UNIVERZITET U BEOGRADU

SAOBRAAJNI FAKULTET

SEMESTRALNI

RAD

PREDMET: Planiranje saobraaja analiza transportnih

zahteva

TEMA: Saobraajna studija grada Falkon sitija

Student: Profesor:

ore Soki DS120200 Jadranka Jovi

Asistenti:

Dragana Petrovi

Ivan Ivanovi

SADRAJ

1. Uvod ..........................................................................................................................................................3

2. Saobraajno geografski poloaj grada ....................................................................................................4

3. Zonski sistem .............................................................................................................................................5

4. Namena povrina ......................................................................................................................................8

5. Socio ekonomski pokazatelji................................................................................................................ 12

6. Analiza karakteristika putne i uline mree ........................................................................................... 15

Koridori ................................................................................................................................................... 20

7. Analiza sistema javnog masovnog prevoza ............................................................................................ 23

Peaka dostupnost linijama javnog prevoza ......................................................................................... 27

8. Analiza terminala i parkiranja ................................................................................................................. 29

Terminali ................................................................................................................................................. 29

Parkiranje ............................................................................................................................................... 31

9. Analiza karakteristika kretanja ............................................................................................................... 34

Obim i mobilnost .................................................................................................................................... 35

Raspodela mobilnosti po nainu kretanja .............................................................................................. 37

Raspodela kretanja po svrhama ............................................................................................................. 37

Raspodela kretanja po nainu ................................................................................................................ 39

Vremenska raspodela kretanja............................................................................................................... 41

Prostorna raspodela kretanja ................................................................................................................. 42

10. Saobraajno optereenje ..................................................................................................................... 47

Odnos protoka i kapaciteta .................................................................................................................... 50

11. Svodna ocena stanja i kratkorone mere ............................................................................................. 52

1. Uvod

Planiranje saobraaja je specifian planerski proces kojim se utvruju potrebni kapaciteti za zadovoljenje potreba prevoza u budunosti na nekom planskom prostoru. Saobraajna studija je sastavni deo generalnog plana i radi se za period izrade plana, obino 20 do 30 godina. U okviru saobraajne studije formira se informaciona osnova koja treba da omogui analizu i ocenu postojeeg stanja transportnog sistema. Na slici 1, prikazan je algoritam izrade saobraajne studije grada Falkon sitija.

Slika 1. Algoritam saobraajne studije grada Falkon sitija

Termin plan predstavlja emu koja pokazuje kako e se aktivnosti u izradi saobraajne studije odvijati u vremenu, koje je planirano za zavretak saobraajne studije. Termin plan je prikazan na slici 2.

Slika 2. Termin plan

2. Saobraajno geografski poloaj grada

Kao jedan od najvanijih elemenata analize postojeeg stanja je upravo opis saobraajno geografskog poloaja grada. Bitno je opisati saobraajni poloaj podruja od interesa sa aspekta povezanosti meu razliitim vidovima prevoza i uloge u regionalnim i meudravnim koridorima i mreama. Da bi ovaj element bio potpun potrebno je utvrditi alternativne saobraajne pravce, razvijenost mree drumskih i eleznikih saobraajnica, kao i znaajne plovne puteve i aerodrome.

Grad Falkon siti nalazi se u Nemakoj, u pokrajni Esen. Grad je administrativo sedite okruga Fulda. Vei gradovi u blizini su Frankfurt na Majni(104 km.), koji je u odnosu na Falkon siti jugozapadno, Vircburg(110 km.), jugoistono i Kasel(106), severno. Kroz grad protie reka Fulda koja u ovom delu nije plovna. Grad se nalazi na 50 33' 10" geografske irine i 9 40' 39" geografske duine. Nadmorska visina grada je 261,5 metara, dok je sam centar na 230 metara. U samom gradu nema izraenih prevoja. Poto se sam grad nalazi u irem centru Nemake, klima u gradu je umereno kontinentalna. Na slici 4, prikazana je marolokacija grada Falkon sitija.

Kroz sam grada prolazi autoput Kasel Falkon siti Vircurg koji ima oznaku A7. Jedan od bitnijih putnih pravaca je Frankfurt Falkon siti, B27. U gradu postoji ICE eleznika stanica(Intercity Express-najbra pruga u Nemakoj). Sam grad je glavni transportni centar brze pruge Hanover Vircburg (Slika 3). Takoe, u gradu se nalazi autobuska stanica. Biciklistiki saobraaj je izuzetno razvijen u Falkon sitiju. Zanimljiv podatak predstavlja injenica da kroz grad prolazi regonalna biciklistika staza Esen Anu, koja koristi trasu stare pruge i njena duina isnosi oko 250 km. Ulina mrea grada je meovita, stim da najvie ima ortogonalne mree saobraajnica.

Slika 3. Prikaz primarne mree saobraajnica

U centru grada se nalazi nekoliko kulturno istorijskih spomenika koji privlae veliki broj posetilaca (Slika 4). U grad se nalazi nekoliko industrijskih postrojenje. Najpoznatija industrijska

kompanija je Fulda, proizvoa guma za automobilsku industriju.

Slika 4. Istorijsko obeleje grada i grb Falkon sitija

Bitno je istai da eleznika pruga deli grad na dva dela, ali povezanost izmeu ova dva dela grada je dobra, zbog postojanja veeg broja nadvonjaka.

Slika 5. Makrolokacija grada Falkon sitija

3. Zonski sistem

Grad Falkon siti podeljen je na 15 zona. Kriterijumi koji su korieni za formiranje zona su prvenstveno:

homogenost pristupanost potovanje prirodnih i vetakih granica, prilagoenost statistikoj podeli i mogunost pregrupisavanja zona i potovanje budue namene povrina.

Kriterijumi homogenosti zone se odnose na sam sadraj zone, tj. na namenu zone , dok se kod kriterijuma pristupanosti zone formiraju u odnosu na osnovnu mreu saobraajnica. Izuzetno znaajan kriterijum je potovanje prirodnih i vetakih granice, gde se misli da granice zone

bude neke prirodne granice kao to su reke, ume, jezera, ili vetake granice kao to su autoputevi, pruge i sl.

to se tie kriterijuma homogenosti, u gradu Falkon sitiju postoji 8 iskljuivo stambenih zona. Meovitih zona u samom gradu ima 4, dok su ostale 3 zona prvenstveno radne zone.

Treba istai da eleznika pruga deli grad Falkon siti na dve teritorijalne celine, i ona je bila jedan od glavnih kriterijuma za definisanje zona. Autoput A7, pri definisanju zonskog sistema,

predstavlja teritorijalnu granicu grada Falkon sitija.

Osim kriterijuma potovanja prirodnih i vetakih granica, zone su definisane i na osnovu oblika buduih zona. Bitno je bilo ispotovati da zone ne bude nepravilnog oblika, prenaglaene jedne od veliine(irina ili duina).

Slika 6. Zonski sistem grada Falkon sitija

4. Namena povrina

Namena povrina ima izuzetno znaajnu ulogu prilikom formiranja karakteristika kretanja(obim, mobilnost, prostorna raspodela, vremenska raspodela, raspodela po nainu, raspodela po svrhama i optereenje saobraajne mree). Ukoliko su u jednoj zoni smeteni sadraji poput stanovanja, rada, kole, vrtii , banke, takva zona e emitovati manje kretanja na ostale zone grada. Ovakve zone su najee meovitog tipa. Radne zone same po sebi privlae veliki broj kretanja, poto u njima niko ne ivi. Sa aspekta stanovanja, zone za stanovanje su zone koje najvie emituju kretanja, zbog injenice da se u njima obavlja samo svrha stanovanja, a dok se ostale aktivnosti moraju obavljati u nekim drugim zonama.

U ovoj saobraajnoj studiji fokus je stavljen na tri tipa namene zone. Podela zona koje su razmatrane:

stambena zona radna zona i meovita zona.

Na Slici 3, dat je prikaz namene zona u gradu Falkon sitiju. U gradu Falkon sitiju najvie ima stambenih zona, njih osam(zona 5, zona 6, zona 8, zona 9, zona 10, zona 12, zona 14 i zona 15).

