UVOD Kada je ovaj mladi ovek stupio na istorijsku scenu dolo je do sudbonosne promene u Rimskoj republici. S njim je dolo jedno novo vreme i nov nain shvatanja vlasti u optem smislu. U modernoj istoriografiji se dosta raspravlja o Avgustovoj vlasti, kao i o postanku principata. Ovaj ovek je za sobom ostavio dosta svedoanstava na osnovu kojih moemo da rekonstruiemo njegovu vladavinu. I dan danas e svaki istoriar koji dobro poznaje istoriju starog Rima rei da se period Oktavijanove vladavine moe nazvati zlatnim dobom Rima uopte. Biografija U periodu uspostavljanja Republike, ziveo je najveci vojskovodja, politicar, drzavnik, najveca licnost u istoriji rimskog naroda, Gaj Julije Cezar. Rodjen je 101. pne. od oca Eneja, pripadnika najstarije i najplemenitije dinastije u Italiji. Bio je covek visokog rasta, bele i nezne koze, bolovao je od glavobolje i epilepticnih napada. Bio je uredan i pedantan. Voleo je politiku i zene. Zenio se 4 puta. Sa 15 godina ozenio se Kosutijom, zatim Kornelijom, pa Pompejom, dok mu je cetvrta zena bila Kalpurnija. Sve kcerke poznatih drzavnika Rima. Ucio je latinski, Grcki i retoriku. Bio je poznat besednik, a prvo odlikovanje bilo mu je Gradjanski venac.

Najpre je izabran za vojnog tribuna, a zatim je postao kvestor. Posle toga postaje poglavar rimskog svestenistva (Pontifex Maximum). Postao je jedan od tvoraca prvog trijumvirata, izdao zakone i postao prokonzul. Osvojio je Galiju, vodio gradjanski rat i post ao diktator na neograniceno vreme. Pristalice republikanaca u Rimu bile su protiv Cezara, pa su skovale zaveru u kojoj je on ubijen 44. godine pne. Bio je i odlican knjizevnik. Najobimnija dela su mu "Zabiljeske o galskom ratu"Gdje je u 7 knjiga opisao svoje ratovanje u Galiji,Djelo je vano zbog obolja geografskih i etnografskih podataka sa podruja dananje Njemake,Francuske i velike Britanije , " Zabiljeske o graanskom ratu koje je ostalo nedovrseno.Gdje je Julije Cezar u 3 knjige opisao zbivanja od svog prijelaz preko Rubikona i navjetanja rata do Pompejeve smrti .UsponPo povratku u Rim Cezar poinje raditi kao advokat. Na toj funkciji istaknuo se kao estok kritiar i protivnik korupcije kod politiara. Cezar je putovao na otokRhodoskako bi usavrio retoriku kod slavnog govornika Apolonija Moloa. Na putu su ga zarobili gusari. Kada su namjeravali zatraiti otkupninu od 20 talenata, Cezar im se nasmijao i rekao da oito ne znaju koga su oteli. Na njegov nagovor ovi su zatraili i dobili 50 talenata za Cezarovo putanje. im je puten Cezar je organizirao poteru na moru, zarobio gusare koji su ga oteli i osudio ih na smrt.69. pne.umrla je Cezarova prva ena Kornelija. Umrla je u toku poraaja. Iste godine je umrla i Julija, Cezarova tetka. Cezarovi protivnici su ga kritikovali da je Julijin povod bio politiki proraunljiv i da tu Cezar napada proskripcijske zakone iz Sulinog vremena i time skuplja politike bodove. Cezar je iste godine izabran za kvestora i odlazi u paniju. Po povratku u Rim nastavlja se baviti pravom sve dok65. pne.ne postaje kurulski edil. Ta funkcija je ukljuivala reguliranje prometa, trgovine i ostalih svakodnevnih dogaaja u Rimu. Posebno je zanimljivo da je to ukljuivalo i organizaciju igara u rimskom cirkusu. Proraun za zabavljanje najirih slojeva ljudi bio je ogranien. Cezar nije tedio na novcu i organizirao je dotad najspektakularniju zabavu za narod. Godina se zavrila tako da je Cezar bio slavan kod naroda i poznat, ali je osobno bio prezaduen za ono vreme ogromnom svotom od nekoliko stotina zlatnih talenata.

