sg razocarenje

8/12/2019 Sg Razocarenje

1/153

vvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvv

POSTOJI LI IVOTPOSLE RAZOARENJA

Stojan Gajicki

vvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvvv
http://www.siont.net/


2/153

SadrajI. NAJCESCE ZIVOTNO ISKUSTVO....................................................1

II. TRI IZVORA RAZOCARANOSTI......................................................8

III. RAZOCARANOST U DRUGE........................................................19

IV. RAZOCARANOST U BOGA..........................................................43

V. RAZOCARANOST U SEBE............................................................62

VI. BOZIJA RAZOCARANOST U MENE............................................73

VII. ZNACI RAZOCARANOSTI...........................................................79

VIII. PUT OSLOBODENJA OD RAZOCARANOSTI...........................95

IX. ISCELJENJE OD RAZOCARANOSTI.........................................106

X. IZNETI SVE NA SVETLO.............................................................133

XI. ZIVOT POSLE RAZOCARANOSTI.............................................135

i


3/153

I. NAJCESCE ZIVOTNO ISKUSTVO

I. NAJEE IVOTNO ISKUSTVO

Nema mnogo doivljaja u ivotu koji su zajedniki za celo oveanstvo.Svi koji su ikad iveli jednom su se rodili i umrli. Ima li jo takvihdoivljaja koji bi mogli da budu karakteristini za sve ljude sveta? Mismo ipak tako razliiti, psihika graa nam je drugaija, a opet,verujem, postoje jo mnogi doivljaji koji su nam zajedniki, iako se

ispoljavaju na razliite naine.

Ne stignemo svi da doivimo iste stvari, ne vidimo mnoga mesta kojasu drugi videli, niti sretnemo ljude koje su neki sreli, a elja nam je bilada i mi sve to doivimo. Verovatno u sebi svi nosimo snove, ali ih svine doivimo. Ogromna veina ljudi je verovatno doivela jednu stvar,ako im je ivot bio dovoljno dugaak. Veina, usudio bih se rei skoro

svi, smo nekad u ivotu doiveli razoarenje u nekoga ili u neto.Mnogima je ivot samo niz doivljaja usko povezanih s ovimiskustvom. ivot nije fer. Ako postoji neko ko je delio ivotne scenarije,ni on nije bio fer. Ako je sve igra sluaja, ni ta igra nije fer. Kakoobjasniti svu nametnutu nepravdu, sve sluajnosti negativne prirodekoje su zauvek poremetile onaj normalni tok ivota, i razbile snove kojisu nam bili pokretaka snaga u ivotu. Moda e ovo iskustvo biti reemeu novijim generacijama koje se radaju u svetu koji od samogpoetka ivota, nema ta da ponudi ljudima to bi bilo vredno ivota.Mnogi mladi, iz tog razloga, ne ele vie da u takvom svetu raajudecu. Moda pripadam generaciji koja se rodila sa snom o ivotupunom dostinih ciljeva? Moda je ipak istina da se svi raamo sneim u nama, to na alost pre ili kasnije, naie na podvodnu stenu okoju se ceo "titanik" ivotnih snova razbije.

Razoaranost je virus koji kad tad zahvati duu veine ljudi. Nekad

1


4/153

kroz dramatine dogaaje, nekad kroz na izgled naivne situacije.Nekad ni zbog jednog ni zbog drugog. Da, ba tako, nekad ba zbogtoga to se nita ne dogaa. Ima li leka za ovu bolest kojoj smo svipodloni? Ima li ivota nakon razoarenja? Mora li ivot da zavri po

onoj tako uobiajenoj formuli "oaran, razoaran, ta dalje.."

ZNAENJE REI

Interesantno je videti ta re razoaranost ustvari znai. Definiciju rei

vredi, pre svega, potraiti u dva biblijska jezika Jevrejskom i Grkom.Razlog za objanjavanje znaenja rei je taj to razliiti aspektiznaenja ustvari opisuju razliite aspekte ovog doivljaja. Razoaratiznai izneveriti, izneveriti neije poverenje, raskinuti savez, ostavitinekoga u bespomonosti, biti laan. Slikovito, izraz govori i o streli kojaje patena u jednom pravcu ali tokom leta se zanese, skrene i ode uneoekivanom smeru. Jedno od najinteresantnijih znaenja uJevrejskom je da biti razoaran jeste kao i "biti paralizovan u kolenima"Drugim reima nesposoban za dalje kretanje.

U nekim jezicima re je vrlo emotivna, kao na primer u naem jeziku.Biti oaran je veoma jak izraz. Oaranost je oduevljenost neim u tojmeri da je osobi ponekad teko da logino razmilja. Biti oaran jedoivljaj koji sa sobom povlai poteze koji su motivisani spremnouna dela koja drugima mogu da se ine aavim i neosnovanim, ili ak

ludou. Ljudi su spremni i da daju ivot za ono ime su oarani. Zatoje razoaranost isto toliko jak negativan doivljaj.

Kod ljudi postoji potreba za neim to moe do te mere da ih oduevida im ispuni ivot oduevljenjem i oboavanjem. Moglo bi se rei da jeovaj doivljaj vrsta surogata, zamene, za ono za ega smo ustvaristvoreni oboavanje Boga.

2


5/153

DUHOVNA POZADINA RAZOARANOSTI

Da bi smo razumeli destruktivnost razoaranosti moramo da naemo iobjasnimo poreklo ovog doivljaja. Poetak svega negativnog u svetu

opisan je u knjizi Postanka u treem poglavlju. Tamo se moe nai iuzrok ovoga o emu govorimo. Oseaji koje razoaranost nosi sasobom najee su takve prirode da je oveku teko da se razumskinosi s njima i da ih pobedi. Razoaranost je snaan neprijatelj i upravozbog jakih oseaja koje u sebi nosi za mnoge je i nepobediva.Objanjenje tome moe da se nae u injenici da razoaranost,onakva kakvom je mi ljudi doivljavamo, dolazi posredstvom osobe

koja je prva doivela razoaranost na taj nain i time postala autor,otac, ove vrste razoaranosti. Govorimo o razoaranosti, koja je namaljudima poznata kao destruktivni doivljaj, sa svim tekim i za ivotnegativnim posledicama. Ako ovo razumemo, neemo insistirati nasvom pravu da budemo razoarani, to razoarani ljudi esto rade.Naprotiv, ova istina bi trebala da nam da jak povod da se toga to preotresemo i oslobodimo. Insistiranje na tome da imamo pravo narazoaranost moe samo da naudi naem duevnom zdravlju i da serazvije u bolest koja moe da razrui ceo ivot. Svakako, postojesituacije u ivotu kada je razoaranost normalna reakcija, ak iopravdana. Ono to je tragino i nepoeljno je kada ovek postanertva svoje razoaranosti. Namera ove knjige je da ukae na ozbiljnostte opasnosti, i pomogne da s Boijom pomoi, izbegnemo ono toneprijatelj ljudske due namerava.

Bog je stvorio anele, kasnije i oveka, sa slobodnom voljom. I upravoovaj momenat znamo da upotrebimo protiv Boga traei objanjenje zaprisutnost zla u svetu. Da nije bilo slobodne volje, ne bi bilo ni pada ugreh, ne bi onda bilo ni zla u svetu. Ali, isto tako ne bi bilo ni ljubavi, jerljubav podrazumeva slobodnu volju. Ako razumemo prirodu ljubavi,ova dilema postaje manja, iako je ovo teko da se u potpunosti shvati.Neobjanjivo je kako se u jednom od Boijih anela rodila misao da se

izjednai s Bogom. U srcu stvorenog bia rodila se ambicija da se

3


6/153

izjednai sa Stvoriteljem. Gledati Boga, Njegovu slavu i mo i opetpomisliti da mogu da budem kao On, moe da se zavri samo na jedannain u razoaranosti. To je upravo ono to se dogodilo Luciferu(Svetlonoi) i uinilo ga knezom tame.

Kako pade sa nebesa, Svjetlonoo, sine Zorin? Kako lisi oboren na zemlju, ti, vladaru naroda? Usvom si srcugovorio: Uspet u se na nebesa, povrh zvijezda Bojihprijesto u sebi dii. Na zbornoj u stolovati gori nakrajnom sjeveru. Uzai u u visine oblane, biu jednakVinjemu. (Izaija 14:1214)

Tu je razoaranost zaela i bila roena, u ovoj destruktivnoj formi, okojoj u ovoj knjizi govorimo. Aneo kojeg je Bog stvorio punim svetla jezbog svoje ambicije da se izjednai s Bogom postao nosilac tame,sama tama. Stvorenju je nemogue da se izjednai sa Stvoriteljem.Nemogunost toga je u samoj prirodi stvari. Stvoritelj ne moe da staviu stvorenje potencijal koji stvorenju daje mogunost da postane veeod Njega samog, ili njemu ravno. Razoaranost se rodila ne samo kaodoivljaj, ve je postala osoba. Izbaen iz neba, iz Boije prisutnosti,avo je u sebi poneo neto to ga je od tog dana uinilo Boijimprotivnikom. Posle ovoga on nije imao nita vie dobro da kae oBogu. Biblija kae da usta govore ono ega je srce prepuno, Matej12:34. A srce ovog palog anela je bilo puno gorine i razoaranosti jerga je "Bog spreio" da ostvari svoje ambicije?! Jedna od stvari koju jeSotona nakon svog pada eleo da uini bila je da gorinu i

razoaranost svog srca prenese na oveka, koga je Bog nakon togastvorio. To je sadraj drame u Edenskom vrtu.

Zmija bijae lukavija od sve zvijeradi to je stvori Jahve,Bog. Ona ree eni: "Zar vam je Bog rekao da nesmijete jesti ni s jednog drveta u vrtu?" ena odgovorizmiji: "Plodove sa stabla u vrtu smijemo jesti. Samo za

plod stabla to je na sred vrta rekao je Bog: Da ga niste

4


7/153

jeli! I ne dirajte u nj, da ne umrete" Nato e zmijaeni:"Ne, neete umrijeti! Nego, zna Bog: onog danakad budete s njega jeli otvorit e vam se oci, i vi ete bitikao bogovi, koji razluuju dobro i zlo." (Postanak 3:15)

Uiniti Boga laljivcem i posejati sumnju u Boiji integritet/ubeditioveka da Bog od njega krije neto to moe da ga uini veim odonoga ime ga je Bog uinio, je bila Sotonina strategija. On, svakako,nikada ne bi rekao kako je sam proao, niti kako je postao ono tojeste od onoga to je bio. Prihvatajui Sotoninu verziju ovek jeprihvatio la, i otvorio se za isti nain gledanja na Boga koji avo ima, i

time postao sudeonik te prirode, a razoaranost je bila, i ostala, deonjegove prirode.

RAZOARANOST SOTONSKA TAKTIKA I ORUJE U BORBIPROTIV BOGA

Od dana kada je u ljudsko srce uspeo da poseje zrno svojerazoaranosti i gorine, Sotona koristi ovaj doivljaj u ivotimapojedinaca i celog oveanstva u svojoj kampanji protiv Boga. Cilj jedvostruk da ljude sprei da se vrate Bogu i da sebe preporui kaoalternativu. Kulminacija ove kampanje e biti pokuaj da sam sedne natron srca oveanstva, to e mu delimino i uspeti u osobi Antihrista.ovek je sklon optuivanju Boga. ak i oni koji sebe smatraju ateistima

pripisuju krivicu Bogu kada im se neto loe dogodi u ivotu. "ZatoBog dozvoljava sva zla u svetu?, Zato je dozvolio da se to i todogodi?" Sotonina taktika je da Bogu pripisuje dela kojima je samuzronik. Time eli da ostvari jedan deo svog cilja:

Tada mu njegova ena ree: "Zar si jo postojan uneporonosti? Prokuni Boga i umri!" (Job 2:9)

5


8/153

Ovaj predlog Jobove ene je inspirisan Sotonskim mislima i namerama raskini s Bogom, okreni mu lea, odreci ga se i prokuni ga! A nakontoga nema neke bolje ponude, jer njegova alternativa je toliko uasnakoliko je i savet koji je kroz Jobovu enu doao posle toga umri,

oduzmi sebi ivot. Ove dve izjave su saeta Sotonska filozofija Bogaodbaci jer je on krivac za tvoju situaciju. Nakon toga i nema nita odivota. Samoubistvo je njegova ponuda kako da se te muke skrate,ono je avolsko reenje za razoaranost. Oigledno je da ovaSotonska taktika osvaja sve vei teren u svetu. Iskrivljena, nakaradna ilana slika o Bogu se iri meu ljudima. Delimino kroz ljude kojipraktikuju religije koje Boga predstavljaju na nain koji je pogrean.

