Milka Gazikalovi}

PRIZRENzenica oka moga

Milka Gazikalovi}PRIZREN, ZENICA OKA MOGA

Izdava~Autor

Lektura i korekturaMiodrag Petrovi}

FotografijeZlatko Mavri} - LNVO Sveti Spas

Dizajn korica, slog i prelomDragana Nikoli}

Tira` 1000 primeraka

[tampa: Beoprint-Petrovi}

�

Najnovija kwiga Milke Gazikalovi} poseduje osobenu strukturu. Osnovica koja ponajpre sli~i nadahnutom bede-kerskom kazivawu, propu{tena je kroz vizuru deteta, koje na svoj na~in do`ivqava posebnosti ovog nekada carskog grada. Na taj na~in, sve jedinstvene osobenosti, od geo-grafskih i etnografskih, do istorijskih i etni~kih, sti`u do ~itaoca, propu{tene kroz poetsko-umetni~ki filter. Kao {to je i reka Bistrica, koja se u Prizrenu ra-zliva na bezbroj rukavaca, tako se i ovo kazivawe razliva u vi{e tokova. No, digresije nema. Samo se ocrtava istorijski kontinuitet. Od Rima i Vizantije, preko sredwevekovnih srpskih kraqeva do turskog perioda. Kona~no, zadwe stranice svedo~e, kako je kosovsko ru`no pa~e i skorojevi} - Pri{tina, potisnula na per-iferiju, metohijskog, carskog lepotana - Prizren. Mo`da }e prelepi prizrenski hramovi jo{ jednom do`iveti sudbinu Svetih Arhangela, ali }e ova poema Milke Gazikalovi}, posve}ena Prizrenu, zauvek sa~uvati wegovu lepotu sredinom 20-og veka. Kao u drevnom zapisu, posve}enom wegovim fres-kama: “Lepota tvoja, gnezdo je zenice oka moga.”

Milutin Mi{i}Avgust 2008.

�

Dramska umetnica Milka Gazikalovi} i svojom tre}om kwigom potvr|uje zavidan kwi`evni dar i ume}e dinami~nog pripovedawa, sa`etog portretisawa svojih literarnih junaka i suptilnog slikawa atmosfere u ko-joj se oni kre}u. Sredi{wa tema ovog rukopisa je do`ivqaj Priz-rena, wegove ~ar{ije, iz ugla devoj~ice koja pripada jednoj gra|anskoj porodici. Ovde se smewuju bogati detaqi i lirske, ne retko idili~ne slike grada na Bistrici, koje su obele`ile detiwstvo glavne junakiwe, kao i surovo ru{ewe te idile na po~etku 21-og veka, kada iz nekada{we car-ske prestonice, iz “grada nad gradovima, varo{i nad varo{ima”, odlaze iz Metohije kolone srpskih izbeg-lica. U se}awu potomstva ostaju slike o wihovom bo-ravku na ovim prostorima i, iz pera Grigorija Bo`ovi}a, prelepi kosovsko-metohijski melos, kosovski zavet, stihovi prognanih srpskih pesnika. Kao i ove stranice proze na{e spisateqice.

Ratko Pekovi}Avgust 2008.Beograd

�

Prizren - zenica oka moga Devoj~ica je gledala {irom otvorenih o~iju. Krupne sme|e o~i, sa crnim dugim trepavicama. Sme|a kosica. Sve vi{e ju je obuzimala panika. Muka joj je. Povrati}e. To je prvi put da putuje automobilom. Nije se odvajala od majke, oca, starijih, sestre i brata. Imala je osam godina. Rat koji je trajao ~etiri godine, Drugi svetski, samo {to se zavr{io.

Putovala je sa tetkom. Mlada, lepa devojka, po imenu Jefimija. Zvali su je Cica.Da li je to slu~ajnost? To ime }e se devoj~ici kasnije stalno ponavqati. Kada je odrasla i postala umetnica, kada je ~itala i ~itala...

„Jefimija, }erka gospodara Drame, ̀ ena despota Ugqe{e, u miru... veze zlatan pokrov na dar manastiru...” (Pokrov knezu Lazaru)

Ali, toga dana bila je upla{ena. Kako da povrati u ko-lima mladog ~oveka, koji je vozi za Prizren?!

Nedavno, devoj~icina majka je umrla. Na sahrani, na Novom grobqu u Beogradu, gde je bilo mno{tvo sveta, ~ak i nekih `ena koje su sa~uvale {e{ire (posle rata), devoj~ica je vukla sve redom i pitala - {ta ste mi doneli za ro|endan? Toga dana kada joj je sahrawivana

10

majka - bio joj je ro|endan.

Odvojili su je. Ide sa tetkom, koju jedva poznaje. Ide kod babe, koju ne poznaje.

Otac, posle smrti supruge, nije mogao da se izbori sa troje dece. Kocka je pala na najmla|u. To dete, ta devoj~ica, bila je samostalna, vrlo `iva i nesta{na. Pre`ive}e!

I tako, toga dana ona putuje. Putuje u nepoznati grad, preko bespu}a, neravnina [ar-planine, me|u nepoznate qude.

[ta da radi?Ako povrati, ako isprqa automobil, naquti}e se tetka i mladi ~ovek!!Povratila je...

Umesto da je grde, mladi qudi su joj pritekli u pomo}. Bili pa`qivi. Devoj~ica je oja~ala.

Sti`u.

Na ulazu u Prizren, u grad, u carski grad, prestonicu cara Du{ana i Uro{a, u grad koji se devoj~ici u~inio kao grad iz bajke, zastali su.

11

Prizren

Kada izgovori{ ime toga grada, ima{ utisak da ti se u ustima kotrqa bezbroj si}u{nih bisera. Da li je to zbog samog imena, ili zbog prizrenske Bistrice?

Pomisao na tu divnu, bistru, planinsku vodu, koja se `ubore}i prelama u niz, ima{ utisak - biser~i}a, mo`da asocira i izgovor Prizrena.

„Neka se ponosi Stambol svojim veli~anstvenim zagrqa-jem sa Bosforom, neka se ponosi Jedrene mnogobrojno{}u minareta; Solun ̀ ivopisno{}u svoje obale i susedstvom sa Olimpom; Skopqe svojom juna~kom pro{lo{}u; Ohrid svojim lepim i prostranim ribwakom, a Skadar {arenilom svoga pozora i ~ar{ije - ipak }e Prizren ostati ~ime }e se iznad svih poneti i uzneti”.

Ako priznate da Tur~in zna u`ivati, onda ga bar i pitajte: „[ta jedno mesto, selo ili grad ~ini lepim?“

A on }e vam re}i: „Lep teferi~ i dobra voda“.

I, ako je tako, onda je Prizren grad nad gradovima i varo{ nad varo{ima, jer upravo ta dva uslova i ~ine Prizren: „lep teferi~ i dobra voda“. Ovo su re~i na{eg

12

Branislava Nu{i}a, koje zapisa u svojoj kwizi Razni spisi.

Devoj~ica je stajala. Gledala je otvorenih ustiju. [ta je to? Na ulazu u Prizren gde su zastali, sa leve strane ugledala je ulicu. Tetka joj re~e da tu stanuju baba i ona. To nije bila ulica. Vi{e polu-ulica. Za{to?

Sa leve strane, po~ev{i od zgrade Prizrenske bogo-slovije, nizao se red ku}a. Posledwa u redu bila je babina ku}a. Pored ku}e bunarluk. Bazen, gde izvire voda i sliva se u Bistricu. Nasuprot tim ku}ama hu~i Bistrica. Nema ku}a s druge strane.

Preko puta wihove ku}e, na samoj ivici reke - ~esma. Voda koja kuqa i leti i zimi. Hladna kao led.

Od bunarluka - ~istina. Ni sa jedne, ni sa druge strane nema ku}a. Samo ~ist put. Vodi ka Mara{u.

Mara{, turska, nadaleko ~uvena ba{ta. Stolovi i stolice, ali i potoci, odvojeni od Bistrice, {ume pored stolova.

Na sredini tog platoa drvo. Veliki platan. Ka`u, zasadio ga sam car Du{an. Da li ga je on sadio, ili ne, tek to drvo je veoma staro, razgranato. {iri hladovinu.

13

U produ`etku Mara{a - turski kvart.

Ulaze}i u ba{tu Mara{, sedam ~esama koje slobodno slivaju svoju vodu u Bistricu. Izazivaju, da ti stane dah od lepote.

Samo pod gradom vi{e Mara{a, izvire oko ~etrdeset (krk) izvora, te se mesto zove krk - bunar. I u samom Prizrenu teku mnogobrojne i bujne ~esme.

Osim glavnog toka, ulaze}i u Prizren, Bistrica se deli na wen drugi deo, i ulaze}i u grad, deli jo{ na bezbroj sitnih poto~i}a koji proti~u kroz ku}e i predivne ba{te. Zovu ih jazovi.

Kada je Bistrica kod Mara{a promenila tok, crkva Bogorodice Qevi{ke, koja je i dobila ime Qevi{ka, jer se nalazila na levoj strani obale, ostala je na desnoj.

Bistrica

Samo ime govori - bistra, planinska reka, isti~e iz De~anskih planina, te sa Drimovom vodom odlazi u siwe more.

14

Sliv Belog Drima, koji proti~e kroz plodnu i prostranu kotlinu u podno`ju Mokre Gore, Koprivnika, okru`ena visokim planinama Prokletija, sa mnogobrojnim pla-ninskim vrhovima, gde su Pa{trik, Koritnik, pod uticajem klime s Jadranskog mora, mo`e dati i po dve `etve godi{we.

Devoj~ica, koja do tada nikada nije videla ne{to sli~no, sa tetkom dolazi do kapije. Zvekir na velikim drvenim vratima. Otvara ih. Ulazi. Dvori{te poplo~ano turskom kaldrmom. Svaki kamen crno bele boje. ^isto. Mo`e{ da se ogleda{ na wemu. Nigde ni jedne trav~ice.

