Univerzitet Singidunum Poslovni fakultet Valjevo

2009/2010 Valjevo

Seminarski rad iz : Uvod u raunarske mree

Sloj aplikacije(Domain Name System, File transfer Protocol , E-mail , Instant Messaging)

Profesor : Dr Gojko Grubor

Student : Danijela Petronijevi 20/2007

1

Sadraj 1. Uvod.............................................................................................................................3 2. Sloj aplikacije.............................................................................................................42.1 Funkcije aplikativnog sloja............................................................................................................4 2.2 Arhitektura aplikacija..............................................................................................................................4

3. Domain Name System................................................................................................53.1 Istorija DNS-a................................................................................................................................53.2 Struktura DNS-a........................................................................................................................................6

4. File Transfer Protocol..............................................................................................124.1 Istorija .........................................................................................................................................12 4.2 Ciljevi i mane FTP-a....................................................................................................................12 4.3 Sigurnost FTP-a...........................................................................................................................14

5. Elektronska pota.....................................................................................................155.1 Istorija .........................................................................................................................................15 5.2 Principi rada E-mail servisa.........................................................................................................165.3 Format poruke..........................................................................................................................................17

6. Instant Messaging....................................................................................................196.1 Istorija .........................................................................................................................................20 6.2 Mobile instant messaging............................................................................................................216.3 IM jezik....................................................................................................................................................21

7. Zakljuak..................................................................................................................22 8. Literatura..................................................................................................................23

2

1.Uvod :Potreba za informacijama dovela je do toga da ovek mora uspostavljati veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mree preko kojih e sebi olakati prikupljanje, prenos, skladitenje i obradu podataka. Sam poetak umreavanja vezuje se za prve telegrafske i telefonske linije kojima su se prenosile informacije do nekih udaljenih lokacija. Mogunost brzog i jeftinog zajednikog korienja informacija jedna je od najpopularnijih upotreba mrene tehnologije. Elektronska pota je ubedljivo najkorieniji servis Interneta. Pojava mrea je otvorila mogunost da vie korisnika istovremeno koristi zajednike informacije, ali i periferijske ureaje. Razvitkom OSI modela 1984 godine od strane ISO organizacije definie se sedam slojeva i to : Fiziki sloj Sloj veze Mreni sloj Transportni sloj Sloj sesije Sloj prezentacije Sloj aplikacije U ovom seminarskom radu posvetiemo panju jednom delu najvieg sloja OSImodela odnosno sloju aplikacije.

3

2.Sloj aplikacije

Sloj aplikacije je sedmi i najvii nivo OSI i TCP/IP referentnih modela. Ovaj sloj opisuje rad aplikacija u mrei i njihovu interakciju sa servisima i protokolima niih slojeva. Kao takav, ovaj sloj se nalazi najblie korisniku. Protokoli sloja aplikacije imaju funkciju da razmene podatke izmeu pokrenutih programa na prijemnoj i predajnoj strani. Elemente na ovom sloju ine korisnike aplikacije koje koriste mrene resurse i komunikaciju Upravo zbog toga (raznovrsnosti aplikacija) ovom sloju pripada najvei broj protokola, koji se i dalje razvijaju. Elementi aplikativnog sloja se kod OSI modela obraaju sloju prezentacije dok se kod TCP/IP modela elementi obraaju transportnom sloju. Meutim, postoje i sluajevi kada se aplikacija direktno obraa niem sloju od transportnog (Npr. korisniki alat ping koristi direktno usluge ICMP protokola ).