Zone 3, 4 i 7 su radne zone, dok su zona 1, zona 2, zona 11 i zona 13 metovite zone. Zona 1 se nalaza u severo-zapadnom delu grada i po nameni je meovita zona. U ovoj zoni se

nalazi nekoliko industrijskih postrojenja i manjih fabrika. Treba napomenuti da je u ovoj zoni

najpozatije industrijsko postrojenje za proizvodnju guma Fulda. U zoni 1 osim fabrika i

industrijskih postrojenja nalazi se veliki broj privatnih kua. Zona 2 je po svojoj nameni, takoe, meovita zona. Nalazi se na samom severu grada. Od zone 1 je odvojena eleznikom prugom, ali zbog postojanja velikog broja prunih prelaza, komunikacije izmedju ove dve zone obavljaju se neometano. Na obodu zone uz samu prugu smeteno je nekoliko industrijskih postrojenja i objekata namenjenih za transport robe, preraivaku i graevinsku industriju, prehrarambenu industriju, fabrika za proizvodnju hrane za ivotinje, nekoliko inenjerskih kompanija. U pomenutoj zoni kao objekti za stanovanje dominiraju privatne kue. Zona 3 se nalazi u severnom delu grada. Pomenuta zona je po nameni radna zona, ali to ne znai da u zoni ne postoje objekti za stanovanje. U zoni 3 se nalazi veliki broj firmi i industrijskih postrojenja u privatnom

vlasnitvu. Zastupljen je veliki broj autokua i industrijskih postrojenja za proizvodnju delova i opreme koji se koriste u automobilskoj industriji. Takoe, mogu se nai postrojenja za proizvodnju keramike i betonske galanterije. Zona 4 je u produetku zone 3 i takoe se nalazi u severnom delu grada. Zona 4 je pomeni radna zona. U ovoj zoni dominiraju kompanije koje se u

privatnom sektoru. Zona 5 je stambena zona. Ova zona je bogata sadrajima kao to su kole, fakulteti, muzeji, trgovinski objekti, banke, apoteke sadraji namenjeni za rekreaciju i razonodu stanovnitva. Zona 6 je po sadraju aktivnosti slina zoni 5. Ona je po nameni zoni za stanovanje kao i prethodna zona. Najznaajnije za ovu zonu je injenica da se u njoj nalazi najpoznatija graevina u Falkon sitiju, Faklonska katedrala koja privlai veliki broj posetilaca i turista. Zona 7 se nalazi u istonom delu grada i po nameni je radna zona. Za razliku od ostalih radnih zona u kojima se mogu nai i ostale aktivnosti ne vezane za rad, zona 7 je iskljuivo radna zona. U ovoj zoni se nalazi fabrika papira, dosta transportnih i pediterskih preduzea, to i ne udi, jer je ova zona tik uz elezniku prugu. Zone 8, 9 i 10 su stambene zone i nalaze se na obodu u istonom delu grada. U ovim zona kao to se i oekuje nalaze se sadraji kao to su kole, muzeji, galerije, opere, plivalite, banke, pote, kafii i restorani. Zanimljivo je pomenuti da se u zoni 10 nalazi i stadion. Treba pomenuti da se u zoni 8 nalazi eleznika stanica, dok se u zoni 9 nalazi autobuska stanica. U ovim zonama je veliki broj privatnih kua, a nae se i po koja stambena zgrada. Zona 11 je meovita zona. Nalazi se na obodu grada u junom delu grada. U zoni 11 se nalazi vei broj auto kua i manjih industrijskih linija za proizvodnju i ugradnju delova za

automobilsku industriju. U zoni 11 se pored ovih sadraja namenjenih za rad, nalaze i sadraji kao to su teretane, bioskopi, trgovinski objekti. Prisutan je vei broj porodinih kua. Zona 12 je jedna od veih zona grada Falkon sitija, nalazi se u na obodu grada u junom delu. Po nameni je stambena zona. Zbog svoje namene u zoni su prisutne porodine kue, a od ostalih sadraja tu su kole, bolnica, restorani, moteli, apoteke, sluaonice. Zona 13 je poslednja meovita zona u Falkon sitiju. Nalazi se na obodu u jugozapadnom delu grada. U zoni se nalazi nekoliko

automobilskih servisa i kompanija koje se bave prodajom automobile, tu je i stanica za

sanbdevanjem gorivom, kao i nekoliko graevinskih preduzea sa svojim beton i asfaltnim bazama. Od sadraja namenjenih stanovanju, osim porodinih kua, tu si moteli, restorani i trgovinski objekti, kao i jedna manja autobuska stanica. Zona 14 i 15 se nalaze u centralnom delu

grada Falkon sitija. Po nameni su stambene zone. U njima se nalazi veliki broj objekata za

stanovanje. Tu su i kole, restorani, apoteke, kao i najvea klinika u gradu. U zoni 15 je smetena eleznika stanica u gradu, a tu je i jedan fudbalski stadion.

Slika 7. Namena zona u Falkon sitiju

Slika 8. Razmetaj aktivnosti u gradu Falkon sitiju

5. Socio ekonomski pokazatelji

U analizu postojeeg stanja transportnog sistema grada Falkon sitija ukljueni su i socio ekonomski pokazatelji. Podaci koji su korieni, a predstavljaju socio ekonomske pokazatelju su podaci o broju stanovnika, broju domainstava, broju radnih mesta, broja zoposlenih. Ovi podaci su dobijeni na osnovu anketa o domainstvu. Tu su jo i povrina zona, gustine, broj putnikih automobila i stepen motorizacije. Svi ovi pokazatelji su prikazani u tabeli 1.

Tabela 1. Socio ekonomski pokazatelji

Zone Broj

stanovnika

Broj

domainstava

Broj

zaposlenih

Broj rad.

mesta Broj PA

Povrina(km2)

Gustina(po

br. stan)

Gustina(po

br. rad. m)

Stepen motorizacije

(br.

PA*1000/br

. stan.)

(br. PA/br.

doma.)

1 4148 1206 1257 1203 415 0,63 6584,13 1909,52 100 0,34

2 4978 1447 1508 1203 477 0,30 16593,33 4010,00 96 0,33

3 0 0 0 8815 0 0,54 0,00 16324,07 0 0,00

4 0 0 0 2593 0 0,44 0,00 5893,18 0 0,00

5 9333 2713 2828 0 622 0,49 19046,94 0,00 67 0,23

6 4978 1447 1808 0 519 0,70 7111,43 0,00 104 0,36

7 0 0 0 519 0 0,29 0,00 1789,66 0 0,00

8 7467 2171 2262 0 778 0,96 7778,13 0,00 104 0,36

9 8815 2562 2671 0 1296 0,89 9904,49 0,00 147 0,51

10 6222 1809 1885 0 415 0,73 8523,29 0,00 67 0,23

11 7467 2171 2262 1804 716 0,90 8296,67 2004,44 96 0,33

12 7052 2050 2137 0 402 1,41 5001,42 0,00 57 0,20

13 6222 1809 1885 0 622 0,89 6991,01 0,00 100 0,34

14 8815 2562 2671 0 1296 0,91 9686,81 0,00 147 0,51

15 10578 3075 3205 0 604 0,89 11885,39 0,00 57 0,20

ukupno 86075 25022 26379 16137 8162 10,97 7846,40

1471,01

76 0,26

Iz tabele 1, vidmo da najvie stanovnika ima u zoni 15. Neto manje stanovnika imaju zona 5, zona 9 i zona 14, dok je najmanje stanovnika u zonama 1, 2 i 6. to se tie radnih mesta, najvie ih ima zona 3, dok u ostalim zonama, gde radna mesta postoje, njihov broj je ujednaen. Broj domanistava je dobijen na osnovu toga da proseno 3, 44 lana porodice ini jedno domaninstvo.

Najvie putninih automobila ima u zonama 9 i 14. Iako u zoni 15 ima najvei broj stanovnika, samim tim i domaninstava, broj putnikih automobila nije velik. Sa 402 putnika automobila u zoni, zona 12 ima najmanji broj putnikih automobila, ne raunajui radne zone.

Povrinski najvea je zona 12, ija povrina iznosi 1,41 km2. Ostale zone su relativno iste povrine, dok su zona 2, zona 4 i zona 7 najmanje povrine. Ukupna povrina cele teritorije grada Falkon sitija, tj. povrina zonskog sistema iznosi 10, 97 km2.

Zone sa najveim gustinama stanovnitva su zone 2, 5 i 15. Zona 12 je zona sa najmanjom gustinom stanovnitva. to se tie gustine radnih mesta, najvea gustina je u zoni 3, gde na 0,54 km2 i 8815 radnih mesta. Zona sa najmanjom gustinom radnih mesta je zona 1, koja je po svojoj

nameni meovita zona. Stepen motorizacije moe se sagledavati na vie naina. U ovom istraivanju stepen

motorizacije je predstavljen preko broja putnikih automobila na 1000 stanovnika i preko broja domainstava. Sa prvog aspekta najvie automobila ima u zonama 6, 8, 9 i 14. Ako se pogleda odnos broja automobila i broja domainstava dolazi se do zakljuka da u proseku jedno domainstvo ima 0,26 putnikih automobil.

