sinodski vesnik - catholic-zr.org.rs vesnik 5.pdf · divno svetlo. nema, dakle, nijednog uda koji...

Glasnik Sinode Zrenjaninske Biskupije 5. broj – Decembar 2018.

Sinodski VesnikSve što vredi znati o sinodi

Sveštenici i redovniciRadni dokumenat i druga povezana pitanja

Oba plućna krilaUvod u četvrti dokumenat: „Sveštenici i redovnici“

Molitva za sveštenike

Drugi susret animatora Sinode

Statistika u službi obnove

Obaveštenja iz života Sinode

Sinodska molitva

Važni termini

Sadržaj

S i n o d s k i U r e d23001 Zrenjanin, Trg Slobode br. 8. Pf.: 98.Telefon: +381 (023) 534-722 Fax: +381 (023) 528-625;e-mail: [email protected]

Egyházmegyei Zsinat2017–2020

Sinoda Biskupije

2

6

6

7

10121212

N akon ozbiljnih priprema, biskup naše biskupije Msgr. Dr. Ladislav Nemet SVD, otvorio je 3. de-

cembra 2017. prvu Sinodu Zrenjaninske Biskupije svečanom Svetom Misom. Ni- je slučajno što naglašavam „nakon ozbiljnih priprema“, jer smo se skoro godinu i po dana pripremali za Sinodu. Prilikom otvaranja već je mnogo toga bilo spro- vedeno, a sveštenici i animatori obučeni. Naš osnovni cilj nije bio da samo „obra- dimo“ 10 radnih dokumenata, i napravimo sumiranje njihovih sadržaja, nego da ove tri godine, koliko traje Sinoda, bude vreme izlivanja Božje milosti na našu biskupiju i ova milost obnovi sve nas.

Od otvaranja Sinode obradili smo na našim župama dva radna dokumenta (Evangelizacija i Mladi), a u toku je obrada

trećeg radnog dokumenta o tematici Po- rodice. Ako razmotrimo naš dosadašnji rad i napravimo sažetak, videćemo da je rezultat razgovora na župama o temati- kama prva dva dokumenta sledeći: održa- no je 229 susreta, podneto 130 zapisnika, a broj učesnika na susretima iznosio je više od 1400 osoba. Po meni je ovo vrlo dobro, ali sam primetio da posle prvog naleta, opada broj učesnika na tematskim razgovorima. Ne dopustimo da opadne huktanje sinode, ili pak da ono samo zve- či. Učesnici razgovora, sveštenici i animatori, neka učine sve što mogu kako bismo pozvali još više ljudi, a pre svega, molimo se za uspeh naše Sinode!

Msgr. Janoš Fišer, generalni vikar,

član Koordinacionog Odbora Sinode

Pre godinu dana smo otvorili biskupijsku sinodu


I. ŽIVOT SVEŠTENIKA I REDOVNIKA

Teološki osvrtJedna od karakteristika naše Katoličke Crkve jeste

da se među krštenicima ostvaruju različita zvanja shodno tome kako Duh Sveti velikodušno deli svoje darove. Prema Novom zavetu, čitav izabrani narod je kralјevsko sveštenstvo: „u njemu (Isusu Kristu), naime, svi vernici tvore sveto i kraljevsko sveštenstvo, po Isusu Kristu prinose duhovne žrtve Bogu i naveštaju čudesna dela onoga koji ih je iz tame pozvao u svoje divno svetlo. Nema, dakle, nijednog uda koji ne bi imao udela u poslanju celog Tela, nego svaki pojedini ud mora u svome srcu Isusa svétiti i proročkim duhom za njega svedočiti.“ (Presbyterorum Ordinis 2).

U tom izabranom narodu, međutim, postoje i oni kršćani koje Isus Krist osobito poziva da na poseban način posvete svoj život njemu i Božjem narodu. Njih zovemo sveštenicima i redovnicima.

Crkva ima poseban sakrament za ovaj poziv: sakrament svetog reda. On ima tri stupnja: đakonat, sveštenstvo i biskupsku službu.