Razoaranost zbog negativnih iskustava s religijama, crkvama iosobama koje bi trebale da budu "Boiji predstavnici" na zemlji, seprenosi na Boga. Cilj ove kampanje je da se Bog ocrni do te mere darazoaranost oveanstva u Boga stvori vakum u ljudima koji eSotona pokuati da ispuni svojim alternativama, raznim lanimideologijama kao to su materijalizam i drugi "izumi". Boiji protivnik je,svakako, i protivnik oveka. On nije zainteresovan za ljudsko dobro,ve da ljude pridobije na svoju stranu u borbi protiv Boga. I pored svihtih pokuaja istina je jo uvek jedna te ista Bog je za nas, a ne protivnas! ak i u tekim ivotnim situacijama, kada se ini da nas je Bogpotpuno zaboravio, kad ne razumemo nita od onoga to nam sedogaa, kada nam neprijatelj apue svoju staru la da je Bog izasvega traginog to se ljudima dogodi, uvek u svim ivotnimsituacijama, istina je samo jedna Bog je za nas, na naoj strani i uvekima samo dobre planove za svakog oveka i kroz svaku situaciju.

A mi znamo da Bog u svemu radi za dobro onih koji gavole... (Rimljanima 8:28a)

Pre desetak godina u Skandinaviji se dogodila jedna od najteihkatastrofa brod "Estonija" je potonuo i oko 1.200 ljudi je izgubilo ivotU jednoj TV diskusiji svetenik je bio upitan da li je to bila Boija volja i

da li iza toga stoji Boija ruka? Svetenik je odgovorio: "Sve to se

6


9/153

deava nije iz Boije ruke, ali sve to nam se deava Bog eli da uzmeu svoje ruke" Svo razmiljanje oko ovoga je ustvari jednostavno Bog,Stvoritelj oveka nije i ne moe da bude ovekov neprijatelj niti dauiva u gledanju muka kroz koje ljudi prolaze. Bog je ljubav, i iz ljubavi i

elje da s nama ima zajednitvo, stvorio nas je. Boija svetost ipravednost su deo Njegovog karaktera, kao i mnoge druge osobine, isve su umotane u ljubav. Svaki drugi opis Boije linosti je la! To jeupravo ono to avo i eli da postigne jer, ako Bog nije dobar Bog,ovek je u uasnoj situaciji. Nezatien od zla i nemoan da se svomzlu suprotstavi.

7


10/153

II. TRI IZVORA RAZOCARANOSTI

II. TRI IZVORA RAZOARANOSTI

Zato se ovek razoarava? Odgovor treba da traimo u naoj palojprirodi koja je vrlo pogodno tlo za ovu vrstu semena. ovekovo "da"lanoj ponudi u raju je uinilo da je ovek postao sudeonik prirode skojom ga Bog nije stvorio. ovekova pala priroda je materijal koji avoupotrebljava za svoju igru u svetu. Jedna od najizrazitijih osobina ove

prirode jeste ljudska egocentrinost. Nae ja, na ego, je poetnataka u naem odnosu prema svetu i ljudima. Lini interesi upravljajuljudskim razmiljanjem i delima. Ego je najgori temelj na kojem moeda se gradi ivot. Naroito kada su u pitanju meuljudski odnosi. Akopolazim od sebe i svojih interesa mogunost za razoarenje je velika.Na ego je sebian i ponosan. Upravo te dve osobine i jesu korenirazoaranosti. Te dve misli su i dovele Lucifera do pada i sruile ga do

samog dna tame. Te dve osobine su oigledni aspekti nae ljudskeprirode i veoma rano se izraavaju u ivotu.

Zbog toga oveku treba jedno potpuno novo iskustvo u ivotu, kojeBoija re zove novo roenje. Priznavanjem da smo grenici i daprihvatamo Isusovu pomirujuu rtvu na krstu moemo da doivimonovo roenje. Time se ona prvobitna Boija priroda u nama oivljava ikroz prebivanje Duha Svetoga u nama i posredstvom Boije rei moeda nadvladava nagone i osobine one prirode koja je postala deo naspadom u greh. Novo roenje nije garancija da se nita loe vie neeoitovati u naem ivotu, ve mogunost da Boije misli i delazauzimaju sve vie mesta u nama.

8


11/153

PRVI IZVOR BOG

Veliki broj ljudi izraava svoje nezadovoljstvo i pripisuje Bogu krivicu daih je razoarao. Da bi ova tvrdnja bila mogua mora da pretpostavlja

da je Bog osoba koja moe da izneveri. Meutim, to nije sluaj. Bog jesavrena osoba. Boiji karakter je bez mane (inae ne bi bio Bog) i uNjemu nema lai, niti iega drugog to je potrebno da bi mogao dabude laan, i tako da izneveri.

On je Stijena, djelo mu je savreno, jer pravi su svinjegovi putovi. Bog je on vjeran i bez zloe, pravedan je

on i pravian. (Ponovljeni zakon 32:4)

"Bez zloe" na drugi nain moe da se prevede da je bez nevere, bezprevare i izdaje u sebi. Zato moemo da kaemo da Bogu jednostavnonije mogue da razoara oveka. Njegova priroda je suta suprotnostonome to je uzrok razoarenju. Prorok Izaija proroki govori o osobiIsusa Hrista:

...premda nije poinio nepravde, niti su mu usta laiizustila. (...prevare, iznevere nije bilo u njegovimustima.) (Izaija 53:9b)

Bog nikada ne izneveri. Svaka vrsta nevere i prevare je iskljuena kodBoga. Boija re nam daje i obeanje koje niko drugi ne bi mogao daizgovori:

Nikada te neu napustiti, nikada te neu ostaviti(izneveriti). (Jevrejima 13:5b)

Ove rei nisu izjava oveka, niti ljudske mate. Ove rei je sam Bogizgovorio. Jedini On i moe takve rei da kae, jer je On veran Bog,sposoban da odri takvo obeanje.

9


12/153

DRUGI IZVOR SOTONA

Retko kada moe da se uje da neko kae da ga je avo razoarao.To bi podrazumevalo da se osoba u Sotonu i uzdala. Postoje ljudi koji

se pouzdaju u metode koje su nepravedne i avolske, neki se ak i uavola kao osobu pouzdaju. avo je pokuao da prevari i samog Isusada se pouzda u njega i obeanje da e mu dati sva carstva ovog sveta,koja su njemu dana Adamovim padom u greh. Oni koji se za taj putodlue sebe osuuju na groznu razoaranost i uasan kraj.

Zbog tebe se uzbudi Podzemlje da te doeka kada

doe. U tvoju ast ono budi sjene, sve zemaljskemogunike, ono die s prestolja sve kraljeve naroda. Sviti oni progovaraju: "I ti si skren ko i mi, nama si slianpostao. Oholost se tvoja srui u Podzemlje, i buka tvojihharfa; pod tobom je leaj od trulei, a crvi tvoj supokriva..." (Izaija 14:911)

Kad ugledaju dim od njegovog spaljivanja, zaplakae izakukae za njim zemaljski carevi, koji su se s njimodavali bludu i uivali u njegovoj raskoi. Uasnutinjegovim mukama, stajae podalje, govorei "Jao! Jao,veliki grade Vavilone, moni grade! U jednom asu testie osuda!" I zemaljski trgovci e plakati i jadikovati zanjim, jer vie niko ne kupuje njihove tovare tovarezlata i srebra, dragog kamenja i bisera, platna i purpura,

svile i skerleta, svake vrste mirisnog drveta i svih vrstapredmeta od slonovae, svih vrsta predmeta odskupocenog drveta, bronze, gvoa i mermera, tovarecimeta i zaina, kada, smirne i tamjana, vina i ulja, belogbrana i penice, goveda i ovaca, konja i koija, ljudskihtela i dua. Pobee od tebe voe za kojim ti je duaudela i propade ti sva rasko i sjaj i nikad se vie nee

nai. Oni to su time trgovali i od toga se obogatili,

10


13/153

stajae podalje, uasnuti njegovim mukama, plaui ijadikujui: "Jao! Jao, veliki grade! Bio si obuen uplatno, purpur i skerlet, i nakien zlatom, dragimkamenjem i biserima, U jednom asu toliko bogatstvo

opustoeno!" I svi kormilari i svi koji plove morem,mornari i oni koji na moru rade, stajae podalje. A kadugledaju dim od njegovog spaljivanja povikae: "Da li jebilo grada slinog ovom velikom gradu?" I posue seprainom po glavi i vikae, plaui i jadikujui: "Jao!Jao,velikom gradu! Njegovim blagom se obogatie svi kojisu na moru imali lae, a onu jednom asu bi

opustoen!" (Otkrivenje 18:919)

Uasna razoaranost e biti krajnji rezultat za sve koji su pouzdanjestavili u sistem ovoga sveta, kome je autor Sotona. On je uvek bio"otac lai", kako je Isus to i rekao u Jovanu 8:44. Sve to on kae je lai nevera i moe da zavri samo u razoarenju za one koji u to poveruju.Celo oveanstvo e se jednog dana suoiti s tom injenicom. Doi edan kada e se temelji ovoga sveta razotkriti, i kada e sve ideologijekoje Boga nisu priznavale, biti razotkrivene u svetlu Boije istine, kaomaslo oca lai i onih koji su ga sledili.

Jahve, snago moja i moja utvrdo, utoite moje udanima nevolje! K tebi e doi narodi s krajeva zemlje. Igovorit e: Samu nam la oci namrijee, Nitavost iNemo. (Jeremija 16:19)

Re otac ne opisuje samo osobu koja je bioloki otac detetu ve iosobe koje su inicijatori raznih ideolokih sistema. Shvatanje sveta iivota mnogih ljudi je graeno na temeljima koje su drugi ljudi postavili,kao na primer: evolucija, materijalistiki pogled na svet i mnotvoreligioznih sistema koji se ne temelje na Boijoj objavi oveku, veljudskom shvatanju boanstva. Svi ti razliiti pogledi na svet i ivot e

se jednog dana razotkriti kao lai lansirane od "otaca tih ideologija" koji

11


14/153

su sami bili prevareni od oca sve lai. Time su laima odvuklioveanstvo od jedinog pravog i istinitog Oca ljudi samoga Boga.

TREI IZVOR

Najei uzrok razoaranju treba traiti u samom oveku imeuljudskim odnosima. ovek je stvoren na Boiju sliku. Padom ugreh izgubio je sposobnost da ivi u takvom odnosu s Bogom koji muje davao tu sposobnost. Mogunosti koje su nam Bogomdane nisu u

mogunosti da se u svojoj potpunosti izraavaju zbog greha koji je unama, u naoj paloj prirodi. Od stvorenja koja u sebi imaju Boanskuprirodu pali smo na nivo koji nije dostojan ovakvog bia. "ovek, kakoto gordo zvui" sve vie gubi svoju opravdanost. Nai stavovi i delajednih prema drugima nas ne prestaju okirati neiscrpnou kapacitetazla koje ivi u ovekovoj paloj prirodi.

Niko ne moe oekivati da e ivot proi bez razoarenja. Ljudi koji susavreni u karakteru i delima ne hodaju ovom zemljom. Takva osoba bibila ne samo "boanska" ve sam Bog. Isus Hristos je bio jedina linostte vrste, jer je bio i jeste Boiji Sin. Opisujui egipatskog vladarafaraona, Biblija opisuje prirodu oveka na vrlo slikovit nain. Egipat je uBibliji simbol svetskog sistema bez ivoga Boga.

Eto, oslanja se na Egipat, na slomljenu trsku koja

prodire i probada dlan onomu ko se na nju nasloni,Takav je faraon, kralj egipatski, svima koji se uzdaju unjega. (Izaija 36:6)

Nije samo faraon bio takav. On je tipian primer ljudskog roda kojipokuava da se izdigne na nivo Boga snagama svoje ljudske prirode.Ista priroda postoji u svakom od nas. Ni oni koji su doiveli nanovo

roenje nisu time osloboeni te pale prirode. Svi oseamo

12


15/153

nesposobnost da ivimo u skladu s idealom kojeg smo svesni. Snagomprirode s kojom smo se rodili nikada ne moemo da dostignemo onoto Boga zadovoljava i zato je svaka religija besmislena. Zato Isuskae velikom religioznom voi Nikodimu da nikada nee ui u Carstvo

Boije, ako se nanovo ne rodi. Niti moemo snagom te prirode daivimo u meuljudskim odnosima na nain koji prieljkujemo od ljudi ikoji ljudi od nas oekuju.