Slika 9. Socio ekonomski pokazatelji

6. Analiza karakteristika putne i uline mree

Karakteristike uline mree mogu biti eksploatacione i tehnike. Jedna od tehnikih karakteristika je kategorizacija saobraajnica. U ovom istaivanju kategorizacija putne mree je izvrena na sledei nain:

autoputevi magistrale saobraajnice prvog reda(primarne saobraajnice) saobraajnice drugog reda(sekundarne saobraajnice) eleznica

Osim kategorizacije saobraajnica, tehnike karakteristike mogu biti duina, irina i stanje kolovoza. Neke od eksploatacionih karakteristika su protok, gustina, struktura saobraajnog toka, vremenske neravnomernosti, takoe buka i zagaenje. U tabeli 2 je prikazana kategorizacija i duina saobraajnica grada Falkon sitija. Duina saobraajnica nieg ranga je u ovom sluaju procenjena, jer se smatra da saobraajnica ovog ranga ima u proseku isto koliko i sekundarnih saobraajnici, tj. saobraajnica drugog reda. Duine svih saobraajnica u gradu, ukljuujui i duinu eleznike pruge i duinu konektora date su prilogom 1.

Tabela 2. Kategorizacija uline mree i njihove duine

Kategorija saobraajnica Duina(km) Procenat osnovne

uline mree(%) Procenat ukupne

uline mree(%)

Autoput 9,13 3,8 2,3

Magistrale 12,84 5,3 3,3

Primarne saobraajnice 76,03 31,5 19,4

Sekundarne saobraajnice 143,55 59,4 36,7

1 241,55 100

Saobraajnice nieg ranga 150 38,3

2 391,55 100

Iz tabele 2 se vidi da da je duina ve pomenutog autoputa 9, 13 km, to ini oko 2% ukupne uline mree grada Falkon sitija. U samom gradu postoje dva magistralna pravca. Jedan magistralni pravac spaja jugo zapadni deo grada sa njegovim severom, pritom prolazei kroz zone 13, 14, 15 i 4, dok drugi magistralni pravac centralnim delom spaja juni deo grada sa njegovim sredinjim delom. Tom prilikom prolazi kroz zone 11, 10 i 8. Duana ove dva magistralna pravca iznosi oko 13 km, to predstavlja 3, 3 odsto ukupne uline mree. Odmah po znaaju za sam grad su saobraajnice prvog reda, odnosno primarne saobraajnice i njihova duina iznosi 76 km, to je skoro 20% ukupne uline mree. Kao to je i oekivano najvie ima saobraajnica drugog reda i saobraajnica nieg ranga. Ve je pomenuta da je duina saobraajnica nieg ranga procenjena. Saobraajnice nieg ranga imaju ulogu meusobno povezuju stambene blokove, parkiralita, garae... Treba pomenuti da duina osnovne uline mree izonsi 241 km, dok je duina ukupne uline mree (ukljuujui i saobraajnice nieg ranga) oko 390 km.

Na slici 10 prikazana je kategorizacija saobraajnica u Falkon sitiju. Isprekidanom crnom bojom predstavljena je eleznika pruga koja ima izuzetan znaaj za ovaj grad. Plavom bojom su oznaene magistrale koje prolaze kroz ovaj grad, u ovom sluaju njih dve. uta boja je bila rezervisana za primarne saobraajnice u gradu, dok su narandastom bojom prikazane saobraajnice drugog ranga, tj. sekundarne saobraajnice. Konektori su o ovom sluaju bili obeleeni crvenom bojom.

Prilog 1. Kategorizacija putne i uline mree sa duinama

Slika 10. Mrea saobraajnica u Falkon sitija

U tabeli koja sledi dat je prikaz duina saobraajnica u zonama, kao i njihova gustina. Podaci o duinama saobraajnica u zonama moe se videti u prilogu 2. Podatak o gustini uline mree je dobijen deljenjem duine saobraajnica u posmatranoj zoni sa povrinom te iste zone.

Tabela 3. Pripadnost saobraajnica po zonama

Zona Duina saobraajnica(km) Gustina uline mree(km/km2)

Zona 1 18,97 30,1

Zona 2 8,53 28,4

Zona 3 10,35 19,2

Zona 4 8,83 20,1

Zona 5 12,10 24,7

Zona 6 11,85 16,9

Zona 7 5,17 17,8

Zona 8 22,24 23,2

Zona 9 22,64 25,4

Zona 10 18,03 20,2

Zona 11 22,71 31,1

Zona 12 25,71 28,6

Zona 13 22,00 15,6

Zona 14 23,06 25,3

Zona 15 21,67 24,3

Iz tabele 3 se moe videti da je najvea duina saobraajnica u zoni 12, to je i za oekivati poto ova zona ima najveu povrinu. Takoe, zone sa velikom duinom saobraajnica na svojoj teritoriji su zone 8, 9, 11, 13, 14 i 15. Ostale zone imaju neto manju duinu saobraajnica. Zone sa najmanjom duinom saobraajnica su zone 2, 3, 4 i 7. Ovakvi rezultati su oekivani poto su ovo radne zone koje su pre svega manjih povrina i u njima nema tolikog broja saobraajnica kao u nekim drugim zonama. Posmatrajui gustinu uline mree, zona sa najveom gustinom uline mree je zona 11. Zatim slede zone 1, 2 i 12. Treba napomenuti da zona 2 ima izuzetno malu duinu saobraajnica, ali zbog svoje povrine znaajno veliku gustinu uline mree. Slian je sluaj i sa zonama 4 i 7. Potpuno obrnuta situacija je kod zone 13, koja ima proseno veliku duinu saobraajnica, ali gustina njene uline mree je mala.

Prilog 2. Pripadnost saobraajnica po zonama

Koridori

Koridori predstavljaju glavne saobraajnice na teritoriji grada. U ovom istraivanju akcenat je stavljen na pet koridora, od kojih su etiri koridora namenjenih drumskom transportu, a jedan je elezniki koridor. elezniki koridor je naao svoje mesto najpre, zahvaljujui injenici da je to glavni elezniki pravac u gradu i to od velikog znaaja za sam grad. Tabelom 4 prikazani su koridori koju su bili predmet ovog istraivanja. Koridori su razvrstavani po rangu saobraajnice, broju saobraajnih traka, irini saobraajnih traka, kolovoznom zastoru, postojanju svetlosnih signala, reimima parkiranja (dozvoljeno zabranjeno), ukrtanja sa peacima kao i funkcije zone koje povezuju. Treba napomenuti da su vreni preseci koridora u znaajnim takama.

Tabela 4. Karakteristike glavnih pravaca uline mree - koridora

Koridor Rang

saobraajnice Broj

traka

irina trake

Kolovozni

zastor

Postojanje

sv. signala

na

ukrtajima

Parkiranje

Ukrtanje sa

peacima

Funkcija

zona koe

povezuje

A

A;A1C Autoput 2X4 3,75 asfalt ne

signalisana

zabranjeno nema

peaka tranzitna

funkcija

A1C;A2B Autoput 2X4 3,75 asfalt ne

signalisana

zabranjeno nema

peaka tranzitna

funkcija

A2B;A3D Autoput 2X4 3,75 asfalt ne

signalisana

zabranjeno nema

peaka tranzitna

funkcija

B

BA2;B1 Magistrala 2X2 3,50 asfalt ne

signalisana

zabranjeno nema

peaka rad i

stanovanje

B1;B2 Magistrala 2X2 3,50 asfalt ne

signalisana

zabranjeno nema

peaka rad i

stanovanje

B2;B3E3 Primarna saobr 2X2 3,00 asfalt

signalisana dozvoljeno ima

peaka rad i

stanovanje

B3E3;B4 Primarna saobr 2X2 3,00 asfalt ne

signalisana

dozvoljeno nema

peaka tranzitna

funkcija

B4;B5C3 Primarna saobr 2X2 3,00 asfalt ne

signalisana

zabranjeno nema

peaka tranzitna

funkcija

C

CA1;C1 Magistrala 2X2 3,50 asfalt ne

signalisana

zabranjeno ima

peaka rad i

stanovanje

C1;C2 Magistrala 2X2 3,50 asfalt ne

signalisana

zabranjeno nema

peaka rad i

stanovanje

C2;C3B5 Magistrala 2X2 3,50 asfalt ne

signalisana

zabranjeno nema

peaka tranzitna

funkcija

D

DA3;D1 Primarna saobr 2X2 3,00 asfalt ne

signalisana

zabranjeno nema

peaka rad i

stanovanje

D1;D2 Primarna saobr 2X2 3,00 asfalt

signalisana dozvoljeno ima

peaka tranzitna

funkcija

D2;D3 Primarna saobr 2X2 3,00 asfalt ne

signalisana

zabranjeno nema

peaka tranzitna

funkcija

E

E;E1 eleznika pruga

2X2 1,4 kameni

zastor

ne

signalisana

zabranjeno nema

peaka tranzitna

funkcija

E1;E2 eleznika pruga

2X2 1,4 kameni

zastor signalisana

zabranjeno nema

peaka tranzitna

funkcija

E2;E3B3 eleznika pruga

2X2 1,4 kameni

zastor signalisana

zabranjeno ima

peaka tranzitna

funkcija

E3B3;E4 eleznika pruga

2X2 1,4 kameni

zastor signalisana

zabranjeno nema

peaka tranzitna

funkcija

Ako se pogleda tabela 4. Moe se uoiti pet osnovnih koridora od kojih je jedan elezniki koridor. Svi koridori su prikazani na slici 11. Koridor A je u stvari autoput. Pomenuti koridor

tangira sam grad Falkon siti i tom prilokom prolazi kroz zone 11, 12 i 13. Treba napomenuti da

na samom koridoru postoje tri presene take, ali se u njima ne menjaju karakteristike ovog koridora U njegovom profilu se nalaze etiri saobraajne trake po smeru. irine ovih saobraajnih traka iznose 3, 75 metara. to se tie kolovoznog zastora, on je od asfalata. Kao to je i uobiajeno na koridoru A je iskljueno postojanje peaka, kao i parkiranja. Svetlosna signalizacija na celoj deonici koridora nije prisutna. Treba jo spomenuti i to da ovaj koridor ima tranzitnu funkciju.