Temelj sakramentalnog života svetog reda nalazi se u potvrdnom slobodnom odgovoru na Božiji poziv i u služenju narodu poput Krista. Ovu službu čine delotvornijom sveštenička obećanja (poslušnosti i celibata; u slučaju dijecezanskih (biskupijskih) sveštenika, na primer, uz pridržavanje ostalih evanđeoskih saveta, nije toliko kažnjivo ne obdržavanje siromaštva, utoliko više kršenje celibata i obećanja poslušnosti).

Svešteničko i redovničko zvanje rezultat je jednog dugog procesa i predstavlja životno poslanje. Sama pojava svešteničkog i redovničkog zvanja je velika tajna, plod božanskog delovanja, koji u svakom dobu i društvu poziva ljude, muškarce i žene, da ga slede.

Jedna od karakteristika svešteničkog i redovničkog života jeste bezbračnost; tako biskupijski sveštenici žive u bezbračnosti (celibatu) i kao i redovnici se radi kraljevstva Božjeg odriču porodičnog života i žive u zavetu čistoće. Sve to znači da Bogu posvećene osobe slobodno i nepodeljena srca žive kao osobe poslate

da služe zajednici, i tako potiču Božji narod i one koji su im povereni.

1. Da li je važno obdržavanje celibata za biskupijske sveštenike?

2. Da li sveštenici koji žive u celibatu mogu više toga pružiti zajednici?

3. Primećujete li na našim sveštenicima znakove usamljenosti?

4. Vidite li smisao samačkog života sveštenika?5. Šta vernici mogu učiniti da se naši sveštenici,

redovnici, ne bi osećali usamljenima?6. Poznajete li nekog radosnog sveštenika,

redovnika? Šta ih čini tako posebnima?7. Koji je vaš stav ako neki sveštenik ili redovnik

živi u „bliskoj vezi“ sa nekom osobom, ili ako sebi zgrće blago?

U prošlosti sveštenički život bio je obeležen izdvajanjem. Sveštenik je bio okružen velikim poštovanjem, i samo radi „službenih“ stvari laici su se usuđivali smetati ga. Danas, sveštenik više nije društveno privilegiran, ali mu naši vernici još uvek ukazuju dužno poštovanje.

Promenom političke klime, devedesetih godina, porastao je opseg rada sveštenika. Njihov radni prostor nije više ograničen samo na crkvu, već se proteže i na škole kao i na određena područja javnog života.

8. Da li je dobro da naši sveštenici politiziraju?9. Trebaju li se oni baviti socijalnim

problemima?10. Trebaju li oni biti aktivni u rešavanju

glavnih izazova javnog života (npr. u borbi protiv siromaštva, u antikorupcijskim aktivnostima itd.)?

Slika trenutnog stanjaDanas na teritoriji naše biskupije ima sedamnaest

aktivnih biskupijskih sveštenika, četiri redovnika, jedan redovnički brat, dva stalna đakona i pet časnih sestara. Dva naša sveštenika rade u inostranstvu. Osim toga, imamo i četiri sveštenika na privremenoj

2

Sveštenici i redovnici – Radni dokumenat

5. broj – Decembar 2018. Glasnik Sinode Zrenjaninske Biskupije

ispomoći, među kojima jednog grkokatolika i redovnika. Dvojica naših biskupijskih sveštenika i jedan sveštenik redovnik su u penziji.

11. Šta mislite, da li je dovoljan ovaj broj sveštenika i redovnika?

12. Kako se može bolje ostvariti prisutnost sveštenika u našim župama, zajednicama?

13. Da li je dobro imati lokalnog sveštenika?14. Zbog čega je dobro imati lokalnog sveštenika?

Koje crkvene radnje vernici ne mogu sami vršiti?

15. Postoji li veći rizik da zaboravimo našu veru ako u zajednici nema sveštenika?

16. Da li su naši sveštenici i redovnici vešti u radu sa laicima?

Drugi Vatikanski sabor i dokumenti koji su nakon njega usledili preporučuju praksu „vita communis“. To bi značilo da naši sveštenici (više njih) žive na jednom mestu i da odatle posećuju svoje župe. To kod nas još uvek nije slučaj u praksi, ali bi moglo biti izvodljivo.