Visoki zidovi koji kao da su ba{ tog trena okre~eni. ^isti. Beli.

Zidovi okru`uju dvori{te.

1�

I onda.

Drvene stepenice. ̂ iste. @ute, kao da ih je neko namazao limunom. Vode na ~ardak. Stepenice se presijavaju na suncu, kao da su od }ilibara.

Jedva je smela da stane nogama na to ~isto drvo.

Levo, kada se popela na tu terasu, kako je u sebi nazvala ~ardak, bila je nova soba.

Tu je tetka-Cica imala divnu {iva}u ma{inu, koju je devoj~ica, kasnije, kriju}i koristila, mrsila konac i ~esto kvarila.

Sa desne strane ~ardaka u{li su u jednu pravougaonu prostoriju. U predwem delu - ogwi{te. Ali, umesto rupe u krovu, koja bi slu`ila za odvo|ewe dima, imala je veliko kameno ogwi{te sa dimwakom.

Na otvorenom ogwi{tu visila je kuka za lonac. Tu je bio trono`ac, lopata, veliki `ara~, bakra~ i kuka za meso.

Ormari} za sir, vi{e kr~aga, ali najlep{e od svega.

16

\ugumi! \ugumi, pehari, bokali posrebreni. Kasnije je to dete, Seka, svaki ~as tr~alo do ~esme na ulicu i punilo |ugume hladnom vodom.

Neko nagnut nad ogwi{tem me{a u kotli}u hranu. @eni-ca si}u{na, iznad ogwi{ta, sa milim sme{kom prilazi. Grli i re~ima: „Seko, do{la si“, qubi je. Miluje.

Da, to je wena baka. U Prizrenu se baba zove majka. To je majka-Qubica.

Devoj~icu su svi, i u porodici i u familiji, zvali Seka.

Seka je stigla.

Sva uzbu|ena, zbuwena, Seka posmatra baku. ^udno je obu~ena. Neke pantalone nabrane od mekog, divnog

1�

materijala. Negde je ~ula. Zovu se dimije. I sve na toj miloj `enici bilo je qupko, neobi~no. Prizrenska no{wa.

Onda ulaze u sobu koja je iz hodnika desno. Stara soba. Zovu je }orava.

Dete gazi po }ilimima, koji su prostrti po podu. Meko.

U predwem delu le`aj. Trosed, prekriven tako|e divnim mekim prekriva~ima.

Minderluk.

Prvi put ~uje da se trosed tako zove.

Ugleda. U udubqewu zida ~etvrtasta rupa. U rupi ikona. Ispred ikone kandilo.

„[ta je to?“, pita Seka.

„To je sveti \ur|ic, na{a slava. Na{a i tvoja. On je svetac“ ka`e majka-Qubica.

„Nema Boga, majko, nema svetaca“, vi~e devoj~ica. Ni

18

baba, ni tetka ne govore. Sme{e se.

Seka je zavr{ila prvi razred osnovne {kole. Na polugodi{tu, saop{teno im je da se veronauka ukida i da pop vi{e ne dolazi. Deca su odahnula. Jedan predmet mawe.

Sada, ovde, polazi u drugi razred.

U Prizrenu }e i}i i u {kolu.

Razgleda daqe.

Na suprotnom zidu, zidu koji je nad dvori{tem - prozor. Ali nije obi~an. Isturen, izba~en - ispust. Daske. Mo`e i da se sedi u wemu.

Seka je dotr~ala. Sko~ila je. Sela je u taj prozor i

1�

po~ela da se smeje.

„Ovde }u da u~im. Ima}u svoj kutak“.

Volela je da ~ita, da u~i.

Majka, koja je bila u~iteqica, navikla je sestru i brata, a i wu, da ~itaju. Ali, ona je najvi{e ~itala. Otac je ~esto grdio {to toliko ~ita. Satima i satima Seka je ~itala.

I kasnije }e tu, u Prizrenu, kada svi legnu i ugase svetlo, kriju}i se ispod pokriva~a sa upaqenom lampom, ~itati do kasno u no}.

Na tom ispustu, u prozoru, provodila je najvi{e vremena. Kada zavr{i zadatke - ~ita.

A po{to je tu bilo mesta i da legne, sklup~ala bi se i zaspala. Bio je to wen kutak.

Nije samo to ona prisvojila. Prisvojila je i bunarluk. Bazen, betoniran, Okolo ivice od betona. Ali, oko ivica trava. Lepo je videti zelenilo. Oko bunarluka u zelenilu, neka trava koja joj privla~i pa`wu. Listi}i mesnati, u obliku srca. Kada povu~e{ od korena stabla

20

ima{ punu {aku tog mesnatog, malog, srcastog li{}a.

Skrivala se iza bunarluka. To je bilo weno carstvo. Wen bunarluk.

Tetka-Cica sa svojim drugaricama. Idu ka Mara{u.

Od wihove ku}e do Mara{a - korzo. ^istina.

Seka je ~ekala. Kada se devojke sre|ene, sa divnom kosom svom uvijenom u lokne (Seki je izgledalo kao da imaju na glavi sitne sarme) pojave i sa tetkom po|u ka Mara{u, ona im, skrivena iza bunarluka, baci pune {ake tih listi}a u kosu.

Jadne devojke.

21

Satima i satima su poku{avale da i{~e{qaju listi}e.

Tetka je sumwala. Tek posle tre}eg Sekinog bacawa - uhvatila je. Toga puta tetka je namerno zastala, kao sagla se da pogleda sandalu. Kraji~kom oka ugledala je bratanicu, koja baca travu.

Seka je tada dobila prvi put batine od tetke.

Nije se qutila. Znala je da je kriva.

Pored bunarluka Seka je sakupqala de~ake srpske i turske nacionalnosti.

Srpski de~aci (predvodnik Mile Podkaqajac), Seka, jedina devoj~ica, zamenik Miletov i turski de~aci, zakazivali su pored bunarluka dvoboj. Potuku se. Ko pobedi - prima priznawe. Tada zakazuju narednu bitku, bitku izme|u Turaka i Srba.

Druge batine, ali mnogo ja~e, dobila je kada je jednog dana (ni sama ne zna {ta joj bi) prolaze}i pored majke-Qubice, koja je kao i obi~no bila sagnuta nad ogwi{tem, udarila po zadwici. Veselo skaku}u}i izletela je na ~ardak. Onda niz stepenice u dvori{te.

22

Tada joj je sinulo. [ta je to uradila? Postidela se.

Da li je jako udarila? Da li je wenu milu baku zabolelo?

Po~ela je da drhti, da pla~e.

Tetka je kao i obi~no bila na poslu. Radila je u Rasadniku, a popodne i {ila u zadruzi.

Okrenula se i pogledala.

Bunarluk, ku}a, bili su prisloweni na Kaqaju. Brdo dosta strmo. Litica na koju je naslowena wihova ku}a pod pravim uglom.

Seka je po~ela da be`i, da se pewe. Da se pewe uz tu liticu. Sve vi{e je napredovala. Hvatala je {akama `buwe. Noge ukopavala u korewe trave. Pela se. Kada je jednom zastala i kraji~kom oka pogledala dole, videla je bunarluk kao malu ~etvrtastu rupu. Nalazila se na visini. Dobro. Niko odozdo ne}e mo}i da je vidi. Sela je u malu udubinu da se odmori. Sati su prolazili. Po~elo je i da se smrkava.

23

Iz dubine ~ula je tanane glasi}e. Majka-Qubica i tetka-Cica. Dozivale su je. Vikale i tra`ile.

]utala je.

Kada je tama prekrila sve, upla{ila se. Po~ela je da silazi. Mnogo te`e, nego kada se pela. Trajalo je dugo.

Si{la je. Tmina.

Po~ela je polako da se prikrada kapiji. Majka-Qubica i tetka-Cica su sigurno ve} legle. U{uwa}e se i niko ne}e ~uti kada bude legla.

Otvara kapiju. Iz mraka izrawa, ~ini joj se, ne{to kao xin. Po~ela je da be`i. U dvori{tu, unaokolo, nema gde da se sakrije.Onaj xin ide ka woj. Be`i. Be`i bez re~i. On za wom. Satera je u prolaz, uski, izme|u zida ku}e i dvori{ta. Tu su se, ina~e, saterivale koko{ke pred legawe.

Ruke koje je hvataju, dr`e ~vrsto. Dobija po zadwici }u{ke.

^uje re~i: „Mogla si da pogine{, ve{tico jedna“. Pa onda: „Ti }e{ moju mamu da udari{”.

24

Jao, to je tetka-Cica.

Tetka, koja je ~ekala do kasno u no}. Uhvatila je kao koko{ku i dobro izlemala. To su batine koje pamti celog `ivota. Zaslu`ila ih je.

Ali, nije smela da prizna da je tada izgubila obocu. Oboca - u Prizrenu se tako zove min|u{a.

Baka ju je jednom odvela ispod Kaqaje. Tamo su ku}e, a qudi koji u wima stanuju zovu se Podkaqajci. Odvela je kod ̀ ene koja joj je probu{ila u{i. Probu{ila obocama, min|u{ama, i ostavila ih na u{ima. To je bio bakin poklon. Bile su od srebra, filigranski ru~ni rad, nadaleko poznat u Prizrenu. Po{to su min|u{e bile od srebra, u{i se nisu zagnojile, ~ak ni pocrvenele. E, jedna od tih oboca izgubqena je pri pewawu na Kaqaju.

2�

Kako to da nije izgubila min|u{u kada se pela mnogo strmijim i napornijim putem? Kada se pela do tvr|ave Kaqaje. Kaqaja - tvr|ava, koja se nalazi na stenovitom brdu i uzdi`e iznad naseqa.

Po pisawu doktora ̂ emeriki}a - Petar I Kara|or|evi} „To razgledawe bilo je vrlo naporno za starog kraqa (1915.). Re~i: „u`asni strmi put”, koji je stari kraq uneo u svoju ratnu bele`nicu, ukazuju na napor potreban da bi se stiglo do Kaqaje.“

I danas se dive Kaqaji, drevnoj tvr|avi iz rimskog perioda, koja je dogra|ivana u doba Nemawi}a i turskog perioda.