Koridor B je koridor koga jednim delom ini magistrlni pravac, a drugim delom primarna saobraajnica. On prolazi sredinjim delom grada i od samog juga grada, protee se prvo blago ka istonom delu grada, a posle nastavlja ka samom severnom delu Falkon sitija. Koridor B ima svojih pet presenih taaka. Na nekim od ovih taaka dolazi do promene karakteristika ovog koridora. Osnovne karakteristike koje se menjaju su rang saobraajnice i irina traka, kao i funkcija samog koridora. Pomenuti koridor je zapravo vietrana saobraajnica koja u svom profilu sadri dve saobraajne trake po jednom smeru. Kao i svi drumski koridori u ovom gradu, koridor B ima asfaltni zastor. U delu gde ovaj koridor sainjava magistralni pravac irina traka je 3, 50 metara, dok na delu primarnih saobraajnica irina traka se smanjuje na 3 metra po traci. Na pojedinim deonicama ovog koridora, koje spadaju u kategoriju primarnih saobraajnica postoji svetlosna signalizacija, parkiranje kao i prisustvo peaka. Pojedini delovi ovog koridora imaju tranzitnu funkciju, dok ostali delovi imaju funkciju koja povezuje rad i stanovanje.

Koridor C svojom celom duinom sainjava magistralni putni pravac. irina traka na ovom koridoru se ne menja celom duinom, i izosi 3, 50 metara po traci. Inae, u pitanju je vietrani put sa po dve saobraajne trake u svakom smeru. Na celoj deonici zabranjeno je parkiranje, kao i prisustvo peaka, izuzev na prvoj i delovima poslednje deonice, zbog prisustva javnog prevoza. Na koridoru C ne postoji svetlosna signalizacija. Osim funkcija povezivanja rada i stanovnitva, ovaj koridor na jednom svom delu ima i tranzitnu funkciju.

Koridor D je zapravo celom svojom duinom primarna saobraajnica. to se tie broja traka i njihove irine, ovo je vietrani put sa profilom dve saobraajne trake po jednom smeru sa irinom od 3 metra. Kolovozni zastor je asfaltni. Na ovom koridoru D na jednoj deonici postoje svetlosni signali, kao i peaci i na nekim delovima ove deonice dozvoljeno je parkiranje. Pored primarne tranzitne funkcije, ovaj koridor ima i funkciju povezivanja rada i stanovanja.

Koridor E je jedini elezniki koridor u Falkon sitiju. Njegova uloga je izuzetno znaajna za grad. Koridor E sainjava eleznika pruga koja na podruju Falkon sitija ima po dva koloseka po smeru. Na celoj deonici ova pruga je opremljena najmodernijom ITS opremom. Na samoj

eleznikoj pruzi zabranjeno je parkiranje. Ovaj koridor E ima tranzitnu funkciju, ali u isto vreme funkciju koja povezuje rad i stanovanje.

Slika 11. Najznaajni koridori na podruju grada Falkon sitija

7. Analiza sistema javnog masovnog prevoza

Javni prevoz ima poseban dobrinos za veinu gradova. Njegove koristi su velike, i u budunosti bi trebalo vie posvetiti panje ovom vidu prevoza. Jedan od osnovnih elemenata sistema javnog prevoza je upravo linija. U tabeli 5 izvrena je podela linija prema njihom tipu. Potom su prikazani i neke karakteristike samih linija, kao to su: duina linije, vazduno rastojanje izmeu terminusa, broj stajalita, broj deonica, meustanina rastojanja, gustina celokupne mree, koeficijent zakrivljenosti, interval...

Tabela 5. Karakteristike linija javnog masovnog prevoza

Linija 1 2 3 4 5

Tip linije dijametralna periferna tangencijalna periferna kruna

Duina linije(km) 4,87 6,71 4,27 5,50 6,97 28,32

Vazduno rastojanje terminusa(km)

4,27 4,78 3,03 3,68 0 3,15

Broj stajalita po smeru 9 13 11 11 13 11

Ukupan broj stajalita 18 26 22 22 26 22

Broj deonica 10 14 12 12 14 12

Srednje meustanino rastojanje(km)

0,49 0,48 0,36 0,46 0,50 0,46

Povrina petominutne peake dostupnosti(km2)

6,3 7,1 3,9 3,9 5,5 5,3

Gustina mree(km/km2) - - - - - 2,58

Koeficijent zakrivljenost 1,14 1,40 1,40 1,49 / -

Srednji interval

sleenja(min) 11 13 10 13 6 11

U Falkon sitiju postoji 5 linija javnog masovnog prevoza (Slika 12). Treba rei da su sve linije posmatrajui ih na odnosu vidovne podele, autobuske linije. Od njih pet, dve linije su periferne, i po jedna dijametralna, tangencijalna i kruna. Dijametralna linija povezuje dva periferna dela grada prolazei kroz centar grada.

U ovom sluaju dijametralna linja je linija broj 1. Ova povezuje jugo zapadni deo grada sa njegovim severnim delom, prolazei kroz centar grada. Ova linija prolazi kroz zone 1, 4, 5, 13, 14, 15. Duina ove linije je 4,87 km, dok je vazduno rastojanje izmeu dva terminusa 4, 27 kilometara. Na ovoj liniji postoji ukupno 18 stajalita (po 9 u oba smera). Srednje meustanino rastojanje na liniji 1 iznosi 490 metara. Treba jo napomenuti da je srednji interval sleenja vozila na ovoj linij oko 11 minuta.

Linija 2 je periferna linija, to znai da povezuje dve take na periferiji. U ovom sluaju ona povezuje zonu 13 sa zonom 9, pri tom prolazei i kroz zone 10, 11, 12. Njena duina je 6, 71

kilometar, dok je vazduno rastojanje izmeu terminusa 4, 78 km. Na ovoj liniji nalazi se 26 stajalita, i stanice su u proseku na 480 metara udaljenosti jedna od druge. Srednji interval sleenja vozila na liniji 2 je oko 13 minuta.

Linija 3 je jedina tangencijalna linija u Falkon sitiju. Ona povezuje zonu 2 sa zonom 6,

odnosno zapadni deo grada sa njegovim istokom, tangira centralni deo grada i time smanjuje

zaguenja. Duina linije 3 je 4, 27 km, a vazduno rastojanje izmeu terminusa iznosi oko 3 kilometra. Na liniji 3 nalazi se 22 stajalita. Meustanino rastojanje na ovoj liniji je 360 metara. Vozila u proseku nailaze na 10 minuta.

Linija 4 je po svom poloaju trase linije u odnosu na grad, periferna linija. Ova linija povezuje zone 2 i zonu 10, a tom prilikom prolazi i kroz zone 1, 11, 12. Duina linije 4 je 3, 68 kilometara. Na ovoj liniji nalazi se 22 stajalita, odnosno 11 po svakom od smerova, dok je rastojenje izmeu ovih stajalita u proseku od 460 metara, to se i moe oekivati za periferne linije. Srednji interval sleenja na liniji 4 je oko 13 minuta.

Konano, linija 5 je jedina kruna linija u gradu Falkon sitiju. Osnovna karakteristika ovakvih linija je da imaju samo jedan terminus. Terminus ove linije nalazi se zoni 6. Ova linija prolazi jo zonama 1, 4, 5, 7, 8, 9, 10, 14, i 15. Treba rei da ova zona povezuje ostale zone sa radnom zonom 7. Duina ove linije 6, 97 kilometara i ova linija je najdua u gradu. Na liniji 5 postoji 26 stajalita posmatrajui oba smera. Meustanino rastojanje na ovoj linije 500 metara, a ovaj broj je posledica duine same linije i injenice da ova linija na veem delu svoje trase prolazi perifernijim i razuenijim delom grada.

Treba pomenuti i to da na podruju grada Falkon sitija postoji 6 terminusa. Terminus u zoni 2 koriste linije 3 i 4. U zoni 5 nalazi se terminus linije 1. Terminus u zoni 6 koristi kruna linija 4. U zoni 9 nalazi se terminus linije 2. U zoni 10 je terminus linije 4, dok terminus u zoni 13 koriste

linije 1 i 2. Takoe, treba rei i to da se pojednine deonice, a samim ti i pojedina stajalita, linija meusobno preklapaju, to daje fleksibilnost sistemu javnog masovnog prevoza i veoj mogunosti korisnicima sistema. O ovim karakteristikama u nastavku teksta e biti vie rei.