17. Žive li naši sveštenici i redovnici u dostojanstvenim uslovima?

II. BRIGA ZA DUHOVNA ZVANJATeološki osvrtPoziv/zvanje daje Bog (usp. Jer 1, 4-5; Iv 15, 16).

Svešteničko zvanje je tajna. Početak je Isusova reč: „Dođi i sledi me!“. Isus sâm ohrabruje da se moli za duhovna zvanja (vidi Lk 10, 2).

Crkva nastavlja Kristovo delo u stvaranju uslova koji omogućuju prepoznavanje, razjašnjenje i prihvaćanje Božjeg poziva. „Svešteničko zvanje uvek zahteva ljudsko posredovanje. Privilegovan posrednik je sama Crkva: u njoj i radi nje svaki sveštenik dobija svoje duhovno zvanje.“ (Pastores dabo vobis 35)

Model brige za zvanja je poziv dvanaestorice apos-tola a potom njihovo „prenošenje duhovnog zvanja“: Apostol Andrej uze Petra i „Dovede ga Isusu“ (usp. Iv 1, 40–42). S druge strane, zvanje zahteva slobodno prihvaćanje. Isus ni u ovom slučaju nikog ne prisiljava (vidi Mk 10, 21–22).

Svaki kršćanin, po svom krštenju, pozvan je da se zauzima za brigu za duhovna zvanja: „Dužnost promicanja svešteničkih zvanja pripada svakoj kršćanskoj zajednici“ (Optatam totius 2). U tome svako ima svoj zadatak. Molitva je prvi i najvažniji korak u

brizi za zvanja. Imajmo na umu Isusove reči: „Nakon toga odredi Gospodin drugih sedamdesetdvojicu učenika i posla ih po dva pred sobom u svaki grad i u svako mesto kamo je kanio doći. Govorio im je: ‚Žetva je velika, ali radnika malo. Molite dakle gospodara žetve da radnike pošalje u žetvu svoju’“ (Lk 10, 1–3).

U organiziranom pogledu, Biskup je prvi dužan brinuti se o duhovnim zvanjima. Sveštenici dele biskupovu odgovornost za duhovna zvanja. Oni su ti koji trebaju otkriti duhovna zvanja u mladima i potom ih podržavati. Za sveštenike i redovnike, najjednostavniji i najbitniji način profesionalne brige o duhovnim zvanjima jeste tako živeti sopstveni poziv i službu da zrače radošću, nadom i ljubavlju. To je ono što privlači mlade u kojem god vremenskom periodu oni živeli. U propovedima je takođe poželjno govoriti češće o uzvišenosti svešteničkog i redovničkog zvanja.

Slika trenutnog stanjaBriga za duhovna zvanja počinje u porodici, jer pre

svega baš u njoj svako dete treba prepoznati Boga koji ga ljubi i poziva. Prema nekim istraživanjima, današnje porodice više su sklone ne podržavati duhovno zvanje svoga deteta, nego mu u tome pomagati. Takođe je istina da je i slabljenje religioznosti u porodicama uzrok opadanja duhovnih zvanja.

18. Kakvo je naše iskustvo: da li roditelji podržavaju ili se protive odluci svoje dece da svoj život posvete Bogu?

19. Činimo li nešto u našim porodicama ili zajednicama kako bi se duhovna zvanja rodila?

3Nastavak teksta na 4. stranici

4

20. Poznajemo li praksu prve subote (molitve Marijinog zagovora za duhovna zvanja) i običaj organizovanih popodnevnih molitava?

21. Koliko je važno svedočanstvo sveštenika i redovnika za rađanje duhovnih zvanja?

22. Da li je ministriranje važno za otkrivanje duhovnih zvanja?

Duhovno zvanje koje se rađa i ono koje je već otkriveno, treba kultivisati kako bi ono ostalo svestan izbor za čitav život.

III. FORMACIJA SVEŠTENIČKIH KANDIDATA

Teološki osvrtIsus je izabrao dvanaestoricu koji su, nakon što su

bili izabrani, živeli s njim. Možemo reći da je to bila prva bogoslovska škola, prva obrazovna zajednica.

