1. SKRIVENOSEMENICE MAGNOLIOPYTA

2. Skrivene su tajne,skrivene su ljubavi, skrivene su i biljke! Mnogi ce se pitatizasto se biljke kriju, pa cu ja kroz sliku i pricu objasniti zasto su one bas to imedobile SKRIVENOSEMENICE!Zavirimo u skriveni svet ovih biljaka... 3. Ove biljke su vrlo stare i tako dragoceneza coveka! Zamislite period od pre okostotinu dvadeset miliona godina, kada suse pojavile u kredi! A danas zivi oko250000 vrsta skrivenosemenica.Pogledajmo oko nas, dok setamosumom, livadom, planinskim pasnjakomili kroz strasnu dzunglu-svuda ih ima! Svivolimo jagode, sok od kupina jenajsladji, orah nam treba za kolace a zitoza hleb! Slatko od sljiva svima prija, a danije hrasta veverice ne bi imale svoj dom!A sve ove biljke spadaju u grupuskrivenosemenica, i vrlo su korisne zacoveka. Naucnici im dadose ovo ime jersu njihovi semeni zamecizatvoreni, skriveni u plodu tucka-strukture koja postoji samo kod njih i deoje cveta. Naucnici su im dali ime ali su ih ipodelili u dve grupe,vezano za njihoveosobine, i te grupe su: DIKOTILE IMONOKOTILE. 4. RAZLIKA IZMEDJU KLASA:Magnoliopsida/Dicotyledones Liliopsida/Monocotyledones,dikotilemonokotileEmbrion sa dva kotiledona, a ovi sa poEmbrion sa jednim kotiledonom, a ovaj3 provodna snopica. sa 2 provodna snopicaKlijanje uglavnom epigeicno Klijanje uglavnom hipogeicnoPrimarni klicin korenak razvija se uPrimarni klicin korenak izumire vrlo rano, aglavni koren, a na njemu bocni korenaknjega zamenjuje adventivni korenakProvodni snopici izdanka rasporeeni uProvodni snopici uglavnom razbacaniprsten (eustela), otvorenog tipa (sa(ataktostela), zatvorenog tipa (bezkambijumom) kambijuma)Izdanak diferenciran na koru iIzdanak nije diferenciran na koru icentralni cilindarcentralni cilindarBoni pupoljci serijalniBoni pupoljci kolateralniListovi uglavnom sa drskom, saListovi uglavnom sedeci, saperastom, redje prstastom nervaturom, paralelnom nervaturom, nervaturanervatura otvorena, lisni oiljci sa 1-3 nervna otvorena, veliki broj nervnih tragovatragaCvetovi petolani, redje cetvoroclani, kodCvetovi trolani, retko dvoclani ilinekih primitivnih grupa trolanicetvoroclani (nikad petoclani) 5. Svi poklanjamo cvece, raznih boja, prelepog mirisa. Ti cvetovi nastaju iz cvetnihpupoljaka, u pazuhu listova (brakteja). Cvet predstavlja kratak izdanak saogranicenim rastom i u njegovim delovima se odvijaju procesi koji su bitni zarazvijanje cveta. Treba znati da razvicem cveta pocinje polna faza u zivotu biljakacvetnica. Cvet se sastoji od : 1. casicnih listica (calyx) 2. krunicnih listica (corolla) 3. prasnika (androeceum) 4. tucak (gynoeceum) 6. CASICNI LISTICI (calyx) Oni se razlikuju od krunicnihlistica po tome sto su manji iuglavnom zelene boje i imajusiroku osnovu. Nalaze se naobodu cvetne loze I mogu I davrse fotosintezu zato sto se utim listovima nalazi hlorofil.Imaju ulogu da stite ostaledelove cveta dok sunerazvijeni, ili u razvoju. Casicanajcesce opada posle cvetanja,medjutim kod nekih biljaka,listici casice opadaju ubrzo pootvaranju cveta, dok se kodnekih zadrzavaju I poslecvetanja. Casicni listici sudosta prosti. Na poprecnompreseku kroz casicni listic seprimecuju epidermis lica,epidermis nalicjai mezofil lista. 7. KRUNICNI LISTICI(corolla) Oni su uglavnom dosta krupnijiod casicnih listica i jarko su obojeni.Boja krunice moze veoma biti razlicita.Ona zavisi od vrste i kolicine pigmenta kojise nalaze rastvoreni u celijskom soku.Crveni, plavi, ljubicasti zuti, a I beli kojinastaju usled nedostatka pigmenta. Ulogakrunice je da privuce paznjuzivotinjama (najcesce pticama I insektima)koje imaju ulogu u razmnozavanju.Postoje biljke kod kojih su listici krunicesrasli i one kod kojih su listici razdvojeni.Mogu biti cevastog, klinastog, zvonastog,leptirastog, levkastog, tockastog oblika Ioni daju veoma lep izgled cvetu. Krunicnilistici svojim oblikom, obojenoscu ietarskim uljima koja ispustaju primamljujuzivotinje koje oprasuju cvet. Mnogicvetovi iz krunicnih listica luce nektarkojim primamljuju insekte i drugezivotinje. 