Osvajanja i ratovi Najznacajniji Cezarovi pohodi bili su osvajanje Galije i gradjanski rat, ali on je ratovao i u Egiptu i u Maloj Aziji. Cezar je objavio rat Helvecan ima i Arijovistu u kojem je pobedio da bi mu cela Galija bila zahvalna nakon toga. Sa Germanima se sukobio kod Osthajma, pobio ih i zarobio. Cezar je kao gotovu cinjenicu uzeo da je njegovo oslobodjenje Galije ujedno i njegovo osvajanje. Tezio je da Galiju preuredi pod rimskom vlascu. 55. godine pne. poveo je mornaricu i preplovio Atlansko more, napao je Britaniju zbog zlata i bisera i zbog pomoci koju su Briti slal i Galima. Porazio je Brite i vratio se u Galiju, a onda i u Italiju, medjutim u Galiji je ponovo izbio opsti ustanak, pa se Cezar sa svojom vojskom vratio da pomogne Ciceronu. Cezarov napad na Gergoviju u kojoj je vodja bio Varcingetorix, zavrsen je velikim neuspehom, i to je prvi cezarov licni neuspeh. Zatim je opseo i osvojio Aleziju. U gradjanskom ratu Cezar se borio protiv Pompeja, 49. godine proveo je legiju preko Rubikona i tom prilikom je izgovorio "Alea iacta est" i krenuo hrabro na Rim. Imao je nekoliko neuspeha, ali su u bitci kod Farsale pompejci savladani.

GalijaTrijumviri su podelili vlast na nain da je Cezar dobio za upravuGaliju.58. pne.Cezar je zapoeoGalski rat, koji je trajao do51. pne.. Rezultat rata je bila potpuna pobeda Rimljana i pokoravanje srednje Evrope.55. pne.Pompej i Kras su izabrani ponovo za konzule, a Cezar za prokonzula na rok od jo pet godina.54. pne.Cezarova ker Julija je umrla tokom poroaja. Kras je poginuo u ratu sa Partima u bitci kod Carrhae,53. pne.. Nakon Krasove smrti Pompej i Cezar se poinju meusobno udaljavati u stajalitima, to konano dovodi i do graanskog rata izmeu njih.Dok je Cezar jo uvijek bio u Galiji, Pompej je u Rimu zadobio veinu u senatu. Kada je Cezaru istekao petogodinji rok prokonzula,50. pne., pozvan je u Rim od senata. Senat mu je naredio da se pojavi sam u Rimu, a da prije toga raspusti svoju vojsku. Cezar je znao da e u Rimu biti bespomoan ukoliko nema imunitet kao konzul, ili ukoliko nema zalee koje mu donosi zapovjednitvo nad legijama. Cezar je odbio naredbu senata i 10. februara49. pne.preao sa vojskom rijeku Rubikon. Rubikon je bila granica sa Italijom i to je oznailo poetak graanskog rata. Tradicija tvrdi da je kod prelaska Rubikona Cezar rekao: "Alea iacta est!" (Kocka je baena).

Graanski ratMnogi senatori su pobjegli iz Rima jer nisu znali da Cezar ima svega jednu legiju sa sobom. Pompej je imao mnogo veu vojsku i Cezar mu je nudio pregovore i mogunost da obnove saveznitvo. Pompej je odbio. Prekretnicu u graanskom ratu donosi bitka kod Farsala, 48. pne.. Cezar je tu pobedio dvostruko veu vojsku od Pompeja. Pompej je pobegao uEgipat, a Cezar krenuo u potjeru za njim.U Egiptu Cezar je pobijedioPtolemeja XIII.u bitci kod Nila i prepustio upravu EgiptaKleopatri VII.. Zatim je pobedio ipontskogkraljaFarnaka II.ubitci kod Zele,47. pne.. Nakon te bitke poslao je senatu uvenu poruku: "Veni, vidi, vici!" (Dooh, vidjeh, pobijedih), mislei na brzinu kojom je pobijedio neprijatelja. U meuvremenu Pompej je ubijen u Egiptu. Cezar je pobedio protivnike i u bitci kod Thapsusa, 46. pne. i Gnej Pompeja, sina Pompeja Velikog, u bitci kod Munde,45. pne.

