100 hi-

ljada evra. Polovinom januara ove godi-ne, gradili{te je, sa svojim prvim sarad-nicima, obi{ao predsednik sjeni~ke op-{tine Hazbo Mujovi}. Me{tanima je ~e-stitao na upornosti da izgrade svoju {ko-lu „jer ako nema {kole nema ni `ivota uselu“ i najavio da bi nova zgrada trebaloda bude predata na upotrebu do po~etkamaja ove godine. Osim, ~etvororazrednenastave, u novoj {koli }e biti organizova-no i pred{kolsko obrazovanje. na koje ~e-ka jo{ desetak devoj~ica i de~aka.

S. Novosel

Priboj - Zbog epidemiolo-{ke situacije jo{ uvek je nasnazi zabrana poseta u bol-nicama u Priboju, U`icu iPrijepolju. Prijavljeni su no-vi slu~ajevi morbila, a lekariepidemiolozi u`i~ke bolniceodr`ali su predavanje u Pri-boju na temu prevencije epi-demije.

Po preporuci centra Za-voda za javno zdravlje U`i-ce, Zdravstveni centar je na-lo`io ovu zabranu koja je,zbog nestabilne epidemiolo-{ku situaciju u vezi samorbilama, malim bo-ginjama, tako i zbogporasta broja obo-ljenja sli~nih gripui akutnih respira-tornih infekcija nateritoriji Zlatibor-skog okruga, na sna-zi od 23. februara ovegodine.

- Za sada ima osam potvr|enih slu~a-jeva morbila u Zlatiborskom okrugu. Je-dan pacijent iz Prijepolja, po jedan iz aje-tine i Kosijeri}a i pet iz U ica. Iz Priboja ni-je bilo prijavljenih slu~ajeva morbila, {tone zna~i da nema obolelih, pitanje je danakada }e se oni pojaviti. U utorak je bilo jo{

pet novih prijava sumnji na mor-bile, biolo{ki materijali su odneti

na Torlak, a rezultate o~ekujemo,ka`e za na{ list Aleksandra Andri}, epi-

demiolog Zdravstvenog centra U`iceVe}ina obolelih osoba u Srbiji, 95 od-

sto, nevakcinisana je, nepotpuno vakci-nisana ili je nepoznatog vakcinalnog sta-tusa. Najve}i broj obolelih je u uzrasti-ma mla|im od pet i starijim od 30 godi-na. U Srbiji je, od po~etka oktobra pro-{le do 6. marta ove godine, registrovano

3162 slu~aja malih boginja. U Kancela-riji za mlade Priboj, u utorak su MarijaBabovi} i Aleksandra Andri}, epidemi-olozi zavoda za Javno zdravlje U`ice,odr`ale predavanje o zna~aju vakcinaci-je kao najdelotvornije preventivne merezaraznih bolesti I na~inima za{tite odmorbila. Na predavanju koje, obziromna aktuelnost teme nije bilo naro~ito po-se}eno, re~eno je, izme|u ostalog, da jeglavni uzrok pojave epidemije pad obu-hvata vakcinacije. S. Bjeli}

Potrebe velike, mogu}nosti ograni~ene: JelenaLekovi}, direktorka Centra za socijalni rad

ti pomo} i usluge Centra za socijalni rad

1.918 korisnika

Pomo} za decui bolesne

Prosvetni radnici u Novoj Varo{i or-ganizovali su humanitarnu akciju priku-pljanja nov~anih sredstava za dve vi{e~-lane porodice u zlatarskom kraju, a ple-menitost na delu pokazali su i ~lanovilokalnog Old-tajmer kluba istorijskihvozila i jugonostalgi~ara koji su nedav-no skromnim donacijama pomogli pe-toro bolesnih itelja Nove Varo{i i okoli-ne. Zahvaljuju}i humanosti ovda{njihprosvetnih radnika, {esto~lana porodi-ca Simeunovi} iz Bura|e i peto~lana Po-padi} iz Akma~i}a dobili su po 20.000 di-nara i pomo} u paketima hrane saosnovnim `ivotnim namirnicama. Ovadonacija pomogla je mla|anim Simeu-novi}ima: Marijani, Kristini, An|eliji iSre}ku, kao i njihovim roditeljima Dani-jeli i Miodragu da lak{e preguraju zimu,a poklonima i poseti delegacije prosve-tara obradovali su se i Dragan i Spo-menka Popadi} i njihovo troje dece Jo-van, Danijela i Andrijana.

Raste broj obolelih od malih boginja u Novom Pazaru i Tutinu

Obolevaju i zdravstveni radnici

U sjeni~kom selu Dujke gradi se nova {kolska zgrada

Sticanje znanja u brvnari

Epidemija morbila u Priboju i Zlatiborskom okrugu

Za sada osam potvr|enih slu~ajeva

Jo{ bez poseta: Bolnica u Priboju

U Priboju nema obolelih,

ali se ~ekaju rezultati pet novih

prijava sumnji na morbile u okrugu

Od Sjenice 11 kilometara

Selo Dujke je udaljeno od Sjenice 11kilometara. Nalazi se na mapi sjeni~kihsela koja se na|u u dugotrajnoj blokadikad napadaju snegovi.

