selen seminar

7/23/2019 Selen Seminar

1/18

Sveuilite Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku

Poljoprivredni fakultet u Osijeku

Student: Tamara Batrnek

Broj indeksa: 198

Diplomski studij: Ekoloka poljoprivreda

SELEN

SEMINAS!I A"

Modul: Teki metali u antroposferi

Nositelj modula: prof. dr. s. !denko "on#ari$

%sijek& lipanj '(1).


2/18

Sadr#aj1. *vod................................................................................................................... 1

'. +re,led literature................................................................................................-

-. Svojstva i doivanje selena................................................................................/

-.1. Doivanje selena i0 anodni muljeva.........................................................../

-.1.1. +ostupi 0a preradu anodno, mulja.......................................................)

-.'. Doivanje selena i0 mulja od proi0vodnje 2'S%/..........................................)

-.'.1. Doivanje teni#ko, selena postupkom pr3enja....................................)

-.'.'. Doivanje teni#ko, selena sul4dnim postupkom.................................5

-.-. Doivanje #isto, selena...............................................................................5

/. 6lotropske modi4kaije selena...........................................................................7

). Spojevi selena.................................................................................................... 95. !na#aj selena...................................................................................................1(

7. !aklju#ak..........................................................................................................11

8. "iteratura..........................................................................................................1'


3/18

-

$% &vod

Selen je nemetal& srodan sumporu i teluru& koje, je 1817. ,odine otkriovedski 0nanstvenik ns ako Ber0elius. ako je otkriven u prvoj polovii 19.

stolje$a& ilo je potreno naredni 1/( ,odina kako i se kona#no 19)7. ,odine

utvrdila nje,ova neopodnost 0a ljude i 3ivotinje. %vo je otkri$e dovelo do velike

potree 0a podaima& ra0voja analiti#ki metoda i ioloki studija ;Sa'er&

'((5. jer se uvijek

javljao u0 telur ;lat. tellus? !emlja& odnosno s ,rupom metala i polumetala& koji se dovode u ve0u skontaminaijom i potenijalnim toksi#nim u#inkom. S aspekta neopodnosti&

=teki metali> ouva$aju esenijalne elemente ;npr. @e& Mn& !n& Au


4/18

/

uklju#uju otpadne materijale i0 odreFeni rudarski djelatnosti& poljoprivrede&

petrokemije i industrijske proi0vodnje.

S o0irom na konentraije u tlima i !emljinoj kori& Sposito ;'((8.< je sve

elemente podijelio na ,lavne& #ija je konentraija u litosferi ili tlu ve$a od 1((

m, k,C1& te na elemente u tra,ovima& #ija je konentraija u litosferi i tlima manja

od 1(( m, k,C1. *kupne konentraije teki metala u !emljinoj kori kre$u se od

1'9 m, k,C1 ;Ar< do (&(/ m, k,C1;2,


5/18

)

detaljnijem istra3ivanju 0na#aja selena u ljudskoj prerani& koja su pojasnila

kompleksnu metaoli#ku ulo,u ovo, elementa u tra,ovima. Sastavni je dio

stania imunoloko, sustava #ovjeka& te nje,ov nedostatak mo3e i0a0vati

ra0li#ita ne,ativna stanja u or,ani0mu& poput pove$ane osjetljivosti na infekije i

ra0voj raka& povien krvni tlak& a samim time i podlo3nost sr#anom udaru& 0atim

reumatske olesti& ote$enja jetra& prijevremeno starenje itd. Djeluje siner,isti#ki

s vitaminom E u nekim metaoli#kim proesima& potianju normalno, rasta tijela

i plodnosti kod mukaraa. Dio je va3no, antioksidansa& ,lutationCperoksida0e&

koji titi stanie od tetno, u#inka sloodni radikala& nastali tijekom normalno,

metaoli0ma kisika u or,ani0mu. Nala0i se i u selenoproteinu +& takoFer

antioksidansu& koji vri neutrali0aiju duikovi sloodni radikala. Iikom selena

u tijelu stvara se metilirani selen 0a koje, je nedavno otkriveno da smanjuje ri0ik

od tumora ;.peranda& '(1-.


6/18

5

osenfeld i 1eat2;195/.< i0nijeli su podatak da su pove$ane koli#ine selena

pronaFene na tlima formiranim raspadom krilja& ponajvie u aridnim i

semiaridnim podru#jima.