Ovakav opis ovekove prirode nije negativan pogled na oveka, nitipesimistikokritian pogled na ljude, svet i ivot. Ne, ovo jejednostavna tvrdnja Biblije, Boije rei. Biblija nikada ne pokuava da

ulepa injenicu da je ovek palo bie, bez Boga izgubljen inesposoban da od ivota i sveta stvori raj za kojim ezne. Zbog togamnogi smatraju sablanjavajuim da se u Bibliji spominju ljudi koji suuradili strane stvari, a opet bili Boiji ljudi. Bog niti opravdava njihovadela, ak ako su u Boije ime uinjena, niti ih sakriva. Biblijajednostavno prikazuje istinu o oveku i istinu o Bogu. Boija re kaeta sam Bog misli o tome koji smo mi materijal bez njegovog Duha unama:

Jer dobro zna kako smo sazdani, spominje se da smopraina. (Psalam 103:14)

Ovo nije opravdanje za ljudsko pogreno ponaanje i delovanje, nitirazvodnjavanje istine i standarda koje Bog u svojoj Rei ovekunalae. Ni na koji nain ovim opisom ne eli da se kae da nam je to

olakavajua ili opravdavajua okolnost, zbog prisustva pale prirode unama. Razlog za ovaj opis je da razumemo da niko pred Bogom nemoe da se opravda svojom zaslugom i da razumemo dinaminostmeuljudskih odnosa, koja sa sobom nosi veliku mogunostdoivljavanja razoaranosti. Drugim reima, dokle god smo na ovomsvetu, moramo da raunamo s injenicom da se oveanstvo sastojiod nesavrenih ljudi i da je sve to ovde moemo da doivimo

nepotpuno i daleko od onoga to je Bog od poetka zamislio. I opet,

13


16/153

druga strana ove istine je ta, da s Bogom moe da se ivi dalekodrugaije od onog to oveanstvo bez njega ini. Zakljuak je, da jebiblijska poruka, da teimo ka onom to Bog stavlja pred nas kaostandard, ali istovremeno da budemo spremni na svoje i tue

promaaje u tom nastojanju. Tu i jeste veliina Isusove rtve na krstu,radi oprotenja i mogunosti za nanovo roenje, a time i drugaiji ivots poetkom u preporodu prirode koja nam je data Boijim stvaranjemoveka na svoju sliku. Apostol Pavle opisuje taj stalni konflikt u sebi:

Znamo, naime, da je Zakon duhovan, a ja sam telesan,prodat grehu. Ne razumem ta inim jer ne inim ono

to hou, nego inim ono to mrzim. Pa ako inim onoto neu, slaem se da je Zakon dobar. U stvari, to neinim ja, nego greh koji u meni prebiva. Znam, naime,da u meni, to jest u mom telu, ne prebiva dobro. Jer,hteti, to u meni postoji, ali initi dobro, ne. Jer, ja neinim dobro, koje hou, nego inim zlo, koje neu. Ali,ako inim ono to neu, onda to ne inim ja, nego grehkoji prebiva u meni. Tako otkrivam ovaj zakon: kadahou da inim dobro, namee mi se zlo. Svojimunutranjim biem uivam u Boijem zakonu, ali usvojim udovima vidim jedan drugi zakon, koji vodi ratprotiv zakona moga uma i zarobljava me zakonomgreha, koji je u mojim udovima. (Rimljanima 7:1423)

Oseaj koji Pavle ima zbog stalnog podseanja na svoju nesposobnost

da ivi po idealu koji ne samo da Boija re opisuje, ve ga i naasavest ini stvarnim u naoj nutrini, opisan je u sledeem stihu:

Jadan ti sam ja ovek! Ko da me izbavi od ovogsmrtnog tela? (Rimljanima 7:24)

Izraz "smrtno telo" se ne odnosi na ljudsko fiziko telo, ve na

ovekovu palu prirodu:

14


17/153

Ako po telu ivite, umreete; ali, ako Duhom usmrujetetelesna dela, iveete. (Rimljanima 8:13)

Ali, Pavle ne staje tu. Tu bi bio kraj ako bi spasenje, odnos s Bogom i

drugim ljudima zavisio iskljuivo od nae snage i mudrosti. Meutim,nanovim roenjem ovek dobija obnovljenu mogunost da ivi poduticajem one prirode koja mu je data kada ga je Bog stvorio na svojusliku:

Hvala Bogu kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda! Tako,dakle, ja svojim umom sluim Boijem zakonu, a svojim

telom zakonu greha. (Rimljanima 7:25)

Tu je odgovor na pitanje ko e nas izbaviti od ovog smrtnoga tela?Izbavljenje je u Isusu Hristu i kroz njega. Znai, postoji izbavljenje, nesamo jednog dana u venosti, ve i za ivot ovde na zemlji. Ne u istojmeri u kojoj e se manifestovati u venosti, ali u mnogo veoj merinego to iko ikada moe da postigne bez pobede Isusa Hrista nadgrehom koji je i nas zarobio.

Jedna od retkih osoba koje Biblija opisuje kao oveka bez prevare usvom srcu, je Natanailo:

Isus ugleda Natanaila kako dolazi k njemu pa ree zanjega: "Evo pravog Izraelca u kome nema lukavstva"(Jovan 1:47)

Postoje ljudi, ljudskim terminima govorei, koji su istiniti i iskreni. Ipak,duboko pouzdanje u oveka, lako zavrava u razoarenju.

Ovako govori Jahve: Proklet ovjek koji se uzdaje uovjeka, i slabo tijelo smatra svojom miicom, i ije sesrce od Jahve odvraa. Jer on je kao dra u pustinji: ne

osjea kad je srea na domaku, tavori dane u usahloj

15


18/153

pustinji, u zemlji slanoj nenastanjenoj. (Jeremija 17:56)

Mi koji smo stvoreni na Boiju sliku, smo padom u greh poprimiliprirodu koja u sebi nosi osobine koje su uzrok ovekovom doivljaju

razoarenja.

POTPUNA RAZOARANOST

Razoaranost je esto komplikovan doivljaj. Obino bude

prouzrokovana jednom stvari, ali izraste u kompleksniji doivljajprisustvom mnogih drugih detalja, prethodnih manjih razoarenja.Mogli bi smo rei da potpuno razoarenje ima etiri aspekta ilidimenzije.

Razoaranost u drugeje najee razoarenje i otvara vrata drugimdimenzijama. Razoarati se u druge je najlake i najee. Mi ljudi smotakvi da najee uzrok naem stanju traimo u neemu to je izvannas okolnostima ili drugim ljudima. Opravdavanje naih greakaesto sadri optuivanje drugih i nezgodnih okolnosti. Ponos je faktorkoji nas lako ini slepima za nau odgovornost u onome to nam sedogaa. Postoji jedna doza, neopravdane i nestvarne utehe unaklonjenosti da sebe opravdamo bacanjem krivice na druge iokolnosti.

Razoamnost u Bogatakoe pripada dimenziji razoaranosti u druge.esto Bogu pripisujemo krivicu za ono to nam ljudi uine. Naroitokada su u pitanju ljudi koji na neki nain predstavljaju Boga u ovomsvetu, bilo svojim priznanjem da veruju u Boga ili da su ukljueni uposlove koji imaju veze s crkvom, ili nekom drugom religioznominstitucijom. Svakako, postoje situacije i doivljaji u ivotu za kojesmatramo da je Bog direktno odgovoran, da nas je On sam izneverio i

razoarao. Ipak, usudio bih se rei da je veina razoarenja u Boga

16


19/153

ustvari nastala pomou ljudskog faktora.

Razoaranost u sebeje sledei deo potpunog razoarenja. Samredosled, svakako ne mora da bude istina u svim sluajevima. U samoj

prirodi razoarenja postoji mogunost rasta i irenja ovog doivljaja.Ako dozvolimo razoarenju u druge da ue u nae misli i oseanja,onda je to verovatno poetak epidemije koja se iri i na ostale oblastinaeg ivota, naroito socijalnog aspekta. Istovremeno, smanjuje se ina imunitet da se odbranimo od razoaranosti u nas same. Akouspevamo uvek sebe da opravdamo, postoji drugi ponor u kojimoemo da upadnemo samopravednost i ponos. Razoaranost u

sebe je velikim delom posledica razmiljanja i naina ophoenja ovogsveta, i njegovog sistema vrednovanja, prema nama ljudima. ivimo usvetu postignua, ostvarivanja sebe samih, merenja uspenostimerilima koje smo sami stvorili. Nita vie ne prija ovekovoj palojprirodi od uspeha i postizanja onoga to se smatra dostignuem kojemu stvara ugled, reputaciju i cenu. alosno je da je svet pao u zablududa vrednost oveka lei u njegovoj sposobnosti da postigne neto.Okolina oekuje od nas, familija oekuje od nas, mi sami od sebeoekujemo. ovek ivi pod stalnim pritiskom da se dokazuje. Pisani inepisani zakoni i oekivanja nas rano u ivotu nateraju na ivot pungreva i straha da neemo uspeti da budemo i da uradimo ono to seod nas oekuje. Po svaku cenu moramo da pokaemo nae najboljestrane, da dokaemo da smo dobri, to esto znai bolji od onoga totrenutno jesmo i od drugih. Biti uspean, pomoi drugima, ne biti slab.Zbog svega ovoga promaaji su ei i ine nam se sve vei.

Razoarani u svoje padove i promaaje, postajemo razoarani u samesebe.

Dananja statistika je rigorozno jasna samoubistva meu mladimarastu zastraujuom brzinom. Jedna od najrairenijih bolestiindustrijskog sveta danas je "izgorelost", to je u direktnoj vezi sanainom ivota koji smo sami sebi stvorili.

17


20/153

Boija razoaranost u nasje poslednja faza, bar u ivotima onih kojiveruju u Boga. Bolji nain da se ovo formulie bio bi verovanje da je iBog razoaran u nas. Ova strana razoaranosti moe da bude najteada se prebrodi. Ako je i Bog, koji je poslednja nada oveku, razoaran

u mene, nas gde onda da idemo?! Ako bi ceo svet bio razoaran unas, ako bi smo samo uli Boiji glas koji nam potvruje da nijerazoaran u nas, i da nas nije odbacio, ipak bi sve bilo lake. Zato jeveoma vano da znamo da je Bog onaj koji stoji uz nas, i jeste za nas,due nego iko drugi. Ustvari Bog nas nikada ne odbacuje zauvek. Jer,ako i Bog bude razoaran u nas, na nain na koji ljudi budu, ondaovek nema nade za budunost.

Ove faze su deo puta kome kraj moe da bude tragian. To jeSotonina elja, njegovo reenje za razoaranost samoubistvo. Boguhvala da to nije i jedina mogunost. Bog ima drugo, bolje reenje!

18


21/153

III. RAZOCARANOST U DRUGE

III. RAZOARANOST U DRUGE

POGRENA OEKIVANJA

ovek je stvoren za zajednitvo s Bogom i drugim ljudima. Odnosi izajednitvo su najdinaminiji i najvredniji aspekti naih ivota. Susret snekim moe da ima velik uticaj na nae ivote, naroito ako imamo

potrebe za koje mislimo da neko drugi moe da ih ispuni. U takvimsituacijama dolazi do jakih emotivnih doivljaja, bilo pozitivnih bilonegativnih. Jedan takav klasian primer je sanjarenje o ivotnompartneru. Svako ima svoju sliku o osobi s kojom eli da deli ivot. Taslika ustvari nije nita drugo nego skup oekivanja od te osobe.Oekivanja su esto oseaj potrebe za nekim ko ima ono to javerujem da meni treba. Ova oekivanja se ne vide u poetku dok je

zaljubljenost vladajui faktor. Ali kada se odnos nastavi i kada ponezajedniki da se ivi i da se deli svakidanjica, neminovno dolazi dozapaanja drugih osobina, naroito nedostataka. Vremenom obestrane sve vie poinju da zapaaju da druga osoba ustvari neodgovara oekivanjima i razoaranost postaje sve oiglednija.

U poetku moe da se radi o detaljima, koji ustvari nisu odluujui, alipostaju sve vei, jer razoaranost brzo postaje oblak koji moe dazamrai celo sunce. Osoba koja je trebala da bude ispunjenje snova, uoima razoaranog, postaje uzrok tragediji u koju se ivot sve viepretvara.

Pitanja se nameu jedno za drugim: "Da li je to bila pogrena osoba?Boe, jesam li ispravno uo? Zato si mi dao ovu osobu?" U ovakvimsituacijama najozbiljnije je to to je oseaj razoaranosti toliko jak da

najee nadvlada snagu razuma u razmiljanju i delovanju.

19


22/153

Retko ko se u takvim situacijama okrene analiziranju sebe i svojihoekivanja. Rane koje razoaranost nanese ovekovim emocijama sutakve prirode da nas lako uine nesposobnima da realno sagledamo

ono to nam se dogaa. Oseamo se kao rtva, jer je nas i naaoekivanja ona druga osoba izneverila. Ona je uzrok patnji u kojoj setrenutno nalazimo. Na ego je ranjen i ponos i sebinost reaguJu utakvim situacijama. Zbog toga i nismo u stanju da drugaijerazmiljamo, nego krivicu prebacujemo na osobu s kojom povezujemooseanja koja su u nama nastala.

NAAMANOVA RAZOARANOST

Biblija opisuje dogaaj koji moe da nam poslui kao model kadagovorimo o razoaranosti u druge i razlozima za to. Dogaaj je opisanu 2. Kraljevima 5:114. Pogledaemo razliite faze ovog dogaaja izapaziti kako dolazi do razoaranosti u druge.

