SKAKAVAC 1

SSKKAAKKAAVVAACC 11 -- MMAALLKKUUTT

SSAADDRRAAJJ::

BB SSKKAAKKAAVVCCII RREEDDAA TTEELLEEMMIITTAA BB MMAANNIIFFEESSTTAACCIIJJAA RREEDDAA TTEELLEEMMIITTAA BB SSIIMMBBOOLLIIKKAA ZZAAPPAADDNNOOGG HHEERRMMEETTIIZZMMAA BB DDOO TTAAMMOO II NNAAZZAADD BB UUSSPPOONN II PPAADD HHRRIIAANNSSTTVVAA BB AALLIISSTTEERR KKRROOUULLII 11887755 EE..VV.. -- 11994477 EE..VV.. BB SSIINNTTEEZZAA HHOORROOSSKKOOPPAA BB OO PPEENNTTAAKKLLUU BB VVRREEMMEE -- UU NNAAMMAA II OOKKOO NNAASS BB PPAANNTTAAKKLL II MMAAGGIIKKII DDNNEEVVNNIIKK BB LLIIBBEERR PPIIRRAAMMIIDDOOSS SSAA KKOOMMEENNTTAARROOMM BB CCEERREEMMOONNIIJJAA SSEEDDAAMM SSVVEETTIIHH KKRRAALLJJEEVVAA BB LLEEPPTTIIRROOVV NNAAUUKK BB TTRRII SSTTAAZZEE KKOOJJEE VVOODDEE DDAALLJJEE OODD MMAALLKKUUTTAA

PPrrvvii bbrroojj.. PPrriivvaattnnoo eelleekkttrroonnsskkoo iizzddaannjjee.. SSvvii tteekkssttoovvii ssuu vvllaassnniittvvoo aauuttoorraa..

JJeesseennjjii EEkkvviinnoocciijj 22000033..ee..vv..

1

SKAKAVAC 1

OORRDDOO TTHHEELLEEMMAA SSKKAAKKAAVVCCII RREEDDAA

TTEELLEEMMIITTAA frater ALION

Red Telemita nije klasian Magiki, Religiozni, niti Mistiki Red. OT prouava uenja i znanja svih duhovnih orijentacija i grupacija, a sve u jednom cilju, ispunjenju svrhe Reda. Konstitucijom OT je to jasno definisano: spoznaja i vrenje Istinske Volje oveka. Stoga OT i ima samo tri ranga, jer oni se razlikuju u sutinskim odnosima, traenja i pronalaenja Istinske Volje, njenog izvrenja i duhovne transcedencije u odnosu na tu Istinsku Prirodu.

Sistem OT je uporediv sa mnogim drugim sistemima, bilo da su oni zasnovani na kabalistikom Drvetu ivota, ili na nekom drugom konceptu duhovnog rada - prepoznatljivi su u svakom od tih sistema osnovni "stadijumi" postignua, koji su predstavljeni u OT sa tri ranga.

Mi izvlaimo nae znanje iz razliitih istonjakih i zapadnjakih izvora, bilo da su to misticizam Joge ili Magika Teleme. Sve ceremonije ili prakse se preporuuju samo u skladu sa osnovnim principom - u cilju pronalaenja i manifestacije Istinske Prirode svakog mukarca i ene. Iz tog razloga OT nije religiozni niti magiki red u uobiajenom smislu rei.

Ne moe se rei ni da je OT "povezan" sa nekim drugim Telemitskim Redom, ali je oito da ba zbog svoje koncepcije on sadri Sve u sebi, pa programi i sistemi tih redova praktino upotpunjavaju procese bitne za dostizanje Inicijacije ova tri ranga. lanovi OT mogu bez razlike biti lanovi drugih Redova, a njihova postignua spram OT mogu biti automatski prepoznata zbog jasnih korespodencija i definicija sistema datih Redova. Konstitucija OT daje jasnu naznaku odnosa individualnog rada spram Reda Srebrne Zvezde, ali svaki drugi Red koji postavlja svoj sistem korespodentno ovome, bilo da se radi individualno ili grupno, moe se potvrditi kao deo opteg Toka Teleme, koji je formulisan kao Ordo Thelema.

Normalno, OT nepromovie, nezagovara, niti sprovodi ilegalne, nasilne ili kriminalne radnje, jer se to suprotstavlja principima i smislu Teleme. tavie, iako mnogi koji su pogreno obaveteni i sa izmanipulisanim ispranim mozgom tvrde, Mi nismo satanistiki kult, niti praktikujemo "crnu magiju". U Konstituciji OT je jasno naznaeno da mi jesmo protiv svih oblika ograniavanja religioznih, duhovnih, intelektualnih, sociolokih, materijalnih i drugih sloboda, ali nikako ne zagovaramo sprovoenje "opameivanja" na naine koji bi bili kontradiktorni smislu sticanja slobode duha i uma na ne-telemitskim osnovama. MI ne priamo previe u tom smislu, niti elimo da preobratimo druge u "nau veru" niti vredi da se raspravljamo da li je neto bolje ili loije za nekoga. To je stvar line spoznaje Istinske Prirode, a nas ete poznati po delima naim, po naem ivotu.

Svrha naeg postojanja je ljudski progres, Sloboda u svim oblicima i domenima Istinske Volje naa elja svima ("ini to ti je volja e biti sav Zakon"), kao i garant jednakih prava u sprovoenju Istinske Volje za svakoga, za sve ljude. Na glavni cilj je stoga ispunjenje Velikog Dela Duhovne i Materijalne Evolucije kroz religiozne i naune metode.

Naa se Volja sada manifestuje. "Skakavac" jeste i asopis i zbornik radova Telemita, bez obzira kom Redu da pripadaju. Svi oni su svesni Duhovnog Puta i svog duhovnog Rada, kako na Samo-Spoznaji tako i na prenoenju svojih shvatanja svetu. lanovi vie telemitskih redova su priloili svoje tekstove i time zapoinjemo jedan ozbiljan posao. Posao promene, posao prenoenja znanja, posao kristalizacije uenja, posao sveopteg sagledavanja uenja i ispoljavanje rezultata, prikazivanje plodova Teleme. Verujemo da obim tema, kao i obim i posveenost kojim je svemu pristupljeno govori o ozbiljnosti sadraja koji pokrivaju kako tematsku oblast svakog broja, tako i pojedine specifine aspekte naeg Rada. Koliko smo svi sposobni da budemo jedno u naoj Volji u manifestaciji ovog "skakavca" toliko Telema u svakom od nas pokree procese koji individualno deluju na okolinu.

Stoga nas po plodovima naim znajte.

2

SKAKAVAC 1

Ovde sada dolazimo i do jedne od poenti imena naeg zbornika radova. Da bi mogli verodostojno da prezentujemo Neoskrvnjeno Znanje (koje imamo i koje stiemo) moramo da satremo u korenu sve one karakteristike "starog doba" koje ograniavaju ljude ove planete. To je zasnovano na uvenom "proroanstvu" iz knjige "Vizija i Glas". Sluitelji Zvezde i Zmije, po svojoj prirodi Telemiti, prvo e kao poast ogoliti ljudski um od neznanja, gluposti, predrasuda, zatucanosti i navike da slepo slede druge a ne sebe, a uz to prikazati svoju Svetlost. Ovo je nae sluenje svetu, transmisija Gnoze, Iniciranje Novog Aeona. Stoga moete sa nama stupiti u novo doba Univerzalne Religije koja je Duhovna sutina zvezdane svetlosti i materije svakog od nas, svakog dela ovog sveta, Univerzalne Religije koja ne trai od Vas da sledite lane proroke, niti "istinske" proroke, ve da sledite sebe i svoju Prirodu. U tom cilju mi smo obavezani Svetim Obavezama da svakom ko trai i pita pomognemo na duhovnoj stazi. Ne da bi bio lan naeg Reda ili na "sledbenik" ve da bi spoznao svoju Slobodu i Svoju Svetlost. Univerzalna Religija je zasnovana na naunom sticanju znanja o Univerzumu i oveku, ona je direktno iskustvo Istine, Ona je vaa iskustvena sigurnost, a ne verovanje u neto nepoznato.

Telema nije Univerzalna Religija, ona je re Zakona putem koga se Univerzalna Religija postie, stie, ostvaruje i manifestuje u svet. Univerzalna Religija je Svest Beskrajnog Prostora i Bezbroj Zvezda u Njemu. Ona je Svest, Svetlost, Energija i Materija ivota. Mi smo svesni da je pred nama Rad, mi znamo da vei deo oveanstva ne poznaje svoju Istinsku Prirodu, mi znamo obmane i obmanjivae koji to stanje odravaju, mi znamo metode i imamo Znanje i Mo da sprovedemo Promenu. Mi smo Sluitelji Zvezde i Zmije. "Mi se ne uzdamo u devicu ili goluba, na cilj je religija, na metod je nauka".

Mi Vas pozivamo da strgnete sa sebe tu lanu utvaru vekova. Prekinite da verujete. Budite Sigurni - u Sebe. Spoznajte Sami Sebe! Ne nekog drugog spasitelja, gurua, mesiju ili vou, ve sebe. Ne oekujte da e vas neko drugi u lanoprprokovanom asu spasiti i iskupiti vae grehe - jer i to je la, uz mnoge druge. Samo je u vama vae "spasenje" a to je Jedinstvo sa boanskom sutinom koja je u Vama.

Mi Vam predstavljamo naa pisana dela, upuujui vas takoe i na druge izvore sa kojih moete sticati znanje prosveenja i prosvetljenja. Kako, iz broja u broj budemo irili horizonte, tako e se i sveopti poredak manifestovati dajui uvide koji su u skladu sa Tokom 93, tokom koji emanira Red Telemita.

93!

Frater Alion'.'Aiwass'.'

3

SKAKAVAC 1

MMAANNIIFFEESSTTAACCIIJJAA RREEDDAA TTEELLEEMMIITTAA

frater ALION

ini po svojoj volji e biti sav zakon.

Mi, iz Reda Telemita, se sada manifestujemo vama, darujemo vam Znanje naeg Svetog Reda, koji je Red Posveenika i Prosvetljenih, koji je osloboen ogranienja Hrianstva i drugih starih religija i koji tei da emancipuje svo oveanstvo iz Zla Sveta, od emocionalne kuge i od velike lai Greha koji je izopaio svet ljudi i ena.

Mi, iz Reda Telemita, imamo samo jedan cilj, da dosegnemo SLOBODU. Na Rad se zasniva na tome da oslobodimo svet od uticaja Starog Doba Hrianstva i da uspostavimo Zakon Slobode. Doba Teleme je Doba Slobode, u kome e svaki mukarac i svaka ena otkriti sebe kao Zvezdu, ili Boanstvo njihovog vlastitog Univerzuma, slobodnih da putuju po vlastitoj orbiti ispunjavajui njihovu vlastitu Istinsku Volju bivajui u harmoniji sa Velikim Kretanjem Stvari.

Mi, iz Reda Telemita, prihvatamo i traimo da uspostavimo Zakon Zveri 666 kao Zakon Slobode na Zemlji koji ce osloboditi oveanstvo od otrova i koji e omoguiti Slobodnu Evoluciju Ljudske Rase. Sloboda je Duh i Sutina Teleme. Ali to nije sloboda obinog oveka, to je Sloboda Mudrih, koja je sloboda Duha ivota samoga. To je Sloboda Zvezda kojom mi moemo odrediti na vlastiti Put u ivotu.

Mi, iz Reda Telemita, smo stoga zavereni, i u spoljanjem i u unutranjem Radu, da okonamo i dovedemo kraju lanu Hriansku religiju i da uspostavimo Novi Svetski Poredak, koji je ustrojstvo Horusovog Eona, uspostavljajui tako Novo Doba Slobode. Mi traimo da oslobodimo sve mukarce i ene na zemlji, da im damo Mudrost i Mo da budu ono to istinski jesu, a to je samosvojna Boanstva beskrajnog prostora, slobodna da sijaju u Beskrajnom Kosmosu poput jasnih i velianstvenih Zvezda, jedinstvenih i velianstvenih.

Poujte, drage Sestre i Brao na zemlji, ovu Svetu Poslanicu, koja sada manifestuje na Red u spoljanjem, kao simbol Novog Svetskog Poretka koji se uzdie iz drakonskih dubina Duha Teleme, koja se iri zemljom, traei da oslobodi sve od starih Ogranienja.

