sedmo p. iz bioetike

8/9/2019 Sedmo p. iz bioetike

http://slidepdf.com/reader/full/sedmo-p-iz-bioetike 1/24

BIOETIKA U MEDICINIFra Velimir Valjan

Franjeva ka teologijaSarajevo



Bioetika i medicina vrsto su vezane sponama podr ijetla, tako da ne udi to nek i smatra jumedicinu »m jestom gd je je ro ena bioetika«.

Do 1962. godine se u medicini govor ilo, kad je bilo r ije i o profesionalno j odgovornosti i sav jesnom radu,

o etici, o deontologiji zvan ja lije nik, o eugenici ili eugenetici napokoni o medicinsko j etici.

Me utim,1962. godina bila je prekretnica za napu tan jesintagmemedicinska etika, ko ju je sve e e nadomije taoizraz bio medicinska etika, a onda od 1970. godine, samoneologizambioetika.



Istra u ju i povijesni uzrok , odnosno potica j nastanku noveznanstvene disci pline,bioetike, na ena su bar tr i dokumentiranavelika propusta, zapravo tr i pr im jera te kezloporabe deontologije i medicinskeetike, ko ja su se desila u nedavno j pro losti, a ko ja se navodeu svako j ozbil jno j medicinsko-povijesno j studiji o eti k im, pravnim i dru tvenim

posl jedicama,kao pr im jer i nehumanog pona an ja i nedopu tenog naina eksper imentiran ja na ov jeku.



P rvi je pr im jer iz 1949. godine, kad je u Willowbrook StateSchool, u ko jo j su ti enici , u to vr ijeme n jih dv jestostin jak, bili maloumna d jeca, ve ina ko je nije imala IQ (kvocijentinteligencije) vi i od 20. Neka su d jeca obol jela od nozokomijalne (³ku ne´)infek cije

hepatitisa , ko ja je prelazila s d jeteta na dijete.Do 1963. godine, bro j je d jece u ustanovi porastao na 6000i - kakonisu bila uop e za ti enagamaglobulinom, to je ina e bila obveza pr i ulasku u sli ne kronikar ije, pod nehigijensk im uv jetima u ko jimasu iv jela, a bez aktivne medicinske za tite i mogu nosti dasama paze na sebe -d jeca su postala »pokusni kuni i« ina erenomiranog lije nika Saula Krugmana, ko ji je ispitivao n jihovu pr irodnu otpornost prema akutnim i kroni nim o te en jima jetre.



R oditel ji d jece ve inom su - pod pr ijetn jom daim dijete ne e biti pr iml jeno u ustanovu - potpisivali odobren je da se nadd jetetom mogu vriti istra ivan ja, uz obrazac o

»inforrniranom pr istanku«eksper imenta ko ji je bio ne jasani man jkav, tako da je mnogo novopr iml jenih ti enika do 1970.godine obol jelo od utice.

Kako za ovu tin ja ju u »endemiju« nitko nije odgovarao, a Krugman je postizao slavu svo jim neeti nirn i nelegalnim postupkomeksper imenta na maloumno j d jeci, slu a j Dr avne kole uWillowbrooku, ko ja je radi toga uk inuta, u ao je u predbioeti ku povijest nedopu tenog pona an ja prema ov jeku.



Drugi pr im jer , ko ji je dru tvo uinilo jo os jetl jivijim zazbivan ja u medicini i za eksper imente na ov jeku, opet je jedan slu a j iz Amer ike, iz idovske bolnice za kroni ne bolesti u Brooklynu, New York.

Naime,1963. godine su 24 stare osobe a da nisu obavije teneo emuse radi, niti upitane pr ista ju li na pokus pr imile ive stanice raka. No, 1964. godine, ravnatel j i involvirani lije nici progla eni sukr ivima radi »zlih nam jera i obmane u medicinsko j praksi kao i profesionalnih nepravilnosti«



Tre i je pr im jer zapravo na jtu niji i na jru niji, jer nas, uzmedicinsko-eti ke probleme, dovodi i do problemarasizma.

Od 1932. do 1972. godine,600crnih nadni araiz Tuskegee ja, u

amer i ko j savezno j dr avi Georgiji, podvrgnuto je eksper imentu ko ji je provodila Federalna slu ba za javno zdravstvo SAD-a. Svrha je pokusa bila pra en je pr irodnog tijeka i u inaka bolesti kakva je sif ilisu obol jelih ko ji ne pr ima ju nikakvu terapiju.399 mu karaca nelije enih od sif ilisa, iv jeli su u svo jim obitel jima, i dal je prenose i svo ju bolest na one s ko jima su kontaktirali, a da nisu

bili upozoreni niti na preventivno pona an je. P reostali 201 mu karac bio je lije en tad ve dostupnom terapijom, kasnije i anti bioticima.