Naaman, vojskovoa aramskoga kralja, bijae ugledanovjek, i potovan pred svojim gospodarom, jer je ponjemu Jahve dao pobjedu Aramejcima. Ali taj vrsniratnik bjee gubav. Jednom su Aramejci otili u pljaku ina podruju izraelskome zarobili mladu djevojku, koja jezatim sluila eni Naamanovoj, Ona ree svojoj

gospodarici: "Ah, kad bi se samo moj gospodar obratioproroku koji je u Samariji! On bi ga zacijelo oslobodio odgube!" (Stih 13)

Naaman je bio ovek poznat u drutvu, cenjen od ljudi, hrabar i odanvojskovoa svog naroda. Obeleo je od bolesti koja ne samo da je bilaneizleiva ve je ljude svrstavala u red nepoeljnih u zvaninom ivotu.

Guba je bila strana bolest tog vremena. Verovatno su se mnogi pitali,

20


23/153

kao i on sam, zato jedan takav ovek, zato ba on? Verovatno se utakvim situacijama i Bogu postavljaju mnoga pitanja. Onda, kao igromsluaja i dobrih okolnosti, u njegovu kuu dolazi mlada devojka izBoijeg naroda, Izraela. Ona zna da Bog postoji i da je Njemu sve

mogue. Sigurno je i sama u svojoj kui sluala o drugim situacijama io Boijim monim delima. Moda je i u njenoj kui nekada bio jedan odBoijih proroka koje je Bog po svojoj milosti upotrebio da drugimadonesu Boiji blagoslov. Spomenula je to Naamanu. Ta informacijarodila je nadu u srcu oveka koji je ve godinama iveo u beznadenojsituaciji. Oekivanja da neto moe da se dogodi su poela da rastu.Moda je ovo bila poslednja nada i jedino reenje.

Naaman ode i obavijesti svoga gospodara: "Tako je itako rekla djevojka koja je dola iz zemlje izraelske"Aramejski kralj odgovori: "Idi onamo! Ja u poslati pismokralju izraelskom" Naaman ode; ponio je deset talenatasrebra, est tisua zlatnih ekela i deset sveanihhaljina. (Stih 45)

Veliina nade i oekivanja moe da se vidi u veliini poklona koji jeNaaman spremio da da proroku u sluaju ozdravljenja. Naaman jespremio da pokloni 450 kilograma srebra i 70 kilograma zlata i uz to jomnogo sveanih odela. Sve to ujedno govori i o oekivanjima koje jeNaaman imao od oveka koji je trebao da ga isceli.

Ono ega treba biti svestan u ovakvoj situaciji je mogunost da se sve

ne dogodi onako kako je Naaman poeo da zamilja. U tom sluajupostoje i druge vrste oseanja koja mogu da se pojave.

I predade kralju izaelskom pismo to kazivae: "Uzpismo koje ti stie, aljem ti, evo, i svog sluguNaamana, da ga izlijei od gube" Kada je izraelski kraljproitao pismo, razdera haljine na sebi i ree: "Zar sam

ja Bog da mogu usmrivati i oivljavati, te ga ovaj alje k

21


24/153

meni da ga izlijeim od njegove gube? Gledajte samokako trai povoda da me napadne!" (Stih 67)

Naaman prvo odlazi izraelskom kralju, a ne proroku o kome je

devojica govorila. Kralj je ipak kralj, u njega je snaga i vlast, mislimomi ljudi. Moda je Naamanu bilo lake da nadu stavi u kralja, a ne unekog malenog oveka, proroka o kome nikada nije ni uo. Reakcijakralja je veoma pouna. Svestan svoje ogranienosti, iako je kralj, onponizno priznaje da ovakvo dostignue nije u njegovoj moi. Mnogoputa ljudi stavljaju pouzdanje u oveka samo zato to mu je dodeljenaneka zvuna titula. ovek je uvek pokuavao da svrgne Boga s

kraljevskog prestola i da stavi sebe, svoj um, nauku i mnoge "izume"na to mesto. Mnogi zbog ogromnih potreba ljudi u dananjem svetu,sami sebe proglaavaju isceliteljima, prorocima, savetodavcima bezkojih ljudi ne mogu da uspeju u ivotu. Lana obeanja kotaju mnogo,ljudska potreba se koristi na neljudske naine. Izraelski kralj je znao daje on, i pored svoje pozicije i velike vlasti, jo uvek samo ono to jeste ovek. Isto tako je znao da je Bog jo uvek ono to jeste Bog!

Ovde postoji dvostruka pouka ne stavljati preveliko pouzdanje uoveka, niti verovati ljudima koji sebe preporuuju u oblasti boanskihposlova. Ljudi koji su dobili boanske darove nikada iste neunovavaju. Isus je rekao: "Dabe ste primili, dabe i dajite" Isto tako,nikada sebi ne pripisuju zasluge za ono to Bog uradi.

A kad je Elizej saznao da je kralj izraelski razderao na

sebi odjeu, porui kralju: "Zato si razderao haljinesvoje? Neka onaj samo doe k meni i neka se uvjeri daima prorok u Izraelu" I tako Naaman stie sa svojimkonjima i kolima, i stade pred vratima Elizejeve kue. AElizej porui dolazniku: "Idi i okupaj se sedam puta uJordanu, i tijelo e ti opet biti cisto." (Stih 810)

Elizej, prorok, se u tom trenutku pojavljuje s dozom samopouzdanja

22


25/153

koje zvui kao oholost. Meutim, pravi proroci znaju s kim se hvale.Istiniti proroci nikada ne nazivaju Boije darove svojim udesnimsposobnostima, ili udnim silama koje kroz njih deluju. Elizej zna jedno jedino to on u ovoj situaciji moe da bude, jeste onaj koji ukazuje

osobi u potrebi na pravi izvor nade i reenja. On u najboljem sluajumoe da bude samo posrednik, a izvritelj mora da bude neko ko jevei od njega sam Bog. Zato kada Naaman stie, Elizej od samogpoetka susreta odvraa svu panju s njega samoga i kanalieoekivanja osobe u potrebi u drugom pravcu. Jer, pravom proroku, inije najvanije kako e da se dogodi, ve ko e slavu i zahvalnost za toda primi! Elizeju je veoma vano da Naaman od poetka razume da je

on ovek, da i pored svoje proroke slube on sam po sebi nemanikakvu sposobnost koja je potrebna za isceljenje gube. Zato upuujeNaamana da ode u Jordan i potopi se sedam puta i onda e biti ist.

Naaman se tome protivi zato to to ne zvui ispravno njegovomljudskom razmiljanju. Jordan nije bolja, "svetija", reka od onih umonoj zemlji iz koje on dolazi. Ako mu one nisu pomogle, kako e muvode malenog Jordana pomoi. Mogli bi rei da Naamanovorazmiljanje pripada danima davne istorije?! Interesantno je ipak videtida se u naem savremenom, naunom svetu, sve vie vraaju ovaiskonska verovanja. Reke i gore se proglaavaju svetima. Ljudi odlazena kraj sveta da bi zagrlili "sveto drvo", poljubili ruku ili nogu "svetogkipa ove ili one osobe". Nemo savremenog naunog sveta dasusretne ogromne potrebe oveanstva poinje polako da otvara vrataverovanjima i praksama primitivnih kultura, naroito kada je u pitanju

zdravlje.

Ipak, Onome koji je stvorio nebo i zemlju, koji je oveka stvorio ipoznaje ga bolje nego i koji doktor ovog sveta, onome koji je na krstuponeo nae grehe i nae bolesti (Izaija 53), Njemu, naem Ocunebeskom i svemoguem Bogu koji nas je uvek ljubio savrenomljubavlju, Njemu ne dajemo mesta u naim konceptima, niti ansu da

nam pokae koliko moe i hoe da uini za nas. Bog je uvek ovekova

23


26/153

poslednja alternativa za reenje njegovih potreba. Pre nego se Njemuobratimo, Njemu damo ansu, u Njega pouzdanje stavimo, spremnismo da potroimo bogatstva, da obiemo svet, da verujemo u ljude kojisebe promoviu u iscelitelje i arobnjake.

Ali dolazi vreme kada e oveanstvo uvideti da mu je pouzdanje usvoje sopstvene moi (koje i nisu njegove, jer su svi darovi isposobnosti Bogomdani, ak i onima koji u to ne veruju) ne samoograniene, ve osuene na stalno priznavanje da nam je ipakpotreban neko ko je vei od nas. Svet je ve dovoljno razoaran odobeanja "svemonih otaca" ovoga sveta i na kraju e ipak ono to je

Sotona zamislio kao svoje oruje protiv Boga biti upotrebljeno protivnjega samog. Razoarenje koje je pokuao da usadi u ljudska srca uodnosu na Boga pokazae se ispravnim, ali u pogledu sveta i onogsistema koji je on sam stvorio i ponudio oveku.

Naaman se naljuti i poe govorei:"Gle, ja miljah, iziie preda me, zazvat e ime Jahve, Boga svoga, stavite ruku na bolesno mjesto i odnijeti mi gubu. Nisu lirijeke u Damasku, Abana i Parpar, bolje od svih vodaizraelskih? Ne bih li se mogao u njima okupati dapostanem ist?" Okrenu se i ode odande ljutit. (Stih1112)

Naamanova reakcija na prorokov savet otkriva formulu razoaranosti udruge ljude. Kljuna misao je: "Gle, ja miljah..." Tu poinje

razoaranost. Nae zamisli, naa oekivanja od drugih, nai snovi oonome ta drugi za nas treba da budu, da urade. Nae zamisli oivotu, kakav e biti.

Naaman je imao gotov scenario. Prorok je, prema njegovoj zamislitrebao da mu izae u susret, poloi ruku na bolesno mesto, prizoveBoga i stvar je reena. Meutim, ne samo da redosled nije bio takav,

ve se cela njegova zamisao i oekivanje pokazalo kao najvea

24


27/153

prepreka ostvarivanju onoga za im je eznuo, reenju svog problema.Na alost, Naaman nije poslednji sluaj ove vrste, ali je sigurno tipian.Oekivanja mogu da budu poetak ivotne tragedije, zvanerazoaranost. Naroito ona koja su neobjektivna, prevelika i pogrena.

Oekivanja roditelja od svoje dece da postanu ono to je uvek bionjihov san da im dete bude. Mnogo puta se dete i nije pitalo o snu kojinosi u sebi, koji je moda i jedina prava stvar za njegovu budunost.Neispunjeni snovi roditelja, njihovi promaeni snovi koje deca treba daispune. Ocene u koli, ponaanje pred ljudima koje bi mama i tata htelida impresioniraju svojim detetom. Postoji i druga strana ovog odnosa.

Deca razoarana u svoje roditelje, koji nikada nisu uspeli da stvore onoto su roditelji njihovih prijatelja uspeli.

Razoaranost zbog pogreno datog imena, zbog prisiljavanja da idu ukolu u koju nisu hteli da idu, to nisu nikad dobili ono to su "svi drugiimali u detinjstvu". Zbog toga to mama i tata nikad nisu imali vremenaza njih, nisu bili prisutni u situacijama u kojima bi im toliko znailo da suuz njih. Dugake bi bile liste razloga za one oseaje koje mnogi ljudi uzrelim godinama nose u sebi, o kojima ne govore, koje ne zovuimenom, a koji se ovde spominju i za koje je oigledno da je jedan teisti doivljaj razoaranost.

Ljudi koji su se razoarali u crkve. Niko ih ne pozdravlja kada dou,niko ih ne primeti kada odu. Primedbe na pastore, na nain na koji sepropoveda, primedba da ih pastori lino nikada nisu posetili. Ponekad

se od pastora oekuje da budu "mali bogovi" koji e svima ugoditi, sverazumeti, na svaijoj strani biti. Koliko pastora je doivelo da buduizbaeni iz crkve na nain na koji se ni u svetu bez Boga ne radi.Oekivanja da pastor bude onakav kakvog ga crkva hoe. Jednima neprija kada kae jedno, drugima to ba to nije rekao?! Kako je mogaotako neto da uradi? Oekivanja, oekivanja...

Pastori razoarani u crkve, jer lanovi ne dolaze na slube i druge

25


28/153

aktivnosti onoliko koliko oni misle da je potrebno. Nedolaenje lanovamoda i nije nita drugo nego lina uvreda, jer se to moe tumaiti kaoznak da ne vole pastora. Seam se jednog bogosluenja kada sam "izsvetog gneva", to je esto samo fasada za linu iritaciju, kritikovao

crkvu u kojoj sam radio, zato to nisu, po mom miljenju, pevali sadovoljno ara. Pa Bogu valjda pevamo, rekao sam. Jedan tihi glas umeni me je opomenuo "Ne vie ti na njih zato to ti je stalo do mojeslave, ve zato to hoe da se crkva prouje kao dobra crkva i timedobije publicitet i popularnost." Savest mi je posvedoila da je mojmotiv bio sebian. Oekivanja od ljudi u crkvi da svojom redovnou nabogosluenjima, svojom predanou u aktivnostima, potvrde moju

vrednost kao pastora, stvore miljenje o meni kao dobrom pastoru.Razoaranost u njih je govorila o neemu u meni, vie nego onjihovom odnosu sa Bogom, kako sam ja to mislio.