Sistem Reda Telemita je trostruki. Poseduje tri ranga samo-inicijacije. Ova tri Ranga korespondiraju izvesnim mistikim i magikim principima koji definiu i konstituiu prirodu svakog ranga, a samim tim su i istinska relacija sa Istinskim Poretkom Univerzuma. Struktura Reda je detaljnije izloena u Konstituciji Reda a sastoji se od Tri ranga:

ovek zemlje (Zelator/Inicijat) Ljubavnik (Adept) Samotnik (Majstor/Magister)

Pre nego li neko moe postati inicijat naeg Reda neophodna je samo jedna stvar, a to je upoznavanje sa Knjigom Zakona, (Liber AL vel Legis; i propratnim komentarima na nju) i prepoznavanje usklaenosti svog bia sa Telemom, kao i istinska elja i potreba za spoznajom Istinske Prirode i za oslobaanjem od Ogranienja starog doba i starih propalih religija koje trenutno tlae Svet. Period upoznavanja sa Telemom i jeste period iskuenja. Iskuenitvo se sagledava u tome dali je neko sposoban da Voljom odbaci grehe starog doba i prihvati sebe kao Zvezdu kroz uenje Teleme. Ovaj period nije vremenski ogranien i svako po svom vlastitom unutarnjem impulsu u sazrevanju moe prihvatiti Telemu. Davanje Zaveta oveka Zemlje je i sama Inicijacija u Red, nakon ega inicijat moe nastaviti sam svojim putem ili se prikljuiti odreenoj grupi Telemita koja odgovara prirodi inicijata. Ove grupe ili sredita Telemita svaka za sebe moe imati svoje specifinosti i rituale kojima tei da spozna svoju Istinsku Prirodu i da je nadalje Manifestuje u Duhu Teleme po Volji.

4

SKAKAVAC 1

Rad oveka Zemlje se zasniva na otkrivanju i izvoenju njegove/njene Istinske Volje na zemlji kroz duboko upoznavanje i iskustvo sa Telemitskim i Magikim delima Majstora Teriona. Ovo se moe, telemitskom simbolikom, okarakterisati saznanjem o prirodi Khua, linosti i magike persone, spoljanje manifestovane prirode i buenjem spoznaje Khabs-a, Zvezde, duhovne sutine i Svetlosti lepote line boanstvenosti.

Magiki simbol Zelatora je Petokraka Zvezda ili Pentagram, koji je simbol pet elemenata i Mikrokosmosa ili Malog Univerzuma. Pentagram je povezan sa etiri Elementa Moi Sfinge i sa petom Moi Duha. etiri elementalne Moi su zvane Velle - Volja, Audere Hrabrost, Tacere Tiina i Scire Znanje. Peta Mo Sfinge je zvana Ire (na latinskom) i ona predstavlja Idenje. Pentagram je je simbol Magike Moi Idenja, koja predstavlja funkciju i osobinu Bogova, tj. vrenja vlastite Istinske Volje. Zelator Reda Telemita je stoga inicijat etiri Moi Sfinge sintetiui ove etiri Moi u Jednu za postignuem Pete Moi Idenja.

Mi, iz Reda Telemita, vam dajemo na znanje koje su to moi Sfinge. To su etiri elementa

Drevnih, Vatra, Voda, Vazduh i Zemlja. To to Sfinga ni u jednom dobu nije bila orue ropskih bogova je izuzetna Istina: Znati, Hteti, Smeti i utati. Ako posmatramo svaku Mo primetiemo da je, recimo, Znanje, u prolom eonu bilo izuzetno teko stei i da je bilo samo pod domenom crkve i uske elite i vladara, pa ak i takvo znanje je bilo tada ograniavano. Oni koji su hteli vie da znaju morali su kriti barijere svog doba. Onda se nije moglo Hteti sve je bilo odreeno zapovestima i odredbama crkve i vladara, pa je volja (pojedinaca i grupe) bila podreena njima. Smeti je bilo zatrto pretnjom bezbrojnih grehova (nametnutim ogranienjima crkve i vladara), a kada bi neko i bio bezgrean opet bi mu nad glavom visio prvotni greh. A tek pretnje Paklom! Smelo se samo ono to se dozvoli, lino smenje je bilo usmereno samo na sluenje tim zapovestima i zakonima. utnja i Tiina su bili obezbeeni inkvizicijom i ostalim oblicima satiranja neistomiljenika. Znanje je bilo izoblieno, Volja i Hrabrost sputani, Tiina obesveena! Novi, Horusov Eon, ukida ta ogranienja: Mi hoemo svo mogue Znanje koje moemo svojim umom i moima da steknemo. Mi se usuujemo i hoemo lini i opti napredak kontrolisan prirodnim uslovima a ne izmiljenim (moralnim i drugim) zakonima. Naa utnja je uspeh i ekstaza ispunjenja Slobode Volje koju ispunjavaju Svetlost, ivot, mudrost i Ljubav! Ni jedna religija niti crkva nije sposobna to da omogui ljudima, to bi ih ponitilo i ukinulo. Ropstvo bi bilo okonano!

Pentagram Zelatora je obrnut simboliui time Misteriju Istinske Volje, ili Moi Idenja, koja je skrivena ponad Sveta etiri Moi, da bi bila otkrivena u dubinama eliminiui sve elementalne neistoe iz Prve Materije Velikog dela. To predstavlja prvu od alhemijskih i magikih formula Inicijacije.

Sav Rad u Rangu oveka Zemlje se moe odvijati individualno, ili u zajednitvu sa drugim Telemitima. Takoe je neprikosnoveno mogue raditi po instrukcijama i nadzorom izvesnih Superiora A..A.. koji sprovode odreeni trening i merenja postignua za svaki rang tog Svetog Reda iji Spoljanji Red Zlatna Zora je korespodentan Rangu oveka Zemlje.

Rad Ljubavnika se sastoji u tome da postigne Znanje i Razgovor sa Svetim Anelom uvarem koje se ostvaruje putem samo-Inicijacije, ali se o ovom postignuu malo moe rei zelatorima, osim da sav pripremni Rad oveka Zemlje uspostavlja ravnoteu Bia u kome moe i treba da se probudi ovo Vie Postignue Zvezdane-Solarne Svesnosti. Ljubavnici takoe doseu izvesno tajno Znanje Alhemije i sprovode u praktinoj primeni tajnu formulu i magiku operaciju Rue i Krsta, koja je Vrhovni Arkanum Svetilita Gnoze (o ovom tajnom znanju se teorijski upoznaju Zelatori A..A..). To je velika Misterija Egipatskih Magova, Gnostika, Ofita, Inicijata Mitre, Vitezova Templara, Slobodnih Masona i Bratstva Rue i Krsta. Cela tajna ovog Magnum Opus-a je simbolisana Sakramentalnim Jedinstvom Rue i Krsta i geometrijskim simbolom Heksagrama. Ovo takoe znai i magiku implikaciju i ivljenje u energijama koje su oliene u konceptima Imena Terion i Babalon, kao i u smislu njihovog duhovnog sjedinjenja, gde je Terion, energija Khabs-a, osveena u linoj Zvezdi, a Babalon predstavlje Duhovno Razumevanje koje upravlja svom prirodom Bia.

Magiki simbol Adepata je estostruka Zvezda ili Jednopotezni Heksagram, zvan jo i Sveti Heksagram Zveri 666, koji je simbol Jednog Puta Sunca i Makrokosmosa ili Veeg Univerzuma (Boga). On naznauje Jedinstvo Phallus-a i Kteis i tajni proizvod njihovog Svetog

5

SKAKAVAC 1

Sjedinjenja, koga mi zovemo Kamenom Filozofa, Lapis Philosophorum. Heksagram je savren geometrijski simbol, koji je naa Misterija nad Misterijama i Tajna nad Tajnama.

Rang Samotnika Reda Telemita se postie samo-Iniciranjem, davanjem Zaveta Bezdana i postignuem anihilacije personalnosti, ime se postaje Beba Ambisa, a zatim i Majstor Hrama (u Redu Srebrne Zvezde A..A..).

Rad Samotnika se sastoji u tome da postane Majstor Misticizma, Magike i svih Oblika Postojanja. Samotnik je Niko (NEMO), to znai da je Samotnik unitio svoju personalnost prilikom prelaska Bezdana. Kao Zvezda on/a je zatim baena u nebo da osvetljava Zemlju i da zaposedne oblije u kome moe zavriti Veliko Delo u pomaganju Telemitima da preu Ambis i time dosegnu Vrhovnu Krunu Jedinstva. Moe se rei da uzdizanje Svesnosti oveanstva preko Ambisa Podeljenosti u Veno Jedinstvo Svega putem sprovoenja zakona Teleme jeste vrhovni cilj Reda Telemita, kao to je sprovoenje Zakona Teleme u spoljanjem osnovni cilj Reda. To je i obaveza Majstora Reda prilikom postignua njihove Inicijacije u Rang Samotnika.

Majstori Reda uglavnom uvaju u Tiini svoju Inicijaciju u Rang Samotnika, ali se njihov Rad oituje u gajenju vrta zelatora i adepata koji tee Naj-vioj Inicijaciji. Oni su takoe impulsom sjaja njihove Zvezde obavezani da daruju tu Svetlost i Slobodu svim mukarcima i enama bez razlike ime se na svoj tajni nain bore protiv ogranienja starog doba. Mogue je da oni sa drugim Majstorima stvaraju zavere iji je cilj unitenje Hrianstva, Budizma, Islama u oblijima kako se sada manifestuju kroz javne religije. Oni tako prosvetljujui umove ljudi ire Duh Slobode i potpomau Duhovnu Evoluciju Ljudske Rase.

Magiki simbol Majstora je Sedmostruka Zvezda ili Heptagram, koji je simbol BABALON i onih koji su dali krv svog ivota Njenoj Slubi. Ta Zvezda je sedmostruka ukazujui na Upotpunjenje Velikog Dela i Postignue Vie Forme Egzistencije. Ona simbolie upotpunjenje Alhemijske formule VITRIOL, koja je Notarikon za Visita Interiora Terrae Rectificando Invenies Occultum Lapidem to znai Posetivi Unutranjost Zemlje, Proienjem Otkrivate Tajni Kamen. Samotnici, koji su dosegli naj-via magika i mistika postignua se preputaju konanoj spoznaji Nuit-e i Hadit-a.

Kao to je naznaeno u Konstituciji Reda Telemita sva uputstva i sva teorija Reda se zasniva na Knjizi Zakona i u njoj treba pronai i razotkriti Misterije Univerzuma i Ljudi jer u njoj je data Vrhovna Gnoza Novog Horusovog Eona.

Mi, iz Reda Telemita vas pozdravljamo kratkom porukom kroz rei Horusa, Gospoda Novog Eona: Nuit je vae utoite. Hadit je vaa svetlost. A ja sam snaga, sila i estina vaih ruku!

Ljubav je zakon, ljubav pod voljom.

Dato iz Grada Neofita u sreditu Mora PAN-ON-a. 21.8.2001.e.v. AH XCVIII

Frater ALION..

6

SKAKAVAC 1

SSIIMMBBOOLLIIKKAA ZZAAPPAADDNNOOGG

HHEERRMMEETTIIZZMMAA frater GNONP

...jer, spustila se magla. prva, pred samo svitanje; a njene prozirne niti, poput pauine, spajaju no i dan, pravei most izmeu svetova.

ovek je oduvek koristio simbole, i uvek e ih upotrebljavati. I ne samo on. Simboli su oznaavali i oznaavaju sve, od najelementalnijih prirodnih pojava do suptilnih apstraktnosti. Od kada je svest sa svojim logikim, uzrono - posledinim procesima poela da prevladava nesvesno, ovek je imao potrebu za struktuisanjem, za organizacijom neorganizovanog i definisanje nedefinisanog, a sve u cilju upoznavanja i ostvarivanja prisnosti i jedinstva sa univerzumom. Sve to je uspevao koristei se simbolima. Takoe, simboli su omoguavali klasifikaciju sila, mogunost stupanja u kontakt sa njima i upoznavanje, i voljno manipulisanje silama. Kada se kae simbolino obino se misli : ne ono i ne samo ono za ta se predstavlja, ve neto kompleksnije to stoji iza. Simbol je znak, slika, re kojom se predstavlja odreeni pojam, koji moe biti konkretan ili apstraktan. Simboline mogu biti i odreene prie (alegorije, parabole), zvuci i pokreti. Konkretni pojmovi svode se na simbole zbog univerzalnosti, pojednostavljivanja i brzine komunikacije. Takvi simboli pojavljuju se u svim naukama, a posebno u prirodnim, kao to su matematika, fizika, hemija, itd. Apstraktni simboli se simbolizuju, izmeu ostalog, zbog svoje apstraktnosti. Kao to je pojam misao o sutini predmeta miljenja, tako bi se moglo rei da simbol predstavlja sutinu izraavanog pojma, kao to je na primer, re u kabalistikom nainu miljenja. Meutim, simbol takoe moe biti proizvoljno, pojednostavljeno oznaavanje/izraavanje tog pojma. Proizvoljno, zato to sam simbol u veini sluajeva nema nikakve istinske povezanosti sa pojmom. Kakve veze ima kriva linija sa brzinom osim za nekog fiziara? Meutim, u odreenom segmentu ezoterine nauke sve ima svoje znaenje, pa i sluajan oblik linije. Svesno ili ne, sami ili uz pomo bia unutranjih i spoljanjih svetova, drevni su konstruisali itav sistem simbola koji objanjavaju jedni druge, pojedine sile i delove univerzuma i univerzum u celini. Osnovnu strukturu simbolizma zapadne magijske tradicije ine 4 (ili 5) elemenata drevnih, 7 svetih planeta (+3) i 12 znakova zodijaka. Zajedno sa 22 slova hebrejskog alfabeta, sa kojima su veoma prisno povezani, oni ine temelj sadraja geometrijske strukture univerzuma, Drveta ivota. Ovaj set simbola ini skladnu celinu i kao takav u mogunosti je da fleksibilno apsorbuje bilo koji drugi skup simbola i da se njime nadgrauje, bez promene u svojoj osnovnoj strukturi. Upotreba ovog simbol - sistema je mnogostrana; on moe da se koristi kao algebra ijim posredstvom se saznaju osobine i tajne nepoznatih potencijala, kao sredstvo misaonog vostva u dreeni deo univerzuma...

