seminarski rad

Univerzitet u Kragujevcu

Ekonomski fakultet

Seminarski rad iz predmeta: Interna kontrola i revizija

Tema:

ANALIZA ULOGE INTERNIH KONTROLA U ODABRANIM BANKAMAMentor:

Student:

Dr Sneana Ljubisavljevi Bogosavljevi Nemanja 2010 - 26

Kragujevac, 2011. god.

SADRAJ:

3UVOD

41.Interne kontrole u bankama

52.Metode istraivanja

53.Analiza uloge interne revizije u bankama Republike Srbije

74.Analize odabranih banaka

74.1.Raiffeisen banka

74.1.1.Osnovni podaci o Raiffeisen banci

84.1.2.Finansijski izvetaji Raiffeise.n banke za 2010. godinu

144.1.3.Izvetaj spoljnog revizora

154.1.4.Godinji izvetaj o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutranjoj kontroli banke

204.2.Societe Generale Banka

204.2.1.Osnovni podaci o Societe Genarale Banke

244.2.2.Finansijski izvetaji Societe Generale Banke za 2010. godinu



394.3.UniCredit Banka

394.3.1.Osnovni podaci o UniCredit Banci

404.3.2.Finansijski izvetaji UniCredit Banke za 2010. godinu



58ZAKLJUAK

59LITEATURA

UVOD

U ovom radu sprovedeno je istraivanje implementacije interne i eksterne revizije u poslovanim bankama. Banke koje su bile predmet istraivanja su: Raffeisen banka, Societe general banka i Unicredit banka. U nastavku teksta bie predstavljena analiza pomenutih poslovnih banaka. Naime, bie rei o samim bankama, tj. odakle su, kakva je njihova vlasnika struktura, kako se organizuje i sprovodi interna i eksterna revizija u tim bankama i slino. Najvaniji deo analize jeste interna i eksterna revizija. Da li se interna revizija organizuje kao samostalna organizaciona jedinica ili je u sklopu neke druge funkcije, zatim kakav je doprinos interne revizije u upravljanju rizicima kojima je banka izloena i drugo. to se tie spoljne revizije, postavlja se pitanje zbog ega uopte postoji potreba banke za spoljnom revizijom, kakve su koristi od spoljne revizije itd. Pri samoj izradi ovog rada korien je niz naunih metoda kao to su: metoda istraivanja, metoda analize i sinteze, metoda selekcije, komparativna metoda, istorijska metoda i statistika metoda.

Ovaj rad je podeljen u etiri vea dela i zaokruen je uvodom i zakljukom. U uvodnom delu su navedeni predmet, cilj i svrha rada, koriene naune metode, i kratak sadraj rada. Prvi deo rada obeleen je samim definisanjem pojma interne kontrole u bankama i emu ona slui. U drugom delu re je o metodama naunog istraivanja koje su bile koriene u postupku istraivanja u bankama. Trei deo govori o analizi uloge interne revizije u bankama Republike Srbije. U etvrtom delu se sprovodi analiza odabranih banaka, i to: Raiffeisen, UniCredit i Societe Generale banke. Otkrivaju se osnovni podaci o tim bankama, kakvi su finansijski izvetaji tih banaka, izvetaj spoljnog revizora o validnosti finansijskih izvetaja kao i godinji izvetaj o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutranjoj kontroli banke. Na kraju sledi zakljuak u kojem je donesen sud linog istraivanja i neke kljune injenice samog rada.

1. Interne kontrole u bankama

Potreba za implementacijom interne kontrole i revizije u bankama je velika. S obzirom na to da je u praksi prisutno dosta nedoumica u vezi sa nainom uspostavljanja i delovanja ovih kontrola, usled ega dolazi do propusta u njihovom funkcionisanju, potrebno ja da se taj fenomen posebno objasni i ukae na nain njihovog uvoenja i funkcionisanja u bankarskom poslovanju, ija je delatnost specifina u odnosu na druge poslovne sisteme. Uloga internog revizora je da pomae rukovodiocima i njihovim timovima, a da istovremeno radi i za samu organizaciju uz esto podnoenje izvetaja nezavisnom komitetu za reviziju.

Ukoliko se analiziraju normativna akta banaka, moe se zapaziti opti nedostatak u pogledu regulisanja uloge, znaaja i uspostavljanja sistema internih kontrola. Malo je banaka koje su potpuniju panju posvetile sistemu internih kontrola za vreme odvijanja tekueg procesa rada, mada je to najmasovniji pa i najznaajniji oblik internog nadzora u bankama.

Interne kontrole u bankama treba da se ugrade u pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova i zadataka. To se ini tako to se u okviru opisa poslova i zadataka precizno definie delokrug rada izvrilaca. Pri tome se nadlenosti izmeu organizacionih delova i izvrilaca razliitih poslova moraju precizno definisati.

U moderno organizovanoj banci interni revizori mogu imati kljunu ulogu pri otkrivanju i spreavanju nezakonitih radnji. Iako je u savremenom poimanju interne revizije vie naglaena njihova uloga u procenjivanju efikasnosti poslovanja na nivou svih funkcija, jo uvek se menadment oslanja na njihovu pomo i sposobnost pri otkrivanju i procenjivanju moguih nezakonitih radnji, odnosno prevara.

U okruenju koje se neprestano menja, banke su izloene velikom broju rizika. Procena rizika i upravljanje rizicima postali su sastavni deo poslovnih aktivnosti na svim organizacionim nivoima banke. Upravljanje rizicima nije neto to banka moe zanemariti ili tretirati kao ekskluzivan ili zaseban proces. Izvetaji udruenja ovlaenih ispitivaa prevare za 2004. godinu informiu javnost da je oko 6% prihoda izgubljeno zbog profesionalne prevare i zloupotrebe. Prevaranti su pokazali da su sposobni da razviju nove tehnike i tehnologije da bi prevladali nove kontrole i tehnoloke zatite stvarajui utrku u naoruanju izmeu njih i rtava. Veruje se da broj prevara raste po veliini i uestalosti, ali brojne otkrivene prevare reavaju se u tiini. Nemogue je znati koliko je poinioca uhvaeno, niti da li postoje savrene prevare ili se sve prevare otkriju.

Budui da prevara predstavlja rizik vrlo znaajnih gubitaka, vano je razumeti motive takve aktivnosti, mogunosti otkrivanja prevare, sredstva za smanjenje rizika prevare i ulogu razliitih funkcija u otkrivanju i spreavanju prevare, ukljuujui tu i ulogu interne revizije. Rukovodstvo i odeljenje interne revizije imaju razliite uloge u odnosu na otkrivanje prevare. Redovan posao odeljenja interne revizije je da omogui nezavisnu procenu, ispitivanja i ocenu aktivnosti banke. Cilj interne revizije pri otkrivanju prevare je da pomogne rukovodstvu banke da efikasno ispune svoje odgovornosti putem informacija, analiza, procena, preporuka i saveta koje se tiu aktivnosti koje oni reviziraju.

Odgovornost rukovodstva je da uspostavi i odrava efikasan sistem interne kontrole uz razumne trokove, dok su interni revizori odgovorni za delovanje uz dunu profesionalnu panju, kako je to specifino definisano u standardu interne revizije 1220 Duna profesionalna panja. Interni revizori moraju posedovati dovoljno znanja o prevari da bi mogli identifikovati pokazatelje da je prevara moda uinjena, moraju paziti na prilike koje bi mogle omoguiti prevaru, proceniti potrebu za dodatnom istragom i obavetavati odgovarajue nadlene organe, odgovorne za razvoj kontrole procesa istrage, ukljuujui razvoj politika i procedura efikasne istrage i standarda za obradu podataka istraga, izvetavanje i komunikaciju. Takvi standardi se esto dokumentuju u okviru politike za borbu protiv kriminalnih radnji, a interna revizija moe da uestvuje u razvoju te politike.

Prevare i neovlaene aktivnosti obuhvataju podruje nezakonitih i neovlaenih radnji, koje karakterie namerna prevara odnosno obmana. One mogu biti izvrene u korist ili na tetu banke, od strane lica zaposlenih u banci ili od strane eksternih lica.

U bankarskoj terminologiji, generiki pojam prevara i neovlaene aktivnosti se obino upotrebljava da opie vie nezakonitih aktivnosti i prekraja kao to su prevara, nelegalno prisvajanje imovine, nepotovanje optih akata banke, remeenje poslovnih procedura ili padovi sistema, neizvrenja obrade transakcija, neadekvatno upravljanje procesima i odnosima sa treim licima i dobavljaima, radnje koje preduzima eksterno lice koje ukljuuju pronevere, nelegalno prisvajanje imovine ili povredu zakonskih propisa, gubitak ili oteenje fizike imovine banke, podmiivanje, falsifikovanje i slino.

Klasini sluajevi prevare koji se esto spominju jesu sluajevi, kao npr. Lani promet Nick Leesona pri Barings Bank, lano finansijsko izvetavanje i lano raunovodstvo kod Enrona. Meutim, postoje brojne druge aktivnosti koje se ubrajaju u prevare, kao to su krae od strane zaposlenog do neproduktivnog ponaanja.

2. Metode istraivanja

U postupku istrivnj korieno je niz metod i tehnik u prikupljnju, obrdi i interpretciji podtk i sznjnih injenic.

Istrivn su nuno-teorijsk sznnj, dekvtn litertur uglvnom oslonjen pisne izvore domih publikacija tko , i to korienjem osnovnih metod: pstrkcije, generlizcije, indukcije, dedukcije, nlize, sinteze. U smom rdu kcent e biti stvljen n sledee metode: n nlizu jer e se morti pojedinno rstviti elementi koji se prouvju i da uvidimo na koje naine se banke bore protiv nezakonitih i nelegalnih radnji, ztim n sintezu jer se bitni elementi morju sgledti zjedno kko bi se steko uvid o celini.

to se tie smog prikupljnj podtk, ono je vreno dekvtnim metodm ankete koja je popunjena u bankama, i na bazi intervijua sa predstavnicima banaka, analizom dokument, nunih rdov, i slino.

Korieno je nekoliko izvor literture, kko bi se u to veoj meri upotpunili dokzi o nlizi posmtrnog problem istrivnj. 3. Analiza uloge interne revizije u bankama Republike SrbijeNa razvoj interne kontrole u bankama najvise uticaja ima Narodna Banka Srbije. Naime, NBS je ustanovila Odluku o osnovnim principima organizacije i rada interne kontrole banke i drugih finansijskih organizacija i Odluku o osnovnim principima organizacije i rada interne revizije banke i druge finansijske organizacije.

lanovi izvrnog odbora banke odgovorni su za vrenje unutranje kontrole nad poslovanjem banke na svim nivoima, u skladu sa uspostavljenim sistemom te kontrole.

Odbor za praenje poslovanja banke i unutranja revizija banke vre kontrolu pravilnosti rada banke i efikasnosti funkcionisanja sistema unutranjih kontrola.

Banka je duna da postupke sistema unutranjih kontrola uredi i sprovodi na nain da omoguavaju kontinuirano praenje i merenje rizika koji mogu negativno uticati na ostvarivanje utvrdjenih poslovnih ciljeva banke, kao to su kreditni rizik, rizik zemlje dunika, devizni rizik, rizik trita, kamatni rizik, rizik likvidnosti, operativni i drugi rizik.

Banka je duna da sistem unutranjih kontrola razvija na nain koji omoguava blagovremenu procenu postojeih i novih rizika, ukljuujui i rizike koji prethodno nisu kontrolisani, kao i rizike izvan kontrole banaka (spoljni rizici), kao i kontrolu tih rizika koja e negativne uticaje na poslovanje i bonitet banke svesti na najmanju moguu meru.

