skladistenje sirovina za obezbedjenje proizvodnog procesa

***********************************************************Visa tehnicka Skola za industrijski menadzment

Krusevac

Predmet: Industrijska logistika

- Seminarski rad -

Tema: Skladistenje sirovina za obezbedjenje proizodnog procesa

Studenti: Pr. Nastavnik Petar Djokic 02/06 Todosijevic Miodrag Milos Peric 30/06 Ivan Milicevic 32/06

Krusevac, april, 2007.

***********************************************************

Seminarski rad iz Industrijske logistike

Sadrzaj

1. Uvod…………………………………………………………….....32. Prostor za uskladistenje materijala………………………………...4

Namena I funkcionisanje skladista materijala……...……...4Lokacija skladista materijala………………………………4Lokacija skladista malih preduzeca………………..…..4Lokacija skladista velikih preduzeca…………………..5Razmestaj materijala u skladistu………………………..…5Velicina prostora za skladistenje…………………………..6Iskoriscenje skladisnog prostora…………………………...6Distributivna skladista I skladista na otvorenom prostoru…6Manipulkacija sa materijalom……………………………...7

3. Snimak postojeceg stanja u D.O.O. Panikop……………………...7Namena i funkcionisanje skladista materijala.......................7Lokacija skladista materijala.................................................7Razmestaj materijala u skladistu...........................................8Velicina prostora za skladistenje...........................................8Iskoriscenje skladistnog prostora..........................................8Distributivna skladista i skladista na otvorenom prostoru....8Manipulacija sa materijalom.................................................8

4. Problemi koji se javljaju kod skladistenja sirovina………………...85. Zakljucak…………………………………………………………...96. Literatura.........................................................................................10

2


1. Uvod

Termin “logistika” se u literaturi upotrebljava u razlicitim znacenjima, cesto nejasno, a ponekad i netacno. LOGISTIKA je veoma korisna pri donosenju odluka baziranih na naucnim saznanjima. Medjutim INDUSTRIJSKA LOGISTIKA u savremenim uslovima predstavlja “funkcionalni most preko kojeg se ostvaruje fizicko kretanje (i koordinacija) roba...”

Industrijska logistika je veoma potrebna inzenjeru za industrijski menadzment, jer stecena znanja iz ovog domena mogu da mu posluze za kvalitetnu pripremu odluka pri:

- organizaciji snabdevanja materijalom,- distribuciji materijala u okviru proizvodnih pogona,- automatizaciji rada u skladistu i- distribuciji proizvoda do korisnika.Kako industrijski menadzment posebno istice naucne metode,

sistem, analizu i poznavanje internih operacija, on igra znacajnu ulogu u funkcionisanju logistickog sistema.

Cilj ovog seminarskog rada jeste predstavljanje “Skladistenja sirovina za obezbedjenje proivodnog procesa”, u firmi D.O.O Panikop – Brus. Ova firma se bavi proizvodnjom alkoholnih, bezalkoholnih pica, kao i raznih vrsta prirodnih sirca.

3


2. PROSTOR ZA USKLADISTENJE MATERIJALA

NAMENA I FUNKCIONISANJE SKLADISTA MATERIJALA

Posmatrano na nivou privrese u celini gotovi proizvodi jednih preduzecapotrebni su drugim preduzecima i potrosacima u razlicitim vremenskim intervalima. Da bi se savladala prostorna i vremenska neuskladjenost proizvodnje , razmene i potrosnje, formiraju se zalihe. Zalihe se moraju zastiti, cuvati i kad je potrebno dopremiti i otpremiti, pa je neophodno da za to bude obezbedjen odgovarajuci prostor. Taj prostor predstavlja skladiste.

Nemogucnost odrzavanja ustanovljenih rokova proizvodnje, udovoljavanje kratkorocnih zahtevima potrosaca potrosaca, teskoce pri uvozu materijala itd, neminovno namecu potrebu za postojanjem skladisnog prostora.

Funkcionisanjem skladista materijala resavaju se brojni problemi, a posebno valja istaci resavanje:

Prihvatanja materijala, Uskladisatenja materijala, Evidentiranja uskladistenog materijala, Cuvanje i zastita materijala od ostecenja i gubitaka, Izdavanja materijala, Poboljsanje kvaliteta materijala ( npr, dozrevanje alkoholnih pica...)1

Dakle svrha postojanja skladista je da obezbedi dopremanje materijala proizvodnom procesu uz minimalne troskove (usled nedovoljnih ili prekomernih zaliha, troskovi skladistenja, za zastitu materijala, rukovanje, administraciju, prostor, oprema, grejanje, ostecenje...).