Isusu je bio važan odabir, kao što vidimo, jer je celu noć molio za one koje je izabrao, a zatim ih je nakon određene pripreme poslao u svet. Obuka je takođe bila važna za apostole, jer su posle oni bili ti koji su se brinuli o obezbeđivanju naslednika.

Slika trenutnog stanjaU Srbiji nema mogućnosti za obrazovanje našeg

sveštenstva. Jedina mogućnost obrazovanja redovnika postoji u Subotičkoj biskupiji, u Somboru, gde se nalazi novicijat hrvatskih karmelićana. Istina, u Subotici postoji Klasična gimnazija Paulinum, sa internatom, ali ona nije univerzitetska obrazovna institucija.

U našoj biskupiji, Bogu hvala, trenutno imamo jednog kandidata koji se priprema za sveštenika. Potrebno obrazovanje za sveštenika on stiče u inostranstvu gde studira. Obrazovanje u seminariji mora odgovarati bu- dućem životu sveštenika, kako bi mladi ljudi više upoz- nali stvarni život pre nego što ih zarede i počnu svoju službu.

23. Koje su prednosti a koji nedostaci što naši seminaristi studiraju u inostranstvu?

24. Na šta treba pripremiti seminariste? 25. Da li biste primili seminaristu u svoju

zajednicu u Nedelju dobrog pastira?26. U kojim područjima bi se trebali

usavršavati naši sveštenici i redovnici?

IV. STALNI ĐAKONITeološki osvrtPrema svedočanstvu Dela Apostolskih 6,1-6, apos-

toli su bili ti koji su prvi posvetili đakone za svoje pomoćnike. Zadatak đakona je u početku imao


5

karitativni karakter: brigu za siromašne, ali već i prvi đakoni su sudelovali u propovedanju Reči Božje a i krštavali su (vidi Dela Apostolska 8, 4-12.2–40).

S pojavom prezbitera (sveštenika) đakoni pred- stavljaju treći stupanj crkvenog reda, pored biskupa i sveštenika. Po posvećenju postaju članovi crkvenog reda (usp. CIC 266, § 1).

Njihov je zadatak: objavljivati Reč Božju u obliku propovedi i kateheza, deliti Svetu Euharistiju u Svetoj Misi ili nositi je bolesniku, izlagati presveto i deliti blagoslov sa Presvetim oltarskim sakramentom, venčavati, voditi obred sprovoda, i deliti određene blagoslovine, npr. blagoslov Svetog Blaža, pepeljenje, blagoslov domova, blagoslov pojedinih stvari (usp. Lumen Gentium 29, 1).

Stalni đakonat u Prvoj crkvi i kasnije bio je sastavni deo normalnog crkvenog života. Nakon Drugog Vatikanskog sabora ponovno je to postao. Đakoni ne podležu celibatu, ako traže da se rukopolože nakon što su stupili u brak. Prema zakonima Crkve moraju biti najmanje 35 godina stari i imati odgovarajuće teološko obrazovanje.

Slika trenutnog stanjaStalni đakonat Zrenjaninska biskupija uvela je 2003.

godine. Trenutno naša biskupija ima dva oženjena đakona, oba su veroučitelji. Pored verskog obrazovanja kojeg obavljaju u školi, aktivno su uključeni u život konkretne zajednice, u koju ih je postavio biskup. Njihova služba uključuje pomaganje u liturgiji, deljenje sakramenata (krštenje), blagoslovina i pomoć da se ulepša verski život biskupije.

27. Prihvaćaju li vernici stalne đakone (npr. da đakon predvodi pogreb)?

28. Je li prihvatljivo da laici (žene, ili brat redovnik) obavljaju pastoralni rad, vode službe reči?

29. Koliko je pozitivna služba stalnih đakona u našoj biskupiji?

V. OSOBE POSVEĆENOG ŽIVOTA

Teološki osvrtRedovničko zvanje je velika tajna. Božji putevi su

nedokučivi i mi ne znamo zašto Bog pozove nekoga na duhovno zvanje. Zašto je Isus pozvao baš tih dvanaest običnih ljudi koje danas poznajemo kao apostole? Šta je bit tajne kada neko odabere ovaj poziv?