Narodna banka Srbije moe propisati blie uslove i nain uredjivanja i sprovodjenja sistema unutranjih kontrola.

U banci postoji organizaciona jedinica u ijem delokrugu je kontrola uskladjenosti poslovanja banke.

Rukovodioca organizacione jedinice imenuje i razreava upravni odbor banke. Rukovodilac organizacione jedinice odgovoran je za identifikaciju i praenje rizika uskladjenosti poslovanja banke i za upravljanje tim rizikom, koji posebno obuhvata rizik od sankcija regulatornog tela i finansijskih gubitaka, kao i reputacioni rizik. Rizik uskladjenosti poslovanja banke nastaje kao posledica proputanja uskladjivanja poslovanja sa zakonom i drugim propisom, standardima poslovanja, procedurama o spreavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i sa drugim aktima kojima se uredjuje poslovanje banke.

Rukovodilac organizacione jedinice i zaposleni u toj organizacionoj jedinici nezavisni su u svom radu i obavljaju iskljuivo dodeljene poslove.Zaposleni u banci duni su da zaposlenima u organizacionoj jedinici omogue uvid u dokumentaciju koju poseduju i da im prue potrebne informacije.

Narodna banka Srbije blie propisuje nain i uslove identifikacije, praenja i upravljanja rizicima.Organizaciona jedinica u ijem delokrugu je kontrola uskladjenosti poslovanja banke duna je da najmanje jednom godinje identifikuje i proceni glavne rizike te uskladjenosti i predloi planove upravljanja tim rizicima, o cemu sastavlja izvetaj koji dostavlja izvrnom odboru i odboru za praenje poslovanja banke.

Izvetaj usvaja izvrni odbor.

Rukovodilac organizacione jedinice duan je da o utvrdjenim propustima koji se odnose na uskladjenost poslovanja odmah obavesti izvrni odbor i odbor za praenje

poslovanja banke. Organizaciona jedinica duna je da sastavi program praenja uskladjenosti poslovanja banke, koji posebno sadri metodologiju rada te organizacione jedinice, planirane aktivnosti, nain i rokove izrade izvetaja, nain provere te uskladjenosti, kao i plan obuke zaposlenih.

Na osnovu analize sprovodjenja interne revizije u tri odabrane banke (Raiffeisen, Societe general i Unicredit banke) moe se zakljuiti da se banke u sprovodjenju interne revizije strogo pridravaju zakonskih propisa i principa koji odredjuju sprovodjenje interne revizije. Naime, u gore navedenim bankama unutranja kontrola (revizija) se organizuje kao samostalna organizaciona jedinica koja se organizuje kao odeljenje i gde je unutranji revizor u potpunosti nezavisno lice. Takodje, unutranja revizija u tim bankama je hijerarhijski podredjena upravnom odboru banke. Prvenstvena oekivanja pomenutih banaka od primene unutranje revizije jeste bolje upravljenje rizicima u tim bankama, i to: rizikom likvidnosti tj opasnost da banka nee moi da odgovori svim dospelim obavezama, kreditnim rizikom koji se sastoji u verovatnoi da dunici ne vrate kredite o rokovima dospea zajedno sa pripadajuim kamatama, operativnim rizikom - je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajuih unutranjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled nepredvidivih eksternih dogaaja. , trinim rizikom koji se odnosi na promene kamatnih stopa, deviznih kurseva i cena akcija, rizikom izloenosti ulaganja banke i slino. 4. Analize odabranih banaka

U narednom tekstu predstavljena je analiza tri odabrane banke, i to: Raiffeisen Banke, Societe Generale Banke i UniCredit Banke. Ova analiza je podeljena u etiri dela, i to: Osnovni podaci o bankama; Finansijski izvetaji banaka; Izvetaj spoljnog revizora i Godinji izvetaj o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutranjoj kontroli banaka.

4.1. Raiffeisen banka

4.1.1. Osnovni podaci o Raiffeisen banci

Raiffeisen Bank International AG(RBI) jedna je od najvanijih institucija koja nudi usluge privrednog i investicionog bankarstva u Austriji i vodea univerzalna banka u srednjoj i istonoj Evropi. Rezultat je spajanja izdvojenih poslovnih grana kompanijaRaiffeisen Zentralbank sterreich AG(RZB) saRaiffeisen International Bank-Holding AG. Transakcija je pravno zavrena u oktobru 2010. godine. RBI je u potpunosti konsolidovan ogranak RZB-a, koji u vlasnitvu dri 78,5% obinih deonica banke.Ostatak je u slobodnoj prodaji, a deonice su listirane na Bekoj berzi.

RBI nudi privredno i investiciono bankarstvo austrijskim i meunarodnim kompanijama, razgranatu bankarsku i lizing mreu u srednjoj i istonoj Evropi , kako za klijente iz privrede, tako i fizika lica, kao i usluge bankarstva i investicija u Aziji i u najvanijim svetskim finansijskim centrima.

GrupacijaRaiffeisen Bank Internationaltakoe ukljuuje mnoge kompanije za finansijski lizing (ukljuujui po jednu u Kazahstanu i Moldaviji) i brojne druge kompanije koje nude finansijske usluge.

U zapadnoj Evropi i SAD, RBI rukovodi ogrankom u Londonu, kao i predstavnitvima u Briselu, Frankfurtu, Madridu, Milanu, Parizu, Stokholmu i Nju Jorku. Finansijska kompanija u Nju Jorku (sa predstavnitvima u ikagu i Hjustonu) i ogranak banke na Malti upotpunjuju obim prisustva banke. U Aziji, drugom geografskom fokusu grupacije, RBI upravlja ograncima u Pekingu (sa predstavnitvima u Ho i Min Sitiju, Hong Kongu, Mumbaiju i Seulu. Ovako snano prisustvo jasno podvlai strategiju grupacije u pogledu trita u razvoju.

Pored bankarskog poslovanja, RBI upravlja sa nekoliko specijalizovanih kompanija u srednjoj i istonoj Evropi koje nude reenja u irokom spektru oblasti, ukljuujui pripajanja i akvizicije, investicije u vlasnike hartije, razvoj nekretnina, upravljanje projektima i upravljanje sredstvima.

Stalno usmerenje na kvalitet RBI grupacije redovno se ogleda u nizu lokalnih i meunarodnih nagrada, ukljuujui vodee publikacije finansijskog sektora kao to su "The Banker", "Euromoney" i "Global Finance".

RZB i austrijska Raiffeisen bankarska grupacijaRBI je ogranak beke RZB. Osnovana1927. godine,RZBje upravljakiholding of celokupne RZB grupacije icentralna institucija austrijskeRaiffeisen bankarske grupacije (RBG), najvee bankarske grupacije u zemlji.

RBG predstavlja otprilike etvrtinu celog bankarskog poslovanja u Austriji i ukljuuje najveu bankarsku mreu u zemlji, sa preko 550 nezavisnih banaka i 1.700 ekspozitura. Na kraju 2009. godine, konsolidovana ukupna bilansna aktiva RBG-a iznosila je 260 milijardi evra. RBG-ova struktura od tri nivoa sastoji se od Raiffeisen banaka na lokalnom nivou, Regionalnih Raiffeisen banaka na nivou pokrajina i RZB-om kao centralnom institucijom.

Raiffeisen banke su privatne kreditne institucije - kooperative, koje funkcioniu kao banke sa optim uslugama za fizika lica. Raiffeisen banke svake pokrajine su vlasnici pripadajuih Regionalnih Raiffeisen banaka, koje u potpunosti imaju u svom vlasnitvu oko 88% RZB-ovih obinih deonica.

Ideja kooperative, na kojoj se zasniva organizacija Raiffeisen grupe, zasnovana je i odraava naela i rad the nemakog drutvenog reformatora Fridriha Vilhelma Rajfajzena (Friedrich Wilhelm Raiffeisen, 1818-1888).

Raiffeisen banka a.d. je lanica Raiffeisen bankarske grupacije, jedne od vodeih bankarskih grupacija u centralnoj i istonoj Evropi. Poslovanje u Srbiji zapoela je 2001. godine, kao prva banka osnovana sa 100% stranim kapitalom. Osnivanje banke praeno je najviim poslovnim ambicijama, ali i sveu da svojim razvojem treba da doprinese i unapreenju okruenja u kome posluje.Ove godine, Raiffeisen banka sa ponosom proslavlja deceniju uspenog poslovanja na srpskom tritu. Matini broj:17335600

Telefon:011/3202-100

Telefaks:011/220-7080

WWW:www.raiffeisenbank.rs

E-mail:[email protected]

SWIFT:RZBSRSBG

Broj zaposlenih:1891

Revizor:KPMG DOO BEOGRAD

Najvei akcionari (preko 5%)Ukupno uee uakcionarskom kapitalu

Raiffeisen Bank International AG100,00%

4.1.2. Finansijski izvetaji Raiffeise.n banke za 2010. godinu

BILANS STANJA

Na dan 31.12.2010. godine

(u 000)

Grupa rauna

POZICIJAOznaka za AOPBrojnapomene Iznos tekuegodineIznos prethodne godine

12345

6

AKTIVA

00, 05, 07Gotovina i gotovinski ekvivalenti001 .513988158128572

01, 06Opozivi depoziti i krediti 0024163515154486947

02, 08Potraivanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti i druga potraivanja 003496169529689

10,11,20, 21Dati krediti i depoziti0049698432159672503

12{osim 128) 22Hartije od vrednosii (bez sopstvenih akcija)005238214768583259

13,23Udeli (uea)006 521304444401

16, 26Ostali plasmani00749133155825376

33Nematerijalna ulaganja008824936808805

34.35Osnovna sredstva i investicione nekretnine00929267943024033

36Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva posovanja koje se obustavlja010

37Odloena poreska sredstva0118726119197

03,09.19, 29.30,38Oslala sredstva01214824042008788

842Gubitak iznad iznosa kapitata013

UKUPNA AKTIVA (od 001 do 013 )014178833012193531570

PASIVA

400,500Transakciom depoziti1013566906526119449

401,402, 403,404, 405,501 ,502,503,504,505Ostali depoziti1026842899770151906

406,407, 408,409, 506,507, 508,509Primljeni Krediti1031490886340157629

41,51Obaveze po osnovu hartija od vrednosti104

42,52Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti i derivata10524659788684

od 450 do 454Rezervisanja106 .22811632517237

456,457Obaveze za poreze107881333727

434,455Obaveze iz dobitka108

46Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i Sredstva poslovanja koje se obustavlja109

47Odloene poreske obaveze110

43(osim 434),44 ,46,49,53,58,59Ostale obaveze11172680417215367

UKUPNO OBAVEZE (od 101 do 111)112128801539146283999

KAPITAL

80 minus 128Kapital1132746615827466158

81Rezerve iz dobiti1142243178619641750

82(osim823Revalorizacone rezerve115133529139663

823Nerealizovani gubici po osnovu hartlja od vrednostiraspoloivih za prodaju116

83Dobitak117

84 (osim 842)Gubitak do nivoa kapitaia118

UKUPAN KAPITAL

(113 + 114+ 115+117-116-116)1195003147347247571

UKUPNO PASIVA(112 + 119)120178833012193531570

VANBILANSNE POZICIJE(122+ 123 + 124+ 126+ 126)121529690553477700309

90, odnosno 95Poslovi u ime i za raun treih lica12212998161189582

91 (osim 911i 916),odnosno 96 (osim 961 i 966)Preuzete budue obaveze1238209719298331145

911,916, 932,odnos no 961,966,982Piimljena jemstva za obaveze124

92,odnosno 97Derivati1253003148722555123

93 (osim 932), odnosno 98 (osim 982)Druge vanbilansne pozicije126416262058355624459