Prilog 3. Duine linija javnog prevoza u gradu

Slika 12. Linije javnog prevoza sa stajalitima u gradu

Peaka dostupnost linijama javnog prevoza

Tabela 6. Povrinska pokrivenosti i opsluenost stanovnika zone linijama javnog prevoza putnika

U nastavku istraivanja akcenat je stavljen na pokrivenost podruja linijama javnog prevoza i opsluenosti stanovnika linijama javnog prevoza. Analiza pokrivenosti podruja se odnosi na procenat povrine koja je opsluena konkretnim sistemom javnog prevoza. Analiza opsluenosti stanovnika je vaniji segment. Ovom analizom se dobija podatak o tome u kojoj meri je konkretan podsistem javnog prevoza postavljen tako da je pristupaan to je mogue veem broju stanovnika. Neophodno je postaviti i kriterijum kojim se definie pristupanost podsistemu javnog prevoza i u tu svrhu se koristi petominutna peaka dostupnost (otprilike oko 400 500 metara). Peaka dostupnost odreuje granicu do koje je javni prevoz pristupaan korisnicima.

Posmatrajui tabelu 6 i sliku 13 uoljivo je da su skoro sve zone dobro pokrivene linijama, odnosno stajalitima javnog prevoza. to se tie povrinske pokrivenosti jedino zona 12 je neto slabije pokrivena, sa 70 % pokrivenosti. Ostale zone su skoro maksimalno pokrivene sistemom

javnog prevoza. to se tie opsluenosti stanovnika, rezultati su jo bolji. Svega tri zone nemaju maksimalnu opsluenost. Na pojedinim delovima trase u budunosti treba smanjiti odreen broj stajalita. Samo smanjenje broja stajalita e poveati brzine prevoza, a smanjiti trokove angaovanih resursa, a nee znaajno uticati na opsluenost stanovnika. Trenutnim brojem stajalita, stanovici su maksimalno opslueni, ali sam broj stajalita poveava vremena putovanja. Na kraju se namee zakljuak da je 96% stanovnitva grada Falkon sitija opsueno linijama, odnosno stajalitima javnog prevoza, ili u prevodu od 86075 stanovnika, 82280 ima pristup sistemu javnog masovnog prevoza putnika.

Zona Povrinska

pokrivenost(%)

Povrinska pokrivenost(km2)

Opsluenost stanovnika(%)

Opsluenost stanovnika(km2)

Zona 1 100 0,63 100 4148

Zona 2 100 0,30 100 4978

Zona 3 100 0,54 100 0

Zona 4 100 0,44 100 0

Zona 5 100 0,49 100 9333

Zona 6 100 0,70 100 4978

Zona 7 95 0,27 100 0

Zona 8 95 0,91 100 7467

Zona 9 85 0,76 80 7052

Zona 10 98 0,72 90 5600

Zona 11 70 0,63 100 7467

Zona 12 70 0,99 80 5642

Zona 13 98 0,87 100 6222

Zona 14 100 0,91 100 8815

Zona 15 100 0,89 100 10578

10,05 82280

Slika 13. Petominutna peaka dostupnost linijama javnog prevoza

8. Analiza terminala i parkiranja

Terminali Terminali su mesta na kojima objekti transporta, putnici, roba i vozila ulaze i/ili izlaze iz

sistema, odnosno na kojima putnici ili roba menjaju transportno sredstvo jednog ili vie vidovnih podsistema. Neki od terminala su:

autobuske stanice eleznike stanice vazduni terminali (aerodromi) luke robno transportni centri kontejnerski terminali autobaze

Posmatrajui grad Falkon siti, na njegovom podruju se nalaze etiri autobuske stanice, dve eleznike stanice, i pet robno transportna terminala (Slika 14). Od ove etiri autobuske stanice, najvea autobuska stanica je u zoni 2. Ona ima preko 50 perona, to dolaznih, to odlaznih. Ostale tri autobuske stanice nalaze se u zonama 5, 9 i 13. Autobuske stanice u zonama

9 i 13 su manjeg kapaciteta i namenjene su iskljuivo meumesnom saobraaju. Autobuski terminal, odnosno stanica u zoni 5 je neto veeg kapaciteta i pored meumesnog, nalaze se i peroni za regionalni saobraaj. Karakteristika svih autobuskih stanica je ta da su locirane na perifernim delovima zona. elezniih stanica u Falkon sitiju ima dve. Jedna od eleznikih stanica je namenjena iskljuivo teretnom saobraaju. Ova eleznika stanica ima 4 koloseka. Ova eleznika stanica zauzima veliku povrinu. Treba rei da u zoni 7 postoji manji elezniki transportni terminal, ali on je iskljuivo namenjen fabrikama i postrojenjima u ovoj zoni. Druga eleznika stanica je putnika eleznika stanica, raspolae sa 4 eleznika koloseka. Na dan se obavi vie od 100 polazaka. Osim perona za regionalni saobraaj, na eleznikoj stanici postoji i peron za meunarodne polaske.

Kao to je ve i reeno, u gradu postoji pet velikih robno transportnih terminala. Treba napomenuti da u gradu postoji veliki broj ovakvih terminala, ali u ovim istraivanju akcenat je stavljen na terminale sa najveom povrinom i smetajnim kapacitetima. Terminal u zoni 1, je robni terminal namenjen transportu koji je u distribuciji kroz Falkon siti. Dobro je opsluen mreom saobraajnica Robno transportni terminal u zoni 3 koriste fabrike i postrojenja koja se nalaze u samoj zoni. Terminal je dobro povezan mreom saobraajnica, nalazi se na samoj periferiji zone, pa ne stvara zaguenja i guve. Robni terminal u zoni 7 koriste fabrike i postrojenja iz te zone. Karakteristika ovog terminala je ta, da se u njemu moe izvriti transport i promena vida prevoza, tj. sa eleznikog prei na drumski, i obratno. U zoni 11 nalazi se jo jedan ovakav terminal. U ovom terminalu vri se velika distribucija i razmena robe. Povrinski, ovaj terminal je jedan od najveih na podruju grada Falkon sitija. Terminal u zoni 11 je izuzetno dobro povezan mreom saobraajnica. Treba istai da se pomenuti terminal nalazi u blizina autoputa A-7, kao i u blizini magistralnog putnog pravca. Robno transportni terminal u zoni 15 je po karakteristikama najsliniji terminalu u zoni 7. U ovom terminalu se takoe vri transport i promena vida prevoza, tj. sa eleznikog prei na drumski, i obratno. Ovaj terminal se nalazi u blizi velikog eleznikog terminala, ali je odlino opsluen i mreom drumskih saobraajnica.

Slika 14. Lokacije terminala u gradu Falkon sitiju

Parkiranje

Parkiranje je vaan podsistem transportnog sistema grada. Problem parkiranja je problem koji prati rast gradova. Pod raspoloivim kapacitetima za parkiranje podrazumevaju se prostori i objekti koji su namenjeni i tehniki opremljeni za parkiranje vozila:

ulina mesta za parkiranje vanulina mesta za parkiranje

U ulina mesta za parkiranje se mogu svrstati parkiranja: na kolovozu, na trotoaru, u niama i pola/pola (delimino na kolovozu, a delimino na trotoaru).

Vanulina parkiralita su najee: parkiralita i parking garae. U Falkon sitiju izvrena je podela vanulinog parkiranja na parkiralita, parkiranje u garaama,

vremenski ograniena parkiranja i poseban oblik parkiranja koji je u direktnoj sprezi sa javnim prevozom, parkiraj i vozi se. Lokacijski raspored vanulinih parkiralita u Falkon sitiju dat je slikom 15. U Falkon sitiju postoji 12 vanulinih parkiralita. Neka od ovih parkiralita su namenjena zaposlenima i posetiocima zona, dok su pojedina parkiralita, kao to je sluaj sa zonom 1, namenjena stanovnicima zone. Parkiralita su dobro obeleena i obezbeena. Sva parkiralita imaju i video nadzore. Takoe, treba istai da je voenje saobraaja do parkralita izvedeno na najbolji nain. Pored vanulinih parkiralita, na podruju Falkon sitija nalaze se i parking garae, i njih ima tri. Ove parking garae se nalaze u centralnim zonama grada, odnosno u zonama 1, 8 i 15, to je i za oekivati. Parking garae su izuzetno opremljene svom potrebnom opremom. Parking garaa u blizini eleznike stanice je parking garaa sa 3 nivoa. Voenje kroz garau izvreno je rampama. Ostale garae su garae sa samo jednim nivom. Treba jo rei i to da su garae u zoni 1 i 8 garae ispod nivoa zemlje, dok je garaa u zoni 15, delimino nadzemna. U zonama 5 i 6 nalaze se vanulina parkiralita sa vremenski ogranienim korienje. Ovo su centralne zone, pa se oekuje vremensko korienje parking mesta. Sistem parkiraj i vozi se je u sve veoj ekspanziju u samom gradu. Lokacije ovakvih parkiralita su u zoni 2 i zoni 5. Kao to je i karakteristika ovakvih parkiralita, ona su smetena na perifernim delovima zone i to u blizi stajalita javnog prevoza. U zoni 5 pored vremenski ogranienog parkiranja, parkiranje je regulisano i naplatom parkiranja. Cene parkiranja nisu ba povoljne, a sve zbog injenice da se destimuliu parkiranja u samoj centralnoj zoni i da se prednost da javnom masovnom prevozu.