\aci iz Dujki ispred svoje „{kole“

Foto

: sje

nica

.com

petak, 9. mart 2018.VI

SAVETI POLJOPRIVREDNIH STRU^NJAKA

Jagnjenje

Prijepolje - Zna se kako je taj pro-stor izgledao, jo{ su `iva se}anja Pri-jepoljaca i na odr`avanje verskih mo-litvi na tom mestu i kako je i kada sveto „ukinuto“. Ipak, prijepoljska Musa-la godinama ostaje predmet verbalnihiscrpljivanja odbornika u zavisnosti,pre svega, da li su u poziciji vlasti ili upoziciji „opozicije“. U junu 2013. go-dine Skup{tina op{tine je donela za-klju~ak da se pokrene inicijativa kakobi se sve pomerilo sa ta~ke na kojoj jeostalo 2011. godine. Obnovu ovogmuslimanskog verskog objekta i dalje

ko~e imovinsko-pravni odnosi. Pred-uze}e „Svetlost“ ~iji su objekti izgra-|eni na mestu Musale davno je likvi-dirano, a imovina ovog preduze}apripala je dr`avi.

- Za ovakve objekte je nadle`an Za-vod za za{titu spomenika kulture izKraljeva. Muzej je odradio deo poslo-va, ura|ena su arheolo{ka istra`ivanja,prona|en je mihrab, dakle potvr|enoje ono {to se pretpostavljalo. Istra`en jedeo prostora jer se dalje nije moglozbog objekata preduze}a „Svetlost“ ko-ji su devastirali taj prostor. Mogu re}ida je osnovni problem imovinsko-pravni odnosi i op{tina Prijepolje jepreuzela obavezu da re{i te odnose, re-kao je za Polimlje pre pet godina Slavo-ljub Pu{ica, direktor Muzeja u Prijepo-lju. Jasminko [ehovi}, op{tinski javnipravobranilac, tada je tvrdio da je op-

{tina pokrenula inicijativu da se ovoimovinsko-pravno pitanje re{i.

Od 16. veka do 1957.Nije sigurno da li je zahtev za vra}a-

nje Musale podnela Islamska zajedni-ca, koja je do 2007. bila jedinstvena.Zakon o restituciji i vra}anju imovineverskim zajednicama donet je 2006.godine. U Odboru Islamske zajedniceSrbije su bili izri~iti da su sve na vremeuradili i do 2008. godine, kada je biozakonski rok, predali svu dokumenta-

ciju pravnoj slu`bi prijepoljske op{ti-ne, kao i da su na vreme predali popisimovine Islamske zajednice.

Odbor za za{titu Musale osnovan jejo{ 2006. i u njemu su bili ne samougledni gra|ani, ve} i stru~ni ljudi ra-znih profila, od istori~ara, teologa, doarhitekata. Pokrenuta je ozbiljna inici-jativa da se ovaj objekat stavi u funkci-ju kao redak islamski spomenik ne sa-mo na ovim prostorima ve} na celomBalkanu. Takvu Musalu osim Prijepo-lja imala je samo Fo~a, a danas se nacelom Balkanu samo u Bugarskoj na-lazi sli~an objekat.

Slu`e}i se autenti~nim se}anjimaljudi, stru~nim znanjem, postoje}imcrte`ima koje je uradio jo{ slikar i pro-fesor Muhamed ^elebi} da bi otrgaood zaborava ovaj prostor koji je pred-stavljao muslimansko gradsko svetili-

{te na otvorenom od 16. veka, Odborza za{titu Musale uradio je kompletnuskicu nekada{njeg objekta, tako da seta~no znaju gabariti, gde su bili kame-ni zidovi, kolika im je bila debljina, gdese nalazio kamen-mejta{ za stavljanjetabuta sa meitom... Odbor za za{tituMusale je poslao zahtev Regionalnomzavodu za za{titu spomenika kulture izKraljeva da proglasi Musalu kulturno-istorijskim spomenikom, ali je posleizlaska stru~njaka na lice mesta, kon-statovano da je prostor devastiran i danema elemenata za tako ne{to.

Ova stru~na institucija bila je ipaksaglasna sa rekonstrukcijom stare Mu-sale, uz detaljnu razradu idejnog re{e-nja njenog prvobitnog izgleda, no tekposle re{avanja imovinsko pravnih od-nosa. Odbor se odmah obratio Op{tin-skom ve}u da pokrene postupak zadislociranje preduze}a „Svetlost“ saprostora Musale kao verskog i kultur-nog dobra. Ni{ta nije u~injeno tada, alini tada{nji Me{ihat Islamske zajednicenije pokazao ve}u zainteresovanost.