2.1 Funkcije aplikativnog sloja su :-

Smetanje podataka koje zahteva veina aplikacija Logika pristupa podacima koja podrazumeva obradu , kao primer moemo uzeti SQL Aplikativna logika ili logika poslovanja ,ona moe biti jednostavna ili sloena Logika prezentacije podrazumeva prezentaciju informacija korisniku i prihvatanje komandi korisnika

2.2 Arhitektura aplikacija Arhitektura aplikacija se odreuje nainom delenja funkcija aplikativnog programa izmeu klijenta i servera:

Host based na serveru se izvravaju sve funkcije Client based na klijentu se izvrava veina funkcija Client server funkcije su podeljene izmeu klijenta i servera

4

3. Domain Name System (DNS)

Domain Name System (DNS) je hijerarhijski sistem imenovanja za raunare, usluga, ili bilo koji resurs povezani na internet ili privatne mree. On povezuje razne podatke sa domenima koji su dodeljeni svakom od uesnika. to je najvanije , DNS prevodi imena domena koja su razumljiva ljudima u numerike (binarne) identifikatore povezane sa mrenom opremom za potrebe lociranja i reavanje ovih uredjaja irom sveta. DNS je realizovan kao klijent-server servis. DNS takoe obezbeuje podatke i o serverima elektronske pote na domenu , poetnom DNS serveru i druge. DNS je zasnovan na hijerarhijskom principu i jedna je od osnovnih komponenti Interneta. Veina mrenih servisa koristi ili ima mogunost da koristi DNS servis. On omoguava da se dodele imena domena grupi korisnika internet na smislen nain, nezavisno o fizikoj lokaciji svakog korisnika. Internet imena domena su lake zapamtiti nego IP adrese kao to su npr. 208.77.188.166 (IPv4) ili 2001:db8:1f70::999:de8:7648:6e8 (IPv6).

3.1 Istorija DNS-aNa zahtev Jon Postel-a, Paul Mockapetris-a DNS je dizajniran 1983. godine, ubrzo nakon to je i TCP/IP . Definisan je u RFC dokumentima 882, 883, 1034,1035. Nastao je zbog poveanja veliine i porasta broja mrea i zbog potrebe za jednostavnijim adresiranjem raunara (simbolika imena umesto brojeva). Pre nastanka DNS-a postojali su hosts fajlovi. Oni su se koristili za manji broj raunara u mrei . Meutim, porastom broja raunara u raunarskim mreama , nedostaci ovakvog reenja su postali ozbiljan problem. Pojavljivanje DNS-a nije u potpunosti eliminisao korienje hosts fajlova. Ovi fajlovi postoje i u modernim operativnim sistemima (Linux, Unix , MS Windows XP...)

5

3.2 Struktura DNS-a

Domain name space(Prostor domenskih imena)

Domain name space se sastoji od stabla domena. Prostor domenskih imena je stablo za iji vor postoji zapis u DNS-u nadlenom za tu zonu. U nadlenom DNS server je mogue za odreenu zonu deklarisati pod-zone putem deklarisanja odgovarajuih DNS pod-servera.

Hijerarhijska organizacija DNS-a

6

Za razumevanje DNS sistema i naina njegovog funkcionisanja potrebno je razumeti strukturu naziva domena ( eng. Domain name). Imena domena se koriste u razliitim kontekstima umreavanja . Naziv domena se sastoji od dva ili vie delova (tehniki oznake) razdvojenih takom. Svaka oznaka moe imati maksimalno 63 karaktera, dok je maksimalana duina imena 255 karaktera. Mogu se koristiti ASCII karakteri i brojevi. Poto DNS ine hijerarhijski povezani DNS serveri , za svaki od domena mora postojati deklarisan jedan ili vie nadlenih DNS servera. Nadleni DNS serveri su zadueni da uvaju i daju informacije o navedenom domenu. Jedan DNS server moe biti zaduen i za vei broj potpuno nezavisnih domena. Imena domena su organizovana u podreenim nivoima (poddomeni (eng.subdomains)) od korena DNS-a koji je bezimen. U korenu stabla postoje specijalni DNS serveri koji se zovu root serveri . Root serveri su zadueni za top level domene . Bez root servera rad Interneta ne bi bio mogu jer oni ine osnovu svakog domenskog imenovanja na njemu. Trenutno postoji 13 root servisa i njihova imena su A-M.root-servers.net.