Izvor tabele:http://www.raiffeisenbank.rs/upload/documents/fin_izvestaji/fin_izvestaji/RZB_SAS_Opinion_Balances_and_Notes_for_2010_Ser.pdfBILANS USPEHA

U periodu od 01. 01.2010 do 31.12.2010. godine

(u 000) Grupa raunaPOZICIJAOzna ka za AOPBroj

napomeneTekua godina Prethodna godina

123456

PRIHODI I RASHODI REDOVNOG POSLOVANJA

70Prihodi od kamata2011291847314407110

60Rashodi kamata 20236265354622168

Dobitak po osnovu kamata (201-202)2039291938 9784942

Gubitak po osnovu kamata (202-201) 204

7lPrihodi od naknada i provizija20537010843556778

61Rashodi naknada i provizija206816580670512

Dobitak po osnovu naknada i provizija (205-206) 20728845042886266

Gubitak po osnovu naknada i provizija (206-205)208

720 manje 620Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha 2091861 745

620 manje 720Neto gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha210

721 manje 621 Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje su raspoloive za prodaju211

621 manje 721 Neto gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje su raspoloive za prodaju212

722 manje 622Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje se dre do dospea 2130916

622 manje 722 Neto gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje se dre do dospea214

723 manje 623Neto dobitak po osnovu prodaje udela (uea) 215

623 manje 723Neto gubitak po osnovu prodaje udela (uea) 216

724 manje 624Neto dobitak po osnovu prodaje ostalih plasmana 217

624 manje 724Neto gubitak po osnovu prodaje ostalih plasmana2181420

78-68Neto prihodi od kursnih razlika

68-78Neto rashodi od kursnih razlika2205769539 2669919

766 Prihodi od dividendi i uea221763687

74,76osimOstali poslovni prihodi222297840146774

75 minus 65Neto prihodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja223

65 minus 75Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana irezervisanja22426229052681646

63Trokovi zarada naknada zarada i ostali lini rashodi22531294053086343

642Trokovi amortizacije226950641904409

64,(osim) 642,66 (osim 669)Operativni i ostali posiovni rashodi22739064914089568

77Prlhodi od promene vrednosti imovine i obaveze228194796436571950

67Rashodi od promene vrednosti imovine i obaveza229126769652599611

DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA (203 -204 + 207 - 208 + 209 - 210 + 211 - 212 + 213 - 214+ 215 - 216 + 217 - 218 + 219 - 220 + 221 + 222+223 - 224 - 225 - 226 - 227 +228 - 229)23029004613360784

GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA (204 -203 + 208 - 207 + 210 - 209 + 212 - 211 + 214 - 213+ 216- 21S + 218 - 217 + 220 - 219 - 221- 222 + 224. 223 + 225 + 226 + 227 - 228 + 229)231

769 minus 669NETO DOBICI POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA232

669 minus 769NETO GUBICI POSLOVANJA KOJE SEOBUSTAVLJA233

REZULTAT PERIODA DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (230 -231 + 232 -233 )23429004613360784

REZULTAT PERIODA - GUBITAK PREOPOREZIVANJA (231 - 230 + 233 - 232)235

850Porez na dobit236177807210510

861Dobitak od kreiranih odloenih poreskih sredstava i smanjenja odloenih poreskih obaveza2376738231138

860Gubitak od smanjenja odloenih poreskih sredstava i kreiranje odloenih poreskih obaveza238

DOBITAK (234 - 235 -236 + 237 238)23927900363181412

GUBITAK (235 - 234 + 236 + 238 - 237 )240

Zarada po akciji (u dinarima bez para)241

Osnovna zarada po akciji (u dinatima bez para)242

Umanjena (razvodnjena ) zarada po akciji (u dinarima bez para)243

Izvor tabele: http://www.raiffeisenbank.rs/upload/documents/fin_izvestaji/fin_izvestaji/RZB_SAS_Opinion_Balances_and_Notes_for_2010_Ser.pdf4.1.3. Izvetaj spoljnog revizora

Reviziju finansijskih izvetaja Raiffeisen banke a.d. Beograd izvrila je revizorska kua KPMG, koja je navela sledee:

Izvrili smo reviziju priloenih pojedinanih finansijskih izvetaja Raiffeisen banke a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka), koji se sastoje od pojedinanog bilansa stanja na dan 31. decembar 2010. godine, pojedinanog bilansa uspeha, izvetaja o promenama na kapitalu i izvetaja o tokovima gotovine za godinu koja se zavrava na taj dan, kao i napomena, koje sadre pregled osnovnih raunovodstvenih politika i drugih napomena.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izvetaje

Rukovodstvo je odgovorno za sastavljanje i istinito i objektivno prikaztvanje finansijskihizvetaja u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i revjziji vaeim u Republici Srbiji, vacim zakonom o bankama i ostalim relevantnim podzakonskim aktima Narodne Banke Srbije, i za uspostavljanje takvih internih kontrola za kuje se smatra da su relevantne za pripremu finansijskih izvestaja, koji ne sadre materijalno znacajne greke, nastale bilo zbog pronevere ili zbog greaka u radu.

Odgovornost revizora

Naa odgovornost je da na osnovu izvrene revizije izrazimo miljenje o priloenim finansijskim izveitajima. Reviziju smo izvrili u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji vaeim u Republici Srbiji, vaeom Odlukum o spoljnoj reviziji banaka i Meunarodnim standardima revizije. Ovi standardi zahtevaju da se pridravamo relevantnih etikih zahteva i da reviziju planiramo i obavimo na nain koji nam omoguuje da steknemo razumni nivo uveravanja da finansijski izvetaji ne sadre materijalno znaajne greke.

Revizija obuhvata obavljanje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izvetajima. Izbor procedura zavisi od nae procene, ukljuujui i procenu rizika od materijalno znaajnih greaka u finansijskim izvetajima, nastalih bilo zbog pronevere ili zbog greaka u radu. U proceni rizika uzimamo u obzir interne kontrole, koje su relevantne za sastavljanje i istinito i objektivno prikazivanje finansijskih izvetaja, sa ciljem kreiranja odgovarajuih revizorskih procedura, ali ne i za svrhe izraavanja miljenja o efektivnosti primenjenih internih kontrola. Takodje, revizjja obuhvata i ocenu adekvatnosti primenjenih raunovodstvenih politika i opravdanosti znaajnih procenjivanja, koje je rukovodstvo izvrilo, kao i ocenu opte prezentacijce ftnansijskih izvetaja.Smatramo da su revizorski dokazi koje smo pribavili dovoljni i odgovarajui i pruaju osnov za izraavanje naeg miljenja.

Miljenje

Po naem miljenju, pojedinani finansijski izvetaji istinito i objektivno, po svim materijalno znaajnim pitanjima, prikazuju nekonsolidovano finansijsko stanje Banke na dan 31. decembar 2010. godine, nekonsolidovani poslovni rezultat i nekonsolidovane tokove gotovine za godinu koja se zavrava na taj dan i sastavljeni su u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji vaeim u Republici Srbiji, vaeim Zakonom o bankama i ostalim relevantnim podzakonskim aktima Narodne banke Srbije.

Beograd, 28. februar 2011. godine

KPMG d.o.o. Beograd

Nina Bulatovi

Ovlaeni revizor

4.1.4. Godinji izvetaj o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutranjoj kontroli banke

Upravljanje finansijskim rizicima

Kreditni rizik

Pri merenju kreditnog rizika na nivou dunika, Banka procenjuje rizik moguih gubitaka usled pogoranja kreditne sposobnosti dunika. Kreditni rizik obuhvata rizik da dunici nee biti u mogunosti da pravovremeno ispune svoje obaveze usled default-a ili drugih razloga. Takoe u okviru kreditnog rizika sagledava se i mogui gubitak usled kreditne migracije i pogoranja finansijskog stanja dunika u kojem Banka ima vlasniki udeo. Osim toga, rezidualni rizik se posmatra kao sastavni deo kreditnog rizika, jer sredstva obezbeenja pri realizaciji mogu imati manju vrednost od oekivanih.

Banka tretira sledee rizike:

a) Rizik dunika - odnosi se na negativne posledice koje proistiu iz eventualnog defau!t-a dunika ili iz pogoranja njegove kreditne sposobnosti. Rizik default-a je rizik da dunik nee biti u stanju da ispuni ugovorene finansijske obaveze bilo da je malo verovatno da e ih izmiriti u potpunosti iz svojih primarnih izvora, bilo da je u docnji vie od 90 dana. Iznos gubitka usled default-a zavisi od nekoliko faktora ukljuujui tip proizvoda, senioritet, raspoloive garancije i vrednost kolaterala. Default se u bilansu stanja Banke oslikava kroz obracunatu ispravku vrednosti ili kroz direktan otpis i stoga ima trenutan ulicaj na bilans uspeha Banke.b) Rizik zemlje odnosi se na zemlju porekla dunika i predstavlja rizik nastanka negativnih efekata na rezultat i kapital Banke zbog nemogunosti naplate potraivanja od dunika, a kao posledica ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla dunika.

c) Rizik uesca predstavlja rizik od smanjenja vrednosti ueca u kapitalu u kojima Banka ima dugoroni udeo.d) Rizik migracije sagledava mogui gubitak usled promene vrednosti datih plasmana kao rezultat pogoranja rejtinga dunika.

e) Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno proistie iz izloenosti Banke prema istom ili slinom faktoru rizika ili vrsti rizika, kao to su izloenosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica, privrednim granama, aktivnostima, finansijskim instrumentima, robi, geografskim podrujima ili koji proistie iz izloenosti za koje se koriste iste tehnike ublaavanja kreditnog rizika.f) Rezidualni rizik je rizik da tehnike ublaavanja kreditnog rizika budu manje efikasne nego to je oekivano, odnosno da vrednost sredstava obezbeenja pri realizaciji budu manje od oekivanih.

g) Rizik smanjenja vrednosti potraivanja je rizik smanjenja iznosa otkupljenih potraivanja usled gotovinskih ili negotovinskih obaveza prethodnog poverioca prema duniku.

Banka primenjuje rejting sistem korporativnih dunika uskladjen sa sistemom RZB. Ovaj sistem razmatra kvantitativne i kvalitativne parametre za odredjivanje rejtinga dunika. Rejting skala je podeljena u 10 nivoa: 0,5 - minimalan rizik; 1,0 - odlian bonitet; 1,5 vrlo dobar bonitet; 2,0 - dobar bonitet; 2,5 - prosean bonitet; 3,0 - osrednji bonitet; 3,5 lo bonitet; 4,0 - veoma lo bonitet; 4.5 - visoka verovatnoa neizmirenja obaveza; 5,0 status neizmirenja obaveza ''default'' steaj.

Banka upravlja, ograniava i kolrolie koncentraciju kreditnog rizika gde god ga identifikuje, posebno prema jednom duniku ili grupi povezanih lica, kao i prema industrijskim granama i zemljama. Banka struktuira nivoe kreditnog rizika koji preuzima uspostavljanjem limita na izloenost prema jednom duniku, grupi duznika, industrijskom sektoru, geografskim podrujima. Ove vrste rizika se posmatraju kontinuirano i predmet su godinje provere (ili ese ukoliko se ukae potreba). Limiti kreditnog rizika po proizvodima. Industrijskim granama ili zemljama odobravaju se kvartalno od strane Borda direktora izloenost prema bilo kom duniku ukljuujui banke i brokerske kue se dodatno kontrolie sistemom pod-limita kojima se ograniavaju iznosi bilansne i vanbilansne izloenosti kao i dnevne limite rizika u pogledu trgovinskih poslova kao to su devizni forvard ugovori.Potovanje limita proverava se na dnevnom nivou. lzloenost kreditnom riziku takodje se prati kroz redovne analize sposobnosti dunika i potencijalnih dunika da ispune svoje finansijske obaveze i kroz izmenu limita kada je to neophodno. Uspostavljanje limita vri se za sve tipove plasmana. Ulazak u transakciju bez definisanih limita nije dozvoljeno. Svako probijanje limita mora odmah biti prijavljeno nadlenim slubama.

