SEMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE UTOPIJA Tomas Mor je jedan od najveih predstavnika engleskog humanizma i bez sumnje najvei utopijski socijalista sve do 20. veka. Jedno od najznaajnijih dela ovog pisca jeste svakako "Utopija". Na samom poetku ovog dela on opisuje svoju ekspediciju u Francuskoj gde je bio poslan zbog nekih pregovora. Za vreme svog boravka njega je posetio njegov bliski prijatelj Petar Egidije koga je upoznao sa izvanrednim i nadasve uenim ovekom Rafaelom i njih dvojica su odmah pronali zajednike teme. T. Mor je sa velikom panjom sluao Rafaelove doivljaje i avanture, ali ga je najvie zainteresovalo kakve je sve narode sretao na svom putu i kakvo je njihovo dravno ureenje. Rafael mu je odmah rekao da je na svojim putovanjima sretao razne narode ak i na mestima na kojima se smatralo da nema nikog i da je dravno ureenje razliito kod svih naroda bilo da su oni primitivniji ili savremeniji. U jednom trenutku u njihov razgovor se ukljuio i kardinal kojem je Rafael pokuao objasniti da krau ne treba kanjavati sa najveom moguom kaznom odnosno smru, jer je najpre drava kriva to ga je svojom politikom dovela u situaciju da krade kako bi preiveo. Rafael to objanjava tim to seljaci nemaju dovoljno sredstava za proizvodnju pa su prinueni da prodaju svoje proizvode po najniom cenama koje su dovoljno visoke da bi se pokrili gubici i ulaganja seljaka u proizvodnju. On jo kae da se ubistvo i kraa kanjavaju sa smru i da onda nita ne spreava lopove da ubiju nekoga poto ih ako ih uhvate sledi ista kazna. Rafael napominje da u Persiji lopovi moraju da ukradenu stvar vrate vlasniku, a ako roba nije pronaena, drava prodaje tog lopova, a on se alje na prinudni rad i tako je od vee koristi dravi nego da su ga ubili. Pa ak postoje i naini da se taj kradljivac oslobodi i ponovo bude aktivni lan drutva. Opinjen Rafaelovim govorom Tomas Mor mu predlae da stupi u vladarevu slubu i da svojim pametnim savetima pomogne voenju drave, ali Rafael taj predlog nije uvaio jer njemu nije mesto meu tim mudracima koji svojim ve dokazanim savetima uspeno pomau vladaru da upravlja ovom zemljom, uostalom on smatra da ne bi davao dobre savete i da ne bi bio uspean u tako sloenim poslovima. Za sva svoja poreenja Rafael je koristio po njemu najsavreniju dravu- Utopiju, njihove zakone i odrede, to je zainteresovalo Mora da sazna to vie o toj savrenoj dravi. Rafael kae da je jako teko stii na to ostrvo zbog nepristupanosti luka i samo najiskusniji utopljanski mornari mogu da prolaze izmeu tih skrivenih stena koje predstavljaju veliku vodenu opasnost. Na samom ostrvu postoji vie gradova i svaki grad ima, otprilike, istu povrinu zemlje koja mu je na raspolaganju. Glavni grad Utopije je Amaurot koji se nalazi u centru ostrva . Ljudi, u selima i gradovima se bave samo onim poslovima koji su znaajni za dravu. Poljoprivrednici za svoje poslove vie upotrebljavaju volove nego konje jer su volovi jai i meso im je ukusno i posle godina rada. Kod njih svake godine par porodica iz grada ide da radi na selo gde ostaju dve godine. Ovo se vri zato da ne bi stalno isti ljudi radili teke poljoprivredne poslove, a ako neko izrazi elju on moe i due vreme da ostane i da se bavi poljoprivredom. O gradovima Svi gradovi u Utopiji su gotovo isti, sem onih koji se zbog svog geografskog poloaja istiu. Glavni grad Amaurot se nalazi na padini jednog brda, kroz koji protie reka Anider. Oko grada se nalaze visoki i debeli zidovi sa mnogo kula to predstavlja dobru odbranu od neprijatelja. Kue u Amaurutu su savreno iste i nanizane sa obe strane ulice. Poto kod njih nema privatne svojine oni svake desete godine menjaju svoje kue, izvlaenjem kocke i tako svake desete