Top level domeni ( top-level domains (TLDs) ) su prvi skup nivoa imena domena. U svakom imenu domena , prva oznaka sa desne strane je top-level domen. Postoje tri kategorije top-level domena a to su : top-level domeni ( vezani za zemlje) ( country code top-level domains (ccTLDs) )

generiki top-level domeni( generic top-level domains (gTLDs) )

infrastrukturni top-level domeni

7

Top-level domeni vezani za zemlje su domeni duine dva slova i vezani su za zemlju ili odreenu geografski prostor. Odnosno prvenstveno se zasnivaju na dva karaktera teritorijalnih kodova koji su propisani po ISO-3166 standardu za skraenice zemalja. Primer : .yu Jugoslavija , .rs - Srbija, .si - Slovenija , .ru Rusija , itd. Generiki top-level domeni su domeni koji se koriste za odreenu klasu kategorija I multi-organizacija . Oni su definisani 1985. godine. Za komercijalne organizacije se koristi .com (commercial), za neprofitne .org , net network , .mil military itd. Infrastrukturni top-level domeni imaju samo jednog predstavnika a to je ARPA (Address and Routing Parameter Area.) odnosno .arpa .

Domeni nieg nivoa ( lower level domains ) poddomeni

Domeni drugog nivoa ( Second-level domain ( SLD ) ) nalaze se ispod domena toplevela u DNS hijerarhiji. To su imena koja se nalaze odmah levo od top-level domena (npr. .com). Na primer en.primer.com primer je domen drugog nivoa. Domeni treeg nivoa ( Third-level domain nivoa .( TLD )

) nalaze se levo od domena drugog

Mogu postojati i domeni etvrtog, petog itd. nivoa bez limita. Domeni nieg nivoa ,a najee drugog , su uglavnom napravljeni na osnovu imena kompanije ( primer microsoft.com ) ili imena usluge ( primer gmail.com) .

8

DNS serveri i DNS resolveri

Domain name system odrava distribuirani sistem baze podataka koji koristi klijent- server model. vorite ( noods) ove baze podataka je ime server. Svaki domen ili poddomen ima jedan ili vie autoritativnih DNS server koji objavljuju informacije o tom domenu i nazive servera bilo kog podreenog domena. Vrh hijerarhije koristi koren imena servera ( root nameservers ), servere za upit kada se trai tj. reava (resolving) ime najvieg nivoa. Klijentske komponente DNS sistema su resolver-i. To su komponenete na klijentskoj strain koje se obraaju DNS server da bi od njih dobili IP adresu odreenog domena. Resolver je sistemska komponenta koja se koristi putem programa kojem je ova usluga potrebna. Resolver koristi sistemske mrene parameter koji najee sadre IP adresu jednog ili dva DNS server. DNS upit moe biti nerekurzivni i rekurzivni upit. Nerekurzivni upit je upit u kojem jedan od DNS server a obezbeuje zapis za domen koji je sam merodavan ili obezbeuje delimian rezultat bez upita nad ostalim serverima. Rekurzivan upit je upit u kojem e jedan od DNS server u potpunosti odgovoriti na upit ( ili dati greku ) slanjem upita nad drugim imenima server prema potrebi. Dns server ne zahtevaju podrku rekurzivnih upita.

9

DNS server

Resolver ili neki drugi DNS server rekurzivno deluju u ime resolvera, pregovara o korienju servisa koristei rekurzivne bite u zaglavlju upita. Reavanje obino podrazumeva interakciju kroz nekoliko imena server da bi pronali potrebne informacije. Meutim, neki resolveri imaju jednostavnu funkciju i mogu da komuniciraju samo sa jednim imenom server. Ovi jednostavni resolveri ( eng. "stub resolvers") oslanjaju se na rekurzivna imena server da bi izvrili delo pronalaenja informacija za njih.

