SADRŽAJ

UVOD

1 SVOJSTVA RADIJA

2 RADIO KAO SPOREDNI MEDIJ

3 OGLAŠAVANJE NA RADIJU

4 HRONOLOGIJA RADIJA (KRATKI ISTORIJAT)

5 NAJZNAČAJNIJE IZRAŽAJNO SREDSTVO RADIJA

6 NEVERBALNA SREDSTVA RADIJA

UTISAK (ZAKLJUČAK)

UVOD

Radio je medij izvanrednih svojstava, elastican i sa raznovrsnom namenom. Radio ima i bogatu proslost, jer je u istoriji dvadesetog veka odigrao veoma znacajnu ulogu, a pred njim je i uzbudljiva buducnost.

Radio je jedan od najrasprostranjenijih masovnih medija u svetu, prisutan je i u najudaljenijim delovima nase planete(cak i van nje) i svakog trenutka ga slusaju milioni ljudi. Postao je tako svakidasnja i poznata stvar u zivotu ljudi da ga vecina njih smatra potpuno normalnom pojavom i, zbog toga potcenjuje njegovu moc.

Radio je pokazao sposobnost da pretrpi velike promene i da se gotovo bez prestanka usavrsava kako bi zadrzao svoje mesto medju novim oblicima elektronskih medija. U stalno promenljivom svetu masovnih komunikacija i zabave, radio je i dalje jedan od njihovih najvitalnijih i najpopularnijih vidova.

Radio1 je bežični prenos i detekcija komunikacionih signala elektromagnetnih talasa čije su frekvencije2 niže od frekvencije vidljive svetlosti. 3

1 Značenje radija u tehničkom smislu.2 Broj oscilacija u jedinici vremena.3 Wikipedia

2

SVOJSTVA RADIJA

Radio ima vise jedinstvenih svojstava koja ga cine uspesnim i obezbedjuju mu dugovecnost, ali istovremeno doprinose da ga ljudi potcenjuju i smatraju necim sto se podrazumeva. Najznacajnije medju njima je:

1. sveprisutnost - on dopire svuda. Cesto je prisutan tamo gde drugi masovni mediji nemaju pristup: moze se cuti nasred nepreglednih okeana ili na najvisim planinskim vrhovima. Gotovo svaka prostorija u nasem domu moze imati radio-prijemnik, ukljucujuci garazu I podrum. Cujemo ga svuda: u kolima, u prodavnicama, kancelarijama I fabrikama, na ulici, u parku I na plazi. Cujemo ga u svako doba dana: ujutru, u podne i nocu. Slusanje radija nije, dakle nista posebno.

2. drugo svojstvo radija, koje cini da doslovno ne zapazamo njegov znacaj, jeste to sto vecinu nas ne kosta gotovo nista da ga slusamo. Mali broj ljudi zaista placa tu privilegiju da uziva u bogatom programu najnovijih vesti, intervjua, muzike, informacija, komedije i drame.

3. trece njegovo svojstvo jeste cinjenica da je nevidljiv. Kad razmislimo o radiju i iz cega se on zapravo sastoji, prvo na sta pomislimo verovatno je to da je nevidljiv. Nasa paznja je usmerena na nesto drugo, a ne na sam radio-prijemnik i

3

to vazi cak i za trenutke kad pazljivo slusamo nase omiljene radio emisije.

RADIO KAO SPOREDNI MEDIJ

Mnogi komentatori koji ozbiljno razmisljaju o radiju opisuju ga kao ,,sporednu aktivnost`` ili ,,sporedni medij``.Nastojanja BBC radija da ostvari visi nivo koncentracije pri slusanju radio emisija uvek su se zavrsavala neuspehom jer ogromna vecina slusalaca vise voli da slusa radio dok radi nesto drugo. BBC je , najzad, morao da prihvati tu cinjenicu, sto se na najizrazitiji nacin pokazalo za vreme Drugog svetskog rata kada je ta radio-stanica uvela program "Slusajte muziku dok radite" , tj. svakodnevno emitovanje instrumentalne muzike radi poboljsanja produktivnosti rada u fabrikama municije, jer je odgovarajuca nenametljiva muzika podsticala radnike na rad bez zastoja. Otuda danas u fabrikama postoje interni sistemi za emitovanje muzike, kao i non-stop muzicki programi u frizerskim salonima, automehanicarskim radionicama, kafeima, prodavnicama i sl. 4

Od pedesetih godina radio je zaista preuzeo ulogu "sporednog medija", jer je njegovo mesto zauzela televizija, koja je postala osnovni izvori zabave i informisanja u savremenom zapadnom drustvu. Sposobnost radija da preuzme funkcije