Aktivnosti restrukturiranja ukljuuju sporazume o produenju roka otplate, planoverestrukturiranja, modifikacije planova otplate i diferale. Politike i prakse restrukturiranja su zasnovane na indikatorima i kriterijumima koji, na bazi procene menadmenta Banke, ukazuju na to da e se otplata verovatno nastavitz. Restrukturiranja plasmana nije uobiajena praksa, i prema miljenju menadmenta restrukturirani plasmani ne predstavljaju materijalno znaajan deo portfolja Banke.

Banka upravlja limitima i kontrolie rizik koncentracije i rizik druge ugovorene strane na nivou klijenta. Investiranje u hartije od vrednosti i blagajnike zapise emitovane od strane drave ili dravnih institucija (NBS i MinFin RS) vri se u cilju postizanja to boljeg kvaliteta portfolia plasmana sa aspekta rizika i profitabilnosti.

Rizici koji se odnose na ove plasmane kontinuirano se prate i podleu godinjoj reviziji. Limiti se analiziraju na inicijativu i predlog Sektora sredstava, preporuke Sektora rizika (nakon uradjene analize klijenata i dobijenog preliminarnog odobrenja od RZB) i odobravaju na Kreditnom odboru banke i to kao maksimum izloenosti banke u definisanom roku prema instrumentu; jednom klijentu; grupi povezanih lica. Stvarna izloenost u okviru limita se prati na dnevnom nivou.

Tokom (2010. i 2009.) Banka je u svom portfoliju imala sledee dunike hartije i zapise:

Narodna banka Srbije - dvonedeljne repo transakcije na osnovu Zapisa Narodne banke Srbije

Trezorske/blagajnike zapise Ministarstva Finansija Republike Srbije - FCSB

Obveznice stare devizne tednje izdate od strane Republike Srbije

Obeznice Ministarsta finansija republike Srbije.

Derivati:

Tokom 2010. i 2009. Banka je obavljala transakcije sa sledeim derivatima:

FX forward i slini ugovori (kvazi FX Forward)

FX swap ugovori

Banka koristi navedene proizvode za upravljanje deviznim rizikom. FX forvvard i swap transakcije kreiraju kreditnu izloenost banke (rizik da druga strana nee ispuniti u celosti svoju obavezu bilo o dospeu bilo kasnije) i rizik od neispunjenja obaveza druge ugovorne strane (rizik da e jedna strana u deviznoj transakciji isplatiti valutu koja je prodala ali nee dobiti valutu koju je kupila).

Rizik od neispunjenja obaveza druge ugovorene strane javlja se u bilo kojoj situaciji kada se plaanje vri u oekivanju odgovarajueg primanja. Kontrola i praenje izloenosti ovom riziku vri se u okviru ukupnih kreditnih limita koji se odobravaju klijentima.

Banka vri strogu konirolu limita na otvorenim pozicijama derivata.

Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosii je rizik mogunosti nastanka negaiivnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Nastaje usled neuskladjenosti rokova dospea aktive i pasive, ukljuuje i rizik nemogunosti finansiranja sredstava o dospeu obaveza po odgovarajuim stopama, kao i rizik pretvaranja drugih oblika imovine u gotovinu po razumnoj ceni i u odgovarajuem roku. Banka u svom poslovanju obezbedjuje pristup razliitim izvorima sredstava:

depozitima sa razliitim rokovima dospea (po broju i vrsti deponenata),

dugoronim sredstvima flnansijskih trita,

subordiniranim obavezama i

akcijskom kapitalu.

Diversifikacijom izvora sredstava obezbeuje se stabilan i dugoroan izvor finansiranja, Banka kontinuirano procenjuje rizik likvidnosti tako to identifikuje i prati promene u pogledu sredstava koja su potrebna za ispunjenje ciljeva postavljenih u skladu sa celokupnom strategijom Banke.

Trini rizik

Trini rizici su rizici nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled neoekivanih i nepovoljnih kretanja na triti (u smislu volatilnosti kamatne stope. deviznog kursa, kreditne mare trinih cena vlasnikih hartija od vrednosti). Trini rizici nastaju iz rizika promene vrednosti otvorenih pozicija koje banke zauzima u svom poslovanju: ukljuuje promene vrednosti portfolia rasporedjenih u knjigu trgovanja i bankarsku knjigu.

Cilj upravljanja irifinim rizikom podrazumeva upravljanje i konirolu izloenosti Banke trinom riziku u okviru prihvatljivih parametara uz optimizaciju prihoda od izloenosti riziku.

Kamatni rizik

Kamatni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezullat i kapital banke usled promene u nivou kamatnih stopa. Promena kamatnih stopa direktno utie na stvaranje, generisanje prihoda od kamata usled neusaglaenosti ukupne kamatonosne aktive i pasive ili perioda fiksiranja cene kamatonosnih instrumenata. Razlikujemo:

outrighit" kamatni rizik - rizik koji proizilazi iz osetljivosti promene kamate u odnosu na vertikalno krelanje krive prinosa. ,.yield curve risk" (strukturni rizik kamatne stope) - rizik koji proizilazi iz osetljivosti na promenu oblika i nagiba krive prinosa (horizontalno kretanje). basis risk'" (osnovni rizik) - rizik koji proizilazi iz osetljivosti na promenu u rasponu (spread-u) izmedju razliitih kamatnih stopa.Kamatni rizik identifikuje se na nivou svake pojedinane transakcije i na nivou banke. Banka prati i kontrolie izloenost riziku promene kamatne stope kamatonosno osetljivih instrumenta rasporedjenih i u knjigu trgovanja i u bankarsku knjigu.

Bankarska knjiga

Metodologija koja se koristi za procenu rizika kamatne stope u bankarskoj knjizi je Gap/Duration" analiza. U analizu su ukljueni svi kamatonosni proizvodi u skladu sa:

a) periodom promene kamatnih stopa (repricing period/floating interest rate)

b) finalnim periodom dospea

Razlika izmedju kamatonosne aktive i kamatonosne pasive unutar definisanih vremenskih odrednica korpi" pokazuje kako dve strane bilansa razliito reaguju na promene kamatnih stopa:

kada je GAP pozitivan, Banka je izloena riziku gubitka u sluaju pada kamatnih stopa u posmatranoj valuti odgovarajue ronosti

kada je GAP negativan, Banka je izloena riziku gubitka u sluaju rasta kamatnih stopa u posmatranoj valuti odgovarajue ronosti

Broj korpi i ronost definiu se na nivou ALCO-a. Gap Limit rasporeen je po svim valutama u kojima banka ima poziciju (Limiti po valuti).

Rezultirajue kratke i duge pozicije po svim vremenskim odrednicama, ponderiu se faktorima" dizajniranim tako da odraavaju osetljivost pozicija u razliitim vremenskim korpama na pretpostavljenu promenu kamatnih stopa od 200 bazinih poena i procenu njihovog modifikovanog trajanja.

Knjiga trgovanja

Kamatni rizik se kvantifikuje i kontrolie u skladu sa modelom BPV koji odraava promenu vrednosti/cene kamatonosno osetljive bilansne pozicije ukoliko na tritu dodje do promene nivoa kamatnih stopa za 1 kamatni poen (promena za 0,01% tj za lbp).

Ova metodologija koristi se za ograniavanje izloenosti riziku promene kamatne stope za kamatno osetljive instrumente rasporeene u Knjigu trgovanja odnosno za proizvode koje je banka nabavila sa osnovnim ciljem dalje prodaje.

Banka ima izloenosti samo u FCSB - Obveznice stare devizne tednje Republike Srbije (hartije se kotiraju na tritu, dnevno se iskazuju po trinoj vrcdnosti - Mark-to-Market).

Osnovni instrument zatite Banke od promena kamatnih stopa predstavlja ugovaranjepromenljivih kamatnih stopa.

Cenovni rizik po osnovu vlasnikih hartija od vrednosti

Akcije koje je banka nabavila sa osnovnim ciljem dalje prodaje rasporeene su u knjigu trgovanja (Equity Trading Book) i izloene su optem i specifinom rziku.

Opti rizik je rizik promene cene akcije kao posledice opteg stanja i promena na odredjenom tritu. Specifini rizik je rizik promene cene akcije kao posledica promene inilaca vezanih za izdavaoca akcije. Devizni rizik

Devizni rizik predstavlja rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled promene deviznog kursa. Deviznom riziku Banka je izloena po osnovu stavki koje se vode u bankarskoj i knjizi trgovanja. Devizni rizik se izraava i meri Otvorenom deviznom pozicijom.

Otvorena devizna pozicija banke predstavlja razliku izinedju potraivanja i obaveza banke u stranoj valuti kao i potraivanja i obavezama u dinarima indeksiranim valutnom klauzulom (ukljuujui i apsolutnu vrednost neto otvorene pozicije u zlatu).

Analiza osetljivosti, koja se sastoji se iz dva scenarija sainjenih na osnovu pretpostavljenih moguih promena deviznog kursa pri emu sve druge varijable ostaju konstantne, pokazuje mogui efekat na finansijski rezultat profit /gubitak.

Devizni rizik nastaje u sluajevima neusklaenosti aktive i pasive denominovane u stranim valutama. Banka treba da obezbedi da njena devizna pozicija bude to manja.

Banka nastoji da umanji rizik promene kursa valute putem odobravanja kredita sa deviznom klauzulom.

Operativni rizik

Operativni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajuih unutranjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled nepredvidivih eksternih dogaaja. Definicija ukljuuje pravni, ali iskijuuje strateki i rizik reputacije.

Cilj upravljanja operativnim rizikom je svoenje izloenosti Banke operativnom riziku na minimum odnosno do nivoa koji je prihvatljiv za Banku sa aspekta odnosa trokova i rizika, a kroz dosledno i prudencijalno upravljanje finansijskom organizacijom i kroz unapredenje poslovnih aktivnosti i sistema unutranjih kontrola.

Prioriteti upravljanja rizikom identifikuju se kroz kombinaciju iskustva i opservaciju, procenu i znanje interne revizije, interne kontrole, detaljnu procenu rizika, izmene procedura za upravljanje, izvetaje o incidentima kao i na osnovu zdravog razuma.

Ocena nivoa operativnih rizika zavisi od vrste dogadjaja, frekvencije pojavljivanja i flnansijskog uticaja na poslovanje banke.

Kontrola, praenje, izvetavanje o uoenim i procenjenim izvorima rizika, kao i preduzimanje mera za ublaavanje moguih negativnih posledica. predstavljaju sastavni deo procesa upravljanja operativnim rizikom

Aktivnosti upravljanja rizikom imaju za cilj identifikaciju kako postojeih, tako i potencijalnih izvora rizika koji moe nastati uvoenjem novih poslovnih proizvoda. sistema ili aktivnosti.

Identifikacija rizika obuhvata:

interne greke i zloupotrebu;

eksterne prevare i zloupotrebu;

propusti u politici zapoljavanja i sistemima bezbednosti na radnom mestu;

problemi u upravljanju odnosima sa klijentima, uvodenju proizvoda i poslovnim procedurama - ukoliko su neadekvami;

teta nastala na imovini Banke usled prirodnih nepogoda i drugih dogadaja;

poremeaji i greke u organizaciji i funkcionisanju informacionih sistema;

problemi u implemcntaciji i realizaciji poslovnih procesa, procedura i odluka.

