Универзитет у Београду

Филозофски факултет

Одељење за историју

 

 

 

 

 

 

Есеј на тему:

Маргарет Тачер 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

1. Увод

Седамдесете године двадесетог века у Великој Британији обележила је извесна

политиичка и економска криза. Ових година дошло је до јачања моћи синдиката, чији

захтеви су проузроковали даљу стагнацију привреде. Уједно је дошло до смањења бруто

друштвеног производа, као и до великог слабљења фунте у односу на долар. Сви ови

чиниоци довели су до честих смена странака на власти, као и до велике заосталости

британске привреде у односу на остатак развијеног света. Ове велике проблеме покушале

су да реше владе Харолда Вилсона, Едварда Хита и потом Џемса Калахана, али све три

без већег успеха. Решење за ове проблеме пронашла је Маргарет Тачер за време своја три

мандата. Она је успела да покрене привреду и врати Британију међу најмоћније државе

света.1

2. Порекло и рана политичка каријера

Маргарет Тачер је била кћер пиљара из Грантама у Линконширу. Дипломирала је

хемију на универзитету у Оксфорду 1947. године, а убрзо потом је приступила

конзервативној партији. Наставила је са радом на свом образовању, па је тако завршила и

студије права, на којима је спецјализирала порезе.2

Први већи продор на политичку сцену имала је 1970. године када је на место

премијера дошао Едвард Хит, човек из редова конзервативне партије. Тачерова је у

његовом кабинету добила место секретра за образовање. Радећи на овом положају,

привукла је велику пажњу јавности својим покушајима да смањи трошкове сектора за

образовање.3 После пада Хитове владе, њена моћ унутар конзервативене странке је

почела да расте, и тако је на страначким изборима 1975. године победила Хита и постала

вођа опозиције.4

Већ 1976. године у свом познатом говору у Кенсингтон холу, Тачерова је изнела

јасан став о СССР-у и комунизму. У овом говору напала је Совјете говорећи да они желе

доминацију у свету, и да убрзано раде на томе. Исто тако она је нагласила да Совјети не

брину о мишљењу јавног мњења, пошто се Политбиро користи оружијем да би смирио и

1 В. Лакер, Историја Европе 1945-1992, Београд 1999, стр. 567-569.2 C. Beckett, Margaret Thatcher, Haus Publishing 2006, p. 1-26.3 "Brief chronology 1925–90" (http:/ / www. margaretthatcher. org/ essential/ chronology. asp#chron51). Margaret Thatcher Foundation ( пиступљено 15. 04. 2012).4 "Press Conference after winning Conservative leadership (Grand Committee Room)" (http:/ / www. margaretthatcher. org/ speeches/displaydocument. asp?docid=102452) (приступљено 15.04. 2012).

2

потчинио масе. На ово су Совјети одговорили низом текстова у државним новинама

„ Црвена звезда“, које су Маргарет Тачер дале надимак „ Челична дама“5

3. Долазак на власт

Стање у Британији крајем седамдесетих постајало је све горе. Рудари су тражили

да се прекине са модернизациом, синдикати су постали још моћнији. Пошто захтеви

радника често нису били одобрени долазило је до масовних штрајкова, и све веће

инфлације. Услед ових проблема пристижу и захтеви Шкотске и Велса за аутономијом. У

оваквој атмосфери одржани су избори у мају 1979. године, на којима се видело да су

лабуристи изгубили много бирача. Сви ови догађаји омогућили су конзервативцима да

дођу на власт, а Маргарет Тачер да постане премијерка Британије. Приликом преузимања

власти Тачерова је обећала да ће донети наду, хармонију, истину и веру.6

4. Унутрашња политика

Прво питање којим се Тачерова позабавила по доласку на власт била је економија.

Нове економске мере подразумевале су смањење државног мешања у инвестиције, као и

стварање слободног тржишта. Потом је извршила приватизацију државне имовине,

повећала висине камата и ограничила штампање новца. Синдикатима је увела више

ограничења како би сузбила њихову моћ. У састав ових реформи ушла је и мера о

ограничењу јавне потрошње и смањењу директних пореза на приход. У корист ових

реформи говори и чињеница да је успела да смањи инфлацију са 22 % на 3,7 % до 1893.