ELEMENTI

Najelementarniji deo pomenutog simbol - sistema jesu elementi drevnih. Elemenata ima 5 i to su duh U, vatra O, voda N, vazduh M i zemlja L. Ove elemente ne treba poistoveivati sa fizikim, hemijskim elementima. Svim pojavama moe se pripisati dejstvo i osobine jednog ili kombinacije elemenata, makar ih svodili na aktivno/pasivno. Ovi elementi obuhvataju i opisuju vie ravni, kako fiziki, spoljanji, tako i unutranji univerzum oveka sa svim svojim podelama. Elementi su, najjednostavnije reeno, totalitet svih sila, energija i kvaliteta u univerzumu. Element duha jeste sutina koja proima druge elemente, iz koje su oni nastali. To je neformulisana stvarnost koja im je zajednika, na osnovu koje postoje. Element duha nema atribucije kakve imaju ostala etiri elementa jer u svom najviem vidu on sadri sve suprotnosti. Na

7

SKAKAVAC 1

niem luku mogao bi se povezati sa inspiracijom, bljeskom iluminacije...element vatre je prvobitni element u ispoljavanju, on je najistiji i najaktivniji. Njegova suprotnost element vode je takoe ist, ali je pasivan. Njihovim sjedinjavanjem dobija se element sa zajednikim svojstvima oba elementa, a ipak drugaiji od njih. Poslednji element, zemlja, smatra se nekom vrstom konsolidacije i kristalizacije prethodna tri.

O - VATRA : aktivan, toplo i suvo, svetlost, pozitivno, dinamino, delovanje, energija, snaga, entuzijazam, strast, volja, intuicija...

N - VODA : pasivan, hladno i vlano, teno, enski princip, plodnost, mo prenoenja, odravanja i oblikovanja, emocije...

M - VAZDUH : aktivan, toplo i vlano, pokretljivost, nestalnost, dah, um, intelekt, mentalni procesi...

L - ZEMLJA : pasivan, hladno i suvo, tvrdoa, gustina, plodnost, fiziko telo, ula, instikti...

Svakom elementu pripada odreena vrsta bia. Ova bia se nazivaju elementalima. Elementali vatre su salamanderi; vode undine; vazduha silfi i zemlje gnomi. U istinoj koli magike simboli koji predstavljaju elemente jesu Tatve (Tattwas). Element duha, Akasha, predstavljen je kao crno jaje; element vatre, Tejas, kao crveni trougao; element vode, Apas, kao srebrni polumesec; element vazduha, Vayu, kao plavi krug; i element zemlje, Prithivi, kao uti kvadrat.

PLANETE Planeta ima deset. Pored sedam svetih: Mesec, Merkur, Venera, Sunce, Mars, Jupiter, Saturn, postoje jo tri: Uran, Neptun i Pluton. Simbolinost planeta i simbolino gledanje na njih ne treba meati sa astronomijom, posebno u sluaju sunca i meseca koje su stari narodi smatrali planetama. Koncept svake planete je postavljen na filosofskoj koncepciji grkih i rimskih bogova, ije su mitoloke podudarnosti skoro potpuno identine. Nakon razmatranja astrolokih uticaja i kvaliteta, planetama su data imena bogova. Osobine bogova, ija imena nose, ine osnovu znaenja planeta.

MESEC 2 - pasivni princip, plodnost, promenljivost, periodinost, prilagodljivost, nesvesno, instikti, ula, telesna svest.

MERKUR 3 - um, intelekt, mentalna svojstva, modana tkiva i nervi, samosvest, komunikacija.

VENERA 4 - emocije, senzualnost, kreativnost, nia ljubav. SUNCE 1 - aktivni princip, vitalnost, energija, sjaj, harmonija, svesni nivo

linosti, ljudska volja, ivotna sila. MARS 5 - muki kvalitet u svom najniem smislu, gruba i sirova energija,

snaga, elja, tenja, seksualna mo, telesna volja, miini sistem. JUPITER 6 - via ljubav, ekspanzija, prosperitet, rast, usklaivanje. SATURN 7 - naelo discipline, organizacije i odgovornosti; ogranienja,

rigidnost, mudrost, starost, ego, skelet. URAN 8 - istinska volja, duhovna energija, magijska snaga u oveku,

dinamian, eksplozivan, revolucionaran, upravlja iznenadnim promenama; tajnovita, udnovata i kontradiktorna planeta.

NEPTUN 9 - istinsko JA, duhovna okolina, e za beskonanim, enja, ovekov neobuzdani duh, upravlja tenostima, iluzijom, abnormalnou.

PLUTON 0 - predstavlja sve procese replikacije, predstavlja generisanje, regenerisanje i degenerisanje, izlae sve ono to je tajnovito ili ono to je bilo prikriveno.

ZODIJAK

8

Planete opisuju oko Sunca eliptine putanje; u zajednikoj ii tih elipsi nalazi se Sunce. Orbite planeta su, osim u sluaju Plutona i Merkura, veoma malog ekscentriteta i ne razlikuju se

SKAKAVAC 1

mnogo od krunih. Sve planete obilaze oko Sunca u istom smeru, po putanjama koje lee skoro u istoj ravni. Izuzetak su Plutonova i Merkurova putanja. Plutonova orbita u odnosu na orbite ostalih planeta ima nagib od 17, a Merkurova 7.

Dakle, grubo govorei, Sunev sistem najvie lii na ravan disk. Kretanja se odigravaju u jednoj ravni nevelike debljine i u istom osnovnom pravcu. Zodijak se moe predstaviti kao krug sazvea koji sainjava zamiljeni obod tog ravnog diska, sunevog sistema. Ranije se verovalo, to je i potvreno, da su nepomine zvezde povezane sa prividnim kretanjem Sunca na specifian nain, jer se uticaj Sunca na Zemlju menjao sa svakim njegovim prolaskom kroz razliita sazvea. Svako sazvee tog zamiljenog oboda, zodijaka, jeste jedan znak. Sazvea su dobila sledea imena: ovan, bik, blizanci, rak, lav, devica, vaga, korpija, strelac, jarac, vodolija i ribe.

Dakle, znakova zodijaka ima dvanaest. Svakom znaku, pored njegovog specifinog znaenja, pripisuje se jedan element i planeta. Neki znaci imaju po dve planete vladaoca.

1. ARIES, Ovan - Mars 5 2. TAURUS, Bik - Venera 4 3. GEMINI, Blizanci - Merkur 3 4. CANCER, Rak - Mesec 2 5. LEO, Lav - Sunce 1 6. VIRGO, Devica - Merkur 3 7. LIBRA, Vaga - Venera 4 8. SCORPIO, korpija - Pluton 0 i Mars 5 9. SAGITTARIUS, Strelac - Jupiter 6 10.CAPRICRONUS, Jarac - Saturn 7 11.AQUARIUS, Vodolija - Uran 8 i Saturn 7 12.PISCES, Ribe - Neptun 9 i Jupiter 6

Ovih dvanaest znakova je rasporeeno u etiri trijade, ili grupe od po tri znaka, od kojih se

svaka pripisuje jednom od etiri elementa. VATRA - Ovan, Lav, Strelac VODA - Rak, korpija, Ribe VAZDUH - Blizanci, Vaga, Vodolija ZEMLJA - Bik, Devica, Jarac

Dvanaest zodijakih znakova dele se i u tri grupe od po etiri znaka. U svakoj grupi nalaze se znaci koji imaju izvesne zajednike kvalitete. To je podela na kardinalne, fiksne ili kerubike i promenljive znake. Kardinalni znaci - Ovan, Rak, Vaga, Jarac Fiksni znaci - Bik, Lav, korpija, Vodolija Promenljivi znaci - Blizanci, Devica, Strelac, Ribe Kardinalan znak predstavlja roenje elementa, fiksni znak njegov ivot, a promenljivi znak njegov prelaz ka duhovnom obliku. Kardinalni znaci zapoinju godinjim dobima i glavne karakteristike su im aktivnost i dinaminost. Fiksni znaci oznaavaju sredinji mesec godinjeg doba kojem pripadaju. Njih karakterie princip stabilnosti i uravnoteenja. Promenljivi znaci oznaavaju zavrni mesec svakog godinjeg doba. Oni predstavljaju princip promenljivosti ili transformacije. Pomou fiksnih ili kerubikih znakova zodijaka deluju kerubimi. Kerubimi su predstavnici etiri elemenata. Oni predstavljaju iu spajanja zodijaka i elemenata. Kerubim Vatre : Lav - Leo Kerubim Vode : Orao - Scorpio Kerubim Vazduha: ovek - Aquarius

Kerubim Zemlje : Bik - Taurus

9

SKAKAVAC 1

DRVO IVOTA Drvo ivota predstavlja dijagram i strukturu univerzuma. Sastoji se od deset sefirota i 22 staze. Sefiroti su boanske emanacije. Svaka sefira predstavlja specifian potencijal i kvalitet kosmosa, odreenu ravan i vrstu egzistencije. Takoe, kae se da su sefiroti numerike emanacije. Oni predstavljaju najapstraktnije oblike brojeva decimalne skale. Ime prve sefire je KThR, Keter, Kruna. Boansko ime koje mu je pripisano je AHIH, Ehejeh, Ja sam (onaj to jeste). Keter je prva manifestacija iz Nepoznatog, isto postojanje, i sadri ostalih devet. Jedno od naziva Ketera je makroprozopus, Veliko Lice. Ime druge sefire je CLKMH, Chokmah, Mudrost. Chokmah je aktivna muka potencija. Ovu sefiru predstavljaju Boanska imena; IH, JAH i IHVH, Jehova. Naziva se i AB, Ab, Otac. Trea sefira je BINH, Binah, Razumevanje. Njoj su pripisana Boanska imena ALHIM, Elohim i IHVH ALHIM, Jehova Elohim. Jo se naziva i AMA, Ama, Majka i AIMA, Aima, velika plodna majka. Binah je pasivna enska potencija. etvrta sefira je ChSD, Chesed, Milost ili Ljubav. Chesed nastaje sjedinjavanjem drugog i treeg sefirota. Takoe, ime mu je i GDVLH, Gedulah, Veliina ili Velianstvenost. To je muka potencija koju predstavlja Boansko ime AL, El, Moni. Peta sefira je GBURH, Geburah, Snaga ili Hrabrost. Geburah predstavljaju Boanska imena ALHIM GBVR, Elohim Gibor i ALH, Eloh. To je pasivna enska potencija. esta sefira je ThPARTh, Tifaret, Lepota ili Blagost. Tifaret je predstavljen Boanskim imenom IHVH ALVH VDOTh, Jehova Eloah ve - Daat. Ova sefira, zajedno sa etvrtim, petim, sedmim, osmim i devetim sefirotom sainjava ZOIR ANPIN, Zaur Anpin, Manje Lice, Mikroprozopus. Tifaret se jo naziva i MLK, Melek, Kralj. Sedma sefira je NTzCh, Necah, Pobeda. Necahu je pripisano Boansko ime IHVH TzBAVTh, Jehova Cabaot, Gospod nad Vojskama. Osma sefira je HVD, Hod, Sjaj. To je pasivna enska potencija koja odgovara Boanskom imenu ALHIM TzBAVTh, Elohim Cabaot, Bog nad Vojskama. Sefiroti Necah i Hod stvaraju ISVD, Jesod, Temelj. Njega predstavlja Boansko ime AL ChI, El Hai, Moni ivi Bog, i ShDI, adai, Svemoni. Iz Jesoda proizilazi deseta sefira MLKVTh, Malkut, Kraljevstvo. Predstavljaju ga Boanska imena ADNI, Adonai i ADNI HARTz, Adonai ha-Arec. Malkut se jo naziva Nia Majka, nevesta Mikroprozopusa i Kraljica. Pored toga to svaki od ovih sefirota oznaava odreeni vid aktivne ili pasivne potencije, on je u sutini dvo - polan, enski ili pasivan u odnosu na sefiru koja mu prethodi, a muki, aktivan i sprovodni u odnosu na sefiru koja ga sledi. Sefiroti se dele na tri stuba. Desni stub je stub Milosra i njega ine drugi, etvrti i sedmi sefirot. Levi stub je stub Strogosti i on se sastoji od treeg, petog i osmog sefirota. Srednji stub je Stub Blagosti i ine ga prvi, esti, deveti i deseti sefirot. Pored deset Boanskih Emanacija postoji jo i svet ljuski. To je boravite zlih duhova, demona, koji se nazivaju QLIPVTh, Klifoti, materijalne ljuture. Demoni su podeljeni u deset vrsta i imaju odreene navike. Njihovih deset stepeni odgovara desetostrukoj podeli Sefirota, ali u obrnutoj srazmeri, zato to se tama i neistoa poveavaju sa smanjivanjem svakog stepena. Prva dva su nedostatak vidljivog oblika i organizovanosti. Trei stepen predstavlja boravite tame. Sledeih sedam paklova su nastanjeni demonima koji predstavljaju inkarnirane ljudske poroke. Postoji jedinstvena formula procesa stvaranja, a koju predstavlja ime IHVH, Jehova, Tetragramaton. Tetragramaton znai Ime od etiri slova i odnosi se na Neizrecivo Ime Boga. IHVH, Tetragramaton, obuhvata sve sefirote izuzev Ketera. Kae se da najvia taka slova Iod, I, pripada Keteru; slovo I Chokmahu, Ocu; slovo H, nebesko He, Binahu, Nebeskoj Majci; slovo Vau, V, obuhvata narednih est sefirota i slovo H, nie He, pripada Malkutu, desetoj sefiri. IHVH oznaava i etiri elemenata. Jod oznaava vatru, nebesko He vodu, Vau vazduh i nie He zemlju. Svi procesi sadre u sebi etape Tetragramatona. Drvo ivota sadri dvadesetdve staze. Svaka staza reprezentuje ravnoteu dva Sefirota koja povezuje. Smatra se da su sefiroti objektivni a staze subjektivne. Dvadesetdve staze nerazdvojivo su povezane sa 22 slova hebrejskog alfabeta. Svakoj stazi pripada jedno hebrejsko slovo i jedan od simbola elemenata, planeta ili zodijaka.