Ovo je jo uvek istina o dananjem hrianstvu. Bezbroj hriana nedolazi u crkve zbog razoaranostL Bez obzira gde je uzrokrazoaranosti, mi hriani moramo svetu da pokaemo da je porukaEvanelja o izmirenju i oprotenju, neto u ta mi stvarno verujemo i unaim meusobnim odnosima. Bez uklanjanja razoaranosti, velikeprepreke u naim odnosima, nee biti velike sile u naemsvedoanstvu ovome svetu o Bogu ljubavi i oprotenja. Ovo je ozbiljanizazov dananjim hrianskim voama da zbog imena Gospodnjeg,zauvek sahrane razoaranost jednih u druge i daju primer lanovimacrkve da je s Bogom ipak sve mogue, ili bar malo vie od onoga tose danas praktikuje.

Boija re kae da je ivot pod Zakonom ivot izvan Boije milosti,Galaanima 5:34. Zakon je ustvari zahtev za pravilno ponaanje udatoj situaciji. Oekivanja su jedna vrsta zahteva. Moda blaa forma,ali ipak dovoljno jaka da mogu da imaju ulogu Zakona u ljudskimodnosima. Interesantno je da ljudi vrlo esto najvie gree upravo uonim

26


29/153

stvarima u kojima od njih najvie oekujemo. Boija re kae da jeuloga Zakona bila da nas dovede do spoznaje da nismo u stanju da gaispunimo, te da se uzdamo u Boiju milost. Oekivanja, naroito onakoja su izreena, stvaraju gr u ljudima od kojih se oekuje i smanjuju

njihovu mogunost da susretnu naa oekivanja na namazadovoljavajui nain. Zakon ini nae slabosti jaim, zato to seokree naoj paloj prirodi i zahteva od nje da dostigne ono to nije unjenoj snazi. Zbog toga je sva religija potpuno bezvredna pred Bogom,jer religija poziva ovekovu palu prirodu da uspe u pokuaju da ostaviutisak na Boga i time ga natera da nas prizna kao dovoljno dobre uNjegovim oima.

Isto pravilo vai i za ona oekivanja koja imam u pogledu sebesamoga. O tome vie u jednom od dolazeih poglavlja.

Ali mu pristupie sluge njegove i rekoe: "Oe moj, da tije prorok odredio i tee, zar ne bi uinio? A ne kamolikad ti je rekao: Okupaj se, i bit e ist." I tako sie,opra se sedam puta u Jordanu, prema rijei ovjekaBoijega; i tijelo mu posta opet kao u malog djeteta oistio se! (Stih 1314)

Sreom, Naaman je oko sebe imao mudre savetnike, koji su mupomogli da uvidi da nije najvanije da se stvari dogode onako kako jeon to zamislio. Kada je ostavio svoju zamisao reenje je bilo tu.

Na jednom bogosluenju koje sam vodio, kolega sa kojim sam radiodao mi je u ruke gotov program. Tokom slube doiveo sam neku vrstuodbojnosti prema programu i oseaj nezadovoljstva. Sve je bilopredodreeno i kontrolisano. to je sluba vie odmicala obuzimao meje sve jai oseaj nezadovoljstva. I onda mi je dola misao "Misli li tida je tvoj ukus jedini koji mogu da blagoslovim?" Tog istog momentaostavio sam po strani svoju zamisao sa bogosluenjem i odjednom

sam poeo da doivljavam slubu toliko pozitivno, da mi se uinila kao

27


30/153

jedna od najboljih. Da li je bila najbolja ili ne, relativno je pitanje. Onoto sam shvatio je da sebi mogu sve da pokvarim ako zahtevam da sestvari dogaaju samo po mojoj zamisli i oekivanjima.

Ostatak ove prie govori o prorokovom odbijanju da primi novac za toto je Bog Naamana iscelio. Jedini pravi nain ophoenja prematakvim ponudama. Ako je isceljenje Boije delo, onda zasluga inagrada ne pripadaju oveku. To je Elizej dobro znao i niim nije hteopomeati pojmove Bog i ovek.

NEOSNOVANA NADA I VERA; NERAZUMEVANJE UKOMUNIKACIJI

Komunikacija nije samo razgovor dve osobe. Sama sr komunikacije jepitanje razumevanja onoga to druga osoba kae, onako kako ona tomisli i kae. Lako je pogreno razumeti drugu osobu, naroito ako seona slua s predrasudama ili tendencijom da se uje ono to eli da seuje. Nisu retki sluajevi da osoba koja slua uje neto to drugojosobi ni na umu nije bilo. Nisu u pitanju rei ve razumevanje smislarei koje su reene. Primer pogrenog shvatanja komuniciranja jeopisan u jednom dogaaju koji nam moe posluiti kao dobar primerovog problema.

Carstvo nebesko je slino domainu koji je rano ujutro

izaao da unajmi radnike za svoj vinograd. Pogodi se saradnicima da im plati dinar dnevno pa ih posla uvinograd. Oko devet sati izae iz kue i vide neke ljudekako besposleni stoje na trgu pa im ree: "Idite i vi u mojvinograd, a ja u vam platiti koliko je pravo" I oni odoe.A on opet izae oko dvanaest pa oko tri sata i uini isto.Oko pet sati izae ponovo i nade druge ljude koji su

stajali pa ih upita: "Zato ceo dan ovde stojite

28


31/153

besposleni?" Oni mu rekoe: "Zato to nas niko nijeunajmio" A on im ree: "Idite i vi u vinograd" Kad je palovee, vlasnik vinograda ree svom upravitelju: "Pozoviradnike i isplati ih redom od poslednjih do prvih." Tako

dooe oni koji su bili unajmljeni oko pet sati, i svakidobi po jedan dinar. Kada su doli oni koji su biliunajmljeni prvi, pomislie da e dobiti vie, ali i onidobie po jedan dinar. Uzee ga pa poee da gunajuprotiv domaina govorei: "Ovi poslednji su radili samojedan sat, a ti si ih izjednaio sa nama koji smo podneliteret dana i egu!" "Prijatelju", ree vlasnik jednom od

njih "nisam bio nepravedan prema tebi Zar se nisipogodio sa mnom da ti platim jedan dinar? Uzmi svoje iidi, a ja ovom poslednjem hou da dam isto koliko i tebi.Zar nemam pravo da s onim to je moje inim ta hou?Ili si zavidan to sam ja dobar?" (Matej 20:115)

Problem je nastao kod prve grupe radnika koja smatra da jeposlodavac nepravedan prema njima. Vie su radili od svih drugih,naroito od poslednje grupe, koja je dobila istu platu kao i oni. Naizgled, njihovo nezadovoljstvo i protest je sasvim na mestu. Ipak imajedan momenat koji su prevideli. Razlog njihovoj nadi je bio momenatkada su videli da su oni koji su najmanje radili dobili istu sumu novcakoja je i njima obeana dogovorom koji su oni sami napravili saposlodavcem. Kada su primili istu sumu koju su dobili poslednji, i kojaje po dogovoru njima pripadala, razoaranost je bila oigledna. U

njihovim oima poslodavac je nepravedan i pravi razlog za njihovonezadovoljstvo i razoaranost Nakon jednostavnog objanjenjaposlodavca, oigledno je da on nije nepravedan ve da se radi o nadikoja se rodila u njihovoj mati. Nadanja su bila neosnovana i zbog togaje dolo do razoarenja.

Istu vrstu greke lako je napraviti i doiveti razoarenje. Nekada

preujemo ono to drugi kau, ili jednostavno ponemo da verujemo

29


32/153

da e nam se neto dobro dogoditi u pogledu naih potreba i snova,samo zato to se okolnosti poboljavaju, ili se nekom drugom dogodiloono to i mi prieljkujemo. Moda u prisutnosti drugih podelimo nateret i potrebu. Neko od onih koji sluaju kae da moe da nam

pomogne u vezi toga, bez da odreenije kae koliko. Zbog ozbiljnostipotrebe i neophodnosti pomoi od nekog drugog, moda shvatimoobeanje kao potpuno reenje nae potrebe. Nakon toga, ako jepomo te osobe bila samo delimino reenje, moda se razoaramo utu osobu, jer je rekla da e nam pomoi, a za nas je to znailo da ereiti celu stvar. uli smo ono to smo eleli da ujemo, to nam je bilopotrebno, a ne ono to je osoba ustvari rekla.

"Ja miljah... " bile su Naamanove rei, ali i mnogih drugih. Mnogi kau "Ja sam stvarno verovao da e mi Bog dati ovo, uraditi ovo..." Pitanjeje da li je Bog stvarno to rekao, da li je druga osoba stvarno rekla onoto sam uo? Mnogo puta je nae sluanje pod uticajem oseaja kojenosimo u sebi u trenutku kada ujemo ta drugi kau. Moda nas jeneko povredio pre toga i jo nismo osloboeni oseaja alosti ipovreenosti, ljutnje, iritiranosti. Pogreno razumevanje neijih rei jeplodno tlo za razoaranost.

FAVORIZOVANJE

Tokom istorije bilo je mnogo pokuaja da se putem politikih i

ekonomskih sistema stvori besklasno drutvo. Ljudi imaju istuvrednost, bez obzira na boju koe, nacionalnost i ekonomsku mo.Zbog toga je svaki ovek vredan dostojnog tretmana. Svi ovi pokuajido sada su se pokazali neuspenima. Jedan od razloga je taj to uovekovoj paloj prirodi postoji naklonost da vlada nad drugima i daklasifikuje ljude prema svom sistemu vrednovanja, i da se u skladu satim prema njima i ophodi. Oigledno je da postoji vie naklonosti prema

onima koji neto znae u drutvu, u javnom ivotu, onima sa imenom

30


33/153

koje u svetu neto znai. Stara tvrdnja "da smo svi jednaki, ali da suneki vie jednaki od drugih" je jo uvek vaea.

Razlozi razliitom pristupu ljudima mogu biti od jednostavnih do

najnerazumljivijih od odee koju neko nosi i fizikog izgleda, od vrsteautomobila, nacionalne pripadnosti, socijalnog statusa i mnogih drugih.Takvo ponaanje je prema Boijoj rei greh i krenje Boijeg zakona.Svojim ivotom na zemlji Isus Hristos je pokazao kako Bog vrednujeljude. Svojom smru na krstu je na najsnaniji nain pokazao da kodBoga nema razliitih mera za razliite ljude. Nije umro razliitom smruza bogate i siromane, za one koji su "veliki" u oima sveta na jedan

nain, a za ostale na drugi.

Zato je Boije carstvo, ve ovde na zemlji, manifestacija Boije ljubavi imogunosti da se ivi u atmosferi gde je svaka osoba isto vredna.Razliitost nije u vrednosti ve u osobenosti i ulozi koje imamo uivotu.

Brao moja, verujte u naeg slavnog Gospoda IsusaHrista negledajui koje ko. Jer, ako na va sastanakdoe ovek sa zlatnim prstenom i u raskonoj odei, adoe i siromah u ritama, pa vi s naklonou pogledateonog u raskonoj odei i kaete mu: "Ti lepo sedi ovde",a onom siromahu kaete: "Ti stani tamo" ili "Sedi miovde do nogu", zar tako nepravite razlike meu sobom ine postajete sudije sa zlim mislima? ujte, draga moja

brao: zar Bog nije izabrao siromane u oima sveta dabudu bogati verom i da naslede Carstvo, koje jeobeano onima koji ga vole? A vi prezreste siromaha!Zar nisu ba bogatai ti koji vas ugnjetavaju i vuku nasudove? Zar upravo oni ne ocrnjuju plemenito ime kojimste nazvani? Ako se drite carskog zakona iz Pisma:"Voli svoga blinjeg kao samoga sebe", dobro inite. Ali,

ako gledate ko je ko, inite greh i Zakon vas osuuje

31


34/153

kao prekrioce. (Jakov 2:19)

alosno je zakljuiti da hrianstvo ni danas nije dalje od ovoga stiglo.Jo uvek postoje zemlje gde ljudima jedne boje nije dozvoljeno da se

pojave na mestima gde ljudi druge boje borave. Ozbiljnost ovogapostaje jo vea kada se zna da postoje ak i crkve u kojima se istodogaa. Ne tako davno jedan od mojih prijatelja hteo je da poseti jednucrkvu sa svojim prijateljem druge boje, i na alost morao je da potraidrugo mesto, jer njegovom prijatelju, bratu u Hristu nije bilo dozvoljenoda ue u tu crkvu?! Zar je mogue danas, sa Evaneljem u srcu, netotakvo uraditi i pri tom jo tvrditi da je neko vernik u Isusa Hrista?

Zato Crkva Isusa Hrista, u svetu koji je sve vie rastrgan mnogimneslaganjima, treba da bude vidljiva manifestacija Boijeg prihvatanjasvakog oveka, bez ikakve posebne naklonosti prema posebnimlinostima. Svuda se naklonost ukazuje onima koji su "nai". alosnoje da toga ima ak i u crkvama. Ako nisi na lan, nemoj da rauna naistu ljubav i panju. ak ako postoje i opravdavajui praktini aspektiovakvih situacija, sam stav ne sme da bude takav. esto se u naimcrkvama vodee pozicije daju lanovima familije i prijateljima. Kao daje crkva porodina firma, a ne Boije carstvo. Pastorov sin ponekadima zagarantovano mesto u crkvi, iako nema neophodnog Boijegpoziva za to.