Isus poziva redovnike u radost, baš kao i one što žive u braku. Redovnici su pozvani slediti Krista radi Kraljevstva Božjega i spasenja duša. Oni velikodušno odgovaraju na ovaj poziv kada prihvaćaju tri evanđeoska predloga – siromaštvo, čistoću i poslušnost – i žive ih u zajedništvu preko svojih zaveta ili obećanja.

Pozvana osoba živi u Kristovom „poslanju“. Da bi mogla ispuniti Kristovo poslanje, potrebno je da se što više približi Isusu, da što više liči na Isusa, da što više „upozna“ Isusa.

Poslanje pozvanih osoba u današnjem vremenu slično je poslanju Svetog Ivana Krstitelja koji vodi ljude Kristu. Krist je u središtu, a redovnik je u pozadini kako bi ukazao na Krista. Sveti Ivan Krstitelj je rekao: „On treba da raste, a ja da se umanjujem.“ (Iv 3,30).

Slika trenutnog stanjaU našoj biskupiji živi i radi pet časnih sestara

(Siromašne školske sestre Naše Gospe) i sedam muških redovnika (četiri Salezijanca, dva Isusovca i jedan Verbita). Ovaj broj daleko odstupa od onoga čega se, istorijski gledano, naša biskupija seća. Zbog ratnih oluja devedesetih godina, našu biskupiju napustile su Školske sestre Trećeg reda svetog Franje iz Slovenačke provincije, koje su decenijama vodile značajan posao u našem okruženju. Takođe su otišli i hrvatski Franjevci minoriti, redovnici koji su vodili Pančevačku župu.

Trenutno, naše redovnice, pored aktivnosti na župi, uglavnom su angažovane u odgoju mladih devojaka (Kolegijum za devojke školskih sestara BDM u Zrenjaninu), i žive u dve zajednice (Kikinda i Zrenjanin).

Najmoćniju zajednicu muških redovnika čine četvorica sveštenika Salezijanaca. Oni se bave župnim radom i vode Kolegijum za dečake „Emaus“ u Mužlji.

Isusovci su prisutni u našoj biskupiji s dva redovnika, od kojih je jedan sveštenik a drugi pomoćni brat. Obojica su uključeni u pastoralni rad biskupije.

Jedinom redovniku naše biskupije koji pripada redu Verbita poveren je pastoral mladih.

30. Da li po životu redovnika naše biskupije vidimo da ih je Bog posebno pozvao da nasledujući Isusa, žive i rade među nama?

31. Na koji način naši redovnici obogaćuju našu biskupiju i naše zajednice?

32. Da li bi bilo dobro kada bismo imali više redovnika u našoj biskupiji?


6


Ovo je već četvrti dokumenat u nizu o kojem ćemo moći da razgovaramo.

Pažljivo ga čitajmo kako bismo se mogli upoznati sa „ta- janstvenim darom“ s kojim nas i sam dokumenat upoz- naje kada kaže: „Svešteničko i redovničko zvanje rezultat je jednog dugog procesa i predstavlja životno poslanje. Sama pojava svešteničkog i redov-ničkog zvanja je velika tajna, plod božanskog delovanja...“

Odgovarajući na pitanja moći ćemo izneti naše mišlje- nje o stvarima o kojima zva- nično nikada nismo bili pita- ni. Smatrajmo i to izvanred- nim milosnim trenutkom.

Koristeći jedno opšte- poznato poređenje, sveopštu Crkvu i našu mesnu Crkvu možemo dokučiti kao telo sa dva plućna krila. Jedan or-

ganizam je samo onda zdrav i spreman za rad i poteškoće kada diše punim plućima, dakle, na oba plućna krila. Nastavljajući usporedbu mo- žemo reći, da u Crkvi vernici (laici) čine jedno plućno krilo, a sveštenstvo i redov-ništvo ono drugo. Dva doku-

menta sinode već govore o svetovnim vernicima („Poro- dica“ i „Laici“), a pošto ćemo o tom plućnom krilu imati još prilike govoriti, sada imamo potrebu da kažemo par reči i o ovom drugom plućnom krilu, da bi nam na kraju sinode „oba plućna krila“ mogla biti

pročišćena, zdrava i spremna na sve izazove i zadatke koji nas čekaju.