LOKACIJA SKLADISTA MATERIJALA

Polazeci od toga da je problem neophodnosti postojanja skladista vec rese, najpre treba odreti njegovu lokaciju. Od odabrane lokacije direktno zavise troskovi transporta na relaciji: skladiste sirovina – proizvodni pogon – skladiste gotovih proizvoda.

Lokacija skladista malih preduzeca

1 Prof. Dr Tihomir Pantelic, Industrijska Logistika ,ICIM, Krusevac, 2001

4


U slucaju malih preduzeca, skladista se uglavnom lociraju pod istim krovom sa proizvodnim pogonima i imaju smer tehnoloskog procesa, tako sto se skladista sirovina lociraju na pocetku proizvodnog procesa, a skladista gotovih proizvoda na kraju procesa gde je montaza gotovih proizvoda.

Lokacija skladista velikih preduzeca

Kada je u pitanju smestaj skladista velikih preduzeca, onda najpre treba doneti odluku o tome da li ce ono biti centralizovano ili decentralizovano. Kolicina materijala koju treba uskladistiti, ucestanost potrzivanja, tip i organizacija proizvodnje , jesu faktori od kojih zavisi.

Prednost centralizovanih skladista se nalazi u tome sto je bolji nadzor, povoljniji uslovi za mehanizaciju i automatizaciju transporta, racionalnije koriscenje osoblja, manje rezervne zalihe istovrsnog materijala, veci stepen iskoriscenja raspolozivog prostora itd.

Kada je u pitanju lokacija skladista velikih preduzeca, onda pored istaknutog vazi i sledece:

- udaljenost skladista sirovina od proizvodnih pogona treba da bude sto manja,- udaljenost skladista gotovih proizvoda od montaznih pogona kao i skladista

trgovacke robe od potrosaca treba da bude sto manja. Za odredjivanje optimalne lokacije treba koristiti adekvatne metode zasnovane

na operacionim istrazivanjima i simulacione metode.

RAZMESTAJ MATERIJALA U SKLADISTU

Najpre treba istaci da razmestaj matrijala u skladistu uglavnom zavisi od sistema skladistenja za koji se odlucila uprava preduzeca. Faktori koli opredeljuju donosioca odluke, odnose se na velicinu proizvodnih pogona, oblik dominirajuceg materijala koji treba razmestiti, nacin opsluzivanja i sl.

Pre nego sto se izvrsi konacan razmestaj materijala on se mora privremeno smestiti da bi se izvrsio kvantitativni i kvalitativni prijem. Za ovaj smestaj treba predvideti poseban prostor cija velicina zavisi od prirode robe, gabaritnih dimenzija, ucestalosti pristizanja novih kolicina materijala i ljudstva koje je na raspolaganju.

Opste preporuke za razmestaj materijala unutar skladisnog prostora su sledece: Obaviti grupisanje materijala s obzirom na nacin rukovanja i na

potrebnu sigurnost. U vezi s tim u globalu bi se materijal za skladistenje mogao podeliti u tri grupe:

- sirovi materijal, poluproizvodi i gotova roba koji se dobavljaju od drugih proizvodjaca i sluze za dalju preradu i ugradnju (materijal za ambalazu)

- pogonski materijal koji se ne ugradjuje direktno u proizvod, ali bez njega nije moguca proizvodnja (brusne ploce, ulje, burgije...),

- delovi opreme (rezervni delovi, rucni alat, ,erni instrumenti i sl.).

5


Materijal sa velikom frekfencijom izuzimanja treba skladistiti u blizini glavnog saobracajnog prolaza. Takav materijal se smesta na onom delu polica koji je izvucen punom linijom.

Tezak materijal i materijal velike zapemine smestiti na kraju sabirne linije.

Lake materijale koji se uzimaju rucno, a mnogo se trose treba smestiti u najpovoljnije radno podrucje – oko 1 m visine,

Zapaljivi materijali ( lakovi, zapaljivi gas, benzin i sl.) se skladiste na posebnim mestima koj moraju zadovoljiti propise o protivpozaru.