4 Martin Šingler i Sindi Viringa – Radio (Clio)

4

sporednog medija bila je sustinski znacajna za njegov opstanak u savremenom drustvu. Kako radno vreme ljudi i zena postaje sve duze i oni sve vise vremena provode putujuci od svojih radnih mesta i vracajuci se kuci, slobodno vreme koje sa nepodeljenom paznjom mogu da posvete odmoru i zabavi postaje sve krace, a masovne medije mogu da koriste samo u kratkim periodima. 5

Radio je, međutim, izvrsno sredstvo za informisanje i zabavu zaposlenih ljudi u takvim trenucima, bilo za vreme pauza u radu ili dok su u pokretu.

OGLASAVANJE NA RADIJU

Vecina producenata na radiju prihvata cinjenicu da moze da racuna samo sa podeljenom paznjom znatnog dela slusalaca, te je veliki deo popularnih radio emisija pravljen ne samo da odgovara slusanju kao sporednoj aktivnosti vec i da koristi prednosti koje pruza delimicna paznja slusalaca. Oglasivaci6 postaju sve svesniji prednosti dopiranja do svesti ljudi ciji su zivoti ispunjeni zvucima i informacijama koje oni gotovo ne zapazaju. Oglasavanje na radiju se cesto smatralo specijalnoscu malih reklamnih agencija lokalnog karaktera ili se koristilo za obuku mladjih sluzbenika pre nego sto im se poveri rad na znacajnijim i skupljim oglasima za televiziju. U poslednje vreme, medjutim, javljaju se nagovestaji sve veceg priznavanja efikasnosti radija kao oglasnog medija, posebno sa dugo 5 Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

6 Rolend Lorimer u saradnji sa Pedijem Skenelom - Masovne komunikacije

5

ocekivanim pocetkom rada komercijalnih radio-stanica.

Izgleda da je efikasnost oglasavanja na radiju upravo rezultat cinjenice da se on shvata kao obicna stvar – slusaoci pruzaju manje otrora porukama za koje smatraju da nece mnogo uticati na njihovo misljenje, ali one zato na direktniji nacin ulaze u njihovu podsvest.

U renesansi7 radija koja je nedavno pocela i jos uvek traje, nova tehnologija svakako ima kljucnu ulogu. Usavrsavanje digitalne tehnologije omogucilo je uvodjenje i koriscenje sireg opsega visokokvalitetnih frekvencija, sto je dovelo do povecanja broja komercijalnih radio-stanica na nacionalnom nivou. Medjutim, pokretacku snagu novog razvoja radija pre cine drustveni nego tehnoloski faktori.

Ako zelimo da shvatimo nacin funkcionisanja radija i da, na osnovu toga, sagledamo njegove mogucnosti, najpre moramo da shvatimo kako je on nastao i koji su faktori odredili pravila njegovog rada. Moze izgledati da emitovanje radio programa dolazi odasvuda, da se zvuk radija kao nekim cudom pojavljuje ni iz cega, ali na njegov pojavni oblik utice u stvari, niz faktora: fizicki, tehnoloski, drustveni.

U toku svoje celokupne istorije radio je uspesno dokazivao da poseduje izuzetnu sposobnost prilagodjavanja novim drustvenim, ekonomskim i medijskim uslovima. Cesto su se cula predvidjanja o skorom nestanku ovog medija sa scene zbog

7 Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

6

konkurencije novih oblika komuniciranja, masovnog informisanja i zabave. Ali, nakon perioda krize, radio se uvek vracao jos jaci.

HRONOLOGIJA RADIJA

Na radio se, opste uzevsi, gleda kao na "siromasnog rodjaka" najpopularnijeg vida kucne zabave, televizije; a danas cak i televizija mora da se bori protiv konkurencije video filmova, kompjuterskih igara i interneta.8 Ljudi kao da su izgubili sposobnost slusanja i umesto toga se radi zabave i informisanja oslanjaju na vizuelne nadrazaje. Televizija je postala centralna tacka u zivotu mnogih od nas. Nasi domovi i, u mnogim slucajevima, nasi kucni budzeti prilagodjavaju se "kutiji" i kad se ukljuci televizijski prijemnik, svaki razgovor prestaje. U stvari, posle perioda popularnosti od oko pedeset godina, znacaj radija u nasim zivotima je toliko opao da cak i kada je rec o nasem obrazovanju smatramo da je radio "sporedna stvar": i u tekstovima o radiju namenjenim pocetnicima o ovom mediju se govori kao da je "slep", iznosi se misljenje da je "hendikepiran", da slusalac sam sebe stavlja u nepovoljan polozaj ako odabere da slusa, a ne da "vidi".8 Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