године.7 У ове мере сумљали су многи, на првом месту лабуристи, али и припадници

конзервативне странке. На нападе она је одговорила својим говором на конгресу

конзервативне странке, рекавши им да они могу одустати, али да она неће.8

Други велики проблем са којим је морала да се суочи њена влада, био је проблем

Северне Ирске. Тамо је дошло до побуне у затвору, затвореници из редова ИРА и Ирске

националне армије ослобођења започели су штрајк глађу таржећи хуманије услове у

затворима. Тачерова је на ово одговорила одрично, говорећи да је злочин злочин и да

5 " Britain Awake " (http:/ / www. margaretthatcher. org/ speeches/ displaydocument. asp?docid=102939). Margaret Thatcher Foundation (приступљено 16. 04. 2012).6 В. Лакер, нав. gело, стр.570-571.7 Исто, стр. 572.8 Thatcher 'not for turning'" (http:/ / news. bbc. co. uk/ onthisday/ hi/ dates/ stories/ october/ 10/ newsid_2541000/ 2541071. stm).BBC. 10 October 1980 (приступљено 20.04. 2012).

3

није политички9. Смрт неких од затвореника, проузроковала је низ протеста у градовима

Северне Ирске, на шта је премијерка одговорила одлучним оружаним акцијама. Због овог

је постала једна од најомраженијих личности у Ирској.10

Од 1982. године већ се осећају последице успешних економских реформи,

лабуристичка опозиција слаби услед распада странке, а јачају патриотски осећаји народа

после успешних акција у Фокландском рату. У оваквој атмосфери Тачеровој полази за

руком да добије изборе 1983. године, и тако започне своју другу владу (1983. -1987.)11

Другу владу започела је новим таласом приватизација. У овим приватизацијма

продата је Британска нафтна компанија, велике телекомуникационе компаније, фабрике

аутомобила, авиокомпаније, челичане, а потом и воде. Ова средства су потом коришћена

за нова инострана улагања.12

Потом се поново окренула синдикатима који су тада били врло непопуларни у

народу, пошто су се бринули само о својим члановима. Многи од њих су били врло

радикални у својим захтевима, па су њихове акције унапред биле осуђене на пропаст.

Тачерова је искористила ово и уништила њихову моћ на више од десет година. Исто тако

је сузбила и протесте рудара и штампара, који су се бунули против модеризације у

својим областима.13

Оштра политика коју је водила створила јој је многе непријатеље, један од највећих

била је ИРА која је покушала да изврши атентат на њу у Брикстон хотелу 1984. године.

Овом приликом убијено је неколико сарадника премијерке, али она није посустала и

истог дана је наставила са обавезама говорећи да тако пркоси бомбашима.14

После избора 1987. године отпочела је свој трећи мандат ( 1987. -1990.). На

почетку овог мандата почела је да доноси и уредбе везане за заштиту животне средине.15

Њена следећа мера била је увођење једнаког пореза за све, што је значило да сваки

порески обвезник плаћа исту суму без обзира на своје имовинско стање. Ова мера је била

екстремно непопуларна, посебно код припадника радничке класе и сиромашних слојева.

9 IRA Maze hunger strikes at an end" (http:/ / news. bbc. co. uk/ onthisday/ hi/ dates/ stories/ october/ 3/ newsid_2451000/ 2451503.stm). BBC. 3 October 1981 (приступљено 20.04. 2012).10 "Maze hunger strike called off" (http:/ / www. history. com/ this-day-in-history. do?action=Article& id=5397). History. 3 October 1981 (приступљено 20.04. 2012).11 В. Лакер, нав. gело, стр. 574.12  A. Seldon D. Collings, Britain under Thatcher, London 2000,  p. 27-30.13 В. Лакер, нав. gело, стр. 574.14 „Tory Cabinet in Brighton bomb blast" (http:/ / news. bbc. co. uk / onthisday/ hi/ dates/ stories/ october/ 12/ newsid_2531000/2531583. stm). BBC. 12 October 1984 (приступљено 20.04. 2012).15 .  "Speech to the Royal Society" (http:/ / www. margaretthatcher. org/ speeches/ displaydocument. asp?docid=107346). Margaret Thatcher Foundation. 27 September 1988. (приступљено 20.04. 2012).