10

SKAKAVAC 1

11

SKAKAVAC 1

Hebrejski alfabet ima 22 slova. Hebrejsko pismo se pie zdesna na levo. Svako slovo je broj i ima svoju odreenu simboliku. Pet slova imaju drugaiji oblik i numeraciju kada se piu na kraju rei. To su zavrno Mem, Kaph, Nun, Pe i Tzaddi. 22 slova se dele na tri majinska slova Aleph, Mem i Shin; zatim na sedam dvostrukih slova Beth, Gimal, Daleth, Kaph, Pe, Resh i Tau; i na dvanaest jednostavnih slova He, Vau, Zain, Chet, Teth, Iod, Lamed, Nun, Samekh, A`ain, Tzaddi i Qoph.

Slovo Ime slova Vrednost Ekvivalent Znaenje

a Aleph 1 A Vo

b Beth 2 B, V Kua

g Gimel 3 G, Gh Kamila

d Daleth 4 D, Dh Vrata

h He 5 H, E Prozor

w Vau 6 V, U, O Klin, avao

z Zain 7 Z Ma, oklop

j Cheth 8 Ch Ograda

f Teth 9 T Zmija

y Jod 10 Y, I, J Ruka. aka

k Kaph 20, 500 K, Kh Dlan

l Lamed 30 L Volovski bi

m Mem 40, 600 M Voda

n Nun 50, 700 N Riba

s Samekh 60 S Podupira, stub

u A`ain 70 O, Aa, Ngh Oko

p Pe 80, 800 P, Ph Usta

x Tzaddi 90, 900 Tz Udica

q Qoph 100 Q Potiljak, uho

r Resh 200 R Glava, lice

c Shin 300 S, Sh Zub

t Tau 400 T, Th Krst

12

SKAKAVAC 1

ALHEMIJA Alhemija je veoma drevna nauka. Mada se obino vezuje za srednji vek, dejstvo njenih principa uvia se od naranije istorije oveanstva kod razliitih vrsta spiritualnih metoda i misli. Arapski pojam, alhemija, sastoji se od lana al i prideva chemy (ili rhemi), to znai ono to pripada Egiptu. Alhemija je nauka o transformaciji osnovne ili nie supstance u viu. Prva materija rada odreenim procesom postaje svoje savrenstvo. Taj proizvod najee se naziva kamen mudraca i eliksir ivota. Objekti alhemijske transformacije mogu biti i fizike supstance i um oveka. Osnovu alhemijskog simbolizma ine tri principa prirode; sumpord, ivae i sof; i sedam svetih metala, olovo7, kalaj6, gvoe5, bakar4, iva3, srebro2 i zlato1. Sumpor predstavlja aktivnost, energiju i delovanje. iva je tenost i mo prenoenja. So je posrednik ova dva vida energije, ali poseduje i svoje osobine. Najprecizniji opis tri principa prirode predstavlja opis guna, koje su hinduistika tana paralela ovim principima. Re guna u sebi obuhavta nekoliko znaenja. Ona je mnogo iri pojam od elementa. Pojmovi poput elementa, kvaliteta, potencijala i faze, mogu se svrstati zajedno pod znaenje gune. Postoje tri gune. To su sattvas, rajas i tamas, i mogu se prevesti kao staloenost, ivahnost, i troma tama. Rajas predstavlja kinetiki princip koji karakteriu elja, akcija i strast; to je energija, uzbuenje, nemir, vatra, bljetavilo. Tamas je inercija, tama i tromost. Sattvas predstavlja svetlost, spokojnost, razum, ravnoteu i harmoniju. Sedam svetih metala alhemije predstavljaju odreene principe oveka, metode i stadijume postignua. Olovo je najgrublji od svih metala i predstavlja prvu fazu napredovanja ka stazi. Purifikacija olova podrazumeva ostvarivanje samostalnosti. Inicijat mora nauiti da se nosi sa tekoama i iskuenjima, razvijanjem unutranje sigurnosti i nezavisnosti. Takoe, pod proces purifikacije olova spada i preuzimanje odgovornosti za svoje postignue. Mora se savladati nesigurnost, neodlunost i lenjost, i prionuti na rad. Purifikacija kalaja jeste postizanje odreene indiferentnosti u odnosu na zadovoljstva svetovnog ivota. Kalaj ne zahteva samo posveenost magiko - mistinom idalu, nego i ravnodunost inicijata prema bilo emu drugom, tako da nita ne sputava njegov napredak ka Kamenu Mudraca. Purifikacija gvoa predstavlja istraivanje nesvesnog, spoznavanje potisnutog i razjedinjavanje struktura sa nabojem negativne energije. Moe se rei da se ovim pribliavanjem nesvesnog svesnom zapoinje proces individuacije. Purifikacija bakra podrazumeva kontrolu ula i emocija.

iva predstavlja um u stadijumu racionalizacije, analize i sinteze. Purifikacija ive jeste uvoenje svesnosti u um, svesnog kontrolisanja misli i ideja i doputanja samo onim sadrajima koji su u skladu sa vrhovnim idealom. iva kao metal nije identina ivi kao principu prirode.

Srebro i zlato se shvataju kao dva rezultata petolane alhemijske staze. Proces purifikacije srebra i transformacije u zlato jeste zavrni proces samoistraivanja sa ciljem uvianja istinske prirode svog bia.

Purifikacijom srebra dobija se Luna Philosophorum. To je isti ivi alhemijski Duh Srebra - rafinirana Sutina Toplote i Vlage. U ovom stadijumu dolazi se do bljeska Iluminacije koji samo na trenutak skida zavese sa Sutine. Meutim, ovo stanje jo uvek nije stalno i postojano.

Daljim procesom dobija se Sol Philosophorum. To je isti ivi alhemijski Duh Zlata - rafinirana Sutina Toplote i Ognja. U ovom krajnjem stadijumu bljesak Iluminacije vie nije samo bljesak, postao je stalno isijavanje Vrhovne Supstance, Kamena Mudraca.

13

SKAKAVAC 1

DDOO TTAAMMOO II NNAAZZAADD IILLII

TTEEMMEELLJJ KKAABBAALLIISSTTIIKKEE DDOOGGMMEE

frater Gaia Aleluia

Svaki temeljan i ozbiljan sistem podrazumeva baziranost na odreenim principima za koje vae univerzalna pravila, nezavisna od okolnosti. Stoga takav sistem, ukoliko je baziran na osnovi dijamantske jasnoe, moe imati samo pogreno shvatanje ili razumevanje koje se zasniva na nesavrenosti ljudske inteligencije i znanja.

to je glavni objekat interesovanja odreenog sistema apstraktniji, to e on zahtevati jednostavniju metodoloku bazu. No to nikako ne znai da e se iz takve baze razviti jednostavne grane. Sistemi imaju prirodu matematike progresije, gde je svaki naredni stepenik vei od prethodnog. Ukoliko se baza zasniva ve na samom poetku od nejasnoe i apstraktnog modela, koliko e biti teko otpratiti sa jasnoom njegov pun razvoj? Ako je objekat sistema apstraktan, baza apstraktna, onda je sasvim normalno pretpostaviti da e zavretak sistema biti apstrakcija apstraktnosti. Stoga klju svakog sistema koji tei univerzalnosti i prilagodljivosti lei u graduiranom pojaavanju apstraknosti, koju pokuava da integrie. Ako pokuamo proiriti trajanje udaha na vie od jednog minuta, onda zasigurno moramo poeti to laganijim, neforsiranim ritmom.

Kabala, kao sistem koji uokviruje Stvarnost u jednom univerzalnom glifu, kao mapu svih moguih i nemoguih mogunosti, jeste jedan od blistavih primera sjajnog temelja i sjajne krune. Njegova univerzalnost lei upravo u onome to je uslov svakog pravog napretka, a to je mudrost definisanja odnosa. Kabala definie celokupan Univerzum ne opisima, ve odnosima. Ona ne stvara nove pojmove koji postoje nezavisno od nje, ve stvara jedan univerzalan nain na koji se povezuju pojmovi u celinu.

Ako je neko od vas kojim sluajem imao (ne)sreu da dobije strogog profesora knjevnosti koji trai nauene i nimalo poznate knjievne opuse napamet, onda zna o emu se ovde pria. Postoje dva naina na koji se moe nauiti pesma. Autmatskim ponavljanjem, do iznemoglosti. Drugi nain podrazumeva uenje ili bolje reeno TRAENJE odnosa koji se mogu primeniti na celokupnu pesmu i koji slui kao neki vid jednostavnog mehanizma na kome je cela pesma napisana. To traenje esto predstavlja imaginarnu pojavu, jer pesma sama po sebi nikako nije konstruisana po tom mehanizmu. Ali pesma ima ono to omoguava da se stvori vetaka ema, a to je konanost njenog trajanja. Uzmimo na primer brojeve i bie vam jasnije. Ako pogledamo sledee brojeve 1 3 5 7 9, videemo da se reaju po neparnom nizu. Meutim, ako posle broja 9 doe neki drugi broj, to ne znai da se ema uzastopnog neparnog kretanja gubi. Ako posle doe broj, recimo 133, onda se ceo niz deli u dve grupe. Prva grupa je grupa brojeva koji ide prirodnim neparnim uzastopnim pokretom, a posledni broj je jednostavno 133. A i za taj broj se moe nai ema koja ga pripaja prvoj grupi, inei da tako postoji jedna ema, a ne dve. Nema potrebe uiti napamet svaki broj ponjedinano. Ovakav vid uenja ide neuporedivo bre, da ne govorimo o tome koliko se takav podatak due nalazi u svesnom umu.

Kabala ima svoju prednost upravo zbog njenog jednostavnog i prirodnog naina definisanja odnosa koji je primenjiv na sve grupe, bez obzira koliko neke stvari izgledale nepovezano. Drugim reima, Kabala ima izuzetno jednostavnu i jasnu kartoteku, sadraj iz koga se moe izvui bilo koji kontekst. Na taj nain, ne postoji dovoljno apstraktna pojava koja se ne moe klasifikovati. Po njoj, sam glif Univerzuma je potpuno opipljive, da ne kaem mundane, i pragmatiane prirode. Jo jednom, savrenost sistema se ne ogleda u njegovoj kompleksnosti niti pak jednostavnosti, ve u kristalno jasnoj definiciji odnosa.

Sada moemo prei na konkretnije stvari, i da razmotrimo konano Kabalin glif onakav kakav on jeste. Zapravo, potrebno je razmatrati glif onako kako funkcionie u toj istoj stvarnosti koju pokuava da definie, a ne kakav on jeste ili moda nije. Mi ovde ne pokuavamo odrediti istorijsku autentinost odreenog modela miljenja, niti pokuavamo da polemiemo o varijantama.

14

SKAKAVAC 1

Pokuajmo uhvatiti sutinu glifa, jednu sutinu koja se moe modifikovati u beskonano varijanti, a koja e uvek biti ta ista sutina. Samo na taj nain, mi moemo od jedne dogme napraviti pragmatian sistem, od jedne teoreme sutu Istinu.

Da bi to uspeli, potrebno je dosta vremena i iroko otvorene oi. Zapravo, najpotrebniji jesu pokuaji. Pokuavati, pokuavati i pokuavati. Primenjivati jednu emu, u ovom sluaju glif, u svim moguim sluajevima. Dokle god se pojavi i makar samo jedan sluaj gde se ema ne moe lagodno primeniti, to znai da moramo jo pokuavati. Ti pokuaji ne mogu menjati glif. Oni zapravo menjaju nau svest koja pokuajima postaje fleksibilnija na glif. Tek tada se moe iskusiti logika apstraktnog miljenja koja je nuna da bi se shvatila mapa koja opisuje apstraktno.