Sa wenih bedema pru`a se veli~anstven pogled na nezaboravnu panoramu Prizrena, wegovih uzanih ulica, ku}a sa }eramidnim krovovima, prizrensku Bistricu i wene mostove.

Ovim putem, koji je jednim delom kaldrmisan, prolazili su kowanici rimskih legija, vizantijske vojske, srpskih kraqeva i cara Du{ana. Zatim Turaka.

Tvr|ava je kori{}ena vekovima. Mewala je gospodare. Oni su je ru{ili, dogra|ivali. Za vreme Turaka bila

26

je i kazamat, zatvor. Otvoreni i prozori za pu{ke. Pu{karnice.

Sa Kaqaje se vide sve planine oko ravnog Prizrenskog poqa, kroz koji proti~e Beli Drim.

Vide se pored ku}a sa }eramidnim krovovima brojna minareta xamija i zvonici starih crkava, stare pri-zrenske ku}e u prizrenskom Podgradu. Podkaqaja.

Poznata naseqa: Mara{, Podgrad (Podkaqaja), Varo{, Pantelija, Papaz-~ar{ija, Terzi-mahala.

Sva ta naseqa koriste planinsku vodu, po{to na svakom koraku postoji puno izvora. Prizren tako|e ima i vodopad. (Popravqen 1�2�.)

2�

[adrvan. Trg [adrvan - raskr{}e Prizrena. [adrvan, dobio ime po ~esmi. ~etiri slavine iz kojih neprekidno te~e voda. Hladna voda. Nikada se ne mewa. Ni ukus, ni temperatura.

Ka wemu se dolazi iz svih delova grada.

Ulice, koje vode ka [adrvanu, dobile su imena po zanatima.

Papaz-~ar{ija. Popova ~ar{ija. Tu su se prodavale crkvene stvari.

Terzi-~ar{ija - kroja~i i drugi.

Ba`derana-~ar{ija. Jedna od najdu`ih ulica u Prizrenu. Povezuje sve mahale.

Mamzi-mahala - turska mala.

Latinska mahala.

Ciganska mahala.

Pored ostalih - Tabana. Ulica sa radwama za preradu ko`e.

28

Prizrenci su davali imena ulicama i po istaknutim qudima. De~anska ulica, Kara|or|eva ulica, Haxi-Risti}eva ulica.

Pantelija - deo grada, dobio je naziv po svetom Pantelejmonu.

^ardaklijska ulica - Pantelejmonska.

Tu su i pijace. ^uqan - `itni pazar, pa onda i @enska pijaca. Tu se prodavala roba za potrebe `ena i doma}instva.

Pazarni dan je bila sreda.

Tada je radila i @enska pijaca. Obi~no su mu{karci, Prizrenci, dolazili - sami. (Nisu `eleli da maltretiraju `ene)

Seka je obilazila sve. Zanimalo je {ta se prodaje. Najvi{e je zanimala no{wa do{qaka.

Goranci. Kada je pija~ni dan, silaze sa Gore. Prodaju svoje proizvode. Goranci - muslimani srpskog porekla. Ali, slave hri{}anske praznike. Slave svadbarske

2�

sve~anosti na dan svetog Pantelejmona. Sa~uvali ikone Svetog Nikole. Ostaci crkve svetog Ilije, Svetih Vra~a i mnogih drugih svetili{ta rasuti su po ovim krajevima.

Seku najvi{e zanima kako se ~e{qaju `ene. Kosu, crnu izbacuju ispod marame. Zulufi. Sa obe strane podkresani, kao kod mu{karaca. To je wihova moda. U centru grada, gde su bile srpska i gr~ka {kola, bogoslovska u~iteqska {kola (kasnije 1�48, i sredwa muzi~ka {kola J. Slavenski) bili su i konzulati: Rusije, Austrougarske, Italije i Engleske.

U blizini `enske pijace je i Oficirski dom. Oko [adrvan-trga, ispred du}ana i poslasti~arnica - stolovi i stolice. Qudi opu{teni, sede, piju kafu, pi}e. Pri~aju.

Radwe svih zanata u Prizrenu.

30

Dun|eri - zidari.Kalajxije - kalajisali |ugume, tepsije.Mutavxije - tkali prostirke, ~erge (dlaka koze, kostret)Bojaxije.Kantarxije - gvo`|ari.Tufegxije - oru`ari. No`ari - ve}inom Turci, [iptari.Stolari.Kolari.Ka~ari.Strugari.Samarxije.Konduraxije.Jemenxije.Sara~i.]ur~ije.Pekari.Postulari.Kasapi. Bravari.Proizvo|a~i makaza, dr{ke od rogova.Klin~ari.Kova~i.Kotlarxije.

31

Potkiva~i.Terzije.Berberi.Sapunxije.^e{qari.Bonbonxije. Ba{tovani.^ibukxije - pravili ~ibuke, mu{tikle.Opan~ari.Tabaki.Kujunxije - srebrne, zlatne niti, tepsije.Grn~ari - Srbi.Kazanxije - Cincari.

Radwe svih zanata. Kujunxije su radile sa nakitom, izra|enim od srebrne ̀ ice. (Zlatarski zanat u Prizrenu poznat jo{ u XIII veku).

Rudnici - Trep~a i Novo Brdo, bogati ovom rudom, bili su glavni snabdeva~i. Ovim zanatom su se prete`no bavili Latini. Pored toga su se bavili i pekarskim zanatom.

Grad u koji dolaze i osnivaju svoje kolonije; Cincari, Kotorani, Dubrov~ani, Grci iz Skadra i okoline, Rusi, ^erkezi.

32

Prizren je bio va`an centar na putu trgovine Dubrovnik - Solun.

Seki su se najvi{e svidele kujunxijske radwe. Razgledala je nakit. Upijala lepotu.

Svi su je znali. Prodavci, trgovci, pu{tali su je da razgleda. Posmatrala je sve sa sme{kom. Ona nije bila nevaspitano dete. Samo radoznalo.

Divila se izradi nakita, divila se obojenim tkaninama, prera|enoj ko`i. U`ivala je u toj divnoj panorami lepih i korisnih stvari.

Jo{ je vi{e u`ivala u crkvama, manastirima. Bilo je to, za wu, ne{to novo. Po prirodi ̀ ivahno, temperamentno, ulaze}i u ova velelepna zdawa, to dete je postajalo tiho, smireno. Ose}alo je neku opu{tenost. Nije znalo {ta je to. (Duhovni mir, spokojstvo?)

33

Da li ti{ina koja je tu vladala. Da li qudi koji su sa nekim smirenim po{tovawem, bez razgovora, bez `urbe, klimaju}i ponekad glavom da se sporazumeju, palili sve}e?

Da li je to {to je u tim prostorijama bilo ni hladno, ni toplo, ve} vrlo prijatno?

Da li je svetlost, koja se probijala kroz stakla prozora, a koja su divno i{arana raznim bojama (vitra`) dovoqno osvetqavala prostoriju?

Nije bilo ni previ{e svetla, ni previ{e mraka.Taman.

Seka je razgledala te prozore. Nazirala je i likove qudi koji su se pomaqali na staklu.

34

Razgledala je i freske. Nije smela da pipne te divne boje. Prilazila je toliko blizu da je op~iweno poku{avala da zapamti nijanse.

Zvirnula bi i iza oltara, kada nikoga nije bilo. Ta pozlata je najvi{e interesovala. Prsti}ima je }apnula malo od metala. Razgledala je. Prou~avala.

Ali, najvi{e su je odu{evqavali oreoli. Krug oko glava svetaca. @ut kao suna{ce.

To }e joj ostati urezano u se}awe. Kada je porasla, sazrela, pose}ivala je i druge crkve i manastire gde god je mogla. Bila je i u Sopo}anima, bila u Studenici. Tamo je i no}ivala. Najdivnije spavala.

Prizren je grad sa bezbroj crkava. Grad muzej.

Za svaki praznik, za svaki obi~aj - postojala je crkva.

3�

Prema ostacima brojnih crkava koje su poru{ene, narod i daqe neguje po{tovawe. Negde je to kultni kamen. Negde izvor, a negde ~esma.

Preko puta bunarluka, ispod ~esme u steni, u ni{i - ikona. Tu je bila crkva Svetog Petra. Pa onda bunar.

Na pola puta do tvr|ave Kaqaja, u brdu je bunar. Dubok. Sa bistrom vodom. Na dan kada se slavi Vrbica u wega se bacaju vrbove gran~ice.

Seka je obavezno, veru}i se na brdo, sa zadovoqstvom bacala vi{e gran~ica.

Prizren je duhovni centar Srba. Grad u kome je stalno, ili povremeno `ivelo mno{tvo vlastelina, plemi}a, `upana, kraqeva, careva, aga, pa{a, duhovnih i svetovnih veliko-dostojnika. Svaki vladar, vlastelin, postajao je ktitor. Podizane su crkve, manastiri. Vladari, bogatija vlastela, kao ktitori, podignu crkvu, manastir. Dovo|eni su neimari, umetnici iz Vizantije, Kotora. Ta zdawa ukra{avali su ikonama (vizantijski stil). Ktitori zatim darivaju crkve i manastire, selom, ribwakom, pa{wakom, mlinom i qudima.

Oni se koriste ne samo kao radna snaga, ve} i za ratovawe. Otud ime Metohija. Metoh - crkveni posed.

36

U Metohiji, pored brojnih crkava, nalazi se Pe}ka patrijar{ija, Visoki De~ani, a u Prizrenu i Bogorodica Qevi{ka. Prizren je grad muzej. Mnogobrojne crkve, koje su opstale tokom vekova, svedo~e o tome.

Kada se putuje ka tvr|avi Kaqaja, sa desne strane se nalazi crkva Svetog Spasa, a sa leve crkva Svetih Vra~a. One se nalaze u blizini tvr|ave, u Podgra|u.

