savremeni tokovi liturgijskog bogoslovlja u srpskoj pravoslavnoj

Savremeni tokovi liturgijskog bogoslovlja uSrpskoj Pravoslavnoj Crkvi1

1 Citiranjevrazpravijezaradinavajanjaštevilnihbibliografskihpodatkovizjemomavsprotnihopombah.

Sažetak:Usvomizlaganjuautorćepoćiodistorijskeanalizeličnostiiinstitucijakojesupokretale,usmeravaleirazvijaleliturgijskobogoslovljeuSPCtokomnekolikopre-thodnihdecenija.Zatim ćenastojati da ustanovi, opiše i objasni pojavuodređenihtemaiproblemakojesudominiraleovimvremenomkaoiodsustvonekihdrugihkojesu,pak,obeležaveleostalehrišćanskesredine.Posebnapažnjabićeposvećenainostra-nimteološkimuticajima–kakopravoslavnimtakoidrugimhrišćanskim,dabisetimepotvrdiladijaloškaosnovarazvojasavremenesrpskeliturgijsketeologije.Ključne besede:liturgija,teologija,dijalog,uticaj,razvoj

Summary: Contemporary Trends in Liturgical Theology of the Serbian Orthodox ChurchIn his presentation, the author will follow the historical analysis of personalities and institutions that have initiated, managed and developed liturgical theology in SOC over the last several decades. Then he will seek to establish, describe and explain the occurrence of certain topics and issues that dominated over that time as well as the absence of any other of them which, in turn, marked the rest of the Christian community. A special attention will be paid to the impact of foreign theological influences − both Orthodox and other Christian on modern Serbian liturgical theology confirming dialogical basis of its development.Key words: liturgy, theology, dialogue, influence, development

Edinost in dialog Unity and Dialogueletnik 69 leto 2014 številka 1-2: 33-69

Izvirni znanstveni članek (1.01)Besedilo prejeto: 4.12. 2014; sprejeto 9. 12. 2014

UDC 271.222

VladimirVukašinović

Vladimir Vukašinović34

Savremeni tokovi liturgijskog bogoslovlja u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi 35

Prolegomena

Kadaje1983.godineizadavačkaustanovaEparhiješumadijskeKalenićobjavilaprevodknjigeAleksandraŠmemana–Veliki post,njentadašnjiarhijerej,abivšiprofesorliturgikenaBogoslovskomfakultetu,drSavaVukovićizveojenesvakidašnjuredaktorskuintervencijuuizdanjuoveknjige.Čitavo jednopoglavljekojimseonazavršava, akojegovoriopitanjuredovnogpričešćivanjaiodnosapričešća,postaiispovesti,podnazivomSvetinje svetimanijeuneseno,tačnijeizbačenoje,izkoricaovogizdanja.Ovobibioiostaotekjedanunizuprimeragroteskneineu-speleteološkecenzuredaonustvarinepredstavljadogađajodvelikogsimboličkogznačajazarazvojliturgijskogživotaibogoslovljauSrpskojPravoslavnojCrkvi.Njime,ustvari,započinjepromenateološkihpara-digmiisuštinskopreusmeravanjetokovaliturgijskogživota,krajjedneipočetakdrugeepohe.Tajbisepočetak,uskladusarečenim,simboličkimogaotražitiuunošenjunavedenogpoglavljaunovoizdanjeoveknjigekojejeobjavilaIzdavačkakućaSvetiSimeonMirotočiviizVrnjačkeBa-nje,1999.godine,alion,kakoćemopokazatiuovomizlaganjupočinjemnogoranijeodtoga.

1. Status quaestionis1

DabismorazumelisavremenostanjeuliturgijskomživotuiliturgičkojnauciSPCneophodnojedasepretogaosvrnemonanjihovistorijskirazvoj.OvogaputaistorijskaistraživanjasvešćemouokvireXXiXXIveka.Trebaznatidajesličnaproblematikabilapredmetombogoslovskeanalize iudrugimPomesnimPravoslavnimCrkvama.PokušajopštegpregledaistorijepravoslavneliturgičkenaukeodXIVdokrajaXXveka,sanajvećimosvrtomnasituacijuuRusiji,daojeMihailŽeltovusvomraduPregled istorije pravoslavne litrugičke nauke do kraja XX veka.2Oliturgič-kojnauci,liturgijskomživotuibogoslovljuRumunskePravoslavneCr-kvepisaojeLavrentijeStreza,sasaradnicima,uokviruopštegpregledarazvojarumunsketeologijeuXXiXXIvekupodnaslovom–Studije u liturgijskom bogoslovlju u Rumunskoj Crkvi u XX veku.3SituacijuuGrčkoj

2 M.Želtov,Obzor istorii pravoslavnoй liturgičeskoй nauki do konca XX veka, http://www.bogoslov.ru/text/1883125.html.(Pristupljeno22.9.2014.)3 Studies in Liturgical Theology in the Romanian Church in the 20th Century,Orthodox

Theologyinthe20thCenturyandEarly21stCentury–ARomanianOrthodox


istraživaojeStefanAleksopulos.Onjeotomeobjaviodvarada–Sa-vremena grčka liturgijska nauka: Odabrana bibliografija (2000–2009)4 i Stanje razvoja liturgijskih studija i liturgičkog istraživanja u savremenoj Grčkoj.5Znača-jandoprinosrazumevanjuliturgijskeproblematikeusavremenojGrčkojprvenstvenonaplanu liturgijskeobnovepružio jePavleKumarijanossvojimradomLiturgijski preporod u Grčkoj Crkvi danas: neizvesni pokušaji liturgijske reforme.6

SličanpokušajanalizesavremenogliturgijskogpokretanaprostoruSrp-skePravoslavneCrkvedalajeNinaGlibetićuraduPokret liturgijske ob-nove u savremenoj Srbiji.7

Perspective,Bucuresti2013.4 S.Alexopoulos,Modern Greek Liturgical Scholarship: A Selective Bibliography (2000–

2009),Τοξότης:StudiesforStefanoParenti,ured.D.Galadza,N.GlibetićandG.Radle,ἈνάλεκταΚρυπτοφέρρης9(Grottaferrata2010),19–47.

5 S.Alexopoulos,The State of Liturgical Studies and Liturgical Research in Greece Today,Inquiries intoEasternChristianWorship:SelectedPapersof theSecond Inter-nationalCongressof theSocietyof OrientalLiturgies,ured.B. J.Groen,S.H.Teeples,S.Alexopoulos,Rome,17–21September2008.EasternChristianStudies,Vol.12(Leuven:PeetersPublishers,2012),375–392.

6 P.Koumarianos,Liturgical »rebirth« in the church of Greece today: a doubtful effort of liturgical reform,IlbollettinodellaBadiagrecadiGrottaferrata:ecodellechiesedirito bizantino. – 4 (2007), 119–144. http://sergeyvgolovanov.narod.ru/articles/kumarianosrebirth.pdf.(Pristupljeno22.9.2014.)NijenaodmetpomenutijedankaraketrističanproceskojiseodigraosatadašnjimarhiepiskopomatinskimHristo-dulom(1939–2008).KadajeArhiepiskoppokušaodapromovišeliturgijskuobno-vunasvimnivoimacrkvenogživotananjegasesručilačitavakišakontraargume-natakojinajvećimdelomnisubilizasnovaninabilokakvomozbiljnomnaučnomistraživanju,negosuse,bezobziranapobožnuretorikukojaihjepratila,svodilinanivodemagoškihdosetki.Tojezajedničkasudbinasvihpromoteraliturgijskeobnovebezobzirananjihovukonfesionalnupripadnost.OnoštojedoživljavaoA.BunjiniuRimutokominakon2.vatikanskogkoncilanesamoodteologaopone-natanegoiodobičnogvernognarodadoživljavalisuidrugiudrugimvremenimainadrugimmestima.(A.Bugnini,The Reform of the Liturgy: 1948–1975,TheLitur-gicalPress,1990.)

7 N.Glibetic,Liturgical Renewal Movement in Contemporary Serbia, Inquiries IntoEa-sternChristianWorship:SelectedPapersof theSecondInternationalCongressof theSocietyof OrientalLiturgyRome,17–21September2008,Ed.byB.Gro-en, et all, Leuven-Paris-Walpole,Ma, 2012, 393–415.Uovom raduN.Glibetićje navela da usled aktuelnosti problematike u Srbiji nema knjiga i akademskih studijao liturgijskojobnovi (Ibid, 394).Koliko je to tačno, zainteresovani čitalacmožesaznatikakoiznašeknjigeoliturgijskojobnoviobjavljenenasrpskom,ruskomiengleskomjeziku:V.Vukašinović,Liturgijska obnova u XX veku. Istorijat i bogoslovske


Naučni projekat Instituta za teološka istraživanja, koji postoji u okviruBogoslovskogfakulteta:Srpska teologija u dvadesetom veku,započet2007.godine (uokviru kojeg je do sada izašlopetnaest tomova saopštenjaireferatasanaučnihskupova)predstavljanezaobilaznopolazišteova-kvihistraživanja.Zahvaljujućiovomprojektudošlojedoprveozbiljnijesinteze8razvojasrpskeliturgike:Mesto i uloga liturgike u razvoju srpske bo-goslovske misli XX veka – istraživački rezultati i perspektive.NjujenapisaoSrboljubUbiparipovićrezimirajućisvojeprethodneistraživačkerezulta-teuovomprojektu.NjimajedodaoikratakpregledistorijskograzvojaliturgikeusrpskimbogoslovskimškolamaodXVIIIdoXXveka,spo-sebnimosvrtomnaKarlovačkuiBeogradskubogoslovijuiBogoslovskifakultet.9UovomraduUbiparipovićnosećeličnostiurazvojuliturgičkenaukedeliudvegrupe–uprvojsuprofesoriliturgikeunaučno-prosve-tniminstitucijamaaudrugojklirici–episkopiiprezviterikojisuiskazi-

ideje liturgijskog pokreta u Rimokatoličkoj crkvi i njihov uzajamni odnos s liturgijskim životom Pravoslavne crkve,Beograd-NoviSad-Vršac2001; Isti,Литургическое возрождение в XX веке: История и богословские идеи литургического движения в Католической Церкви и их взаимоотношение с литургической жизнью Православной Церкви,Moskva2005;Isti,Liturgical Renewal in the 20th Century: The History and Theological Ideas of the Litur-gical Movement in the Roman Catholic Church and its Mutual Relation to the Liturgical Life Of The Orthodox Church,EasternChristianPublications,Fairfax,VA,www.ecpubs.com,ISBN:1-892278-95-2,takoiizvišestudijakojesmonatutemuobjaviliprenegoštojenavedenastudijanapisana.

8 Štosesrpskihteologatičestanjemuliturgičkojnaucibavilisuse,najedanpre-gledninačin,bezulaženjaudetaljeianalizuistihdavne1906.godineIlijaIvačk-ovićiPetarMarkičević.(I.IvačkovićiP.Markičević,Srpska bogoslovska književnost u god. 1904. i 1905.,GlasnikPravoslavneCrkveuKraljeviniSrbiji,Beograd1906,84–100.)

9 S.Ubiparipović,Mesto i uloga liturgike u razvoju srpske bogoslovske misli XX veka – istraživački rezultati i perspektive, Srpska teologija udvadesetomveku: Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,9,2011,54–64.Ovdeželimodanapomene-modaćemouradukoristitisintagmuBogoslovskifakultetpoštojeonasvojevrsnizajedničkiimeniteljsvihnazivakojajeovainstitucijaimalausvojojistoriji.NakonosnivanjaBeogradskoguniverziteta1905.godine,zbogteškihokolnostiukojimasetadanalazilaSPCiratakojijeubrzousledio,Bogoslovskifakultetnijeodmahmogaopočetisaradom.Toćesedesiti1920.godinekadaćeusastavuBUbitiosnovaniPravoslavnibogoslovskifakultet.1952.godineodlukomkomunističkihvlastiovajfakultetjeuklonjenizsastavaUniverzitetaionjemuseodtadastaralaSPC.Fakultet jeu tomperiodunosionazivBogoslovski fakultetSPC.Kada je2004.godinefakultetponovozauzeosvojemestonaUniverzitetuuzeojeisvojeprvobitnoime–PravoslavnibogoslovskifakultetUniverzitetauBeogradu.


valinaučniintereszaoblastliturgike.10Njihovainteresovanjakretalasusevišeuistorijsko-arheološkojiobredoslovnojsferidokjeliturgijsko-bogoslovskipristupbiomanjezastupljen.11

MićemouovomradusavremenetokoveliturgijskogbogoslovljauSPCposmatratiianaliziratiučetiritematskeceline.Prvaobuhvataliturgijskepregaoce,nosiocerazvojaliturgikeiliturgijskogbogoslovljaprofesoreBogoslovskog fakulteta i predstavnike crkvene jerarhije.Druga ćenaprimerimaliturgijskogprevodilaštva–kakosamihbogoslužbenihknjigatako i radova izoblasti liturgikenastojatidapokažekretanja, razvoj ipromeneliturgijskogdelaiduha.Trećaobuhvata,uovakvimistraživa-njima, nezaobilazna područja liturgijskih polemika.Na samomkraju,u četvrtoj celini, bavićemo se sadašnjim stanjem liturgike i liturgijsketeologijenaBogoslovskomfakultetu.Svetozajednotrebadapokažekakavisubili teorijski ipraktični tokovikretanja i razvoja liturgijskogživotainjegovogpromišljanjauSPCtokomprošlogiuprvojdecenijiovogveka.