Oni koji su poznati u drutvu, ako se kojim sluajem obrate i dou ucrkvu, njima je put do neke vane pozicije u crkvi mnogi krai. Bogatiji

lanovi crkve se vie paze, jer su "vaniji" od siromanih.

Govoriti o jednakosti je, pre svega, govoriti o tome da je svaka osobavredna Boije ljubavi i onog potovanja koje Bog pokazuje prema svomstvorenju.

Jer dragocjen si u mojim ocima, vrijedan si, i ja te ljubim.

Stog i dajem ljude za tebe, i narode za ivot tvoj. (Izaija

32


35/153

43:4)

Ako postupamo jedni prema drugima sa naklonou time otvaramovrata razoaranosti, naroito meu nama koji ispovedamo veru u

ivoga Boga i Spasitelja Isusa Hrista. Ovaj greh se esto ispoljava i uporodicama gde se vie naklonosti pokazuje prema jednom detetu,miljeniku, na raun druge dece. Car David je imao problem sa ovim. Tose naroito oitovalo u njegovom nainu ophoenja prema trojici svojihsinova. Amnon je bio njegov prvoroenac, i uz prvoroence su estovezana posebna oseanja.

U 2. Samuelovoj 13:121 opisan je tragian dogaaj u Davidovojporodici. Amnon siluje svoju polusestru Tamaru, sestru Abalomovu,koji je bio Davidov srednji sin. Iako je greh bio teak, David nije hteo daukori Amnona, da ga ne bi povredio, jer mu je bio prvoroenac i Davidga je voleo, kae jedan prevod. Tragediji dogaaja prethodio jepokuaj Abaloma da svog oca Davida pozove na proslavu, to jeDavid odbio, uprkos Abalomovim mnogim pokuajima da ga privoli dadoe. Za Abaloma David nije imao vremena, a ni nekih toplijihoseaja. To je sve pojaavalo oseaj odbaenosti i nepoeljnosti kodAbaloma, to je rezultiralo neuraunljivim delima, kao to je ubistvobrata Amnona. Nakon toga morao je da pobegne od kue i njegov otacnije hteo da ga vidi tri godine.

Bol koji je nosio u dui bio je rezultat oevog favorizovanja druge braena njegov raun. Ne samo da je najstariji Amnom imao naklonost oca,

ve i mladi Adonija je to uivao. Poto je bio krut prema Avesalomu,David je jo vie bio popustljiv prema Adoniji:

Njegov ga otac za svoga ivota nikad nije ukorio niti gakad upitao: "Zato tako ini?" Bio je, osim toga, stasit ilijep, a mati ga rodila poslije Abaloma. (1. Kraljevima1:6)

33


36/153

Pria nije tipina samo za porodicu cara Davida, ve i danas, umnogim sluajevima je stvarnost. Sluajeve za koje ovek ujeponekad je teko razumeti. Posledice takvog ponaanja lanovaporodice jednih prema drugima mogu da prouzrokuju rane i

razoaranost koja zna da zavri na tragian nain. Bogu hvala zanjegovu sposobnost da nas sve ljubi istom ljubavlju!

BITI ISKORIEN

U dananjem svetu ovaj stav je sve vie prisutan u meuljudskimodnosima. Svet je uvek najvie trpeo od onih koji su druge smatralisamo sredstvima za ostvarivanje svojih ciljeva. Ljudi sa takvomivotnom filozofijom pokazuju da ne veruju u ovekovu pravu,Bogomdanu vrednost. Svakodnevno, ljudi se iskoriavaju od straneonih koji sebe smatraju vrednima truda svih drugih. Iskoristiti nekogaznai poniziti oveka, rei osobi da je bezvredna. Oblasti u kojima ljudidanas jedni druge iskoriavaju su mnoge.

ovekova vrednost je u njemu samom kao Boijem stvorenju, a ne uonome to moe da dostigne svojim delima. ovek je dostojanstvenobie. Zato je ovek vredan da se drugi prema njemu ponaaju na nainkoji je vredan njegovog dostojanstva. Jedno od najponiavajuijihoseanja koje ljudsko bie moe da doivi je da bude iskorien.

Biti nekome interesantan samo dokle neko ima koristi, je poniavajue.

U polju naidoe na nekog Egipanina. Dovedoe ga kDavidu, dadoe mu kruha da jede i vode da pije.Dadoe mu grudu smokava i dva grozda suhogagroa. Kad je to pojeo, vratio mu se ivot, jer tri dana itri noi ne bijae nita jeo i nita pio. Tada ga David

upita: "iji si ti i odakle si?" A on odgovori "Ja sam

34


37/153

Egipanm, sluga jednog Amaleanina, Moj megospodar ostavio jer sam se razbolio prije tri dana" (1.Samuilova 30:1113)

Ovaj sluaj je tipian za dananji svet. Vojnik je vredan i dobar samodokle je mogao da se bori. im je ovekova efektivnost neimporemeena, odmah mu i vrednost pada. Ne samo da nije vieefektivan ve nije ni poeljan. Ceo sistem ovog sveta gradi se na ovojmisli. Ono to ima zadri dok ima koristi, nakon toga moe da gabaci. Dok darovi koje ljudi imaju funkcioniu, dotle su zapaeni icenjeni. Bolesni i slabi se brzo zaborave. Uloiti u popravku neega se

ne isplati. Pomoi radniku da se oporavi i vrati na svoje mesto nijeekonomsko razmiljanje. Lake i jeftinije je samo f.a zameniti novom,zdravom osobom, naroito ako nije u pitanju neko bez koga seapsolutno ne moe. Opte shvatanje u naem humanomkapitalistikom svetu je da od svega treba da se izvue to vea koristsa to manjim izdatcima. U crkvama se dogaaju iste stvari. Dok suljudi aktivni, dotle se primeuju i spominju, inae budu lakozaboravljeni. Napusti li osoba crkvu u koju je odlazila nije iskljueno dadoivi stvari koje nisu dostojne oveka, a kamoli u hrianskom svetu.

A potom se dogodi ovo: Davidov sin Abalom imao jelijepu sestru po imenu Tamara, i u nju se zaljubioDavidov sin Amnon. Amnon se toliko muio da segotovo razbolio radi svoje sestre Tamare: jer ona bijaedjevica, pa Amnon nije vidio mogunost da joj uini bilo

to. Ali imae Amnon prijatelja po imenu Jonadaba, sinaDavidova brata imeja; a Jonadab bijae vrlo domiljat.I upita on Amnona: "Odakle ti kraljev sine, da si svakojutro mlitav? Ne bi li mi kazao?" A Amnon mu odgovori:"Zaljubljen sam u Tamaru, sestru svoga brataAbaloma" A Jonadab mu ree: "Lezi u postelju i priinise bolestan, pa kad doe tvoj otac da te pohodi, ti mu

reci Dopusti da doe moja sestra Tamara da mi dade

35


38/153

jesti; ako ona pred mojim oima zgotovi jelo da to vidim,onda u iz njezine ruke jesti" Amnon dakle lee i priinise bolestan. Kad je doao kralj da ga pohodi, reeAmnon kralju: "Dopusti da doe moja sestra Tamara da

pred mojim oima zgotovi koji kola i ja u se okrijepiti iznjezine ruke" Tada David porui Tamari u palau: "Idi ukuu svog brata Amnona i priredi mu jelo!" Tamara odeu kuu svoga brata Amnona. A on leae. Uze onabrana, umijesi ga, naini kolae pred njegovim oimate ih ispee. Potom uze tavu i istrese je preda nj, aliAmnon ne htjede jesti, nego ree: "Otpremite sve

odavde!" I svi izaoe od njega. Tada Amnon reeTamari: "Donesi mi jelo u spavaonicu, da se okrijepim iztvoje ruke!" I Tamara uze kolae koje bijae zgotovila idonese ih svome bratu Amnonu u spavaonicu. A kadmu je pruila da jede, on je uhvati rukom i ree joj:"Doi, sestro moja, lezi sa mnom!" A ona mu ree:"Nemoj, brate moj! Ne sramoti me, jer se tako ne radi uIzraelu. Ne ini takve sramote! Kuda bih ja sa svojomsramotom? A i ti bi bio kao bestidnik u Izraelu! Negogovori s kraljem: on me nee uskratiti tebi!" Ali je on nehtjede posluati, nego je savlada i lee s njom. Nato jeodmah zamrzi silnom mrnjom, teje mrnja kojom ju jezamrzio bila vea od ljubavi kojom ju je prije ljubio. Iree joj Amnon: "Ustani! Odlazi!" A ona mu odvrati: "Ne,brate moj! Ako me sad otjera, bie to vee zlo od

onoga koje si mi uinio!" Ali je on ne htjede sluati, negodozva momka koji ga je sluio i zapovjedi mu: "Otjerajovu od mene, izbaci je i zakljuaj vrata za njom!" (A onaje imala na sebi haljinu s dugim rukavima, jer su seneko u takve haljine oblaile kraljeve keri dok su biledjevojke.) Sluga je izvede van i zakljua vrata za njom.Tada Tamara uze praine i posu se njom po glavi,

razdrije haljinu s dugim rukavima koju je imala na sebi,

36


39/153

stavi ruku na glavu i ode viui glasno dok je ila. (2.Samuelova 13:119)

Gore navedeni primer je dramatian i svakodnevan n dananjem

svetu. Ljudski egoizam zna da zaslepi u takvoj meri da su sva delaovakve vrste opravdana za izvrioce istih. Radi ono to tebi odgovara,ono to osea, pa makar bilo po cenu da drugi trpe. Sve to seoveanstvo vie udaljava od Boga i Njegove rei, atmosfera u svetupostaje sve neljudskija. Tamara je za Amnona bila samo objekatzadovoljavanja njegovih seksualnih nagona. Nakon toga, bila jeizbaena kao bezvredna posuda. Sama mu je rekla da je taj in za nju

gori i vie poniavajui od onog to joj je prvo uradio. Smrtni udaracprijateljstvima, i drugim meuljudskim odnosima, je momenat kadajedna strana pone da shvata da je samo objekat za line interesedrugoga. Oseaj razoaranosti u takvim situacijama zna da bude bolani dubok.

NEISPUNJENA OBEANJA

Kad zavjetuje togod Bogu, odmah to izvri, jer njemunisu mili bezumnici. Zato ispuni svaki svoj zavjet. Boljeje ne zavjetovati nego zavjetovati a ne izvriti zavjeta.Ne daj ustima svojim da te navode na grijeh) i ne recikasnije pred anelom da je bilo nehotice. Zato pruati

Bogu priliku da se srdi na rije tvoju i uniti djelo tvojihruku? (Propovjednik 5:35)

Obeati, naroito osobama koje su u potrebi, stvara jake oseaje nadei pouzdanja. Obeanje moe da bude jedina nada koju osoba u potrebiima. Moe da bude od iste vanosti kao to je sidro laici u buri.Neispuniti obeanje znai uzburkati oseanja na bolan nain. Ujedno je

to i omalovaavanje osobe kojoj je obeanje dato. esto puta obeanja

37


40/153

su nain da se od druge osobe dobije ono to prieljkujemo. Obeanjene bude izraz iskrene elje da se drugima pomogne, ve sredstvo dase iz svega izvue korist. Kada je potreba zadovoljena, cilj ostvaren,mnogi zaborave svoja obeanja. Politiari nisu jedini koji su poznati po

ovakvim obeanjima. Isto moe da se dogoditi izmeu mua i ene,poslovnih partnera i u drugim odnosima.

Olako upotrebljavanje obeanja je nerazumno ponaanje, nedostojannain ophoenja prema ljudima. Mnotvo ljudi je doivelo razoarenjeupravo zbog olakih obeanja lakoumnih ili jednostavno ljudi kojimaupravljaju samo njihovi interesi.

PROPALA PRIJATELJSTVA

Prijateljstvo je veliki deo radosti u ivotu, ali moe da bude i uzrokvelike alosti. Bez prijateljstva ivot bi bio siromaniji. To je ona oblastivota u koju svi ulaemo najvie vremena i emocija. Svakako, sve dokide dobro. ovek je stvoren za zajednitvo, a zajednitvo je nemoguebez odnosa, bez prijateljskih veza. Jedno od najteih doivljaja u ivotuje gubitak prijatelja. Izgubiti prijateljstvo zbog konflikta ostavlja duboketragove u ivotu. to nam je odnos vie znaio, to smo vie ulagali uprijateljstvo i to smo imali vie poverenja u prijatelja, sve bolniji bivadoivljaj rastavljanja. Rane koje najvie bole jesu one koje su nastale uodnosima s najbliim. Biti izneveren je teko, biti izneveren od prijatelja

moe biti tragian doivljaj za mnoge.

