Seminarski rad

Predmet: Održivi razvoj

Tema: „Održivi razvoj Nacionalnog parka Kopaonik“

Sadržaj:

1. Uvod..............................................................................................................3

2. Istorija održivog razvoja ...............................................................................4

3. Pojam ekologije i Nacionalnog parka Kopaonik............................................5

4. Pojam održivog razvoja.................................................................................7

5. Ciljevi zaštite Nacionalnog parka Kopaonik..................................................8

6. Načela zaštite Nacionalnog parka Kopaonik i održivog razvoja....................9

7. Sistem zaštite Nacionalnog parka Kopaonik................................................11

7.1. Subjekti politike zaštite nacionalnih parkova....................................12

7.2. Tela i ustanove za poslove zaštite nacionalnih parkova....................12

8. Strategija održivog razvoja Nacionalnog parka Kopaonik............................14

8.1. Odnos noćenja i smeštajnih kapaciteta.............................................15

8.2. Odnos smeštajnih kapaciteta i broja lokalnog stanovništva..............17

8.3. Intezitet turizma.................................................................................17

8.4. Ostali indikatori stanja ugroženosti Nacionalnog parka Kopaonik.....18

9. Zaključak.......................................................................................................20

10. Literatura.....................................................................................................21

2

1. Uvod

Koncept održivog razvoja podrazumeva uravnotežen ekonomski, socijalni i kulturni razvoj

bez ugrožavanja životne sredine, čime će se i budućim generacijama omogućiti da se razvijaju

na istom ili višem nivou. Koncept održivog razvoja je stekao potpunu afirmaciju na Konferenciji

UN o životnoj sredini i razvoju u Rio de Žaneiru, 1992. godine, kada je jasno naglašeno da zaštita

životne sredine mora da predstavlja integralan deo sveukupnog ljudskog razvoja. Svaka

delatnost mora prilikom planiranja i donošenja odluka, maksimalno da uvažava zahteve životne

sredine, kako bi njen razvoj bio trajan, jer u suprotnom može doći do samouništenja.

Tako je koncept zaštite i razvoja Nacionalnog parka Kopaonik zasnovan na zaštiti biološkog,

geološkog i pejzažnog diverziteta i ukupnog spomeničkog nasleđa uz primenu potrebnih mera

sanacije i rekonstrukcije osetljivih ekosistema, tj. aktivnih mera zaštite; održivom turizmu i

rekreaciji, promovisanju tradicionalne proizvodnje i zdrave hrane i uključivanju stanovništva u

sve vidove upravljanja, zaštite i razvoja šireg područija.

Nacionalni park Kopaonik spada u najatraktivnije i najperspektivnije prostore za razvoj

turizma u Srbiji. Ono što je potrebno da bi se ova grana privrede upotpunila, jeste zalaganje na

održivosti i eko-turizmu. Ovakav pristup, proširenje na seosko područije kroz usluge smeštaja i

promociju zaštićenih kulturnih i prirodnih vrednosti, pomoći će da se čitav lanac učini upravo

održivim, perspektivnim i veoma atraktivnim za savremenog turistu. Oslanjajući se na

nesvakidašnje prirodne resurse, turizam u ovoj oblasti može u velikoj meri doprineti poboljšanju

životnog standarda stanovništva, kao i platnog bilansa, a ujedno i da ukaže na potencijale i

ograničenja za razvoj održivog turizma na područiju Nacionalnog parka Kopaonik.

3

2. Istorija održivog razvoja

Istorija održivog razvoja i zalaganje za zaštitu životne sredine potiče od pojave poljoprivrede

i ratarstva kod starih civilizacija nastalih u Mesopotamiji, Egiptu, Sumeru, kao i u Južnoj i

Srednjoj Americi, ali se pojam održivog razvoja vezuje i za događaje koje je donela industrijsaka

revolucija.

Tehnološki napredak tokom nekoliko milenijuma omogućio je ljudima povećanu kontrolu

nad zaštitom životne sredine. Ali tek je zapadna inustrijska revolucija od XVII do XIX veka

iskoristila nepregledni rast potencijalne energije fosilnih goriva. Ugalj je korišćen za pokretanje

pogonskih mašina, a tek kasnije za proizvodnju električne energije.