Crkve Sveti Spas, Sveti Vra~i, ali i ostaci crkve Svete Nedeqe i Svetog Tome.

Otkrivawe ostataka Svete Nedeqe i wenih natpisa, ukazuje na brojne crkve koje su poru{ene. Na temeqima stare crkve Svete Nedeqe krajem XIX veka podignuti su Sveti Vra~i, (stara crkva Sveta Nedeqa - zadu`bina Marka Kraqevi}a). Jedno vreme je Prizren bio pod makedonskom vla{}u.

3�

Crkva Uspewe Bogorodice, gre{kom nazivana crkvom Svete Petke (i{lo se u crkvu petkom) dobila je naziv Bogorodica Qevi{ka. Dobila je taj naziv jer se nalazila na levoj obali reke Bistrice. Kada je, pak, ova reka promenila tok crkva Bogorodica Qevi{ka ostala je na desnoj obali. Ktitor ove crkve bio je kraq Milutin. Ona je podignuta na ostacima temeqa vizantijsko-gr~ke crkve. (Tu je otkrivena vizantijska freska Sv. Bogorodice). Protomajstori: Astrapa i Nikola su podigli i dekorisali Svetu Petku.

A kada je restauracija obavqena, 1��3, na|en je kaligrafski natpis na arapskom: ,,U mome oku nastanila se tvoja lepota”. Drugi prevod je: “Lepota tvoja - gnezdo je zenice oka moga.”

Pravoslavni Prizrenci imaju tri crkve, u kojima slu`e bo`anstvenu liturgiju. Ranije, u staroj crkvi Svetog \or|a. Novu, sabornu, podigli su sami Prizrenci, uz

38

pote{ko}e (1�. v). Ona se nalazi na Papaz-~ar{iji. Druga - Sveti Nikola i tre}a Sv. Spasa. Ve}ina pravoslavnih Prizrenaca slavi Sveti \ur|ic.

Nijedna pravoslavna crkva, osim manastira, nije zvonila zvonima za vreme Turaka. Zazvonilo zvono na crkvi Sv. \or|a (1�03), poklon supruge iz Beograda za pokoj du{e supruga.

Posle oslobo|ewa od Turaka 1�13. dobija i poklon - zvono, od kraqa Petra I. Tu su sme{tene dragocene ikone i ikonospevi - zbirke {tampanih spisa i kwiga iz XIII, XIV i XV veka.

Sveta Petka - crkva, posle osvajawa Prizrena od strane Turaka, stradala je kao i Sveti Arhangeli. Pretvorena je u xamiju. 1�23. obnovqena u potpunosti (po{to je po oslobo|ewu Prizrena 1�12. skinut minaret i postala je ponovo hri{}ansko-pravoslavni hram.)

3�

Bistrica prolazi pored poluostrva, pored ostataka zidina poru{enog manastira Svetih Arhangela, gde je u grobnici telo cara Du{ana, ktitora manastira Arhangela.Wen tok se nastavqa pored severnih zidina i kule na kapiji ispod kamenog mosta. Most spaja ulaz manastira i levu obalu reke. Tu je umesto kamenog, u vreme cara Du{ana, bio pokretni most, koji se dizao i spu{tao.

Manastir Sveti Arhangeli, car Du{an, kao ktitor, nagradio je crkvama, selima, mlinovima, vinogradima i qudstvom. Car Du{an je udario temeqe crkve 1343, a 13�2. su zavr{eni radovi.

Crkva Svetog Nikole, trpezarija, }elije, bolnica i druge prostorije pomiwu se u Tre}oj poveqi cara Du{ana 1343.

Manastir i crkvu podigao je kalu|er starac Grigorije.

40

Upadom Turaka, kada je osvojen Prizren 14��, stradali su i manastir Sveti Arhangeli i Vi{egrad, zadu`bina Cara Du{ana.

161�, od kamenih blokova poru{enog manastira Sinan-pa{a podi`e u centru Prizrena Sinan-pa{inu xamiju.

Nedaleko, u blizini xamije, nalazi se i zgrada Prizrenske bogoslovije. Osnovana je 18�1.

Na grobu cara Du{ana, u manastiru Sveti Arhangeli, sve~ano je 13��. obavqeno pomirewe stvorene srpske zajednice sa Carigradom. Naime, kada su Srbi iz svoje dr`ave Ra{ke (Veliki `upan Stefan Nemawa) napadali i poku{avali da zauzmu Prizren 118�, bili su spre~eni od strane vizantijske vojske.

Tim prostorima, koji su bili romanizovani, zna~i potpadali pod rimsku vlast, kasnije je vladala

41

Vizantija.

Prizren je definitivno pao pod srpsku vlast za vreme Stefana Prvoven~anog 1214.

Kona~no osvajawe tih prostora zavr{io je kraq Milutin (krajem XIII veka).

Rastko, u mona{tvu nazvan Sava, najmla|i sin velikog `upana Nemawe, progla{ava samostalnost (autoke-falnost) srpske crkve i u Prizrenu osniva 121�. episkopiju. Na mesto gr~kog, postavqa svog episkopa. Do tada je u Prizrenu bila gr~ka episkopija, a od tada ra{ko-prizrenska.

U Prizrenu mnogi ktitori Prizrenci dizali su crkve:

Sveti Spas - zadu`bina Mladena Vladojevi}a.

42

Sveti Nikola - zadu`bina Rajka Kirizimovi}a (1361 - 1368).Crkva Sveti Nikola - zadu`bina Nikole Tubi}a i wegove `ene Bele. Kasnije pretvorena u xamiju. Nisu samo nicale zadu`bine u Prizrenu, ve} i u mawim mestima, selima. [irom Metohije. Na primer Mu{uti{te (146�), Sveta Trojica, Velika Ho~a i drugi.

Ali nisu samo qudi - ktitori davali novac iz plemenitih namera, nego ako neko u~ini lo{e delo, ne{to gre{no, po verovawu, kada kao ktitor podigne zdawe - wemu se opra{ta od Boga - sve!!!

To se kod katolika zvalo indulgencija, opro{taj grehova. Jednostavno, plati{ crkvi - sve ti je opro{teno.

Katolici i pravoslavci. Jedna ista vera. Hri{}anska. Razlikuju se samo po tome kako se krste. Katolici sa {akom, od leva na desno. Zato ih pravoslavci zovu [okci.

Pravoslavci sa tri prsta, od desna na levo. Tri prsta. Podse}aju na krake raka, katolici ih zovu Raci.

Kada se razdvojilo, podelilo na dva dela, Rimsko

43

carstvo (Isto~no rimsko carstvo - Vizantija, Zapadno rimsko carstvo, sedi{te Rim), dele se 10�4. i hri{}ani. Katolici, Vatikan sa vrhovnim poglavarom papom. Pravoslavci - Konstatinopoq - sedi{te vrhovnog poglavara, patrijarha.

Ali, crkve kao institucije, koje su nastale ~etiri vekova posle pojave hri{}anstva, ustanove koje su napravile hijerarhiju po ugledu na svetovnu vlast, imale su dosta pozitivnih strana.

Bile su rasadnici pismenosti, kulture.

Na primer.

Rastko Nemawi} (u mona{tvu nazvan Sava). Dobijao novac od svoga oca Stefana Nemawe, a kada je, potom, Stefan Nemawa do{ao kod wega, da se pred kraj ̀ ivota zamona{i (mona{ko ime Simeon), slao im je sredwi sin Nemawin - Stefan Prvoven~ani. Slao je novac u Hilandar. Novac je stizao (dobijan iz ruda) iz rudnika Novo Brdo.

Dakle, mogao je Rastko, tj. Sava, da putuje bez te{ko}a. Sa svojih hodo~a{}a Sava je donosio razne egzoti~ne biqke, te tamo - osnovao u Hilandaru, prvu apoteku.Katolici, kada su se odvojili, zadr`ali su zvani~ni jezik

44

- latinski. Stoga, narodi koji su primili katoli~anstvo, imali su sre}u da preko tog jezika upoznaju klasi~nu, najstariju kulturu, umetnost.

Visoki De~ani. Zadu`bina Stefana De~anskog. Stefan De~anski - sin kraqa Milutina. Kada se vratio iz izgnanstva, gde ga je poslao otac, po{to ga je oslepeo, ali na sre}u ne potpuno, smestio je oca, kojeg je svrgao sa vlasti, u tvr|avu. Tu u tom prostoru, kraq Milutin je zadavqen.

Dakle, di`e manastir De~ane.

Srpski vladari, koji su dovodili neimare, umetnike iz Vizantije, Kotora, da ih grade, ukra{avaju ikonama - omogu}uju da na tim prostorima ni~u velelepna zdawa.

Tako je Kotoranin - Vito od Kotora, zaslu`an za izgradwu manastira Visoki De~ani (romanski stil).

4�

Seku je wena baka, majka-Qubica, vodila svuda. Posetile su Pe}ku patrijar{iju i manastir De~ane. Tom prilikom dete je prvi put do`ivelo iskonski strah. Evo {ta se dogodilo:

Wena baka ju je, pre polaska za manastir De~ane, upoznala sa obi~ajima, koji su za wega vezani.

U manastiru su, u sarkofagu, sme{tene mo{ti kraqa Stefana De~anskog. Sarkofag je uzdignut iznad poda. Uzdignut je toliko - dovoqno da se mo`e provu}i ispod wega.

Ko je gre{an (po predawu) ne}e mo}i da pro|e. Ko je bezgre{an - prolazi.

Na sarkofagu je {aka Stefana De~anskog. Balsamovana. Vernici, prilikom poseta, celivaju ovu ruku. Ina~e,

46

Seki je bilo poznato to celivawe.

U Prizrenu je svako, i odrastao i deca, celivao, qubio ruku sve{teniku. Po{to su stanovali u blizini Prizrenske bogoslovije, Seka je svakodnevno, kada iza|e na ulicu da se igra, sretala mnogo popova. Kao i sva deca, ona je pritr~avala i qubila ruku (koju joj pop pru`i).