Vratimo se glifu. On se iroko navodi imenom opte poznatim kao Drvo ivota. Poput pravog drveta, ono ima svoj rast i odreenu morfologiju. A to podrazumeva korene, stablo, kronju i plodove. Da bi ga razumeli, moramo prvo krenuti od korena, idui navie. Imajmo u vidu da savren sistem u ovom sluaju mora imati savrene korene. Strakturu Drveta ivota ovde neemo razmatrati, jer to bi nam oduzelo previe prostora, a danas je napisano na tu temu tuce knjiga. Sve se uglavnom svodi na vizuelan opis glifa i njegovih sutinskih taaka. Ako ba elite savet, nije loe proitati Regardijeovu knjigu Drvo ivota, kao i Mistinu Kabalu od Dion Forn.

Ovaj tekst se usmerava na razmatranje osnove Drveta ivota, na razmatranje baze ovog Univerzuma. Baza naeg Drveta nazvana je Malkut i da bi shvatili glif ili Stvarnost, morate shvatiti na kakvoj bazi je taj glif izgraen. Opet napominjem, ovde neemo ulaziti u razjanjavanju onoga ta je Malkut i ta je Drvo ivota. To svako od vas moe nauiti napamet. Ovde se vodimo time ne da razmatramo, ve da razmotrimo. Svaki degenerik moe izdvojiti par dana na studiranju osnove Kabale i crtanja Drveta ivota napamet. Jo par dana za filosofiranje i puf!, roen je jo jedan pravi naueni Kabalista. Ja ovde neu pisati o tome TA jeste, ve KAKO i GDE se nalazi to famozno DRVO IVOTA oko nas, tu i sada. Ovaj prostor je posveen uenju da se integrie znanje, a ne da se ono stekne. Samim time to moete sricati ova slova, znai da ste proseno inteligentna osoba, koja moe da stekne znanje istom upornou. Ono to pokuavamo da uradimo, jeste da nauimo kako to steeno znanje sada da iskoristimo. Umesto da prouavamo i uimo o DRVETU IVOTA, mi emo nauiti kako da ga zalivamo i naposletku jedemo njegove slatke plodove. I to ba ovde i sada.

Od ovog mesta, podrazumevau da vam je glif Drveta ivota teorijski i morfoloki potpuno jasan. Ukoliko ste to ostvarili, a nema razloga da niste, onda je jedino to vam sada treba spisak analogija koja se sa simbolikog sveta glifa moe dovesti u vezu sa svetom koji je svuda oko vas. Drugim reima, potebno je napraviti takav most izmeu sveta simbola i vaeg sveta, da se po njemu sigurno moe ii, do tamo i nazad.

Jedan takav renik, kojim bi se sluili svi, zapravo ne postoji, sasmim time to svako od nas drugaije uvia pojmove. Postoji jedan sasvim dobar pokuaj olien u knjizi pod nazivom 777 i ostali kabalistiki spisi. No ono to je vama najbitnije jeste da shvatite pod kojim uslovima se mogu spajati naizgled nespojive ideje; iz jednog prostog razloga. Da bi to vi uradili za sebe! Drugaije govorei, sve postojee analogije emo prouiti da bi sami za sebe, postavili svoje analogije koje funkcioniu. Da li ete u potpunosti prihvatiti ve ponuene koje moete nai u toj knjizi, ili makar samo delimino, potpuno je nebitno. Vano je da razvijete specifinu svest koja savreno klasifikuje ideje.

U ovoj lekciji, kao to sam napomenuo, draemo se baze Drveta ivota i kao to sam napomenuo ranije, ona se naziva Malkut, ili u prevodu Kraljevstvo. Ono to je potrebno jeste da uoite Malkut SADA I OVDE oko vas. Ostavite ovu lekciju na trenutak i pogledajte Malkut! Postoji velika verovatnoa da to nee uraditi, samim time to apsolutno i ni pod kojim sluajem, ne znate ta kog avola to treba da znai. Drugim reima, nedostaju vam primeri praktinih atribucija, ili prevod simbolikog jezika kojim se slui Kabala. Na ovom mestu emo nabrojati zanimljive analogije iz gore pomenute knjige 777, a koje se tradicionlano pripisuju Malkutu.

15

SKAKAVAC 1

M A L K U T

1. prevod Kraljevstvo

2. jevrejki nain pisanja MLKVTh

3. boje ime u Asiahu ADONAI MALEK (ADNI MLK)

4. mistini broj sefire 55

5. element zemlja

6. kraljeva skala boja uta

7. kraljiina skala boja limun uta, maslinasta, boja re i crna

8. careva skala boja kao u kraljiinoj, ali crna proarana zlatnom

9. cariina skala boja crna ozraena utom

10. praktina atribucija egipatskih bogova Oziris

11. izbor egipatskih bogova Seb, Izis i Neftis neudate

12. grki bogovi Persefona, Psiha

13. hinduistika boanstva Lakmi, Kundalini

14. hrianski pojmovi Hristova crkva, Devica Marija

15. rimski bogovi Serera

16. sistem Taoizma Kan

17. drago kamenje kameni kristal

18. biljke vrba, ljiljan, brljan

19. imaginarna ivotinja sfinga

20. magijske moi vizija Svetog Anela uvara

21. mineralne droge magijski sumpor

22. biljne droge ito

23. mirisi kritski jasenak

24. magijska orua magijski krug i trougao

25. tradicionala moralnost skepticizam

26. figure istih brojeva oltar, dvostruka kocka, krst raspea

27. delovi due nefe

28. alhemijsko drvo ivota filosofska iva

16

SKAKAVAC 1

29. deset nesrea egipta voda koja se pretvara u krv

30. magijski lik sefire mlada ena, krunisana i prekrivena velom

31. Naziv i atribucija diskova (Tarot) venera u devici, bogatstvo

32. Naziv i atribucija maeva (Tarot) sunce u blizancima, propast

33. Naziv i atribucija pehara (Tarot) mesec u ribama, potuni uspeh

34. Naziv i atribucija tapova (Tarot) saturn u strelcu, nevolja

35. magika formula V.I.T.R.I.O.L.

36. bolesti sterilnost

ta se iz svega ovoga moe nauiti? Moe se uiti mnogo toga, meutim, jo su male anse da se bilo ta naui. Idemo redom.

Malkut je baza, oslonac Drveta ivota. To je poslednja emanacija Apsolutnog. Mislite malo o tome. Ako usvojimo princip da je mudrost magike mudrost nalaenja pravilnih odnosa, da bi lake shvatili Malkut, razmotriemo ta je to zapravo baza, odnosno oslonac. Ovaj princip je jednostavno iskazan u matematici. Ukoliko naiemo na sledeu jednainu sa dve nepoznate koja je predstavljena 30x + 40y = 180, malo toga nam moe pomoi u njenom reavanju. Ali ukoliko sada naiemo na jednu drugu jednainu gde je isto x i y predstavljeno u obliku 5x + 8y = 34, to nam ve obezbeuje reenje, jer moemo uporediti odnose.

Na slian nain Malkut emo prividno zameniti njegovim ponuenim sinonimima i shvatajui sinonime, shvatiemo Malkut.

Baza kao oslonac uglavnom mora biti to sigurnija, odnosno vra. Ako pogledamo u tabeli ta se nalazi pod rednim brojem 5, videemo da definitivno ima neeg bitnog u ideji vrstine. Samo ime MLKVTh znai Kraljevstvo, a svako Kraljevstvo mora biti jako i utemeljeno na vrstini Kralja. Uporedite ostale pojmove i iznaite sutinu koja je zajednika. Ja u samo malo prokomentarisati svaku od analogija isnesenih u tabeli, jer nemam nameru da zapiavam Vae Drvo. Za prvu taku sam donekle dao smernicu, druga je isto tehnika stvar kako se kabalistikim slovima pie samo ime, jer e vam to trebati kasnije, ukoliko usvojite kabalistiku metodu. Sve u svemu, nije zgoreg da se i to zna (sa tim u vezi, MLKVTh se speluje kao Mem, Lamed, Ket, Vau i Tau). Dolazimo do tree take. To je boje ime Malkuta. Neko se moe zapitati emu to. Ako na ulici ponem vikati neko ime, postoje ogromne anse da se neko pod tim imenom i okrene, ak iako uopte niste mislili na tu osobu. ak se moe destiti da se okrene vie osoba istovremeno! Probajte to uraditi prilikom nekih glamuroznih sveanosti, deluje koliko glupavo, toliko zabavno! Stoga ako pozovete Malkut njegovim boanskim imenom, mogue je da e vas uzeti za ozbiljno i osvrnuti se na par trenutaka, to e vam pruiti taman toliko vremena da ga locirate i obeleite u vaem Umu. Boje ime Malkuta glasi ADONAI MALEK, to prevedeno znai moj gospod Kralj. Stoga je ovde puna asocijacija na Kraljevstvu i svime to vam moe implicirati taj pojam. etvrta taka je predstavljena brojem 55. Malkut kao poslednja emanacija Apsolutnog se ispoljava kao deseti sefirot. Zbir svih brojeva od 1 do 10 jeste broj 55. To je kao potvrivanje tog broja kao celine, od 1 do 10. Moda nije zgoreg podsetiti da 5+5=10, Malkut. Te dve polovine su jednake i uravnoteene. Dobar balans je uslov vrstine. Peta taka jeste elementalna atribucija i u sluaju Malkuta to je zemlja. Zapravo, nijedna od ostalih viih sfera ne ukljuuje zemlju. Iz ovoga se vrstina i ostale implikacije mogu uzeti jo ozbiljnije.

17

SKAKAVAC 1

Od 6. do 9. take se nalaze skale boja. Razlozi zbog kojih su takve, sasvim fino su objanjeni u knjizi 777, a razlog zbog koga ja to ne navodim ovde jeste zbog toga to shvatanje toga podrazumeva shvatanje ostalih sfera Drveta ivota. Za sada mislim da je sasvim dovoljno uoiti analogiju izmeu tih boja sa bojom zemlje. Kasnije, kada proemo kroz ostale sfere, moemo se vratiti ovome gore. Kao to sam napomenuo mnogo puta ranije, ovde smo da nauimo da praktino baratamo Malkutom, a ne da odredimo razloge zbog ega su ba te analogije koriste, a ne neke druge. Za to e biti vremena kasnije, idemo jedno po jedno. Dovoljno je za poetak da mislite o tome. Vremenom e vam se razlozi razotkriti sami. Da ne govorim da mnogi razlozi i argumenti prosto ne vae za neke ljude, obzorom na njihov mentalni sklop i njihovu prirodu. Za poetak, potrebno je samo definisati osnovne pokrete, raditi na skici a ne na finalnoj verziji. A dobra skica itekako moe prethoditi genijalnom delu. Od 10. do 15. take, prikazana je analogija sa raznim boanskim principima, u okviru mnogih panteona. Tu nema preterane filosofije, potrebno je prouiti odreenu mitologiju i shvatiti priridu odreenog boanstva. O tome je napisano hiljade knjiga i svaka biblioteka sadri takve spise. Prouavajte boanstva dok vam ne budu potpuno bliska. 777 o ovome kae sledee: O Egipatskim bogovima Seb kao bog zemlje. Nie Izida i Neftida kao nesavrene dok se ne oplode. Sfinga, poto sadri etiri elementa ili heruvima. O Grkim bogovima Persefona, devica zemlja. Vidi legende o njoj. Ona je Malkut Demetre i Binaha. Adonis je sumnjiva atribucija, budui veza sa Adonaiem kao bogom zemlje. Psiha je neiskupljena dua. O Rimskim bogovima Cerera, boginja zemlje. 17. taka nosi atribuciju dragog kamenja. Kameni Kristal je zemljane prirode, obzirom da nosi epitet vrstine. O tome ima jo toga da se kae, ali to emo ostaviti dok ne razmotrimo i ostale delove Drveta ivota. O 18. taki, to jest o biljkama, 777 kae sledee : Vrba je tradicionlano drvo zaputene device, neizbavljenog Malkuta. Ljiljan upuuje na istotu device, a brljen na njenu prijanjajuu i vitku prirodu... Oigledna prisutnost Device, zahteva malo zabave sa astrologijom. Devica je suti zemljani znak. I naravno, niko vam ne brani da prouavate dalje od ovoga. 20. taka navodi viziju Svetog Anela uvara kao jednu od magijskih moi. Sveti Aneo uvar je va Gospod, ili Adonai u prevodu. Ako se to povee sa bojim imenom Malkuta, mogu se izvui zanimljive analogije...Adonai Malek ili moj Gospod Kralj. Malkut kao Kraljevstvo. Dalje se po takama navode sumpor, ito itd. Nije teko nai vezu sa Zemljom. Ovde vidimo da se Malkut uveliko preziva Zemlja. Takoe ima nadimke poput vrstina, baza, kraljevstvo itd. Pod takom 24. navodi se magijsko orue. U sluaju Malkuta, to je Krug i Trougao. Trougao je mesto u kome se odreeni duh manifestuje po magiarevoj volji, dok krug grubo i kolski reeno predstavlja magiarevu zatitu. Manifestacija je krajnji silj nekog stvaranja, najgrublji vid ispoljavanje neke ideje u vrstom, materijalnom obliku. Stoga su ova orua pripisana Malkutu. Moemo rei da je zatita kao ideja, nala svoje udomljenje u Malkutu. Zatitini krug mora da je konkretan i vrst, u suprotnom on nee biti dobra zatita. Skepticizam se pominje u 25. taki. O emu se zapravo radi? Grubo reeno skepticizam se bazira na insistiranju nepobitnih dokaza. Priroda takvih dokaza za skeptika mora biti konkretna, vrsta i opipljiva. Nisu li to atribucije zemlje, odnosno Malkuta? Na slian nain, probajte reiti i ostale zagonetke. Poslednja, kao sterilnost, osnosi se na ono to Malkut nije. A to je neplodnost, nemogunost manifestacije, itd.