Jednom rečju: pročitajmo ove dokumente i rado razgo- varajmo o njima na našim žu- pama i filijalama.

Mons. Đuriš LasloPastoralni vikar

Oba plućna krilaUvod u četvrti dokumenat: „Sveštenici i redovnici“

Molitva za sveštenike(kardinal Mundelein, Chicago)

Milosrdni Bože, spomeni se da su tvoji svećenici slaba i krhka stvorenja. Zapali u njima vatru svoje ljubavi. Isuse molim te za Tvoje svećenike vjerne tebi, ispunjene tvojim žarom…

Isuse molim te i za svećenike koji su nemarni i nevjerni. Molim te za svećenike koji rade u ovoj sredini ili u dalekim misijskim zemljama.Molim te i za one koji trpe samoću, napuštenost, koji su napastovani. Molim te za sve mladomisnike i mlade svećenike, za ostarjele, za sve bolesne i one na umoru, kao i za one koji trpe u čistilištu. Isuse preporučujem Ti svećenike koji su mi na poseban način dragi. Molim te za svećenike koji su me odrješivali od mojih grijeha, koji su prikazivali sv. misu, a ja sam na njoj sudjelovao/la i blagovao/la Tvoje sveto Tijelo i Krv, a osobito te molim za svećenika koji me je krstio. Molim te i za one koji su me poučavali i duhovno odgajali, kojima dugujem svoju najveću zahvalnost. Isuse čuvaj ih u svome Presvetom Srcu i daruj im obilan blagoslov sada i u vječnosti. Amen.


„Jer gde su dvojica ili trojica sabrani u moje ime, onde sam ja među njima!”

(Mt 18–20)

U subotu, 1. decembra 2018., održan je drugi susret sinodskih animatora.

Susret je održan u prostorijama muškog kolegijuma „Emaus”, sa početkom u 10 časova.

Uvodnu reč imao je otac biskup Ladislav Nemet sa saradnicom Klarom Čisar, koji su uveli animatore u novu godinu Sinode i podsetili na postignute događaje i odrađene materijale, ali i da smo svi pozvani da svojim životom, rečima i delima svedočimo ljubav Uskrsloga.

Svaki vernik ima svoju dužnost, ali ono što nam je zajednička uloga je da budemo karizmatici; da primimo Isusa u svoja srca i poput Marije da Ga damo drugima i da kroz dela svoju ljubav prema Bogu iskažemo preko bližnjeg.

Predavanja su bila na mađarskom jeziku sa moguć-nošću prevoda na srpski jezik zahvaljujući prevodiocima vlč. Maši Tomašu i Angeli Oroš.

Drugi susret animatora Sinode

7Nastavak teksta na 8. stranici


Nakon ovih tema, animatori su podeljeni u grupe u kojima smo konkretnije govorili o problemima, radostima i onome što nas motiviše na ovom sinodalnom putu, a koje su vodili vlč. Robert Pašćik, vlč. Laslo Đuriš, Kantor Viola, Jonica Ksenija, Mihaj Oroš i Akoš Mesaroš. U razgovorima u grupama dotakli smo probleme i situacije poput nedostatka vernika svih starosnih dobi, pogotovo dece i srednje generacije, porodica, nedostatak dijaloga, pasivnost, što nam je ujedno pomoglo da shvatimo kako kao župne zajednice nismo sami u borbi sa izazovima – kako se i moj bližnji bori sa veoma sličnim, pa čak i istim teskobama, ali i da nas pokreću radost zajedništva u Kristu.

Posle kraće pauze, u kojoj smo imali priliku da nas- tavimo razgovore i druženja, vođe grupa su iznele najbit-nije stavke i predstavile razmišljanja animatora.