Moderni zdravstveni sistemi i razvoj medicine štitili su velike populacije od bolesti. Takvi

uslovi doveli su do eksplozije ljudskog stanovništva i dotad neviđenog industrijskog,

tehnološkog i naučnog razvoja koji se nastavio do danas, označavajući početak perioda

globalnog ljudskog uticaja poznatog kao antropocen. Od 1650. do 1850. godine globalno

stanovništvo se udvostručilo od oko 500 miliona na 1 milijardu ljudi.

Zabrinutost oko ekoloških i socijalnih učinaka industrije izrazili su tek neki prosvetiteljski,

politički, ekonomski, kao i neki pripadnici romantičarskog pokreta tokom 1800-ih godina.

Primena novih teorijskih okvira, omogućila je pojavu nove discipline, ekonomike životne

sredine, čiji se prvi doprinosi vezuju za analizu ekonomskih aspekata zagađenja. Tokom

dvadesetih godina XX veka, značajno se širi broj organizacija koje imaju za cilj podsticanje

održivog razvoja, među njima treba izdvojiti Komitet međunarodnih institucija za razvoj i

životnu sredinu, CIDIE, kao i Institut za svetske resurse, WRI.

Sve navedeno ukazuje na činjenicu da je koncept održivosti danas postao široko prihvaćen

kao uslov opstanka i napretka čovečanstva.

4

3. Pojam ekologije i Nacionalnog parka Kopaonik

Da bismo mogli da definišemo pojam zaštite Nacionalnog parka Kopaonik, ne možemo a da

ne spomenemo ekologiju kao pojam. Ekologija je prirodna nauka koja proučava odnose među

živim organizmima kao i njihov uticaj na okolinu i uticaj okoline na njih.

Reč ekologija potiče od grčkih reči oikos što znači dom i logos što znači nauka. Prvi put se

počela upotrebljavati u biologiji kao pojam vezan za proučavanje staništa biljnih i životinjskih

vrsta, a kasnije se počela upotrebljavati u širem konteksu da bi napokon reč označavala

racionalno upravljanje prirodnom okolinom koja predstavlja dom, ne samo za čoveka već i za

sva ostala živa bića.

Ekologija je samostalna naučna disciplina koja pruža konkretne podatke na osnovu svojih

istraživanja.

Ekologija je široko područije koje obuhvata više pod disciplina, kao što su:

- Bihevioralna ekologija, proučava prilagođavanje životinja svojoj okolini;

- Populacijska ekologija, proučava dinamiku populacija određene vrste životne zajednice;

- Sinekologija, fokusirana je na interakcije između vrsta unutar neke životne zajednice;

- Ekologija ekosistema, proučava tokove stvari i energije kroz komponente ekosistema.

Ekologija se takođe može podeliti prema područiju proučavanja, npr. ekologija životinja,

ekologija bilja, insekata i dr. Spomenućemo još jednu podelu a to je prema proučavanju bioma,

npr. arktičku ekologiju, pustinjsku, tropsku itd.

Način delovanja čoveka i njegove životne filozofije da se koriste svi raspoloživi resursi preko

stalnih granica potrebe, doveo je do potrebe za očuvanjem okoline i njegove zaštite, kao i

zaštite Nacionalnog parka Kopaonik.

Postoji nekoliko teorija o zaštiti okoline, tj. s posebnim osvrtom na zaštitu Nacionalnog parka

Kopaonik:

5

- Antropološka koja polazi od toga da je zaštita okoline, a samim tim i Nacionalnog parka

namenjena isključivo zdravlju i životu ljudi i opštem blagostanju čoveka, a temelji se na

filozofskom shvatanju ekološke etike po kojem čovek ima obavezu zaštititi pojedine

elemente okoline i Nacionalnog parka u skladu sa svojim interesima.

- Ekocentrična teorija polazi od zaštite prirode i okoline kao vrednosti za sebe, bez obzira

na njene funkcije za čoveka, dakle priroda ima vlastito pravo egzistencije.

- Resurno-ekonomska teorija je skoncentrisana na zaštitu prirodnih izvora, pogotovo

neobnovljenih, čuvajući tako interese budućim generacijama.