7

Istorijat radija se moze sagledati pracenjem "kamena medjasa", odnosno kljucnih dogadjaja koji su odigrali znacajnu ulogu u razvoju i popularizciji ovog medija u toku poslednjih sto godina. Onaj ko se bavi proucavanjem radija moze da se upozna sa tim dogadjajima u retrospektivi da bi shvatio kakav su uticaj imali na razvoj tehnologije, koja je u pocetku predstavljala samo nih elektronskih "tacaka i crtica" i razvila se u danasnji slozen medij.9 Za to se mogu odrediti sledece teme:

1. Vizija – Zacetnici radija, Markoni i Sarnof na primer, posedovali su viziju i sposobnost predvidjanja jer su shvatili da se radio-talasi od tehnologije u vojne svrhe mogu pretvoriti u tehnologiju koja omogucava drustvenu korist i zadovoljstvo.Javno emitovanje programa se moze smatrati vise drustvenim nego tehnickim pronalaskom.Njegovom razvoju je doprinosila masovna potreba za komunikacijama,zabavom i informisanjem.Specificna svojstva radio komunikacija lakse se mogu razumeti ako se uporede sa drugim vrstama komunikacija kao sto su:unutarnje komunikacije10,medjulicne komunikacije11 i masovne komunikacije12.

9 Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)10 Unutarnje komunikacije - to je nacin na koji komuniciramo sami sa sobom,tj.kad su posiljalac i primalac poruka jedna licnost. - Rolend Lorimer u saradnji sa Pedijem Skenelom - Masovne komunikacije

11 Medjulicne komunikacije - posiljalac poruke i njen primalac su fizicki blizu i jedan drugome u vidokrugu.Kontakt koji se ostvaruje je usmeni,vizuelni i ponekad fizichki.Osnovno sredstvo komuniciranja je govor,ali se on dopunjava dodatnim sredstvima kao sto su izraz lica i govor tela.Sadrzaj poruke se lako shvata jer i poshiljalac i primalac poticu iz iste sredine ili imaju ista iskustva. Zbog blizine posiljaoca i primaoca poruke,poshiljalac moze da proveri dali je njegova poruka primljena i da dobije povratne informacije. – Rolend Lorimer u saradnji sa Pedijem Skenelom - Masovne komunikacije

12 Masovna komunikacija - u ovakvoj komunikaciji poshiljalac poruke ima prednost jer moze da komunicira sa velikim brojem njenih primalaca istovremeno i na razdaljinama koje prevazilaze one najvece koje se postizu u

8

2. Etika – Prvi dani radija u Velikoj Britaniji podudaraju se sa

razvojem Propisa za javno emitovanje programa. Ti propisi su se zasnivali na principima istine, slobode, slobodnog pristupa i kvaliteta; ukratko, rec je o etickom aspektu emitovanja programa. Dzon Rit, religiozni moralni puritanac bio je dosledan svojoj ulozi zacetnika novog i mocnog medija koji je bio u stanju da utiche na javno mnenje i stvara osecanja nacionalnog kulturnog indetiteta. Ritova nacela o javnom emitovanju programa prvenstveno su se odnosila na odrzavanje visokih standarda i na''objedinjenu kontrolu donoshenja svih odluka''. Ritova politika se nalazi u osnovi osam kljucnih principa javnog emitovanja programa:geografska univerzalnost,placanje koje obuhvata sve,konkurencija programa a ne brojki,univerzalna privlacnost,emisije za manjine,nacionalni identitet i zajednistvo,autonomija i sloboda uredjivanja programa.13

3. Demokratija- U demokratskom drustvu gradjani imaju pravo na slobodu govora i pristup informacijama. Radio

medjulicnim komunikacijama.Kontakt postaje bezlican i postoji opasnost od nejasnoce.Posiljalac poruke cesto ne moze da dobije povratne informacije kako bi osigurao da bude shvacen. - Rolend Lorimer u saradnji sa Pedijem Skenelom - Masovne komunikacije

13 Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

9

vesti su ponudile upravo takvu platformu i pristup u vreme kad je, uzimajuci u obzir da su se novine zasnivale na elitistickim principima srednje klase i da je opsti nivo pismenosti bio nizak, stampa bila prakicno nedostupna hiljadama ljudi. U drugoj polovini ovog veka eksperiment sa lokalnim radijom znacio je jos jedan korak ka demokratiji, a piraterija je sve više suzbijana.