Konzul, vojskovoa i dravnikCezar je 60. godine p.n.e. sklopio trojni savez, tkz. prvi trijumvirat sa Pompejom i Krasom, a vec sledee godine postao je konzul. Po zavrenom konzulatu dobija mandat prokonzula u Galiji. Nakon osam godina, po osvajanju Galije, doao je u Rim, gde je poeo gradjanski rat. Tu se istakao kao vojnik i vojskovoa, a 60. godine p.n.e. je imenovan za diktatora. Hranio se obinim vojnikim sledovanjem, spavao na zemlji, plivao preko reke, predvodio vojsku. Nije tolerisao nedisciplinu, a za dez ertere je smiljao surove kazne. Uprkos tome, bio je omiljen kod svojih vojnika, jer je bio astoljubiv i trosio je rasko i bogatstvo koje je osvojio na poklone i nagrade zaslunim vojnicima i junacima. Bio je odlian taktiar. 44. godine senat mu je produio desetogodinji mandat diktatora, jer je sredio stanje u Italiji i proglasilo ga diktatorom do kraja ivota. Ukinuo je korupciju i zabranio kupovinu glasova. Imao je pravo veta i pravo da sudi u najznacajnijim parnicama. Mnoge robove je proglasio slobodnim. Ostao je veran ulozi branioca populara, podravao je agrarnu i fiskalnu reformu, obnovio je gradove, umanjio dugove, povratio stabilnost valute, popisao stanovnitvo Italije, obnovio hramove - titio Rim. Spomenik Gaju Juliju Cezaru ispred Rimskog foruma

Najvei Rimljanin"Mnogi ga s razlogom zovu najveim Rimljaninom, a pouzdano se zna da je vie cenio svoje politiko delovanje od onog knjievnog, premda je imao iroka knjievna interesovanja, a bavio se i naunim radom. Cezarov ivot vaan je za optu istoriju Rimskog carstva u njegovom najsudbonosnijem dobu posle smrti Suline kada je stara senatorska Republika bila na izdisaju. Voa populara Marije bio je Cezarov teca, pa mnogi smatraju da je upravo zbog toga Cezar i otiao u Marijev demokratski tabor u kojem je Senat s pravom video smrtnog neprijatelja. Sula ga je stoga i osudio na smrt, ali ga je docnije pomilovao. Cezar je brzo napredovao ka svom glavnom cilju da nasledi umiruu Republiku i preuzme svu vlast. Zadobio je neogranienu diktatorsku i doivotnu tribunsku vlast (tribunicia potestas), a umesto carske krune lovorov venac. Vojnik koji je dvaput prelazio Rajnu i dvaput se iskrcavao na maglovitoj Britaniji hteo je da, kao potomak legendarnog Dardanca Eneje, rodonaelnika u rimskoj istoriji ne naroito istaknutog julijskog roda (gens Iulia), preseli Rim, glavu sveta" (caput orbis), na mesto gde je bila Prijamova i Enejina Troja, dakle ne na Bosfor kao Konstantin Veliki, nego pred Dardanele. Rimskoj gospodi nije bila po volji ta kombinacija i prinudna seoba, a jo manje Cezarova gotovo boanska sila i slava, pa ga je na Martovske ide 44. godine stare ere grupa zaverenika izbola noevima. Tek je Cezarov mladi posinak i naslednik Oktavijan, prozvan Avgust, dovrio njegovo delo i postao, kao prvak" (princeps), stvarni vladar Rimskog carstva. Deifikovani Cezar (divus Iulius) trudio se da u tu najveu organizaciju antikog sveta unese ne samo politiko-ekonomske nego i drutveno-etike sadraje. To su ovenost" (humanitas) i blagost" (clementia), ali u rimskoj redakciji, kakva je bila nepoznata grkom oveku.