Nacionalni park Kopaonik spada u najveći zimski turistički centar u Srbiji koji je zbog svojih

prirodnih i stvorenih vrednosti postigao visok nivo razvoja. Turizam će i u buduće predstavljati

glavnu razvojnu šansu Kopaonika i određivati njegov status u turističkoj privredi. Preduslov za to

je plansko uređenje, kontrolisana izgradnja turističkih sadržaja i stroga zaštita prirodnih i

kulturnih vrednosti.

Slika1. Nacionalni park Kopaonik

Poseban akcenat treba staviti na primarne atraktivnosti Nacionalnog parka Kopaonik, kao

što su: bogatstvo biodiverziteta, brojne endemske vrste biljnog i životinjskog sveta, specifične

pejzažne vrednosti i brojne kulturno-istorijske vrednosti, sa ciljem da sve ove vrednosti treba

očuvati i iskoristiti za razvoj prepoznatljivog turističkog proizvoda.

6

4. Pojam održivog razvoja

Definiciju “održivog razvoja” koja se najčešće upotrebljava dao je Lester Brown, osnivač

Worldwatch Instituta. Ona kaže da je održivi razvoj takav razvoj koji zadovoljava potrebe

sadašnjice, i time omogućuje budućim generacijama da zadovolje svoje potrebe.

Ako održivi razvoj shvatimo ozbiljno, rezultat toga će biti drastični zahtevi za promenu u

gotovo svim oblastima života. Ne samo da se moraju promeniti naše potrošačke navike, što je

samo po sebi već dovoljno teško, već mora doći do promene svesti u područija ekonomije,

društva i politike.

Politika održivog razvoja zahteva od svakog pojedinca dovoljno odgovornosti da prepozna da

su njegovi interesi nedovoljno povezani sa interesima zajednice. Zbog toga ideja održivog

razvoja zavisi od kvalitetnog delovanja građana i od modernizacije demokratije.

Ne radi se više o učešću u političkim ili administrativnim iniciranim planiranjima, odlukama i

merama, nego se radi o svesnom i odgovornom delovanju na “savetovanje o zajedničkim

pitanjima”(Aristotel), o učešću u određivanju zadatka politike. To znači da građani kao akteri

moraju preuzeti veliku odgovornost za sprovođenje politike održivog razvoja, što sa sobom

povlači strukturne, institucionalne i finansijske posledice.

7

5. Ciljevi zaštite Nacionalnog parka Kopaonik

Kada govorimo o ciljevima zaštite Nacinalnog parka Kopaonik, pozivamo se na ciljeve koji su

određeni Zakonom o zaštiti okoline nacionalnih parkova. Ovim se zakonom uređuje zaštita

Nacionalnog parka Kopaonik, radi očuvanja okoline, smanjenja rizika za život i zdravlje ljudi,

osiguranja poboljšanja kvaliteta življenja za prosperitet sadašnjih i budućih generacija.

Zaštitom Nacionalnog parka Kopaonik osigurava se celokupno očuvanje prirodnih zajednica,

racionalnog korišćenja prirodnih izvora i energije na najpovoljniji način za okolinu, kao osnovni

uslov zdravog i održivog razvoja.

Osnovni ciljevi zaštite Nacionalnog parka Kopaonik, u ostvarenju uslova za održivi razvoj su:

trajno očuvanje izvornosti, biološke raznovrsnosti prirodnih zajednica i očuvanje ekološke

stabilnosti, očuvanje kvaliteta žive i nežive prirode i racionalno korišćenje prirode i njenih

dobara, očuvanje i obnavljaje kulturnih i estetskih vrednosti parka, unapređenje njegove

okoline i osiguranje boljih uslova života.

Osnovni ciljevi zaštite Nacionalnog parka Kopaonik postižu se:

- predviđanjem, praćenjem, sprečavanjem, ograničavanjem i uklanjanjem nepovoljnih

uticaja na Nacionalni park;

- zaštitom i uređenjem izuzetno vrednih delova Nacionalnog parka;

- sprečavanjem rizika i opasnosti po okolinu, podsticanjem korišćenja obnovljivih

prirodnih izvora i energije;

- ujednačenim odnosom zaštite Nacionalnog parka i privrednog razvoja, kao i sanacijom

oštećenih delova parka;

- razvijanjem svesti o potrebi zaštite Nacionalnog parka u vaspitnom i obrazovnom

procesu i promovisanjem zaštite Nacionalnog parka;

- donošenjem pravnih propisa o zaštiti Nacionalnog parka;

8

- obaveštavanjem javnosti o stanju Nacionalnog parka i njenim učešćem u zaštiti

Nacionalnog parka.