Po{to je oduvek bila gadqiva, nije mogla da, posle mnogobrojnih poqubaca, koji su padali na popovu {aku, prisloni i svoje usne.

Smislila je trik.

Prilazila je i sagnute glave prinosila usne Ali, usne nisu dolazile do {ake. Da je neko ne bi video {ta radi, hvatala je svoje uho. [a~icom zaklawala svoje lice. Niko nije otkrio wen trik.

Ovoga puta, u manastiru, kada je prilazila sarkofagu da celiva kao vosak `utu {aku - nije bilo razloga da se hvata za uho. Nije bilo sveta. Samo ona, a iza we baka.

Veselo je pogledala ispod sarkofaga. Da krupan ~ovek, kle~e}i, u tri pokreta kolenima pro|e.

4�

Kleknula je. Pokaza}e da je bezgre{na.

Po~ela je da bauqa. Ali! [ta je to? Pred o~ima joj se sve smra~ilo. Nema svetla. Nema izlaza.

Pa samo je trebalo da napravi par pokreta i ve} je na suprotnoj strani. Lepo je ocenila kada je pogledala ispod sarkofaga.

Hvatao je neopisiv strah.

Po~ela je iz sve snage da vi~e: „Majka-Qubice, ja sam gre{na, ja sam gre{na“.

Bakica, koja je stajala malo daqe, u dru{tvu, jer je ve} pristizalo jo{ qudi, ~ula je Seku. Kako i ne bi, kada je ova vikala da se sve orilo.

Pri{la je drugoj strani sarkofaga, gde je Seka trebalo da iza|e, i tom prilikom zamolila tri `ene, sa poprili~nim zadwicama, obu~ene u {iroke crne sukwe, a koje su tu stajale pri~aju}i, da se sklone.

Seka je ugledala svetlost dana. Iza{la je sva drh}u}i. Jedva ju je baka smirila. Miluju}i je i te{e}i,

48

obja{wavala je {ta je bilo.

Govorila je: „To je, Sekice, samo {ala! Kako mo`e dete da bude gre{no?“

Ve}i strah , mnogo ve}i, osetila je posle nekoliko dana.

Neko je proneo glas da se pojavila Bogorodica. Ceo grad Prizren i okolinu uhvatila je panika.

Govorilo se: „Pojavila se Sveta Deva”. „Gde je” pitala je Seka.

„Evo je u lokvama, na ulici, u udubqewima gde se zadr`ava ki{nica”.

„Na prozorskom oknu, staklu”, govorili su.

I zaista, na prozorskim oknima i u malim lokvama na

4�

kaldrmi gde se verovatno izlio mazut, uqe, kada grane sunce, pojavqivala se {ara u duginim bojama. Qudi su i{li spu{tenih glava, tiho govore}i. [okirani.

Seka je bosim no`icama izbacivala tu vodu izme|u kaldrme. Kada je sve bilo suvo, govorila je: „Gde vam je ta Bogorodica?“.

Smejala se.

Jednog dana majka-Qubica je ponela veliku, posrebenu, i{aranu tepsiju. @elela je da kupi Seki divqe kupine.

Seka je wih obo`avala.

Bakica je oti{la u kupovinu, a dete je selo u ispust prozora. ^itala, u~ila, le`ala. Vreme je prolazilo. Padao je sumrak.

Od kapixika po~eli su i neki obrisi da se pomaqaju.

Kao da idu ka woj. Lepo vidi obrise qudi - mu{karaca i `ena.

�0

Jedna je bila najve}a. Prolazi kroz dvori{te, pravo prozoru.

Dete se povla~i. Iako je sve kao dim, prozirno, to ne{to ide sve bli`e i bli`e.

Pomislila je - Bogorodica!

Dolazi da se osveti.

Po~ela je da drhti, da pla~e.

Taman je htela da vikne, kada su se otvorile kapije i baka je u{la.

Seka nije mogla da progovori ni re~.

Baka veselo pokazuje kupine.

„Bako, da li bi me Bogorodica povredila?“.

„[ta ti pada na pamet? To je divna, plemenita `ena. Ne bi povredila nikoga“.

�1

Seka se polako smirivala.

Tek posle vi{e dana, priznala je majka-Qubici da se prepla{ila. Bila je u nedoumici. Ipak je poverovala baki.

Prolazili su dani. Sve se zaboravilo. Seka se ~esto smejala tome. Poku{avala da zaboravi.

No, jedan divan doga|aj je ostao toliko u wenoj du{i, de~ijoj, da ga nikada nije htela zaboraviti.

Crkva Svetog \or|a.

Centar Prizrena.

Nalazi se na domaku Sinan-pa{ine xamije.

�2

Uskr{wi praznici. Mno{tvo sveta. Sakupqaju se oko crkve. Svi nose vo{tanice. Tanane sve}e uvijene kao zmijice, kro{we, a na vrhu - fitiq.

Sami ih prave.

Seku je baka i tu dovela.

U Prizrenu, kada su ve}i praznici - slu`bu slu`i vladika. Sve vi{e i vi{e qudi. Smrkava se.

Majka-Qubica dr`i Seku u jednoj ruci, a u drugoj vo{tanicu.

^eka se.

Kada je pao mrak, qudi pale sve}ice. Polako, u ti{ini, hodaju u krug oko crkve. I tako - tri puta.

U mrklom mraku, plami~ci sve}a, quqaju}i se, deluju kao svici.

Lebde. Pokre}u se unaokolo.

�3

Dete je bilo odu{evqeno. Kako je to divan prizor.

Neverovatno. Koji od pametnih qudi iz te crkvene hijerarhije smisli to? To, da u du{e qudi unese taj spokoj, to bla`enstvo.

Uskrs. Najve}i hri{}anski praznik.

Seka je za taj dan dobila novu haqinicu, koju joj je tetka-Cica sa{ila od teget svile (postava). Isheklala joj je i belu kragnicu i dokolenice.

Majka-Qubica ju je odvela u turski kvart i kupila sandalice.

Lepo je izgledala.

�4

Desetak dana pre Uskrsa, Seka je slu{ala jednu neobi~nu pri~u.

Najmla|i brat wenog oca Gojko i najmla|i sin wegovog ujaka Bogoqub - Bogi (a koji su tada bili na studijama u Beogradu), kao de~aci, zajedno su ~esto {etali pored Bistrice.

Gojko je razgledao reku. Znao je da su {otke - patke wegove mame, majke-Qubice, izlazile iz dvori{ta, prelazile ulicu (pola ulice) i ulazile u reku. Plivale su. Tu su nosile jaja. Neka su odlazila niz vodu, a neka su se zadr`avala uz obalu, na sprudi}ima koje je voda stvarala. Na sprudi}ima su bili beluci, kamen~i}i, oblikovani kao jaja.

Gojko je nalazio jaja izme|u wih, iako se nisu mnogo razlikovala.

Seka je opet smislila trik. Sada nije bilo {otki, nije bilo jaja u Bistrici.

Nalazila je kami~ke koji su li~ili na jaja{ca.

Uzela je jedan kami~ak. Obojila ga {kolskim bojicama.

��

Na dan Uskrsa iza{la je sa kami~kom na ulicu. Tucala je i razbijala jaja deci.

Dve ku}e od wihove stanovala je tetka wenog oca. Tetka-Qupka. Seka je imala obi~aj da ispred ku}e stane i raskre~enih nogu, podbo~ena, vi~e: „Tatina tetko, tatina tetko“.

Tetka wenog tate je izlazila smeju}i se.

Svi su u familiji znali kako Seka zove tetka-Qupku.Ovog puta, za Uskrs je Seka opet vikala. Pokazivala je izlupana jaja.

Nedaleko od te ku}e - Prizrenska bogoslovija.

U woj je boravila `ena zvana Sinxa. Deca su dolazila ispred Bogoslovije i vikala: „Sinxa debela, ku}u ne pomela, dete rodila, ne ga nadojila. Sinxurina - dus topuzina“.

Seka je, iako zbuwena, bila me|u wima.

Jadna `ena. Dok iza|e sa vedrom vode, da baci na decu, ona su ve} u smehu pobegla.

�6

Seki je bilo `ao te `ene. Ali, {ta se tu moglo!?

Po kazivawu Branislava Nu{i}a:

„Prizrenski su Srbi lepi, otresiti i bistri qudi. `ivo se interesuju za sve svoje poslove i vrlo su istrajni. Mare i za vi{e interese, no {to su oni koji se grani~e ku}nim pragom. Prizrenska bogoslovija je u~inila mnogo u tom pogledu, za vreme svog delovawa. Ona je imala sna`an uticaj na razvoj duha ovoga naroda. Nastavnici weni, {kolski obrazovani, op{tili su sa narodom. Ve}ina nastavnika Bogoslovije je rodom iz Prizrena”.

Gotovo ve}ina trgovaca su |aci Prizrenske bogoslovije, pismeni i razboriti, dobri i ~estiti Srbi.

Ruski konzulat je tako|e bio od koristi. Bili su aktivni i verni za{titnici pravoslavqa.

18�8. Prizrenska liga i kongres (Berlinski).U Prizrenu dva konzulata.Ruski i engleski. Konzuli, Jastrebov i Sent Xon. Kasnije - Islamska liga, o~uvawe muhamedanske vere. Mladoturci, {kolovani

��

mesto fesova nose cilindre, `ene bez ferexa.

Konzul Jastrebov je bio odu{evqen sjajem umetnosti i kulture na{e sredwevekovne arhitekture i slikarstva. Konzuli Jastrebov i Lisevi~. Wihova za{tita pomogla je da se Prizrenci odr`e i duhom uzdignu iznad ostalih Srba.

Otuda u Prizrenu i vi{e kulturnih tekovina no kod Srba u drugim varo{ima. Pored u~iteqske {kole postojala je i doma}i~ko-`enska {kola - radni~ka, kasnije 1�48. i sredwa muzi~ka {kola „Josip Slavenski“.

Mada je Prizren bio i prestonica u kojoj su boravili mitropolit ra{ko-prizrenski i skenderijski.