10

Keiranje kod DNS-a

Zbog velike zapremine zahteva koje generie sistem kao DNS , dizajneri su eleli da obezbede mehanizam za smanjenje optereenja za pojedinane DNS servere. U tom cilju , DNS rezolucija procesa omoguava keiranje ( tj. lokalno snimanje i kasnije konsultaciju rezultata upita DNS-a) za dati period posle uspenog odgovora. Koliko dugo e resolver keirati DNS odgovor (tj. koliko dugo DNS odgovor ostaje vae ) odreuje vrednost naziva vreme da ivi ( eng. Time to live (TTL) ). TTL je postavljen od strane administrator DNS servera. Period vaenja moe da varira od nekoliko sekundi do dana ili ak nedelja. TTL vreme se izraava u sekundama I najee je postavljeno na 86400 sekundi ( 10 dana). Ovaj parameter odreuje nakon kog vremena e posredniki DNS server obnoviti informaciju u svojoj bazi zezanoj za taj domen. Ostali sistemski parametri svakog domena su : Serial Refresh Retry Expire

11

4. File Transfer Protocol FTP

FTP (File Transfer Protokol) je protokol namenjen za razmenu i manipulaciju fajlova izmeu raunara koji imaju podrku za TCP/IP protokol, kao na primer Internet. FTP je izgraen na klijent-server arhitekturi i koristi odvojene kontrole i podatke izmeu klijenata i servera aplikacije. to znai da je FTP klijent-server protokol i da se njegova primena vri putem serverskog programa na serveru i klijentske aplikacije na klijentu. Postoji veliki broj serverskih i klijentskih realizacija za razliite operativne sisteme i uglavnom su besplatne. Aplikacije su prvobitno bile interaktivne komandne linije sa standardizovanim komandnim sintaksama. Kasnije je razvijen grafiki korisniki interfejs za radno okruenje operativnih sistema koji se danas koriste. esto se FTP koristi i kao aplikacijska komponenta za automatski prenos datoteka za program unutranje funkcije. FTP moe da se koristi sa unosom korisnike ifre ali takoe i anonimni korisnik moe pristupiti . Zatvoreni FTP sajtovi zahtevaju otvaranje naloga i lozinku dok anonimni FTP sajtovi zahtevaju nalog : anonymous , lozinka : korisnikova e-mail adresa.

4.1 Istorija RFC 114 FTP objavljen je 1971 godine i bio je originalna specifikacija FTP-a. Zamenio ga je RFC 765 1980 godine, a njega je 1985 godine zamenio RFC 959 koji je trenutna specifikacija FTP-a.

4.2 Ciljevi i mane FTP-a Kao to je navedeno po RFC-u, FTP se koristi da : Promovie deljenja fajlova (kompjuterskih programa i/ili datoteka)

Da podstakne indirektno ili implicitno korienje udaljenih raunara iti korisnika od varijacija u sistemima za skladitenje datoteka izmeu razliitih domaina. Prenosi podatke pouzdano i efikasno .12

FTP-i se mogu pokrenuti u aktivnom, pasivnom i produenom pasivnom reimu. Dopunjeni pasivni reim je dodao RFC 2428 1998. godine . Dok FTP prenosi podatke preko mree , moe se koristit nekoliko prezentovanih podataka. Dva najea oblika prenosa podataka su : ASCII mod : koristi se samo za obian tekst ( svaki drugi oblik podataka nee biti preneen) Binarni mod : maina koja alje datoteke alje svaki bajt fajla jedan za drugim koji primalac isto tako prima , bajt za bajtom i sauvava. ( FTP standard to naziva "IMAGE" ili "I" mod) Povratni kodovi FTP servera pokazuju status sa ciframa u sklopu kodova. Spisak nekoliko FTP komandi :

Komanda ABOR MKD CWD MODE STOR DELE PORT

Opis Prekida aktivni transfer nekog fajla. Pravljenje radnog direktorijuma. Menjanje radnog direktorijuma. Postavljanje reima transporta. uvanje fajla. Brisanje fajla. Bira adresu i port na koji bi server trebalo da se konektuje.

Spisak nekoliko povratnih kodova FTP a :

Kod 100 125 213 331 426 532 553

Opis Traena akcija je pokrenuta, oekujte jo jedan odgovor pre nego to ponete sa novim komandama. Konekcija je ve otvorena, poetak prenosa podataka. Status fajla. Username je uredu. Potreban je password. Konekcija prekinuta.Prenos podataka prekinut. Potreban nalog (account) za uvanje fajlova. Zahtevana akcija nije pokrenuta. Ime fajla nije dozvoljeno.