Banka prati izvore operativnog rizika u skladu sa organizacijom i poslovnim aktivnostima Banke, a to se odnosi na: finansiranje privrede, realizacija transkcija trgovine i prodaje sa privrednim entitetima i finansijskim institucijama, poslovanje sa stanovnitvom, poslovanje sa privednom, realizacije transakcija obrauna i plaanja, usluge zastupanja, upravljanja sredstvima i brokersko-dilersko poslovanje.4.2. Societe Generale Banka

4.2.1. Osnovni podaci o Societe Genarale Banke

Societe Generale 34 godine u Srbiji

Societe Generale osnovana je 4. maja 1864. godine u Francuskoj dekretom koji je potpisao Napoleon III. Tada je banka osnovana kao akcionarsko drutvo s ciljem da unapreuje privredu, podstie ekonomski rast, investira u industriju i razvija komunikacije i socijalni duh. Za vie od 140 godina postojanja, Societe Generale Group postala je jedna od vodeih svetskih bankarskih grupa. Prisutni smo u 83 zemlje i meu 128 nacionalnosti, sa vie od 32 miliona klijenata koje usluuje preko157.000 zaposlenih irom sveta. Za dodatne informacije o naoj matinoj kui posetite Internet prezentaciju Societe Generale Group.

Societe Generale je trea najvea banka evrozone u investicionom bankarsvu i radu sa privredom, a vie puta je proglaavana najboljom: Banka godine 2006. (the Banker)

Najbolja banka u Francuskoj (Euromoney 2007.)

Najbolja banka u privatnom sektoru u Francuskoj, Luksemburgu i irom sveta (Euromoney 2007.)

Najbolja banka u Centralnoj i Istonoj Evropi ( Euromoney 2010.)

Banka godine 2006. (the Banker)

Najbolja banka u Francuskoj (Euromoney 2007.)

Najbolja banka u privatnom sektoru u Francuskoj, Luksemburgu i irom sveta (Euromoney 2007.)

Najbolja banka u Centralnoj i Istonoj Evropi ( Euromoney 2010.)

Societe Generale je prisutna na domaem tritu od 1977. godine, kada banka otvara predstavnitvo u Beogradu. 12. februara 1991. godine, osniva se Societe Generale Yugoslav Bank, prva banka u zemlji sa veinskim stranim kapitalom. Od tada banka je neprestano prisutna na srpskom tritu, nudei svoje usluge korporativnim klijentima.2001. godine banka donosi strateku odluku u proirenju svojih aktivnosti na rad sa fizikim licima, i tako postaje univerzalna banka. Decembra 2001. godine otvaraju se prve etiri ekspoziture u Beogradu za rad sa stanovnitvom. Od tada, Societe Generale Srbija belei konstantan rast i danas ima mreu od 90 ekspozitura u gradovima irom Srbije.Reputaciju vodee banke na domaem tritu, Societe Generale Srbija je stekla svojim profesionalizmom, kvalitetnim uslugama i timskim duhom, zasnovanim na standardima Societe Generale grupe. Societe Generale Grupa i Societe Generale Srbija imaju puno poverenje u Srbiju i njen budui razvoj, i posveeni su dugoronom poslovanju u Srbiji. Tokom 2005. godine, kapital banke je povean za 20 miliona evra na 47 miliona evra. Tokom 2006 godine, broj ekpozitura je povean na 63 (krajem 2004. godine Banka je imala 25 ekspozitura), a banka se u prvom kvartalu 2006. godine uselila u novuposlovnu zgradupovrine 6.344m2, koja se nalazi u blizini Beogradske arene, u poslovnom centru Novog Beograda.2007. godine Societe Generale banka proslavila je punih 30 godina uspenog poslovanja u Srbiji, gde posluje od 1977. godine i prva je banka sa veinskim stranim kapitalom u naoj zemlji. Od novembra 2007. posluje pod novim imenom, Societe Generale Srbija.

SediteSociete Generale Banka Srbija a.d. Beograd, zatvoreno akcionarsko drutvo

Bulevar Zorana inia 50 a/b, 11070 Novi BeogradTelefon (011) 30 11 400Faks (011) 313 28 85E-mail: Fizika lica [email protected] clients [email protected]

Osnovni, upisani kapital banke na dan 21.03.2011.:17.539.278.950,00 RSD

Osnovni, uplaeni i uneti kapital banke na dan 21.03.2011.:17.539.278.950,00 RSD

SWIFTSOGYRSBG

Naziv nadlenog registra:Agencija za privredne registre

Broj registracije Banke:12314

Ime i sedite Banke kod koje Societe Generale ima raun:Narodna banka Srbije

Broj rauna kod NBS:908-0000000027501-22

PIB:100000303

Matini broj banke:07552335

Izvor tabele: http://www.societegenerale.rs/index.php?id=170Hronoloki pregled: 1977Societe Generale otvara predstavnitvo u Beogradu

1991Osniva se Societe Generale Yugoslav Bank sa seditem u Beogradu. Banka poinje poslovanje sa korporativnim klijentima

2001Societe Generale Yugoslav Bank poinje poslovanje sa stanovnitvom. Otvorene prve etiri ekspoziture u Beogradu

2004Poloeni temelji novog sedita banke na Novom Beogradu, u blizini Beogradske arene

2005Tokom 2005. godine, Societe Generale Yugoslav Bank je poveala broj ekspozitura sa 25 na 50 ekspozitura irom Srbije.

2006U prvom kvartalu Banka se uselila u novo sedite. SOGELEASE Srbija zapoinje poslovne aktivnosti u domenu lizing usluga.2007Banka menja ime u Societe Generale Srbija

2008Osnovano drutvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom - Societe Generale Penzije

2009Osnovano Societe Generale OsiguranjeVrednosti Banke:

Svakog dana pomaemo pojedincima da ostvare svoje ciljeve, sudelujemo u razvoju kompanija i gradova u kojima poslujemo. Svakog dana, novi klijenti nam ukazuju poverenje, a novi ljudi se pridruuju naem uspenom timu.Uspeh strategije odrivog rasta je rezultat osnovnih vrednosti koje negujemo u okviru Societe Generale Grupe, a samim time i Societe Generale banke u Srbiji. To su profesionalizam, timski duh, i inovativnost.Profesionalizamje u sreditu nae poslovne kulture. Prepoznaju ga klijenti koji su nam ukazali poverenje. Pruajui kvalitetnu i profesionalnu uslugu odgovaramo na oekivanja okruenja. Timski duhje naa snaga. Oslukujemo, razmenjujemo miljenja, izvlaimo najbolje iz razmene miljenja, negujemo razliitost talenata i kultura u okviru banke. Meusobnom saradnjom postiemo vie.

Inovativnostje stanje naeg duha. Dan za danom, zapaamo promene u naem okruenju, predviamo elje naih klijenata, kreiramo nove proizvode, osmiljavamo nove usluge... po meri naih klijenata.

Upravna zgrada:

Societe Generale je osnovana 4. maja 1864. godine i danas je jedna od najveih svetskih banaka. Svoj razvoj gradi na vrsto postavljenim standardima i predstavlja simbol sigurnosti i profesionalizma. Za vie od 140 godine postojanja, Societe Generale Group je postala jedna od vodeih svetskih bankarskih grupa. Prisutna je u 83 zemlje, a preko 32 miliona klijenata usluuje 157.000 zaposlenih irom sveta.

Societe Generale je zapoela svoje poslovanje u Srbiji davne 1977. godine, a danas Societe Generale Srbija ima preko 250 hiljada klijenata koje servisira mrea od 90 ekspoziture sa preko 1200 zaposlenih. Reputaciju vodee banke na domaem tritu, Societe Generale Srbija je stekla svojim profesionalizmom, inovativnou i timskim duhom, zasnovanim na standardima Societe Generale Group.Societe Generale Srbija je jedina banka sa stranim kapitalom koja je u Srbiji uloila u izgradnju svog sedita u vrednosti od 10 miliona evra.

Nova upravna zgrada

Novo sedite banke, objekat povrine 6.344m2 , nalazi se u blizini Beogradske arene, u poslovnom centru Novog Beograda. Sedite upravne zgrade nalazi se na prestinoj lokaciji, na svega 3km udaljenosti od centra grada. Zvanina izgradnja jedne od najmodernijih poslovnih zgrada u Srbiji poela je septembra 2004. godine, a poetkom aprila 2006. godine zaposleni Societe Generale Srbija su se uselili u nove prostorije svoje centralne zgrade.

Upravna zgrada Societe Generale banke u Srbiji ima est nivoa i optimalnog je kapaciteta za 360 zaposlenih. Zgrada je graena po najnovijim svetskim standardima i kao takva ima sistem najmodernijih instalacija: Optiki razvod za kompjuterske mree i telefonske konekcije koji pruanajkvalitetniji i najbri protok informacija inski razvod za jaku struju

Mainski sistem instalacija za grejanje i hlaenje koji omoguava svakomzaposlenom da prema sopstvenim potrebama odreuje temperaturuprostora u kome boravi

Investicija u 5.000 portova (konektora) za mreu ini server salu Societe Generale Srbija najmodernijom u bankarskom sistemu Srbije. Pratei svetske standarde Societe Generale Group i svetske standarde kompjuterskih mrea, Societe Generale Srbija izgradnjom novog poslovnog prostora implementirala je najmoderniju informaciono-komunikacionu tehnologiju.

Upravna zgrada Societe Generale banke u Srbiji specifina je i po unutranjem prostoru koji je izgraen da bude modularan i fleksibilan. Ceo jedan sprat (1.000m2 ), za samo jedan vikend, moe u potpunosti da se preuredi kroz redistribuciju pregradnih zidova. Nova upravna zgrada Societe Generale Srbija predstavlja jedan od najreprezentativnijih primera moderne arhitekture u Srbiji danas, to je i bila zamisao tvoraca idejnog reenja profesora Aleksandra Stepanovia i arhitekte ora Bobia.

