UNIVERZITET U BEOGRADUFILOZOFSKI FAKULTETODELJENJE ZA SOCIOLOGIJU

SOCIOLOGIJA OBRAZOVANJAHumboltovska nasuprot bolonjskoj paradigmi

Studentkinja: Milena Mari-Blagojevi SO 11/93Mentorka: Prof. Dr Isidora Jari

" Nekada sam bio pesnik i filozof, a danas sam beelor"parola sa studentskih protesta u Asutriji i Nemakoj 2009. (Pechar, 2012)

Reforma sistema visokog obrazovanja u veem delu Evrope izazvala je snanu akademsku debatu (Ash, 2006; Bireev, 2006; Pechar, 2012) koja ne jenjava ve due od decenije. Promene koje su nastupile u organizaciji obrazovnog sistema, akademskim zvanjima, studentskoj mobilnosti i studijskim programima posledica su promena na irem, i globalnom, drutveno-politikom planu.U godinama nakon sloma socijalistikih reima u Evropi, ujedinjenja Nemake, i irenju i transformaciji Evropske Unije, ali i stabilizaciji privrede drava kandidata, javila se potreba za transformacijom sistema visokog kolstva. Ovaj proces je inherentan samom sistemu obrazovanja koji je zateen u nacionalnim dravama nakon tih promena. Kako primeuje Turajli:"Nastajui u prvom talasu globalizacije u Evropi, koji je donelo hrianstvo, univerzitet je, menjajui se od vere ka rasuivanju, a zatim od rasuivanju ka kritikom miljenju, pokazao da je sposoban da prepozna neminovnost raskida sa tradicijom i redefinie svoju misiju" (Turajli, 2006:9).Kada je na Samitu u Bolonji 1999. potpisana deklaracija o integraciji evropskog prostora visokog obrazovanja (Bireev,2006) evropski univerzitet je zapravo nastavio svoju tradiciju prilagoavanja novonastalim okolnostima, ovog puta novom tipu globalizacije, tehnolokim i drutvenim promenama koje sa njom dolaze. Meu njima je deindustrijalizacija, razvijanje tercijarnog sektora (usluga), irenje urbanih zona, bolja infrastrukturna povezanost i vea mobilnost, a na politikom planu slabljenje nacionalnih drava, snanija meuzavisnost drava, to dovodi do jae konkurencije i postavljanja viih kriterijuma selekcije u razliitim ivotnim oblastima (obrazovanje, zaposlenje, stanovanje, itd). "Bolonja" je dakle tek jedan segment institucionalizovane reforme obrazovnog sistema u kojoj se kree ka njegovoj internacionalizaciji (Schriver, 2009.) a njen krajnji cilj je da se omogue bolje anse za zaposlenje visoko obrazovanim mladim ljudima (Pechar, 2012).Meutim, kritikom reforme i/ili njene implementacije u visokom obrazovanju (Bolonje) kreiran je specifian narativ koji naruava upravo jedan od glavnih proklamovanih ciljeva te reforme bolje anse za zaposlenje sa diplomom. Beelor diploma koja se stie danas nakon osnovih studija neretko se tako predstavlja kao "srednja diploma" na putu za master (Pechar, 2012.) a sam proces sticanja ovog sertifikata se kvalifikuje kao produeno srednjokolsko obrazovanje.[footnoteRef:2] Takav javni diskurs dovodi do dve logine posledice (Pechar, 2012): [2: "Takvo stanje se odraava i na sam nastavni proces koji polako poinje da lii na neki hibridni oblik produetka srednjokolskog obrazovanja sa elementima visokokolske nastave na zavrnim godinama studija" (Jari, 2009:143).]

1. mnogi poslodavci veruju da je diploma osnovnih studija manje vredna[footnoteRef:3] [3: U Srbiji se, tako, u argonu aktuelne generacije studenata nazivaju "kursadijama".]

2. studenti reaguju tako to u veem broju upisuju master programe

Poslednji Humboltovi ratnici[footnoteRef:4] [4: naslov prema: Pechar, 2012.]