13

FTP protokol ima i svoje mane od kojih su : Pristupne lozinke i sadraj fajlova se mreom prenosi u izvornom obliku to ga ini nebezbednim. Za svaku operaciju (povezivanje, preuzimanje fajlova, listanje sadraja, postavljanje fajlova) se koristi zasebna TCP/IP konekcija to moe izazvati probleme ukoliko se prenos obavlja posredstvom raunara sa firewall-om. Postoji mogunost "uznemiravanja" 3. raunara pri odreenim zahtevima preko proxy servera. FTP je veoma latentan protokol usled velikog broja komandi potrebnih za iniciranje transfera. Ne postoji ugraena mogunost provere integriteta preneenog fajla tako da se ovo najee obavlja zasebno preko md5 fajla.

4.3 Sigurnost FTP-a

Originalna FTP specifikacija je nesigurna metoda prenosa datoteka, jer ne postoji nain za prenos podataka u ifrovanom obliku. To znai da u veini mrenih konfiguracija, korisniki imena, ifre, FTP komandne ili datoteke koje prenosimo moe da vidi svako ko je na istoj mrei i koristi packet analyzer. Usled pomenutih bezbednosnih rizika pri korienju FTP-a, pojavile su se dve razliite implementacije sigurnog FTP-a: - SFTP (SSH File Transfer Protocol) - FTP baziran na SSH (Secure SHell) protokolu. - FTPS (File Transfer Protocol over SSL) - FTP sa korienjem SSL ili TLS enkripcije.

14

5. Elektronska pota E-mail

Elektronska pota , esto skraeno kao e-mail, je nain razmene digitalnih poruka. E-mail je jedan od najee korienih servisa na Internetu. Sistem elektronske pote je zasnovan na sauvaj i prosledi (store-and-forward ) modelu u kome raunar koji je e-mail serverski sistem prihvata , prosleuje, isporuuje i skladiti poruke u ime korisnika koji samo treba da se povee na e-mail infrastrukturu , odnosno na neki od email servera sa ureaja koji imaju pristup mrei ( primer : personalni raunar ). Prvobitno e-mail poruke su se prenosile direktno sa jednog ureaja na drugi ali danas je to veoma redak sluaj.

5.1 Istorija

Elektronska pota potie od nastanka interneta, u stvari bila je kljuno sredstvo u kreiranju Interneta. 1961. godine se pojavio Compatible Time-Sharing System (CTSS) koji je omoguio da se vie korisnika prijavi na IBM 7094, odnosno mainframe raunar, sa udaljenih prikljunih terminala i uvanje datoteka na disku koji se nalazio u mrei. Elektronska pota je prvi put predstavljena 1965. godine za meusobnu komunikaciju korisnika na mainframe raunarima. 19693 godine pojavio se simbol @ sa ciljem da razdvoji imena korisnika od maine ( primer: korisnik@raunar.mrea). Razvoj e-pote zaokruen je 1975. godine kada je programer po imenu Don Vital napisao program Msg (od engleskog message - poruka). Njegov istorijski doprinos sastoji se u genijalnoj ideji da u program uvrsti opciju odgovaranja na poruku, takozvano Re (engl. reply) koje je on tada nazvao answer (odgovor). Dve godine kasnije Ted Majer i Ostin Henderson izbacili su protokol za prenoenje poruka u kojem su definisali koje informacije (osim teksta), e-pota treba da nosi i od tada nije bilo znaajnijih promena u strukturi.