8. PRASNICI (androeceum) Prasnik je biljni organ koji stvara polen. Nastao je iz listolikimikrosporofila primitivnih golosemenica - predaka sikrivenosemenica. Listoliki izgled prasnikase srece kod primitivnih skrivenosemenica, kao sto su lokvanji. Skup svih prasnika u cvetu senaziva andreceum (Androeceum). Njihov broj je veoma razliit kod razliitih biljnih vrsta; odjedan pa do vise stotina. Cvetovi koji nemaju prasnike su jednopolni zenski cvetovi, a onikoji imaju samo prasnike su jednopolni muski cvetovi. Sastoji se od prasnickogkonca (filamentum) na cijem vrhu se nalazi prasnica (anthera). Prasnicu dalje cine dvepoluantene (thecae) koje povezuje nastavak prasnickog konca (conectiv). One su podeljenena dve polenove kese (loculi) uzduznom pregradom. Prasnik je homolog mikrosporofilu, aprasnicke kese mikrosporangijama. Glavna funkcija ovih organa je da prizvode polen, alimogu imati i druge uloge. U slucaju redukcije krunice, mogu preuzeti ulogu ovih listica,odnosno privlaciti oprasivace svojim zivim bojama. Takodje, pripisuje im se i zlezdana uloga,odnosno uloga nektarija. U ovom slucaju, prasnici koji zamenjuju nektarije nemajusposobnost stvaranja polenovih zrna i nazivaju se staminodije. 1. Prasnicki konac 2. Antera 3. Konektiv 4. Polenova kesa 9. TUCAK (gynoeceum) Tucak je deo cveta skrivenosemenica, izgradjenod jednog ili vise sraslih oplodnihlistica (karpela), u cijoj unutrasnjosti se nalazisupljina sa semenim zametkom. Funkcija tucka jeda zastiti semene zametke od raznih spoljasnjihuticaja, u prvom redu isusivanja. U cvetu, tucak ilituckovi (svi oplodni listici) su organizovaniu zenski deo cveta gineceum (gynoeceum). Natucku se mogu razlikovati tri dela : zig(stigma), stubic (stylus), plodnik(ovarium, germen). Zig se nalazi na vrhu tucka icesto je hrapav ili lepljiv, da bi se za njega lakozalepila polenova zrna. Na zigu se nalazi tecnostsa biljnim hormonima I on je narocito razvijenkod cvetova biljaka koje se oprauju vetrom. zigse nanize suzava u stubic kroz koji prolazipolenova cev na putu do plodnika. Tkivo stubicanajcesce je omeksalo i osluzavelo, a sluzi zaishranu polenovih cevi za vreme njihovog rastaka semenim zamecima. Pojedini cvetovi neposeduju stubic, pa se zig u vidu trake ili savanalazi direktno na plodniku koji je donji, prosirenideo tucka gde su smesteni semeni zameci ukome se odvija oplodjenje. 10. Ali,da nastane nova biljka,mora doci do oprasivanja, tacnije prenosenjapolenovog praha,i oplodnje.Oprasivanje je proces prenosenja polenovogpraha.Tada se pridruzuju zivotinje,ptice,vetar i voda,svi oni pomazu da nastanenovi plod. Postoje:1. samooprasivanje (autogamija)-(na jednom cvetu su oba polna organa)2. Unakrsno oprasivanje (omogamija)-(izmedju dva cveta)3. Pomocu vetra (anemorfolija)4. Pomocu insekata (entemofolija)5. Pomocu mrava (mirmekofolija)6. Vodom (hidrofolija)7. Pticama (ortofolija) Leteci sa cveta na cvet, ptica polenova zrnaodnese na zig tucka, gde oni prvo upijaju vodu azatim luce proteine. Medjutim, ako se polennadje na cvetu druge vrste tada ne klija, aliizaziva polensku kijavicu kod ljudi,sto je vrloneprijatna pojava pa se i lekovi koriste usuzbijanju tih alergijskih manifestacija! Zatoupucujemo molbu pticama i vetru da ne grese uprenosu polenovih zrna! 11. Naravno, kod cveta, na kraju dolazi jos jedan bitan proces - oplodjenje ! To jeproces spajanja jedara jajne celije sa jedarom spermatozoida. Kadapolenovo zrno padne na zig tucka, nastaje polenova cev koja ide dosemenog zametka. Stvaraju se dva spermatozoida, gde se jedanspermatozoid spaja sa jajnom celijom I gradi klicu (embrion), a drugi sespaja sa sekundarnim jedrom I daje triploidni endosperm, tj.hranljivo tkivo. 12. -Kroz sliku i pricu,dodjosmo dokraja,ali kraja ove prezentacije,jersvakoga dana,u svim delovimasveta,nastaju nove,lepsei cvetnije skrivenosemenice! Covekih neguje,jer imaju veliki znacaj zanjega, a u prirodi ih sunce miluje ikisa umivai zato one traju! 13. *ANA TURK I4**KSENIJA SOLUNOVIC I4**KATARINA STOJKOVIC I4* Aleksinacka gimazija Prof. Radica Dimitrijevic 14. LITERATURA:-Udzbenik Biologija za 1.razredgimnazije-Internet SLIKE:-Svet Sare Kej-Bionet skola-Google slike MUZIKA:-Beethoven