godine. O magistratima Svaka grupa od trideset porodica bira sebi svake godine stareinu koji se na staroutopljanskom jeziku zove sefogrant , a po novijem filarh. Svi sifogranti tajnim glasanjem biraju za vladara jednog od etvorice kandidata koje je narod odabrao. Kod njih vladarska vlast traje doivotno , osim kada je vladar osumljien da tei tiraniji. Sednice sa vladarom se obavljaju svakog treeg dana, a po potrebi i ee, gde se raspravlja o vanim dravnim poslovima. Svako raspravljanje o dravnim poslovima izvan senata ili narodnih skuptina se kanjava smru. U ponekim sluajevima vano dravno pitanje se iznosi u javnost gde se vri otvorena diskusija sa svim stanovnicima ostrva. O zanimanjima Svi itelji Utopije se bave zemljoradnjom. U poljoprivredne poslove upuuju se svi jo u detinjstvu i to delom uei teoriju u koli, a delom na kolskim izletima kada izvode decu u okolinu grada, gde uestvuju u poljoprivrednim radovima. Osim bavljenja poljoprivredom svaki pojedinac ui jo po jedan zanat i to obino onaj zanat kojim mu se i otac bavio, ali ako eli da izui i neki drugi zanat oni se usvajaju u neku drugu porodicu gde e moi da se bave tim zanatom. Oni u slobodno vreme mogu da rade ta im je volja, ali ne i da lenare, nego da se bave nekim drugim poslom van svog zanimanja. Odmor imaju i posle veere, ali samo jedan as kada mogu da uivaju u muzici i razgovoru. Kod njih kocka i druge tetne igre ne postoje. Njihov radni dan traje est sati to je njima dosta da porade sve to treba i da proizvedu ak i vie nego to je potrebno. Jedini koji su osloboeni rada su sifogranti i naunici, ali ako oni iznevere oekivanja vraaju se svakodnevnom ivotu i poljoprivrednim radovima. Za utopljane ivotna srea se sadri u izdizanju i nezi duha. O uzajamnim odnosima U jednoj porodici svi lanovi svi lanovi sluaju najstarijeg lana, osim u sluaju kada je njegov um popustio tada na elo dolazi drugi najstariji lan porodice. Svaka porodica moe da ima najmanje deset a najvie esnaest lanova. Ako ostrvo postane prenaseljeno onda se iz svakog grada odreuju graani koji odlaze i osnivaju naselja na najbliem kopnu, tamo gde uroenici raspolau sa mnogo zemlje koju ne obrauju (kolonizacija). Kod njih ne postoji pohlepa i gramzivost jer svi imaju svega u izobilju. Sve porodice se hrane u domovima to postoje u svakoj ulici. Kod nji svaki grad ima po etiri bolnice koje su smetene malo dalje od grada da bi se to vie izdvojili od zdravih ljudi. Pri obedovanju najlepi obroci se spremaju za starije osobe ime se ukazuje potovanje mudrim osobama u toj zajednici. O putovanjima Ako neko hoe da ode u neki drugi grad mora da ima dozvolu od vladara. Ako se neki putnik u nekom mestu zadri due od jednog dana on se u tom mestu bavi svojim zanatom. Onaj koji putuje bez vladarevog doputenja osuuje se na ropstvo. Na godinjem zasedanju u glavnom gradu se gleda da li nekoj oblasti treba pomoi, ukoliko su imali nerodnu godinu, ako treba odmah se alju vikovi iz drugih delova drave. Utopija raspolae sa velikim koliinama zlata i srebra koje koriste u sluajevima rata da plate vojnike. Oni zlato i srebro ne dre u vladarevoj riznici nego se od svih metela prave erpe, lanci za ivotinje, oni zlatom ak kite robove jer smatraju da je osoba koja nosi neto od zlata obeaena. Oni bisere i dijamante daju deci da se igraju. Oni su ak mislili od nekih izolovanika da su robovi, jer su bili okieni zlatom. Oni lov ne smatraju vrstom uivanja i oni to preputaju robovima. Utopljani najvie cene duhovna zadovoljstva koja proistiu iz estitog rada. Oni uivaju u jelu i piu samo u cilju odravanja zdravja. O robovima Kod njih postaje robom ili graanin koji je zbog poinjenog zloina osuen na robiju ili oni koji su u nekoj tuoj zemlji osueni