Upravljanjem Nacionalnim parkom Kopaonik sprovodi se pod uslovom i na način propisan

ovim i posebnim zakonom.

6. Načela zaštite Nacionalnog parka Kopaonik i održivog razvoja

Privlačnost Kopaonika leži u izuzetnoj dinamici njegovog reljefa. Glavne prednosti čine

znatne količine padavina, brojni izvori, vrela i razgranata mreža vodotoka, uz povoljnu

merfometriju koja omogućava regulisnje oticanja voda sa područija.

Centralna zona Nacionalnog parka ima najbolje uslove za korišćenje voda jer pripada

jedinstvenom slivnom područiju Samokovske reke koja predstavlja glavnu vodnu arteriju

Kopaonika. Na područiju Nacionalnog parka i njegove zaštitne zone, hidrogeotermalne pojave

registrovane su samo u Jošaničkoj Banji. Stepen iskorišćenosti ovih voda, kako u balneološkom,

tako i u energetskom smislu, još uvek je veoma nizak. Posebna prirodna dobra predstavljaju

glavnu vrednost područija Nacionalnog parka, a njihovo očuvanje, revitalizacija i kulturološko

korišćenje, uz razvoj turizma i komplementarnih aktivnosti kao razvojne baze lokalnog

stanovništva, čine glavni predmet Prostornog plana i održivog razvoja. Teritorijom Nacionalnog

parka upravljaju repubičke institucije uprave (JP Naciomalni park Kopaonik u okviru nadležnosti

Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja u pogledu planiranja i izgradnje).

Načela zaštite Nacionalnog parka Kopaonik utemeljena su na: međunarodnom pravu zaštite

Nacionalnog parka Kopaonik, opšte prihvaćenim načelima, poštovanjem naučnih otkrića, kao

najbolja svetska praksa.

9

Načelo preventivnosti

Radi izbegavanja rizika ili opasnosti po Nacionalni park Kopaonik, pri planiranju ili izvođenju

zahvata treba primeniti sve prethodne mere zaštite Nacionalnog parka. Taj zahvat treba da

bude tako izveden da što manje kontaminira okolinu Nacionalnog parka, a da se pritom vodi

računa o racionalnom korišćenju prirodnih izvora i energije. Takođe treba nastojati da se koriste

dobra i proverena iskustva i upotrebljavati raspoložive proizvode, opremu, uređaje i

primenjivati proizvodne postupke koji neće ugroziti okolinu Nacionalnog parka.

Načelo predostrožnosti

Potrebno je pridržavati se predostrožnosti da bi se sprečile loše posledice, koje mogu nastati

upotrebom novih tehnologija, procesa, aktivnosti ili hemikalija. S toga su ljudi dužni da pre

početka neke aktivnosti razmotre odluke koje se primenjuju.

Načelo celovitosti

Pri donošenju strategije, programa, planova intervencije i propisa o zaštiti Nacionalnog parka

Kopaonik, kao i izdavanje dozvola, saglasnosti, odobrenje u sprovođenju finansijske politike,

nadzora kao i drugih mera zaštite, neophodno je zajedničko delovanje i saradnja državne

uprave i jedinica lokalne samouprave i uprave.

Načelo poštovanja pravila

Kod ovog načela donošenje odluke mora da se postipi u skladu sa zakonom i drugim propisima

što podrazumeva sve mere koje osiguravaju prava čoveka na zdravu i čistu okolinu Nacionalnog

parka.

Načelo očuvanja vrednosti prirodnih izvora

Na sme se umanjivati vrednost prirodnih izvora, vode, zraka,tla, šuma i kulturno izvornih

vrednosti Nacionalnog parka. Prirodne izvore treba nastojati očuvati na nivou kvaliteta koji nije

štetan za čoveka, biljni i životinjski svet. Treba izbegavati svaki zahvat koji ima štetan učinak na

biološku raznovrsnost i očuvatu prirodni genetski sklad i sklad prirodnih zajednica.