2. Liturgijski pregaoci: profesori, episkopi, klirici

Razvojliturgijskogbogoslovljaunekojsredininajboljesedapratitinaosnovuanalizecrkvenoginaučnogradareprezentativnihpredstavnikaodređeneepohe.Istorijaljudi,njihovihživotainjihovogdela,inačinanakoji se liturgijskiživotprojavljivaokroznjih,nadahnjivao ih i for-mirao,predstavljapravopolazište za razumevanje samog togživota injegovih kretanja.Mi ćemoovde tu istoriju prikazati podeljenu u triosnovne grupe. Prvoj ćemo pribrojati profesore bogoslovskih fakul-teta, drugoj crkvenuvisoku jerarhiju a trećoj one koji nisu formalnopripadaliprvimdvemagrupamaalisusanjihovimpredstavnicimadelilipodjednakooduševljenjezaliturgijskiživot.Podrazumevasedanekeodličnostiokojimćemopisatipripadajunesamojednojgrupi(pojediniEpiskopiCrkveBožijeujednosubiliilijošuvekjesuprofesorinaBo-goslovskomfakultetu)alismoihzboglakšepreglednostiproblematikekojomsebavimoovakorasporedili.Takođenapominjemodaćemoopojedinimličnostimainjihovomdoprinosuopširnijepisatiunarednimpoglavljima koja se neposrednije tiču širih aspekata njihove naučne i

10 S.Ubiparipović,n. d., 61.11 S.Ubiparipović,n. d., 62.


crkvene aktivnosti.Bogoslovski fakultetodigrao jepresudnuuloguurazvojuliturgijskogbogoslovljauSPC.Utomesuznačajnuuloguima-liprofesorikojisunanjemupredavali liturgiku:LazarMirković,SavaVukovićiPribislavSimićkaoiNedeljkoGrgurevićkojijebioprofesorliturgikenaTeološkomFakultetuSvetiSavauLibertivilu,SAD.Ovomesu, takođe,doprineli i profesoridrugihpredmetakoji su seu svojimistraživanjimadoticali liturgičkeproblematikepoputJustinaPopovića,RadoslavaGrujića, kao i profesoranadrugimTeološkim fakultetimakojisu imaliduhovnevezesabeogradskimBogoslovskimfakultetomkaoštojebioKiprijanKern.

Najpoznatijiprofesor liturgikenaBogoslovskomfakultetubio je,bezsvake sumnje, protojerej-stavrofor drLazar Mirković (1885–1968).TusvojuslavudugujenaprvommestutrotomnojLiturgicikojajede-cenijamaslužilakaoudžbenik ipriručnaknjiganesamonaBogoslo-vskomfakultetuiBogoslovijamaSPCnegoiudrugimnaučnimsredi-namakojesupokazivaleinteresovanjezaliturgičkuproblematiku.OvajMirkovićevudžbenik,kojije,kaoštojepoznatoredigovaniiprošireniprevodudžbenikaprofesorafakultetauČernovcimaVasilijaMitrofano-vićaiTeodoraTarnavskog,12jeuvremenukadajenastaopredstavljaoznačajnodelo.Vremegaje,međutim,pregaziloionjeodknjigekojadoprinosirazvojuliturgijskesvestiibogoslužbeneprakseuskoropostaojedna od osnovnih prepreka njihovog razvoja, iz naizgled apsurdnograzloga–velikepopularnostikojujeimao.Kadaseoneocenjujuizda-našnjeperspektivejasnosevididasenjihovsadržajnalaziuraskorakusapredanjskimliturgijskimbogoslovljem.13Međutim,dabivrednovanjenaučnogradaLazaraMirkovićabiloobjektivnoonmorabitisagledanukontekstusvogavremenaisvegaštojeposrednoilineposrednouticalonanjegovrazvoj.14Mirkovićjebionanekinačinteološkizatočenueposi u kojoj je nastalo njegovo bogoslovlje15izavisiojeodliturgijskesvestiipra-kse,kojajeodlikovalanaprvommestuprostornekadašnjeKarlovačkemitropolije,sasvimizmenamaispecifičnimrazvojemkojijetamopo-

12 N.Milošević,Protojerej Lazar Mirković kao liturgičar,Srpskateologijaudvadesetomveku:Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,1,2007,33.

13 N.Milošević,n. d.,34.14 V.Vukašinović,Lazar Mirković kao istoričar umetnosti,Srpskateologijaudvadesetom

veku–Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,1,2007,146.15 N.Milošević,Protojerej Lazar Mirković kao liturgičar,32.


stojao.StilpisanjaLazaraMirkovićabiojekritikovannesamoodstranekasnijihgeneracijakojesugaopisalekao:»...uobičajenubesedničkure-torikusaprenaglašenimmoralističkimtonovima,«16negoiodnjegovihsavremenikakojisugovorilidajestilkojimsupisaneLiturgike:»...neštonategnut«.17Onje,mislenekiautori,ozbiljnijidoprinospružioHeortolo-gijom.18Namase,međutim,činidaovaknjigaozbiljnopatiodneadekva-tnogorganizovanjagrađekojusadrži.19Bezsvakesumnjejedajeona,kaojedinaknjigaovetematiketokomdugognizagodina,odigralavelikuuloguuformiranjumnogihnaraštajanašihstudenata.Alionaipaknijenezamenljivpriručnikzaliturgiku,20iako,složićemose,itakvakakvaje,omogućujeautentičnodoživljavanjeirazumevanjeCrkvenihPraznika.21LazaraMirkovićajeodlikovalo,atosenastaviloisanjegovimnasledni-komnakatedriPribislavomSimićem,pojačanointeresovanjezatemeizhrišćanskearheologijeicrkveneumetnosti.TakvoMirkovićevopre-laženjeudruge,iakosličneisrodne,naučneoblasti,primećenoje,nijeuvekispadalo srećno.22Međutim,onoštoostajenjegovnesumnjividopri-nosrazvojuteologije crkveneumetnostijesteuverenjedajeona,ustvari,specifičanjezikbogoslovljapodjednakovredanidragocenbogoslovskiizvorkaobilokojidrugi teološki iskaz, teda zaslužujenašuozbiljnupažnjuianalizu.Štoseistorije crkveneumetnostitiče,njegovodelood-igralojeodlučujućuuloguuprevazilaženjućorsokakaukojijetadašnjanauka,ideološkikoncipirana,pretiladajeodvede.Iakoseutovremenateologijugledalokaonanevažnunaučnugranu,Mirkovićjesvojimde-

16 N.Milošević,n. d.,35.17 V.Čajkanović,Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor,I,Beograd1921,259.18 N.Milošević,n. d.,35.19 Mirkovićjeovuknjigusastavljaoizrazličitihinostranihheortološkihpriručnikai

studijaali,pritome,nijeuložiodovoljantruddatajmaterijalpreradiisintetizujenegogajedonosiounizu,»lepeći«jednucelinuzadrugu,uzneizbežnaponavljanjaiotežanousvajanjegradivaodstranestudenata.Njegovnačinradabise,savreme-nom,pomalolakonskiintoniranom,terminologijom,daonazvati:nerazvijeni cut and paste sistem.

20 V.Vukašinović,n. d.,147.21 N.Milošević,(H)eortološka perspektiva Svete Evharistije,Srpskateologijaudvadese-

tomveku:Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,5,2010,144.22 V.Đurić,Lazar Mirković kao istoričar umetnosti,u:Mirković,L.Ikonografskestudije,

prir.V.Đurić,NoviSad1974,13.


lompokazaodajebogoslovljeosnovicanakojojsemožegraditičvrstaipouzdanaistorijasrednjevekovneisvakedrugecrkveneumetnosti.23

Jednaodnajmarkantnijihličnostiuistorijisrpskeliturgičkenaukei li-turgijskogživota svakako jeepiskop24drSava Vuković, (1930–2001)kojijepredavaoliturgikunaBogoslovskomfakultetuod1961.do1967.godine.25OnjejedanodšestoricedoktoraliturgikekojisunaBogoslo-vskomfakultetudoktoriraliuperioduod1936.do2014.26VladikaSavaje,s jednestranesmatraniveličankaojednoodnajznačajnijih imenasrpske liturgičke nauke dokmu je, s druge, to osporavano zbog istestvari–njegovogkarakterističnogpristupaliturgijskojpraksiiteologiji.Trebajasnorećidaizvansvakediskusijeostajunjegovaličnapobožnost,liturgijskakulturaidoprinoskojijeimaoupoduhvatuprevođenjabo-goslužbenihknjiga.Njegovipotezikoji:»...nisubiliuskladusaonimštojeupraksivećbiloprepoznavanoidoživljavanokaoobnovalitur-gijskogživotavernognarodaunašojCrkvi«ikojisuponekadumelidabuduveomaradikalniiteološkineutemeljeni–tesamimtimspravomkritikovani,netakodavnosu,udobrojmeritačno,prepoznatiikaona-stojanjadasesprečezloupotrebeuliturgijskomživotuCrkvedokojihponekaddolazi.27

ProtođakondrPribislav Simić(1935)predavaojeliturgikunaBogo-slovskomfakultetučitavihdvadesetišestgodina–od1975.do2001.godine.Objaviojevišeknjigainaučnihradovaokojimajeiscrpnopi-sao S.Ubiparipović.28 Simićevo bavljenje starim srpskim rukopisima,

23 V.Đurić,navedno delo,14;V.Vukašinović,n. d.,149.24 VladikaSava jezavikaramoravičkog izabran1959.ahirotonisan1951.godine.

1967.izabranjezaEpiskopaistočnoameričkogikanadskoga1977.zaEpiskopašumadijskog.

25 N.Milošević,Episkop dr Sava Vuković kao liturgičar,Srpskateologijaudvadesetomveku:Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,2,2007,129.

26 DosadasemisliloiuliteraturinavodilodanijesačuvannijedanprimeraknjegovedoktorskedisertacijeTipik arhiepiskopa Nikodima.(N.Milošević,n. d.,131–2.)Stva-ri,međutim,nestojetako,poštodanasimamoprimerakoveteze.(ZahvaljujemseEpiskopuTopličkomArsenijunapomoćikojumijeukazaoprilikomnabavljanjadisertacijeSaveVukovića.)

27 N.Milošević,n. d., 129–133.28 S.Ubiparipović,Protođakon Pribislav Simić – profesor liturgike sa hrišćanskom arheologijom

i crkvenom umetnošću na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu,Srpskateologijaudvade-setomveku:Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,1,2007,38–52.


istorijskimrazvojembogosluženja,svetotajinskomteologijomidrugimaspektimaliturgičkenauke(nažalostotežavanoogromnimobavezamakoje je imaoprilikom izgradnjenove zgradeBogoslovskog fakulteta)otvorilojenovenaučnehorizonteiusmerilorazvojsrpskenaučnemisli.

Protojerej-stavrofordrNedeljko Grgurević(1934–2009)bioje,poputPribislavaSimića,napočetkusvojeakadamskekarijeresuplentuPriz-renskojpaBeogradskojbogosloviji29dabipotomistunastaviokaopro-fesorliturgikeuLibertivilu,SAD,natamošnjemTeološkomfakultetuSPC–SvetiSava.Njegovakarijeranijebilaisključivoakademska–do-bardeosvogavremenaposvetiojecrkvenimzaduženjima,pokazujućida,kakojetačnoprimećeno,akademskakarijerauCrkviuvektrebadabudeusmerenaka liturgijsko-bogoslovskomizgrađivanjuTelaHristo-vog.Bogoslovskiopusmunijebioobiman,nitisumurezultatizauzelinekoznačajnijemestousavremenojsrpskojteologiji.Međutim,njegovznačajostajeneupitan,zbogtogaštojebioprvisavremeni srpski liturgičarkojiseusvomraduopredeliozaliturgičkobogoslovskipristup.30On,međutim,nijeprviuSPCotvoriopitanjeneophodnostiupravoovakvogpristupaliturgici.

Jednaodnajznačajnijihličnostikojajedoprinelarazvojuliturgijskogbo-goslovljameđuSrbima,isvakakojedanodpioniraovogprocesabiojearhimandritdrKiprijan Kern(1899–1960).OtacKiprijan,Ruspore-klom,duhovnojestasavaoiintelektualnoseformiraousrpskojsredini.ZavršiojeBogoslovskifakultetuBeogradu1925.godineiistegodinepočeodapredajeuBogoslovijiuBitolju.Svojunaučnu inastavničkukarijerunastavioje1936.godinenaAkademijiSvetogSergijauParizunakojojjesvedosmrtipredavaovišepredmeta,uključujućiliturgiku.Kernaje,trebaistaći,kaoivećinudrugihličnostikojimasebavimouovomraduodlikovalavelikaljubavpremabogosluženjuiličnomolitve-noiskustvo31kojesepokazalokaojedanodcentralnihizvorainspiracijezabavljenjeovomproblematikom.KiprijanKernjejoš1927.godineu

29 S.Ubiparipović,Protojerej-stavrofor dr Nedeljko Grgurević kao liturgičar,Srpskateologijaudvadesetomveku:Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,2,2007,135.

30 S.Ubiparipović,n. d.,136–140.31 S.Ubiparipović,Doprinos arhimandrita dr Kiprijana Kerna (1899–1960) kao liturgičara

srpskoj teologiji 20. veka,Srpskateologijaudvadesetomveku:Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,3,2008,57.


svomtekstuLiturgičko bogoslovlje32ukazaonaograničenostritualističkogi arheološkogpristupa liturgijskomživotu i zahtevaonjegovoprodu-bljivanje,razumevanjeitumačenje.33Ontamo,izmeđuostalog,pišeojedinstvuučenja,odnosno,vereCrkve,njenogetosa injihovog liturgij-skogizrazakojesenažalostnepokazujekaotakvoucrkvenojsvako-dnevici.Takvo,objedinjeno,doživljavanjeishvatanjedogmatike,etikeiliturgike–štomožeproizaćisamoizodređenognačina njihovog predavanja u bogoslovskim školama,možedaobezbediobnovuipreporodcrkvenogživota i vrati njenombogoslužbenomživotunekadašnji sjaj, lepotu iznačenje.34Ovakvim pristupomKiprijanKern se pokazao kao pionir bogoslovskog pristupa liturgijskom životu usrpskojsredini.35Nijenaodmetrećidasunanjegovuinicijativu1953.godinenaInstitutuSvetogSergijauParizuzapočelemeđukonfesionalneLiturgijske konferencijekojesubileprostorkreativnogsusretanjaidijalogateologaIstokaiZapada.Zanasje ovde važno da ukažemona značajKernove knjigeEvharistija kojajeuParizuobjavljena1947.godine.Onapredstavljadotadaneviđenusintezuautentičnogbogoslovljapravoslavnogistokainovijihrezultatanaučnogpregnućazapadnihteologa,unajvećemdelurimokatolika,bezpravljenjakonfesionalnihrazlikaunjihovojupotrebi.36Zanimljivojeis-taćidaćetimputemićiinjegovučenikAleksandarŠmemankojićeusvojojdisertacijiUvod u liturgijsko bogoslovljeodbranjenoj1959.godineuParizutakođekoristitiistimetod.37

Pojediniteoloziusrpskojsredinisutakođeuprošlomstolećuusvojiliovajmetodmeđukonfesionalneupotreberazličitihautorainjihovihte-ologija.38OnsemožepratitiuradovimavišeprofesoraliturgikenaPBF.