DDR. Mate Tot Andraš je u završnom predavanju istakao kako se trebamo truditi da promenimo ono što možemo i da naučimo da živimo sa nepromenljivim poteškoćama.Tokom upitnika kojeg je podelio, animatori su imali mogućnost da sa vlč. Stojanom Kala-pišem obiđu kolegijum.

Susret je završen u popodnev- nim časovima sa poticajem da sve naučeno i doživljeno upotrebimo za dalje delovanje i obrađivanje trećeg radnog materijala – čija je tema-tika porodica. Otišli smo bogatiji sa sastanka jedne velike porodice u svoje domove sa iskustvom i sna-

8

gom da se trudimo svim snagama da nam zaista bude dobro na ovom plodnom tlu. Ana Šebešćan


9


10

Mnogi bi se mogli zapitati kakva je veza između sta- tistike i Biblije i sinodskih

dokumenata. Na prvi pogled je pi- tanje opravdano, jer za pripremu i uspeh sinode potrebni su molitva, vera i odvažnost. Statistika je obič- no prisutna u dnevnoj štampi, u televizijskim informativnim emisi- jama. Nude nam se različite statis- tičke tabele i skice, ali ako pogledamo realnost oko nas u našim porodicama i u krugu prijatelja, slika je potpuno drugačija. Da nije možda istinita stara izreka: “Ne veruj statistici koju nisi ti falsifikovao“?

Gospodin biskup, koji je pokrenuo Sinodu, zamolio me je, da kao i u drugim biskupijama, i u Zrenja- ninskoj Biskupiji uradim pastoral-socijalno istraživanje u procesu pripreme Sinode. Cilj ovog istraživanja je da steknemo što više podataka i informacija, u što širem krugu vernika sa teritorije biskupije, i pomoću ovih informacija donesemo sinodske odluke.

U Katoličkoj Crkvi, prvo ovakvo istraživanje pokrenuo je papa Pio XII, kada se spremao ex chatedra izreći dogmu uznesenja Blažene Device Marije. Papu je zanimalo, šta

biskupi misle o ovoj dogmi, to jest verskoj istini. Papa je bio uveren da će odgovor biti pozitivan. Znao je i to da ovu dogmu može proglasiti i bez ovog istraživanja mišljenja. On je ipak pitao biskupe u celom svetu, i pošto je dobio većinski pozitivne odgovore, 1. novembra 1950. objavio je dogmu o uznesenju Blažene Device Marije. Ova je inače zadnja izrečena verska istina od tada.

Papa Franja je, spremajući se za biskupsku sinodu o tematici porodice, pokrenuo ozbiljno istraživanje, čije su podatke obradili članovi

Statistika u službi obnove

DDR. Mate Tot Andraš

11


1111

vatikanskog statističkog ureda. Ove podatke su uzeli u obzir tokom sinodskih razmatranja pozvani biskupi biskupske sinode i drugi pozvani učesnici. Na nemačkom i en- gleskom jezičkom području nisu retka pastoral-socijalna istraživanja, koja koriste najrazličitije istraživačke metode. Možda posle ovih informacija nije više čudno, što i u Zrenja- ninskoj Biskupiji ovakvim istraži- vanjem pomažemo proces Sinode.

Izvršićemo zbir svih podataka u obliku 3 upitnika, uz pomoć struč- njaka i animatora. Prvo i najobimnije prikupljanje podataka odnosi se na

celokupno stanovništvo Vojvodine i vršiće se na reprezentativnom uzor- ku od 1000 osoba. U tom prvom is- traživanju pitaćemo o religioznosti stanovništva, o Crkvi, o istoriji, i o sadašnjosti. Ono je u toku, i do Bo- žića ćemo raspolagati podacima. Drugo istraživanje obaviće se u žups- kim zajednicama uz pomoć sinodskih animatora. U tom upitniku pos- tavićemo delimično ista pitanja kao u prvom, samo će razlika biti u tome štoćemo na župama postaviti više pitanja u vezi sa religijom, unutrašnjim životom Crkve i sinodskim temama. Po našoj proceni, oko 600 osoba će biti voljno popuniti ovaj upitnik. Isti

ovaj upitnik već smo popunili na drugom susretu sinodskih animatora, u Mužlji 1. decembra 2018., gde je odgovorilo 85 osoba. Podatke smo već zabeležili sa mojim segedinskim saradnicima, i do Božića ćemo obaviti prvu fazu procene. Nadamo se da ćemo rezultate istraživanja, zajedno sa rezultatima drugih analiza, uspeti objaviti u jednoj knjižici o verskom i crkvenom životu Vojvodine.