4. Konkurencija – Monopol, ukoliko nije pod kontrolom, moze dovesti do korupcije i samozadovoljstva. Treba podrzati konkurenciju koja je u stanju da razdrma neku radio-stanicu, da ucini da ona ukloni paucinu koja ju je obavila i da ozbiljno preispita svoj program. Uvodjenje televizije i pojava piratskih radio-stanica u pedesetim godinama naterali su velike stanice poput BBC radija da upravo to uradi. Uprava i producenti su bili prinudjeni da preurede organizaciju, vreme emitovanja programa i vrste emisija i da ponude nesto novo da bi zadrzali slusaoce. Radio je postao sporedni medij.

5. Otpadnistvo – Dok je poredjenje radija i televizije slicno uporedjivanju jabuka i narandzi, poredjenje npr. BBC radija i piratskih radio-stanica14 je kao da poredite narandze i limune – oni pripadaju istoj vrsti voca ali imaju sasvim razlicit ukus. BBC je morao da zauzme realan stav prema pretnji koju je predstavljala televizija : bila je to

14 Pirat : osoba ili organizacija koja emituje program bez zvanicnog ovlascenja.Osoba koja koja povredjuje autorska prava ili prava drugoga.

10

neravnopravna bitka i radio je bio primoran da nadje sebi novo mesto i ponudi razlicitu vrstu usluga. Medjutim, kad je rec o piratskim radio-stanicama, BBC je dobio konkurenciju u veoma slicnoj oblasti rada. Nekonvencionalne u pogledu svojih emisija, piratske radio-stanice nudile su slusaocima ukus neceg novog, van ustaljenih principa; stoga je BBC, da bi ostao u konkurenciji, morao da osavremeni svoj imidz.15

6. Politiziranje – Tokom celokupne istorije, bez obzira na temu ili okolnosti, vlade je ugrozavala nesposobnost da “vladaju``. U osamdesetim godinama je vlada Margaret Tacer, sledeci americku filozofiju slobodnog preduzetnistva, cvrsto resila da ukine monopol neprobojnog BBC radija. Shodno tome, spovedena je deregulacija radio-frekvencija i uklonjene su brane za komercijalne programe.16

Reč radio potiče od latinske reči radium, a u tehnickom smislu predstavlja uredjaj za prenos signala izmedju dveju udaljenih tacaka uz pomoc elektromagnetnih talasa. Taj isti pojam obuhvata i radio - difuziju kod koje se prenose i zvucni i govorni signali.Prema nekim ukazivanjima radio – difuzija pocinje posle 1920. godine i to najpre odasiljanjem amaterskih programa, a posle 1930. pojedine zemlje imaju zasnovanu i razvijenu radio-difuznu mrezu.15

Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)16 - II -

11

Marsal Makluan istice da radio zavodi prividnom prisnoscu i iluzijom nevidljivog opstenja govornika i publike, nudeci svojstvo licnog privatnog dozivljaja.Kako i sam Makluan kaze, radio je zahvaljujuci svojim ogrtacem nevidljivosti zadovoljavao tri osnovne funkcije : 1. informativnu 2. kulturnu, zabavnu i umetnicku 3. obrazovnu i edukativnu. Radio je institucija od izuzetnog socioloskog i kulturoloskog znacaja.Na njemu dominiraju funkcije usmerene na odgovarajucu prirodu sadrzaja kao sto je informativni, zabavni, sportski, muzicki... Na samom pocetku postojanja radija emituje se muzika i to opera. Prvi prenos operskog dela Kavaleria Rustikana se dogodio 13.01.1910. godine (u SAD), a u Evropi prvi muzicki program je realizovan iz kraljevskog dvorca Sato de la Ken u Belgiji, marta 1914. godine, a u Dablinu tokom uskrsnjeg praznika 1916. emituje se jedan od prvih govornih programa. U svetskoj istoriji novinarstva, kao dan rodjenja radija uzima se 31. avgust 1920. kada je u Pitsburgu zvanicno pocela sa radom jedna radio stanica koja je ostala upamcena po saopstavanju rezultata predsednicke izborne trke. Rezultat je saopstio Li Rozenberg kome pripada slava prvog spikera.Britanski BBC je 1922. objavio svoje postojanje na spektakularan nacin, zvonima Big Bena. Posle Britanije, svoju stanicu dobijaju Francuska,Kina,Kuba,Holandija,Nemacka...Nesto kasnije radijsko oglasavanje pocinje u istocnim zemljama, u Madjarskoj 1925. , u Bugarskoj 1929. , a radio Tirana se oglasila tek pred kraj 1933.