32 K.Kern,Liturgičko bogoslovlje,PregledCrkveEparhijeniške,god.8,br.4–5,Niš1927.

33 S.Ubiparipović,n. d.,59.34 K.Kern,n. d.,118–124.35 S.Ubiparipović,n. d.,57.36 S.Ubiparipović,n. d.,62.37 OntamonavodiGvardinija,Kabrola,Kenkera,Rusoa,Bujea,Kongara,Batifola,

Baumštarka,Bota,Kazelaidrugeautore(V.Vukašinović,Liturgijska obnova u XX veku,115.)

38 Ovakvointeresovanjezaliturgijskuobnovuisavremenuzapadnuteologijudeliojeijedanbrojgrčkihteologa.TonevažisamozasavremenebogoslovenegoizanjihoveprethodnikemeđukojimaseizdvajajuPanajotisTrembelas(1886–1977)iJovanFundulis(1927–2007).TrembelasjedeliointeresovanjezaliturgijskipokretZapadainjegoverezultateizanjegajeAleksopulosnapisaodajedržaoumotvore-


Kaotakavjavljaoseuudžbenicima39kojesuonipisali,radovimakojesuobjavljivali40aliinjihovimtezama.41

AkosmozaarhimandritaKiprijanaKernareklida jebiopionir litur-gijskogbogoslovljaondazajednogdrugogarhimandrita,drPetronija Trbojevića(1876–1933)možemospravomrećidajeonbiopionir litur-gijske obnove42kodSrba.Trbojevićjedefinitivnobioupoznatsatadašnjimaktuelnimbogoslovskim kretanjima uRimokatoličkojCrkvi posebnonacelomzapadnomhrišćanstvuuopšte.Vremeukome ježiveootacPetronijepredstavljaperiodnastanka i formiranja liturgijskogpokretanaZapadu.43Ukolikosepažljivoproučeosnovnetezenjegovogliturgij-

nimgledajućiizapadnoiistočno.(S.Alexopoulos,n. d.,381.)SlavnigrčkiliturgičarJovanFundulisjepišućiodgovorenaliturgijskenedoumiceupastirskimglasilimaGrčkeCrkve,međuostalimizvorimailiteraturom,koristioiliturgičare:Mateosa,Aranca,TaftaiJanerasa.(S.Alexopoulos,n. d.,381.)

39 L.Mirković,Heortologija,Beograd1961.Videtivišeu:N.Milošević,Protojerej Lazar Mirković kao liturgičar,35.

40 P.Simić,Teološki značaj bogosluženja,Pravoslavnamisao10(1967),1/2,82–88.UovomraduSimićkoristidelaKiprijanaVagađinija (1999)KarlaRanera (1984) iHerbertaForgrimlera(2014).

41 Ovde je rečomagistarskoj teziV.Vukašinovića–Liturgijska obnova u XX veku. Istorijat i bogoslovske ideje liturgijskog pokreta u Rimokatoličkoj crkvi i njihov uzajamni odnos s liturgijskim životom Pravoslavne crkve,Beograd–NoviSad–Vršac2001.Knjigajenakontogaprevedenanaruski–Литургическое возрождение в XX веке: История и богословские идеи литургического движения в Католической Церкви и их взаимоотношение с литургической жизнью Православной Церкви,Moskva2005,iengleskijezik:Liturgi-cal Renewal in the 20th Century: The History and Theological Ideas of the Liturgical Move-ment in the Roman Catholic Church and its Mutual Relation to the Liturgical Life Of The Orthodox Church, Eastern Christian Publications, Fairfax, VA, www.ecpubs.com,ISBN:1-892278-95-2.Unjojautornavodičitavnizteologadrugihkonfesija:L.Beauduin,A.Adam,H.U.vonBalthasar,A.Baumstark,B.Botte,L.Bouyer,O.Casel,J.Danielou,G.Dix,C.Folsom,R.Guardini,P.Gueranger,I.Herwegen,J.Jungmann,A.Kavanagh,E.J.Kilmartin,Th.Klauser,E.B.Koenker,H.Küng,T.Mathews,E.Mazza,P.McPartlan,A.Nichols,A.Nocent,K.Rahner,O.Rousseau,H.J.Schulz,R.Taft,C.Vaggagini,V.deWaal,J.F.Whiteidrugi.

42 Onjemusmovišeputapisali:V.Vukašinović,Preteča liturgijske obnove: dr Petronije Trbojević, arhimandrit šišatovački,Bogoslovlje1(2002);V.Vukašinović,Liturgijsko bo-goslovlje Petronija Trbojevića,Srpskateologijaudvadesetomveku–istraživačkipro-blemi i rezultati,prir.B.Šijaković,3,2008,41–47;V.Vukašinović,Još jedan osvrt na teologiju Petronija Trbojevića, Srpska teologija u dvadesetom veku – istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,10,2011,262–269.

43 Otomevidetiopširnijeu:V.Vukašinović,Liturgijska obnova u XX veku,39–60.


skogbogoslovlja–aonesuskoroupotpunostiusmerenenaomoguća-vanjedelatnog učešća vernih u bogosluženju,44štojeidejavodiljaliturgijskogpokreta,videćesePetronijevavelikasličnostovomfenomenu.Pogle-dajmotonakonkretnimfenomenima.Pišućioliturgijskimproblemimasvogadobaonbeleži:»Sveštenikaverniknitipravovidinitipravočuje.Vernikne razumeštasveštenikgovori,apogotovone možeda uhvati vezu između onoga što sveštenik kaže i onoga što pojac 'odgovara'... (podvukaoV.V.)«.45OvojedragocentekstocaPetronija jerseunjemu,unekolikorečenica,nabrajavelikibrojtemaliturgijskeobnove:problemvisokogikonostasaizatvaranjacarskihdveri,štosprečavavizuelnoučestvovanjeubogosluženju;pitanje(nerazumljivog)bogoslužbenogjezika;pitanječitanjamolitavaEvharistije u sebi, što sluhu, odnosno umu, ostavljasamodoksološkezavršetkeiodgovorepojacakojiobičnonemajunekujačuunutrašnjuvezu.ZbogtogaseotacPetronijezalagaozaprevođenjeliturgijskogtekstanagovornijezik,njegovoodgovarajućeproiznošenjeiupoznavanjevernihsanjegovimsadržajem.46BogoslovljeocaPetro-nijaTrbojevićapisanojeuteškavremenazasrpskuteologiju,pomalonaivnim,omilitičkimanenaučnimstilom,samnoštvomsentimentalnihizletaianahronizama.Ipakonoimaodređenevrednosti.Moždanajzna-čajnijaodsvihnjihjenjegovaspremnostdakultnomživotuCrkvepri-stupinaistorijskinačin,štojedoprineloformiranjusvestionjegovojra-zvojnojprirodiiunutrašnjemdinamizmukaoimogućnostimabudućegrazvojakaoizrazaživogaživotaCrkveBožijekojeiztogaproizlaze.

ZnačajandoprinosrazvojuliturgičkemislimeđuSrbimapružiojeipro-toprezviter-stavrofordrRadoslav Grujić(1878–1955),takođeprofe-sorBogoslovskogfakulteta,kojije,iakopoprimarnojvokacijinijebioliturgičar,ostaviodobarbrojvažnihprilogaizoveoblasti,47uglavnomizistorijsko-arheološkeiritualističkesfere.48

44 P.Trbojević,O reformama crkvenim II,SremskaMitrovica1932,19.45 P.Trbojević,n. d.,11.46 P.Trbojević,n. d.,31.47 S.Ubiparipović,Liturgički prilozi protoprezvitera-stavrofora dr Radoslava Grujića srpskoj

teologiji u 20. veku,Srpskateologijaudvadesetomveku:Istraživačkiproblemiire-zultati,prir.B.Šijaković,6,2010,27.

48 S.Ubiparipović,n. d.,28.


Promoterosnovnihidejaliturgijskogpreporodaipredhoditeljnadola-zećeliturgijskeobnove49biojeiprotoprezviterBožidar Mijač(1910–2000).Ovaj parohijski sveštenik, autor nekoliko knjiga i više studija,zalagaosezapažljivu ipostupnu liturgijskuobnovuusferamabogo-službenog jezika, besedništva (govoreći o svetotajinskoj prirodi litur-gijskepropovedikojutrebavraćatinanjenoorganskomesto–nakončitanjaJevanđelja)iaktivnogučestvovanjauliturgijskomživotuputemobnavljanjaprakseredovnogpričešćivanja.Njegovprimer,kojinijeusa-mljen,pokazujenamdanisusamoprofesoriiepiskopibilinosiocilitur-gijskogpreporodanegoiparohijskosveštenstvo.50

PreporoduliturgijskogživotaSPCdoprinelisuimnoginjeniepiskopikojisuusvojimeparhijamaradilinaobnavljanjupredanjskograzumeva-njaLiturgijeinjenogodnosasaSvetimtajnama(pogotovuKrštenjem,BrakomiPokajanjem),liturgijskojkatihizacijivernih,dodatnomobra-zovanjusveštenstva,obnavljanjumonaškogživota,pokretanjubogateizdavačkedelatnostiidrugihvidovamedijskogprisustvaCrkve.Onisunajvećimdelom,madane svi, predavali ili predajunaBogoslovskomfakultetu,štojošjednompotvrđujevezuoveškoleirazvojaliturgijsketeologijeiprakseuSrbiji.MeđunjimatrebaspomenutiAmfilohijaRa-dovića(1938)Mitropolitacrnogorsko-primorskog,bivšegEpiskopaba-natskog(1985–1991),IrinejaBulovića(1947),Episkopabačkog(1990),AtanasijaJevtića(1838)Episkopabanatskog(1991–1992),zahumsko-hercegovačkog(1992–1999)iIgnatijaMidića(1954)Episkopabraniče-vskog(1994).

Jednaodnajznačajnijih ličnosti za razvoj liturgičkenauke i liturgijskesvestiuSPCbiojenjenprethodnipoglavarPatrijarhPavle Stojčević(1914–2009).Iunjegovomslučajusepokazalodasu:»...ljubavpremabogosluženjuiistinamaverealiispremnostnapredanosluženjeTeluHristovom...glavnimotiviliturgičkogstvaralaštva.«51PatrijarhPavlebiojemistagog,pastiriliturgičarinovativnogpristupa.52NajpoznatijePatri-

49 S.Ubiparipović,Liturgički doprinos protoprezvitera Božidara Mijača srpskoj teologiji u 20. veku,Srpskateologijaudvadesetomveku:Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,8,2010,34.

50 S.Ubiparipović,n. d.,27–30.51 S.Ubiparipović,Patrijarh Pavle kao liturgičar,Srpskateologijaudvadesetomveku:

Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,4,2009,74.52 S.Ubiparipović,n. d.,85.


jarhovodelojetrotomnizbornikDa nam budu jasnija neka pitanja naše vereobjavljenouBeogradu1998.,2007.i2010.godine.Ovajzborniksabranjeodnjegovihodgovoranabogoslovske,etičkeibogoslužbenenedo-umicekojesumutokomsedamdesetihiosamdesetihgodinaprošlogavekauformipitanjapostavljalisveštenici,monasiiduhovnoprobuđeniverniciSPC.Kaoštojepoznato,NjegovaSvetostjeprvobitnoodgovo-reobjavljivaouGlasniku,službenomlistuSPC.Potomsuonisabraniitriputaobjavljeniuovimknjigama.CentralnakarakteristikateologijePatrijarhaPavlajeharmonični odnos crkvenog Predanja i ličnog opita.Njegovumisaoodlikuje iblagodatna usklađenostcrkveneakrivije i ikonomijekaoihvalevredna spremnostdanikadanebežiodpojedinihpastirskih iduhovnihtema,makakoonenaprvipoglednezgodnemoglebiti,štootkrivajošjednuznačajnucrtunjegoveteologije:pastirskubriguzado-brobitslovesnogastada.

VažanpregaocnapoljurazvojaliturgikeuSPCbiojeepiskopbačkidrIrinej Ćirić(1884–1955).OnnikadanijepredavaonaBogoslovskomfakultetuisavnjegovkontaktsacrkvenomprosvetombiojetokompre-davačkogradauKarlovačkojbogosloviji.53SuštinskidoprinosepiskopaIrinejaĆirićaogleda seunjegovomogromnomprevodilačkom radu.Kako je to pokazao S.Ubiparipović u iscrpnoj bibliografiji njegovihradovakojujeobjaviouraduLiturgički doprinos episkopa bačkog dr Irineja Ćirića srpskoj teologiji XX veka, episkop Irinej je svojim prevodilačkimopusomobuhvatiogotovosverodoveivrstecrkvenesakralneknjižev-nosti–odonebiblijske,prekohimnografskedoevhološke.54MotivikojisugapokrenulidaselatiprevođenjabogoslužbenihtekstovanasrpskigovornijeziksvrstavajugauredpretečaliturgijskeobnovekodSrbauXXveku.Prevodeći,zajednosaLazaromMirkovićem,Akatist Presvetoj Bogorodici,55on,upredgovoruovomdelu,navodidajestranijezikpre-preka vernima u punom razumevanju i učestvovanju u bogosluženjuzatoštoihostavlja:»...hladnimspramCrkveibogosluženja.«56

53 S.Ubiparipović,Liturgički doprinos episkopa bačkog dr Irineja Ćirića srpskoj teologiji 20. veka,Srpskateologijaudvadesetomveku:Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,5,2010,111.

54 S.Ubiparipović,n. d.,112–121.55 Akatist Presvetoj Bogorodici,preveliArhiđakonIrinejĆirićiLazarMirković,Sremski

Karlovci1918.56 S.Ubiparipović,n. d.,121.


LičnostkojasenaposebannačinističeuepiskopatuSrpskeCrkvekadajenjenliturgijskižviotupitanjuje,bezsvakesumnje,Hrizostom Stolić(1939–2012),EpiskopžičkiibivšiEpiskopbanatski(1992–2003).57Sva-koozbiljnoistraživanjeliturgijsketeologijeSPCtokomdrugepolovineXXiprvedekadeXXIstolećanemogućejeobavitiadasepritomeuobzirneuzmeizdavački,prevodilačkiipriređivačkipoduhvatEpiskopaHrizostomaStolića.Bilodajeobjavljivaobogoslužbeneknjigeraznihnamena iprofila,58biloda jepublikovaobogoslovsku literaturu–pr-

57 Višeonjemuvidetiu:V.Vukašinović,Liturgijsko izdavaštvo episkopa Hrizostoma Sto-lića, Srpska teologijadanas2010:Zbornik radovadrugoggodišnjeg simposionaodržanognaPBF28–29.maja2010.godine,prir.B.Šijaković,2010,326–337.