Postoje proizvodi koji treba da dozive “starenje” pre otpreme na liniju proizvodnih operacija (npr. Otkivci i odlivci od odredjenih vrsta celika, sirova gradja drveta, neka alkoholna pica i sl.)

Predvidjanje prostora za unapred pripremljenu robu pre izdavanja, ako ovaj prostornije predvidjen pri uzimanju robe iz skladista dolazi do vremenskog gubitka i prekida proizvodnog procesa.

Identifikacija vec rasporedjene robe u skladistu u velikoj meri doprinosi njenom efikasnom izdvajanju prema zahtevu proizvodne.

VELICINA PROSTORA ZA SKLADISTENJE

Kada je resenproblem optimalne lokacije prostora za skladistenje, prelazi se na resavanje neophodnog kapaciteta objekta koji treba izgraditi.

Pri resavanju unutrasnjeg rasporeda u skladistu, obavezno treba predvideti uslove za:

- knjigovodstvo,- prijem robe,- prolaze,- cuvanje robe (rafovi, police, stalaze i sl.), - izdavanje robe.Najpre treba izvrsiti proracun zapremine materijala koji ce se skladistiti,

potom da se utvrde specijalni uskovi za zastitu materijala I odredi tehnika rukovanja. Zatim se pravi model osnove skladista I raspordjuju stubovi, proctor za stepeniste i liftove, pregradni zidovi i dr.

Skladista se najcesce projektuju tako da glavni prolaz bude paralelan sa glavnom saobracajnom trakom fabrike. Ostali prolazi su kraci I postavljeni pod pravim uglom u odnosu na glavni. Velicina prolaza zavisi od opreme i tehnike rukovanja materijalom.2

ISKORISCENJE SKLADISNOG PROSTORA

Dok se zapremina skladista moze odrediti vrlo jednostavno jer predstavlja proizvod povrsine poda skladista i njegove visine, utvrdjivanje zapremine uskladistenog materijala zahteva nesto slozeniji proracun jer zavisi od vise faktora vezanih za tip i opreme materijala.

2 Prof. Dr Tihomir Pantelic, Industrijska Logistika ,ICIM, Krusevac, 2001

6


DISTRIBUTIVNA SKLADISTA I SKLADISTA NA OTVORENOM PROSTORU

Za skladistenje velikih kolicina materijala sa brzim prometom koriste se distributivna skladista. Ova skladista su vlasnistvo glavnog proizvodjaca materijala ali su prostorno sasvim odvojena i samostalna. Posto je materijal u takvim skladistima gotovo iskljucivo namenjen snabdevanju trgovacke mreze, ona se lociraju u krajevima koji su za tu svrhu najpovoljniji.

Skladista na otvorenom prostoru koriste se za komadni i sitni materijal ciji kvalitet ne zavisi, u vecoj meri, od atmosferskih uticaja. Teren za ovakva skladista mora da bude posebno odabran i pripremljen.

MANIPULACIJA SA MATERIJALOM

Prva aktivnost u vezi sa manipulisanjem materijala jeste njegov prijem. Ako se radi o velikim industrijskim preduzecima preporucljivo je da se primenjuje koncepcija rukovanja materijalom. U tom slucaju organizovano se postupa tako sto se postavlja odeljenje za materijale sa rukovodiocem odeljenja. Kod manjih preduzeca to nije potrebno.

Prispeo materijal najpre treba da bude istovaren i raspakovan. Zatim sledi njegovo kontrolisanje, sa ciljem da se ustanovi da li odgovara po kvantitetu i kvalitetu.

Prostor gde se vrsi prijem materijala mora biti posebno uredjen i treba da ima samo jedan ulaz i jeda izlaz. Pri projektovanju ovog prostora potrebno je da se uzmu u obzir sledeci proracuni:

- kolika je kolicinamaterijala koji postize i koja je frekfencija pristizanja ,- koji broj i vrsta teretnih vozila je dnevno potreban za prebacivanje materijala,- koliko vremena je potrebno za istovar,- koji pomocni uredjaji su potrebni pri radu,- koji materijal i u kojoj kolicini moze biti smesten na otvorenom prostoru, - koi broj radnika je potreban i koja oprema za njihov rad ,- koliki je privremeni skladisni prostor potreban.Rukovanje materijalom zavisno je od opreme i uredjaja koji se pri tome

koriste.