NAJZNACAJNIJE IZRAZAJNO SREDSTVO RADIJA

12

Ako bi sve sto bi slusaoci mogli da cuju bili zvuci, zvucni efekti, muzika i tisina, sta bi bilo sa radio dramama, komedijama, pozorisnim komadima, vestima, aktuelnostima,izvestajima o stanju u saobracaju, kvizovima,igrama,telefonskim ukljucivanjem slusalaca u emisije? Ogroman deo radio programa bi jednim smrtonosnim udarcem bio zbrisan.Od svih zvukova koji se na radiju koriste,govor je najznacajniji.Neprestana muzika i zvuci,bez ikakvih verbalnih komunikacija,ucinili bi radio nerazumljivim i nekomunikativnim.

Reci, govor i glasovi prisutni su u svim radio programima. 17Programi nekih radio-stanica skoro da sardze samo reci. U emisije muzickih radio-stanica bez utvrdjenih pravila ubacuje se cak i prica diskdzokeja, vesti, tacno vreme, prognoza vremena i izvestaji o stanju u saobracaju. Govor sluzi za organizovanje programa i predstavlja kontekst u okviru kojeg se muzika javlja kao zabava sa odredjenom svrhom. Bez takvog uredjivanja programa muzicki radio bi ne samo izgubio smisao vec i formu. Identitet radio programa i radio-stanica bio bi nejasan, jer bi ga odredjivala samo muzika.Jedna dzez radio-stanica zvucala bi isto kao i svaka druga dzez radio-stanica.

Poslednjih godina uloga govora u radio programima postaje 17 Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

13

sve znacajnija. Uprkos cinjenici da je uspon televizije u pedesetim i sezdesetim godinama doveo do drasticnog smanjenja broja govornih radio emisija,u osamdesetim i devedesetim godinama je osnovni trend porast broja emisija zasnovanih na govoru, narocito onih uz ukljucivanje slusalaca.Dok muzicki programi postaju sve skuplji,sve su cesce govorne emisije,uz ucesce slusalaca,sto uslovljeno potrebom za stednjom.Cinjenica je da su emisije uz telefonsko ukljucivanje slusalaca medju najjeftinijim jer se ucesnicima u emisiji koji se javljaju telefonom ne placa nikakav honorar.Ovakve emisije se prave i iz razloga koji nema nikakve veze sa ustedama.Taj razlog je blizi i medjusobno aktivniji odnos sa svojim slusaocima.

Govor je kljucni element za ostvarivanje prepoznatljivosti jedne radio-stanice i njenog posebnog imidza. On moze da se koristi za stavarnje identiteta radio-stanice I pomaze joj da privuce odredjenu vrstu publike.Sve radio stanice su shvatile znacaj govora za pridobijanje slusalaca.Vecina direktora radio stanica je danas u potpunosti svesna potrebe da brizljivo prate upotrebu govora u radio programima.

Vrsta publike i njene vrednosti i uverenja odlucujuce uticu na to sta se smatra pogodnom temom za razgovor u emisiji jedne

14

radio-stanice. Nije, medjutim, rec samo o tome o kojim ce se temama govoriti vec i koji ce se jezicki stil upotrebiti za izlaganje pojedinih tema ili raspravu o njima.Veoma se vodi racuna o jeziku i recniku koji se koriste u govoru na radiju i odluke o tome cine deo posebne politike svake radio stanice.Programi za mlade su jedan od primera kako koriscenje odredjenih reci i fraza moze da doprinese pridobijanju ili gubljenju odredjene grupe slusalaca.To vazi i za emisije ciji je cilj da privuku odredjene grupe sa zajednickim interesima,kao na primer,homosexualce i lezbejke,invalide,naucnike,poslovne ljude.Sve ove grupacije imaju osoben jezik i stil izrazavanja o kojima radio stanice kad prave specijalizovane emisije treba da vode racuna.18

Emisije ciji je cilj da privuku odredjene grupe sa zajednickim interesima, iako razlicite sve ove grupacije imaju osoben jezik i stil izrazavanja o kojima radio-stanice, kad prave specijalizovane emisije, treba da vode racuna.

Radio-stanica mora da posveti paznju i realizaciji govora, narocito tome da li odredjeni nacin govora odgovara odredjenim vrstama emisija.