Nadam se da vam je nakon ovoga jasnije ta je Malkut. Sada nam ostaje jedna velika lekcija, a to je da prepoznamo mesta GDE se on nalazi. Samo na taj nain, Kabala moe ispoljiti odreenu svrhu i vi ete od jedne dogme dobiti pravu mapu po kojoj moete sigurno ii, i doiveti ono o emu govori. Da rezimiramo; Kabala sama po sebi ne objanjava KAKO, koliko govori TA.

18

SKAKAVAC 1

Ona usmerava ljudski duh ka odreenim pravcima, ali sama ne govori mnogo o egzaktnim nainima na koji se dolazi do cilja. A to i nije toliko bitno; ukoliko aspirant ima kristalno jasnu svest gde ide, objekat njegove panje e sam od sebe usloviti odreeni metod. Tako, do nekog pustog ostrva, teko da e se doi peke. Pod uslovom da se ZNA gde je ostrvo i da se ima VOLJA za taj put, put brodom se sam namee.

Postoje dva dijametralna naina na koji pronalazimo Malkut. Prvi nain jeste da naemo konkretno neku stvar koja savreno predstavlja Malkut i taj nain zateva direktnost i sigurnost. Postoji problem javljanja drugih asocijacija, poto je teko nai neku stvar koja oznaava samo jedno. Drugi nain jeste da se u odreenoj stvari zapravo prepoznaju oni njeni aspekti, koji odgovaraju Malkutu. Generalno, svaka stvar moe biti Malkut, samim tim to je stvar, ali pogledajmo malo bolje u sutinu ideje koja stoji iza te stvari i zbog koje je ta stvar i namenjena.

Uzmimo jedan predmet. Neka to bude lone za aj. Da li je ono Malkut? Probajte ga dovesti u vezu sa analogijama koje su nabrojane u tabeli i ostalih analogija koje vam mogu pasti na pamet, a koje su po vaem miljenju Malkut. Ako je odgovor da, onda morate znati zato da. Mogue je da naete vezu lonca kao predmeta u kome se dri neto. VRST predmet u kome se nalazi TEAN. To moda moe imati vezu sa Malkutom. Ili recimo njegova namena za kuvanje aja. aj predstavljaju sasuene biljke, ukoliko je taj aj od biljaka koje su analogne Malkutu, onda to moe biti Malkut. Ba me zanima kakav je aj od vrbe?

Pogledajmo neki drug predmet. Na primer ciglu. Prva analogija koja nam pada na pamet jeste da se tim predmetom grade kue. To sasvim sigurno moe biti Malkut. Svojim oblikom, moe biti shvaen kao dvostruka kocka, odnosno kvadar. Pri tome, ispoljava vrstinu i izdrljivost.

Uzimimo drvo. Drvo kao ivo bie, koje crpi energiju od Sunca i daje nam kiseonik? I nije ba oito. Drvo koje se njie na vetru? Drvo koje raa plodove? Breskva, Jabuka, Trenja? Ne deluje tako jasno, zar ne? Ali ako uzmemo drvo kao graevinski materijal, moda ovde ima neka veza. Recimo drvena kua, koliba? Ovo je ve mnogo bolje. amac takoe izgleda kao pristojna veza, ali je kod njega prisutna pre svega Voda, preko koje ide; stoga i moe a i ne mora.

Pogledajte viteki oklop. On kao metod vrste odbrane moe predstaviti Malkut. Pogotovo oklop koji pokriva njegov donji trup, noge. Noge moemo smatrati bazom ljudskog tela, to jo vie odgovara konceptu Malkuta.

Pokuajmo sada pronai aspekte Malkuta u nekim stvarima koje na prvi pogled nisu Malkut. Trudimo se da razvijemo drugi nain traenja.

ta je sa recimo jastukom? Da li bi on mogao biti Malkut i u kom aspektu, ako ve ne moe kompletno? Jastuk slui za spavanje. San je neto to i nije ba direktno Malkut, ali ako jastuk posmatramo kao podupira, onda to i ne izgleda toliko daleko. Da, sada sam se setio da postoje oni smeni maleni jastuci koji slue samo za podmetanje ispod nogu, i koji se dobijaju besplatno ukoliko kupite neku veliku udobnu fotelju. Da, takav jastuk ve moe biti Malkut. Poduprtost izgraenom vrstom telu, noge; to su asocijacije koje mogu biti dovedene u vezu sa Malkutom.

A bajati sendvi sa tunjevinom. Bajato je neto to je ustajalo, dugo vremena neiskorieno. Bajato je nepokretno. Moe biti Malkut, kao troma zemlja. Sendvii se prave od hleba, a on uglavnom od ita, moe biti i ovde Malkut. Tunjevina ba i ne prilii ovde, ali kladim se da taj bajati sendvi ionako ne biste probali, stoga ta tunjevina nema mnogo veze!

Pogledajmo recimo sedite za bicikl! Sedite kao oslonac zadnjice jeste Malkut. A sada se seam prie koje jo uvek mogu uti od nekih zaluenika za sport da su banana sedita jako nezdrava zbog mogue sterilnosti. Ovo je idealan nain da ugrabimo vezu sa Malkutom, posmatrajui 35. kolonu nae tabele. Idemo dalje, nadam se da se niste umorili.

Probajmo nai domau ivotinju koja najbolje podraava Malkut. Pas, maka, kokoka, ovca? Jo sam kao mali uo da je slon u Indiji domaa ivotinja! On tako robusan, veliki i vrst moooooe nekako da se ugura pod Malkut. Razmislite.

19

SKAKAVAC 1

Ajmo sada, ajmo sada, daaa, recimo...ajmo sada recimo da odredimo koji tip ene bi mogao da se podvede pod Malkut. Poslovna ena, samostalna ena? Ne bih rekao. Tinejderka, Tetka, Bakica? Moda pre svega klasina domaica! Zato da ne. Odrava stan, kuva ruak, pere, zapravo radi sve one stvari koje se tiu doma. A kua sigurno moe da se shvati kao Malkut. Ona je polazna osnova iz koje ovek svakodnevno kree na posao, u avanturu, ko zna gde sve, ona pre svega treba biti vrsta i suva. Sobe su kockastog oblika; da ovo bi moglo biti jedno od reenja.

Koji kozmetiki pribor bi mogao biti Malkut? Recimo pedikirski pribor, toalet papir takoe, mada ovo drugo ne spada u kozmetiki pribor, ali sam prosto morao da stavim. Bilo bi glupo kada bih ga stavio pod tip ene. Hajde sada malo da upotebimo skale boja. Recimo crni lak za nokte koji je proaran zlatnom. Ili, jo bolje, crne arape proarane zlatnim koncem. arape kao noni ogrta, a noge za Malkut. Kada su ve noge u pitanju, onda je i ono crno ispod noktiju, pogotovo od zemlje, jasno Malkut.

Ve je vreme mom ruku, a ja jo piem ovaj tekst. Kada smo ve kod toga, koji je gurmanluk dodeljen Malkutu? Pilei bataci recimo, jo ako su u nekom tekom, miriljavom crno - braon sosu! Naravno, ne mislim na ONO to ste pomislili da ja mislim. Ne mislim na to. A kada smo ve kod toga, interesantan je materijal koji se koristi na selu za graevinu i izolaciju. Mislim na kravlji izmet. To stvarno moe biti dobar Malkut.

Predmet u koli? Definitivno geografija. Ali moe i biologija, fizika, ak i fiziko vaspitanje. Zavisi kakve aspekte pronaete i koliko ti aspekti udovoljavaju zahtevima Malkuta.

Kola? Moda Volvo ili Saab, definitivno. Mercedes svojim znakom suvie sugerira na princip broja 3, pa emo ga ostaviti za neku drugu priliku.

Da li bi radijator mogao predstaviti Malkut? Iako obezbeuje toplinu i lak ivot u domu, njegova sutini je upravo u toplini, a ne u domu, stoga moda i nije ba dobar predstavnik Malkuta.

ta je sa piima? Pivo bi vam sigurno palo na pamet, zbog svog Malkutovskog sastava, pogotovo tamno pivo, koje ima dodatnu korespondentnu boju.

U redu, dovoljno smo razradili jednostavne imenice, sada moemo pokuati isto to sa glagolima. Takoe, probajte da analizirate reenice. Na primer, u reenici : Don Kaprijati je smrao preko 30 kilograma dok je pisao svoju novu knjigu, pronaite re ili mesto gde se krije Malkut. Na prvi pogled, to moe biti knjiga kao neto to je plod i baza Donovog rada. Ali to mogu biti i kilogrami, Donu se neto konkretno desilo, a to je da je izgubio kilograme. Teina, masa, vrstina, drugim reima Malkut. Ne morate traiti perfekciju, dovoljno je samo da mislite na ovaj nain i da date odgovor koji je definitivan, bez umiljanja.

Osmotrite predmet koji najbolje poznajete, osmotrite sebe i pokaite gde je tu Malkut. Moda vam noge nisu dovoljno razvijene, moda je Malkut ispoljen vie na nekom drugom mestu? Odredite neki va talenat koji potpada pod Malkut, kao i manu.

Ovo je kao neka vrste magijske slagalice, odnosno mozaika. Sve to treba da uradite, jeste da izaete napolje i da popiete Malkut. Kabala na popisu i u praksi je izvrsna stvar za Um, i nee proi puno vremena, i vi ete uoiti kako ste ve krenuli drugaije da razmiljate o stvarima i da u njima nalazite dublja znaenja. Potrebna je izvesna doza suptilne igre, u tom stanju intuicija i imaginacija se odlino ispoljavaju, ozbiljnost i strogost bi sve pokvarile. Nije potrebno da stvarate veze, stavite akcenat na njihovom pronalaenju. Kada to radite, vie od svega vam je potreban deiji entuzijazam i smisao za igru.

20

SKAKAVAC 1

UUSSPPOONN II PPAADD HHRRIIAANNSSTTVVAA

frater Babae Babalonis Bestia Bellore Hriane lavovima ili u AA Iskueniki test! Kako god, nee se dobro provesti. Lavovi bi bili moda neto milosrdniji, bri, jer njh vodi samo prosta egzistencijalna glad, ali jedanog 'pravog' Inicijata Naeg Svetog Reda vodi egzistencijalistika glad za Slobodom, Istinom i Spoznajom, a ta Glad je neuporedivo pogubnnija za nama drage hriane. Meutim, ovde nije re o tome, shvatam, ovde nam je posao da hladno, racionalno i nepristrasno, kol'ko smo to u stanju, opiemo uspon i pad tog fenomena osvrui se na poteze, ideje, verovanja i uverenja te religije, kroz istorijsku prizmu njegovih glavnih istorijskih tokove... Ovde se radi o gladi za Znanjem, mada nisam uveren da ih i ta glad ne bi najrae prodrala, barem kol'ko i oni lavovi... ta je to hrianstvo? Pitanje zvui kao suvino, ali, da li je? Na svetu danas ima toliko miliona 'hriana', a ko nam od njih moe rei ta je to hrianstvo? Toliko razliit broj, razliitih ljudi se iz, isto tako, najrazliitijih moguih razloga identifikuje s tim terminom, najee, ne shvatajui, ta bi to, zapravo moglo biti. Da budem otvoren do kraja, i pravedan prema nesrenicima, najvei broj njih to ni ne zanima. Da bi se shvatilo, otkud danas takvo stanje meu 'braom' u Hristu, ma ta to znailo za svakog od njih, a to je uveravam Te, dragi prijatelju, svata, moramo se vratiti malo dalje u istoriju, u doba prvih hriana, pra-hriana, da tako kaem. Na sam poetak Ozirisovog Eona, kako nazivamo taj period. Treba pogledati, najpre, kako je izgledala Judeja, tog vremena, gde je postavljena kulisa za ovu dramu koja e ostaviti peat na licu oveanstva kroz vekove. Mislim da je najverodostojniji prikaz te jevrejske skupine dat u jednom popularnom i kominom TV ostvarenju koje se naziva 'itije Brajanovo', poznatog britanskog Leteeg cirkusa Monti Pajtona. Ne kaem da su ingeniozni autori imali nameru da budi sarkastini prema 'sinu boijem', ali hou da kaem da, ko je shvatio 'itije Brajanovo' nije mu lako da bude hrianin i da bez nelagode ita dobre vesti o dogodovtinama te iste druine. Dakle, treba jasno pretstaviti, najpre, jedan narod, koji je ve dugo, pod okupacionim vlastima rimske Imperije. A okupacione vlasti, k'o svake okupacione vlasti nisu bile preterano omiljene me' jevrejima1, a ni tako benevolentne, kako stiemo utisak iz Jevaelja. Razloge tog i takvog opisa u Novom Zavetu treba traiti u tome to su, po svemu sudei, autori primenjivali autocenzuru, jer je italaka publika istih, ciljna grupa, zaprvo i bila rimska publika. Ima dosta dokaza koji idu tome u prilog. Ne treba prenebregnuti ni to da se u prkos crkvenoj mitologiji, autori jevanelja, prema svim relevantnim istoriarima religije ne mogu nai meu savremenicima, pa samim tim ni meu uesnicima i svedocima, osobe koju poznajemo kao Isusa ('Hrista'), i datirana su od otprilike od sedamdesete do sto i neke godine ere vulgaris, u zavisnosti od jevanelja do jevanelja, dakle vie decenija posle Isusove smrti. Najpre da vidimo, koliko nam mogu biti pouzdan izvor informacija takvi spisi? Pa, ne preterano. Zavirimo li u sama Jevanelja, kanda ona donose dobru vest na upadljivo razliite i neusklaene naine, gotovo kao svako od njih govori o razliitoj osobi. Pogledamo li samo rodoslov na poetku, to je posve uoljivo. Ova tri, tzv. 'sinoptika', nazvana tako jer, navodno, vide jednim pogledom na stvari, po Mateji, Luki i Marku, od kojih se ovo poslednje smatra najpouzdanijim (sa izuzetkom opisa 'vaskrsenja', koje je kasnija interpolacija), nemaju ba tako jedinstven pogled, dok je ono po Jovanu sasvim razliitog porekla, neki kau vie mistikog, gnostikog. U svakom sluaju ova tri 'jednooka', crpu iz jednog ili vie srodnih izvora, dok je Jovanovo crpelo iz sasvim razliitog. Sluei se seanjem, ne elei da ih nanovo studiram, i konsultijem literaturu, mada bi i to bilo zanimljivo za jednu ozbiljniju studiju, drei se okvira ove teme, potsetiu samo da je razlika u prikazu zaista u toj meri oita, da je prosto neverovatno kako to nikome ne pada u ui u dovoljnoj meri, i to u pitanju redosleda dogaaja, samih dogaaja, koji su upadljivo raznorodno opisani, mesta i naina roenja, dana raspea i tsl. Imajui u vidu viedecenijsko isekivanje Mesije, svetovnog i duhovnog poglavara, od strane jevrejske zajednice tog doba, jedne primitivne, sirove svetine, koji bi ih oslobodio ropstva i vratio staru slavu kui Davidovoj, koje je poprimilo ve uveliko razmere masovne histerije, mesiju je