58 Liturgijsko-bogoslužbenabibliografijaHrizostomaStolićaobuhvata sledeća iz-danja:1.MINEJI:Žički i studenički Minej – septembar – avgust,Tom1–12,priredioepiskopžičkiHrizostom(Stolić);Kraljevo,EUOEparhiježičke,ManastirŽiča,ManastirStudenica2006.2.APOSTOL I JEVANĐELjA:Apostol – kako se čita svakog dana po sedmicama,priredioMilanRadovanović;Kraljevo,EUOEparhiježič-ke2003,2004i2010.;SvetoJevanđelje–kakosečitasvakogdanaposedmicama,priredioMilanRadovanović;Vrutci:ManastirRujan2005i2008.3.LITURGIJA-RI:Božanstvena Liturgija svetog apostola Jakova brata Gospodnjeg po telu i prvog Episkopa jerusalimskog,pripremioiurediozajerejskosveštenodejstvovanjeo.HrizostomSto-lićHilandarac,mašinopis,Hilandar1982;Božanstvena Liturgija svetog apostola Jakova brata Božijeg i prvog Episkopa jerusalimskog,(crkvenoslovenskitekst,srpskerubrike)pripremio i uredio za jerejsko sveštenosluženjeo.HrizostomStolićHilandarac,Hilandarski fondBogoslovskog fakultetaSPC,Beograd1985;Božanstvena Litur-gija svetog apostola Jakova brata Božijeg i prvog episkopa jerusalimskog,Vršac:EparhijskiupravniodborEparhijebanatske, 1992;Liturgija Pređeosvećenih darova Svetoga apo-stola Jakova Brata Božijeg (sreda četvrte nedelje velikog posta),Vršac:EparhijskiupravniodborEparhijebanatske,1996;Liturgija Pređeosvećenih darova Svetoga apostola Jakova Brata Božijeg (Veliki ponedeljak),Vršac:EparhijskiupravniodborEparhijebanatske,1996;Liturgija Pređeosvećenih darova Svetoga apostola Jakova Brata Božijeg (Veliki utorak),Vršac:Eparhijski upravni odborEparhije banatske, 1996;Liturgija Pređeosvećenih darova Svetoga apostola Jakova Brata Božijeg (Velika sreda),Vršac:Eparhijski uprav-niodborEparhijebanatske,1996;Božanska liturgija svetoga apostola Marka,Vršac:Eparhijski upravni odborEparhije banatske, 1998;Liturgija Apostolskih ustanova,preveoipriredioepiskopžičkiHrisostom(Stolić);Kraljevo,EUOEparhiježičke,2004;Činovnik arhijerejskog sveštenosluženja,priredioepiskopžičkiHrisostom(Stolić);Kraljevo,EUOEparhiježičke,2006i2010;Činovnik arhijerejskog sveštenosluženja za prezvitersku i đakonsku upotrebu,priredioepiskopžičkiHrisostom(Stolić);Kraljevo,EUOEparhije žičke, 2009. 4.OSTALI TEKSTOVI:Pravoslavni svetačnik: mese-coslov svetih 1,Septembar-jun,Kragujevac1988;Pravoslavni svetačnik 2, Jul-avgust,Kragujevac1989;Služba svetom ocu Savi Trećem=СлужбасвęтагоотцанашегоСаввыТретїаго=OfficeforsaintSavatheThird,prev.M.Matejić,Columbus:


venstvenonapoljuliturgike,VladikaHrizostomnijesamoanticipiraoiprationegoje,nasvojevrsannačin,omogućavaojavljanjeiprocvatliturgij-skogpreporodakojijekarakterisaonašuPomesnuCrkvutokompome-nutogvremenskogperioda.Vremeukomesusepojavljivaleoveknjigeje, bez svake sumnje, vremebuđenja interesovanja za liturgijski životCrkveiopšteobnovebogoslovljakodnas.Liturgijskitekstoviidrugobogoslužbeno štivokoje jeobjavljivaoEpiskopHrizostompratili su,podržavali i jednimdelom,omogućavali liturgijskipreporodkoji smodoživeliiukomeseidalje,hvalaBogu,nalazimo.BogatstvoliturgijskogživotaPravoslavneCrkve koje nam je on približio stvorilo je zdravuklimuukojojsuseslobodnomogliformiratiinegovatiliturgijskiukusistil,stvaratibogoslužbeniafinitetiirazvijatijednabogoslovskaširinaidubinakojakarakterišeautentičnoživljenjeirazumevanjemolitvenogpredanja Crkve. Prirodno je da govor o episkopima revniteljima napolju liturgijskihprevodanastavimoposebnomcelinomposvećenomovomvažnomcrkvenomdelu.

3. Liturgijsko prevodilaštvo

Posebnuoblastnašeginteresovanjapredstavljaprevodilaštvo,kakoonokojesetičebogoslužbenihknjiga,takoionokojeobuhvatadeladrevnihisavremenihliturgičara,istoričaraitumačahrišćanskogbogosluženja.

3.1 Prevodi bogoslužbenih knjigaBogosluženjesedanasuSPCvršidvojezičnokakonasrpskomgovor-nomtakoinastaromslovenskomjeziku,59dodušeinažalost–ruske

Ohio stateUniversity, 1985,Obred polaganja temelja Crkve, Kraljevo 2009. PorednavedenogtrebaznatidajeEpiskopHrizostomučestvovaouprirećivanjunovogizdanjaZbornikaadasada,ponaloguSvetogArhijerejskogSinoda,priređujenovo,proširenoiispravljeno,izdanjeSrbljaka.TakođejepreveoiLiturgiju Svetog Grigorija Bogoslovadabijepribližionašojbogoslovskojjavnosti,nenamenivšijebogosluž-benojupotrebi.

59 Oproblematici bogoslužbenog jezikanajviše jepisalaKsenijaKončarević. Iz-bornabibliografija njenih radovaobuhvatila bi sledećenaslove:K.Končarević,»ObogoslužbenomjezikuSrpskeCrkveuprošlostiidanas«,Naučni sastanak slavi-sta u Vukove dane,knj.25/2(1996)57–66;»Дискуссииобогослужебномязыкев Сербской Православной Церкви: исторический обзор и современноесостояние«,Церковь и время 1 (26) (2004) 29–52; »Srpski jezik u liturgijskomfunkcionisanju:stanjeiperspektive«,Srpski jezik,god.X,br.1–2(2005)377–401;Jezik i pravoslavna duhovnost. Studije iz lingvistike i teologije jezika,Kragujevac:Kale-


redakcije, tzv. crkvenoslovenskom jeziku. Bogosluženje na srpskomgovornom jeziku odobreno je odlukom Svetog arhijerejskog Sabora:»Ubudućenasrpskomgovornompodručjumožeseslužitinacrkveno-slovenskomisrpskomgovornomjeziku.«(ASbr8/zap92od23.maja1986.)OvozvaničnoulaženjegovornogjezikaubogoslužbeniživotCr-kvenaizvestannačinjepotisnulo,paiugrozilo,upotrebustarosloven-skog jezika.Zbogtoga jeOdlukomSvetogarhijerejskogSinodazbogkrizeupoznavanjuiupotrebicrkvenoslovenskogjezikausavremenombogoslužbenomživoturešenodaseubogoslovijamaSPCbogosluženjauvećojmerivršenacrkvenoslovenskomjeziku(SASbr196/zap.155od19.marta2012.godine).60PodstaknutovimSrpskiPatrijarhIrinejblagosloviojedaseusvimhramovimanateritorijiArhiepiskopijebeo-gradsko-karlovačkejednommesečnoslužiSvetaLiturgijanacrkveno-slovenskomjeziku(AEM777od20.jula2012.godine).

PrevođenjebogoslužbenihknjigauSPCtokomXXvekabilojevećimsvojimdelomspontanprocesiplodličneinicijativeprosvećenihliturgaipastira,teološkisvesnihznačajaovogpostupka.Poznatoje,aiovdese

nić 2006; »Stavovi vernika SPC prema upotrebi srpskog jezika u bogosluženju(ogledsociolingvističkeanalize)«,Religija i tolerancija,br.8(2007)7–30;»OjezičkojpoliticiCrkve u kontekstu liturgijske obnove (ruska iskustva izXX i s početkaXXI veka)«,Godišnjak Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sa-rajevu, god. VI, br. 6 (2007) 81–109; »Odrodzenie liturgicznewXIX–XXwie-kuoraz tendencjewpolityce jęzikowej poszczegolnych slowiańskich kościolówprawoslawnych«, [In:] P. Bortkiewicz et al. (red.), Język religijny dawniej i dziś(w kontekście teologicznym i kulturowym).Materiały z konferencji (22–24wr-ześnia2008wGnieźnie),Poznań:Wydawnictwo»PoznanskieStudiaPolonistyc-zne«2009,263–270;»Литургическоевозрождениеиактуальныеизменениявсербскойсакральнойкоммуникативнойкультуре«,[Vsb.]:I.A.Sternin(red.),Коммуникативные исследования 2009. Теория коммуникации. Коммуникативное поведение, Voronež: Istoki 2009, 37–49; Sakralna komunikacija: norme, tradicije, sredstva, Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet, Institut za teološka istraži-vanja 2013; »Сербский язык в богослужебном функционировании: обзорпереводовлитургическихтекстов«,[Vsb.]:A.A.Hovalkina,V.A.Ursina,E.A.Ponomarenko,Ю.A.Gerasimenko(red.),Язык как инструмент познания и зеркало эпохи. Материалы международной научно-практической конференции»VII Кирилло-Мефодиевские чтения« (Симферополь, 22–23 мая 2014),Симферополь:Домписателейим.Домбровского,2014,17–21.

60 Zahvaljujemprotojereju-stavroforudrSaviJovićunaukazanojpomoćiokopriku-pljanjaovihpodataka.


pokazalo,danepostojiprevođenjekojenemaodređeneteološkepre-tpostavke,odnosnobogoslovskistavivizijukojisepotomodražavajuinarešenjakojaseuprevodimadonose.Zbogtogasesučeljavanjateo-loškihstavovamogupratitiiurazličitimprevodimaistogteksta.TakavjebioslučajisaprevodimaSveteLiturgijeutomperiodu.Ukolikoupo-redimo prevode Justina Popovića, episkopa IrinejaĆirića iEmilijanaČarnića (1914–1995), koji je radio po blagoslovu episkopa SaveVu-kovićaiuokvirunjegovihrazumevanjabogosluženja,videćemotonajedanjasaniočigledannačin.MićemoovdesamonaprimerupominjanjaodnosnonepominjanjaanđelanaProskomidijipokazatipostojanjetakvihrazlika.Oostalimaspektimaovihkonfrontacijapisalismonadrugimmestima.61

OtacJustinPopovićjeusvomstarijemprevoduSveteLiturgije,62štojepotomponovljenouprepisu istogzapotrebemanastiraKrke,63prvučesticukoja se vadi izprosforenakonPresveteBogorodicenamenioBestelesnim Silamasanapomenomdaje:»takougrčkimslužebnicima...«EmilijanČarnić, koji je takođe,prevodio sa grčkihpredložaka, tonečini,negoovdeostavljapomenProroka, Preteče i Krstitelja Jovana,64 inatajnačin,ustvari,vrširedakturuprevođenogteksta.IrinejĆirićspajaobevarijanteujednucelinu–objašnjavajućidajejednagrčkogadrugaslovenskogporekla.65Usvomnovijemprevodu,otacJustinostajedo-sledanprvobitnomrešenju:U čast i spomen prevelikih činonačalnika Mihaila i Gavrila i svih nebeskih bestelesnih sila,66alisadarazvijačitavubogoslovskuapologiju svog izbora.Onobjašnjavaovajpostupakaktuelnomgrčk-omliturgijskompraksom,kaoimnogimstarimliturgijskimrukopisima,

61 V.Vukašinović,Confrontation of Liturgical Theologies in Translations of Holy Liturgies into Serbian Language in The 20th Century,Bogoslovni vestnik–GlasiloTeološkefakultetevLjubljani70(2010),1,17–24.

62 Božanstvena Liturgija Svetoga oca našega Jovana Zlatousta,preveosagrčkogjerođakonJustinSp.Popović,Beograd1922,19.

63 Služebnik na srpskom jeziku, preveo dr Justin Popović, prof.Univerziteta, srediojeromonahArtemijesuplent,ManastirKrka1967,(mašinopis),PBI4177,58.

64 Čin sveštene i božanstvene Liturgije svetog Jovana Zlatousta,preveosgrčkogprof.drEmi-lijanČarnić,Diseldorf 1976,23.