Prizren je tako|e bio i va`an centar trgovine.

Glavni trgova~ki put Dubrovnik-Prizren-Solun.

�8

Otud u Prizrenu dubrova~ka kolonija. Katoli~ka.

U Prizrenu postoji i katoli~ka crkva. Sveti Dimitrije.

Ova crkva se pomiwe u poveqi kraqa Dragutina (12�6-1281).

Woj pripada oko 200 ku}a. Od rata, Prvog svetskog, doseqavaju se Latini (katolici) iz \akovice, Skadarskog okruga. Albanci - nomadski narod.

Skiti.

Dolaze krajem XVI i po~etkom XVII veka.

Naseqavaju prostore sada{we Albanije, dr`ave koju su dobili posle Prvog svetskog rata. Prete`no su katoli~ke i pravoslavne vere.

Ina~e su na Kavkazu, odakle su si{li u ove prostore, tako|e imali dr`avu, koja se zvala Albanija.

��

[iptari ([kipetari). Zna~ewe ove re~i je - planinski orao.

Ilirskog porekla.

@iveli su u gudurama, u planinama. Kada su Turci po~eli da osvajaju Balkansko poluostrvo, nametnuli su im muslimansku veru.

A kada, pak, Turci - Osmanlije dobijaju dozvolu 1��6. listom odlaze u Tursku, oni silaze u niziju, kupuju jeftino stanove od wih i sve se vi{e nastawuju po gradovima.

I Albanci ulaze na te prostore.

U Prizrenu su i Vlasi. Potomci anti~kih Makedonaca - Tra~ana (Aleksandar Veliki - Makedonski).

Oko 180-200 ku}a.

Mahom su kujunxije, kazanxije.

U Prizrenu ih zovu Gagama.

U po~etku, deca su im poha|ala srpske {kole.

60

(Prizren je stolica i katoli~ke Skopske mitropolije).

U Prizrenu su i Turci Osmanlije. Tako|e fini i kulturni qudi.

Kada je sredinom osamnaestog veka izbegao srpski patrijarh Arsenije IV, sa mnogobrojnim porodicama, ~udo je da je srpska narodnost tu u Staroj Srbiji opstala.

Seka je upoznala mnoge qude.

Neverovatno!

U Prizrenu, nije mogla da se ~uje sva|a, neki povi{eni glas.

Kom{ije, koje god da su vere ili nacije, bile su u

61

dobrim odnosima.

Weni ro|aci. Deda-Uro{. Brat majka-Qubice. Smiren, lep ~ovek. Trgovac. Imu}an.

Kada je Sekina baka ostala udovica, vrlo mlada, sa ~etvoro dece (3 sina i 1 k}i), on je preuzeo brigu o wima.

Deda-Jovan, Sekin deda, je nastradao. Putovao je slu`beno. Izlaze}i iz automobila pao je (voza~ nije gledao, pokrenuo kola). Pao je na kamen. Udario glavom i ostao na mestu mrtav.

Deda-Uro{ je svaki dan pose}ivao svoju sestru. Ulazio kroz kapiju i samo viknuo: „Mona Qubice“.

Baka je sva usplahirena silazila niz stepenice ~ardaka i grlila brata. Tako zagrqeni peli su se na ~ardak.

Tu su sedali za sto, koji je bio na sredini. Dugo su tiho pri~ali.

I tako, svakog dana.

Seka, koja je kod ku}e u Beogradu poha|ala baletsku {kolu i tu je pravila egzibiciju. Vrtela se oko wih,

62

pravila piruete i okretala se.

Jednog dana je, slu~ajno, ubacila no`icu deda-Uro{u u usta. Nije primetila da je ovaj zevnuo. Digav{i nogu u „batman”, lepo mu uvalila palac u usta.

Deda-Uro{ se nije naqutio.

Samo se sme{io.

Isto kao majka-Qubica.Seka ga je mnogo volela. Odlazila je wegovoj ku}i, ~esto i spavala kod wih.

Deda-Uro{ je imao 3 sina i � k}eri. Dva sina, najstariji bata-Luka i najmla|i Bogi su studirali i postali in`eweri. Sredwi, bata-Tika je ostao kod ku}e. Bio je ~ovek, smiren, divan. Ba{ kao i wegov otac , deda-Uro{.

I wih sve je Seka mnogo volela.

Najvi{e je volela da se kupa u jazu.

Voda koja je proticala kroz divnu ba{tu u dvori{tu punom cve}a, bila je bistra.

63

Seka je dolazila kod deda-Uro{a i baba-Cvete i u`ivala.

Spavala je izme|u svojih tetaka. Najstarije, bliznakiwe Moma i Olga, pa Draga. Na kraju najmla|e Jela i Rada.

Sa seka-Jelenom (tako u Prizrenu zovu tetke), kasnije samo Jela, mnogo se dru`ila. Jela i Rada bile su u~enice gimnazije. Seku je Jela vodila sa sobom na sastanak. Jela je i{la na sastanak sa de~kom Bo`om, budu}im suprugom (Bo`a je kasnije postao lekar).

Seka se se}a da je Jela tada nosila bele kratke ~arapice i crne cipelice, a bila je zima.

64

U divnom dvori{tu, prepunom cve}a, sa jazom koji proti~e, baba-Cveta. Sedi. Sedi ure|ena, obu~ena u prizrensku no{wu. Jutro je. Cvrku}u ptice. Miri{e cve}e.

Ta no{wa, ta ~uvena no{wa, razlikovala se od drugih, koje su se nosile u ve}im gradovima Kosova i Metohije.

Bila je najlep{a.

Posle prizrenske (po lepoti) dolazila je pe}ka, pa onda pri{tinska.

Prizrenke su posebno povezivale {amiju (maramu).

Prvo su stavqale, ispod marame, na sred glave, kolut. Kolut - ne{to kao krug. Kolo. Zatim je dolazila ve}a marama, pa preko ~ela - ~elenka. ~elenka - ne{to nalik na traku.

Naravno, ~elenka je ukra{ena dukatima.

Zatim, ~uvena prizrenska svila i prizrensko platno.

Od svile su bile bluze - ko{uqe, sa interesantnom kragnicom.

6�

Kragnica, op{ivena manistrima u raznim bojama. U stvari, perlicama.

Dimije su se razlikovale od turskih. Pri dnu, na nogavicama su imale izvezen srmom deo koji je dr`ao, sakupqao nogavicu.

Jelek, tako|e izvezen.

Imali su mintan, ~iji su rukavi bili {iroki. Anterija, kaputi}. A onda pojas. Sve to u ne`nim nijansama boja.

I naravno skuta~a - keceqa.

Seka je obo`avala pojas.

Za{to?

Wena baka, majka-Qubica, je dolazila sa nekog parastosa, sa da}a. Donosila je mnogo poklona za Seku.

Vadila je iz {irokog pojasa lepo upakovane poskure (poga~ice sa crkvenim `igom), slatki{e, vo}e.

Seka je imala utisak da se nalazi ispred ma|ioni~ara.

66

Nikada nije znala {to }e joj bakica izvu}i iz pojasa.

Ili {ta }e joj bakica spremiti da jede. Ali, {ta god dobila - obo`avala je. Jer to su sve bila neobi~no ukusna jela. Turska kuhiwa.

Obo`avala je birjam. Obi~no se pravi za Uskrs. Spana} sa mladom jagwetinom.

Baka bi spremila u velikoj tepsiji jelo, odlazila preko mosta, na drugu obalu Bistrice. Nosila jelo u pekaru. Nosila je i baklave i mnoga druga ukusna, neobi~na jela.

Seka je uvek izlazila na ulicu i gledala bakicu koja je brzo kora~ala, zamicala u turski kvart.

Volela je i kolobotnicu - proju.

I po babi i po dedi, Sekini ro|aci su, pored toga {o su bili trgovci, imali i vinograde.

Posedovali su podrume u kojima je bilo sme{teno najboqe vino.

Seka je volela {iru (mlado slatko crno vino).

6�

^ika-^eda. Wenog tate ro|ak, koji mu je bio kao ro|eni brat.

Jednom je ~ika-^eda poveo Seku u vinograd. Vinograd se nalazio na ulazu u Prizren.

Drugi ro|aci, kao deda-Uro{, imali su vinograde u mestu Velika Ho~a.

Mali ~okoti crnog gro`|a, ima{ utisak da }e grozd dodirnuti zemqu. Gro`|e je bilo neobi~no ukusno.

Seka je opet smislila trik.

Legla je na zemqu ispod ~okota. Glavu je namestila tako da su joj usne dodirivale zrno. I tako je jela. Brstila grozd za grozdom.

Svi su se smejali.

^ika-^edin najstariji sin Branko, koji je, kao i ve}ina mladih Prizrenaca, zavr{io fakultet u Beogradu.

Dolazi sa svojom tek ven~anom ̀ enicom Berom, u posetu tati.

68

Odmah se sprijatequje sa Sekom. Postaju najboqi prijateqi.

Odlaze na kupawe, na Drim. Ona im nije smetala. Sama se zabavqala, dok su oni iskazivali svoju ne`nost, {ap}u}i i milo gledaju}i jedno drugo.

Branko je imao dva mla|a brata i sestru.

Mama wegova, tetka Fila, bila je prava gospo|a. I svi su bili nekako mili, tihi, stalo`eni.

Seka je volela da ide na svadbe. I turska, i srpska prizrenska bile su za wu velika zabava.

Jednom, u Turskom kvartu, pored ba{te Mara{ - turska svadba.

Seka iz }o{ka, gde je sela, gleda mladu. Ova mlada, jo{ devoj~urak, obu~ena u {alvare - dimije, sa velom preko lica. Spustila glavu. Sedi. Ne pomera se. Seka, kraji~kom oka, posmatra.

6�

Ve} dugo mlada ne podi`e glavu. Sagnuta. Zatvorenih o~iju.

Kada je Seka pomislila da je mlada zaspala, sko~ila je da je probudi. U tom ~asu su u{li neki qudi. Brzo je {mugnula u ugao.