10

7. Sistemi zaštite Nacionalnog parka Kopaonik

Visok stepen urbanizacije i nekontrolisan razvoj masovnog turizma, rukovođen pogrešnim

procenama i kratkoročnim ekonomskim interesima, doveli su do velike saturacije i degradacije

prostora na planini-Nacionalnom parku Kopaonik. Ovde su posebno izraženi problemi u vezi sa

vodosnadbevanjem, odvođenjem otpadnih voda, grejanjem objekata, velikim zagađenjem koje

stvaraju motorna vozila i sl. Takođe, sve se više povećava degradacija šumskih ekosistema koji

spadaju među temeljne vrednosti Kopaonika, autohtone vrste flore i faune su ugrožene, a neke

su i nestale sa ove planine.

Savremeni održivi razvoj ne može biti uspešan ako se njime kontinualno ne upravlja

integralnim i efikasnim upravljačkim mehanizmom, među kojima planiranje, a posebno

prostorno planiranje, zauzima najznačajnije mesto. Teorijsko-metodološke osnove izrade

prostornih planova, koji čine dokumenta za upravljanje održivim razvojem aktivnosti i

uređenjem planinskim područija, obuhvataju teorijsko-metodološka saznanja i praktična

iskustva u oblasti savremenog prostornog planiranja i planiranja prirodnih područija.

Glavni planski dokumenti, kojima se, u sistemima planiranja savremenih zemalja Zapada,

utvrđuju rešenja i politike održivog razvoja i uređenja planinskih prostora, su prostorni planovi

turističkih i začtićenih prirodnih i kulturnih regija, kao planovi područija posebne namene.

Nakon razrade Regionalnog prostornog plana područija Kopaonika (Stadion. projekt, 1970), kao

prvog planinskog prostornog plana planinskog područija u Srbiji, otvara se šire interesovanje za

turistički i ukupni razvoj pasivnih planinskih i drugih prirodnih prostora, odnosno za njihovo

prostorno planiranje, što je rezultiralo izradom i afirmacijom više prostornih planova područja

posebene namene. Nacionakni park Kopaonik je jedan od sedam parkova prirode koji je

ozbiljno ugrožen stalno rastućim brojem turista i turističkih aktivnosti.

Zaštita prirode bila je proteklih dvadesetak godina predmet raznovrsnih organizacijskih

šema: od samostalnog republičkog zavoda, preko zavoda u okviru raznih ministarstava, da bi

1997. godine postala sastavni deo Državne uprave za zaštitu prirode i Nacionalnih parkova, i kao

11

takva ušla je u sastav novog Ministarstva zaštite okoline, Nacionalnih parkova i prostornog

uređenja.

7.1. Subjekti politike zaštite Nacionalnog parka Kopaonik

Zaštita okoline Nacionalnog parka Kopaonik je jedna od najzahtevnijih i najsloženijih

aktivnosti, koja prodire u sve delove organizacije ljudskog društva. To se posebno odnosi na

međusobno delovanje zaštite Nacionalnog parka Kopaonik i primerenog razvoja društva koje

danas nazivamo održivi razvoj. Stoga je efikasno institucionalno ustrojavanje sistema zaštite

Nacionalnog parka Kopaonik na nivou državne uprave, kao i lokalne samouprave i uprave od

izuzetne važnosti za državu Srbiju.

7.2. Tela i ustanove za poslove zaštite nacionalnih parkova

Nacionalni parkovi i druga zaštićena prirodna dobra(parkovi prirode, zaštićeni predeli,

rezervati i spomenici prirode), kojih na teritoriji Republike Srbije ima 430 (od toga: pet

nacionalnih parkova ustanovljenih posebnim zakonom i 40 područija zaštićenih uredbama

Vlade), zahvataju ukupnu površinu od 6,1% teritorije Republike.

Pravni osnov za utvrđivanje opšteg interesa za proglašenje tih zaštićenih područija

predstavljaju Zakon o zaštiti životne sredine, zakoni koji su regulisali oblast zaštite prirod pre

donošenja prethodno navedenog zakona i Zakon o nacionalnim parkovima. Razlozi i ciljevi

zaštite su očuvanje i unapređenje biološke raznovrsnosti, geonasleđa i predeonih obeležja za

naučno-istraživačke, obrazovno-vaspitne, rekreativno-turističke, opšte kulturne i druge potrebe

i namene.