Problem u artikulisanoj odbrani Bolonje je u tome to: "ak i njeni zagovornici moraju da priznaju da implementacija reformi sadri brojne greke i da postoji potreba za znatnim poboljanjima. Bilo bi naivno verovati da su promene ove magnitude mogue bez poetnih problema. Osim toga, mnogi akteri direktno odgovorni za implementaciju Bolonje imaju ili indiferentan ili ak negativan stav prema promeni" (Pechar, 2012:615). Meutim, ni trapavi poetni koraci Bolonje ne mogu da objasne snanu reakciju brojnih studenata i profesora.Teoretiari globalizacije su, analizirajui taj proces i njegove posledice, doli do zakljuka o slabljenu znaaja nacionalnih drava. Nepotrebno je na ovom mestu dalje elaborirati tu konstataciju, ali je neophodno povezati je sa promenama koje su nastupile na univerzitetima. Novi odnosi moi na umreenom univerzitetu u Evropi za loginu posledicu imaju naruavanje prethodno utvrenih hijerarhija u okviru obrazovnih institucija u nacionalnim dravama. Stvara se svojevrsni identitet otpora (Kastels, 2002) ija je funkcija odbrana ranije ustanovljenih vrednosti i drutvenog statusa, koji je ugroen nastupajuim promenama. Pojedini autori (Pechar navodi Shimanka u: Pechar, 2012.) ovaj otpor tumae kao konflikt izmeu obrazovane elite koja pokuava da zadri svoje privilegije, sa jedne strane i pripadnika nie srednje klase koji pokuavaju da visoko obrazovanje iskoriste kao kanal drutvene pokretljivosti, s druge strane. Meutim, kako ni ove promene nisu istorijski novitet, tako nije ni reakcija na njih:"Kontroverze koje izaziva Bolonja nisu prvi "sunovrat vrednosti" ove vrste. Tokom due od jednog veka uvari Humboltovske tradicije u zemljama nemakog govornog podruja bore se protiv modernizacije njihovog obrazovnog sistema. Kampanja univerziteta i gimnazija protiv tehnikih kola i vieg obrazovanja tokom druge polovine devetnaestog veka neodoljivo podsea na sadanje stanje" (Pechar, 2012:616).Ova tetna debata, utemeljena na utlitarizmu razliitih aktera visokog obrazovanja, sadri, kao i uostalom drugi ideoloki obojeni stavovi, jednostavan mehanizam:"Iznenaujue jasni stavovi su bazirani na strogo pojednostavljenoj karakterizaciji istorije univerziteta. Tvrdnje su ponovljene toliko puta da su postale clich. Prihvaene su od veine uesnika ove igre, ne samo od politiara ili rektorata i upravnika koji trae uobiajene retorike formule kojima e zapoinjati govore na vanim jubilejima, ve i od mnogih istraivaa visokog obrazovanja i u programima koji prouavaju visoko obrazovanje" (Ash, 2006: 245).Kako dokazuje Ash pristupilo se svojevrsnom kreiranju mita i izmiljanju tradicije visokog obrazovanja (Ash, 2006.) kako bi se omoguila odbrana postojeih identitetskih formi, a koje su ugroene drutvenim promenama van univerziteta. Mit o klasinom visokom obrazovanju po Humboltovim (prosvetiteljskim) principima, prema Ashu, tako najee sadri sledee etiri kompomente:1. sloboda izbora i ovo se odnosi i na predavae i na studente. Pod svetlom libertarijanskih vrednosti slobode individue studenti imaju pravo da odaberu materiju koju e izuavati, profesore od kojih e uiti, itd. Ovo implicira radikalni raskid sa svakim oblikom diskriminacije.

2. jedinstvo profesora i studenata proces obrazovanja se bazira na saradnji, i prema ovom principu studenti i profesori su na zajednikom zadatku sticanja znanja.

3. jedinstvo nauke i obrazovanja ne postoji razlika izmeu prirodnih i drutvenih nauka, jer se koncept Wissenschaft primenjuje na sve.

4. prednost se daje naunom umesto zanatskom obrazovanju (profesionalizaciji) cilj obrazovanja nije ista reprodukcija nauenog, ve sticanje posebnog stava, pogleda na svet i razumevanja drutvene stvarnosti.