4.2.2. Finansijski izvetaji Societe Generale Banke za 2010. godinu

BILANS STANJA


(u 000) Grupa rauna,

racunPOZICIJAOzna ka za AOPBrojnapomeneIznos tekuegodineIznos prethodnegodine

123456

AKTIVA

00,05,07Gotovina i gotovinski ekvivalenti 00124671409062085

01,06Opozivi depoziti i krediti 0021918074019146155

02,08Potraivanja po osnovu kamata, naknada, prodaje, promene fer vrednosti derivata i druga potraivanja003384712147347

10,11,20,21Dati krediti i depoziti00410310853164899404

12(osim 128), 22Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)00547315491833048

13, 23Udeli (uea)006342069306065

16, 26Ostali plasmani0072606572675812

33Nematerijalna ulaganja 008592833699217

34, 35Osnovna Sredstva i investicione nekretnine00921943332251625

36Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja010

37Oloena poreska sredstva0112636016684

03, 09, 19, 29, 30,38Ostala sredstva012799100673630

842Gubitak iznad iznosa kapitala013

UKUPNA AKTIVA (od 001 do 013)01413643393999711072

PASIVA

400,500Transkacioni depoziti 1011874866815047968

401,402, 403,404, 405,501, 502,503, 504,505Ostali depoziti 1023177927129681475

406,407, 406,409, 506, 507, 508, 509Primljeni krediti1034788843420322391

41, 51Obaveze po osnovu hartija od vrednosti10421424

42,52Obaveze po osnovu kamata, naknada i promene vrednosti derivata10521672

Od 450 do 454Rezervisanja106294100243363

456, 457Ooaveze za poreze107190407221

434 ,455Obaveze iz dobitka10836250

46Obaveze po osnovu sredstava namenjenh prodaji iSredstva poslovanja koje se obustavlja109

47Odloene poreske obaveze110 019620

43 (osim 434),44,48,49,53,58,59Ostale obaveze1111595066214081734


KAPITAL

80 minus128Kapital113 1289745512897455


62 (osim 823)Revalorizacione rezerve1151010176580

823Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju116430

83Dobitak11716187111597922

84 (osim 842)Gubitak do nivoa kapitala118

UKUPAN KAPITAL

(113+114+115+117-116-18)1192174990220306804

UKUPNO PASIVA(112+119)12013643393999711072

VANBILANSNE POZICIJE(122+ 123+ 124+ 125+ 128)12198103989107258719

90. Odnosno 95Poslovi u irne i za raun treih lica122 .16784111253182

91(osim 911i916),odnosno 96(osim961i966)Preuzete budue obaveze1235606777654698628

911, 916, 932 odnosno 961, 966, 982 Primljena jemstva za obaveze124

92.odnoso 97Derivati125 3490644 2246473

93 (osim932)odnosno 98 (osim 982)Druge vanbilansne pozicije1263686715849060436

Izvor tabele: http://www.societegenerale.rs/fileadmin/template/main/pdf/god_izv/Bilans_stanja_31.12.2010..pdf BILANS USPEHA


(u 000)

Grupa rauna,raunPOZICI JAOzna ka za AOPBrojnapomeneTekua godinaPrethodna godina

123456



60Rashodi kamata20224692261960849

Dobitak po osnovu kamata (201- 202 )20354191854788765

Gubitak po osnovu kamata ( 202 - 201 )204

71Prihodi od naknada i provizija20526478254468670


Dobitak po osnovu naknada i provizija( 205 - 206 )20717855111999832

Gubitak po osnovu naknada i provizija( 206 - 205 )208

720 manje 620Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha209

620 manje 720Neto gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha210

721 manje 621Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje su raspoloive za prodaju2112279650

621 manje 721Neto gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje su raspoloive za prodaju212

722 manje 622Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednostikoje se dre do dospea213

622 minus 722Neto gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje se dre do dospea214

723 minus 623Neto dobitak po osnovu prodaje udela (uea)215

623 mmus 723Neto gubitak po osnovu prodaje udela (uea)216

724 minus 624Neto dobitak po osnovu prodaje ostalih plasmana217

624 minus 724Neto gubitak po osnovu prodaje ostalih plasmana218

78-63Neto prihodi od kursnih razlika219

68-78Neto rashodi od kursnih razllka22056010822933414

766Prihodi od dividendi i uea221221716

74, 76 osim 766 i 769Ostali poslovni prihodi2224323921892

75 minus 65Neto prihodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana irezervisanja223

65 minus 75Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja22412858181019404

63Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi22518887211703822

642Trokovi amortizacije226438080431946

64, (osim 642),66 (osim669)Operativni i ostali poslovni rashodi22722763032055538

77Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveze22881442074367707


DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA (203 - 204+ 207-208+ 209-210+ 211 - 212 + 213-214+ 215 - 216 + 217 - 218 + 219 - 220 + 221 + 222 +223 - 224 - 225 - 226 - 227 + 228 - 229)23017692611762005

GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA (204 -203 + 208-207+ 210-209 + 212-211 + 214-213+ 216 215+ 218 - 217 + 220 - 219 - 221- 222 + 224- 223 + 225 + 226 + 227 - 228 + 229)231

769 minus 669NETO DOBICI POSLOVANJA KOJE SEOBUSTAVLJA232

669 minus 769NETO GUBlCI POSLOVANJA KOJE SEOBUSTAVLJA233

REZULTAT PERIODA - DOBITAK PREOPOREZIVANJA (230 - 231 + 232 -233 )23417692611762005

REZULTAT PERIODA - GUBITAK PREOPOREZIVANJA ( 231 230 + 233 - 232 )235

850Porez na dobit23616033891173

861Dobitak od kreiranih odloenih poreskih sredstava ismanjenja odlozenih poreskih obaveza23797880

860Gubiiak od smanjenja odloenih poreskih sredstava ikreiranje odloenih poreskih obaveza238072910

DOBITAK ( 234 - 235 -236 + 237 - 238 )23916187111597922

GUBITAK ( 235 - 234 + 236 + 238 - 237 )240

Zarada po akciji ( u dmarima bez para )241559551

Osnovna zarada po akclji (u dinarima bez para)242

Umanjena (razvodnjena ) zarada po akciji ( udinarima bez para)243

Izvor tabele: http://www.societegenerale.rs/fileadmin/template/main/pdf/god_izv/Bilans_uspeha_31.12.2010..pdf 4.2.3. Izvetaj spoljnog revizora

IZVETAJ NEZAVISNOG REVIZORA

AKCIONARIMA SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA A.D., BEOGRAD

Izvrili smo reviziju finansijskih izvetaja Societe Generale Banka Srbija a.d., Beograd (u daijem tekstu: Banka") koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2010. godine, bilans uspeha, izvetaj o promenama na kapitalu i izvetaj o novanim tokovima za godinu koja se zavrila na taj dan, kao i pregled znaajnih raunovodstvenih politika i ostalih napomena uz finansijske izvetaje.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izvetaje

Rukovodstvo Banke je odgovorno za pripremu i objektivno prikazivanje ovih finansijskih izvetaja u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji i propisima Narodne banke Srbije koji reguliu finansijsko izvetavanje banaka, kao i za interne kontrole koje rukovodstvo smatra neophodnim da omogue pripremu finansijskih izvetaja koji ne sadre materijalno znaajne pogrene iskaze, nastale usled prevare ili greke.

Odgovornost revizora

Naa je odgovornost da izrazimo miljenje o priloenim finansijskim izvetajima, na osnovu revizije koju smo izvrili. Reviziju smo izvrili u skladu sa Medunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalau da se pridravamo etikih normi i da reviziju planiramo i izvrimo na nain koji omoguava da se, u razumnoj meri, uverimo da finansijski izvetaji ne sadre materijalno znaajne pogrene iskaze.

Revizija obuhvata sprovoenje procedura u cilju prikupljanja revizorskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izvetajima. Izbor revizorskih procedura zasnovan je na procenama revizora pri emu je u obzir uzeta i ocena rizika postojanja materijalno znaajnih pogrenih iskaza u finansijskim izvetajima nastalih usled prevare ili greke. Prilikom procene ovih rizika, revizor razmatra i interne kontrole bitne za pripremu i objektivno prikazivanje finansijskih izvetaja pravnog lica, u cilju kreiranja odgovarajuih revizorskih procedura u skladu sa okolnostima, ali ne i u cilju izraavanja miljenja o efikasnosti internih kontrola pravnog lica. Revizija takoe ukljuuje ocenu opravdanosti primene odgovarajuih raunovodstvenih politika i raunovodstvenih procena izvrenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opte prezentacije finansijskih izvetaja.

Smatramo da su revizorski dokazi koje smo prikupili dovoljni i odgovarajui da obezbede osnovu izraavanja naeg miljenja.

Miljenje

Po naem miljenju, finansijski izvetaji prikazuju istinito i objektivno po svim materijalno znaajnim pitanjima, finansijski poloaj Banke na dan 31. decembra 2010. godine i rezultate njenog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se zavrila na taj dan, u skladu sa Zakonom o raunovodstvu i reviziji i propisima Narodne banke Srbije koji reguliu finansijsko izvetavanje banaka.

Ostale informacije

Finansijski izvetaji Banke za godinu koja se zavrila 31. decembra 2009. godine su bili predmet revizije drugog revizora koji je izrazio miljenje bez rezerve u svom izvetaju od 24. februara 2010. godine.

Beograd, 6. april 2011. godine

Mirjana Perendija Kovaevi

Ovlaeni revizor

i za Ernst & Young Bepgrad d.o.o.

4.2.4. Godinji izvetaj o adekvatnosti upravljanja rizicima i unutranjoj kontroli banke

Politika upravljanja rizikom

U vezi s rizicima kojima je izloena u svom poslovanju, banka uspostavlja sistem upravljanja rizicima. Kroz sistem upravljanja rizicima, banka definie ciljeve i principe upravljanja rizicima kao i pravila i procedure u cilju identifikacije, merenja, ublaavanja i praenje rizika. Politikom rizika banka klasifikuje rizike kojima je izloena, definie metode utvrivanja, kvantifikacije i ublaavanja rizika, precizira limite kao i odgovornosti nadlenih slubi.

Struktura upravljanja rizikom

Shodno odredbama Zakona o bankama i Statuta Banke, Upravni odbor utvrdjuje procedure za identifikovanje, merenje i procenu rizika i za upravljanje rizicima, dok Izvrni odbor identifikuje, meri i kontrolie rizike kojima je Banka izloena u svom poslovanju i primenjuje principe upravljanja rizicima koje je odobrio Upravni odbor. Banka je, a shodno odredbama lana 28. Zakona o bankama, obrazovala i posebnu organizacionu jedinicu u ijem je delokrugu upravljanje rizicima - Odeljenja za upravljanje rizicima ( Risk odelenje).

Upravni odbor i izvrni odbor

Izvrni odbor (IO)

Glavna odgovornost Izvrnog odbora je da primenjuje politiku rizika koju definie Upravni odbor i da prati te rizike. U sluaju da neke aktivnosti ili rizici nisu u skladu sa definisanom politikom i principima, Izvrni odbor e biti u obavezi da o tim sluajevima obavesti Upravni odbor. Kada je re o podeli rizika, Izvrni odbor svakog tromeseja prati segmentaciju portfolija, a u sluaju prekoraenja odobrenih limita, odluuje od stanovitu koje treba zauzeti. Izvrni odbor je takodje odgovoran, u pogledu rizika, za odluivanje o Riziku klijenata kojem se banka izlae u okviru limita koje je odredio Upravni odbor. Ove odluke se donose uzimajui u obzir proporuke RISK-a. Konano, Izvrni odbor odluuje i obavetava Upravni odbor o rizicima koje preuzima lice povezano sa bankom, u skladu sa definicijom povezanih lica Narodne Banke Srbije.

Upravni odbor (UO)

Glavna obaveza Upravnog odbora je uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja rizicima u Banci i u tom smislu utvrdjuje Politku rizika Banke. vri nadzor nad tim sistemom i obavlja praanje rizika koje Banka preuzima u svojim aktivnostima.

Upravni odbor utvrdjuje procedure za identifikaciju, merenje, procenu i praenje rizika.

Upravni odbor definie limite koje Izvrni odbor moe da odobri za iznose rizika, kao iuslove koji se odobravaju na zahtev klijenata. Konano, Upravni odbor shodno svojim ovlaenjima iz lana 73. Zakona o bankama i Statuta, bira i razreava lanove Kreditnog odbora nadlene za pitanja rizika.

Kreditni odbor

Osnovna obaveza Kreditnog odbora je da upravlja kreditnom politikom banke donoenjem odluka o kreditima (plasmanima) iji iznos prevazilazi limite odredjene ovlaenjem Izvrnih direktora zaduenih za razliita komercijalna trita. Osim to odluuju o kreditnim fajlovima, Kreditni odbor i Odeljenje RISK takodje daju miljenje o novim proizvodima koji generiu rizik i ostalim optim oblastima koje podrazumevaju rizik, a na osnovu preporuka RISK odeljenja.

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom Banke (ALCO)

Osnovna funkcija Odbora za upravljanje aktivom i pasivom banke (ALCO) je identifikacija, merenje i upravljanje rizicima koji proizilaze iz strukture njenih bilansnih i vanbilansnih stavki, pre svega rizikom likvidnosti i trzisnim rizicima (rizikom kamatne stope i ostalim trinim rizicima), kao i predlaganje mera za upravljanje ovim rizicima.