65 Nedelja Svete Pedesetnice – praznične službe,sgrčkogpreveoep.Irinej[Ćirić],Ujvidek[=NoviSad]1942,281.

66 Božanstvene Liturgije, preveoArhimandrit dr JustinPopović, duhovnikmanastiraĆelijebivšiprofesorUniverziteta,Beograd1978,14.


kakogrčkimtakoislovenskim.67PoredtoganavodiodlomakizTumače-nja Svete Liturgije Filoteja Carigradskog,gde,Filotej,govorećioProskomi-diji,direktnopominjeanđelskesilekojenaSv.DiskosuokružujuHrista:»NjegovaMati jesvojomčesticomNjemusdesnestrane,AnđelipakiSvetiteljisumuslevestrane...«68OvdeotacJustinpokazujesuptilnobogoslovsko osećanje za jedinstvo strukturalnih elemenata jednog li-turgijskogobreda–kojinikadanesačinjavajusamoliturgijskitekstovinegoidrugivažnielementimeđukojima,svakako,iliturgijskikomentari–mistagogije.69

Očemuse,ustvari, radi?Problem jedvojakeprirode. Jednanjegovadimenzijapolaziodželjedaseposvakucenusačuvaaktuelnasrpskaliturgijskapraksabezobziranatoštaukoristilinaštetutogagovoreistorijski izvori i bogoslovljeCrkve.Takavpristup jeprisutankodE.Čarnića.Drugajeznatnodubljaipokrećekompleksnijateološkapita-nja.Onasemogusvestinasledeće:dali jeBestelesnimSilama,dakleanđelima i ostalimnebeskim činovima, potreban liturgijski pomen iline?Drugimrečima,dalioniimajubićeisvetostnezavisnoodliturgij-skogosvećenjailijeprimaju,kaoisvadrugastvorenabića,samoijedi-nokroznju.Justinovtretmanangelskihsilauliturgijinaišaojenasvo-jeoponente i istomišljenike.Tako,naprimer,VladikaAtanasijeJevtićsmatrapominjanjebestelesnihsilaodlikomstarijeprakseštojekasnijeneznalačkiizostavljeno.70Sadrugestrane,PatrijarhPavle(uvremekadajejošbioEpiskopraško-prizrenski)utekstu:Treba li na Proskomidiji vaditi čestice za Svete Anđele,71koji jeprvobitnoobjavljen1974.godine,daklepreštampanjaJustinovogprevoda,nastojidanaosnovu:»...dogmat-skog i liturgijsko-istorijskog stanovišta«72ospori validnostoveprakse.Osnovnidogmatskiargumentkoji iznosiuovomtekstu jeda»Spasi-teljevoiskupiteljskodelonijebilozaanđele...ŽrtvaHristovabilajezaljude...Anđelisetunespominju.«73Inadrugommestuvelidajesmisao

67 Božanstvene Liturgije,230–231.68 BožanstveneLiturgije,19.69 V.Vukašinović,n. d.,18.70 A.Jevtić,Hristos Nova Pasha: Božanstvena Liturgija 3 – sveštenosluženje, pričešće. zajednica

bogočovečanskog Tela Hristovog,Beograd–Trebinje2008,43.71 PatrijarhPavle,Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere III,drugoizdanje,Beograd

2007,46–63.72 PatrijarhPavle,n. d.,47.73 PatrijarhPavle,n. d.,49.


vađenjačesticanaproskomidiji:»...opraštanjegreha(stoganevađenjeposebnečesticezaSveteAnđele)iproslavljanjeSvetih«.74EpiskopPavlejeovde,naizvestannačin,osiromašiopojamspasenjasvodećigaisključi-vonafenomeniskupljenja.ČinjenicomdajeEpiskop,ipotonjiPatrijarhsrpski, Pavle učestvovao uKomisiji Svetog arhijerejskog Sinoda kojajeprevelaipriredilasinodalnaizdanjaslužebnikanasrpskomjeziku,aimajućiuviduovenjegoveiznesenestavove,možemodaobjasnimotodaseusinodalnimprevodimanepominjuAnđeli75naovommestu.76

3.2 Prevodi liturgičkih delaNasamompočetkutrebarećidauprevođenjuliturgijskihdelaunaj-većembrojuslučajevanijepostojaoorganizovaniiplanskipristupovomradu.Mnoštvoknjigaiteološkihstudijaprevedenojesamozbogtogaštosubilidostupniprevodiocimaili,pak,štoihjeznanjejezikausme-ravalona jednugrupuautorakojisupisali iobjavljivalinanjima.Po-drazumevasedajeautorimakojisubilipopularniunekomvremenupoklanjanaposebnapažnjakaoionimakojesuvoleliipoštovaliprevo-diociiliizdavači.Sažaljenjemmoramokonstatovatidasviprevodinisubiliujednačenogkvalitetanitidasuuvekpoštovaniosnovni principiprevodilaštva i izdavaštva.Prevodioci knjiganajviše supreveli ruskihautora.77Jezičkabliskostnije jedinikriterijumkoji jedoveodotoga–tradicionalnooslanjanjenaRusijukadasuverskestvariupitanjutakođejeutomeimalosvojuznačajnuulogu.Tragovitakvogshvatanjavodeudubokuprošlost.Srpski svetogorskimanastirHilandarusvojoj ru-kopisnojriznicisadržislužebnikHIL334iz17.vekaukomeseliturgunalažedavršibogosluženjenaodređennačinsaobjašnjenjemdajeto:»...jerusalimskiisvetogorskipravilanporedak,i ruski.«78

Najprevođenijiautor,kakoove tako i svihostalih jezičkihgrupa,bezsvakesumnjejeAleksandarŠmeman.Od1979.godinekadajeuSrbijiprevedenanjegovapoznataknjigaZa život sveta – svetotajiska filosofija ži-votapasvedo2012.godinekadajeizašlaknjigaVeliki post u našem životu

74 PatrijarhPavle,n. d.,63.75 Služebnik,Beograd2007,77.76 V.Vukašinović,n. d.,19.77 Trebaznatidasviautoriovegrupenisuprevođenisaruskog,nitisuceosvojživot

ilimakarnjegovdeoproveliuRusiji.Svisuoni,međutim,iliRusiporeklomilisuseintelektualnoiduhovnoformiraliuruskomkulturnomkrugu.

78 HIL334,5b–6a.


prevedeno je ili sabrano u veće celine, izdano i preizdano tridesetakŠmemanovihdela.79

Šmemanovateologijanijeuticalasamonasrpskobogoslovlje.OnajeiuGrčkojkaoiudrugimpravoslavnimsredinamadoprinelaobnovibo-goslovljainjegovompreusmeravanju.80USrbijiseŠmemanovobogo-slovlje,zajednosateološkimdoprinosomG.Florovskog,J.MajendorfaiJ.Zizjulasa,nadgradilonaliturgijskodeloarhimandritadrJustina Po-povića(1894–1979).DaljarazradaJustinoveliturgijsketeologije,kakokodnjegovihneposrednihučenikatakoikodonihkojisuseposredno,

79 Za život sveta – svetotajiska filosofija života,prevodsaengleskogJ.Olbina,Pravosla-vlje,Beograd1979;Veliki post,prevodsaengleskogJ.Olbina,Kalenić,Kragujevac1983;Veliki post,Sv.SimeonMirotočivi,VrnjačkaBanja1990;Sveta tajna krštenja,prevodsaruskogR.Lazić,Mitropolijacrnogorsko-primorska,Cetinje1991;Li-turgija i život,prevodsaengleskogM.Arsenijević,V.Nikčević,Mitropolijacrno-gorsko-primorska iskenderijska,Cetinje1992;Za život sveta – svetotajiska filosofija života,prevodsaengleskogJ.Olbina,Jasen-Logos,Beograd-Nikšić1994;Istorijski put Pravoslavlja,Beograd1994;Tajne praznika,prevodsaruskogM.Arsenijević,Sve-tigora,Cetinje1996;Crkva, svet, misija – razmišljanja o Pravoslavlju na Zapadu,Cetinje1997;Veliki post,BratstvoSv.SimeonaMirotočivog,VrnjačkaBanja1999;Crkvena godina,prevodsaruskogM.Arsenijević,Svetigora,Cetinje1999;Svete tajne,prevodsaengleskogM.Arsenijević,V.Nikčević,Svetigora,Cetinje1999;Vodom i duhom: o tajni krštenja,prevodsaruskogS.Prodić,SrpskiSion,časopisPravoslavneeparhi-jesremske(posebnaizdanja),SremskiKarlovci1995.(drugoizdanje1996.,treće1997.);Za život sveta: svetotajinska filosofija života,prevodsaengleskogJ.Olbina,Plato,Beograd1999. (drugo izdanje2006.);Veliki post,prevodsaengleskogJ.Olbina,Kalenić,Kragujevac2002;Vodom i duhom: o svetoj tajni krštenja,prevodsaruskogS.Prodić,Šibenik2002;Krštenje – početak života u Crkvi,sacrkvenoslovenskogiruskogpreveliarhim.J.Popović,R.Lazić,M.Arsenijević,Svetigora,Cetinje2002;Evhari-stija – tajinstvo Carstva,ManastirHilandar,SvetaGoraAtonska2002.(drugoizdanje2009.);Za život sveta,Beograd,SvetasrpskaCarskaLavramanastirHilandar2004.(drugoizdanje2009.);Naš život u Hristu,Hristov život u nama,izabranebesede,eseji,studijeiodlomciizDnevnika1973–1983,preveoipriredioM.Arsenijević,Pravo-slavnamisionarskaškolaprihramuAleksandraNevskog,Beograd2007;Dnevnik,Trebinje2007;Smrt smrti,Beograd2007;Uvod u liturgičko bogoslovlje,Šibenik2005;Veliki post,Trebinje:manastirTvrdoš,VrnjačkaBanja:BratstvoSv.SimeonaMiro-točivog2007;Vodom i duhom: o tajinstvu kršenja,Beograd,SvetasrpskaCarskaLavramanastirHilandar2008;Izabrana liturgička dela:Uvoduliturgičkobogoslovlje,Vo-domiduhom,Šibenik2008;Evharistijsko bogoslovlje,Otačnik,Beograd2011;Veliki post u našem životu,Beograd2012.

80 S. Alexopoulos,Did the Work of Fr. Alexander Schmemann Influence Modern Greek Theological Thought? A Preliminary Assessment,St.Vladimir’sTheologicalQuarterly53(2009),273.


prekonjegovihdelanadahnjivaliJustinovommišljuiučenjem,uvećojilimanjojmeriuključivalajeiodređeneelementeŠmemanovogbogo-slovlja.NijenaodmetrećiitodajeJustinovobogoslovljeurečiidelunjegovihduhovnihsinova,potonjihepiskopaCrkve,samomprirodomnjihoveslužbedovedenou jedanširikontekst,prošireno i razrađeno.ZbogsvegatogarazvojliturgijsketeologijeuSrbijinemogućejerazu-metibezizučavanjaživotaibogoslovljaJustinaPopovića,kogajeCrkvapribrojalaDiptisimaSvetih2.maja2010.godine.Justinovoliturgijskobogoslovljeproisteklojeiznjegoveličnosti,svegaonogaštojujekarak-terisaloičinilojedinstvenom,nesamouodnosunaprethodnike,negoinaonesakojimajedelioepohuukojojježiveo.ŠtaseuJustonovomdelu,odnosnonjegovojličnosti,naprvommestumoževideti?Harmo-ničanspojličnepobožnosti,autentičnogasketskogetosakojijepoka-zaodajesvakovremevreme svetostizaonekojijetražeikojijojhrle,ipodvižničkeposvećenostibogoslovskomobrazovanjuiintelektualnomuzrastanju,kojetakođeobznanjujedajeučenjeteologijeceloživotan proceskometrebaposvetitisvojebiće.Sukobljavanjaakademskogiaksetskogbogoslovlja,kojadubokopotresajunekedrugepravoslavnesredine, ikojih, doduše,ni SPCnije upotpunosti lišena, u Justinu imaju stalniuzor harmoničnog izmirenja i preklapanja. Jedan od tumača Justino-ve teologije tačno je rekaoda srpska sredinamožeda se: »...pohvalikakouspehomtakvogpomirenjatakoipredanjskimsvedočenjemha-rizmatičneistovetnostirečiBožijeprojavljeneuspisimaasketskihiaka-demskihbogoslova(...)utakvomsvedočenjuposebnomestopripadanašemBogoslovskom fakultetu i to prvenstveno zaslugomnjegovogbivšegprofesoraarhimandritaJustinaPopovića.«81Justinovdoprinosli-turgijskomživotuiliturgičkojnaucijeusvakomslučajuspecifičan.Onjecelimsvojimbićemisvimsvojimdelompostaosvojevrsniobrazac,model,bogoslovskogmišljenjaidoživljavanjaovihfenomena.Iakonijenapisaonijedanklasičanliturgičkirad,temeiuvidiizoveoblastirazasu-tiponjegovimdrugimdelimapredstavljaju:»...najznačajnijidoprinosnesamoliturgicivećliturgijskomživotuiliturgijskojsvestiunašojpo-mesnojCrkviodvremenaSvetogSavepadodanas.«82Tajsedoprinos

81 N.Milošević,Doprinos arhimandrita Justina Popovića unapređenju liturgijske svesti kod Srba,Srpskateologijaudvadesetomveku:Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,3,2008,45.

82 N.Milošević,n. d.,48.


uprvomreduogledauotkrivanjuLiturgijekaoSvetajneCrkve83štojebilo:»...tokompoznogsrednjegveka(...)izloženoiskušenjuudaljavanjaodizvornogipredanjskogpoimanjasveteEvharistije...«84kaotakve.

No,vratimoseAleksandru Šmemanu ianalizinjegovogdoprinosa.Šmemanovobogoslovlje, takvokakvo jeste–otvoreno, lično,hrabroiproročkonepokreće samopobornike i simpatizere, istomišljenike inosiocesličnogaduha.Ono,štojesasvimzaočekivanje,izazivasnažanodijumineprijateljstvoipokrećelavinuprotivničkihkomentara.Osna-ziŠmemanovemislidasesuditiinaosnovuoblikakritičkihreagovanjakojejeonaizazvala.NajradikalnijiodnjihbilojespaljivanjeŠmemano-vihknjiga5.maja1998.godineuruskomgraduEkaterinburgu.IakojelokalniepiskopNikontokasnijenegirao,samovezivanjeŠmemanovihknjigaicenzurnelomačedovoljnogovoriognevuinemoćiodređenihstrukturauCrkvikojejeonsvojimbogoslovljemdotakao.PokretanjepitanjauticajateologijeAleksandraŠmemanakakonasrpskobogoslo-vlje,takoigrčko85značajnojeizbogtogaštoukazujenavažnučinjenicudaharizmateologijenijenužnovezanazaodređenigeografskiprostor,čaknizareligijsko-kulturnusredinu(iakoseonaunjemuinjojmoževiševekovnoprojavljivati).BogoslovljesetrajnonesmeštaubilokakvuinstitucijuovogasvetanaistionajnačinnakojiiCrkvaprevazilazika-tegorijeobičneinstitucionalnosti.KaoštoseCrkvauvekiiznovakon-stituiše,krozevharistijskasabranjainaosnovusvogtrajnogepikletskognačinapostojanja,takoseiharizmabogoslovljaovaploćujeuodređenojsredinikroznadahnuteteologe,oceipastireCrkve.ŠmemanjeznačajanzbogtogaštojepokazaodaseisaNovogKontinetanaStariSvetmoguizlitiobnavljajućitalasibogoslovskogmišljenja.Tonam,postavivšistva-riuširikontekst,otvarapravuproblemskuperspektivu–ukojojmerisuovakvauzajamnaizgrađivanjaiteološkaobogaćenjamogućanesamomeđukontinentimanegoimeđukonfesionalnorazličitimCrkvama.

Jedanodprvihkonkretnihkorakakojivaljaučinitiutompravcupodra-zumevaiskoračenjeizapriorističkinegativnihkonotiranjateopolitičkih

83 N.Milošević,n. d.,51.84 N.Milošević,(H)eortološka perspektiva Svete Evharistije,146.85 S. Alexopoulos,Did the Work of Fr. Alexander Schmemann Influence Modern Greek

Theological Thought? A Preliminary Assessment,St.Vladimir’sTheologicalQuarterly53(2009),273–299.


pojmovaIstokaiZapada.StrahodZapada86najednojiIstokanadru-gojstrani,širokidijapazonemotivnonegativnoobojenihsadržajakojioviterminimogudanoseičestonose,bacateškusenkunasvakuvrstuteološkogdijaloga.Mislimodajevremedaseotvorenokažedaćeseumeđucrkvenomdijalogu istinskinapredovationdakadasametermineZapad iIstokpočnemodaoslobađamonegativnihsadržaja,kadaonisamiposebiprestanudaiunašemunutarcrkvenomteološkomdiskursu(anesamoumeđukonfesionalnom)aprironooznačavajuneštosamoposebilošeiproblematičnoipočnudaseispunjavajurealnimsadržaji-mauzavisnostiodtogaštase,kadaikakoprocenjujeivrednujeunjima.