15

5.2 Princip rada e-mail servisa

Komponente e-mail servisa su :

MUA (Mail user agent) e-mail klijentski program (npr. Outlook) MTA (Mail transfer agent) program za prenos e-mail poruka SMTP (SimpleMailTransferProtokol)-prosleuje poruke serveru IMAP (Internet Message Access Protokol)- za pristup i itanje poruke na e-mail web serveru (umesto POP3) POP3 (Post Office Protocol v.3) - preuzimanje poruke sa servera

Princip rada e-mail servisa

SMPT protocol predstavlja osnovni protokol za prenos elektornske pote u raunarskim mreama i na Internetu. On se koristi za prenos pote izmedju e-mail servera odnosno MTA (Mail Transfer Agent). Za pristup e-mail porukama koje je server prihvatio u potansko sandue korisnici koriste POP3 ili IMAP protokole.

16

5.3 Format poruke

Svaka poruka elektronske pote se sastoji iz zaglavlja i tela. Zaglavlje nosi, izmeu ostalog, sledee podatke:

adresu i ime poiljaoca adresu primaoca adresu servera preko kojeg je poruka poslata kao i servera koji su prosleivali poruku na njenom putu do odredita datum slanja ime programa koji je korien za slanje poruke adresu na koju e se slati odgovor, po naznaci samog poiljaoca prioritet itd.

Svaka stavka zaglavlja se sastoji od imena stavke i vrednosti stavke, razdvojenih dvotakom. Primer jednog dela zaglavlja poruke:

Date: Fri, 24 Oct 2008 11:51:07 -0400 To: osoba.a@primer.com From: Ime Prezime Reply-to: i.prezime2@example.com Subject: Naslov poruke X-Priority: 3

17

Primer Outlook Express-a

Telo poruke se moe sastojati iz vie delova, u zavisnosti od toga da li se sa tekstom poruke alju i datoteke. Ukoliko se alju, onda se u samom zaglavlju poruke to moe naznaiti pomou stavke sledeeg oblika: u7uuuContent-Type: multipart/alternative; boundary="b1_9c5d3f4ac4f174c9d0bbc13814d16891"

Tekst oznaen sa boundary se koristi za razdvajanje delova tela poruke (teksta i datoteka) i mora biti takav da se ne pojavljuje nigde drugo u samom sadraju. U sluajevima kada se alju i datoteke sa tekstom, tada svaki zaseban deo tela poruke ima i sopstveno zaglavlje koje dodatno opisuje taj deo.

18

Korienje elektronske pote je ugroeno od strane etiri pojave: bombardovanjem porukama, spamom, pokuajima preuzimanja linih podataka i prenoenjem virusa. Dananji serveri za elektronsku potu obino imaju ugraenu antivirusnu i antispam zatitu koja spreava neeljene poruke da uopte dou do sandueta primaoca i umesto njih se obino alju obavetenja o prepoznatim virusima.

6. Instant messagingInstant Messaging (IM) ili servis za razmenu kratkih poruka je servis dostupan korienjem raunarskih mrea a njegov razvoj se uglavnom podudara sa razvojem Internet mree. IM servis omoguava direktnu komunikaciju sa lanovima na mrei putem razmene kratkih tekstualnih poruka. Ono to razdvaja IM od e-mail servisa je sinhronizacija izmedju korisnika i IM servisa gde se poruke prenose u realnom vremenu. Neki sistemi dozvoljavaju i slanje poruka a da pri tom korisnik kome je poruka upuena nije na mrei ( eng. offline messages ). Dananji IM servisi pored standardne opcije slanja instant poruka nude i mogunost razmene fajlova i mogunost audio/video-konferencija. IM servisi se uglavnom baziraju na Peer-to-Peer arhitekturi. Klijenti IM servisa poruke najee razmenjuju direktno a za pronalaenje ostalih korisnika IM servisa u mrei koriste usluge centralnog IM servera. Neki od najpoznatih IM servisa su ICQ, AOL IM i MSN IM.