3. SNIMAK POSTOJECEG STANJA U FIRMI D.O.O. PANIKOP – BRUS

Namena i funkcionisanje skladista materijala

Osnovna delatnost preduzeca „Panikop“ DOO je proizvodnja prirodnih alkoholnih pica, negaziranih bezalkoholnih pica i svih vrsta sirca. S’obzirom na proizvodnu delatnost preduzeca postoji potreba za skladistenje repromaterijala i sirovina za proizvodnju.

7


Lokacija skladista materijala

Skladistenje sirovina i repromaterijala vrsi se u magacinu sirovina, koji je lociran neposredno uz proizvodni pogon. Takodje postoji i prostor za skladistenje sirovina i repromaterijala koji se nalazi ispred magacina.

Razmestaj materijala u skladistu

Posto su proizvodi u firmi “Panikop” DOO, uglavnom tecne koezistencije u magacinu u magacinu sirovinalocirani su sudovi za prihvat sirovina. Zbog proizvodnje uglavnom alkoholnih i bezalkoholnih pica (znaci tecnosti), postoje odgovarajuci sudovi za prihvat te vrste tecnosti. Sto se tice skladistenja ambalaze i repromaterijala ona su uglavnom smesteni na otvorenom prostoru ispred magacina sirovina.

Veli~ina prostora za skladi{tenje

Sto se tice magacina za skladistenje sirovina u firmi Panikop, njegova velicina je oko 150m2.a skladiste na otvorenom je vecih dimenzija i njegova velicina je oko 300m2.

Iskoriscenje skladisnog prostora

Moze se reci da je skladisni prostor u firmi Panikop dovoljno iskoriscen, skladiste je uglavnom popunjeno sa materijalima. Uskladisteni materijal se nalazi na paletama, i oni su poredjani uz zidove skladista.

Distributivna skladista i skladista na otvorenom prostoru

Kada su u pitanju komadni i sitni materijali, ciji kvalitet ne zavisi , u vecoj meri, onda se skladisti na otvorenom prostoru. Skladiste na otvorenom prostoru u firmi Panikop DOO, je povrsine oko 300m2, i ono se nalazi ispred magacina.

Manipulacija sa materijalom

Materijal koji stigne najpre treba da bude istovaren, i raspakovan. Zatim sledi njegovo kontrolisanje, sa ciljem da se ustanovi da li odgovara kvalitetu i kvantitetu. Manipulacija repromaterijal vrsi se viljuskarom.

4. PROBLEMI KOJI SE JAVLJAJU KOD SKLADISTENJA SIROVINA

Kao u svakom poslu, tako i u poslu skladistenja sirovina javljaju se odredjeni problemi. Problemi na koje se moze naici u ovom poslu mogu biti oko lokacije skladista u odnosu na proizvodni pogon, velicina prostora za skladistenje- npr. da

8


skladiste bude malo ili obratno, kao i iskoriscenje skladisnog prostora, ili razmestaj materijala u skladistu sto je slucaj u firmi Panikop. Sirovine u firmi Panikop nisu razmestene u skladistu kako se javlja u teoriji, tako da je to problem u ovoj firmi. Trebalo bi da se vise paznje posveti razmestanju sirovina u skladistu, kako bi se omogucio laksi pristup, i kako bi sve bilo dobro organizovano.

5. ZAKLJUCAK

Da bi u nekoj organizaciji tj. firmi sve funkcionisalo kako treba moraju biti ispunjeni odredjeni uslovi. U ovom seminarskom radu govorilo se o skladistenju sirovina za obezbedjenje proizvodnog procesa, sto znaci da bi u ovom procesu sve dobro funkcionisalo, mora se svaka operacija obaviti kako treba. Znaci lokacija skladista materijala treba biti blizu proizvodnog sistema, kako bi se omogucila laksa manipulacija materijalima. Takodje I razmestaj materijala u skladistu treba biti optimalan. Jedno vrlo bitno pitanje je iskoriscenje skladisnog prostora, skladiste treba biti u skladu sa materijalima koji se tu nalaze, da ne bude preveliko ili suvise malo. Takodje je potrebna dobra manipulacija proizvodima.

Ako su sve karakteristike ispunjene, preduzece moze poslovati bez vecih problema.

9


6. LITERATURA

1. Interni podaci firme D.O.O. Panikop Brus

2. Prof. Dr Tihomir Pantelic, Industrijska Logistika ,ICIM, Krusevac, 2001

10

skladistenje sirovina za obezbedjenje proizvodnog procesa

Documents