Mrak iz „Svetlosti“Musala je bila u funkciji kao verski

objekat gde su se klanjale d`enaze svedo 1957. godine kada je Narodni odborop{tine Prijepolje zabranio upotrebu.Tada je uklonjeno i nekoliko mezara savelikim ni{anima. U naredne tri godi-

ne ovaj prostor je slu`io za postavljanjeringi{pila! Narodni odbor, bez sagla-snosti vlasnika, od Islamske zajedniceje izuzeo zemlji{te na kome se nalazilaMusala i ustupio ga „Elektromonta`i“za izgradnju magacina i radionice.

Zavod za za{titu spomenika kultu-re iz Kraljeva evidentirao je Musalukao nepokretno kulturno dobro {to jebio prvi zna~ajan institucionalni ko-rak. To je podrazumevalo da niko nemo`e da izvodi radove bez uslova kojepropisuje nadle`na slu`ba , pa ni vla-snik parcele. Ostavljen je rok od dve

godine da se dostavi potrebna doku-mentacija, da se obave istra`ivanja ka-ko bi se sa~inio projekat restauracije.Dakle, prostor je dobio status privre-

meno za{ti}enog kulturnog dobra. Bi-la je 2009. godina. Gordana To{i}, di-rektorica Zavoda za za{titu spomenikaiz Kraljeva izjavila je tada da se posaone mo`e zavr{iti bez tesne saradnje salokalnom samoupravom. Naime, op-{tina je ta koja je svojim re{enjem iz1960. godine izuzela pravo kori{}enjakat.parc. 257 upisane u posedovni listbr.544 KO Prijepolje i ustupila ga pred-

uze}u ~iji je pravni sledbenik „Sve-tlost“.

Zanatsko-uslu`no i proizvodnopreduze}e „Svetlost“ po~elo je da radi1961. godine me|u ku}ama u sred„mahale“. Bila je to elektrotehni~kaservisna radionica, imala je vinklerskii ma{inski pogon. Me|utim, glavnadelatnost je bila popravka akumulato-ra. Potom su po~eli i da proizvode aku-mulatore i to ma{inama koje su samiradnici napravili, a kutije su nabavljaliu inostranstvu. Postojala je ideja da„Svetlost“ bude jedini snabdeva~ FAP-a akumulatorima, ali nije za`ivela.

„Svetlost“ je tavorila, pedesetak rad-nika imalo je uvek najni`a primanja odsvih u privredi. Devedesete godine sudonele kolaps privrede, u „Svetlosti“ supodeljene akcije zaposlenim. Oti{li

radnici. Dr`ava uzela pod svoje. Obje-kat se godinama ru{i na o~igled svih.Ali ono {to postaje jo{ ve}i problem jegomilanje svakojakog |ubreta u dvori-{tu ~iji je vlasnik dr`ava. Imamo, tako,divlju deponiju po sred grada, uz jed-nu od glavnih saobra}ajnica. Zar jemogu}e da sve ovo ne smeta ama ba{nikome?!

Indira Had`agi} Durakovi}

Jagnjenje je prirodan proces i u 95 odsto slu~a-jeva se odvija bez ve}ih problema i bez pomo-}i, ali u nekim slu~ajevima ovci mora da se po-mogne prilikom jagnjenja.

Znaci koji najavljuju skoro jagnjenje su: 1. ov-ca se odvaja od drugih grla u stadu i dr i se postrani 2. stidnica je nabubrela i crvenkasta, a vimeje nabreklo 3. ovca ispoljava uznemirenost i uz-bu|enost, udara nogama po prostirci i slabije uzi-ma hranu 4. sluzav iscedak iz stidnice pojavljujese nekoliko dana pred jagnjenje 5. ovca le i zaba-cuju}i glavu unazad, gleda gore i oblizuje usne 6.pred jagnjenje 2-3 dana trbuh je spu{ten 7. ~e{}emokri i ogla{ava se blejanjem 8. ima poro|ajnenapone kojim poku{ava da istisne jagnje

Za dobre rezultate u bavljenju ov~arskomproizvodnjom od izuzetnog je zna~aja stalannadzor stada. Veliki broj jagnjadi, pa i ovacaugine usled nedostatka prisustva i pomo}i od-gajiva~a kada po~ne jagnjenje. Situacije zbogkojih se to de{ava su : 1. ovca napu{ta svoje

jagnje odmah posle poro|aja i samo jagnjeugine od gladi. To se naro~ito de{ava kod pr-vojagnjenki i slabo hranjenih ovaca koje neprihvataju svoju jagnjad, zbog slabo izra`enogmaterinskog instinkta ili su iscrpljene, pa se od-maraju posle poro|aja. 2. jagnje je slabo i nemo`e brzo da ustane da bi sisalo i u tom slu~a-ju izlo`eno je opasnosti da poremeti svoj in-stinkt za sisanjem i ugine od gladi. 3. u slu~ajudugog i te{kog jagnjenja ili zbog zapu{avanjadisajnih kanala sa sluzi, jagnje mo`e da ugine iovo su ~esti razlozi uginu}a. 4. zbog krupno}ejagnjeta ili nepravilnog polo`aja, jagnjenje jete{ko ili nemogu}e bez pomo}i ov~ara.