Ekonomska bijeda i strah pred gubitkom posla nat jerala je399 jadnika da se svo jim iznu enim pr istankomi pasivno uizlo elaganom umiran ju sve do 1972. godine, kad je javnost,

doznav i za slu a j Tuskegee, tad ve moralno senzi biliziranaza probleme rasizma i diskr iminacije, poku alaispraviti posl jedice nedopu teng pokusa.

No, mnogi od n jih nisu mogli pr imiti ispr iku, jer su ve davno umrli pod slikom uznapredovaloga sif ilisa. ak sei preds jednik SAD-a BillClinton devedesetih godina XX. stol je a javnoispr i ao jedinom pre iv jelom star cu radi diskr iminacije rasizma, zbog ko jih je bio li enlije en ja kurabilne bolesti kakva je sif ilis.Sva ta aktivnost, naknadei ispr ike do le su za veliku ve inu onih 399l judsk ih »kuni a«, na alost, prekasno.



Uz navedene pr im jere,neposredan razlogza uvo en je po jmabioetika u medicinu bio je i po etak nove ereu radu lije nika,ko ju se naziva ero m tehnologizirane medicine .

To se zbilo 1962. godine, opet u S jedin jenim Amer i k im Dr avama,kad je izv jesni bolesnik Mayers pr iml jen u jednu bolnicu u Seattleuzbog te kog bubre nog obol jen ja ko je je zahtijevalo dijalizu. Kako jeta bolnica bila jedna od poznatijih u svijetu ko ja je pos jedovalaum jetne bubrege, a kandidata za pr im jenu je bilo uvijek daleko vi e

nego aparata,trebalo je stvor iti jedan eti an skup l judi, ko ji eodlu iti i izabrati izme u mnogobro jnih kandidata onu osobu ko ja ekao sl jede a kor istiti aparat.



To prvoeti ko povjerenstvo inilo je est osobai to samo jedan lije nik, a ostalo su bili l judi razli itih zvan ja, ne posebno obrazovani.

Ta je skupina sav jesnih i dobronam jernih l judi postavila i osnovnekr iter ije pomo u ko jih suizabirali izme u mnogih onoga ko ji je, pon jihovim kr iter ijima, bio na jvi e ugro en, zbog ega je posta jaosl jede i kor isnik »um jetnog bubrega«.Kr iter iji pov jerenstvaizazivali su, i pored kra jn jeg opreza s ko jim seradilo,dru tvenu podozr ivost, vezanu za pravednost donesene odluke.»P laying God«,igra Boga, bila je est pr igovor na rad pov jerenstvako jem su preporuivali izbor slu ajno u kao pravedniji izbor odonog na osnovi ko jeg su oni donosili odluke, prema kr iter ijima ija jeob jektivnost, tko godih postavl jao, uvijek nekome sumn jiva.



Ne elei ru iti moralni autor itet ve ine lije nika, mo emo se pitati, nije li ova j dana n ji medicinsko-tehnolo k i progreszapravoizazov novim slu a jevima ko ji su sli ni navedenima?

S jetimo se samo zadn jih napisa u tampi! Nekr iti noispitivan jelijekova, bez obavije tenoga pr istankaili s iznu enim obavije tenim pr istankom, a samo radi prof ita onih koji vr eispitivan ja; nije li toopet nek i novi Tuskegee?A to rei za postupke pr i vi estruk im trudno amai embr iocidu, s prekobro jnim zamecima i n jihovom uni tavan ju? Na alost, jo jeuvijek duh monstruoznog Mengelea oko nas! P osto ji bo jazan da sedanas, lak e nego li ju er, nastavl ja ³igra Boga´.



A kad i kako je do lodo neologizma »bioetika«? Vra a ju i se jednogadana sa sastanka suradnika Laborator ija za ispitivan je raka u Madisonu(SAD), VanR ensselaer P otter (1911.-2001.), onkolog biokemi ar i znanstvenik, razmi l jao je o tehnologiji ko ja ovladava medicinom, onovom vremenu tehnologije u ko ju medicina i medicinar sve dubl je ulaze,a ko ja predstavl ja opasnostne samo za ov jeka, negoi za itavu biosferu.

ov jek, kao vrhunsko bi e pr irode, u ovo j er i tehnologizirane medicinemo e bitno ut jecati, pomo i, ali i odme i u o uvan ju svijeta u ko jem i sko jim ivi.

ov jek kaocentralno bi e svemira, ivio je milenijima, ispun jenna jve om pa n jom. Nije li vr ijeme da se ta j antropocentriza m ve jednomzamijeni br igom za sve ivo, pa i ire (zrak, voda), da se um jestoantropocentri ki razmi l ja biocentri ki, uva ava ju i tako itav ivi svijetitavu pr irodu?