Na slici 16 prikazane su karakteristike ulinog parkiranja. Parkiranje je bilo razvrstano na parkiranje na kolovozu, parkiranje na trotoaru, parkiranje u nii i pola/pola parkiranje, odnosno parkiranje izvreno delimino na kolovozu, a delimino na trotoaru. Na est ulinih profila parkiranje je organizovano u nii da bi se poveao protok na saobraajnicama i omoguilo komfornijeodvijanje saobraaja. Na dve saobraajnice parkiranje se obavlja iskljuivo na kolovozu. Ostala parkiranja u centralnoj zoni se obavljaju ili na trotoaru ili pola/pola. Ulini profili gde se parkiranje obavlja na trotoaru su ulice gde je uee peaka nije veliko, odnosno ne postoje intezivni peaki tokovi.

Slika 15. Lokacije vanulinih parkiralita i naplate parkiranja

Slika 16. Karakteristike ulinog parkiranja

9. Analiza karakteristika kretanja

Najznaajniji podaci koji slue za definisanje i ocenu stanja u procesu planiranja saobraaja su podaci o analizi karakteristika kretanja. Ovi podaci se dobijaju isljuivo istraivanjima na terenu. Ovde se prvenstveno misli na ankete o domainstvima, ankete na spoljnom kordonu i ankete na terminalima. Sa aspekta putnika, putnici se mogu podeliti na rezidente, migrante i

tranzitae. Rezidenti su stanovnici podruja na kome se radi istraivanje, migranti su ljudi ija su kretanja jednim krajem vezana za podruje istraivanja, a tranzitai su putnici koji samo prolaze kroz posmatrano podruije bez zadravanja. Kretanja mogu biti lokalna, izvorno ciljna i tranzitna. Lokalna kretanja su sva kretanja ljudi i teret ija se oba kraja nalaze unutar definisanog podruja. Izvorno-ciljna kretanja su kretanja iji se jedan kraj nalazi unutar posmatrane teritorije, a drugi van nje. Tranzitna kretanja su ona kretanja ija se oba kraja nalaze van posmatrane teritorije, ali se kretanje obavlja preko njene teritorije. U tabeli 7. dat je prikaz svih dnevnih

kretanja po zonama. Ova tabela pokazuje koliki broj stanovnika jedne zone oblazi u ostale zone.

Obim i mobilnost

Mobilnost predstavlja prosean broj kretanja koji se realizuju po stanovniku na nekom podruju. Mobilnost se dobija kao kolinik ukupnog broja kretanja i broja stanovnika.

Tabela 7. Prostorna raspodela radnih kretanja

zona 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

1 0 94 650 775 0 0 325 0 0 0 141 0 0 0 0 1985

2 150 0 600 750 0 0 750 0 0 0 202 0 225 0 0 2677

3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

5 228 234 1087 1125 0 0 487 0 0 0 351 0 342 0 0 3854

6 126 130 565 780 0 0 600 0 0 0 195 0 189 0 0 2585

7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

8 189 195 847 1170 0 0 900 0 0 0 292 0 283 0 0 3876

9 145 150 1437 1500 0 0 700 0 0 0 225 0 217 0 0 4374

10 152 156 725 750 0 0 325 0 0 0 234 0 228 0 0 2570

11 312 135 1935 2003 0 0 1185 0 0 0 0 0 468 0 0 6038

12 78 60 600 625 0 0 425 0 0 0 90 0 117 0 0 1995

13 0 141 975 1162 0 0 487 0 0 0 212 0 0 0 0 2977

14 58 90 690 585 0 0 390 0 0 0 135 0 87 0 0 2035

15 117 90 900 937 0 0 637 0 0 0 135 0 175 0 0 2991

1555 1475 11011 12162 0 0 7211 0 0 0 2212 0 2331 0 0 37957

Da bi se dobio broj stanovnika potrebnih da bi se odredila mobilnost, matrica radnih kretanja se mora najpre transformisati u

matricu ukupnih kretanja. Transformacija se vri, tako to se svaki element matrice podeli sa procentom uea kretanja sa svrhom posao, a to je u ovom sluaju 20%. Tako transormisana matrica prikazana je tabelom 8.

Tabela 8. Prostorna raspodela ukupnih kretanja

zona 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

1 0 470 3250 3875 0 0 1625 0 0 0 705 0 0 0 0 9925

2 750 0 3000 3750 0 0 3750 0 0 0 1010 0 1125 0 0 13385

3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

5 1140 1170 5435 5625 0 0 2435 0 0 0 1755 0 1710 0 0 19270

6 630 650 2825 3900 0 0 3000 0 0 0 975 0 945 0 0 12925

7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

8 945 975 4235 5850 0 0 4500 0 0 0 1460 0 1415 0 0 19380

9 725 750 7185 7500 0 0 3500 0 0 0 1125 0 1085 0 0 21870

10 760 780 3625 3750 0 0 1625 0 0 0 1170 0 1140 0 0 12850

11 1560 675 9675 10015 0 0 5925 0 0 0 0 0 2340 0 0 30190

12 390 300 3000 3125 0 0 2125 0 0 0 450 0 585 0 0 9975

13 0 705 4875 5810 0 0 2435 0 0 0 1060 0 0 0 0 14885

14 290 450 3450 2925 0 0 1950 0 0 0 675 0 435 0 0 10175

15 585 450 4500 4685 0 0 3185 0 0 0 675 0 875 0 0 14955

7775 7375 55055 60810 0 0 36055 0 0 0 11060 0 11655 0 0 189785

=.

. =

189785

86074= 2.2

Poto je prethodni izraz pokazao da je mobilnost u gradu Falkon sitiju 2,2 to znai da u proseku svaki stanovnik obavi 2,2 kretanja u toku dana.

Raspodela mobilnosti po nainu kretanja

Procentualna raspodela kretanja po nainu kretanja prikazan je tabelom 9. Naini kretanja koji su razmatrani u ovom istraivanju su peice, putnikom automobilom, javnim gradskim prevozom, biciklom i ostalo.

Tabela 9. Raspodela mobilnosti po nainu kretanja

Nain kretanja Uee(%) Mobilnost(kr./dan/st.)

Peice 22 0.49

Putniki automobil 27 0.59

JGP 42 0.93

Bicikl 7 0.16

Ostalo 2 0.05

100 2.2

Iz tabele 9 se vidi da se najvei broj kretanja obavi javnim gradskim prevozom. Uee putnikog automobila u raspodeli kretanja je 27%, dok je peaenje za nijansu manje zastupljeno. Uee bicikla u raspodeli kretanja je oko 7 %, prvenstveno zbog postojanja velikog broja biciklistikih staza i koridora

.

Raspodela kretanja po svrhama

Raspodela kretanja po svrhama predstavlja jedan od osnovnih pokazatelja kojim se utruje prostorni razmetaj aktivnosti, tj. razlog zbog koga se realizovalo kretanje. Razlikuje se nekoliko svrha kretanja, kao to su: odlazak na posao, povratak kui, odlazak u kolu, slubena poseta, kupovina, rekreacija i ostalo. U ovom istraivanju uzeto je u obzir samo stanovanje i posao, dok su se druge svrhe posmatrale pod pojmom ostalo. U tabeli 10 prikazani su podaci o raspodeli kretanja po svrhama.

Tabela 10. Raspodela kretanja po svrhama

Svrha kretanja Uee(%) Broj kretanja

Stanovanje 46 87301

Posao 20 37957

Ostalo 34 64527

100 189785

Iz tabele 10 i sa dijagram 1 moe se videti da je kao svrha kretanja sa najveim procentom stanovanje sa 46% svih kretanja. Petina kretanja se odnosi na posao, dok je ostalih kretanja 34

odsto. Treba istai da se tokom dana na posmatranom podruju Falkon sitija realizuje 189785 kretanja.

Dijagram 1. Raspodela kretanja po svrhama

U tabeli 11 se nalaze podaci o raspodeli kretanja po svrhama u vrnom periodu. Za ovo istraivanje posmatrana se tri kljune svrhe kretanja, i to odlazak na posao, povratak kui i ostalo. Pored procentualne raspodele u tabeli je prikazan i broj kretanja po svrhama.