12

Nacionalnim parkovima upravljaju posebna javna preduzeća osnovana zakonom koja

sprovode režime zaštite i upravljaju prirodnim resursima, građevinskim zemljištem i drugim

nepokretnostima koji su im preneti na korišćenje. Upravljanje odnosno staranje o zaštićenim

područjima sprovodi se u skladu sa nizom dokumenata i akata koje donose upravljači na osnovu

akta o zaštiti i uz saglasnost vlade ili Ministarstva nauke i zaštite životne sredine.

Na osnovu zakonom i drugim aktima utvrđenih ovlašćenja, javna preduzeća za upravljanje

nacionalnim parkovima organizuju službu nadzora radi čuvanja prirodnih i ostalih vrednosti.

Urgentni problem upravljanja nacionalnim parkovima predstavlja protivpravna izgradnja

objekata koja, osim ugrožavanja prirodnih i kulturnih vrednosti i kvakiteta životne sredine

nacionalnih parkova, prouzrokuje niz teškoća u vezi obezbeđenja komunalnih funkcija.

Inspekcijski organi i sudovi preuzimaju mere iz svoje nadležnosti, ali konačan rezultat tih

aktivnosti je izuzetno skroman i nedelotvoran.

Paralelno sa prostornim planom neophodno je, uz materijalnu i drugu podršku države,

obezbediti izradu odgovarajućih urbanističkih planova kao praktičnih i konkretnih regulatornih

instrumenata za izgradnju i uređenje prostora.

Slika 2. Kopaonik-aktrakivna turistička destinacija

13

8. Strategija održivog razvoja Nacionalnog parka Kopaonik

Stratgija razvoja Nacionalnog parka Kopaonik predstavlja primer jedinstvenog i kontinualnog

procesa planiranja i implementacije sa ključnim mestom i ulogom u ovom procesu. Osnovni

princip u realizaciji turističkog centra na Kopaoniku je da se turistički sadržaji planiraju prema

standardima Evrope, uz izgradnju kvalitetnih objekata i visoku investicionu efikasnost.

Prema prostornom planu Nacionalnog parka Kopaonik, za određivanje graničnog kapaciteta

područja Nacionalnog parka u letnjem periodu usvojeni su sledeći normativi: 1 korisnik po

hektaru u zoni I stepena zaštite Nacionalnog parka, 1,5 korisnik po hektaru u zoni II stepena

zaštite Nacionalnog parka i 2 korisnika po hektaru u zoni III stepena zaštite Nacionalnog parka.

Za zaštitnu zonu Nacionalnog parka ne utvrđuje se normativ graničnog kapaciteta prostora, već

se računa sa orjentacionim indikatorom od 3 korisnika po hektaru.

Kriterijumi za realizaciju sadržaja visoko komercijalnog turizma Turističkog centra Kopaonik

na područiju Nacionalnog parka su: podizanje standarda postojećih i izgradnja novih objekata

turističkog smeštaja visokog standarda (hoteli, apartmani i pansioni sa 4 i 5 zvezdica, uz

pretvaranje postojećih odmarališta i vikend kuća u apartmane i pansione, odnosno

zaustavljanje dalje izgradnje odmarališnih i vikend objekata, čime se redukuje postojeći broj

ležaja i omogućava kontrola broja ležaja pri izgradnji ostalih kompleksa); podizanje standarda i

izgradnja novih visoko standardnih objekata javnih službi i servisa, rekreacije i sporta, u okviru

celogodišnje ponude kompleksa i punktova, od istovremenog značaja i za funkcionisanje

Nacionalnog parka; podizanje standarda postojećih sadržaja i ostvarivanje visoko standardne

turističke ponude u prostoru (skijališta, izletničke staze i dr.), istovremeno u funkciji razvoja i

prezentacje nacionalnog parka; povećanje iskorišćenosti turističkih kapaciteta (240 dana uz

minimum 60% zauzetosti) kroz proširivanje asortimana ponude i intezivniju obradu tržišta

tražnje; edukacija svih korisnika prostora o održivom razvoju, zaštiti i korišćenju Nacionalnog

parka.

14

Upravljanjem razvojem, kao dugoročan proces, ne može se pojednostaviti i prepustiti samo

jednom subjektu „nosiocu razvoja“, već se rešenje mora tražiti u efikasnoj koordinaciji funkcija

svih nadležnih i profesionalnih subjekata razvoja.