Mlada, koja nije spavala, di`e o~i.

„Kako je mogla toliko vremena provesti u tom polo`aju? Da ne digne i otvori o~i?“, pitala se Seka.

Sve je to dete jako uzbu|ivalo.

A na prizrenskoj, srpskoj svadbi, ovo nesta{no dete je vodilo kolo. Lepo. Stane prva, uhvati se u kolo i belom maramicom u desnoj ruci, vrti, vrti.

Se}a se pesama: Razgranala grana jorgovana, pa onda Oj, Coko, Coko, crno oko, crvena jabuko, itd.

Najvi{e je volela da igra ~o~ek. ~o~ek je nau~ila u tan~ine. Volela je taj ritam. Stalno je govorila da ima turske krvi. Dodu{e, weno prezime, tatino prezime, je sastavqeno od dve turske re~i:

�0

Gazi - junak, pobednik

Kale - tvr|ava.

Zna~i - pobednik tvr|ave.

Jako stara srpska familija u svom prezimenu sadr`i dve turske re~i. Mo`da su bili turski vazali, misli Seka.

Tako|e su je intrigirali |ugumi. Posrebreni.

Pretr~avala bi deo ulice, to~ila iz ~esme koja se nalazila preko puta kapije wihove ku}e. ^esma se nalazila na samoj ivici Bistrice.

Punila je |ugume, pa onda vodu polivala ispred ku}e. Po ulici. Ulica je, kao i dvori{te, bila veoma ~ista. Poznato je da su qudi u Prizrenu ~isti i uredni. @ene su no`i}em vadile svaku travku izme|u kamewa.

Put je blistao. ~ak su i anegdote ispredane u vezi s tim. U vezi ~istote tih `ena.

Ka`e - Prizrenka dolazi u posetu, hekla. Kao, slu~ajno, klup~e joj ispadne. Otkotrqa se pod krevet, sagne se da

�1

ga uzme. Sagla se ne zbog klup~eta, ve} da vidi da li ispod kreveta ima pra{ine.

Ha-ha...

Posle dve godine, vratili su je ocu u Beograd.

Seka je nastavila osnovnu {kolu, tj osmoqetku. Zavr{ila je i gimnaziju. Upisala fakultet.

Tata joj je u po~etku studija govorio da je - izrod. Niko u familiji nije bio umetnik. Otac je hteo da ona studira gra|evinu. U wihovoj porodici, pa i u familiji bili su ili lekari, ili in`eweri.

Seka je upisala Fakultet dramskih umetnosti. Tada se zvao Akademija za pozori{te, radio, televiziju i film.

�2

Prvi ispit koji je polagala bio je ispit iz anti~ke drame i kwi`evnosti.

Polagala je. Polo`ila. Dobila desetku. Profesor je bio ~ika-Mi{a (studenti ga tako zvali iz milo{te), Milo{ \uri}, na{ najve}i helenista. Istaknuti kwi`evnik i humanista.

Za{to humanista?

Kada su Nemci okupirali Beograd (Drugi svetski rat), sakupqeni su istaknuti umetnici, kwi`evnici. U dvorani prepunoj tih divnih qudi digla se i demonstrativno napustila skup - Isidora Sekuli}. Ta divna na{a spisateqica nije htela da se solidari{e sa okupatorom.

U isto vreme, Milo{ \uri} se okrenuo i rekao tiho kolegi pored sebe. Kolega je bio istaknuti profesor klasi~ne muzike. „Lako je tebi, kad svira{ u diple. Ja predajem etiku”.

Zaglavio je u logoru - zatvoru.

Studenti su ga kasnije, posmatrali kako te{ko hoda. I posle mnogo, mnogo godina od tada ~ika-Mi{a je te{ko

�3

hodao. Tabani su od silnih batina, koje je dobio, bili deformisani.Seka je za taj ispit, prvi ispit, nau~ila sve. (Zavolela je tu kwi`evnost i kasnije sama prou~avala, te je postala wen dobar znalac .)

^ekala je prvo pitawe.Prvo pitawe: „[ta je najlep{e u Prizrenu?“, postavio je ~ika-Mi{a.

A Seka, kao iz topa: „Voda!“.

„[ta jo{?“, bilo je drugo pitawe.

Mu~ila se. Izmi{qala: „Duwe, jabuke, gro`|e“...

^ika-Mi{a ju je u{tinuo za obraz: „Lepe devojke“.

To je bilo sve.

Dobila je desetku.

Studenti su se pobunili. Nije im vredelo. No, to {to je ~ika-Mi{a rekao za Prizrenke bilo je ta~no.

�4

Va`ile su za lepe `ene.

Otac Sekin je bio geodeta. (Prva generacija u Beogradu).

Tra`io je i dobio stan u centru Zemuna (bile slu`bene prostorije geodetske upave), a zatim i da ga po{aqu u Prizren, na izlagawe planova. Tada se tamo premeravalo.

Odlazio je po nekoliko meseci na merewe.

Upoznao je divnu ̀ enicu i posle {est godina od smrti Sekine mame (koja je bila iz ^a~ka, u~iteqica), zaprosio je.

I sestra Bane i brat Batan i ona, najmla|a, Seka, boravili su za vreme {kolskog raspusta u Prizrenu. Kod majka-Qubice.

Kada je obavqena registracija, u dvori{tu ku}e majka-Qubice, prire|ena je ve~era za ro|ake.

Tata Sekin i nova mama povla~e se u „novu sobu” (gde je i daqe bila tetka-Cicina {iva}a ma{ina).

Seka pozajmquje gitaru od Bo`e. Bo`a je bio mla|i

��

brat Brankov, a sredwi sin ~ika-^ede. Divno je svirao na gitari. Ovoga puta ju je doneo, da bi malo uveselio svatove.Seka je stala ispred vrata „nove sobe” i poku{ala da svira serenadu. Sutradan joj je wena nova mama ispri~ala: jo{ nisu bili ni legli u krevet, kada im se sru~io malter sa tavana.

Neverovatno!!!

Wih dve su se odmah sprijateqile. Postale su drugarice.

Poveravale su se jedna drugoj.

Seka je bila devoj~urak od 14 godina.

Sekina nova mama je poticala iz ugledne poznate prizrenske trgova~ke familije.

Bila je mlada kada se udala za oficira vojske Kraqevine Jugoslavije koju su Nemci okupirali.

Posle nepune dve godine wen suprug gine u zarobqe-ni{tvu.

�6

Od tada prolazi 1� godina, a ona se nije preudala.

Sada je pristala da se uda za Sekinog tatu i da se brine o troje wegove dece.

Bila je vrlo zgodna i lepa.

Tako|e je imala dva sestri}a i jednu sestri~inu.

Oni su sa svojom mamom stanovali u blizini ku}e u kojoj je Sekina nova mama `ivela sa ocem, majkom i dva brata.

Deda-Jordan, tata nove Sekine mame, bio je izuzetno lep, visok ~ovek, plavih o~iju. Nosio je divno sivo odelo i {e{ir iste boje. Li~io je na Garija Kupera, tada najpopularnijeg holivudskog glumca.

Bio je izuzetno cewen trgovac.

Baba-Zorka se bavila izradom prizrenskog platna i svile.

Vrlo energi~na i vredna `enica.

��

Jednom je to dete - Seka pitala deda-Jordana: „Za{to ste se o`enili baba-Zorkom, kada ste vi lep{i?”.

Svi su se smejali, najvi{e baba-Zorka.

Deda-Jordan je odgovorio: „Zato {to je, Seko, ona meni najlep{a“.

Seka je stalno izmi{qala neki razlog da do|e u wihovu ku}u. Otac se bunio. Ali, pomagala joj je uvek wena nova mama. Kao, zaboravila je ~etkicu za zube, pa neka Seka otr~i po wu itd.

Seka se kao i weni sestra i brat dru`ila sa Brankicom, Slavkom i Tomicom, sestri}ima wihove nove mame. Bili su pribli`no istih godina. {etali su wih {estoro svakodnevno korzoom.

Od [adrvana na gore, pa na dole.

Rasli su. Zamom~ili se de~aci, a devoj~ice postale devojke. Kada se Slavko `enio, svi su doputovali iz Beograda u Prizren.

Naravno, Seka je opet vodila kolo, igrala ~o~ek na ulici.

�8

I{li su po mladu. U wenom mestu, usred pra{ine, u dvori{tu, Seka se izula. Bosa, no`icama je preplitala, igrala, igrala.

A kada se najstariji brat wene nove mame, Rade, `enio, svadba je trajala tri dana. E, tu je tek Seka u`ivala. Prava prizrenska svadba. Tucala se kafa u velikom drvenom dubku. Svatovi su se mazali tom kafom po licu. Drugog dana od ven~awa mlada se presvukla u prizrensku no{wu. Tada je Seka izbliza mogla da se divi svim tim lepim, neobi~nim obi~ajima. Da se divi toj prelepoj no{wi.

Seka, koja je prvih godina studija ve} igrala u Beogradskom, Savremenom pozori{tu, upoznaje svog budu}eg mu`a.

I on, kao i ona - umetnik.

��

Sada nije samo ona „izrod” porodice.

Ra{a, svetskog glasa, tenor. Operski peva~. Rodom iz Pri{tine. Pri{tina - Kosovo

Kosovo. Dodiruje Metohiju. U Pri{tini su `iveli Ra{ini mama i dva brata.

Seka i Ra{a su ~esto odlazili u posetu. Boravili u Pri{tini. Kada su bili va`niji doga|aji, vezani za Sekinu familiju, odlazili su i u Prizren.

Prizren je ve} tada postao grad na „periferiji”.

Jo{ �0-tih godina dvadesetog veka sedi{te oblasnog mesta iz Prizrena seli se u Pri{tinu. Pri{tina, koja se naglo {iri i gradi, postaje centar Kosova i Metohije.

Od male kasabe, gde su se za vreme najezde Turaka mewali kowi, izgradio se veliki grad.