P otter u tom trenu »prosv jetl jen ja« pro iru je na j pr ije po jam etike nasve to ivi nazvav i to novo pol je promatran ja i istra ivan ja »mostom prema budu nosti« ( bridge lo t he future), a kasnije, 1970. godine, uvodi po jam »bioetika« pod ime on podrazumijeva novu disci plinu ko ja bi u jedin javalai promicala biolo ke spozna je, biolo ka znan ja o svemuivom,i spa jala ih sa znan jem o l judsk im vr ijednosnim sustavima.

Etimologija r ije i jasno ukazu je da se radi o slo enici u ko jo j prvi dio( bio) ozna ava posve en je nove znanosti ivim sustavima zna i, biomedicini (medicini mikroorganizama, bil jaka, ivotin ja i napokon, o-v jeka), a drugi dio ( etika) upozorava na potrebu znan ja i o l judsk imvr ijednosnim sustavima, kako bi se na ta j na in mogao sa uvati ona j prvi

dio, bios, sam ivot.



1970.godine izlazi P otterov lanak pod naslovom »Bioethics, the scienceof survival«,a 1971. godine P otterova prva kn jiga ustal ju je n jegovneologizam ve u svome naslovu - Bioet hics: Bridge to t he future.Me utim ne to kasnije P otter, vo en katastrof i nim i kataklizmati nim

bo jaznima, uv jetovanima brzim napretkom biolo ke znanosti udru ene smo nom tehnologijom,uvi a da je do lo do sve ve eg uplitan ja u pr irodni tok evolucije a time i u ivot.Bo je i se da bi te n ja o izgradn ji mosta prema budu nosti mogla ostati samo el jom,P otter 1988. godine upozoravas um jerenim pesimizmom da» itavo ov je anstvoima hitnu potrebu jednenove racionalnosti«,zapravo mudrosti i razbor itosti, a sve »sa svrhom stvaran ja pr ikladnihuv jeta za pre ivl javan je i pobol j an je kvalitete ivota na zeml ji«.



P ersonalno, osobna bioetika je obaveza svakoga ov jekako ji tijekom svoga ivota - ovisno o svo jo j psihi ko j zrelosti -nasto ji ste i sposobnostda prepozna r izik i blagodat nekeodluke, pr i emu vodi ra una o posl jedicama svogaopred jel jen ja.Kasnije, 1988. godine, P otter nas upozna je sa svo jimrazmi l jan jimao globalnoj bioetici , kao neminovnosti suvremena ov je anstva, ko ja tra i da eti ne osobe poku a jurazum jeti i pr ihvatiti razliku u l judskom nainu razmi l jan ja.

Ona bi se trebala dijeliti na medicinsku i ekolo ku bioetiku.Filozof Scarpel1i govor io je o nor mativnoj bioetici , ko ja je zapravof ilozofska bioetika i ko ja poku ava ob jasniti po jmovei neutralnoiznositi upite i probleme, nastale u ovom pluralisti kom dru tvu.



N or mativna bioetika kao »biolo ka mudrost« temel jena naf ilozof iji, »znanosti o mudrosti«, predstavl ja svo jevrsnunovostizme u teor ijskogi prakti nog razmi l jan ja.Me utim Scarpelli smatra da su dana n ja kulturai dru tvo pluralisti k i, pa prema tome »nema nitko pravo nametati drugima vlastitu viziju ov jeka i svijeta«.P o n jemu, laikuMaur iziju Mor iju i mnogim drugima, globalizacija bioetike stemel jima na odnosu »pr iroda-l judsko bi e«, dalek i je cil j, pa je danas pr ikladnije pr ihvatiti jednu pluralisti ku bioetiku , u

ko jo j nema m jesta odre enim, f iksnim na elima.



Um jestoantropocentr izmaXVIII. stol je a bioetikadanas nudi humanizirani biocentr izam pa je stogai kao interesna sfera mnogih znanosti i profesija u pravom smislu r ije i interdisci plinarna.

Me utim, i pored razuml jive opreznosti pred ide jomglobalne bioetike, treba svakako pr ihvatiti P otrerovuide ju»gradn je mostova prema budu nosti«, to znai globalnuizgradn ju prvenstveno misaonih mostovaizme urazli itih biomedicinsk ih, eti k ih f ilozofsk ih, religijsk ihteolo k ih i kulturnih sta jali ta bez obzira kako emonazvati ta j ti p bioetike.