Politiki prijateljiMarko Antonije (8330. g. p.n.e.), vojskovoa. Kasnije Kleopatrin ljubavnik. Bio je Cezarov roak i s njim vladao kao konzul 44. g. p.n.e.Publije Klodije Pulher (oko 9252. g. p.n.e.), konzul 79. g. p.n.e. i narodni tribun. Bio je patricij buntovnike prirode i umean u mnoge skandale, izmeu ostalih i sa Cezarovom enom Pompejom. Da bi postao narodni tribun, dao je da ga usvoji plebejac.Gaj Salustije Krisp (Salust), (8535/34. g. p.n.e.), istoriar i upravitelj provincija u Africi. Borio se kasnije zajedno sa Cezarom protiv Pompeja i Cicerona.Gaj Skribonije Kurion (9049. g. p.n.e.), narodni tribun i sin istoimenog konzula Kuriona. U poetku je bio protivnik Prvog trijumvirata. Zbog prezaduenosti, kasnije se povezao sa Cezarom, koji mu je pruio finansijsku pomo.Marko Emilije Lepid (oko 9012. g. p.n.e.), konzul 46. g. p.n.e. i pontifex maximus. Bio je Cezarov pristalica i njegov magister equitum (voa konjice).Gaj Klaudije Marcel (9340. g. p.n.e.), konzul 50. g. p.n.e. Bio je u poetku Pompejev saradnik, ali je podrao Cezara posle graanskog rata.

Politiki neprijateljiKvint Cecilije Metel Pije Scipion (oko 9546. g. p.n.e.), glavnokomandujui trupa. Cezar ga je pobedio u odluujuoj bici kod Tapsa (Tunis), 46. g. p.n.e.Marko Klaudije Marcel (oko 9545. g. p.n.e.), senator, i konzul 51. g. p.n.e. Pokuavao je da ometa Cezarovu politiku karijeru.Lucije Kalpurnije Pizon Cezonin, konzul 58. g. p.n.e. Kasnije Cezarov tast. Napustio je Rim iz protesta zbog Cezarovog mara na grad u graanskom ratu.Gaj Skribonije Kurion (umro 53. g. p.n.e.), konzul 76. g. p.n.e. Za razliku od svoga sina, zakleti Cezarov neprijatelj.Marko Kalpurnije Bibul (oko 10348. g. p.n.e.), senator, i konzul 59. g. p.n.e. Edil, pretor, a kasnije konzul istovremeno sa Cezarom. Bili su u stalnoj svai.Marko Porcije Katon Utiki, zvani Katon Mlai (9546. g. p.n.e.). Pokuao je da sprei Cezara da postane konzul. Posle Cezarove pobede u graanskom ratu izvrio je samoubistvo.

Veliki protivnikCezarov najpoznatiji protivnik svakako je politiar, filozof i istoriar Marko Tulije Ciceron (10643. g. p.n.e.). Dela su mu bila cenjena jo za ivota. Veoma je uticao na zapadnoevropsku literaturu. I dan-danas izuavaoci latinskog jezika i studenti istorije prevode i komentariu njegove tekstove. Ciceron je pripadao optimatima, senatorskoj partiji, u vreme kada je Cezar, prividno, kao politiar blizak narodu, podravao narodnu partiju populare. Ciceron je od poetka bio sumnjiav prema Cezaru. Zato bi se plemi zalagao za interese naroda? Pretpostavljao je da Cezar takvim angaovanjem zapravo kri put ka svom cilju suprotstavljanju senatu. Za to mu je trebala podrka narodne skuptine. Ciceron je upravo zbog toga koristio svaku priliku da javno kritikuje Cezara.