na smrt zbog zloina. Postoji i druga vrsta robova koji sainjavaju radni i siromani nadniari koji iz drugih zemalja dolaze da dobrovoljno slue u Utopiji. Takoe oni koji izvre brano neverstvo kanjavaju se najteim ropstvom, ali brano neverstvo u povratu se kanjava smru. Obino i najtee zloine kanjavaju ropstvom, jer osuenik svojim radom vie koristi dravi. Kod njih postoji veoma malo zakona, ali je njihovo drutveno ureenje takvo, da im je i tih nekoliko zakona dovoljno. O vojnoj vetini Utopljani preziru rat kao neto zversko iako mu u pojedinim sluajevima pribegavaju. Oni ratuju samo u sluajevima kada brane svoje posede i kada hoe da suzbiju neprijatelja koji je provalio u zemlju njima prijateljskog naroda. Oni za ratovanje koriste plaenike koje plaaju zlatom i srebrom kojeg imaju u ogromnim koliinama. Ali, u sluaju potrebe koriste i svoj narod u odbrani zemlje, koriste se veoma velikim strategijama ratova O verama U Utopiji postoje razliite veroispovesti, ali se svi slau u tome da postoji samo jedan otac koji je stvorio svet. Oni svog oca nazivaju Mitrom. Utopljani meutim malo-po malo naputaju ovu raznovrsnost verovanja i sve vie se pribliavaju onoj jedinstvenoj veri koja sve ostale natkupljuje svojom razumnou. Ubrzo su prihvatili i hrianstvo. Utopljanski sveenici odlikuju se izvanrednom pobonou, i stoga ih je vrlo malo. Utopljani u svojim ratovanjima vode i svoje svetenike koji se prvo mole da se sve rei mirnim putem, zatim se mole za pobedu svoje vojske, a na kraju su tu da spree pokolj. Kao praznici se slave prvi i poslednji dan u mesecu. Tomas Mur je sve to sluao sa velikom panjom, pria mu se svidela, iako nije poverovao u sve to je Rafael priao. Mur je sa svojom "Utopijom" jedan od mnogih konkretno istorijskih dokaza, kako razvijena, konsekventna teorija socijalistikog odnosno komunistikog drutvenog ureenja moe da proizae samo iz najnaprednijih slojeva filozofije i nauke odreenog doba.SEMINARSKI RAD IZ FILOZOFIJE UTOPIJA Tomas Mor je jedan od najveih predstavnika engleskog humanizma i bezsumnje najvei utopijski socijalista sve do 20. veka. Jedno od najznaajnijih delaovog pisca jeste svakako "Utopija". Na samom poetku ovog dela on opisujesvoju ekspediciju u Francuskoj gde je bio poslan zbog nekih pregovora. Zavreme svog boravka njega je posetio njegov bliski prijatelj Petar Egidije koga jeupoznao sa izvanrednim i nadasve uenim ovekom Rafaelom i njih dvojica suodmah pronali zajednike teme. T. Mor je sa velikom panjom sluao Rafaelovedoivljaje i avanture, ali ga je najvie zainteresovalo kakve je sve narode sretaona svom putu i kakvo je njihovo dravno ureenje. Rafael mu je odmah rekao daje na svojim putovanjima sretao razne narode ak i na mestima na kojima sesmatralo da nema nikog i da je dravno ureenje razliito kod svih naroda bilo dasu oni primitivniji ili savremeniji. U jednom trenutku u njihov razgovor se ukljuio ikardinal kojem je Rafael pokuao objasniti da krau ne treba kanjavati sanajveom moguom kaznom odnosno smru, jer je najpre drava kriva to ga jesvojom politikom dovela u situaciju da krade kako bi preiveo. Rafael toobjanjava tim to seljaci nemaju dovoljno sredstava za proizvodnju pa suprinueni da prodaju svoje proizvode po najniom cenama koje su dovoljnovisoke da bi se pokrili gubici i ulaganja seljaka u proizvodnju. On jo kae da seubistvo i kraa kanjavaju sa smru i da onda nita ne spreava lopove da ubijunekoga poto ih ako ih uhvate sledi ista kazna. Rafael napominje da u Persijilopovi moraju da ukradenu stvar vrate vlasniku, a ako roba nije pronaena,drava prodaje tog lopova, a on se alje na prinudni rad i tako je od vee koristidravi nego da su ga ubili. Pa ak postoje i naini da se taj kradljivac oslobodi iponovo