Jagnjenje obi~no prolazi bez ikakvih kom-plikacija i zavr{ava se za 15-40 minuta (ukolikose jave neke komplikacije mo`e potrajati 1- 2sata). U ve}ine rasa je zapa`eno da se ovce naj-~e{}e jagnje u ve~ernjim ~asovima, tj. izme|u17 i 21 ~as. Tokom jagnjenja, ovca obi~no le`i,ali mo`e i stajati tokom zavr{ne faze istiskiva-

nja ploda. Pri jagnjenju najpre se pojavljuje vo-denjak, koji pod uticajem poro|ajnih naponapuca, a zatim se istiskuje plod. Ukoliko ovcaima blizance ili vi{e jagnjadi, to se ponavlja doksvi ne budu istisnuti. Oni se obi~no ra|aju 10-15 min. kasnije. Tada, uglavnom, poro|ajni na-poni prestaju, ali se ponovo javljaju u slabijojja~ini radi istiskivanja posteljice. Istiskivanjeposteljice se de{ava posle nekoliko minuta ilisat do dva posle poro|aja. Ako se ne istisne do14 ~asova treba potra`iti pomo} veterinara.Ukoliko je ovca slaba ili iscrpljena, poro|ajninaponi su tako|e slabi, te joj se mo`e pomo}ina taj na~in {to se jagnje povla~i za noge kadase naponi jave, ali s povla~enjem treba prestati~im naponi prestanu. U nekim slu~ajevima do-lazi do promene polo`aja u materici, pa se npr.prvo pojavljuju obe zadnje noge. Ako je ovcamlada (prvojagnjenka) ovakav polo`aj plodamo`e da joj stvori probleme i dovede do ugi-nu}a ploda, a ~esto i ovaca majki. Zbog toga je

potrebno pratiti tok jagnjenja. Ukoliko se poro-|aj iz bilo kog razloga odu`i, treba zatra`iti hit-nu pomo} veterinara. Odmah po jagnjenju,ovca, po pravilu, oli`e svoje jagnje. Ukoliko onato ne u~ini, ~uvar stada mora gu`vama suve imekane slame polako istrljati jagnje i oslobo-diti ga od sluzi (naro~ito sa gubice i nosnihotvora ). Prilikom jagnjenja pup~ana vrpca sesama prekida. Ukoliko se sama ne prekine onamora biti odse~ena na otprilike pet centimeta-ra od stomaka, isce|ena i dezinfikovana satinkturom joda, koja ne sme da se sipa u pup-~anu vrpcu, jer mo`e da izazove nepo`eljnepromene na jetri. Izuzetno je va`no da se brzouzme kolostrum (prvo mleko) posle jagnjenjaradi njegovog pre`ivljavanja. Jagnje treba oba-vezno da posisa kolostrum koji je po sastavudruga~iji od normalnog mleka, jer sadr`i vi{evitamina i antitela, koji su neophodni mladomorganizmu kao za{tita u prvim danima `ivota.

Zumreta Trtovac, dipl. in`. sto~arstva

Takvu Musalu osim Prijepolja imala jesamo Fo~a, a danas se na celom Balkanusamo u Bugarskoj nalazi sli~an objekat

[ta je musalaMusala je re~ turskog pore-

kla i ozna~ava prostor ispod ve-drog neba na kojem se obavlja-ju islamski obredi. Musala ili„d`amija pod vedrim nebom“,obi~no je ogra|ena zidom odoko dva metra, ima mihrab imimber (ovalni deo i neku vr-stu govornice) i na njoj musli-mani celog grada ili varo{i, za-jedno pod otvorenim nebom,klanjaju bajramsku molitvu,d`umu i d`enaze.

Tema: Zbog imovinsko-pravnog spora obnova Musale u Prijepolju godinama „nemogu}a misija“

Od islamskog svetili{ta do smetli{ta

O obnovi se pri~a od 2006. a prostor nekada{nje Musale postao javna deponija

Novi Pazar - U leto 2013. godine tre-ner Neboj{a Vu~i}evi} radio je sa igra-~ima, a tim nije imao. Crni oblaci nad-vili su se nad Novim Pazarom, a ondau minut do 12 dolazi do uru{avanja inestajanja Hajduka iz Kule, iz ~ijih ru-{evina dolaskom trenera Milana Mila-novi}a i najboljeg dela te ekipe nastaje

jedan od boljih timova ,,plavih“ u nje-govoj istoriji. Uo~i tog obrta Novi Pa-zar se na ne ba{ lep na~in rastao od ta-da{njeg potpredsednika, Tarika Ima-movi}a. Iako je imao {ta da ka`e oti{aoje ne rekav{i ni{ta, po{to je izgledaznao da je posao fudbalskog radnikaskop~an sa izrekama - danas jesi sutranisi, i da }e kad - tad nanovo do~ekatisvojih pet minuta. Njegov povratakposle 4,5 godine, i to na najvi{u, pred-

sedni~ku funkciju, jedne je iznenadio,a druge obradovao, posebno ~lanovenovog Upravnog odbora.