1erro3 i &re ;1998.< tvrde da je selen u tlu neravnomjeran u po,ledu

distriuije i dostupnosti: konentraije se kre$u u rasponu manje od (&1 do preko

1(( m, k,C1tla. TakoFer navode da ve$ina tala sadr3i i0meFu 1&( i 1&) m, Se k,C1.

!u4ota et al% ;1957.


7/18

7

9% Svojstva i do4ivanje selena

* 0emljinoj kori selena ima 5.1(C)H& to#ka taljena i0nosi ''1( A& a vrenja

58)(A te ,usto$e /&/ K 1(-k,Lm-. Irlo #ist selen spada u ,rupu poluvodi#a. +o

svojim svojstvima nala0i se i0meFu sumpora i metaloida telura. Elektri#na

vodljivost selena 0avisi o nje,ovoj #isto$i i svjetlu& na danjem svijetlu elektri#na

vodljivost je 1((( puta ve$a od one u mraku.

Gemijska svojstva selena sli#na su svojstvima sumpora. Na 0raku i pri

sonoj temperaturi selen je postojan& a 0a,rijavanjem u struji 0raka ili kisika

oksidira daju$i selenijev;I


8/18

8

Selen se nala0i u mulju u oliku selenida 0lata ;6u'Se


9/18

9

a0li#ite sastave 0avisno o po#etnoj sirovini& pa im je i prerada ra0li#ita. Na#in

preradi najvie ovisi o sadr3aju arsena& mulj s do 1H 6s ide direktno na pr3enje& a

ako ,a ima puno ;do 5(H


10/18

1(

Destilaijom pri sve viim temperaturama do i0nad temperature vrenja& doije se

selen #isto$e 99&999H koji se koristi u industriji stakla. !onskom ra4naijom dio

ne#isto$a se ne mo3e odstraniti& a ra0lo, je podlaFivanje teku$e, selena& pa se

on tada skru$uje u staklastom oliku. Irlo #isti selen doiva se stvaranjem i

ra0la,anjem selenovo, idrida.

Pisti selen doiva se i otapanjem teni#ko, selena u otopini Na'S%-& ;N2/


11/18

11

osvjetljenjem tisu$u puta pove$ana vodljivost. %vo se svojstvo sivo, selena

koristi pri mjerenju inten0iteta svjetlosti. TakoFer je 0animljivo da selen u ve$im

koli#inama staklu daje rvenu oju& a u staklarstvu se koristi 0a uklanjanje 0elene

oje stakla koja potje#e od tra,ova 3elje0a.

Slika $% Sivi= 2eksa'onski >metalni?selen

0vor:

ttps:LLen.Rikipedia.or,LRikiLSeleniumLmediaL@ile:Seleniumtri,onal.jp,
https://en.wikipedia.org/wiki/Selenium#/media/File:Selenium_trigonal.jpghttps://en.wikipedia.org/wiki/Selenium#/media/File:Selenium_trigonal.jpghttps://en.wikipedia.org/wiki/Selenium#/media/File:Selenium_trigonal.jpghttps://en.wikipedia.org/wiki/Selenium#/media/File:Selenium_trigonal.jpghttps://en.wikipedia.org/wiki/Selenium#/media/File:Selenium_trigonal.jpghttps://en.wikipedia.org/wiki/Selenium#/media/File:Selenium_trigonal.jpg


12/18

1'

@% Spojevi selena

Selen stvara veliki roj spojeva u kojima ima oksidaijski roj C' ;npr. u

selenidimaI/? 2alo'enidi? selenov (IV) bromid;SeBr/< naran#asti pra

s talitem pri 7)(

AU selenov (IV) fuorid ;Se@/< e0ojna teku$ina s

Slika 0% rni i 5rveni >prakasti? selen

0vor:ttps:LLel.Rikipedia.or,LRikiLHAEH67HAEHB1HAEHBBHAEHB6HAEHB@HAEHB-HA@H8AHAEHBDHAEHB1