bude aktivni lan drutva. Opinjen Rafaelovim govorom Tomas Mor mupredlae da stupi u vladarevu slubu i da svojim pametnim savetima pomognevoenju drave, ali Rafael taj predlog nije uvaio jer njemu nije mesto meu timmudracima koji svojim ve dokazanim savetima uspeno pomau vladaru daupravlja ovom zemljom, uostalom on smatra da ne bi davao dobre savete i da nebi bio uspean u tako sloenim poslovima.Za sva svoja poreenja Rafael je koristio po njemu najsavreniju dravu- Utopiju,njihove zakone i odrede, to je zainteresovalo Mora da sazna to vie o tojsavrenoj dravi.Rafael kae da je jako teko stii na to ostrvo zbog nepristupanosti luka i samonajiskusniji utopljanski mornari mogu da prolaze izmeu tih skrivenih stena kojepredstavljaju veliku vodenu opasnost. Na samom ostrvu postoji vie gradova isvaki grad ima, otprilike, istu povrinu zemlje koja mu je na raspolaganju. Glavnigrad Utopije je Amaurot koji se nalazi u centru ostrva . Ljudi, u selima igradovima se bave samo onim poslovima koji su znaajni za dravu.Poljoprivrednici za svoje poslove vie upotrebljavaju volove nego konje jer su volovi jai i meso im je ukusno i posle godina rada. Kod njih svake godine parporodica iz grada ide da radi na selo gde ostaju dve godine. Ovo se vri zato dane bi stalno isti ljudi radili teke poljoprivredne poslove, a ako neko izrazi elju onmoe i due vreme da ostane i da se bavi poljoprivredom.O gradovima Svi gradovi u Utopiji su gotovo isti, sem onih koji se zbog svog geografskogpoloaja istiu. Glavni grad Amaurot se nalazi na padini jednog brda, kroz kojiprotie reka Anider. Oko grada se nalaze visoki i debeli zidovi sa mnogo kula topredstavlja dobru odbranu od neprijatelja. Kue u Amaurutu su savreno iste inanizane sa obe strane ulice. Poto kod njih nema privatne svojine oni svakedesete godine menjaju svoje kue, izvlaenjem kocke i tako svake desetegodine.O magistratima Svaka grupa od trideset porodica bira sebi svake godine stareinu koji se nastaroutopljanskom jeziku zove sefogrant , a po novijem filarh. Svi sifogranti tajnimglasanjem biraju za vladara jednog od etvorice kandidata koje je narod odabrao.Kod njih vladarska vlast traje doivotno , osim kada je vladar osumljien da teitiraniji. Sednice sa vladarom se obavljaju svakog treeg dana, a po potrebi iee, gde se raspravlja o vanim dravnim poslovima. Svako raspravljanje odravnim poslovima izvan senata ili narodnih skuptina se kanjava smru. Uponekim sluajevima vano dravno pitanje se iznosi u javnost gde se vriotvorena diskusija sa svim stanovnicima ostrva.O zanimanjima Svi itelji Utopije se bave zemljoradnjom. U poljoprivredne poslove upuuju sesvi jo u detinjstvu i to delom uei teoriju u koli, a delom na kolskim izletimakada izvode decu u okolinu grada, gde uestvuju u poljoprivrednim radovima.Osim bavljenja poljoprivredom svaki pojedinac ui jo po jedan zanat i to obinoonaj zanat kojim mu se i otac bavio, ali ako eli da izui i neki drugi zanat oni seusvajaju u neku drugu porodicu gde e moi da se bave tim zanatom. Oni uslobodno vreme mogu da rade ta im je volja, ali ne i da lenare, nego da sebave nekim drugim poslom van svog zanimanja. Odmor imaju i posle veere, alisamo jedan as kada mogu da uivaju u muzici i razgovoru. Kod njih kocka idruge tetne igre ne postoje. Njihov radni dan traje est sati to je njima dosta daporade sve to treba i da proizvedu ak i vie nego to je potrebno. Jedini koji suosloboeni rada su sifogranti i naunici, ali ako oni iznevere oekivanja vraajuse svakodnevnom ivotu i poljoprivrednim radovima. Za utopljane ivotna srease sadri u izdizanju i nezi duha.O uzajamnim odnosima U jednoj porodici svi lanovi svi lanovi sluaju najstarijeg lana, osim usluaju kada je njegov um popustio tada na elo