Meutim, ove prijemive komponente Humboltovskog mita su istorijski problematine. Pre prve decenije XX veka Humboltovo ime se ak i ne pominje u smislu reformatora visokog obrazovanja; Pojedine institucionalne lestvice visokog obrazovanja u Nemakoj se pojavljuju i pre 1800. dok se druge pojavljuju kasnije; Primat "iste nauke" zapravo nikada nije zvanino ustanovljen na univerzitetima nemakog govornog podruja; Arhivska istraivanja dokazuju da su ponovo otkriveni Humboltovi spisi tokom XIX veka koincidirali sa krizom obrazovnog sistema tog perioda; Tenzije izmeu Humboltovskih ideala i modernog obrazovanja ne poinju 60-ih, ve znatno ranije[footnoteRef:5] [5: Detaljnija obrazloenja vidi u: Ash, 2006.]

Zakljuak

Na kraju ovog kratkog eseja nepohodno je prvo napomenuti neke stvari. Forma rada uslovljava njegovu nedoreenost u mnogim tvrdnjama, ali ujedno omoguava otvaranje vanih pitanja. Stoga se ovde pribeglo tek skiciranju problema i nagovetajima daljih istraivanja.Sadanjica nas stavlja pred krupne i sutinske izazove, ne samo u akademskom polju. Nekada jasne i precizno definisane granice, sada su zamagljene i daleke. Tokom brojnih studentskih protesta poslednje decenije u Srbiji, studenti su ponosno isticali transparent "Student, a ne klijent" i "Znanje nije roba", ime su zapravo obznanili svoj stav prema promenama. Mogli bismo da primetimo da on sadri snani antiprivatizacijski[footnoteRef:6] impuls. [6: Ash govori o "antitrinom" karakteru otpora (Ash, 2006).]

Sa trendovima globalizacije, a uporedo sa slabljenjem nacionalnih drava, raste mo transnacionalnih kompanija kao i njihov uticaj u svim segmentima drutva. Moda je antiglobalizacijski trend (i kritika Bolonje koja iz njega izvire) na ispravnom putu. Nije neopravdan strah i sumnja da e slabljenjem javnog finansiranja razliitih istraivakih instituta, nivoa studija ili smanjenjem upisnih kvota o troku drave, doi do dominacije privatnog kapitala u obrazovanom sistemu, pa samim tim i do njegovog preusmeravanja u profitabilnije sektore dananjice[footnoteRef:7]. [7: Vidi: Washburn, 2005. za istraivanje tokova finansija amerikih dravnih univerziteta]

Humboltovski mit onda moemo da posmatramo kao nikada dosegnut ideal od kojeg bi bilo opreznije ne odustati.

Literatura:

Ash, Mitchell 2006. Bachelor of What, Master of Whom? The Humboldt Myth and Historical Transformations of Higher Education in German-Speaking Europe and the US, European Journal of Education, Vol. 41, No. 2Bireev, Ana 2006. Bolonjski projekt transformacija akademskog polja, Filozofija i drutvo, broj 3/2006, str. 99-114Jari, Isidora i Vukasovi, Marina 2009. Faktori slabe efikasnosti studiranja u uslovima bolonjske transformacije visokog kolstva u Srbiji, Filozofija i drutvo, broj 2/2009, str.119-151.Kastels, Manual 2002. Mo identiteta, Golden marketing-tehnika knjiga, Zagreb.Pechar, Hans 2012. The Decline of an Academic Oligarchy. The Bologna Process and "Humboldt's Last Warriors" U: European Higher Education at the Crossroads, Ed. Curaj A. et all., SpringerSchriver, Jurgen 2003. Globalisation in Education: process and discourse, Policy Futures in Education, Vol. 1, No. 2Turajli, Slobodanka 2006. Bolonjski proces i primena novog zakona, XII skup trendovi razvoja, KopaonikWashburn, Jenifer 2005. University, Inc.: The Corporate Corruption of Higher Education, Basic Books

European Journal o