Sto se tice govora na radiju, veliki deo govora koji cujemo na 18 Rolend Lorimer u saradnji sa Pedijem Skenelom - Masovne komunikacije

15

radiju unapred je pripremljen tj. unapred napisan govor i zato govoru na radiju uglavnom nedostaje nepredvidljivost spontanog izrazavanja. Kada je ocigledno da su reci unapred pripremljene, tekst potiskuje osobu koja ga izgovara, ona postaje samo posrednik izmedju vec napisanog teksta i slusaoca. Kljucna cinjenica u javnom emitovanju programa jeste to sto se govor emituje na jednom mestu, a cuje na drugom. Jedan od kljucnih problema sa kojima radio-stanice moraju da se suoce jeste da, iako mogu da sastave svoje tekstove i odrede prirodu svojih emisija, one ne mogu da kontrolisu u kakvim ce okolnostima njihove emisije biti slusane. Govor na radiju se moze opisati kao svakodnevni, u suprotnosti sa institucionalnim. Svakodnevni govor je namenjen iskljucivo onima koji ucestvuju u emisiji, a institucionalni iskljucivo onima koji slusaju. Govor na radiju je uglavnom srednji tj. mesavina institucionalnog i svakodnevnog govora. Najefektniji je onaj govor na radiju koji koristi kako direktno obracanje tako i neformalan nacin izrazavanja. Izgovorena rec prenosi vise znacenja nego pisana, jer je u stanju da iskaze mnostvo razlicitih nijansi.

Velika prednost govornog medija nad stampanim je u svojstvima ljudskog glasa – toplina, saosecanju, bolu i smehu. Glas je u stanju da prenese mnogo vise znacenja od reci koje se

16

koristi u govoru.Njegove odlike su:modilacija i akcenat,oklevanje i pauza,mnostvo naglasaka i brzina.Zivotna snaga radija zavisi od razlicitosti glasova koje koristi i od toga u kojoj meri dopusta zivopisnost izrazavanja i lokalne izraze.Nacin na koji su reci izgovorene,bilo na radiju ili u svakodnevnom razgovoru,izrazava vise raznih znacenja.U vecini slucajeva rec je o naglasku.Naglasavanjem razlicitih reci u istoj recenici moze se preneti niz raznih znacenja.Na primer,recenica ''ja te volim''moze da znaci tri razlicite stvari u zavisnosti od toga koju od te tri reci govornik naglasava.Istovremeno,visinom glasa se ovom izjavom moze dati vise emocijalnih i psiholoskih znacenja. Uzimajuci u obzir visinu,jacinu,idikciju idealnog glasa,ustanovljeno je: 1.idealni glas nesto viseg tona od idealnog muskog glasa i znatno nizeg tona od idealnog zenskog glasa.Kad je rec o visini tona,idealni glas je blizi idealnom muskom glasu. 2 .idealni glas nesto tisi od idealnog muskog glasa i znatno glasniji od idealnog zenskog glasa.U pogledu jacine idealni glas blizi idealnom muskom glasu 3 .idealni glas u pogledu brzine identican idealnom i muskom i zenskom glasu,jer su oba prilicno spora. 4 .idealni glas u pogledu izgovora isto toliko precizan kao idealni zenski glas,a znatno precizniji od idealnog muskog glasa.Stoga kad je rec o nacinu zgovora,idealni glas je blizi zenskom nego muskom glasu.19

Ova analiza otkriva da idelni glas ima vise zajednicko sa idealnim muskim glasom sto ne znaci da su idealni muski glas i

19 Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

17

idealni glas istovetni.Idealni glas je samo blizi svojstvima idealnog muskog nego idealnog zenskog glasa(istrazivanja se odnose na idealno severnoamericki glas)Prema ovome glas na radiju mozemo definisati kao prefinjen muski i autoritativan.Glas na radiju odaje utisak znanja i moci.Kad se odstrane greske,oklevanja i telesni zvuci,kao i vecina svojstava zenskog glasa,glas na radiju zvuci samouvereno, kompetentno i istinito.Imajuci u vidu znacaj reci na radiju,izlgeda da je osnovni zahtev da glas na radiju bude precizan i uverljiv.Slusaoci ne smeju samo da cuju sta glas na radiju govori,vec moraju u to da veruju.