dolazi drugi najstariji lanporodice. Svaka porodica moe da ima najmanje deset a najvie esnaestlanova. Ako ostrvo postane prenaseljeno onda se iz svakog grada odreuju graani koji odlaze i osnivaju naselja na najbliem kopnu, tamo gde uroeniciraspolau sa mnogo zemlje koju ne obrauju (kolonizacija). Kod njih ne postojipohlepa i gramzivost jer svi imaju svega u izobilju. Sve porodice se hrane udomovima to postoje u svakoj ulici. Kod nji svaki grad ima po etiri bolnice kojesu smetene malo dalje od grada da bi se to vie izdvojili od zdravih ljudi. Priobedovanju najlepi obroci se spremaju za starije osobe ime se ukazujepotovanje mudrim osobama u toj zajednici.O putovanjima Ako neko hoe da ode u neki drugi grad mora da ima dozvolu od vladara. Akose neki putnik u nekom mestu zadri due od jednog dana on se u tom mestubavi svojim zanatom. Onaj koji putuje bez vladarevog doputenja osuuje se naropstvo. Na godinjem zasedanju u glavnom gradu se gleda da li nekoj oblastitreba pomoi, ukoliko su imali nerodnu godinu, ako treba odmah se alju vikoviiz drugih delova drave. Utopija raspolae sa velikim koliinama zlata i srebrakoje koriste u sluajevima rata da plate vojnike. Oni zlato i srebro ne dre uvladarevoj riznici nego se od svih metela prave erpe, lanci za ivotinje, onizlatom ak kite robove jer smatraju da je osoba koja nosi neto od zlataobeaena. Oni bisere i dijamante daju deci da se igraju. Oni su ak mislili odnekih izolovanika da su robovi, jer su bili okieni zlatom. Oni lov ne smatrajuvrstom uivanja i oni to preputaju robovima. Utopljani najvie cene duhovnazadovoljstva koja proistiu iz estitog rada. Oni uivaju u jelu i piu samo u ciljuodravanja zdravja.O robovima Kod njih postaje robom ili graanin koji je zbog poinjenog zloina osuen narobiju ili oni koji su u nekoj tuoj zemlji osueni na smrt zbog zloina. Postoji idruga vrsta robova koji sainjavaju radni i siromani nadniari koji iz drugihzemalja dolaze da dobrovoljno slue u Utopiji. Takoe oni koji izvre branoneverstvo kanjavaju se najteim ropstvom, ali brano neverstvo u povratu sekanjava smru. Obino i najtee zloine kanjavaju ropstvom, jer osueniksvojim radom vie koristi dravi. Kod njih postoji veoma malo zakona, ali jenjihovo drutveno ureenje takvo, da im je i tih nekoliko zakona dovoljno.O vojnoj vetini Utopljani preziru rat kao neto zversko iako mu u pojedinim sluajevimapribegavaju. Oni ratuju samo u sluajevima kada brane svoje posede i kada hoeda suzbiju neprijatelja koji je provalio u zemlju njima prijateljskog naroda. Oni zaratovanje koriste plaenike koje plaaju zlatom i srebrom kojeg imaju u ogromnimkoliinama. Ali, u sluaju potrebe koriste i svoj narod u odbrani zemlje, koriste seveoma velikim strategijama ratovaO verama U Utopiji postoje razliite veroispovesti, ali se svi slau u tome da postojisamo jedan otac koji je stvorio svet. Oni svog oca nazivaju Mitrom. Utopljanimeutim malo-po malo naputaju ovu raznovrsnost verovanja i sve vie se pribliavaju onoj jedinstvenoj veri koja sve ostale natkupljuje svojomrazumnou. Ubrzo su prihvatili i hrianstvo. Utopljanski sveenici odlikuju seizvanrednom pobonou, i stoga ih je vrlo malo. Utopljani u svojim ratovanjimavode i svoje svetenike koji se prvo mole da se sve rei mirnim putem, zatim semole za pobedu svoje vojske, a na kraju su tu da spree pokolj. Kao praznici seslave prvi i poslednji dan u mesecu.Tomas Mur je sve to sluao sa velikom panjom, pria mu se svidela, iako nijepoverovao u sve to je Rafael priao. Mur je sa svojom "Utopijom" jedan od mnogih konkretno istorijskih dokaza,kako razvijena, konsekventna teorija socijalistikog odnosno komunistikogdrutvenog ureenja moe da proizae samo iz najnaprednijih slojeva filozofije inauke odreenog doba.