IM servisi

19

Primer jednog IM

6.1 Istorija

Prvo pojavljivanje IM na vie-korisnikim ( eng. multi-user) operativnim sistemima je bilo sredinom 1960. godine. U poetku , neki od ovih sistema korieni su kao obavetenja za funkciju tampanja , ali ubrzo su ovi sistemi skorieni da olakaju komunikaciju sa drugim korisnicima koji su prijavljeni na istoj maini. Krajem 1980. i poetkom 1990 godine Quantum Link online servis za Commodore 64 raunare ponudio je slanje poruka korisnik ka korisniku (eng. user-to-user ) izmeu trenutno povezanih korisnika . Takav servis su nazvali "On-Line Messages". Tokom 1990. godine pojavili su se Aol IM, ICQ, dok MSN se pojavio tek dve godine kasnije. 2000. godine pojavio se open-source aplikacija nazvana Jabber.

20

6.2 Instant poruke na mobilnim ureajima ( Mobile instant messaging ) Mobile instant messaging ( MIM ) je tehnologija koja omoguava pristup instant porukama sa mobilnih ureaja, poevi od standardnog mobilnog telefona preko iPhone-a , Blackberry-a na osnovu android1 ureaja. Pristup IM vri se na dva naina : Ugraeni klijenti ( eng. Embedded Clients ) - napravljene et linije za svaki odreeni ureaj Clientless Platform pretraiva zasnovan na aplikaciji koja ne zahteva softver na mobilnom ureaju , koji omoguuje svim korisnicima , svim ureajima , sa bilo koje mree povezivanje na IM servis.

6.3 Jezik kojise esto koristi u IM ( IM language ) Korisnici ponekad koriste internet sleng ili tekst piu u skraenicama , odnosno uobiajene rei ili izraze skrauju kako bi ubrzali razgovor ili smanjili broj pritisaka na tasterima. Taj jezik je postao univerzalan, sa dobro poznatm izrazima kao to je LOL. Emocije se esto izraavaju u skraenicama kao to su : LOL - "laughing out loud" - glasno smejanje BRB - "Be right back" - odmah se vraam TTYL - "Talk To You Later" uemo se kasnije

Takoe postoje odreeni standardi koji se uvode u redovno pisanje instant poruka , ukljuujui " #" koja oznaava koriennje sarkazma , "*" koja oznaava pravopisne greke u prethodnoj poruci a zatim ispravka te greke.

1

Android je mobilni operativnih sistem koji radi na Linux kernel-u ( jezgru )

21

7. Zakljuak

U dananje vreme , internet servisi su sastavni deo ivota svakog oveka. Efikasnost i uopte mogunost izvrenja pojedinih poslova je prosto nezamisliva bez upotrebe nekih od internet servisa, umreavnja radi deljenja resursa itd. . Veina poslova se mnogo bre odvija , pa ak i kupovina, ili razgovor sa nekim ko se nalazi u nekom drugom mestu ili dravi. Razvitkom e-mail servisa dobili smo mogunost brzog slanja pisama ili bilo kakvih odreenih tektualnih dokumenata a daljim razvitkom i mnogih drugih podataka. FTP nam omoguava direktno slanje podataka sa jednog raunara u mrei na drugi .Razvitak instant messaging-a omoguio je razgovor pomou kratkih poruka u real-time-u odnosno poruke stiu do onoga kome aljete istog trenutka. DNS nam omoguava da razumemo sve te adrese od ega se sastoje , ta u stvari unosimo da bi smo dobili ono to smo hteli , jer je veoma teko nekom ko ne poznaje bilo ta o mainskom jeziku, nulama i jedinicama itd. da unese npr. odreenu internet adresu u njenom stvarnom obliku. Umreavanje nam omoguava u svakom sluaju lake obavljanje nekih poslova. Kao i sve , naravno, ima svoje prednosti i mane. Uvek se neto novo uvodi, poboljava zbog masovnog poveanja broja korisnika.

22

8. Literatura

1. Prof. dr Mladen Veinovi , mr Aleksandar Jevremovi Uvod u raunarske 2. 3. 4. 5.

mree Beograd, 2008. Prof. dr Milan Milosavljevi , Prof. dr Mladen Veinovi, Petar Uzunovi MODUL 7 - Internet Beograd, 2007. http://www.wikipedia.org http://www.webopedia.com http://www.tcpipguide.com

23