Gro najbli`ih saradnika u sada{njojrukovode}oj garnituri isti~u da kvali-tetnija li~nost nije mogla da do|e na~elo kluba. Da li Vam takve re~i vi{egode ili Vas mo`da pla{e, obzirom dakad neko dobije apsolutno poverenjepartnera u jednom va`nom poslu, uobavezi je i da ga opravda?

- Godi, nikako ne pla{i. Imamo is-kusnu ekipu u vo|stvu kluba, naro~itona terenu, pa ne vidim da }emo imatiproblem da ostanemo u ligi.

Jeste li u~estvovali u kadrovanjuUpravnog odbora?

- Nisam ja taj koji je birao. Nekolici-nu ~lanova sam predlo`io. Najva`nijeje da imamo poverenje jedni u druge,a imamo ga.

Te 2013. godine rastanak sa klu-bom nije bio prijatan. Kakva su se}a-nja na to vreme i na okolnosti koje sudovele do odlaska iz Novog Pazara?

- Dugo sam patio zbog na~ina nakoji sam oti{ao iz kluba. Tako ne{to ni-sam zaslu`io, nisam ni zaboravio, ali...Ja sam ~ovek fudbala i iz fudbala sam,a takvi se kad je te{ko vra}aju, jer zna-njem i energijom mogu da pomognu.Prevagnulo je razmi{ljanje o dolaze}imgeneracijama. Kao aktivan igra~ sasvojim ispisnicima sam desetak godi-na poku{avao da u|em u Srpsku ligu(tre}i rang u SFRJ), i vrlo dobro znamkakva je to muka, i zato ne bih voleo danove generacije prolaze kroz iste tego-be. Posle Srpske lige vrlo brzo smo do-{li u Drugu, a sa malim promenama utimu na{li smo se pred vratima elite.Ho}u da ka`em, nama je neko ostaviokvalitetno takmi~enje, bili smo na ve-likoj pozornici, igrali kvalitetnu ligu.Sad kada sam u prilici da pomognemu glavi sam imao isti cilj, kao i odr`i-vost fudbalske {kole iz koje }e sigurnoizrasti i igra~i evropske klase. Ne delimigra~e na doma}e i strane, ali ovo jeidealan momenat da se oslonimo nana{u bogatu bazu, a ne postoji ni{takorisnije i isplativije od toga.

Kao dominantnu crtu karakteraTarika Imamovi}a nema ko ne}e is-ta}i - po{tenje. Mo`e li po{ten ~ovekda se sna|e u ovom fudbalskom me-te`u. Godinama na na{im terenimanepo{tenje gazi po{tenje.

- Ostalo je jo{ po{tenih ljudi u fud-balu. Ipak, to je univerzalna kategori-

ja. Veliki problem je nepo{tenje koje semanifestuje kroz favorizovanje odre-|enih klubova. Nemam problem daka`em, jer sam svedok mnogih de{a-vanja, da je svaka na{a utakmica u Su-per ligi, u periodu dok sam bio u klu-bu, sa Partizanom, pa i Crvenom zve-zdom re`irana. Da ne idem dalje, seti-te se samo prve utakmice Novog Paza-ra u Superligi, Partizan nas je pobediou Beogradu 5:0, tako {to su im prizna-ta dva neregularna gola i ,,na vreme“nam je bespotrebno sudija isklju~ioigra~a.

U jednom od prvih pojavljivanjaod imenovanja za predsednika ozna-~ili ste isplatu finansijskih dugovanjaaktuelnim fudbalerima kao priori-tet. Ho}e li novac namenjen igra~i-ma i narednih meseci biti u vrhuobaveza Upravnog odbora?

- Zadr`ali smo najva`nije igra~a ipored te{ke situacije. [to bi se reklo,„kako smo se nadali dobro smo seudali“. Gradska uprava i gradona~el-nik su nam garant da }emo prema fud-balerima sve {to je predvi|eno ispunja-vati na vreme. Ima jo{ ne{to, sad kadsu svi mogli da vide kako treba da seradi, o~ekujem vrlo brzo priklju~enjenekog od sponzora.

Trenera niste uspeli da zadr`ati,@ivkovi} je iznenada napustio NoviPazar?