Jedan od najznačajnijih doprinosa Šmemanovog bogoslovlja, koje seodražavakakona stranicamanjegovogdela tako iu životimaCrkavakojesusenadahnjivalenjegovimbogoslovljem,jenastojanjedasesu-štinskipovežuakademskateologijaipastirskirad.87Toseprvoodvilounjemusamom.Profesuramujedalateološkuviziju,pastirskaslužbaiskustvokojejetuvizijustavljalourealneokvireiizbavljaloiskušenjakabinetskog projektovanja lepih ali neostvarivih teoloških ideja. Pro-rokevharistijskogpreporoda ljudskoga roda iBožije tvorevinebio jeistovremenobolnosvestansvihtrivijalnostiizloupotrebakojecrkvenasvakodnevicamožedadoneseidonosi.Tadimenzijanjegovogbogoslo-vlja,itovaljaotvorenoreći,ponajmanjejeprihvaćenausvimsredinamagdesenjegoveknjigečitajuamisaopoštuje.88

Sledeći po redu svakako je ruski teolog koji je stvarao u FrancuskojNikolajAfanasjev,rodonačelnikevharistijskeeklisiologije.89Njimasledivećiilimanjibrojobjavljenihdelasledećihautora:NikolajaBalašova,90

86 S.Alexopoulos,n. d.,294.87 S.Alexopoulos,n. d.,298.88 S.Alexopoulos,n. d.,299.89 Trpeza Gospodnja,prevodsaruskogK.Končarević,Cetinje1996.(drugoizdanje:

Vršac 2001, treće:Kraljevo 2009);Služenje mirjana (laika) u Crkvi, sa ruskogK.Simić,Vršac2001, (drugo izdanje:Kraljevo2009);Eklisiologija stupanja u klir, saruskogK.Simić,Vršac2002,(drugoizdanje:Kraljevo2009);Stupanje u Crkvu,saruskogK.Končarević,Vršac2002, (drugo izdanje:Kraljevo2009);Crkva Duha Svetoga,saruskogK.Končarević,Vršac2003,(drugoizdanje:Kraljevo2009);Stu-dije i članci,saruskogK.Simić,Vršac2003,(drugoizdanje:Kraljevo2009).

90 BalašovNikolaj,Na putu ka liturgijskom preporodu,tomΙ,Beseda,NoviSad2007;BalašovNikolaj,Na putu ka liturgijskom preporodu,tomΙΙ,Beseda,NoviSad2009.


SergijaBulgakova,91NikolajaGogolja,92GrigorijaDeboljskog,93Alekse-jaDmitrijevskog,94V.N.Iljina,95KiprijanaKerna,96GrigorijaKruga,97NikolajaUspenskog,98GenadijaNefedova,99AndrejaPosternaka,100Mi-hailaSkabalanoviča,101PavlaFlorenskog,102NikolajaOzoljina,103BorisaSovea,104AverkijaTauševa,105VladimiraLoskog106idrugih.Prevođenjeiznačajanbrojautorasagrčkoggovornogpodručjakakopredstavni-kaakademsketeologijeGeorgijaBasiudisa,107PetraVasilijadisa,108Hri-

91 BulgakovSergije,Jeleosvećenje,Šibenik2003.92 Razmatranje božanstvene liturgije,prevodsaruskogE.Čarnić,Kalenić-Banatskive-

snik,Kragujevac-Vršac1981;Tumačenje božanstvene liturgije,prevodsaruskogA.Ra-dojković,Logos,Beograd1995.

93 Dani bogosluženja pravoslavne saborne istočne crkve,prevodsaruskogM.Mijatov,Zlatnagrana,Sombor1996.

94 Evhologion Serapiona, episkopa Tmuitskog,Šibeniks.a.95 Tumačenje bogosluženja strasne sedmice i pashe,prevodsaruskogS.Prodić,SrpskiSion,

SremskiKarlovci1997.96 Izabrana liturgička dela, Šibenik 2009; Epikleza u prvim hrišćanskim liturgijama,

Šibenik2004;Liturgika sa himnografijom i heortologijom,Šibenik2003;Sveta liturgija – praktične napomene i bogoslovsko tumačenje,Šibenik2003;Molitveni krinovi – zbornik članaka iz liturgičkog bogoslovlja, prevod sa ruskogG. Sapsaj,Kalenić,Kragujevac2000.

97 Ikona,prevodsaruskogR.MladenovićiD.Kerkez,BratstvoSv.SimeonaMiroto-čivog,VrnjačkaBanja2003.

98 Izabrana liturgička dela,Šibenik2008;Liturgija Pređeosvećenih Darova, istorijsko – liturgič-ka analiza,Šibenik2006;Čin svenoćnog bdenija na pravoslavnom istoku i u Ruskoj Crkvi,Šibenik2005;Pravoslavna večernja,Šibenik2004;Anafora: pokušajistorijsko–litur-gičkeanalize,Eparhijabanatska,Vršac2002.

99 Uvod u svete tajne i obrede Pravoslavne Crkve,Šibenik2006.100 Službe žena u ranoj hrišćanskoj crkvi: I–VI vek,Šibenik2009.101 Tumačenje tipika,Šibenik2004;Pedesetnica,Šibenik2005.102 So zemlje,prevodsaruskogM.Avdalović,Logos,Beograd2004;Ikonostas,Jasen,

Nikšić1997,2007.103 Pravoslavna ikona Pedesetnice,prevodsafrancuskogB.Novak,Šibenik2007.104 Evharistija u drevnoj Crkvi i savremena praksa,Šibenik2001.105 Božanstvena Liturgija,Šibenik2009;Liturgika,Šibenik2006.106 Smisao ikone,Jasen,Nikšić2008.107 Snaga bogosluženja: doprinos oca Aleksandra Šmemana liturgičkom bogoslovlju,

prevodsagrčkogM.Jager,Martiria,Karlovac-Beograd2011.108 Lex orandi – liturgijsko bogoslovlje i liturgijski preporod, Kalenić, Kragujevac

2006.


zostomaNasisa,109 Teodora Jangua,110 Jovana Fundulisa,111 PanajotisaSkalcisa112takoireprezenataasketskeliterature–svetogorskihstaracaEmilijanaVafidisa,113VasilijaGondikakisa114iGrigorijaSvetogorca.115

Neštomanjibrojautoraprevođenjesadrugihjezikaiizdrugihzemalja.TakosuobjavljeneknjigenekolicineautoraizAmerike,(KirijakiKari-dojanisFicdžerald,116StenliHarakas,117idr.)ijednogRumuna(DimitrijaStaniloea118).Razlogzaovakavbrojrumunskihautorasvakakotrebatra-žitiučinjenicidajeveomamalibrojSrbaškolovanuRumuniji,panemanijezičkebliskostinitiintelektualnihiduhovnihvezakojebiprevođenjeohrabrivalekaoštojeslučajsaGrčkomiRusijom.

Uperiodu kojim sebavimopreveden je i nevelik broj autora drugihkonfesija. U nju spadaju knjige ŽanaDanielua,119 HuanaΜateosa,120RobertaTafta121iOskaraKulmana122.ValjarećiitodasuporednovijihautoraprevođenaiklasičnasvetootačkatumačenjabogosluženjaNikole

109 Sveštenosluženje Svete tajne evharistije:kanonskoučenjeiliturgijskiporedak,prevodsagrčkogB.Mrkaja,manastirRoždestvaPresveteBogorodice–SveštenimanastirCetinjski,Cetinje2011.

110 Kanoni i bogosluženje,prevodsagrčkogB.Mrkaja,ManastirRoždestvaPresveteBo-gorodice–SveštenimanastirCetinjski,Cetinje2011.

111 Liturgika 1,uvod u sveto bogosluženje,prevodsagrčkogK.Simić,Kraljevo2004;Li-turgičkenedoumice,prevodsagrčkogG.Gajić,M.Rašović,Kraljevo2005.(drugoizdanje2007.);Dvadesetčetvoročasovno slavoslovlje,Svetigora,Cetinje2009.

112 Tradicija zajedničke i lične molitve:saposebnimosvrtomnaTikarasovČasoslov,pre-vodsagrčkogD.TadićPapanikolau,Kalenić,Kragujevac2014.

113 Bogosluženje: iščekivanje i viđenje Boga,prevodsagrčkogG.Gajić,M.Rašović,manastirŽiča,Kraljevo2007.

114 Sveta liturgija otkrivenje nove tvari,Beseda,NoviSad1998.115 Tumačenje Božanstvene Liturgije–DuhovnivodičkrozSvetuLiturgiju,Beograd2010.116 Đakonise u Pravoslavnoj Crkvi,prevodsaengleskogV.Milićević,Kalenić,Kragujevac

2009.117 Živeti Svetom Liturgijom:praktičnivodičzaučestvovanjeuBožanstvenojLiturgiji,

prevodsaengleskogB.Milosavljević,Svetigora,Cetinje2000.118 Duhovnost i zajednica u pravoslavnoj liturgiji,prevodsarumunskogep.MitrofanKodić,

Eastern-AmericanDiocese-Eparhijasremska,Edgeworth-SremskiKarlovci1992.119 Sveto Pismo i liturgija,prevodsafrancuskogT.Žujović,Kraljevo2009.120 Liturgija reči u vizantijskom bogosluženju: istorija Liturgije Svetog Jovana Zlatoustog,prevod

safrancuskogN.Bilić,Vidoslov,Beograd,Pariz,Metohija,Trebinje2013.121 Vizantijski obred – kratka istorija,Pravoslavlje32(1998),1–46;posebanotisak:Te-

ološkipogledi30(1998),1–4.122 Ranohrišćansko bogosluženje,Otačnik,Beograd2010.


Kavasile,123 Simeona Solunskog,124Maksima Ispovednika,125GermanaCarigradskogi NikolajaAndidskog.126Objavljenje ivelikibrojzbor-nikaliturgičkesadržine.Njihovsastavisadržajmnogoputajezavisioodstavakojisupriređivačizauzimaliuliturgijskimpolemikamakojesuvođeneuvremekadasuknjigeobjavljivane.127Onisu,stoga,imalisvo-jevrsnupolemičkisvrhu.

Liturgičkestudije,kao i tekstovikojise izugladrugihdisciplinadoti-čuliturgičkeproblematike,prevodeseiobjavljujuiusrpskojcrkvenojperiodici.Dalekobinasodveloda,sadaiovde,analiziramocelokupnuperiodičnuprodukcijuSPC,kakonaučnutakoipopularno-pastirskualinamiletimičanuvidunekeodnajvažnijihčasopisamožesaodređenomdozom jasnoće pokazati osnovne tokove i smernice ovog prevodila-štva.Nastranicamaovihčasopisaprevođenisupravoslavniautoripoput

123 KavasilaNikolaj,Tumačenje božanstvene liturgije,prevodsaruskogZ.Bogdanov,Vr-šac1997;KavasilaNikola,O životu u Hristu,Beseda,NoviSad2002;KavasilaNi-kola,Tumačenje svete liturgije,Beseda,NoviSad2002.

124 SimeonSolunski,Knjiga o hramu,prevodsacrkvenoslovenskogS.Prodić,SremskiKarlovci1996;SimeonSolunski,O svetoj liturgiji – knjiga o hramu,Šibenik2003.

125 MaksimIspovednik,Mistagogija,Šibenik2006.126 Tumačenja Svete liturgije,istorijaCrkveimističkosozercanje,svetiGermanCarigrad-

ski,NikolajAndidski, Izdavački fond SrpskePravoslavneCrkveArhiepiskopijebeogradsko-karlovačke,Beograd2008.

127 TauševAverkije,GrigorijeSvetogorac,Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha:tumačenje svete liturgije i svihbogosluženjaPravoslavneCrkve,Beograd2007;Krštenje – sveta tajna ulaska u Crkvu, Beograd 2008; PomazanskiMihail,MileantAleksandar,Nikolajmakariopolskiepiskop,Ja sam Put, Istina i Život:knjigaoživotuiučenjuCrkve:dogmatika,tumačenjeSvetogPismaStarogiNovogZavetaituma-čenjeLiturgije,Beograd2006;Večno podne,ogledioSvetojliturgijiitajnispasenja:zborniktekstovaodsvetihotacadosavremenihbogoslova,Beograd2007;Tumače-nje pravoslavnog bogosluženja,Pančevo-NoviSad2001;Iz riznice bogoslovlja,zbornikra-dova,Trebinje-Nikšić2003;Liturgijsko bogoslovlje:savremeniogledi,Beograd2013;O Liturgiji, zbornik tekstova,Beograd1997;O Liturgiji, izbor tekstova,Beograd2003;Osnove pravoslavnog bogosluženja,sadodatkom,Božanstvenaliturgija:tumače-njesvetogJovanaKronštatskog,Beograd2005.


Jovana Zagrajana,128 Jovana Zizijulasa,129 Dimitrija Staniloea,130 PavlaFlorenskog,131GeorgijaFlorovskog,132AleksandraGolicina,133Panajo-tisaTrembelasa,134 PolaMajendorfa,135NikolajaUspenskog,136DžonaMajendorfa137imnogihdrugih.Prevođenisuiklasični,stariji,tekstovizapadne liturgiologijemeđu kojima rimokatolički autori Robert Taft,138HuanMateos,139LujBuje,140ŽanDanielu141kaoi luteranski biblistikojisusebavilibogosluženjimaunovozavetnomperioduOskarKulman142iJoakimJeremias.143

128 JovanZagrajan,Značaj i mesto evharistijske eklisiologije u teologiji Rumunske Pravoslavne Crkve(referatodržannaEvharistijskomsimpozijumuuRegensburgu1981.),Teo-loškipogledi24,(1992),1–4,92–105.

129 JovanZizijulas,Evharistijski pogled na svet,Teološkipogledi5,(1973),2,119–124;JovanZiziulas,Evharistija: neki biblijski aspekti,Bogoslovlje64(2005),1–2,5–39;JovanZizjulas,Eklisiološke pretpostavke svete evharistije,Beseda4,(1994),1–4,61–73.