NEVERBALNA SREDSTVA RADIJA

Govor jeste primarno sredstvo radija, ali i neverbalna sredstva, kao zvuci i muzika, cine sastavne delove tog medija. Ona u radio emisijama docaravaju i izazivaju raspolozenje, emocije, atmosferu i okruzenja; takodje obezbedjuju potpuniju sliku i bogatiju strukturu. Bez reci, radio bi bio ozbiljno hendikepiran, nezapazen, nejasan i prakticno bez svrhe. Ali, bez zvukova i muzike nedostajali bi mu dubina i detalji, zvucao bi sterilno, dosadno i nerealno. Da bi se slusaocima obezbedio dozivljaj koji ima svoju svrhu i nesto znaci, neophodno je kombinovati verbalne i neverbalne zvuke. Zvuci i muzika su mocna sredstva izazivanja osecanja i slika jer deluju na nasu mastu i emocije; puni su asocijacija koju u nama bude neopisive reakcije. Ali, da bi te reakcije bile konkretne i smisaone, potrebne su im reci da ih prizemlje, da zauzdaju njihov potencijal i usmere ga na podsticanje ideja i osecanja, da

18

poboljsaju njihovo znacenje. Tisina iako na prvi pogled uopste nije sredstvo, u stvarnosti moze da bude jedno od najefektnijih sredstva ovog medija.Tisina je verovatno najvise podcenjivana i najmanje shvacena.Tisina je znacajna oznaka granice koja razdvaja jednu emisiju od druge ili jedan deo emisije od drugog.Postepeno smanjivanje jacine zvuka u radio drami jednako je postepenom nestajanju slike u filmu i ne oznacava samo kraj jedne scene vec i nagovestava prenos rednje u vremenu ili promenu lokacije.Trenuci tisine se mogu ponavljati svakih nekoliko minuta.Ako suvise dugo traje ,tisina slusaoce moze da dovede u nedoumicu.Ako traje duze od jednog trenutka,prekid programa moze u mislima slusalaca da izazove razna nelagodna pitanja.Prekid programa mora da traje krace nego sto je slusaocima potrebno za odluku da posegnu za dugmetom na radio prijemniku.Na radiju se moze cuti tisina koja ustvari to u opste nije.Upravo takva tisina moze da bude izrazajnija od reci,da veoma efektivno docara ocekivanje,atmosferu,napetost,emocijalni naboj.Takvu tisinu cujemo kada spiker za trenutak zastane.To su pauze pune znacenja.One ispunjavaju nase misli ocekivanjem onoga sto ce se dogoditi.Kako Mekvini pise ''slusalac je najkreativniji za vreme tisine''.Ti kratki trenuci prekinutog zvuka zapravo i nisu tishina,ne mrtva tisina.Oni su sum koji docarava atmosferu ili ambijent i imaju jasno odredjenu akusticnu vrednost.

Izraz "zvucni efekti" najcesce se koristi da oznaci sve one zvuke koji nisu govor, tisina ili muzika,npr.skripa vrata,otkucaj sata,necije disanje. Izraz ''zvucni efekti'' su u podjednakoj meri

19

odnose na prirodne i vestacke proizvedene zvuke. Izraz "akustika" se koristi da oznaci razlicite postupke sa govorom i zvucima koji prirodne zvuke iskrivljuju radi stvaranja dramskog efekta. Pored ''akustike'' upotrbljava se i izraz ''prostranost'' da bi smo oznacili prostorna svojstva zvuka,da li se zvuk cuje izbliza ili iz daljine.20 Ovi izrazi doprinose da shvatimo i ustanovimo razlicite nacine na koje zvuci stvaraju jasno odredjene sredine i atmosfere. Oni nam sluze kao sredstvo za istrazivanje finih detalja i raznolikosti onoga sto se inace smatra beznacajnim zvucima u pozadini. Akustika i prostornost zajedno oznacavaju prostornu dimenziju sredine u kojoj se cuju zvuci kao sto su govor i zvucni efekti,npr. koraci. Akustika ima jos jednu znacajnu funkciju. Opseg odjeka jednog zvuka moze nam vise reci o okruzenju nego o svojoj prostornoj dimenziji.Zvuci koji su proizvedeni u studiju a njihovi odjeci su priguseni,onda izgleda kao da su u istom prostoru sa slusaocem,jer verno oslikavaju akusticna svojstva domova vecine ljudi.Ukoliko zvuci na radiju imaju primetni eho,tada izgleda kao da dolaze iz sasvim odredjenog prostora van okruzenja slusaoca.Zvuci sa odjekom sluze stvaraocima radio emisija kao sredstvo za docaravanje okruzenja koja su drugacija od domacih i svakodnevnih prostora u kojima se nalazi i u kojima ih slusha njihova publika.