Tabela 11. Raspodela kretanja po svrhama u vrnom satu

Svrha kretanja Uee(%) Broj kretanja

Odlazak na posao 84 14189

Povratak kui 8 1351

Ostalo 8 1351

100 16891

46%

20%

34%

Svrha kretanja

Stanovanje

Posao

Ostalo

Dijagram 2. Raspodela dnevnih kretanja po svrhama u jutarnjem vrnom asu

Iz tabeli 11 i sa dijagrama 2 moe se se videti raspored dnevnih kretanja po svrhama u jutarnjem vrnom asu. Uoljivo je da je najvei broj kretanja u jutarnjem vrnom asu iniciran odlaskom na posao. Ostale dve svrhe, povratak kui i ostalo su ravnomerno rasporeene.

Raspodela kretanja po nainu

Stanovnitvo svoje potrebe za kretanjem moe raelizovati na vie naina, kao to su peice, putnikom automobilom, JGP, biciklom i ostalim nainima. Raspodela ukupnog broja kretanja po nainu predstavljena je tabelom 12.

Tabela 12. Raspodela kretanja po nainu

Nain kretanja Uee(%) Broj kretanja

Peice 22 41753

Putniki automobile 27 51242

JGP 42 79710

Bicikl 7 13285

Ostalo 2 3795

100 189785

84%

8%8%

Svrha kretanja u vrnom satu

Odlazak na posao

Povratak kui

Ostalo

Dijagram 3. Raspodela kretanja po nainu

Sa dijagrama 3 i tabele 12 se vidi, kao to je ve ranije reeno, da se najvei broj kretanja obavi javnim gradskim prevozom. Uee putnikog automobila u raspodeli kretanja je 27%, dok je peaenje za nijansu manje zastupljeno. Uee bicikla u raspodeli kretanja je oko 7 %, prvenstveno zbog postojanja velikog broja biciklistikih staza i koridora.

.

22%

27%42%

7%

2%

Nain kretanja

Peice

Putniki automobile

JGP

Bicikl

Ostalo

Vremenska raspodela kretanja

Za potpuniju analizu kretanja potrebno je poznavati vremensku raspodelu u toku 24 asa. Ovo je pre svega potrebno da bi se odredili vrni periodi u toku dana. Pomou ove raspodele moemo uticati na samo regulisanje saobraaja.

Tabela 13. Vremenska raspodela kretanja

Dijagram 4. Vremenska raspodela kretanja

Iz tabele 13 i sa dijagrama 4 se vidi da Falkon siti ima tri vrna perioda: jutarnj vrni, popodnevni vrni i veerni vrni as. Jutarnji vrni sat uzima uee od 8,9% svih dnevnih kretanja. Popodnevni vrni sat je neto slabiji od jutarnjeg i iznosi 7,3% svih dnevnih kretanja. Veernji vrni as u Falkon sitiju je oko 21h i iznosi 4,4 odsto svih dnevnih kretanja.

as Uee(%) Broj kretanja

01 0.9 1708

02 1.1 2088

03 0.3 569

04 1.2 2277

05 2.5 4745

06 4.0 7591

07 7.1 13475

08 8.9 16891

09 7.4 14044

10 4.2 7971

11 4.4 8350

12 3.9 7402

13 4.2 7971

14 5.4 10248

15 6.1 11577

16 6.7 12715

17 7.3 13854

18 6.1 11577

19 4.3 8161

20 3.6 6832

21 4.4 8350

22 2.5 4745

23 2.1 3985

24 1.4 2657

100 189785

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

16000

18000

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24

Bro

j kre

tan

ja

Vremenska raspodela kretanja

Prostorna raspodela kretanja

Da bi prikazali liniju elja potrebno je podatke iz tablica 14, odnosno tablice 15 transformisati tako da bi se dobili podaci od prostornoj raspodeli putovanja putnikim automobilima u vrnom satu.

Tabela 14. Prostorna raspodela radnih kretanja

zona 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

1 0 94 650 775 0 0 325 0 0 0 141 0 0 0 0 1985

2 150 0 600 750 0 0 750 0 0 0 202 0 225 0 0 2677

3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

5 228 234 1087 1125 0 0 487 0 0 0 351 0 342 0 0 3854

6 126 130 565 780 0 0 600 0 0 0 195 0 189 0 0 2585

7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

8 189 195 847 1170 0 0 900 0 0 0 292 0 283 0 0 3876

9 145 150 1437 1500 0 0 700 0 0 0 225 0 217 0 0 4374

10 152 156 725 750 0 0 325 0 0 0 234 0 228 0 0 2570

11 312 135 1935 2003 0 0 1185 0 0 0 0 0 468 0 0 6038

12 78 60 600 625 0 0 425 0 0 0 90 0 117 0 0 1995

13 0 141 975 1162 0 0 487 0 0 0 212 0 0 0 0 2977

14 58 90 690 585 0 0 390 0 0 0 135 0 87 0 0 2035

15 117 90 900 937 0 0 637 0 0 0 135 0 175 0 0 2991

1555 1475 11011 12162 0 0 7211 0 0 0 2212 0 2331 0 0 37957

Tabela 14. Prostorna raspodela ukupnih kretanja

Zatim je neophodno prvo dobiti vrednosti ukupnih kretanja u vrnom satu. Ovo se dobija tako to se svaki element matrice pomoi sa 8,9% da bi se dobila raspodela ukupnih kretanja u vrnom asu.

zona 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

1 0 470 3250 3875 0 0 1625 0 0 0 705 0 0 0 0 9925

2 750 0 3000 3750 0 0 3750 0 0 0 1010 0 1125 0 0 13385

3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

5 1140 1170 5435 5625 0 0 2435 0 0 0 1755 0 1710 0 0 19270

6 630 650 2825 3900 0 0 3000 0 0 0 975 0 945 0 0 12925

7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

8 945 975 4235 5850 0 0 4500 0 0 0 1460 0 1415 0 0 19380

9 725 750 7185 7500 0 0 3500 0 0 0 1125 0 1085 0 0 21870

10 760 780 3625 3750 0 0 1625 0 0 0 1170 0 1140 0 0 12850

11 1560 675 9675 10015 0 0 5925 0 0 0 0 0 2340 0 0 30190

12 390 300 3000 3125 0 0 2125 0 0 0 450 0 585 0 0 9975

13 0 705 4875 5810 0 0 2435 0 0 0 1060 0 0 0 0 14885

14 290 450 3450 2925 0 0 1950 0 0 0 675 0 435 0 0 10175

15 585 450 4500 4685 0 0 3185 0 0 0 675 0 875 0 0 14955

7775 7375 55055 60810 0 0 36055 0 0 0 11060 0 11655 0 0 189785

Tabela 15. Prostorna raspodela ukupnih kretanja u vrnom satu

Konano prostornu raspodelu putovanja putnikim automobilom u vrnom satu dobijamo mnoenjem svakom elementa iz tabele 15 sa procentualnim ueem putnikih automobila, koji u ovom sluaju izosi 27%. Prostorna raspodela putovanja putnikim automobilom u vrnom satu prikazana je tabelom 16.

zona 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

1 0 42 289 345 0 0 145 0 0 0 63 0 0 0 0 883

2 67 0 267 334 0 0 334 0 0 0 90 0 100 0 0 1191

3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

5 101 104 484 501 0 0 217 0 0 0 156 0 152 0 0 1715

6 56 58 251 347 0 0 267 0 0 0 87 0 84 0 0 1150

7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

8 84 87 377 521 0 0 401 0 0 0 130 0 126 0 0 1725

9 65 67 639 668 0 0 312 0 0 0 100 0 97 0 0 1946

10 68 69 323 334 0 0 145 0 0 0 104 0 101 0 0 1144

11 139 60 861 891 0 0 527 0 0 0 0 0 208 0 0 2687

12 35 27 267 278 0 0 189 0 0 0 40 0 52 0 0 888

13 0 63 434 517 0 0 217 0 0 0 94 0 0 0 0 1325

14 26 40 307 260 0 0 174 0 0 0 60 0 39 0 0 906

15 52 40 401 417 0 0 283 0 0 0 60 0 78 0 0 1331

692 656 4900 5412 0 0 3209 0 0 0 984 0 1037 0 0 16891

Tabela 16. Prostorna raspodela putovanja putnikim automobilom u vrnom satu

Na osnovu ove tabele formiraju se linije elja koje pokazuju vrednosti atrakcija i produkcija zona. Linija elja predstavlja hipotetiku mreu koja povezuje direktno parove centroida i slui za grafiki prikaz broja putovanja izmeu svakog para zona. Na slici 17 prikazana je linija elja. Iz tabele 16 i sa slike 17 moe se videti da zona sa najveom produkcijom zona 11, dok su zone sa najveom atrakcijom radne zone 4, 5 i 7.