130 DimitrijeStaniloae,Časni krst kao sredstvo osvećenja i blagoslova i znak poklonjenja,Teo-loškipogledi19,(1987),1–2,1–9.

131 PavleFlorenski,Ikonostas,Teološkipogledi11,(1979),1–3,79–155;PavleFloren-ski,Kult, religija i kultura,Bogoslovlje(2000),1i2,42–55.

132 GeorgijeFlorovski,Elementi Liturgije,Teološkipogledi20,(1988),3–4,157–166.133 AleksandarGolicin,Liturgija i misticizam: iskustvo Boga u istočnom pravoslavnom hrišćan-

stvu,Teološkipogledi40,(2008),2–3,81–126.134 PanagiotisTrembelas,Postanak i istorijski razvitak čina velikog osvećenja vode,Bogoslo-

vlje29,(1970),1i2,67–78.135 PolMajendorf,Sveta Tajna jeleosvećenja: neke pastirske pretpostavke, Bogoslovlje, 64

(2005),1–2,89–100.136 NikolajDmitrijevičUspenskij,Iz istorije plaštanice u Ruskoj Crkvi,Bogoslovlje41,

(1982),1i2,53–62.137 DžonMajendorf,Liturgija: Otkrivanje vizantijskog uma,Beseda2,(1992),3–4,133–

143.138 RobertTaft,Vizantijski obred – istorijski pregled,Teološkipogledi30, (1998),1–4,

1–48;RobertTaft,Liturgija velike Crkve: početna sinteza strukture i tumačenja u sumraku ikonoborstva,Teološkipogledi40,(2008),1,95–132;RobertTaft,Primanje Pričešća – jedan zaboravljen simbol?,Iskon(2001),6,60–65.

139 HuanMateos,Razvoj vizantijske liturgije 1,Iskon(1999),5,68–73;HuanMateos,Razvoj vizantijske liturgije2,Iskon(2001),6,70–77.

140 LujBuje,Liturgija i arhitektura,Teološkipogledi41,(2009),1–3,47–89.141 ŽanDanijelu,Služba sveštenstva u svetootačkoj literaturi,Teološkipogledi43,(2011),1,

117–124.142 OskarKulman,Osnovne odlike ranohrišćanskog bogosluženja,Logos14, (2004–2005),

27–48;OskarKulman,Evanđelje po svetom apostolu Jovanu i ranohrišćansko bogosluženje,Logos15,(2006),37–51.

143 JoakimJeremijas,Ovo je tijelo moje...,Logos12,(2003),51-68.


Prevođenjestraneliterature,poredškolovanjauinostranstvu,predsta-vljaojeznačajankanalprodoradrugihteološkihidejaujednusredinu.Detaljnaipažljivaanalizaovihprevoda,odnosno,teologijekojusuoniprenosiliiunosiliusrpskusredinupokazalabikakvisuuticajinaosno-vunjeomogućenialiikakvisuustvarnosti,kakouteološkojmislitakoi u liturgijskoj praksi, zahvaljujući njima, ostvareni. To, svakako, pre-vazilaziokvireovogsaopštenjaalinambaremotvaratakvezanimljiveistraživačkehorizonte.

4. Liturgijske polemike

Željadaseujednojsredinisprovedeliturgijskaobnovaiostvariprepo-rodbogoslužbenogživotauvekzaposledicuimaibogoslovskasučelja-vanjaonihkojizagovarajuobnovuismatrajudajeonanužnaipotrebnaidrugihkojijojse,izrazličitihrazloga,protive.Njihovasukobljavanjaidiskusije,polemikeiraspraveobeležavajuvremenaliturgijskihprevira-nja.Postojerazličitiobliciovihpolemikainačinaučestvovanjaunjima.Onekimasmovećpisaliuovomradu–načinuprevođenjabogosluž-benihknjiga i sastavljanjuzbornika liturgiološkesadržine.Odrugimaćemosadaprogovoritinekolikoreči.USPCsutakvepolemikevođene,sadužim ili kraćimprekidima, tokomcelogvremenskogperiodakojiovdepredstavljamo.Opširanopisianalizusvihovihdogađanjauokviri-makojeimamonijemogućedati.Ilustracijeradiskrenućemopažnjunadvatakvafenomena.Uprvomslučajupokazaćemokakopokrenutepo-lemikemogudatrajuskoročitavostolećeaudrugomkakoonemogudapružeznačajneteološkeplodovekojipotomkoristeživotuCrkvenaraznenačine.

NekeodpolemikakojesuvođeneizmeđudvaSvetskaratasvojeodjekedoživljavalesumnogodecenijanakontoga.Takavjeslučajsateologi-jomPatronijaTrbojevića,pogotovonjegovimnajradikalnijimzahtevomdaseiznovapromislinačinpričešćivanjavernih–jednomzajedničkomkašikicom.144OvajpredlogocaPetronijakritikovalisuinapalinjegovisavremeniciĐokoSlijepčević145 iBrankoRapajić, zamerajućimu, su-

144 PetronijeTrbojević,O reformamacrkvenimI,SremskaMitrovica1931,49.145 ĐokoSlijepčević,Arhim. dr Petronije Trbojević: O reformama crkvenim I, Sr. Mitrovica,

1931,Svetosavlje1,1,1932;ĐokoSlijepčević, Odgovor g. arh. dr Petroniju Trbojeviću,Svetosavlje3,1,1932.


štinski gledano, na nedovoljnoj pobožnosti, sekularizovanom pristu-puproblemuisledovanjuzapadnimritualnimuticajima.146OvajTrbo-jevićevpredlogkasnije jekritikovao iPatrijarh srpskiPavle.147Bilo jedovoljnodaunekolikonašihradovaoistorijatuliturgijskogpokretauSrbijisamopomenemoTrbojevićevoimeipružimoparuvidaunjegovodelo148padase,kakonasamogocaPetronijatakoinaonogakojepisaoonjemu,obrušesalve,dodušeneutemeljeneipovršne,kritike.Suštinaovakvihnapadasastojalaseuzamenitezaipodmetanjimanepostojećihstavova.TakojeuprogramskiintoniranomtekstuSvetu Liturgiju očuvati i služiti neizmjenjenu149pomenutodapotpisnikovihredova:»...hvaline-srećnogšišatovačkogarhimandritaPetronijaTrbojevića,kojijeprijeratapredlagaocrkvenereforme (recimo,dasesvipričešćuju izodvojenihkašičica)ikogasuoštro kritikovali svi ljubitelji otačkog predanja.«150Kolikosuoveoptužbetačneanjihovi,nepotpisani,autoriupravupokazalismouraduJoš jedan osvrt na teologiju Petronija Trbojevića.151

JednaodnajdužihinajozbiljnijihliturgijskihpolemikazahvatilajeSrp-skuPravoslavnuCrkvukrajemprošlogvekaanjeneposlediceseidandanas osećaju. U ovu debatu posvećenu obnovi crkvenog bogosluž-benog života koja se odvija u našoj Pomesnoj Crkvi veoma brzo seuključioiEpiskopAtanasijeJevtić(1938)bivšiprofesorBogoslovskogfakulteta, reprezentativni bogoslovski predstavnik evharistijske eklisi-ologije.152Njegovo uključivanje bilo je organski izraz višedecenijskogsveštenoslužiteljskogibogoslovskogdelaiinteresovanjaovogEpiskopa

146 BrankoR(apajić),O reformama crkvenim, Arhimandrit dr Petronije Trbojević, nastojatelj M. Šišatovca,IIknjiga,Svetosavlje5,1,1932,242–244.

147 PatrijarhPavle,Dalitrebabrisatikašičicuposlepričešćasvakogvernika?,Da nam budu jasnija neka pitanja naše vereIII,Beograd1998,272–276.

148 V.Vukašinović,Preteča liturgijske obnove: dr Petronije Trbojević, arhimandrit šišatovački,Bogoslovlje1(2002);Liturgijsko bogoslovlje Petronija Trbojevića,Srpskateologijaudva-desetomveku–istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,3,2008,41–47.

149 Objavljenu:Svetosavlje danas:izazovi i odgovori,priredioVladimirDimitrijević,Epar-hijabanatska–Lio,2008,196–210.

150 Svetu Liturgiju očuvati i služiti neizmjenjenu,201.151 V.Vukašinović,Još jedan osvrt na teologiju Petronija Trbojevića,Srpskateologijaudvade-

setomveku–istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,10,2011,262–269.152 S.Ubiparipović,Liturgijsko-bogoslovska sinteza,Srpskateologijaudvadesetomveku:

Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,7,2010,72.


iteologa.153EpiskopAtanasijeuovojraspravi,paipolemicinijesamogovorio.Onjeunjoj,prvenstveno,mnogopisaoiprevodio,ostavljajućitrajneidragocenesmerniceiputokazepravilnograzumevanjaliturgij-skeproblematikeiblagoslovenogiistinskipobožnogsveštenosluženjaSveteLiturgije.Njegov centralni doprinos predstavlja sabiranje, pisa-nje iobjavljivanje tetralogije–Hristos nova Pasha – Božanstvena Liturgi-ja, sveštenosluženje, pričešće, zajednica bogočovečanskog Tela Hristovog.154Značaj ovih knjiga EpiskopaAtanasija za srpsku liturgičku nauku jevelik.Približavanjenajznačajnijihdrevnihliturgijskihporedakakaoikla-sičnihsvetootačkihkomentaraitajnovođstvenihobjašnjenjasavreme-nimčitaocima–naprvommestuonimakojićesebavitiilisevećbavesvetomteologijom–predstavljazalognadedaćeonisvojebogoslovljealiisvojuliturgijskupraksugraditinapouzdanimtemeljimacrkvenogpredanjskogiskustva.OčemugovoreoveAtanasijeveknjige?Presvegadapoznavanjeistorijskograzvojabogosluženjamožedabudeodvelikekoristiurazumevanjudanašnjihformiioblikakojeonoima.Zatimdasvapitanjaliturgijskog stila,odnosnonačinavršenjabogosluženja,evha-ristijskogsveštenosluženja,neposrednozaviseodnašeliturgijskevizije,odnosno,njeneteološkeosnove.Vrstaeklisiologijekojuimamoisveto-tajinskobogoslovljekojeproističeiznjedirektnoutičunaodlukekojedonosimo.

Liturgijska teologija Episkopa Atanasija, može se sabrati u nekolikoosnovnihprincipa.Ona,naprvommestu,izvireizPredanjaCrkve,in-tegralnorazumevanogiličnodoživljenog.Samimtim,ovobogoslovljeodbijadaapsolutizujebilokojuetapuurazvojuliturgijskogživotaidasamonazoveinametnekaopredanjskuodnosnoispravnu.Iznjegovogbogoslovlja vidi se dinamička priroda hrišćanskog bogosluženja.NjutakođekarakterišeidubokapastirskabrigazaslovesnostadoHristovoinjegovohranjenjeinapajanjenaneuvenivimpoljimaiizvorimamističkeTrpezeGospodnje.Ovajpristupjeodvelikevažnostikadajeproblemliturgijskeobnoveupitanju.Tosedanas,zarazlikuodEpiskopaAtana-

153 Višeotomevidetiu:V.Vukašinović,Doprinos episkopa Atanasija Jevtića savremenoj liturgijskoj polemici u SPC,Edinost indialog=UnityandDialogue– Journal forEcumenicalTheologyandInterreligiousDialogue1=68,(2013),1/2,173–184.

154 A.Jevtić,Hristos nova Pasha – Božanstvena Liturgija, sveštenosluženje, pričešće, zajednica bogočovečanskog Tela Hristovog,tom1,Beograd-Trebinje2007;Tom2,Beograd-Tre-binje2007;Tom3,Beograd-Trebinje2008;Tom4,Beograd-Trebinje2009.


sija,kodnekihteologaipastiraupotpunostizanemaruje.Rešenjenekogliturgijskogproblemauvekmoradaimauviduipastirskudimenzijuteproblematike.NijednobogoslovljekoježelidabudebogoslovljeCrkve,apogotovoliturgijsko,nepostojisamozasebe,nitionosmedapred-stavljapukuvežbuudomišljatosti,kojaignorišenjenkonkretniživotipotrebe.

Liturgijskapolemikakoja jenašuCrkvuzahvatila tokomvišepretho-dnihgodina,kadajesada,saoveiakokratkeistorijskedistancepogle-damo,imalajejedanosnovni,temeljninedostatak.Pojediniučesniciutojraspravibilisuskorosasvim(aneki,nažalost,sasvim)neupućeniustvarnostanjestvariokojimasugovorili ipisali.Njihovizaključcisuproizlaziliizonogaštosupročitaliizsekundarne,azastarele,literature,ilionoganaštasusamitokomsvogliturgijskogformiranjanavikli.Tonijelošeposebi.Lošeje,međutim,kadaovakavpristuppokažepreten-zijenadonošenjekonačnihzaključakairešenja,ignorišućiistorijskafak-taiteološkedimenzijeproblema.Dabiistinamogladadođedoizražajanasvetlodanastreba,naprvommestu,iznetiizvore istine,načinenakojeseonapokazivala,manifestovala,uprošlosti.Upravo toobjavljivanjeizvoraipuštanjedaoniprogovorejezikomnepobitnihčinjenica155velikijedoprinosEpiskopaAtanasijaovojpolemici,tačnijeobnovi,irazvojuliturgijskogbogoslovlja,ali icrkvenogživota,buđenju iuzrastuevha-ristijske samosvesti crkvenih generacija koje dolaze. Savremena litur-gijskateologijaSPCse,sledećidrugedimenzijeAtanasijevogpristupa,naovomenezaustavlja.Govorizvorainjihovosvedočenje,nepobitnoi dragoceno,nepredstavlja jedini glasod autoritetauhoru crkvenogbogoslovlja.Otomećemovišerećiudaljemizlaganju.

5. Liturgika u kurikulumu Bogoslovskog fakulteta

Danas se u okviru liturgičkih nastavnih i naučnih aktivnosti na PBFizučavajusledećeoblastiidiscipline:uokviruosnovnih studija:Uvod i izvori hrišćanskog bogosluženja (predajeS.Ubiparipović),Savremeno bogo-službeno predanje (predajeV.Vukašinović)iIstorija i teologija hrišćanskog bo-gosluženja (predajeN.Milošević.);namaster studijama:Istorija srpskog bogosluženja,iLiturgijsko bogoslovlje (predajeV.Vukašinović),Liturgija kao

155 PrimerzatojeiobjavljivanjeA.Jevtić,Stari Srpski Služabnik – Liturgija Sv. Jovana Zlatousta, (14–15. vek),VrnjačkaBanja-Trebinje2012.