4

Против ове мере кренуо је низ протеста у Лондону 1990. године, премијерка је наредила

хапшење демостраната.16

5. Спољна политика

На спољнополитичком плану, Тачерова је била врло активана за време сва три

мандата и често је сама преузимала улогу министра спољних послова. Најближег

сарадника је проналазила у САД-у, а посебно у председнику Роналду Регану са којим је

делила исте антикомунистичке ставове. У првим годинама своје владе подржала је план

НАТО-а о распоређивању антиракетног система у западној Европи.17

Велики изазов њене спољне политике био је Фокландски рат. До њега је дошло

1982. године када је војна хунта у Аргентини напала Британске поседе на Фокладским

острвима. Следећег дана по нападу, Тачерова је послала морнарицу да поврати острва и

Аргентина је убрзо поражена. Ово је у Британији изазвало велики талас патриотизма.18

Тачерова је тврдила да је против апартхејда, и противила се санкцијама против

Јужне Африке. Имала је врло непријатељски став према Европској унији. Године 1988.

одржала је говор против ЕУ, у ком је навела да сматра да је унија штетна по националну

свест народа који јој приступају. Сматрала је да је задатак ЕУ да осигура слободну

трговину.19

Прва је од лидера западних земаља топло одговорила на долазак на власт Михаила

Горбачова у СССР-у. Тачерова је говорила да су изашли из ере хладног рата, и да је

дошло време за нове отвореније односе. У ову сврху је посетила СССР 1984. године.20

У априлу 1986. године дозволила је америчким авионима да користе британске

ваздухопловне базе за напад на Либију. Једна од њених последњих акција било је

одобравање плана о Заливском рату, када је у једном од разговора са Џорџом Бушом

Старијим захтевала одлучну акцију на овом простору.21

16 "Violence flares in poll tax demonstration" (http:/ / news. bbc. co. uk/ onthisday/ hi/ dates/ stories/ march/ 31/ newsid_2530000/ 2530763.stm). BBC. 31 March 1990 (приступљено 20.04. 2012).17 CNN: http://www.cnn.com/SPECIALS/cold.war/kbank/profiles/thatcher/ (приступљено 20.04. 2012).18 "Falklands/Malvinas War" (http:/ / www. globalsecurity. org/ military/ world/ war/ malvinas. htm). GlobalSecurity.org. (приступљено 20.04. 2012).19 "Speech to the College of Europe ("The Bruges Speech") (http://www.margaretthatcher.org/speeches/displaydocument.asp?docid=107332) Margaret Thatcher Foundation (приступљено 20.04. 2012).20 "Gorbachev Policy Has Ended The Cold War, Thatcher says "(http://www.nytimes.com/1988/11/18/world/gorbachev-policy-has-ended-the-cold-war-thatcher-says.html ) New York Times. Associated Press (приступљено 20.04. 2012).21„ Gulf War: Bush-Thatcher phone conversation (no time to go wobbly)“ (http://www.margaretthatcher.org/commentary/displaydocument.asp?docid=11071) Margaret Thatcher

5

6. Одлазак са власти

Крајем осамдесетих година двадесетог века, све је више опадала популарност

Тачерове, прво у народу, а потом и у конзервативној странци. Велике проблеме са

члановима свог кабинета је имала пошто је одбила да прихвати јединствену европску

валуту, после овог уследиле су оставке неколицине особља. Потом је Мајкл Хеселтин

затражио место председника конзервативне партије, и тако је Маргарет Тачер смељена са

места председника странке 2. новембра 1990. Убрзо је поднела оставку и на место

премијера Велике Британије. Њено место преузео је Џон Мејџор, ранији члан њеног

кабинета.22

7. Закључак

О личности и делу Маргарет Тачер постоје многа и подељена мишљења. Оно што

са сигурношћу можемо рећи јесте да је извршила огроман утицај на политичке прилике у

Великој Британији, али и у целом свету. Важно је још поменути и да је својим делима

заслужила да се по њој назове једна политичка доктрина, тачеризам. Његове основне

карактеристике су спровођење политике личних убеђења, политика мале инфлације и

минималне државе, као и многе друге одлике које су управо својствене политици

Маргарет Тачер.

Извори:

1. BBC News: (http:/ / news. bbc. co. uk).

Foundation (приступљено 15.04. 2012).22 В. Лакер, нав. gело, стр. 576.

6

2. CNN: (http://www.cnn.com).

3. History.com: (http:/ / www. history. com).

4. Margaret Thatcher Foundation (http://www.margaretthatcher.org).

5. New York Times: (http://www.nytimes.com).

Литература:

1. Seldon D. Collings, Britain under Thatcher, London 2000.

2. В. Лакер, Историја Европе 1945-1992, Београд 1999.

3. Beckett, Margaret Thatcher, Haus Publishing 2006.

 

7