- To nije bila na{a zelja. Dobio je po-sao u Kini, a mi nismo hteli da mu

onemogu}imo da napravi iskorak ukarijeri. @elim mu svaku sre}u, kao ina{em novom treneru Stevanu Mojsi-lovi}u.

Unapred pripremljeni programreprograma (UPPR) dugovanja jene{to za {ta ste se zajedno sa grad-skom upravom odlu~ili kako bi pro-na{li izlaz iz krize. Kakvi su izgledida on dovede do ishoda koji ne}e bi-ti ste~aj i ukidanje kluba?

- Nismo jedini klub koji je posegnuoza UPPR-om. Isto to su uradili u KKCrvena zvezda, kao i u FK Vojvodina.Anga`ovali smo ekonomski ekspertskitim koji }e u na{e ime pregovarati sapoveriocima. Uveren sam u uspeh, aonda }emo videti s koje startne pozici-je }emo krenuti u novu eru novopazar-skog fudbala.

Urodi li UPPR plodom, kako bu-du}e lokalne imaoce novca podsta}ida ga ula`u u Novi Pazar. Pokazivalisu i do sada interes, ali ih nije dugodr`ao po~etni zanos s kojim su dola-zili u klub?

- U Pazaru je malo onih koji imajuvi{ak para, a da poznaju fudbal. Li~no,da raspola`em velikim finansijama bezrazmi{ljanja bi ih ulagao u klub. Za{to?Imamo ogroman fudbalski potencijalu igra~ima koji }e sigurno u nekomtrenutku dosti}i veliku tr`i{nu vred-nost. Na{i talenti }e dr`ati klub u bu-du}nosti, a finansijeri }e od njih ostva-riti profit. To je realnost.

petak, 9. mart 2018. VII

Jo{ ~ekamo [vajcarca Po~etkom godine kao novi finansijer spominjao se {vajcarski dr`avljanin Rober-

to Nava. Koliko je on u ovom trenutku blizu, odnosno daleko od Novog Pazara?- On ima fudbalske poglede. Razgovarali smo i to nije zavr{ena pri~a. Kada je

re~ o mla|im kategorijama tu smo dogovor postigli, tako da je ve} na delu nekavrsta pilot programa. Almir Gegi} je njegov najbli`i saradnik u Novom Pazaru i on}e voditi brigu o mla|im selekcijama. U dogovoru sa na{im partnerom treneri ko-ji su do sada vodili sve selekcije mla|ih kategorija, vodi}e ih i kroz takmi~enja to-kom prole}ne sezone. Tek u junu, kad vidimo rezultate UPPR-a, mo`emo da raz-govaramo o kompletnom klubu.

Oti{ao @ivkovi}, do{ao Mojsilovi}Pred sam start {ampionata u Prvoj ligi, fudbalere Novog Pazara napustio je tre-

ner Marjan @ivkovi}. Dosada{nji trener ,,plavih“ dobio je ponudu koja se ne odbi-ja od kineskog tre}eliga{a [enjang Dong|ina, a rukovodstvo Novog Pazara prihva-tilo je njegovu odluku i sporazumno raskinulo ugovor. @ivkovi} je poslednji put No-vi Pazar vodio u pobedi nad Temni}em u prijateljskoj utakmici 1:0 (Kecap u 40. mi-nutu). Novi trener Novopazaraca je Stevan Mojsilovi}, svojevremeno pomo}nik Zo-rana Filipovi}a u Crvenoj zvezdi, i prvi trener Obili}a, Rada, Spartaka iz Subotice,Jagodine, Mogrena i Dom`ala. Mojsilovi} na klupi Novog Pazara debituje danas uutakmici 16. kola Prve lige protiv Metalca u Gornjem Milanovcu.

SPORTTarik Imamovi}, predsednik FK Novi Pazar

„Kako smo se nadali, dobro smo se udali“Prvoslav Le{evi}

MAIDA 32. U ESTONIJISjenica - Biatlonka Srbije Maida Drndi} zauzela je 32. mesto u

trci potere na 7,5 kilometara, poslednjeg dana Svetskog prvenstvaza mlade i juniore u estonskoj Otepji. Ova 19-godi{nja Sjeni~ankatakmi~ila se u uzrastu mladih biatlonki.

POBEDA RUKOMETA[ANovi Pazar - Rukometa{i Novog Pazara nisu se mnogo namu~i-

li ne bi li do{li do pobede u 13. kolu Super B lige (Istok - Zapad) pro-tiv Lokomotive u Lapovu 24:19 (12:7).

KO[ARKA[I OSTAJU U TRCINovi Pazar - Ko{arka{i Novog Pazara i posle 20. kola ostaju u trci za

mesto koje vodi u KLS. Sastav trenera Bo{ka \oki}a kao doma}in bio jeubedljivo bolji od Smedereva 98:73 (25:18, 25:18, 22:15, 26:22).