Odeljenja za upravljanje rizicima (Risk odelenje)

Obaveza Odeljenja za upravljanje rizicima je identifikacija, merenje, procena i upravljanje svim rizicima koje je Banka preuzela u svom redovnom poslovanju (Kreditni rizik ukljucujuci rizik klijenta, Sektorski rizik, Rizik zemlje, Rizik zamene...).

Odeljenja sredstava - upravljanje tekucom likvidnou

Rizik likvidnosti sastoji se u mogunosti da banka ne bude u stanju da izmiruje svoje kratkorone obaveze plaanja. To znai da je na dananji dan ili u toku sledeih nekoliko dana, ukupni iznos koji banka naplauje manji od ukupnih obaveza koje je duna da plati, to za posledicu ima nemogunost banke da izmiruje svoje tekue obaveze. Odeljenje sredstava je odgovorno za upravljanje tekuom likvidnou Banke, planiranje priliva i odliva novanih sredstava, obezbedjenje nedostajuih sredstava ili plasiranje suvika likvidnosti na finansijskim tritima, odravanje odgovarajue valutne i rone strukture radi ispunjenja svih dospelih obaveza.

Interna revizija

Proces upravljanja rizikom u Banci se kontrolie najmanje jednom godinje od strane interne revizije, koja ispituje adekvatnost procedura, kao i usaglaenost Banke sa usvojenim procedurama. Interna revizija diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Banke, obezbedjuje da se rizici na odgovarajui nain identifikuju i kontroliu i redovno priprema izvetaje o aktivnostima unutranje revizije i dostavlja ih Upravnom odboru i Odboru za reviziju.

Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik od gubitka u sluaju da dunici nisu u mogunosti da ispune svoje ugovorne obaveze prema Banci, i proistie u najveoj meri iz kredita i plasmana, klijentima i bankama, i investicionih hartija od vrednosti. U svrhu izvetavanja o upravljanju rizicima, Banka uzima u obzir i konsoliduje sve elemente izloenosti kreditnom riziku (neispunjenje obaveza pojedinanog dunika, rizik delatnosti, rizik otplate i sl).

Upravljanje kreditnim rizikom

Banka kreditnim rizikom upravlja tako to u skladu sa svojom poslovnom politikom odobrava kredite usaglaavajui rokove dospea odobrenih kredita i kamatne stope sa namenom kredita, tipom kredita ili klijentom i kreditnom sposobnou svojih klijenata. Internom regulativom, u skladu sa poslovnom politikom, Banka nastoji da obezbedi svoje plasmane adekvatnim sredstvima obezbedjenja. Izvrni odbor Banke je odlukom decentralizovao ovlaenja i limite za donoenje odluka o odobravanju kredita, uz odravanje standarda rizika na adekvatnom nivou.

U cilju homogenizacije procene rizika i lakeg i adekvatnijeg pracenja obaveza, banka koristi rejtinge rizika za svoje klijente. Kredit se odobrava jedino kada Banka poseduje dovoljno informacija o kreditnoj sposobnosti dunika. Sredstva obezbedjenja se prihvataju u smislu umanjenja izloenosti kreditnom riziku. Obezvredjenje i politika rezervisanja

Obezvredjeni krediti i plasmani su oni krediti i plasmani za koje Banka utvrdi da nije verovatno da ce moci naplatiti svu dospelu glavnicu i kamatu prema odredbama ugovora o kreditu. Pojedinana obezvredjena sredstva su ona sredstva za koja je pojedinacno procenjeno da su obezvredjena i za koja su priznati procenjeni gubici. Pojedinani obraun ispravke vrednosti se izraunava za klijente sa kanjenjem u plaanju vise od 90 dana u procentima kako je to navedeno u daljem tekstu

Kanjenje do 90 dana = 0%

Kanjenje izmedju 91-120 dana = 25%

Kanjenje izmedju 121-180 dana = 50%

Kanjenje izmedju 181-270 dana =75%

Kanjenje preko 270 dana = 100 %

Grupne ispravke vrednosti se obraunavaju za osetljivi deo portfolija koji nije pojedinano rezervisan. Stavke u portfoliu homogenih kredita tretiraju se kao obezvredjene, u sluaju kanjenja u otplati

Sistem rangiranja privrednih subjekata

Banka koristi dve vrste rejting lestvica; prvu je sastvila NBS a drugu Societe Generale grupa.

Ove lestvice pokrivaju razlicite aspekte i pruaju dodatne informacije:

Rejting lestvica SG Grupe obuhvata sve klijente i detaljno pokriva sve aspekte rizika klijenta.

NBS rejting lestvica ne pokriva samo pitanja cistog rizika, vec i regulatorna pitanja.

Rejting lestvica SG grupe se koristi interno kao pokazatelj kojim se prati risk portfolio klijenta i njegov razvoj tokom vremena i ukazuje na fajlove kojima je potrebno posvetiti dodatnu panju.

NBS rejting lestvica rizika:

RejtingKriterijum (1)

ADobro i profitabilno preduzea sa pozitivnim neto bilansom.

B Tek osnovano ili nedavno privatizovano preduzee.

Preduzee nije profitabilno ali ipak na vreme izvrava svoje

obaveze prema banci Preduzee sa finansijskim slabostima gde kratkoroneobaveze nisu pokrivene obrtnim kapitalom.

VFinansijski slabija preduzea gde operativna profitabilnost nepokriva kratkorone finansijske obaveze.

GPreduzea ija je budunost dovedena u pitanje:

Nepostojanje sopstvenog kapitala kao posledica gubitaka

Pokretanje likvidacionog ili predsteajnog postupaka.

DPreduzea u steaju

Izvor tabele: http://www.societegenerale.rs/fileadmin/template/main/pdf/god_izv/sgs_fin_report_2010.pdfNavedeni pokazatelji predstavljaju neke od glavnih kriterijuma. Za vie pojedinosti, treba konsultovati propise NBS. Pored ovih generalnih kriterijuma, postoje i dodatni, precizniji kriterijumi vezani za broj dana u docnji.

Rejting lestvica Societe Generale Group (BHFM):

RejtingKreditnagrupaKriterijumPreporuka

1ZdravaLider na tritu koji posluje u sektoru u usponu.

Stabilan rast aktivnosti.

Veoma jaka finansijska struktura.

Veoma velika profitabilnost.

Veoma visok kvalitet menadmenta i akcionara.

U potpunosti se pridrava regulative NBS.Razvijati saradnju

2Jaka finansijska struktura i dobra profilabilnost ali se ne moe podvesti pod kategoriju 1 iz sledeih razloga:

Potrebno poboljanje bilansa stanja uodredjenim delovima

Sektor poslovanja u opadanju

Godine ivota lanova menadmentaRazvijati saradnju

3Zdrava finansijska struktura ali ogranien obimposlovanja. Dobra sposobnost otplate ali sepreduzee suoava sa nekim slabostimaopisanim u rejtingu 2.Razvijati saradnju alipratiti razvoj klijenta idefinisane slabosti.

4Zdrava finansijska struktura uz skromnijulikvidnost.

Potrebno detaljno praenje aktivnosti klijenataak i ako ne razmiljemo da menjamo odnos prema njemu.Manji obim poslovanjaOdravati saradnju iredovno pratiti kretanje.

5OsetljivaKombinacija sledeih faktora:

Rizik vezan za slabiju finansijskustrukturu ili manju veliinu.

Tek osnovana firma.

Sektor poslovanja u opadanju

Neperformantne investicije

Veliki pad obrta kredita.Odravati saradnju iodluiti da li nastaviti iline. Pojaatiobezbedjanja.

6Kredit neprihvatljiv:

Preduzee suoeno sa problemima

Neuravnoteena bilansna struktura

Nejasna etika i motivacijamenadmenta

Veliki pad obrta kredita.Razmotriti ubrzanje otplate kredita.Smanjiti obim saradnje

7Zonaneizvren

jaDelimian gubitak gotovo neizbean.Odravanje poslovne saradnje u skladu sa odlukom odeljenja RISK i Naplate.Smanjiti obaveze. Izvritidelimino rezervisanja usluaju identitikovanja gubitka.

8AKredit u postupku ugovorne ili sudske naplate.Treba pratiti postupak naplate iprilagoditi, ako treba, rezervisanja u skladu sa auriranom procenom gubitka.

8BDug kompromitovan.100% rezervisanje.

Izvor tabele: http://www.societegenerale.rs/fileadmin/template/main/pdf/god_izv/sgs_fin_report_2010.pdfRizici srodni kreditnom riziku

Banka izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Banka ima potencijalnu obavezu da izvri plaanje u korist treih lica. Na ovaj nain Banka se izlae rizicima srodnim kreditnom riziku, koji se mogu prevazii istim kontrolnim procesima i procedurama. Sredstva obezbedenja i ostala sredstva zatite od kreditnog rizika

Iznos i tip zahtevanog sredstva obezbedenja zavisi od procenjenog kreditnog rizika svakog komitenta.

Osnovni tipovi kolaterala su sledei:

za komercijalne kredite, zaloga na nekretninama, zalihama i potraivanjima,

za plasmane stanovnitvu, hipoteke na sopstvenim stanovima. Banka takodje koristi garancije od matinih pravnih lica za kreditiranje zavisnih pravnih lica. Rukovodstvo prati trinu vrednost sredstava obezbedenja i trai dodatna sredstva obezbedenja u skladu sa ugovorima. Takodje, rukovodstvo uzima u obzir trinu vrednost sredstva obezbedenja prilikom preispitivanja adekvatnosti ispravke vrednosti plasmana. Kvalitetom finansijskih sredstava Banka upravlja koristei internu klasifikaciju plasmana. Instrumenti obezbedjenja

Banka za veinu svojih plasmana odobrenih klijentima (osim banaka) zahteva sredstva obezbedjenja. Obezbedjenje se najee sastoji iz sledeih instrumenata:

Gotovinski depoziti u dinarima ili stranoj valuti

Garancije izdate od strane banke prve klase

Hipoteka nad nekretninama

Zalog nad pokretnom imovinom

Zalog nad akcijama i vlasnikim udelima

Zalog nad drugim hartijama od vrednosti

Soptvene blanko menice

Preuzimanje prava iz polise osiguranja Procena fer vrednosti sredstava obezbedjenja je zasnovana na vrednosti instrumenta obezbedjenja procenjenog u trenutku zaduivanja. U skladu sa poslovnom politikom odredjuje se potrebna fer vrednost instrumenta obezbedjenje i nain i rok njene ponovne procene.

Rizik likvidnosti i upravljanje finansijskim sredstvima

Rizik likvidnosti je rizik da Banka nee biti u mogunosti da izmiri svoje dospele obaveze. Da bi se smanjio ili ograniio ovaj rizik, rukovodstvo Banke nastoji da diversifikuje svoje izvore finansiranja, da upravlja aktivom razmatrajui njenu likvidnost, i da prati budue novane tokove i dnevnu likvidnost Banke. To ukljuuje procenu oekivanih novanih tokova i postojanje visoko rangiranih sredstava obezbedenja koja mogu biti korienja za osiguranje dodatnih finansijskih sredstava, ukoliko se to zahteva. Banka odrava portfolio koji se sastoji od visoko likvidnih hartija od vrednosti i diversifikovanih sredstava koja moe lako da se konvertuje u gotovinu u sluaju nepredvidivih i negativnih oscilacija u tokovima gotovine Banke. Banka ima na raspolaganju i kreditne linije koje svakog trenutka moe iskoristiti, za potrebe odranja likvidnosti. Banka takodje odrava zahtevani nivo obavezne dinarske i devizne rezerve, u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije. Nivo likvidnosti se iskazuje pokazateljem likvidnosti koji predstavlja odnos zbira likvidnih sredstava prvog i drugog reda (gotovina, sredstva na raunima kod drugih banaka, depoziti kod Narodne banke Srbije, potraivanja u postupku realizacije, neopozive kreditne linije odobrene Banci, finansijski instrumenti kotirani na berzi i ostala potraivanja Banke koja dospevaju do mesec dana) i zbira obaveza po videnju bez ugovorenog roka dospeca i obaveza sa ugovorenim rokom dospeca u narednih mesec dana. Trini rizik

Trini rizik je rizik da e fer vrednost ili oekivani budui gotovinski tokovi finansijskih instrumenata fluktuirati, usled promena trinih varijabli kao to su kamatne stope i devizni kursevi. Banka nije izloena riziku promene cena instrumenata kapitala i cena robe. Osim koncentracije trinog rizika stranih valuta, Banka nema znaajnu koncentraciju trinog rizika kod ostalih pozicija.