Ako liga ko upita: "Kakve su ti to rane po tijelu?" on eodgovoriti: "Izranjen sam kod prijatelja." (Zaharija 13:6)

U izvornom tekstu radi se o ranama koje su prijatelji zadali kada supokuali da budu vaspitai, to jest oni koji disciplinuju nekoga. Ovakve

rane danas nose mnogi ljudi koji su bili deo hrianskog zajednitva u

38


41/153


42/153

je da ne zaboravimo ko smo, u koga i u ta verujemo i da tu naemosnagu i motivaciju za korak koji iz toga moe da nas izvede.

Da me pogrdio dumanin, bio bih podnio; da se digao

na me koji me mrzi, pred njim bi se sakrio. Ali ti, ti si tobio, meni jednak, prijatelj moj, moj pouzdanik s kojimsam slatko drugovao, i slono hodismo u DomuBojemu. (Psalam 55:1315)

Dubina razoaranosti i njene boli nakon propalih prijateljstava je uovom tekstu vrlo jasno opisana. Ako nas izneveri neko ko nam nije

blizak, s kim i inae ne raunamo ozbiljno, ni razoaranost nije velika.Prijatelj, onaj blizak s kojim delimo ivot, ima mogunost i ulepavanja irazaranja nae ivotne radosti. Dubina razoaranosti posle ovakvihdoivljaja moe biti tolika da se ljudi vie ne usuuju da sklapaju novaprijateljstva. Sve nove prilike gledaju kroz oseaje negativnih iskustavau prolosti. ovek koji se jednom opekao i dima se boji.

SAMOPRAVEDNOST

Ljudskoj prirodi potrebna je stalna potvrda da je uspena, jer jevrednost oveka odreivana njegovim dostignuima u sistemuvrednovanja ovog sveta. Zato je religija i privlana za oveka, jer hraninjegov ego i potrebu da bude neto kroz lina dostignua. iveti po

religioznom zakonu, i biti u tome uspean u ljudskim oima, je ponossvake religiozne osobe. Biblija to naziva samopravednost i predBogom ona je bezvredna.

Tako svi postasmo neisti, a sva pravda naa ko haljineokaljane. (Izaija 64:5a)

Apostol Pavle je bio gorljiv zastupnik tradicije i religije svojih predaka.

40


43/153

U sleenju Zakona je bio bez premca. ak i nakon svog dramatinogdoivljaja na putu za Damask, kada je zbog predanosti obiajima veresvojih predaka progonio i ubijao sledbenike Isusa Hrista, Pavle nije biopotpuno slobodan od zakonske samopravednosti. Ponekad, kao u

dogaaju s JovanMarkom, mladim vernikom (Dela apostolska 13:13),Pavle je mogao da pokae svoju nadmonost u predanju i da smatradruge manje predanima, zato to nisu iveli onako kako je on smatraoda bi trebali.

Posle nekog vremena Pavle ree Varnavi: "Hajde da sevratimo i obiemo brau u svim gradovima gde smo

propovedali Gospodnju re, da vidimo kako su" Varnavaje hteo da sa sobom povede i Jovana zvanog Marko, aliPavle je mislio daje bolje da ne vode onoga koji ih jenapustio u Pamfiliji i nije s njima nastavio delo. Takodoe do toliko otre razmirice da se razdvojie jedan oddrugog: Varnava uze JovanMarka i otplovi za Kipar.(Dela apostolska 15:3639)

Pavle je oigledno bio razoaran JovanMarkovim odnosom premaBoijem radu i zato ga je odbacio kao saradnika na sledeemputovanju. Posle izvesnog vremena ipak je shvatio da takav stav nijenita drugo nego odraz samopravednosti i promenio je stav:

...Uzmi Marka (JovanMarko) i dovedi ga sa sobom jermi koristi u sluenju. (2. Timoteju 4:11b)

Prorok Ilija je bio kuan da o sebi misli na taj nain, mislei da je jediniu Izraelu koji nije napustio Boiji put. Lako je u takvim situacijamaoseati razoaranost u brau i sestre koji ne ele ii istim putem kojimje on iao, mislei da su oni mlaki u svom sleenju Boijeg puta.

Samopravednost se izraava i u situacijama kada se predlog koji

ovek da u nekoj situaciji ne prihvati, i osoba ostavlja sve reima: "Ako

41


44/153


45/153


46/153

godina ivota s Bogom zapala je u teku krizu. Razlog za to je bio toje nakon svih tih godina predanog sluenja Bogu dola do zakljuka daje mnogo manje dobila nego je uloila u taj odnos. Nije dobilasuprunika i neki neugodni doivljaji su poremetili normalan tok ivota.

Razoaranost je bila oigledna, a krivac je na neki nain bio i Bog. ZaBoga je ivela, zbog Njega je sve radila i, oigledno, oekivala je da jojse neto od svih investicija i vrati. Ne kae li i Boija re da ako traimonajpre carstvo Boije i Njegovu pravednost da e nam se sve ostalonadodati, Matej 6:33?!

U hrianskim krugovima se ponekad tako nauava da ljudi ponu da

veruju da je ivot sa Bogom neka vrsta trgovine sa garantovanimdobitkom. Ako damo veliki dobrovoljni prilog, dobro seme posejemo,onda e nam i veliki rod roditi. Poto Boija re tako i kae, smatramoda je Bog vezan svojom Reju i obeanjima, te mnogi od toga napraveneku vrstu magine formule koja mora da funkcionie. Iza takveteologije mnogo puta se kriju neiskreni motivi onih koji o tome govore,ili pak nezreo pristup Bogu i Njegovoj rei. Istina je da su mnoga takvaobeanja zapisana u Boijoj rei. Problem nije u Bogu ili Njegovoj rei,ve u naem pristupu Njemu i Njegovim obeanjima. Bog ipak nijesamo poslovni partner. Bog je vredan pouzdanja i predanja zato to jeBog koji nas ljubi i koji nam je darivao oprotenje svih naih greha iveni ivot. Ve to je dovoljno da mu sluimo bez da ikada dobijemobilo ta vie.

Ako imamo takav stav, Bog nas nikada nee izneveriti. Njegova

predanost nama je vena i bez promene. On se verno i vrsto driNjegovog dela saveza s nama. Bog, kao ni mi, ne voli da budeiskorien. On je ve dovoljno dao oveanstvu bez da mu iko od naskae hvala. Niko ne moe oveku da eli vie dobra od Boga. On nasljubi ljubavlju koju nikada ni od koga ne moemo dobiti i Njegove sumisli za nas samo dobre. Problem je to nae razumevanje onoga toje dobro za nas nije potpuno i nije u skladu sa Boijim nainom ili

vremenskim planiranjem.

44


47/153

Ovu lekciju nije lako nauiti U 73. Psalmu Asaf opisuje svoju borbu uvezi ovoga. On koji je celog ivota sluio Bogu i u Njega se pouzdao,zapaa da nevernicima ide bolje nego njemu. Zdraviji su i bogatiji od

njega. Zbog tih vidljivih injenica on izraava svoju razoaranost i pitase da li vredi da tako nastavi da ivi i da slui Bogu.

Za isti problem Izraelski narod je optuivao Boga:

Teke su besjede vae protiv mene govori Jahve. Viipak pitate: "to smo izmeu sebe govorili protiv tebe?"

Govorili ste: "Zaludu je Bogu sluiti i kakva je korist tonjegove uvamo propise i alosni hodimo pred Jahvomnad Vojskama. Od sad emo sretnim zvati oholice:napreduju oni koji zlo ine, i premda Boga iskuavajuizvuku se!" (Malahija 3:1315)

Ja lako mogu da se poistovetim s ovim komentarima. Celog svogivota kao hrianin sam nebrojeno puta doiveo Boiju vernost idobrotu. Ali bilo je i perioda kada sam se borio upravo sa istimstvarima koje su spomenute u prethodna dva teksta. inilo mi se, usituacijama velikih potreba kada sredstva nisu bila ni na dohvat ruke nina vidiku, da nas je Bog zaboravio i da bi bilo lake dati se u druguvrstu posla nego li stalno biti zavisan od Njegove milosti i dobrote.Jednom prilikom sam se tako tuio pred Bogom i pitao ga zato i ja nemogu biti tata koji svojoj deci kupuje nove bicikle kada im je potrebno.

Bog mi je odgovorio na nain koji je bio dobra lekcija za mene: "Ti elida ivi kao i svi drugi ljudi, nezavisan od mene i drugih. Ali, u momCarstvu uvek e biti zavisan od drugih" Ovo su jedne od rei koje miljudi najtee prihvatimo biti zavisan od drugih! To nam jeponiavajue i nepoeljno. ovek zato i eli Boga samo kaopomonika kada mu je to potrebno. Upravo je to i bio Sotonin greh,hteo je Boije darove i silu ali bez da mora da zavisi od Boga. I upravo

tu lei odluujua razlika izmeu pravih Boijih slugu i Sotonskih slugu

45


48/153

imati darove koje je Bog dao, imati koristi od njih, bez da siodgovoran Bogu ili nekom drugom. ovekova elja je samostalnost,iako je stvoren za zajednitvo. Hemingvej je kroz ivot i iskustvoshvatio ovu istinu kada je rekao: "Ni jedan ovek nije ostrvo, sam po

sebi celina. Svaki ovek je deo kontinenta. Zato, ako uje da zvonazvone, ne pitaj za kim zvone, jer ona zvone za tobom."

Kao roditelji znamo da nas retko ta vie poasti od ljubavi dece zatoto smo im roditelji, a ne zato to dobijaju sve to hoe. Druga stvarkoja nam godi je kada se deca pouzdaju u nau roditeljsku ljubav iveruju da im uvek elimo najbolje. Niko od nas ne voli da bude

popularan i omiljen ako primeti da to nije iskreno i zbog nas samih, veiz drugih interesa i namera. Zato, ako se razoaranost u Boga iz ovograzloga pojavi u nama, treba da se iskreno zapitamo sta nas motivieda sluimo Bogu i da se podsetimo svih dobara koja nam je do sadapoklonio bez da smo ita od toga zasluili.

NEODGOVORENE MOLITVE

Da nam je Bog, pre svega, pomonik u nevoljama moda se najviepokazuje u naem shvatanju molitve. Poznata je istina da i ljudi koji neveruje znaju da zavape Bogu u tekim ivotnim situacijama. Kada jeoigledno da druge pomoi nema onda i ateisti mole. Bog u svojojdobroti odgovara mnogo puta na molitve ljudi koji ustvari nemaju

nikakve ozbiljne namere ni da mu za to zahvale, a jo manje da zbogtoga nastave da ive s Njim i za Njega. Suprotnost tome je da postojemnogi koji veruju u Boga i vole ga, a ipak doive da im molitve nedobiju odgovor. Razlozi za neke od neodgovorenih molitvi moguzauvek da ostanu tajna. Neki drugi su moda oigledniji.

Jedan mladi je jednom prilikom rekao da ako mu Bog ne da za

suprugu jednu izvesnu devojku da e ostaviti i crkvu i Boga. Devojka

46


49/153


50/153

odgovor, na svoju molitvu vredan je razmiljanja:

Potom Natan ode svojoj kui A Jahve udari dijete koje jeUrijina ena rodila Davidu, i ono se teko razbolje,

David se molitvom obrati Bogu za dijete: postio je,vraao se kui i leao preko noi na goloj zemlji,pokriven vreom. A starijeine njegova doma stajahuoko njega da ga podignu sa zemlje, ali on ne htjede i neokusi s njima nikakva jela. A sedmi dan umrije dijete.Davidovi dvorani ne usudie se javiti mu da je dijeteumrlo. Jer miljahu: "Dok je dijete bilo ivo, govorili smo

mu, a on nas nije htio sluati a kako emo mu kazatidaje dijete umrlo? Uinit e zlo!"A David opazi danjegovi dvorani apu meu sobom, i on shvati da jedijete umrlo. I upita David svoje dvorane: ,Je li dijeteumrlo?" A oni odgovorie: "Umrlo je." Tada David ustasa zemlje, okupa se, pomaza se i preobue se u drugehaljine. Zatim ue u Dom Jahvin i pokloni se. Vrativi sepotom svojoj kui, zatrai da mu dadu jela; i jeo je. (2.Samuelova 12:1520)

Oigledno je David prihvatio Boiji odgovor kao ispravan. Mi bi smorekli da je ovo besmisleno jer dete nije krivo i moglo je da nastavi daivi. Zato Boe ovakav odgovor? Boije misli i planovi su ponekadmnogo drugaiji od naih zamisli. Ako Boga poznajemo dovoljno, ondaemo i prihvatiti da nisu samo drugaiji ve mnogo bolji i jedini dobri za

nas.