Cezaru nije sve ilo glatko. Bio je osumnjien za uee u zaveri 63. g. p.n.e., koju je smislio Lucije Sergije Katilina (oko 10862. g. p.n.e.). Cezaru je u toj situaciji pomogao ak sam Ciceron: Katilina je vie puta pokuavao da postane konzul, ali bezuspeno. Zbog toga je okupio trupe i planirao da silom preuzme vlast u Rimu i ubije Cicerona, tadanjeg konzula. Ali ljubavnica jednog zaverenika odala je tajnu. Katilina je izveden pred sud. Cezar je osumnjienda stoji iza zavere, ali ga je Ciceron oslobodio optube.

Kocka je baena!Prekrivi pravila, Julije Cezar na elu svoje armije marira ka Rimu. Prelazi reku Rubikon 10. januara 48. godine p.n.e. i izjavljuje: Kocka je baena! Pompej kree u bekstvo. Godine 48. p.n.e. Cezar presree Pompeja u Grkoj i pobeuje njegovu vojsku u Farsalu. Senat imenuje Julija Cezara za konzula. On uspostavlja autoritativni reim u Rimu. Ne uiva u raskoi, ve odlazi u Egipat kako bi ustanovio red izmeu faraona Ptolomeja XIII i njegove sestre-ene Kleopatre. Rimski general pada na ari lepe Kleopatre. Rimske trupe pobeuju trupe faraona i Cezar daje egipatski tron Kleopatri. Cezar dri ceo mediteranski svet u aci. Prekriva se slavom i pojavljuje se ak i na rimskim noviima. Takoe, pomae najslabijima, daje amnestiju starim neprijateljima, uvodi Gale i pance u Senat i daje zemlju ratnim veteranima i siromanima.

Najznaajnija djelaGlavno Cezarovo delo jesu istoriografskiZapisi o galskom ratu(Commentarii de bello Gallco, u 7 knjiga), pisani verovatno ve tokom njegovih galskih pohoda, ali doterani, dovreni i objavljeni oko 52. god. st. e. Delo je zapravo izraziti primer memoarske knjievnosti i opisuje Cezarove pohode u Galiji,GermanijiiBritaniji. Naizgled objektivistiki opisujui politike prilike, dramatine ratne dogaaje i etnografsko-geografske injenice,Zapisizapravo imaju politiku tendenciju: njima Cezar tei da pokae, prvo, da su njegove ratne operacije preduzete iz opravdanih razloga i da nisu predstavljale besmislene akte nasilja, kako su mu prebacivali protivnici, i drugo, da rimskoj publici skrene panju na svoje ratne uspehe. Tenja da se dogaaji opisani uZapisimapredstave objektivnim stilom ogleda se i u tome to Cezar o sebi uvek govori u treem licu. Jeziki stil je jasan i proziran, sintaksa jednostavna i kratka ali privlana (pura et illustris brevtas, kae Ciceron), leksika sasvim u skladu s Cezarovim puristikim stavovima, pa seZapisiubrajaju meu vrhunska ostvarenja rimske proze. I pored tendencioznosti ovog dela i izvesnih protivrenosti u njemu, ono predstavlja izvanredan istorijski izvor. Osmu knjiguZapisanije napisao Cezar ve njegov oficir Aul Hircije (Aulus Hirtius).Zapisi o graanskom ratu(Commentarii de bello civli, u 3 knjige) zapravo su nastavak prethodnog dela. I ovaj je spis tendenciozan, i ima za cilj da odbrani Cezara i s njega skine krivicu za izbijanjegraanskog rata. Delo je objavljeno posthumno, stilski i uopte knjievno zaostaje za prethodnim, te ostavlja utisak nedovrenosti.Cezar se bavio i gramatikim pitanjima te napisao tri, danas izgubljene, knjigeOanalogiji(De analogia). Nita nam se nije sauvalo ni od Cezarovih pesnikih dela, meu kojima je bila tragedijaEdipi neke druge pesme. Cezar je za sobom ostavio bogatu prepisku, od koje je posthumno prireeno nekoliko zbirki. Neka su pisma bila napisana ifrovano. Ni od te korespondencije nita nije sauvano. Nisu nam se ouvali niti njegovi govori, o kojima Ciceron izrie najvee pohvale.Cezar je osnovao i prve novine, koje antiki pisci razliito nazivaju:acta diurna,acta publca,commentarii diurniitd. Sadrina im je bila zvanina i opta: vesti o aktivnostima Cezara i njegovog neposrednog okruenja, naredbe, senatske sednice, znamenja od opte vanosti, razne druge novosti, a takoe i privatna: roenja, venanja, smrti itd.Zbornik Cezarovih spisa (Corpus Caesarinum) sadri jo tri (sauvane) monografije, pisane po uzoru naZapise, ali njihov autor nije Cezar.Aleksandrijski rat(Bellum Alexandrnum) moda je takoe napisao Aul Hircije.Afrki rat(Bellum Afrcum) iHispanski rat(Bellum Hispaniense) dela su nekih nepoznatih Cezarovih oficira. Obe monografije su daleko slabije od Cezarovih zapisa, ali su interesantne zbog brojnih primera tzv. vojnikog jezika (sermo castrensis).