Slika 9% 9" Alfa monoklinska jedinina

(elija selena

0vor:ttp:LLommons.Rikimedia.or,LRikiL@ile:SeleniumCalpaCmonoliniCunitCellC-DCalls.pn,
https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%A7%CE%B1%CE%BB%CE%BA%CE%BF%CE%B3%CF%8C%CE%BD%CE%B1https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%A7%CE%B1%CE%BB%CE%BA%CE%BF%CE%B3%CF%8C%CE%BD%CE%B1https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%A7%CE%B1%CE%BB%CE%BA%CE%BF%CE%B3%CF%8C%CE%BD%CE%B1http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Selenium-alpha-monoclinic-unit-cell-3D-balls.pnghttp://commons.wikimedia.org/wiki/File:Selenium-alpha-monoclinic-unit-cell-3D-balls.pnghttp://commons.wikimedia.org/wiki/File:Selenium-alpha-monoclinic-unit-cell-3D-balls.pnghttp://commons.wikimedia.org/wiki/File:Selenium-alpha-monoclinic-unit-cell-3D-balls.pnghttps://el.wikipedia.org/wiki/%CE%A7%CE%B1%CE%BB%CE%BA%CE%BF%CE%B3%CF%8C%CE%BD%CE%B1https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%A7%CE%B1%CE%BB%CE%BA%CE%BF%CE%B3%CF%8C%CE%BD%CE%B1https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%A7%CE%B1%CE%BB%CE%BA%CE%BF%CE%B3%CF%8C%CE%BD%CE%B1http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Selenium-alpha-monoclinic-unit-cell-3D-balls.pnghttp://commons.wikimedia.org/wiki/File:Selenium-alpha-monoclinic-unit-cell-3D-balls.pnghttp://commons.wikimedia.org/wiki/File:Selenium-alpha-monoclinic-unit-cell-3D-balls.png


13/18

1-

vrelitem pri 9-(A i selenov (IV) klorid;SeAl/< e0ojan kristal s talitem

pri -()(A koji pri temperaturi 18(( A sulimira

. selenovi oksi2alo'enidi ? kristalni Se%Br'& teku$i Se%@' i Se%Al' ;vrlo

rekativna teku$ina s vrelitem pri temperaturi 175&/(A koja se pritom i

raspadaI/? oksid >SeO0?? ijeli kristal& lako topljiv u alkoolu i vodi.

%tapanjem u vodi daje selenastu kiselinu ;2'Se%-


14/18

1/

B% 8naaj selena

eaktivnost i ioraspolo3ivost selena u tlu ne ovise samo o nje,ovom

ukupnom sadr3aju u tlu& ve$ i o nje,ovom kemijskom oliku. %visno o stupnju

oksidaije& selen je u tlu pristupan kao selenid ;Se'C


15/18

1)

% 8akljuak

Selen je neopodan mikroelement 0a ljude& ali nije neopodan 0a vie

iljke. !ajedno sa vitaminom E& selen poma3e imunolokom sustavu u proi0vodnji

antitijela. +oma3e da ,utera#a i sre oavljaju svoju funkiju& takoFer je

potrean kako i tkiva ila elasti#na. Doka0ano je da niska konentraija selena u

krvi pove$ava ri0ik od ra0vijanja stania raka& sto,a je doka0ano da djeluje protiv

sloodni radikala koji pove$avaju i0,lede 0a nastanak raka. Iia konentraija

selena u krvi smanjuje ri0ik od sr#ani olesti. ak je antioksidans i titi stani#ne

memrane od oksidativno, stresa. ako je pratila sumpora& 0na#ajno je manjerasprostranjen ne,o sumpor& ali je rijedak otprilike kao 0lato. * mno,im

europskim 0emljama i0ra3en je manjak selena u tlima to utje#e i na manjak ovo,

elementa u iljkama& a po0nato je da su temelj ranide pre3iva#a volumino0na

krmiva ;paa& sijeno i dr.< te su oni 0na#ajni ovisnii o kvaliteti tla. * ve$ini

0emalja 0akonski je propisano dodavanje odreFeni koli#ina selena u oroke

3ivotinja. a0lo, ni3im konentraijama selena u krmivima proi0vedenim na tlima

de4itarnim selenom le3i u nemo,u$nosti kvalitetno, usvajanja iljaka s o0irom

na visoku kiselost i pove$anu vla3nost. +revladavanje nedostatka selena u ranioavlja se saplementaijom u ranu s dodaima selena ilo da su anor,ansko,

;natrijev selenit& nastrijev selenat< ili or,ansko, porijekla ;selenov kvasa& selen

metionin& selen istein< ili direktno dodavanje selena na usjev. +reporu#a se

koritenje or,ansko, selena jer se on apsorira aktivnim transportom i u,raFuje u

tkiva& osoito mii$e i jetru.


16/18

15

F% Literatura

1. 6driano& D. A. ;1985.


17/18

17

8. um0e& 6. ;'(1'.


18/18

18

'1.SRaine& D.. ;19))

selen seminar

Documents