Svetajna Crkve (predajeN.Milošević.),iSvetotajinsko bogoslovlje (PrdajeN.Milošević)anadoktorskim studijama:Srpsko liturgijsko predanjeiSavre-meno liturgijsko bogoslovlje (predajeV.Vukašinović),iTeleturgika – obredoslo-vlje (predajeN.Milošević).

LiturgikasenaBogoslovskomfakultetuizučavauokviruGrupe za prak-tičnu teologiju.Toje,sjednestrane,očekivanoiimasvojerazloge.Jedandeoprosvetnihrezulatatakojibivajuostvareniizučavanjemovediscipli-ne imaaplikativnuodnosnoprimenjenudimenziju.Problemležiutomeštoseponekadoni svodesamonanju,a liturgikabiva lišenadrugih,nazovimo ihovdeuslovno, teorijsko-teološkihaspekata.To jesasvimpreciznodijagnostikovanosledećimzapažanjem:»Položajpraktičnete-ologijeukoprusubogoslovskihoblasti je, istorijskiposmatrano,uvekzavisiood ispravnogpoimanja eklisiologije.Ukoliko sepoložaj prak-tičneteologijeizgrađivaonezavisnoodeklisiološkoevharistijskogute-meljenjautolikojepraktičnateologijarazvijanaukontekstuistorijsko-arheološkognasleđa i rubricističkognaučnogdefinisanja.«156 JednaodosnovnihpromenadokojejedošlousavremenomistraživanjuliturgikenaBogoslovskomfakultetuogledaseupravoutomproširenjushvata-njamestaiulogeliturgikeodnosnoliturgijskogbogoslovljausveopštemkorpusuteološkogmišljenja.Ovupromenudobroilustrujusledećeči-njenice.InteresovanjezabogoslužbeniživotCrkveinaučnoistraživanjeovogfenomenasvojnajviši izraz ima,baremkadajeakademskazaje-dnicaupitanju,u istraživanjuuokvirimadoktorskih studija ipisanjudoktorskihdisertacija.Ukolikopogledamokako stvari stojenaovompolju,uperiodukojimsebavimo,doćićemodozanimljivihrezultata.Od1936.godine,kada jeodbranjenprvidoktoratnaBogoslovskomfakultetu,pasvedoove,2014.godine,nanjemujeodbranjenoukupnočetrdesetiosamdoktorata.Odtogajesvegašestbranjenoizliturgike,157štočininekih12,5%odukupnogbrojadoktoranauka.

156 S.Ubiparipović,Protođakon Pribislav Simić – profesor liturgike sa hrišćanskom arheologijom i crkvenom umetnošću na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu,Srpskateologijaudvade-setomveku:Istraživačkiproblemiirezultati,prir.B.Šijaković,1,2007,38.

157 SavaVukovićodbranioje1961.godinedisertacijupodnazivomTipik arhiepiskopa Nikodima,NedeljkoGrgurević1965.godineEvharistija kao žrtva,PribislavSimić1972.godineRomanov tipik,VladimirVukašinović2008.godineBiblisko i svetotajin-sko bogoslovlje u Karlovačkoj mitropoliji 18. veka,TihonRakićević2014.godineOlatrska pregrada – ikonostas od 4. do sredine 17. vekaiSrboljubUbiparipović2014.godinetezuHleb i vino kao evharistijska žrtva.


Danasjesituacijaupotpunostidrugačija.UokviruKatedrezaliturgikunaBogoslovskomfakultetupetnaestkandidatapišesvojedoktorskedi-sertacije.MeđunjimasenalaziijedanpripadnikfranjevačkogredakojijeprvirimokatoličkidoktorskikandidatuistorijinašegFakulteta.Ovojesvakakorezultatinovogmestakojeliturgijskiživotzauzimaubogo-slovskojsamosvestiteologamlađegeneracijealijeiplodrazvijenijegipromišljenijegpristupapredavanjuiizučavanjuoveteološkeoblastinaBogoslovskom fakultetu.Pogledajmokako je do toga došlo.Odpo-sebnogznačajazarazumevanjenovogkonceptapredavanjaliturgikenaBogoslovskomfakultetujeuvođenjetzv.liturgijskog četvrtka–seminaraukomeseod2001.godineodvijajuvežbeizliturgikeisrodnihdisciplinanatakavnačindaseujutarnjimiprepodnevnimčasovimvršerazličitabogosluženjakojaseizučavajuuokviruliturgičkeprakse,istorijeiteolo-gije.Postojanjeovogseminarajevažnozatoštoiprofesorimaistuden-timapružamogućnostda,naprvommestu,savremeneformeiizrazeliturgijskogživotaCrkveistovremenoizučavajuuučionicamaidoživlja-vajuuhramu,štorađaharmoničanpristupbogosluženjuiformiranjuzdravogicrkvenognačinanjegovograzumevanja.Stvarise,međutim,nezaustavljajunatome.Ovimdanimasetakođeslužeidrugaidrugači-jabogosluženja,kakodrevneslužbeirazličiteistorijskeformeurazvojubogosluženja,takoibogoslužbeniizrazidrugihliturgijskihfamilija,krozdijahronijskiisinhronijskipristupliturgijskojproblematici,štosvepru-žastudentimamogućnostdaprevaziđukategorijuspoljašnjihistraživačaovihfenomenakojiznajušto-štaonjihovojistoriji irazvojualiskoroništaonjihovomunutrašnjemsadržaju,iskustvuiživotukojioninoseiprenose.158Seminarseneobavljasamoufakultetskomhramu.Studen-titakođepovremenodolazenarimokatoličkaijevrejskabogosluženja.Zahvaljujući ovakvom pristupu, u kome se polazi od obredoslovnihi istorijskihdimenzija liturgike,koje sepotomuključujuu šireokvireliturgijskogbogoslovlja proisteklog iz plodonosnih zaključaka evhari-

158 Uokviruovogseminarasluženesuislužese:antiohijskaformaLiturgijesvetogJovanaZlatoustog,LiturgijaApostolskihustanova,MarkovaLiturgija,JakovljevaLiturgija, JakovljevaPređeosvećenaLiturgija, rekonstruisanabogosluženjadnev-nogakrugatzv.azmatskog(pevanog)tipika(Večernje,Jutrenje,PanihidaiTritekti),monaškoSvenoćnobdenije saČinomzaBogorodicupovodompraznikaVave-denja PresveteBogorodice kao imonaška Svenoćna bdenja drugimpovodima,Agapanaosnovuopisa IpolitaRimskog izApostolskogpredanja,posledovanjeParastosaiMalogosvećenjavodeidrugisličneformeivrstebogsoluženja.


stijske eklisiologije koja je u velikojmeri obeležila bogoslovlje našegvremenanakrajusedolazidojednogkompleksnijeg shvatanja naučnogodonogkoje,naovajilionajnačin,figuriraunekimdrugimsavremenimliturgičkimistraživanjimaipredavanjima.

Pomenuta vizija nepristaje na redukcionizam izvora, odnosnouverenjepokomejezarazvijanjeliturgijsketeologijeipraksedovoljnoovlada-vanjeizvorimakaopotpunimidefinitivnimnosiocimaodgovorakakonaliturgičkeproblemetakoinaliturgijskenedoumice.Upravosvojiminsistiranjemnaživomliturgijskomiskustvu,kaosastavnomikonstitu-tivnomdeluformiranjaiprofesoraistudenata,klirikailaika,odnosnosticanjunesamo jednogsvojevrsnog liturgijskog etosanego i liturgijskog načina mišljenja,onaotvaraširokeperspektiveautentičnogvrednovanjaznačajabogoslovlja,harizmeteologije,kojomCrkvaprosuđujeirasuđu-jefenomenesvogživotana svim mestimagdesesabiraiu svim vremenimakojeosvećuje.Dabudemojošjasniji–naovajnačinčlanoviCrkveseučeiohrabrujudasasmirenjemiodgovornošćupredPredanjem,du-bokoiznjega,aliiizonogaštosu,nesamoizformiiizrazakojimajePredanje očuvanonego iz njegovog sadržaja, usvojili i poneli u sebi,bogoslovstvujuipastirstvujuproblemimaiizazovimaoveisvakenare-dneepohe.Tasmirenasmelost,taslobodnavernost,taodgovornareše-nostijesuprvenstvenisadržajonogačemusevraćamokadasevraćamoOcimaaneveštinabeskrajnognavođenja i intelektualnogžongliranjanjihovimmislimaitvrdnjama.

GorućepitanjenesamoliturgijskenegoisvakedrugeteologijesvakakojerazumevanjePredanjaCrkve.OdnospremaPredanjuCrkveuvekjedvostruk.Predanjeseprvousvajaičinisastavnimdelomnašegabićaitoupravoonakvokakvojeonobilo,kakvojedonasdošloikakvimsmogamiprimili.PostojijedanprocessaobražavanjaPredanju,prestruktuiranja,preobražavanja sebePredanjem.Tajproces,podsetimo,nijeni krataknijednostavannijednodimenzionalan.Onsesastoji,ponovimo,kakouusvajanju znanjatakoisticanju iskustva,tačnije–znanjeiiskustvobivajuisprepleteninanovinačin.Iskustvenosaznajemoiznanjempodstičemoiproveravamoiskustvo.Zbogčegajeneophodnoupravoovakvousva-janjePredanja?ZatoštoPredanjenesadržimrtveihladneinformacije,podatkeipredstave,većzapisesusreta,dela,postupaka,govoraiodgo-vora–dijalogaBogainjegovognaroda.Predanjeje,recimotouslovno,troslojno.Predanjepredstavlja,ovogaćemoseuveknaprvommestuseti-


ti,nizzapisanih,opevanih,opisanih,iskazanihsusretaBogailjudi–tojenjegovistorijskideo.AlijePredanjeujednoiprostorukomesetisusretinastavljaju,onojemogućnostukomeseoniaktualizuju,itojenjegovsvetotajinskideo.Onoje,ukrajnjojliniji,iobećanjeonogaštoćedoćiištoveć,najedanposebannačinpostojimeđunamai,štojeveomavažno,oblikuje našu stvarnost.To jenjegov eshatološki deo.Pošto jePredanjestvarnostodnosa,odnosakojisuvećbili,kojijesuikojićebiti,onouvekodstajenaizvestannačindokrajaneuhvatljivourečimakakveonebile.

Crkvanosiusvojimnedrimasvojevrsnizalog Predanja.Njegapredstavljaipredajenovimgeneracijamasvojihsveštenoslužitelja,akroznjihcelojpunoćiCrkve,spuštajući imgauruke,u liturgijskojformi–ubogo-služenju,kaoTeloHristovo.NovorukopoloženomprezviteruEpiskop,kaočuvarinosilacpunoćePredanja,urukepolažeosvećeniSvetiHleb–TeloHristovorekavšimu:Primi zalog ovaj i sačuvaj ga celim i nepovređenim do poslednjega daha svoga jer ćeš o njemu biti pitan o drugom i strašnom dolasku velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista.Važno je istaćidamuEpiskopzalogPredanjanepredajeuviduknjige,nedajemu,naprimer,SvetoPismouruke,negomudajeonustvarnostokojojKnjiga,SvetoPismo,ukrajnjojlinijigovori.ZapisprethodnihiskustavaidogađajauistorijiodnosaBogaičovekasadaustupamestonovom,konkretnomiličnomsusretuukomejemogućnostbogoopštećegprimanjaPredanjanepo-srednoomogućena.Primanjesačuvanog,predanjskog,iskazanojekrozdoticanjeTelaHristovog,krozčuvanje,staranjeoTeluHristovom–no-vorukopoloženidržiSvetiAgnecuobemarukama,daklemaksimalnopažljivosestaraoNjemu,krozCrkvuiuCrkvikojaliturgijskiuvekiiznovadovodi svakog čoveka i svaku generacijuna taj osnovni izvorvode žive, blagodatiDuha Svetoga, od koje se ne žedni do veka (Jn4,14).Predanjeseneprimasamoizrazlogadabisetakvokakvojestepredalodalje.To jesamojedandeo, jedansmernašegodnosapremapredanjskom.DvosmernostnašegodnosapremaPredanjupokazujeseutomeštoonoPredanjekojesmousvojili,odnosnokojenastavljamodausvajamo,svedubljeidublje,izslaveuslavu,sada,unama,trebadaposlužikaoizvorizkogaćemoodgovaratinanovepotrebesvetakojiseneprekidnomenjaodgovarajućinadinamikutihpromenakao domaćini koji iznose iz riznice svoje novo i staro(Mt13,52).159

159 V.Vukašinović,Predgovor,Krizasavremenihjezikateologije:zbornikradova,ur.V.Vukašinović,Beograd2013,6–7.


ZbogtogasvakihvaljeniiočekivanipovratakizvorimauživotuCrkveodklasičnogAd fontesdoslavnemaksimeGeorgijaFlorovskogReturn to the Fathers kojomjena1.KongresupravoslavnihteologaodržanomuAtini1936.započeoonoštosedanasnazivaneopatrističkom sintezom,nikadanepodrazumevapovrataksamonaodređeni izraz, formu, re-šenje i okvir.Ono uvek i pre svega zahteva oživljavanje unutrašnjegsadržajavere,iskustvaiživotakojijeposvedočenotačkimiskustvomizabeleženotačkomrečju.IstastvarvažiuponovnomotkrivanjuznačajaSvetogPismazaživotCrkveibilokojomdrugomobnovom.Otkriva-njeioživljavanjeunutrašnjegsadržajavereiživotapostavljasvenjihoveizražajneoblikenapravomestoidajeimnjihovistinskiznačaj.Onisusvetiidragoceni,bogonadahnutiidostojninajdubljegpoštovanjanosi-ociIstine.Alinisunitisvinitijedini mogućinosiociIstine.

Inasamomkrajuovogizlaganjaželimodanapomenemoda je2014.uokviruBogoslovskog fakultetaosnovan Institut za liturgiku i crkvenu umetnostkojitrebadaobjedinjujeiusmeravasvedosadašnjenaporenaovompolju.Podrazumevasedajeovainstitucija,odnosnoonikojijesačinjavaju,otvorenazasaradnjuispremnada,izmeđuostalihaktivno-sti, razvija ivodi različitemeđunarodnenaučne ipastoralneprojekte.JedanodtakvihbimoglabitiiLiturgička enciklopedijanapisanaodstraneautorarazličitekonfesionalnepripadnosti.

savremeni tokovi liturgijskog bogoslovlja u srpskoj pravoslavnoj

Documents