U vecini vesti,aktuelnosti i govornim emisijama koriste se priguseni zvuci da bi se verno docarala akusticna svojstva domova slusalaca,u radio dramama se cesto upotrebljavaju zvuci sa jacim odjekom kako bi se slusaoci oslobodili ogranicenja koja

20 Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

20

namece svakodnevni zivot.To ocigledno zavisi od vrste drame koja se izvodi. Muzika je jedno od najznacajnijih izrazajnih sredstva na radiju. Muzika je izvanredno pogodna za emitovanje na radiju, jer ne zahteva nikakve vizuelne dodatke.Postoje radio stanice na kojima se pored muzike ne moze nista drugo cuti.Na radio stanicama ciji su programi uglavnom govorni moze se cuti muzika. Stil neke radio-stanice odredjuje se ne samo vrstom muzike koju emituje vec i pomocu jednog veoma specificnog oblika muzike na radiju: dzingla.21 Dzinglovi najavljuju naziv i talasnu duzinu radio stanice. Od svih muzickih oblika koji se mogu cuti na radiju dzignl najvishe odgovara ovom mediju. On pripada onom malom broju muzickih oblika koji su nastali zahvaljujuci radiju. On je mnogo vise od kratkog upada muzike i reci koje sadrze naziv radio stanice i njenu talasnu duzinu. Zapravo on predstavlja veoma sazet izraz svega onoga sto ta radio stanica zastupa i u nekoliko sekundi daje sustinu njenog karaktera,stila i programa. Muzicki stil dzinga treba da prenese karakter radio stanice, njenih voditelja i njene ciljne publike.Muzicke spice objavljuju pocetak i kraj pojedinih emisija. Muzika je tu naprosto radi same sebe,odabira se i emituje iz studija i prenosi direktno u nase domove,vozila i radna mesta.Najveci deo muzike koje slusamo u toku zivota dolazi sa radija.Muzika je izvanredno pogodna za emitovanje na radiju,prvenstveno sto ne zahteva nikakve vizuelne dodatke.

Jedna od prednosti radija je da nam on zatvara oci,usmerava nasu paznju na ishod,a ne na proces izvodjena muzike.Jedino medij koji se obraca samo sluhu moze da spreci da izvodjenje ili

21 Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

21

vizuelna pratnja odvrate nasu paznju od muzike da joj oduzmu moc ili cistotu. Polítika neke radio-stanice u pogledu muzike moze da utice na broj slusalaca, a kad je rec o komercijalnim radio-stanicama i na prodaju vremena za reklame i ukupnu profitabilnost firme.Muzika je cesto kljucni cinilac u privlacenju slusalaca.Kad se radio stanice suoce sa problemom malog broja slusalaca uglavnom preispituju politiku radija u pogledu muzike.One mogu odluciti da prihvate odredjeni muzicki stil,kako bi imali jednu ciljnu grupu,ili mogu odluciti da prosire opseg muzickog programa kako bi privukli siroki auditorijum.Izbor muzike se cesto smatra suvise znacajnim da bi u potpunosti bili prepusteni ukusima disk-dzokeja,i zahteva objektivniji i sistemacniji pristup koji bi mogao da garantuje popularnost i profitabilnost radio stanice.Razlicite vrste muzike se dovode u vezi sa posebnim drustvenim i kulurnim sredinama.O muzici se moze govoriti ne samo shodno razlikama u starosnom dobu,klasi i rasi vec i u pogledu politickog radikalizma,obrazovanja,mesta stanovanja i zanimanja.Muzika je postala nacin za odredjivanje covekovog identiteta i njegove pripadnosti nekoj konkretnoj grupaciji.

UTISAK

Radio je jedan od najmocnijih i najrasprostranjenijih sredstava masovne komunikacije i brzog, efikasnog reagovanja na dnevne dogadjaje.Mozemo ga imenovati kao zvucne novine koje su stizale na najudaljenija mesta.Radio je imao istorijsku

22

misiju svedoka drustvenih promena tokom XX veka. Metaforicno zamenjujuci knjige,radio postaje ono sto su “novine koje govore”.Rec izgovorena preko radija prevazilazi i nadrasta sve granice, rusi barijere i prodire u dusu slusalaca. Istovremeno, radio je tumac vremena i efikasni glasnik istine.Obucen svoji ogrtacem nevidljivosti, on je neprimetan ali svuda prisutan. Javna paznja je najvecim delom u danasnje vreme usmerena ka vizuelnim i novim medijima, kao sto su televizija i internet.Medjutim, drustvo treba da sazna sustinu i nacin funkcionisanja radija u vidu magicne akusticne kutije u kojoj je dobri duh koji nam se nalazi pri ruci u svim okolnostima svakodnevnice.Ne sme se podceniti cinjenica da radio, kao sekundarni, ali prisni medij, neosetno osvaja dusu masovne publike.

Literatura :

1. Martin Singler i Sindi Viringa – Radio (Clio)2. Rolend Lorimer u saradnji sa Pedijem Skenelom – Masovne

komunikacije3. Wikipedia

23