FUTSALERI U ETVRTFINALUNovi Pazar - Futsal tim Novog Pazara plasirao se u ~etvrtfinale Kupa

Srbije pobedom nad ~etvrtoliga{em Ozrenom u Sokobanji 8:3 (6:0).Golove za gostuju}i sastav postigli su Stupljanin i Cami} po dva, Sadovi},Mutavd i}, Red`ovi} i Tanaskovi}.

„BI]“ LOGO MOSI Priboj - Izabran je logo 55. Me|uop{tinskih omladinskih sport-

skih igara koje ove godine treba da se odr`e u Priboju . Komisija zaizbor loga, koju je formirala Op{tina Priboj, nakon pregleda svih do-spelih predloga i bodovanja, odlu~ila je da prihvati predlog arhitek-te Damira Dizdarevi}a kome je kao autoru opredeljena nagrada od30.000 dinara. „Logo „Bi} 2018“ zami{ljen je kao kombinacija novihi starih grafi~kih elemenata. Kako bi re{enje bilo u skladu sa amble-mom Me|uop{tinskih omladinskih sportskih igara, pet krugova saamblema su preuzeti i transformisani tako da se od krugova dobilo„OSI“ i „55“, obja{njava Dizdarevi}. S. B.

U Pazaru je malo onih koji imaju vi{ak para,a da poznaju fudbal: Tarik Imamovi}

VEST

I IZ S

PORT

A

petak, 9. mart 2018.VIII

MEDIJI

RADNIM DANIMA07:00-07:10 Jutarnji dnevnik07:10-11:00 Novi Dan11:00-15:00 Plusiranje16:00-16:10 Dnevnik16:10-19:00 Muzi~ki

vremeplov19:00-07:00 Music mix

VESTI SVAKOG PUNOG SATA

SUBOTA10:00-14:00 ^avrljanje14:00-18:00 Eurotop

44-repriza18:00-10:00 Music mix

NEDELJA10:00-14:00 Uvek nedeljom14:00-18:00 Eurotop 4418:00-10:00 Music mix

VA@NI TELEFONIOp{tina Novi Pazar 020- 313-644/318215 Op{tina Tutin 020 - 811 133 Op{tina Sjenica 020 - 741 279 Op{tina Ra{ka 036 - 736 281Autobuska stanica Novi Pazar 020 - 318 354 Autobuska stanica Ra{ka 036 - 738 383 Meteorolo{ka stanica Meteor Sjenica 020 - 741 008 Policijska uprava Novi Pazar 020 - 314 744 Op{tinski i Okru`ni sud - Novi Pazar 020 - 314 391 Zdravstveni centar Novi Pazar 020 - 314 722Apotekarska ustanova Novi Pazar 020 - 318 375 Elektrodistribucija Novi Pazar 020 - 315 117

330 116 Preduze}e za puteve „Novi Pazar put“ 020 - 314 911Univerzitet Novi Pazar 020 - 317 754 Internacionalni univerzitet 020 - 316 634 Dom kulture Novi Pazar 020 - 313 069 Regionalno pozori{te Novi Pazar 020 - 322 891 SOS telefon (KC Damad) 020 - 332 755Sportski centar Novi Pazar 020 - 312 420Turisti~ka organizacija Novog Pazara 020 - 338 030@elezni~ka stanica Ra{ka 036 - 736 008Dom zdravlja 036 - 736 127Komunalno preduze}e Ra{ka 036 - 736 622Centar za kulturu 036 - 736 273Biblioteka 036 - 736 092Gradski stadion 036 - 736 650Sportska hala 036 - 736 794De~iji vrti} „Veselo detinjstvo“ 036 - 736 120Apoteka 036 - 738 080Turisti~ka organizacija 036 - 738 670Crveni krst 036 - 736 648Vatrogasna slu`ba 036 - 736 002Veterinarska stanica 036 - 736 877Taksi stanice 036 - 740 040 i 036 - 733 222

PRETPLATAPeriod:

3 meseca - popust 10% = 546,00 din6 meseci - popust 15%=1.053,00 din12 meseci - popust 20%=2.028,00 din

s tro{kovima dostave na adresuKontakt telefon: 011 / 344 - 11 - 86

lok. 124, 107 /Prodaja/

Sand`ak Danas - Posebno izdanje lista Danas za oblast Sand`aka. Ure|uju: Safeta Bi{evac (Beograd), Sla|ana Novosel (Novi Pazar). Adresa: Novi Pazar, TC Vakuf, 1. maja BB Telefon i fax: 020 331 570 e-mail: sandzakŸdanas.rs

Projekat je sufinansiran iz bud`eta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podr`anom medijskom projektu nu`no ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Udru`enje „Reper“ poma`e razvoj `enskog preduzetni{tva