21

1 'Jevreji' piem mali slovom, jer se to odnosi prvenstveno na jevreje kao judaiste, u religioznom smislu. Shvatanje jevrejstva kao nacije, u savremenom znaenju tog termina, straijeg je datuma podosta.

SKAKAVAC 1

neobarzovan i lakoveran puk video svudge. Situacija je bila slina situaciji onoj u Indiji, gde svaka atrljica ima svog 'favorite' gura, avatara ili ve kakvog boijeg pretstavnika, ali umnogome fanatinija, desperantnija. Ne treba zaboraviti da je nemali broj ljudi video mesiju u Jovanu Krstitelju, recimo, i to dugi niz godina i posle Isusove tragine smrti, a postoji i anegdota, o prijatnoj popodnevnoj etnji Pontija Pilata, godinama posle tog 'incidenta', Golgotom, gde je na nain na koji je usmren Isus, to je bio poprilino est i uobiajen nain egzekucije tog doba, usmreno na stotine drugih nesrenika iz raznoraznih razloga, u kojoj je Pilatu saopteno da je tu usmren i Isus. Pilat je upitao: 'Koji Isus?'. Bilo je tu i raznoraznih sekti, a pekulie se da li je Isus pripadao jednoj od njih i kojoj. Najvie je pristalica meu istoriarima, koji ga svrstavaju meu esene ili , pak, u, nepravedno ocrnjene, fariseje. Dodue, nije neverovatna ni ona teza, da je Isus, po svemu sudei, imao i jasan politiki cilj, te da ono 'INRI', ili-ti 'Car Judejski', istaknuto iznad njegovog rasereenog i prikucanog tela, nije samo posprdno tu istaknuto. No, to nije naa tema... Ono to elim da istaknem je, da nam se valja otrgnuti tom utisku koji stvaraju Crkva i neohrianska pop kultura kroz filmove i opskurne propagandistike tekstie, da su se nebo i zemlja, maltene, zaustavili i da je pozornica oveanstva bila Judeja tog toba. Zapravo ni sama Judeja tog doba, nije bila preterano zagledana u misiju 'sina boijeg'. Nije ga prepoznala kao takvog, s pravom ili ne, videemo kasnije. Zapravo jo dugo ga niko nije prepoznao, kao takog, sve dok jedan mudar i lukav ovek, koga upoznajemo najpre kao Savla, a potom i kao Pavla, i to 'svetog', nije dosetio da uzme stvar u svoje ruke. Nije preterano rei da je ono to poznajemo kako hrianstvo, sa svim njegovim varijacijama, kako danas, tako i kroz istoriju, u velikoj meri 'zasluga' tog oveka. Ali ne samo njegova, svaijih i svakakvih prstiju tu ima. U tom smislu krajnje je pouno tivo Kroulijevo 'Jevanelje po Svetom Bernardu ou'. itajui o podvizima prvih hriana, ako sklonimo u stranu fantastine elemente tih pria, ne mogu se oteti utisku da je hrianstvo potsealo na masovan i, uprkos uverenju, specifino militantani pokret, slian onome koji danas moemo videti u Jehovinim svedocima, recimo. Ne moe im se ne priznati hrabrost i fanatina odanost ideji, kao ni meusobna solidarnost. Hrianski pokret tog doba odlikovale su sve karakteristike jednog revolucionarnog, pokreta - nezadovoljstvo vladajuim drutvenim vrednostima i samim odnosima u drutvu, profetsko pozivanje na novo i bolje doba koje je pred nama, pravdoljubivost, kako su je prvi hriani videli i tsl. Socijalna struktura rimskog drutva ila je na ruku hrianima, koji su, svesno ili ne, podilazili strahovima i nadanjima obinog oveka onog doba. U religioznom smislu, sve je bilo transparentno jasno - dobro, zlo, greh, kazna, nagrada, ono to je 'bogougodno'...; a egalitaristiki element socijalne demagogije, gotovo socijalistiki, na neki primitivan nain, kako bismo to danas klasifikovali, ili moda, ak, skoro komunistiki, samo bez prkanja u privatnu svojinu, je vie nego odigrao bitnu ulogu, meu obespravljenim staleima rimskog drutva, meu robovima i siromanijim paganima prvenstveno. Pria o prvim verovanjima hriana nije tako jednostavna kao to se to, na prvi pogled ini. Hriani jo nisu imali razvijen sistem verovanja, nego su lutali od ideje do ideje u jevrejskom potkontekstu, prvenstveno. Isusova boanska priroda, zapravo i nije, bila nesumnjiva, na nain na koji je to danas, sve tamo negde do etvrtog veka. To je bio dug i sloen proces, posebno imajui u vidu da sam Isus nikada nije tvrdio nita slino, uprkos iroko rasprostranjenom uverenju o tome meu dananjim hrianima. ak ga ni Pavle nije nikada nazivao tako, iako ga nije smatrao ni 'obinim' ovekom. On je predvodio neku vrstu reformisanog hriansko-mesijanskog judaizma. Treba, prvenstveno, razumeti religiozni milje iz koga je poniklo hrianstvo i stepen fanatinog monoteizma koji je odlikovao judaizam, pa onda shvatiti da je bilo sasvim nemogue pojmiti 'otelovljenje sina boijeg' na nain na koji ga hriani vide danas, ma kome u Izraelu tog doba. Mesija nije bio bog, niti je to iko ikada tvrdio, a sasvim izvesno, nikako nije mogao zavriti onako, ve doneti slobodu jevrjima. Tako su, barem, svi 'upueni' videli njegovu ulogu. Pavle, inae i sam jevrejin i farisej, bio je ubeen, ili je barem tako tvrdio, da on jeste mesija, i da Isus, koji, u meuvremenu, postaje Isus Hrist (Hrist na grkom znai upravo to - mesija) nije ekskluzivno jevrejski 'prorok', te da hriani nisu iskljuivo jevrejska sekta, to je i izazvalo sukobe meu prvim hrianima. Moemo samo zamisliti ta bi uinila njegova deifikacija, u tom trenutku. Za tako neto je bilo potrebno vreme, do nje je dolo dosta kasnije, i to do sasvim neoekivane, imjui u vidu iz kakvog mita je poteklo to verovanje. Najpre je hrianstvo moralo da se udalji od uticaja judaizma, a hrianstvo i judaizam su u tim prvim danima, bili neraskidivi deo jedne te iste prie, i to nije bilo u toj meri neprirodno, kako nam se iz dananje vizure ini, naprotiv. Rimljani su hriane i doivljavali, najpre, kao samo jednu od mnogobrojnih jevrejskih sekti. Bogomolje su im bile sline sinagogama, a nisu ni njih izbegavali, u prvo vreme.

22

SKAKAVAC 1

Verujem, da je u oku, nakon smrti njihovog uitelja, koji je morao nastati meu njegovim sledbenicima, u prirodnom psiholokom impulsu, dolo do neke vrste nesvesne racionalizacije, u kojoj su pokuali sebi i drugima da objasne taj uas, imajui u vidu oekivanja koja su od njega imali, pa se tako raaju prve ideje o tome da je on umro radi iskupljenja neke vrste. On sam nikada ni o em slinom nije govorio. Gresi oveanstva su sasvim dobra osnova za stvaranje nove legende. Naravno, u tom trenutku, jo uvek nema nikakvog spomena o 'prvobitnom grehu', a Adama i Eve se malo ko jo sea. oveanstvo e na taj mit potsetiti tek Sabor u Nikeji odran 325. godine, na kome e uostalom tek biti konceptualno uoblieno hrianstvo. Sasvim je jasno da 'obian' smrtnik, po verovanju ondanjih ljudi, nije bio u stanju da uini takav poduhvat, in velikog iskupiteljskog posla i tu su koreni te ideje o bogooveku. Izbezumljeni, dakle, bez svog voljenog voe, i njegove moi i mudrosti, preneli su deo toga na sebe kreirajui mit koji je s vremenom postao vezivno tkivo mitologije zapadnog drutva, utkano u njegovu samu sr. Naravno, ideja o posrednitvu izmeu ljudi i boga, te vrste nije nova, nov je ekskluzivitete te rtve. Boiji jedini sin, koga je poslao da iskupi 'grehe' oveanstva stranom nevinom rtvom. Motiv nevine rtve nije, takoe, nov. Nakon raspea, hriani su poeli da veruju da je Hrist 'vaskrsao', i to je posebno neobino - u telu. Njegovo telo 'uzneto' je na nebo, to je jedan od primitivnijih oblika verovanja te vrste, mada primeren sujeverju onog doba i doivljaju 'neba', boijeg obitavalita, kao geografskog pojma, slinom Madagaskaru, recimo. Jedino to nemamo tane koordinate, inae... Postoji niz kontraverzi o tom nestanku Isusovog tela o kome piu jevanelja, neka od nih pekuliu, na manje ili vie uverljiv nain, da je Isus nekako, volebno preiveo celu tu dramu. Ne bih ulazio u opravdanost takvih tvrdnji, ali ine mi se malo verovatnim. Otud, dakle, i danas tako rasprostranjeno verovanje da e prilikom tvz. 'sudnjeg dana', kada e Hrist doi, da 'sudi' (!) ljudima, i razvrstava, ko je za 'raj', a ko za vene (!) paklene muke, naa tela biti vaskrsnuta i u njima emo uivati te blagodeti ili muke tog suda, svako prema 'zasluzi', naravno. Verovanje da je Hristov 'drugi dolazak' jako blizu, bilo je izuzetno izraeno meu prvim hrianima, o emu jasno svedoe mnogi tekstovi Novog zaveta. Iekivanje se, evo, nastavlja... Onog momenta kad je hrianstvo postalo nezaobilazni drutveni inilac, zbog sve vee masovnosti i popularnosti, kod narodnih masa, Rimljani su reili da ga inkorporiraju u svoj sistem. To je odlika svih jakih i dugovenih drutvenih poredaka, fleksibilnost u pogledu stvari koje nisu nuno u potpunosti antagonistine, iako se u poetku ine takvima, i sposobnost sistema da ih uine svojim sastavnim delom. Pogledaj samo zapadno liberalno-kapitalistiko drutvo od Drugog svetskog rata do danas i njegov odnos prema rokenrolu, sindikatima, hipicima, manjinskim grupama... Poznato je da je Konstantin 312. najzad legalizovao hrianstvo, ono je postalo dravna religija, i mada ne jedina, jer su pagani i dalje bili brojni, u Crkvu su polako poeli da ulaze ljudi i da bi obezbedili udobniji ivot, i odreene pogodnosti koje je to vuklo sa sobom. Glavnom religijom postae tek pedesetak godina kasnije. Nejasno je u potpunosti kako je do toga dolo i zato. I tada, mic po mic, kao mnogo puta u istoriji progonjeni postaju najbolji progonitelji. Revnost ih je ubila! Iz katakombi hriani su izali sa osvetnikim duhom, vrlo nespremni da se strpe i popriekaju da njihov 'nebeski sudija' doe, poeli su sa progonima i satiranjem svega nehrianskog, a paganske kulture posebno. Dobro je poznata pria o tome da bogovi starih religija postaju demoni novih. Ni u ovom sluaju nije bilo nikakvih iznenaenja... Vekovima potom, mogli smo da sluamo, gotovo iste gadosti koje su mogli uti i prvi hriani o sebi samima, iz usta neprijateljski nastrojenih Rimljana. To se posebno odnosilo, kroz vekove, na jevreje, koji su na neki voleban nain postali glavni krivci za Isusovu smrt, pri emu su hriani nastojali da potpuno potisnu svest o tome da je i sam Isus bio jevrejin, prenebregavajui da su i njegova porodica i svi njegovi uenici i prijatelji bili, takoe, jevreji, te da je hrianstvo izniklo upravo na jevrejskom religioznom tlu, bez koga ne bi ni postojalo. Psihijatri, psihopatolozi moda, ovo bi mogli, verovatno, da objasne nekakvim sindromom oceubistva. S vremenom, a poev od tih najranijih dana, hriani su imali potrebu da stvore sebi, neku vrstu, arhi-neprijatelja, iji su im se pipci, potom poeli priinjavati svuda, ak i meu 'nepravovernim' hrianima, vekovima kasnije. To je posebno zanimljiv fenomen. Tom neprijatelju nadenuli su ime Satana, to je termin koji se u Novom zavetu, koji je osnovno izvorite, ili barem trebao da bude, verovanja za hriane, uopte ne spominje, dok se u Starom zavetu, to je proizvoljno napravljen odabir starih jevrejskih tekstova, koje su hriani poeli da priznaju kao svoje, pominje sporadino, na par mesta, i oznaava 'protivnika', to je i znaenje ove hebrejske rei. Satana je bio neka vrsta anela, kome je posao bio da optui oveka pred bogom, mada je jo uvek bio u slubi boijoj. Nije ga karakterisala zloudnost, koju su mu pripisali hriani, kasnije. Bio je neto kao 'doctore in contrario' za papu, u vekovima koji dolaze.