Seka nije odu{evqena tim gradom. Naseqe, koje nije pored

80

vode (neke ve}e reke, mora), woj deluje pusto, suvo.

Na tom pustom prostoru (Kosovo poqe) odigrala se i Kosovska bitka.

Taj ~uveni boj odigrao se 138�. godine. Zanimqivo je da je Prizren pao pod tursku vlast tek 14��. godine, mnogo godina posle tog doga|aja.

Za{to su Turci prestali sa osvajawima?

Po wihovom obi~aju, po{to im je poginuo car, sultan Murat (Turci ga nazivaju Gazi Murat) u Kosovskom boju, Turci se vra}aju u Jedrene. Jedrene, tada{wa prestonica Turske. Biraju novog sultana. Novi sultan - Bajazit ne nastavqa osvajawe Balkanskog poluostrva. Naime, Tursku napadaju Huni. Kad su sredili prilike u svojoj dr`avi, posle vi{e decenija, Turci su mogli na nastave osvajawa. Kosovski Srbi se razlikuju od metohijskih Srba i Srba - Prizrenaca.

I u govoru i u pona{awu.

Govor im je o{triji. Prizrenci, metohijski Srbi govore mek{e.

81

I pona{awe im je „mek{e”. Kada se Seka udala za Ra{u i oti{la kod wegove familije u Pri{tinu, `ene Pri{tevke su joj govorile: „Prizrenke maznuqe”. {ta to zna~i? Pitala se Seka. Da li su se mazale, pa bile najlep{e, ili su se mazile?

Za mu{karce, Prizrence, Kosovci su govorili da su „papu~i}i”.

Zamerali su {to su toliko pa`qivi prema `enama.

No, kako bilo, Seka se uklopila.

Putovala je i preko ^akora (Crna Gora) za Pe}. Sama preko pustare.

Bila u poseti Pe}koj patrijar{iji.

U Pe}i je tada `ivela mla|a sestra wene nove mame Mileve, Vida. (Ranije je radila kao u~iteqica u Draga{u, me|u Gorancima). U Pe}i je `ivela sa svojim suprugom Banetom. Branko - Bane bio je major milicije.

82

Kasnije Bane, slu`beno, seli se sa svojom suprugom Vidom za Pri{tinu.

Seka je bila gost kod wih i u Pe}i i u Pri{tini. Mnogo je nau~ila od tog divnog ~oveka Baneta. A i od Vide, tako|e.

Dok je Seka jo{ bila devoj~urak, tetka-Cica se udala. Udala se za kolegu Sekinog tate. Te~a-Gaca je tako|e bio geodet.

Ro|aci wegovi, mladi @arko i Ranko, pozvali su Seku u goste. I oni su `iveli u Pe}i.

Kada je Seka stidqivo odbijala da jede, wihova majka je rekla: „Bi}i ne}e vi{e” („Zna~i ne}e vi{e”).

Seki je to bilo sme{no. Ali @arku, koji je bio stariji od Ranka, bilo je neugodno. @arko je ve} bio zavr{io arhitekturu. Tih dana su ga anga`ovali da radi na restauraciji Pe}ke patrijar{ije.

Poveo je Seku sa sobom. Bio je to divan do`ivqaj. Sa majka-Qubicom, kada je `ivela kod we u Prizrenu, kao dete od 8 godina, posetila je prvi put Patrijar{iju. Videla je, tada, oronuo objekat. Sada, kada je @arko opet

83

doveo da je vidi, iznenadila se.

Sve se izmenilo. Restaurirana, obnovqena. ~ak i prilazi ka woj ne bi se prepoznali.

Bilo joj je poznato. Pe}ku patrijar{iju ~uvalo je nekoliko pokoqewa Rugovaca. [iptari - Rugovci. Verni ~uvari Pe}ke Patrijar{ije.

I onda!

Posle vi{e decenija mira u `ivotu, u braku, Seka do`ivqava, kao i svi stanovnici Srbije, strahote.

Po~iwe raspad wene dr`ave Jugoslavije. Ratuju republike, ratuju me|u sobom. Stvaraju se male dr`avice. Srbija ratuje skoro sa svima.

I na Kosovu i Metohiji - rasulo.

84

Posle smrti mar{ala Josipa Broza Tita 1�80. godine, posle godinu dana, 1�81, demonstracije.

Studenti - [iptari tra`e svoja prava. Te demonstracije poprimaju politi~ki karakter. Gu{e se.

I onda �0 - tih, masakr.

Jedni druge uni{tavaju. Jedna, druga strana izaziva zlo.

Jedno zlo navodi na ve}e zlo.

Bombarduje se cela zemqa, zbog doga|aja koji se de{avaju na tim prostorima. Ru{i se. Pale se svetiwe. Pale se crkve, xamije. Sve to zbog razli~itih vera!!! [ta radi ta qudska vrsta?

Zar ne znaju da su sve ideologije zasnovane na istom principu? Jedan je Bog. Zvao se on Alah, Isus, Jehova, Buda itd.

[ta radi ta qudska vrsta? Istrebquje sama sebe. Pa nisu `ivotiwe.

Pa i `ivotiwe ~uvaju svoj ~opor. Love samo kada su

8�

gladne, da pre`ive. Ali, zveri!

Zveri love iz po`ude, zadovoqstva.

Qudska vrsta poprima osobine zveri.

Seka dobija izve{taje. Zovu Ra{ini, zovu i weni ro|aci.

Saop{tavaju {ta se doga|a na prostorima Kosova i Metohije.

Seka saznaje da je, pored crkava, xamija, tako|e zapaqena i Prizrenska bogoslovija. Da su ubijane `ene, deca - sa jedne strane. Sa druge strane - odmazda.

Otimaju se qudi, kojima se gubi trag. Tako je i wen voqeni bata-Tika u sred bela dana, u Prizrenu, na pijaci - odveden. A imao je 80 godina.

Seka ne zna da li je Kaqaja, to divno utvr|ewe, o{te}eno.

Ali zna. A znate sigurno i vi. Da }e ne{to {to }e odolevati vekovima, ma ko na tim prostorima `iveo,

86

ostati netaknuto.

Poga|ate. Da. To je Bistrica. Prizrenska Bistrica.

Ta planinska reka, koja hu~i, nesta{no krivuda, pa se prelama, ima{ utisak u bezbroj sitnih biser~i}a.

Da, to je Sekina prizrenska Bistrica.

A qudi, ti divni qudi - Prizrenci, gde su? Postali su raseqena lica. (U Prizrenu je ostalo 20 - tak pravoslavnih Prizrenaca).

U centralnoj Srbiji, gde se nalaze raseqena lica sa Kosova i Metohije, gde je mno{tvo izbeglica iz svih krajeva biv{e Jugoslavije, bori se za o~uvawe tih prostora. Bori se da Kosmet ostane u sastavu Srbije.

Politi~ari - govornici, u svojim bombastim govorima retko kada pomenu Metohiju. Gotovo nikada Prizren.

Glavna im je krilatica - Kosovo je na{e. Kosovo je Srbija. A gde je Metohija? Gde je Prizren?

Gde je centar duhovnosti, gde je Prizren, „grad nad gradovima i varo{ nad varo{ima”?

8�

Prizren. Kada izgovori{ ime toga grada ima{ utisak da ti se u ustima kotrqa bezbroj sitnih draguqa.

Milka Gazikalovi}Beograd, 2008.

8�

Uspomene iz Metohije Milka Gazikalovi}

Milka Gazikalovi} nije samo zaqubqenik gluma~ke re~i i scene, ona je i predani spisateq, koji uspomenama vra}a `ivot u ta~ku emocionalnih zbivawa. U dve dosada{we zbirke proze: ”Voda `ivota” i “Radost i tuga uspomena”, ona “le~i uspomene, `ivotne radosti i poraze” - i ispisuje se}awa na svoj umetni~ki, pozori{ni rad, koji je bujao 60-�0 pa i 80-tih godina pro{log veka. U tre}oj zbirci “Prizren - zenica oka moga”, Gazikalovi}eva i daqe lirski o`ivqava uspomene, ali sada na voqeni Prizren, Metohiju, na qude u wemu i lik Seke koja je glavna li~nost wene proze. Ova kwiga, pisana efektnom retorikom se}awa na vreme i qude, na wihov mentalitet u ovom delu na{e zemqe - vid je epsko-lirske storije koja deluje i setno ali i vedro. Jer - ose}awa uvek `ive, qudi su `iveli i de-lovali, voleli se i mrzeli - pa ipak ostali kao eho

�0

pam}ewa. Se}aju}i se minule pro{losti i wenih legenda-rnih qudi u Prizrenu, zatim svetih mesta, obi~aja i navika, Milka Gazikalovi} ne pi{e o ovoj storiji “ra-dosti i tuge samo o biv{im i nestalim qudima” - ve}, kako bi rekla Virxinija Vulf, ispisuje i sopstvenu biografiju svoga detiwstva, mladosti i sredove~nosti. Proza Milke Gazikalovi} se ~ita lako i po-letno. Wena telegrafska re~enica i plasti~ni miqe slika - deluju kao film, koji se spontano utiskuje u bi}e i svest ~italaca... Re~ je o kwizi koja evokacijom Prizrena i Priz-renaca, dokazuje da je wihov grad bio “grad nad gra-dovima” - i da kao takav zaslu`uje da bude opisan na stranicama umetni~kog dela.

Voja Marjanovi} Ub - avgust 2008.

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

821.163.41-94908(497.115)(093.3)

GAZIKALOVI], Milka Prizren, zenica oka moga / Milka Gazikalovi} ; [fotografije Zlatko Mavri}] . - Beograd : M. Gazikalovi}, 2008 (Beograd : Beoprint - Petrovi}) . - 92 str. : fotogr. ;21 cm

Autorkina slika. - Tira` 1.000. - Str. 89-90 : Uspomene iz Metohije - MilkaGazikalovi} / Voja Marjanovi} .

ISBN 978-86-903707-2-6

a) Prizren - U uspomenamaCOBISS.SR - ID 151488524