8.1. Odnos noćenja i smeštajnih kapaciteta

Prema podacima iz 2007. godine, odnos broja noćenja i smeštajnih kapaciteta je iznosio

36,56, što po tumačenju stručnjaka EU ukazuje na nizak stepen korišćenja smeštajnih

kapaciteta. Stepen korišćenja smeštajnih kapaciteta bio je najviši u 1991. godini i iznosio 156,2,

što se tumači kao održivi razvoj turizma. U toj godini je došlo do enormnog porasta broja

domaćih posetilaca, koji su se, usled ratnih događaja i raspada SFRJ, preorjentisali na Kopaonik

kao najatraktivniji domaći centar zimskog turizma.

Jedan od takođe bitnih indikatora koji ugrožavaju životnu sredinu Nacionalnog parka

Kopaonik je problem otpadnih voda. U tabeli 1, da dat je pregled za približan protok otpadnih

voda, za različite tipove usluga.

Tabela 1. Približan protok otpadnih voda za različite tipove usluga.

Tip l/osobi/dan kg BPK/osobi/danKućna otp. voda iz domaćinstvaVeće kuće za jednu porodicu 240 0.10Tipična kuća za jednu porodicu 160 0.09Vikednica 100 0.09Kanalizacija iz kampa i motelaLuksuzna otpadna voda 200 0.10Kamp kućice 100 0.09Kamp sa parkingom 60 0.07Hoteli (***) 100 0.05

960 0.59

15

Koristeći se podacima iz tabele 1. možemo da izračunamo dnevni protok otpadnih voda i

biološko-hemijsku potrebu kiseonika u turističkoj oblasti Nacionalnog parka Kopaonika.

Biološku potrebu kiseonika delimo sa litrima otpadne vode tako da dobijamo 615 mg/l BPK.

Ako imamo više od 500 mg/l BPK, voda ne sme da se ispušta u kanalizaciju, tako da u našem

slučaju sa 615 mg/l BPK potrebno je izvršiti predtretman.

Ako imamo 200 mg/l BPK onda posle primarnog prečišćavanja imamo 130 mg/l, tako da

dobijamo proporciju:

200 mg/l : 130 mg/l = 615: X

X = 400 mg/l BPK

Ovo nije dozvoljena doza za kanalizaciju Nacionalnog parka Kopaonik tako da je potrebno

izvršiti i sekundarno prečišćavanje. Posle sekundarnog prečišćavanja ostaje u otpadnom

rastvoru 30 mg/l BPK. Tada dobijamo sledeću proporciju:

200 : 615 = 30 : X

X = 92.25 mg/l BPK

Tek nakon sekundarnog prečišćavanja dobijamo dozvoljenu vrednost BPK koja je dozvoljena

da se ispusti u kanalizaciju, i pritom neće doći do ugrožavanja životne sredine i narušavanja

prirodne ravnoteže, čime se doprinosi na održivom razvoju Nacionalnog parka Kopaonik.

16

8.2. Odnos smeštajnih kapaciteta i broja lokalnog stanovništva

Ukupni smeštajni kapaciteti u nacionalnom parku iznose 12.400 ležaja, a broj stalno

nastanjenih lica oko 1600. Stavljanjem u odnos ova dva činioca dolazi se do proporcije 7.75:1,

što bi se trebalo smatrati za zabrinjavajuću srazmeru (crvena zona), koja govori o izuzetno

snažnom uticaju turizma na kulturni identitet lokalne zajednice. Saturacija prostora Nacionalnog

parka Kopaonik je, sa sadašnjih 12.400 izgrađenih ležaja, već dostigla enorman i rizičan nivo.

Treba koristiti iskustva Hindelanga, u kome su usled mogućih neželjenih ekoloških i kulturnih

posledica, prvobitni planovi intezivne turističke izgradnje bitno reducirani i limitirani na sumu

od 7.500 ležaja, uz predviđeno povećanje stepena njihovog korišćenja.

8.3. Inteztet turizma

Broj noćenja izražen u hiljadama i broj lokalnih stanovnika izraženog u stotinama u 2007.

godini, predstavlja proporciju 28,33:1, i ukazuje da je kulturni identitet lokalne zajednice bio

pod veoma snažnim pritiskom turističke klijentele.