23

SKAKAVAC 1

S vremenom, hriani su Satani, tj. avolu, poklonili mnogo veu ulogu. Postao je sila koje je gotovo jednaka Bogu, i deluje u potpunosti nezavisno od njegove volje (mada i tu postoje neka sporenja meu teolozima), samo sa suprotnim predznakom. Postao je olienje svega nehrianskog najpre, pa potom i anti-hrianskog. Njegove tragove hriani su poeli da vide zaista svugde, poeli su da ga prepoznaju i u starim mitovima, ukljuujui i u onom drevnom, danas svima po zlu dobro poznatom - o Adamu i Evi, gde je dobio ulogu zmije, koja 'iskuava' ovo dvoje nesrenika. Taj mit e postati osnovnim nosiocem ideja za hriane. Borba protiv ovog pra-neprijatelja uzee svoj danak u krvi i mnogo e ljudi stradati, jer su negde, nekako, prepoznati kao sluge ove mrane sile. Meutim, do toga emo jo morati da popriekamo. Dugo je jo ljude, najpre, zbunjivala ta priao o bogu i njegovom sinu - jeste jedno, nije jedno; kako jeste, ako jeste i tsl., kao i o nizu drugih uznemirujuih pitanja. U nedostatku zvanine ideje bilo je tu papazjanija svakakvih vrsta. Najzad je, kada su ti sporovi poeli da, verovao ili ne, prete podelama u Rimskom Carstvu, car Konstantin sazvao taj po mnogoemu zlosrean Sabor u Nikeji, dananjoj Turskoj. Sudbina oveanstva bila je zapeaena, za narednih gotovo dve hiljade godina. Na tom saboru su hrianski biskupi, te premudre glave iz itavog hrianskog sveta, uobliile izgled sadanje Biblije, Stari i Novi zavet, najitanije knjige ikada napisane, koja e uticati na generacije i generacije ljudi. To je kljuni dokument Ozirisovog Eona. Pozabaviu se malo svim tim teolokim judeo-hrianskim zavrzlamama. U Nikeji, poetkom etvrtog veka ere vulgaris, dakle, usvojen je uveni Simbol vere, i najzad je, iz te kuhinje, svetu u lice pogledao - trolini bog! To je doktrina kojom bi prvi hriani bili neobino zbunjeni, a sam Isus ponajvie. U ve konfuznu priu o ocu i sinu koji su jedno, a nisu, uveden je element 'svetog duha', meni iz ne ba razumljivih razloga, i nikada, po meni, do kraja definisan, iako su se svojski trudili. Sasvim je mogue da je nedostatak enskog principa, prirodan u takvoj konstelaciji stvari, nadoknaen sterilnim 'svetim duhom', bezuspeno dodue. Sabor u Nikeji pretstavljao je poetak vievekovnih, beskonanih teolokih rasprava, kakve pretstavljaju presedan za istoriare religije, jer ih svet nikada do tada nije video, niti e ih, verujem, ikada videti, izvan hrianskog korpusa. Vredi se setiti sarkastanog prikaza Umberta Eka, u 'Imenu rue', hriana kao, u mnogome, gomile mranjaka i mizantropa, koji vekovima nisu nita drugo radili, nego su se sporili oko krucijalnih religioznih pitanja tipa - da li je Isus imao pupak ili ne, i da li je imao kesu ili, pak nije, i na tome i takvim pitanjima, koja su van svake ozbiljne rasprave i interesovanja za inteligentno bie, to bi homo sapiens trebalo da bude, po definiciji, gradili teologiju i filozofiju. Na Saboru je otkrivena jo jedna neobina stvar - prvobitni praroditeljski greh! I iako hriani tvrde da je to duboka tema, koju sva pojednostavljivanja skrnave, ona se bez ikavih problema moe izloiti na vrlo jednostavan nain. Bog je, njenim usvajanjem, bespovratno postao hladni legalista, a njegovi zakoni su uinjeni apsolutnim, iako su pokuavali da objasne, kasnije, da su oni, tj. bog i njegovi zakoni, zapravo nekako identini. To ne pravi nikakvu sutinsku razliku. Bog se sveo na policajca i sudiju, koji brine o javnom redu i miru, o javnom moralu, koji ponekad iskae, dodue iskae i svoju milost, jer bez njegove milosti i nema 'spasenja'. Evo kako... Temeljom svoje, inae bizarne, teologije su uinili apsurdno i udovino uverenje da je bog svog sopstvenog sina, poslao da iskupi 'prestup' prvih ljudi, koji su prodrali neku jabuku, a to im nije bilo dozvoljeno (no, no...), zbog ega se on izuzetno raestio i nikako da se odljuti. To je 'praroditeljski greh', koji se prenosi na svakoga od nas(!). Meutim, kao da to nije dovoljno teko saznanje samo po sebi, moramo imati na umu, da je on milostivo (!?) rtvovao svog sina da bi to nekako uinio egal situacijom. Da bi dobio zadovoljtinu, jednom reju. I, ia-mia i gotova pria, mi sada treba da budemo zahvalni do neba (i vie), te da zarad toga sluamo naeg lokalnog protu. Jer izuzev pokornosti, kajanje nam je jedino orue da umilostivimo tog moloha surovijeg i od one divljake figura Jehove, iji prikaz imamo u Starom Zavetu. Teolozi moda jesu govorili o bogu ljubavi, ali su se svesrdno trudili da oslikaju samo patnje veno prokletih i neugasli pakleni plamen, a strah od boga proglase vrhovnom vrlinom. Naravno, svesno karikiram, ali treba imati u vidu da je velika veina ljudi to videla upravo na ovakav nain i ivela u nezamislivo nepovoljnom, prenapregnutom psiholokom stanju, bliskom uasu. Hrianstvo je, kao i sve ozirijanske religije, izrazito muka, patrijarhalna religija, to nikako ne znai da je bila i muevna, naprotiv. Meutim, ono to je njena posebna osobenost, ini mi se, je da je ona do krajnosti dovela, kod jevreja ve imanentno prisutnu, duboko bolesnu opsesiju o neistoti tela, kao takvog, i krajnje neurotian odnos prema seksualnosti, samim tim i izrazito enomrzaki stav an general, koji karakterie hrianstvo u svim njegovim vidovima, bez izuzetka. Dodue nijedna religija Ozirisovog Eona nije ostala imuna na taj otrov.

24

SKAKAVAC 1

Mada ta tendencija nije bila izraena, u tako drastinoj meri, u ranom hrianstvu, postae jednim od sigurnim znakova raspoznavanja meu hrianima, vekovima potom. U tom autistinom krugu ludila, ena, ija je jedina uloga bila raanje, je bila prenosilac kuge tog istog 'prvobitnog praroditeljskog greha', koji je njoj i stavljan na duu, i inae. I tu se taj krug mune krivice, u tom protivreju ivota i prirodi, monstruozno zatvarao. Polna ljubav bila je, razume se, iskljuivo sredstvo za reprodukciju, i to najblae reeno nepraktino i nelagodno sredstvo. Prljavo i 'greno', nedostojno oveka, kako su hriani u u gru samooptuivanja oseali. Kao da su, iz sasvim nepoznatih razloga, bili neverovatno zbunjeni to im je bog uopte i 'dao' takvo sredstvo. Gnuali su ga se, kao i sebe samih, uostalom. Genezom te u sutini anti-ljudske doktrine, neprijateljski nastrojene prema ivotu samom, par excelance, kao i prirodi, opte uzev, pozabavio se neobino snano Fridrih Nie u samo praskozorje Horusovog Eona, najavljujui velike promene. Hrianski pojam boga, smatrao je jednim od najiskvarenijih pojmova o Bogu, koji su ikad pohodili ljude. To je ozbiljna i velika tema, pred kojom ljudski um i duh ostanu nesposobni da nau odgovore, korene i razumevanje. Da bih ilustrovao tu mrnja prema polovini oveanstva i dubinu nepoverenja i straha, u kome su ljudi iveli, citirau hrianskog 'mislioca' Tertulijana, koji je napisao: 'Zar ne znate da je svaka od vas Eva? Boija osuda vaeg pola ivi u ovom dobu, i krivica mora nuno da ivi, vi ste vrata avola; vi ste one koje ste prekrile boanski Zakon; vi ste ona, koja je ubedila Njega koga ni avo nije bio dovoljno hrabar da napadne. Vi ste tako nemarno unitile mukarca, Boiju sliku. Vaom zaslugom, ak je i Sin Boiji morao da umre.' S druge strane, hriani su, taj oiti nedostatak enskog principa u svojoj religiji, i hrianskom panteonu (sic), delimino pokuali da nadoknade obogotvovenjem i Isusove majke. Njoj, razume se, nije bilo dozvoljen pristup u 'prvu ligu', na Tron, tu je svoja mesta ljubomorno uvala 'boanska porodica', otac i sin, sa sve duhom svetim (!?), ali je kult 'bogorodice', za prost svet, pretstavljao upravo to, na neki nain. Mislim da su crkveni oci bili toga duboko svesni, pa su na mestima hramova boginjama plodnosti iz paganskog perioda, gotovo bez izuzetka graene crkve posveene Mariji, Isusojoj majci, proizvedenoj ekspresno u 'majku boiju' (!). Korene mita o 'bezgrenom' zaeu i tog koncepta 'bogorodice', ne treba traiti u paganskom svetu, iako je takvih analogija kol'ko god hoe, ve u onim razlozima koji su Tertulijana, Avgustina, i druge, terali da piu, misle i oseaju telo, kao neto 'greno' i 'neisto'. Kult te 'majke boije', koja, ni luk jela ni luk mirisala, u celoj toj raboti, posebno je izraen u zapadnom hrianstvu. Iako su racionalizam i filozofija, uopte, kod ranih hriana pretstavljali prvenstveno defanzivno orue, jer su bili izloeni nemilosrdnom podsmehu i jetkom omalovaavanju, od strane kulturnijeg dela rimskog carstava, obrzovanog na helenskoj kulturi i istananim oseanjem za meru i filozofiju, Zapadni hriani, prvenstveno, e ipak, prigrliti to orue svesrdno i uguiti doslovce itavo oveanstvo pokuajima da objasne i dokau boga, na tim osnovama, preesto opisujui ga u potpuno antropomorfnim terminima i promaujui time temu, u potpunosti. Ni u jednom, ni u drugom nee uspeti, sve do danas. A ni ubudue ne treba oekivati nekakva otkrovenja u tom pravcu. uvenih pet dokaza Tome Akvinskog, alfe i omege zapadno-hrianske teologije, koji bi, navodno, trebali da 'dokazuju' boije postojanje, nisu opstali. Hriane e posebno namuiti pitanje teodikeje, imajui u vidu kakvu komlikovanu filozofiju su stvorili, ali neka se kuvaju u orbi koju su sami i zakuvali... Ve u tom ranohrianskom periodu, neposredno posle Nikejskog Sabora, poele su se jasno uoavati razlike izmeu istonog i zapadnog hrianstava, Vizantije i Rima. Vizantija je u to vreme pretstavljala najkultrniji i