Jedno petogodinje dete je zbog tekih sranih komplikacija dolo koddoktora na pregled. Nakon kraeg pregleda doktor je rekao detetu:"Morau da otvorim tvoj grudni ko da bih mogao da vidim ta u naiu tvom srcu." "Ja znam ta ete nai!", odgovorilo je dete. "ta u naiu tvom srcu?", upitao je pomalo iznenaen doktor. "Tamo, u mom srcu

nai ete Isusa", odgovorilo je dete. Tokom operacije doktor je shvatio

48


51/153

da je bolest neizleiva, i iako nije bio vernik, postavio je Bogu pitanje:"Kakvog smisla ima smrt ovako malog deteta?" Na njegovo velikoiznenaenje Bog mu je odgovorio ovim reima: "Svaki ovek imazadatak u svom ivotu. Kada je taj zadatak ispunjen onda je i smisao s

tim ivotom upotpunjen. Ovo dete je ispunilo svoj zadatak pokazalo tije da ja postojim, i zato je spremno da doe meni." Nakon operacijemalian je upitao doktora: "ta ste nali u mom srcu?", "Naao samIsusa!", odgovorio mu je doktor.

Bez vene perspektive teko je prihvatiti ovakva objanjenja naneodgovorene molitve. Ali, Bog je vean Bog, i Njegova perspektiva je

vea od nae. Zato je vredno verovati da ako odgovor na molitve nijeonakav kakav smo prieljkivali da to nije znak da nas Bog ne voli, ili dase ne brine za nas i nae dobro. Sa takvim poverenjem u Bogamoemo da imamo mir u situacijama za koje neemo imatiobjanjenja.

Jedan drugi primer govori da insistiranje na odgovoru na nau molitvumoe da bude vrlo loe za nas. Car Ezekija se razboleo na smrt. Bogalje proroka Izaiju da mu saopti vest o predstojeoj smrti, da mu nebi dola kao iznenaenje. Ezekija se buni, plae i moli Boga zaproduetak ivota. Na njegovo insistiranje Bog mu daje jo petnaestgodina, iako je Bog imao drugi plan. Ezekija je ispunio svoj zadatak ibio je zreo da ode u nebo i nastavi da ivi pred Boijim licem. Tokomtog produetka Ezekija je nainio greke u svom ivotu koje su imaleposledica ne samo po njega ve i po dolazeu generaciju.

Bog zna bolje od nas ta je za nae dobro. On je na dobri Otac i zatoje poverenje u Njega i u Njegove (ne)odgovore na nae molitveopravdano i Njemu ugodno. Isus je u svojoj molitvi u Getsimanskomvrtu izgovorio jedne od najtee izgovorenih rei za nas ljude: "Oe moj,ako je mogue, neka me mimoie ova aa. Ali, neka ne bude mojavolja, nego tvoja". (Matej 26:39b)

49


52/153

Bilo je mogue, Boguje sve mogue. Ali, u ovoj situaciji drugi odgovorje bio mnogo bolji. Bez Isusove poslunosti i prihvatanja Oeve voljene bi bilo spasenja za oveka. Razoarenje u Boga je ustvari konfliktizmeu naeg shvatanja Boga, i kako bi On trebao da deluje, i Boijeg

stvarnog karaktera i naina delovanja u svetu i u naim ivotima.Neispravno nauavanje o tome ta je vera u Boga je isto uzrokrazoarenja zbog neodgovorenih molitvi. Mnogi kau "Ali ja samstvarno verovao..." Jaka vera nije jak oseaj ili jaka elja. Mnogi sudoiveli krah vere zbog toga to im se vera predstavljala kao neto tozavisi od njih samih. Biblija/govori o ulozi nae vere u Boga i u Njegovure, ali Bog je vei od nae (ne)sposobnosti da verujemo na savren

nain.

Pre nekoliko godina moja supruga je dobila jaku upalu uha. Uho joj sesasvim zatvorilo i svaka re koju je ula prouzrokovala je bolne zvukeunutar uha. Lekar joj je rekao da je upala verovatno hronina i da e secelog ivota boriti s tim. I pored svih naih molitvi stanje se nijepoboljavalo. Mnogo puta smo postavili Bogu to uobiajeno pitanje Boe, zato ne isceli kada molimo, verujemo i ispovedamo nau veruu isceljenje? Zato ovo ne funkcionie? Uvek je lako zakljuiti da jepogreka kod nas, a ne kod Boga. Ipak, negde u dubini, ovek oseaizvesnu razoaranost da Bog vie ne radi u nekim situacijama. Najednom bogosluenju izala je napred da se mole za nju, iako je samarekla da ne veruje da e je Bog isceliti ovog puta. Osoba koja je molilaza nju joj je rekla par ohrabrujuih rei. Iako nije bila isceljena otila jekui ohrabrena i na putu rekla Gospodu: "Zdrava ili bolesna ja elim da

Te ljubim Gospode celog ivota. Nije mi ni vano da li e me isceliti iline" Dola je no i legla je da spava. Ujutro se probudila sasvim zdrava.

Bog eli da mu verujemo i da se u Njega uzdamo, ali i kada naa veranije tako jaka kako mi to zamiljamo da bi trebala da bude, Boijamilost je jo uvek na naoj strani. Ako se na hrianski ivot stalno vrtioko toga da nam Bog uradi ovo i ono, lako e doi do razoarenja.

Njegova savrena oinska volja je da ne budemo bolesni i da nas

50


53/153

zatiti od svakog zla. Ako nas neto od toga i zadesi to nije dokaz danas ne voli i da nas kanjava. Ako ne dobijemo odgovor na molitvekoje smo molili ne znai da nas ne uje i da ne eli da nam pomogne.Moda treba da nauimo da stavimo sve u njegove ruke i da nauimo

da imamo poverenja u Njega.

Neprijatelj naih dua eli svaku takvu situaciju da upotrebi da bi Bogaocrnio kao nevernog i nepouzdanog ivotnog saputnika. Bog je vei odnaih misli i sposobnosti da molimo na nain koji je najbolji za nas.

Jer misli vae nisu moje misli, i puti moji nisu vai puti,

rije je Jahvina. Visoko je iznad zemlje nebo, tako suputi moji iznad vaih putova, i misli moje iznad vaihmisli. (Izaija 55:89)

BOG JE PRESTROG

U humanistikom pogledu na svet i ivot, ovek i njegovi interesi su ucentru. Praktino, to znai da sve ono to slui naim interesima, i mioseamo da nama godi, jeste i ispravno. Ono to nam najvie nudi inajmanje od nas zahteva je veoma dobrodolo. Ovo razmiljanje bionda trebalo da bez problema prihvati Evanelje. Ono je besplatno,Isus je platio cenu za nae spasenje, i ne trai od nas nita vie osimda verujemo Bogu za ono to eli da nam da. Poruka Evanelja da

posle prihvatanja spasenja ivot treba da bude drugaiji nije nitadrugo nego poziv da ne budemo vie egoisti, ve da inimo dobrodrugima iz zahvalnosti Bogu za ono to je On nama uinio. Zar jemogue da oveku vie odgovara da neto zaradi nego da od Bogaprimi besplatan dar?!

Zbog nae nesposobnosti da razumemo Boije misli i puteve, esto

puta pogreno tumaimo i procenjujemo Boiji nain rada. Kad Bog

51


54/153

ini neto to ne odgovara naoj zamisli obino to odbacujemo kaomogunost da je to od Boga, i na kraju pripiemo Bogu krivicu za onoto se dogodilo.

Jednoga dana David opet skupi svu izabranu momad uIzraelu, trideset hiljada ljudi. Zatim David i sva vojskato je bila s njim krenu na put i odoe u Baalu Judinu daodande donesu Koveg Boiji, to nosi ime JahveSebaota, koji stoluje nad kerubinima. Koveg Boijimetnue na nova kola iznijevi ga iz kue Abinadabove,koja je stajala na breuljku. Uza i Ahio, Abinadabovi

sinovi, pratili su kola. Uza je stupao kraj KovegaBoijeg, a Ahio iao pred njim. David i sav dom Izraelovigrahu pred Jahvom iz sve snage pjevajui uza zvukecitara, harfa, bubnjeva, udaraljki i cimbala. Kad su dolido Nakonova gumna, posegnu Uza rukom zaKovegom Boijim da ga pridri jer ga volovi umalo neprevrnue ali se Jahve razgnjevio na Uzu: Bog ga namjestu udari za taj prijestup, tako da je umro ondje, krajKovega Boijega. Davidu bjee ao to je Jahve onakoudario Uzu, i on prozva ono mjesto Peres Uza, kako sezove i dandanas. Toga se dana David uplai Jahve iree u sebi: "Kako bi mogao doi k meni KovegJahvin?" Zato David ne htjede dovesti Koveg Jahvinsebi, u Davidov grad, nego ga otpremi u kuuObedEdoma iz Gata. (2. Samuelova 6:110)

Davidu se nije svideo nain na koji je Bog reagovao u ovoj situaciji.Zato tako ozbiljna kazna Boe? Pa zar je to to je Uza uradio stvarnobilo tako strano? On je samo hteo da pomogne. Kada su kasnijepogledali instrukcije koje im je Bog dao za noenje kovega shvatili suda Bog nije reagovao tako zato to je neki bezoseajni, tvrdi Bog. Onje Bog i mi ne moemo da promenimo Njegove osobine onako kako to

nama odgovara. Ja ne verujem da je Uza otiao u pakao zbog ove

52


55/153


56/153

nee dobiti svoja objanjenja.

A u svemu tome, umesto razoarenja, postoji velika uteha. Venostima odgovore. Ja ne mogu da kaem da je to bila Boija volja sa

njihovim ivotima, niti mogu da objasnim onima koji kau da ako nijeBoija volja zato Bog to nije spreio. Ali, ono to je uteno u svemutome jeste istina da je Bog, u Isusu Hristu, reio sve ono to je trebaloda bude reeno. Ako venosti nema, zato onda kriviti Boga? Ako jesve samo sluajnost onda se s tim moramo pomiriti. Bogu hvala zabolji odgovor u kome postoji uteha i pored neobjanjivosti svega to sedogaa. Kad danas mislim na te moje drage prijatelje znam da nisu

samo besmisleno nestali. Doli su Bogu, Ocu, Stvoritelju, svojoj pravojkui i domovini. Ono to bi stvarno bilo strano je da su otili s ovogsveta bez da su u ovom ivotu upoznali onoga koji je pobedio smrt Isusa Hrista. Meni i mnogima nedostaju sada i ovde, ali je uteha jovea upravo zbog poruke Boije rei o venosti.

Supruga i ja smo nau decu ve nakon roenja predali u Boije ruke imolili za Njegovu zatitu od nesrea, povreda i ostalih negativnihdogaaja u ivotu. Jedan od njih je bio vie ivahan i dogodilo mu senekoliko stvari koje su povredile njegovo maleno telo. Jednom prilikomkada je trei pao i razbio zube, ljutito sam reagovao prema Bogupitajui ga zato sve ovo kada smo molili za zatitu. Protest je bioglasan, propraen utiranjem stvari oko mene. Sve je to bio izraz mojerazoaranosti u Boga, koji mi se inio pretvrdim i nepoverljivim.Umesto da sam zahvalio Bogu to ga je verovatno sauvao od mnoge

vee mogue povrede, ja sam izrazio razoaranost zbog ovenelagodnosti. Ovakve i sline dogaaje avo eli da upotrebi i da prekorazoarenja okrene ljude protiv Boga. Sve eli da prikae kao Boijukrivicu i nezainteresovanost da ljudima pomogne. A, ustvari, on je tajkoji "ukrade, zakolje i upropasti", (Jovan 10:10).

Mnogo puta umislimo da e ivot s Bogom da bude bez problema.

ivot nije bez problema i bez Boga bi bio bezbroj puta tei i gori.

54


57/153

Idealisti su zato veoma laka rtva za ovaj doivljaj. Najgore to takvimamoe da se dogodi jeste da ive sa razoarenjem. Razoarenje je rakdue koji posie svu ivotnu radost iz nas.

BOG JE PREBLAG

Zvui nelogino da neija dobrota moe da bude uzrok neijegrazoarenja. ovek ne moe da bude toliko dobar da to nekome budekamen spoticanja i povod razoarenju. Ali, na alost i to je mogue. U

mnogim zemljama dananji sudski sistem je skoro vie naklonjenonima koji naprave prekraje, nego li zainteresovan da pomogneonima koji su rtve. Lino, verujem da je i to deo Sotonske taktike daposeje strah i zbrku. Biblija govori osuujue o onima koji izvru pravoradi svojih interesa.

Jao onima koji zlo dobrom nazivaju, a dobro zlom, kojiod tame svjetlost prave, a od svjetlosti tamu, koji gorkoslatkim ine, a slatko gorkim! (Izaija 5:20)

Ovakav nain deljenja pravde je uzrok razoaranosti hiljade ljudi iromsveta. Bog je dobar i nepristrasan Bog. Bog ljubi svakog ovekapodjednako! Meutim upravo to moe da bude problem za nekoga.Prorok Jona je bio jedan od onih koji su bili razoarani u Boga zbogtoga to je Bog bio (pre)dobar prema onima koji to, po Joni, nisu

zasluili. Kada se narod Ninive pokajao i obratio od svojih zlih puteva,Bog se

sg razocarenje

Documents