Nerealizovane turističke izgradnje nema jer 8.000 ležaja je predviđeno, a izgrađeno je 8.400

na Suvom Rudištu. Ovakvo stanje može se oceniti alarmantnim, što je veliki rizik za prirodu

visokih planinskih predela.

Predlog je redukovanje površine predviđene za izgradnju i njena transformacija u zelene

pojaseve ili zone pod posebnom zaštitom. Nacionalni park Kopaoik karakteriše visok stepen

urbanizacije i većina kapaciteta je neravnomerno raspoređena i skoncentrisana u lokalitetu

Suvo Rudište.

17

Uspon motorizovanog turizma bio je najizraženiji u periodu 1985.-90. godine, kada se

procenjuje da je oko 60 do 65% gostiju na Kopaonik dolazilo svojim privatnim kolima i ova

tedencija prati i sadašnji period. Niz negativnih posledica nastaju po Nacionalni park: povećana

količina izduvnih gasova, povišen nivo buke, ugrožavanje zelenih površina usled nepropisnog

parkiranja.

8.4. Ostali indikatori stanja ugroženosti Nacionalnog parka Kopaonik

Naročitio je povećana degradacija šumskih ekosistema čija je vrednost bila jedan od glavnih

razloga za proglašenja Kopaonika nacionalnim parkom.

Na Kopaoniku nema većin rečnih tokova i jačih izvora i vrela. Usled neplaniranog i

neracionalnog korišćenja izvora došlo je do ozbiljnih promena u vodnim bilansima.

Na osnovu svih pokazatelja, može se izvući generalni zaključak da se razvoj turizma u

Nacionalnom parku Kopaonik ne ostvaruje u skladu sa principima održivog razvoja. Rezultati ne

zadovoljavaju kriterijume EU u većini slučajeva, jer turizam nije usklađen sa zaštitom životne

sredine. U upravljanju turizma ne koriste se instrumenti za kontrolu i smanjivanje neželjenih

efekata po životnu sredinu i njene medije. Kopaonik je proglašen za nacionalni park, i u njemu

se sve dozvoljene aktivnosti, uključujući i turizam, moraju prilagoditi zaštiti prirode i kapacitetu

prostora. Visokoplaninska oblast čija dominantna turistčka vrednost predstavlja rekreativni

ekokompleks veoma je osetljiva na spoljne uticaje.

18

Slika 3. Nacionalni park Kopaonik-rekreativni ekokompleks

Turizam i životna sredina se ne tretiraju na integralan način, između državnih organa

zaduženih za upravljanje - JP NP Kopaonik i GENEX – HOTELA, kao preduzeća koje je nosilac

turističkog razvoja Kopaonika, nisu uspostavljeni odnosi dobre saradnje.

19

9. Zaključak

Nezadovoljavajići rezultati dosadašnje primene koncepta održivog razvoja potvrđuju da ovu

koncepciju ne bi trebalo shvatiti kao strogo određenu definiciju, već kao dugoročan proces

primena u odnosima koji se uspostavljaju između društvenih, ekonomskih i prirodnih sistema.

Ostvariti uravnotežen nivo turizma u konteksu održivog razvoja, predstavlja kompleksan i

dugoročan proces, koji uključuje niz aktivnosti, značajna materijalna sredstva, adekvatnu

informatičku i kadrovsku podršku i dr.

Uspostavljanje usklađenog odnosa između čovekovih potreba i odgovornosti je od

primarnog značaja, jer od brzine i kvaliteta razvoja ekološke etike, zavisiće i stepen ostvarenja

koncepcije održivog razvoja Nacionalnog parka Kopaonik.

Možemo konstatovati, da tek sa porastom političkog, društvenog, ekonomskog i psihološkog

osposobljavanja među svim interesnim grupama, moći će da se ostvare ciljevi održivosti po

pitanju Nacionalnog parka Kopaonik, uključujući i ostvarivanje ravnoteže, kulturnog i

društvenog integriteta i jednakosti, kao i ekološke zaštite.

20

9. Literatura

1. www.ambassadors-env.org

2. sr.wikipedija.org/sr/Nacionalni park Kopaonik

3. www.aarhuskg.rs/pub

4. www.npkopaonik.com

21