Zahvaljujem se pomoćnicima, kao i onima koji su odgovorili na pitanja. Budite svesni da svojim radom i odgovorima mnogo doprinosite uspehu Sinode!

Prof. Dr. Dr. Mate Tot AndrašSegedinski Univerzitet

Važni termini25 decembar 2018Župama će biti dostavljen radni dokument o tematici sveštenika i redovnika. Ovaj dokument će biti obrađen u grupnim razgovorima. Župnici i animatori će dobiti zapisnike u štampanoj i u elektronskoj formi. Rok za vraćanje popunjenih zapisnika je 1. februar 2019.

Januar 2019Sveštenici će započeti blagoslov kuća i stanova, i pokloniće svakoj porodici koju posete listić sa tekstom sinodske molitve i sa logom Sinode.

Sinodska molitvaVečni Oče,blagoslivljam Te, slavim Te, jer si me iz ljubavi stvorio. U sakramentu krštenja prihvatio si me za svoje dete. Brižnom rukom vodiš me na mom životnom putu. Tvoje milosrđe i Tvoja milost uvek me iznova podižu. Uprkos svakom mom padu, spoticanju i izdaji Ti se brineš o meni i ljubav Tvoja me iz dana u dan nanovo stvara. Sada me s ljubavlju pozivaš, da se aktivno uključim u Sinodu naše mesne Crkve. Dopusti mi da budem sredstvo tvoje stvaralačke ljubavi u procesu ove sinode.Spasitelju Isuse Kriste,blagoslivljam Te, slavim Te, jer si se utelovio da mi pokažeš ozdravljujuću moć božanske ljubavi. Živeći među nama okupio si učenike oko sebe, koji su živeli s Tobom i sledili Te. Po krštenju pozvao si me,da kao član Tvoje Crkve budem Tvoj učenik i sledbenik. Iz dana u dan ti mi nudiš svoje prijateljstvo i svoju bliskost. Svojim Telom, Krvlju i životvornim Rečima Ti me neprestano hraniš i ozdravljaš moje rane. Dopusti mi da budem svojim bližnjima sredstvo Tvoje okrepljujuće ljubavi. Duše Sveti, Životvorče,blagoslivljam Te, slavim Te, jer Ti deluješ u meni i u stvorenom svetu. Ti si Duša Crkve. Svrni svoj pogled na mene i na sve članove naše biskupije. Vodi nas, kako bi naša prva Biskupijska Sinoda mogla prepoznati izazove, otkrila snage i ukazala na slabosti naše zajednice. Pokaži nam put, i daruj nam snagu da ostvarimo sve ono, što uz Tvoju pomoć smatramo za dobro. Dopusti nam da budemo oruđe tvoje obnavljajuće ljubavi na ovom našem banatskom tlu.Device Marijo, Majko Crkve!Kao što si se zajedno molila sa apostolima nakon uzašašća Svoga Sina, tako ostani i sa nama na ovom našem sinodalnom putu. Moli sa nama i zagovaraj nas da u svemu sledimo volju Tvoga Sina.Amen. Ovu molitvu molimo na svakoj sv. Misi za vreme trajanja Sinode


12

S inodske radne grupe konstantno rade. Zapisnici sa župa o tematici porodice pristižu u Sinodski Ured. Na našim župama je nastao dobar ambijent

za grupne tematske razgovore.

Obaveštenja iz života sinode

sinodski vesnik - catholic-zr.org.rs vesnik 5.pdf · divno svetlo. nema, dakle, nijednog uda koji...

Documents