Znaaj za RimCezar je bio jedan od najobrazovanijih ljudi svoga vremena. Govorio je nekoliko jezika i bio veliki retoricar. Bavio se literaturom, napisao filoz ofsko dijelo "De analogia", zatim tragediju "Edun". Bavio se astronomijom. Izdao je prve novine koje su se zvale "Acta publica". Bio je veliki politicar i diplo mata u antickom Rimu. Vodio bi rimsku vojsku samo da bi vodio Rim. Njegovo osvajanje Galije, a zatim rimske drzave, promenilo je sudbinu zapadne civilizacije. Osvojivsi Galiju, oveo je sred Evrope latinsku civilizaciju. Utemeljio je rimske kolinije u Galiji, Hispaniji, Makedoniji, Aziji, Grckoj i Africi. Kao dozivotni diktator, potcinio je senat i vladao svestenstvom. Otpoceo je drzavne reforme. Uveo je novi kalendar sa 365 dana koji se i danas koristi. Mjesec Quintilies, koji je ranije bio peti, a kasnije sedmi nazvao je svojim imenom Iulius (Juli). Cezaru se pripisuju izreke koje su postale poslovice: "Alea iacta est" - Kocka je bacena "Veni, vidi, vici" - Dodjoh, videh, pobedih "Etu tu mi fili Brute?" - Zar i ti sine Brute? Angazovao se svojim sposobnostima na stvaranju poretka i rezima koji je trebao da mu donese carsku krunu, ali je u casu svoje najvece popularnosti na svirep nacin ubijen.

Atentat Cezarovu unutarnju politiku nakon graanskog rata karakterisala tenja da pridobije razliite drutvene grupe. Do kraja ivota uivao je podrku rimskogplebsa, a znaajan broj pristaa imao i meu stanovnitvom italskih gradova. Takoer je teio privui na svoju stranu vladajue grupe provincijskoga stanovnitva, pa je dodijeljivao prava rimskog graanstva i pojedincima i itavim gradovima, posebno u galskim provincijama. Istovremeno je vodio politiku izmirenja sanobilitetom, jo uvijek vladajuom grupom u dravi: istaknuti aristokrati, bive Pompejeve pristae, biraju se na najvie dravne poloaje, alju u provincije kao deo upravnog aparata, dobijaju posjede na poklon.Meutim, Cezar je otiao previe daleko u naruavanju republikanskog ustava. Na martovskeide(15. oujka)44. pne.Cezara je na poetku jedne senatske sednice ubila grupa zaverenika meu kojima su glavni bili Kasije Longin,Marko Junije BrutiDecim Junije Brut. Prema antikoj tradiciji, koju nam prenosi rimski pisacSvetonije, Cezar je na samrti Marku Juniju Brutu nagrkomrekaoKai su, teknon?(I ti, sine?), premda treba imati u vidu da Brut nije Cezaru bio niti sin niti posinak niti su uope bili u srodstvu. Latinsku verziju ove izreke (Et tu, Brute?) besmrtnom je uinioWilliam Shakespeare, a danas se ponekad navodi i u oblikuTu quoque, Brute, mi fili(Zar i ti, sine Brute?).Nakon Cezarovog ubojstva, meutim, do automatskog prijelaza vlasti u ruke senata, to su zaverenici oito oekivali, nije uope dolo. Senatori su se razbjeali u panici, a u gradu je zavladala iznimno napeta situacija. Prvih dana nakon Cezarove smrti poloaj konzulaMarka Antonijai predstavnika starog patricijskog rodaLepida, koji su bili na elu cezarovaca, nije bio vrst. U toj pomalo kaotinoj situaciji odrana je sednica senata. Tu je odbaen prijedlog da se Cezar proglasi za tiranina te da se izjavi zahvalnost njegovim ubojicama, a prihvaen je Ciceronov kompromisni prijedlog da se sva Cezarova akta i naredbe priznaju za vaee, a da njegove ubojice ostanu nekanjene.