Preuzmi inicijativu

Foto

: Rep

erSte~ena znanja pokre}usamozapo{ljavanje

Aktivnosti Crvenog krsta Nove Varo{i tokom pro{le godine

Od 457 davalaca - 220 litara krviNova Varo{ - Op{tinska organizacija Crvenog kr-

sta je tokom protekle godine imala zapa`en u~inakna mnogim poljima humanitarnog i edukativnogkaraktera, a aktivnosti je posebno usmerila na moti-visanje, okupljanje i realizovanje akcija dobrovoljnogdavala{tva krvi, koje u gradu na padinama Zlatarave} gotovo dve decenije karakteri{e odli~an odziv ispremnost da se humanost poka`e na delu. Tako je

lane OO Crvenog krsta, u saradnji za u`i~kim Zavo-dom za transfuziju, sproveo ukupno {est akcija to-kom kojih je dragocenu te~nost dalo 457 davalaca.Zahvaljuju}i njihovoj plemenitosti sakupljeno skoro220 litara krvi.

- Sa ovakvim u~inkom, dobrovoljni davaoci krvisa podru~ja op{tine Nova Varo{ visoko su pozicioni-rani u Okrugu i {ire, a njihova spremnost da u sva-

koj prilici pomognu sugra|anima u nevolji vredna jepo{tovanja i zaslu`uje priznanje ~itave zajednice, is-ti~e Milena Jojevi}, sekretarka OO CK. Ona podse}ada su u ovoj organizaciji obele`ili i Svetski dan do-brovoljnih davalaca krvi - 14. juna i da su na sve~a-nosti podeljena priznanja i zahvalnice ovim pleme-nitim ljudima koji su dragocenu te~nost dali i preko50 puta. R. P.

Novi Pazar - Udru`enje „Nada“ zapomo} `enama obolelim od raka doj-ke, danas, zvani~no po~inje da radi,predavanjima o dve teme: o u~estalo-sti ove bolesti i samopregledu kao ne-dovoljno iskori{}enoj metodi.

Udru`enje je osnovano krajem ja-nuara na inicijativu lekarki Sajme Bo-{njovi} i Elvire Kadri}, koje su i prvipredava~i. Ove dve lekarke su svoju

inicijativu objasnile ~injenicom da„ima sve vi{e ena sa rakom dojke, ko-jima je neophodna pomo} u edukativ-nom smislu, ali i u shvatanju i prihva-tanju svoje bolesti“. Prema poslednjimpodacima Filijale Zavoda za zdravstve-no osiguranje u ovom gradu je pro{legodine od raka dojke le~eno 168 ena,a ove godine je registrovano 35 novoo-bolelih. S. N.

Bijelo Polje - Predsjednik op{tineBijelo Polje Petar Smolovi} razgovaraoje nedavno sa ministrom sporta Niko-lom Janovi}em o unaprje|enju posto-je}e i izgradnji nove sportske infra-strukture u ovoj op{tini. Njih dvojicasu obi{la i O[ „Marko Miljanov“. Mi-nistarstvo sporta bi u rekonstrukcijusportske sale ove {kole trebalo da ulo-

`i 100 hiljada evra. „Osim o unaprje|e-nju sportske infrastrukture razgovara-li smo i o razvoju omladinskih aktiv-nosti i sporta u Bijelom Polju“, rekao jeSmolivi}, a bilje`i informativna slu`baop{tine. Ministar Janovi} je kazao dasu razgovarali i o mogu}em otvaranjuomladinskog centra za sjeverni regionu Bijelom Polju. C. D.

Ministar sporta u Bijelom Polju

„Nada“ po~inje prva predavanja

Novi Pazar - NovopazarskoUdru`enje gra|ana „Reper“realizuje projekat pod nazivom„Preuzmi inicijativu - promocija irazvoj `enskog preduzetni{tva“. Doprve polovine aprila bi}e odr`anopet radionica, na kojima }epolaznice nau~iti tehniku zlatovezakao starog zanata, pravljenjeprirodne kozmetike i nakita.Radionicama }e biti obuhva}eno 30`ena iz ovog grada.

- Zavr{ene su dve radionice,osnove veza i zlatoveza i izradanakita, koje su imale 20 polaznica.Ostalo je da krajem ovog meseca daodr`imo radionicu za pravljenjeprirodne kozmetike, ka`epredstavnica Udru`enja „Reper“Katarina Radovi} Jovanovi} i dodajeda }e nakon te radionice svih 30u~esnica pro}i „jo{ dve radionice,pisanje biznis plana i osnovepreduzetni{tva i promocija nainternetu“. Do sada su ~etiriu~esnice ovog projekta izrazile `eljuda samostalno pokrenu biznis, a izFilijale Nacionalne slu`bezapo{ljavanja stiglo je obe}anje da}e im pomo}i da konkuri{u zasredstva namenjenasamozapo{ljavanju. Za ste~enaznanja dobi}e sertifikate, a svojeproizvode prezentova}e na Dangrada - 20. aprila. Finansijskasredstva za realizaciju projektaobezbedila je Ambasada Australije uBeogradu. S. N.