Rizik promene kamatnih stopa

Rizik promene kamatnih stopa javlja se usled mogucnosti da promene u kamatnim stopama mogu uticati na budue novane tokove ili na fer vrednost finansijskih instrumenata. Upravni odbor Banke je utvrdio limite kamatnih stopa za definisane vremenske periode. Bilansne pozicije se prate na dnevnoj bazi da bi se osiguralo da su bilansne pozicije u skladu sa utvrdjenim limitima.

Operativni rizik

Operativni rizik se odnosi na mogunost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke koji su posledica propusta u radu zaposlenih, neodgovarajuih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usled nepredvidivih eksternih dogadjaja. Izvori ovog rizika mogu biti brojni: prevara, pravni rizici, okruenje, teroristicki napadi itd. Kako bi obezbedilo pravilno upravljanje ovim rizikom, formiran je Odbor za operativni rizik (ORCO) koji ima nadlenost nad koordinacijom upravljanja operativnim rizikom, primenom korektivnih mera usmerenih na smanjenje operativnog rizika i sirenje svesti o upravljanju operativnim rizikom kroz organizacioni sistem Banke.Reputacioni rizikReputacioni rizik se odnosi na mogunost nastanka gubitaka usled negativnog uticaja na trino pozicioniranje Banke. 4.3. UniCredit Banka

4.3.1. Osnovni podaci o UniCredit Banci

UniCredit Bank Srbija a.d. je lanica UniCredit Grupe, jedne od vodeih finansijskih grupacija u Evropi i najvee meunarodne bankarske mree u regionu Centralne i Istone Evrope (CIE), koja posluje u 22 zemlje i sa oko 162.000 zaposlenih i preko 9.600 ekspozitura uspeno usluuje milione klijenata.

U regionu Centralne i Istone Evrope UniCredit upravlja najveom medjunarodnom bankarskom mreom od preko 3.900 ekspozitura. UniCredit Grupa posluje u Azerbejdanu, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, ekoj Republici, Estoniji, Maarskoj, Letoniji, Litvaniji, Kazahstanu, Kirgistanu, Poljskoj, Rumuniji, Rusiji, Srbiji, Slovakoj, Sloveniji, Turskoj i Ukrajini.

Udruivanjem snaga sa HVB Grupom i BA-CA 2005. godine, stvorena je prva prava evropska banka. Njen osnovni cilj je da kombinacijom lokalnih razliitosti i vanregionalnim know-how pristupom na najbolji mogui nain uslui sve svoje klijente.

Zato izabrati UniCredit za svoju poslovnu banku?

Internacionalni i domai know-howprisutan u jednoj bankarskoj grupaciji

UniCredit Grupa i BA-CA su vodee na tritu CIE, i kao takve ine integralni deo meunarodne grupe za pruanje finansijskih usluga.

Globalno prisustvou kljunim finansijskim centrima irom sveta.

Reputacija i pozicijakoje zauzima UniCredit Grupa obezbeuju sigurnost i poverenje.

Profesionalni menaderi za odnose sa klijentimapruaju visok kvalitet usluge u zemlji i inostranstvu.

Rasprostranjena mreau CIE, ukljuujui komercijalne i investicione banke, predstavnitva, osiguravajue i lizing kompanije.

Moderni i inovativni bankarski proizvodi.

HVB Banka Jugoslavija A.D. Beograd (Banka) je osnovana 2001.godine i registrovana kod Privrednog suda u Beogradu 28. avgusta 2001. godine, nakon to je dobila dozvolu za bankarsku delatnost od Narodne banke Jugoslavija 2. jula 2001. godine. Banka je 24.avgusta 2004. godine promenila svoje ima u HVB Banka Srbija i Crna Gora a.d. Beograd, dok je 30. marta 2007. godine ime Banke konano promenjeno u UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd. UniCredit Bank Austria AG je vlasnik 100% kapitala Banke.

Banka je registrovana za obavljanje platnog prometa i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji i inostranstvu, u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama. Na dan 31. decembra 2010. godine, Banka se sastojala od centrale

u Beogradu sa seditem u ulici Rajiceva 27-29 i sedamdeset ekspozitura u razliitim gradovima irom Republike Srbije. (31.decembra 2009. godine: sedamdeset ekspozitura).

Na dan 31. decembra 2010. godine Banka je imala 925 zaposlenih (31. decembra 2009. godine 910).

4.3.2. Finansijski izvetaji UniCredit Banke za 2010. godinu

BILANS STANJA


(u 000)

Grupa rauna, raunPOZICIJAOzna ka za AOPBrojnapomeneIznos tekue godineIznos prethodnegodine

123456

00,05,07AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti0012163798635690283

01,06Opozivi depoziti i krediti002221903298420694060

02, 08Potraivanja po osnovu kamata, naknada, prodajepromene fer vrednosti derivata i drugapotraivanja00323487764202607

10,11,20,21Dati krediti i depoziti0042411225422281 657732

12(osim 128), 22Hartije od vrednosti (bez sopstvenih akcija)005252307336221660152

13,23Udeli (uea)0062609405

16,26Ostali plasmani0072724065452271252

33Nematerijalna ulaganja008

28687626610511

34,35Osnovna sredstva i investicione nekretnine009281195527716634

36Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstvaposlovanja koje se obustavlja01029159911061

37Odloena poreska sredstva011302893016887

03, 09,19,29,30,36Ostala sredstva0123114334691937978

842Gubitak iznad iznosa kapitala01300

UKUPNO AKTIVA (od 001 do 013)014166982191135767562

400, 50OPASIVA

Transakcioni depoziti101322337919521113358

401,402, 403,404, 405, 501, 502,503,504,505Ostali depoziti102335920545862615920

406,407, 408,409, 506,507, 508,509Primljeni krediti103344667982223729166

41,51Obaveze po osnovu hartija od vrednosti10400

42,52Obaveze po osnovu kamata, naknada i promenevrednosti derivata105352587815834

Od 450 do 454Rezervisanja10636142461385826

456,457Obaveze za poreze10737948736114

434,455Obaveze iz dobitka1083810907531789

46Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji isredstava poslovanja koje se obustavlja10900

47Odloene poreske obaveze11000

43 (osim 434)44,48,49,53, 58,59Ostale obaveze1113953577424298727


80 (osim803)minus 128KAPITAL

Kalital113401841977613419776


82 (osim 823)Revalorizacione rezerve115404184506

823Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju11600

83Dobitak1174035363332853929

84 (osim 842)Gubitak do nivoa kapitala11800

UKUPAN KAPITAL (od 113 do 115+117-116-118)1193207307323540828

UKUPNO PASIVA (112+119)120166982191135767562

VANBILANSNE POZICIJE (od 122 do 126)121157207319167364798

90, odnosno 95Pslovi u ime i za raun treih lica12241256890171802

91 (osim 911 i 916) odnosno96(osim 961 i 966)Preuzete budue obaveze123414564700444901170

911,916,932Odnosno 961,966,982Primljena jemstva za obaveze12400

92,odnos no 97Derivati12541414202458049

93 (osim 932).odnosno 98 (osim 982)Druge vanbilansne pozicije12641110889223121833777

Izvor tabele: http://www.unicreditbank.rs/doc/UniCredit%20bank%20_Finansijski%20izvestaj_2010.pdfBILANS USPEHA


(u 000)

Grupa rauna, raunPOZICIJAOzna ka za AOPBrojnapomeneTekuagodinaPrethodna gdina

123456



60Rashodi od kamata20250255633134450

Dobitak po osnovu kamata (201-202)20365946725112269

Gubitak po osnovu kamata (202-201)20100

71Prihodi od naknada i provizija205615553611442430


Dobitak po osnovu naknada i provizija (205-206)20712382071173556

Gubitak po osnovu naknada i provizija (206-205)20800

720-620Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha209814430

620-720Nego gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti po fer vrednosti kroz bilans uspeha21000

721 621Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje su raspoloive za prodaju2119155991759

621-721Neto gubitak lo osnovu prodaje hartije od vrednosti koje su rzspoloive za prodaju21200

722-622Neto dobitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje se dre do dospea21300

622-722Neto gubitak po osnovu prodaje hartija od vrednosti koje se dre do dospea21400

723-623Neto dobitak po osnovu prodaje udela (uea)21500

623-723Neto gubitak po osnovu prodaje udela (uea)21600

724-624Neto dobitak po osnovu prodaje ostalih plasmana21700

624-724Neto gubitak po osnovu prodaje ostalih plasmana21800

78-68Neto prihodi od kursnih razlika21900

68-78Neto rashodi od kursnih razlika2201084695592853871

766Prihodi od dividendi i uea221112022

74. 76 osim 766 i 769Ostali poslovni prihodi22212269836786

75-65Neto prihodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja22300

65-75Neto rashodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja224131091801824617

63Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi2251415179841314730

G,L2Trokovi amortizacije22615344726322256

64, (osim 642), 66(osim 669)Operativni i ostali poslovni rashodi2271617379151500160

77Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza228172948183123487377


DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA(203-204+207-208+209-210+211-212+213-214+215-216+217-218+219-220+221+222+223-224 -225-226-227+228-229)23039329093170548

GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA

(204-203+208-207+210-209+212-211+214-213+216-215+218-217+220-219-221-222+224-223+225+226+227-228+229)23100

769-669NETO DOBICI POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA23200

669-769NETO GUBICI POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA23300

REZULTAT PERIODA - DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (230-231+232-233)23439329093170548

REZULTAT PERIODA - GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (231-230+233-232)23500

850Porez na dobit23619408619324644

861Dobitak od kreiranih odloenih poreskih sredstava i smanjenja odloenih poreskih obaveza23719120438025

660Gubitak od smanjenja odloenih poreskih sredstava i kreiranja odloenih poreskih obaveza23800

DOBITAK (234-235-236+237-238)23935363332853929

GUBITAK (235-234+236+238-237)24000

ZARADA PO AKCIJI (u dinarima bez para)241

Osnovna zarada po akciji (udinarima bez para)2422022362220

Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji (u dinarima bez para)2432022362220

Izvor tabele: http://www.unicreditbank.rs/doc/UniCredit%20bank%20_Finansijski%20izvestaj_2010.pdf4.3.3. Izvetaj spoljnog revizora

AKCIONARIMA

UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. BEOGRAD

Izvetaj nezavisnog revizora

Izvrili smo reviziju priloenih finansijskih izvetaja UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd (u daljem tekstu: Banka) koji se sastoje od izvetaja o finansijskoj poziciji na dan 31. decembra 2010. godine i izvetaja o ukupnom rezultatu, promenama na kapitalu i tokovima gotovine za godinu koja se zavrava na taj dan, kao i napomena, koje sadre pregled osnovnih rauno

seminarski rad

Documents