ZAKLJUAKIako su mir i sigurnost povoljniji za stvaranje knjievnosti i umjetnosti, ipak rat i duboki drutveni poremeaji prekopavaju z emlju oko ideja i pothranjuju sjeme koje sazrijeva kada nastupi mir. Miran ivot nestvara velike ideje ili velike ljude. Rimljani su bili zahvalni Cezaru to je uklonio haos i okonao graanske ratove i bili zapanjeni injenicom da su se u kratkom vremenskom roku potpuno ekonomski oporavili. Vei deo rimske imperije je bio carstvo helenistike kulture. To duhovno bogatstvo se slivalo u Rim, podstiui istraivanje i nadmetanje. Grke rijei su ule u upotrebu, a grki kipovi krasili ulice, hramove i domove. Cezar je u mnogome zaduio Rim, ali ga i na neki nain gurnuo u propast koja e nastupiti mnogo kasnije. Ipak njegova vladavina bila je vesnik mira i prosperiteta u svakom smislu, stabilnost je uspostavljena u svim djelovima carstva, umetnost i kultura su cvjetale. U tome i jeste najvi znaaj ovog ovjeka.

LITERATURA sr.wikipedia.org hr.wikipedia.org www.znanje.org images.google.comwww.prezi.comwww.commentaridigalio.itC. Julius CaesarJona Lendering's indepth history of Caesar (Livius. Org)Guide to online resourcesHistory of Julius CaesarJulius CaesaratBBC HistoryGrey, D.The Assassination of Caesar, Clio History Journal, 2009.Works by Julius CaesaratProject GutenbergWorks by or about Julius CaesaratInternet Archive

Latinske rijei i izrazi

18

Commentarii de bello civli zapisi o graanskom ratu Corpus Caesarinumacta diurna,novineacta publca,javnostcommentarii diurnidnevni komentariBellum Alexandrnum aleksandrijski ratBellum Afrcum-afriki ratBellum Hispaniense-hispanski ratsermo -vojnicki castrensis- jezikQuintilies- julAlea iacta est-kocka je baenaVeni, vidi, vici"-dooh vidjeh pobjedihEtu tu mi fili Brute-zar i ti sine BruteDe analogia-o analogijiPura-istoillustris -slavanbrevtas-kratkoPotestas-snaga caput -glavaGens- nacij

humanitas-humanostclementia-blagostprinceps-liderIulius- julijanskiDivus-oboavanorbis-svijet

SadrajUVOD1Biografija1Uspon2Osvajanja i ratovi3Galija4Graanski rat5Konzul, vojskovoa i dravnik6Najvei Rimljanin"7Politiki prijatelji8Politiki neprijatelji9Veliki protivnik10Kocka je baena!11Najznaajnija djela12Znaaj za Rim14Atentat15ZAKLJUAK16LITERATURA17Latinske rijei i izrazi18