zona 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

1 0 11 78 93 0 0 39 0 0 0 17 0 0 0 0 238

2 18 0 72 90 0 0 90 0 0 0 24 0 27 0 0 322

3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

4 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

5 27 28 131 135 0 0 59 0 0 0 42 0 41 0 0 463

6 15 16 68 94 0 0 72 0 0 0 23 0 23 0 0 311

7 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

8 23 23 102 141 0 0 108 0 0 0 35 0 34 0 0 466

9 17 18 173 180 0 0 84 0 0 0 27 0 26 0 0 526

10 18 19 87 90 0 0 39 0 0 0 28 0 27 0 0 309

11 37 16 232 241 0 0 142 0 0 0 0 0 56 0 0 725

12 9 7 72 75 0 0 51 0 0 0 11 0 14 0 0 240

13 0 17 117 140 0 0 59 0 0 0 25 0 0 0 0 358

14 7 11 83 70 0 0 47 0 0 0 16 0 10 0 0 245

15 14 11 108 113 0 0 77 0 0 0 16 0 21 0 0 359

187 177 1323 1461 0 0 866 0 0 0 266 0 280 0 0 4561

Slika 17. Linije elja

10. Saobraajno optereenje

Optereenje mree predstavlja nain rasporeivanja saobraajnih tokova po mrei saobraajnica. Optereenja se prikazuju grafiki, a debljina linija pokazuje koliko su optereene posmatrane saobraajnice. Optereenje mree se moe izvriti pomou nekoliko metoda. U ovom istraivanju akcenat je stavljen na dve metode, a to su Sve ili nita i metod Ekvilibrijum. Ovde treba napomenuti da obe ove metode ne predstavljaju direktne parove centroida, ve je saobraajno optereenje puteno mreom saobraajnica. Metod Sve ili nita je najjednostavniji teorijski model rasporeivanja tokova po mrei saobraajnica. Njegova osnovna karakteristika je ta da se sav saobraaj izmeu parova zona dodeljuje putanji koja ima najmanji otpor. U ovom sluaju se u obzir ne uzima kapacitet saobraajnica. Drugi metod, metod Ekvilibrijum zasniva se na I Vordropovom principu: Svaki putnik bira trasu tako da mu je na svakoj trasi potrebno isto vreme, i da bi promena trase donela samo poveanje vremena putovanja. Na slici 18. prikazano je rasporeivanje tokova metodom Sve ili nita, dok slika 19 pokazuje rasporeivanje saobraaja metodom Ekvilibrijum. Uoljivo je da optereenja na slikama 18 i 19 nisu ista prvenstveno zbog injenice da se metodom Sve ili nita optereenje rasporeuje po najbliim saobraajnica, dok se metod Ekvilibrijum optereenje rasporeuje unapred definisanom saobraajnicom. Sa slike 18 jasno se vidi da se na nekoliko saobraajnica u gradu javljaju izuzetno veliki protoci. Najvei problem predstavlja saobraajnica u zoni 5 na kojoj se pojavljuje protok vei od 1600 vozila u vrnom asu. U zoni 5 postoji jo nekoliko deonica koje imaju protoke vozila iznad 1500. Na pojedinim prilaznim saobraajnice radnim zona takoe se javljaju velike vrednosti protoka. Magistrale koje povezuju june delove grada sa njegovim severnim delom trpe velika opterenja. Slika 19.potvruje probleme koji su uoeni prilikom korienja metode Sve ili nita. Protoci su na pojedinim deonicam neto manji, ali ve spomenuti probleme se i dalje javljaju.

Slika 18. Optereenje mree metod Sve ili nita

Slika 18. Optereenje mree metod Ekvilibrijum

Odnos protoka i kapaciteta

Sa slike 20 moe se videti grafiki prikaz odnosa protoka i kapaciteta. Deonice koje su identifikovane kao potencijalni problemi imaju vrednosti odnosa protoka i kapaciteta vee od 1, to nikako nije dobro. Primetno je da postojei vijadukti nad eleznikom prugom u blizini zona 3, 4 i 5 trpe velika optereenja. Na ovim deonicama vrednosti odnosa protoka i kapaciteta su oko 0,7-0,8. Najvei problemi se javljaju na prilazima radnim zonama. Na tim saobraajnicama vrednosti odnosa protoka i kapaciteta su znaajno vee od nekih dopustivih vrednosti. Moda jedan od naina da se ove vrednosti u pozitivnom smislu poprave je ili izgradnja jo jednog vijadukta preko eleznike pruge ili izgradnja tzv. bajpas ulica koje e optereenje raspodeliti i rasteretiti postojeu saobraajnu mreu.

Slika 20. Odnos protok/kapacitet

11. Svodna ocena stanja i kratkorone mere

Grad Falkon siti nalazi se u Nemakoj, u pokrajni Esen. Grad je administrativo sedite okruga Fulda. Vei gradovi u blizini su Frankfurt na Majni(104 km.), koji je u odnosu na Falkon siti jugozapadno, Vircburg(110 km.), jugoistono i Kasel(106), severno. Kroz grad protie reka Fulda koja u ovom delu nije plovna. Grad se nalazi na 50 33' 10" geografske irine i 9 40' 39" geografske duine. Nadmorska visina grada je 261,5 metara, dok je sam centar na 230 metara. U samom gradu nema izraenih prevoja. Poto se sam grad nalazi u irem centru Nemake, klima u gradu je umereno kontinentalna. Na slici 2, prikazana je marolokacija grada Falkon sitija.

Kroz sam grada prolazi autoput Kasel Falkon siti Vircurg koji ima oznaku A7. Jedan od bitnijih putnih pravaca je Frankfurt Falkon siti, B27. U gradu postoji ICE eleznika stanica(Intercity Express-najbra pruga u Nemakoj). Sam grad je glavni transportni centar brze pruge Hanover Vircburg. Takoe, u gradu se nalazi autobuska stanica. Biciklistiki saobraaj je izuzetno razvijen u Falkon sitiju. Zanimljiv podatak predstavlja injenica da kroz grad prolazi regonalna biciklistika staza Esen Anu, koja koristi trasu stare pruge i njena duina isnosi oko 250 km. Ulina mrea grada je meovita, stim da najvie ima ortogonalne mree saobraajnica.

Posmatrajui analizu postojeeg stanja grada Falkon sitija, uoeni su neke prednosti, ali i nedostaci. Sama svrha analize je da se utvrdi kako postojei transportni sistem zadovoljava potrebe korisnika u pogledu kvaliteta usluge, kapaciteta, brzine, pouzdanosti, trokova, bezbednosti, ekolokog aspekta i sl. Neke od prednosti koje karakteriu grad koji je predmet istraivanja su dobra povezanost sa susednim regionima. Prolazak autoputa i eleznike pruge posmatranim gradom je od velikog znaaja za sam razvoj grada. Postojanje biciklistikih koridora i velikog broja biciklistikih staza su takoe, prednosti ovog grada. Jo neke od prednosti ovog grada su i te to grad nema nekih znaajno izraenih prevoja koje mogu uticati na saobraajnu mreu grada. Usponi od 3% kod autoputeva i 1% kod eleznikih pruga mogu imati znaajan uticaj. U gradu postoji nekoliko znaajnih istorijskih sadraja, od kojih je najpoznatija Falkonska katedrala. Ovaki sadraji prikupljaju veliki broj posetilaca. Negativne strane trenutnog stanja transportnog sistema grada Falkon sitija su neto manji broj parking mesta i u samoj centralnoj zoni zgusnuta mrea saobraajnica. Takoe, kao jedan od problema ovog grada je i ta to su pojedini delovi grada slabije razvijeni i povezani sa razvijenijim delovima grada.

Da bi se predoeni problemi to hitnije reili neophodno je doneti sistem kratkoronih mera kojim e se problemi grada relativno otkloniti. Neke od mera koje se mogu preduzeti u ovakvim sluajevima su:

Graevinski zahvati Reim teretnog saobraaja Reim snabdevanja Reim dinamikog saobraaja u centralnoj zoni grada Reim peakog saobraaja i mere zatite dece u zoni kola Poboljanje rada postojeih svetlosnih signala Predlog raskrsnica koje treba opremiti svetlosnim signalima Horizontalna signalizacija Vertikalna signalizacija Putokazna signalizacija Parkiranje Strategija prilagoavanja transportnog sistema osobama sa invaliditetom

1. Uvod2. Saobraajno geografski poloaj grada3. Zonski sistem4. Namena povrina5. Socio ekonomski pokazatelji6. Analiza karakteristika putne i uline mreeKoridori

7. Analiza sistema javnog masovnog prevozaPeaka dostupnost linijama javnog prevoza

8. Analiza terminala i parkiranjaTerminaliParkiranje

9. Analiza karakteristika kretanjaObim i mobilnostRaspodela mobilnosti po nainu kretanjaRaspodela kretanja po svrhamaRaspodela kretanja po nainuVremenska raspodela kretanjaProstorna raspodela kretanja

10. Saobraajno optereenjeOdnos protoka i kapaciteta

11. Svodna ocena stanja i kratkorone mere