Da je bioetika pustila duboke kor ijeneu suvremenom dru tvui da je kao po jam, kao prakti na znanost, kao potrebai sastavni dio suvremenog ivota, ve i pr ihva ena,dokazu jumnoge publikacije, bioeti ka dru tva, komiteti, simpoziji ,kongresi, kole, studiji i multidisci plinsk i, polivalentnoodgo jeni bioeti ar i, ko je je iskustvo s problemima tijekom prakti na rada uv jer ilo u neophodnost za jedni tva pr i promi l jan ju bioeti k ih problema globalno pr isutnih u

ov je anstvu.



P r ihva a ju i in jenicu da je biomedicinsk i progres, posebno krozgeneti ku znanost,donio mnoge zamke, upite i dileme u radu lije nika, auz realno stan je ko je nas sve vi e upozorava da je nasl je e bitan elementkako zdravl ja, takoi bolesti ov jeka, ne udi da su se medicinar i vrlo ranosusreli s problemima vezanima uz bioetiku.Uv jereni da ov jek nije samo proizvod nasl je anego da je ut jeca j okolineveoma va an za n jegov razvo j i zdravl je, dakle, da je su ivot s okolinomna j bol ji put n jegovu dobru lije nici su ve davno pr ihvatili mudrostShakespearaizre enu u d jeluOluja, gd je on upozorava na sna nu povezanost pr irode (zapravo, nal je a) s okolinom; time su medicinsk i d je-latnici zapravo pokazali da, i pored antropocentr izrna svo je profesije

zna ju da bez povezanosti s biocentr izrnorn n jihov radza dobro ov jekane e biti ni potpun, ni usp je an.



P rema tome, uz uv jet da sui sami eti ni, mnogi medicinar i su pr ije od svih stru n jaka pr ihvatili od lije nika P otteraizmi l jen neologizam »bioetika«, ono to je ranije nazivanomedicinskom etikom, a sadamedicinsko m bioetiko m , snaglaskom na onome »medicinska«.Uz pr ihva an je po jmabioetika, medicinar i nasto je u svomradu pr ihvatiti s punom odgovorno ui sav jesno u predlo ena bioeti ka na ela»ko ja nisu ni zakon, ni krutaobveza nego uzor ci modeli, paradigme pona an ja,

preporu eni od strane 'bioetike - znanosti o ivotui skrbi zazdravl je'«.



Navedimo, uglavnom taksativno, s na jnu nijim ob ja n jen jima,na jva nijana elaodnosno pr inci pe usvo jene od mnogih nacionalnih bioeti k ihdru tavai n jihovih lanova:N a elo autono mije po iva na du nosti po tivan ja slobode drugih i

n jihovih odluka a odnosi se na osobe, a ne stvar i. U medicini to zna i dalije nik mora po tovati prvenstveno odluku bolesnika ko ji mora biti obavije ten o svom stan ju lije en ju i svrsi svih postupaka na n jemu.N a elo ne kodljivosti po iva na Hi pokratovo j doktr ini »P r imum nonnocere«, ime se zapravo ne dozvol java ju postupci ko je bolesnik ne pr ihva aili ko ji bi mu mogli koditi.N a elo dobro instva obvezu je lije nika na kor i ten je postupaka ko ji vodedobru bolesnika i u biti je sli no prethodnom na elu ne kodl jivosti.



N a elo dopustivosti zna i neophodnost da se za svakuaktivnost tra i i dobije informirani pr istanak ( infor med consent) bolesnika ko ji mo e odluiti pr ihva a li ili ne

postupke, smatra li ih kor isnim ili ne po svo je zdravl je.N a elo vlasni tva proizlazi iz na ela dopustivosti i n jime sesav jetu je uza jamno po tovan je izme u osoba ko je ulaze udogovor, u ovom slu a ju bolesnika i lije nika.N a elo pravednosti obvezu je lije nika da se prema svakom bolesniku odnosi jednakoi da - ovisno o ob jektivnim, a nesub jektivnin imbenicima - da je prednost tretmana.Obazr ivost, po tivan je svake osobe, staro je, kroz milen je pr ihva eno eti ko na elo.



P osto je jo mnogenadopunena ela, recimo,na elo obvezne intervencije , u kor ist osobe pod skrbni tvom,

na elo politi kog autoriteta ,na elo dodjeljivanja zdravstvene skrbi , itd.

V jero jatno e svak i novi problem u raznim politi k im,v jersk im, kulturnim i nacionalnim sredinama dovesti donadopune novim na elima, maksimalno pr ilago enim svima, bez obzira na aktualno posto je e razlike.

U prakti nom radu, me utim, sva ta napisanai predlo ena na ela,

ne e kor istiti ukoliko lije nik i zdravstveni radnik nema dubok i os je a j eti nosti. On e se te ko snai ako nije obdaren zdravimrazumom ko jim e na j pr ije sam stvor iti premisu i tek je onda ponuditi eti ar ima i eti kom komitetu na razmatran je.

sedmo p. iz bioetike

Documents