Vesna uni-Pavlovi, Marina Kovaevi-LepojeviFakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

Miroslav Pavlovi

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja

SAMOEFIKASNOST KAO FAKTOR SOCIJALNE PRILAGOENOSTI ADOLESCENATA

Apstrakt

Prema Banduri (1989), "samoefikasnost se odnosi na verovanje u sopstvene sposobnosti korienja motivacije, kognitivnih resursa i akcija kako bi se odgovorilo na zahteve u datoj situaciji". Samoefikasnost utie na izbore u ivotu, nivo motivacije, otpornost na stres i ukupno socijalno funkcionisanje pojedinca. Na osnovu rezultata dosadanjih istraivanja opravdano se pretpostavlja da manjkava samoefikasnost moe doprineti nastajanju problema u socijalnom prilagoavanju. U vezi sa samoefikasnou, esto se razmatraju dva tangentna konstrukta i to su optimizam i adaptibilnost. Optimizam podrazumeva pozitivan stav prema svetu i ivotu uopte, prema sebi i svom ivotu, sada i u budunosti, a adaptibilnost oznaava sposobnost razmatranja razliitih opcija ili fleksibilnost prilikom reavanja problema.Predmet rada je sagledavanje potreba za unapreivanjem samoefikasnosti, optimizma i adaptibilnosti adolescenata. Istraivanje je raeno na velikom reprezentativnom uzorku srednjokolaca (N=805), oba pola, uzrasta 15-18 godina. Za prikupljanje podataka koriena je Sense of Mastery Scale (Prince-Embury, 2007). Najvaniji rezultati istraivanja su: kod petine ispitivanih adolescenata identifikovan je ispodprosean nivo samoefikasnosti, optimizma i adaptibilnosti; nisu otkrivene znaajnije razlike u odnosu na uzrast ispitanika, ali jesu u odnosu na pol, u pravcu povoljnijih rezultata kod devojaka.Rezultati ovog istraivanja su od znaaja za praksu, jer usmeravaju izbor intervencija koje se mogu primeniti u okviru opsenijih inicijativa promovisanja socijalnog razvoja adolescenata. U zavrnom delu rada razmotreni su razliiti pristupi unapreivanja samoefikasnosti, optimizma i adaptibilnosti uz kritiki osvrt na njihovu efektivnost.Kljune rei: adolescenti, samoefikasnost, optimizam, adaptibilnost

KONCEPT SAMOEFIKASNOSTI

Teorijske osnove samoefikasnosti ustanovio je Bandura 70-ih godina XX veka, kako bi objasnio promene koje nastaju tokom psihoterapije. Kljuna ideja bila je da promene ponaanja nastaju zahvaljujui unapreivanju procene sopstvenih sposobnosti, odnosno samoefikasnosti. Ubrzo, koncept samoefikasnosti dobija vano mesto ne samo u klinikoj praksi, ve i u istraivanjima razliitih aspekata socijalnog i psiholokog funkcionisanja. Teorija samoefikasnosti objanjava sam koncept, izvore, mehanizme formiranja i ulogu samoefikasnosti i daje smernice za njeno efektivno unapreivanje.Veina autora prihvata definiciju prema kojoj samoefikasnost oznaava "verovanje u sopstvene sposobnosti korienja motivacije, kognitivnih resursa i akcija kako bi se odgovorilo na zahteve u datoj situaciji" (Wood, Bandura, 1989: 408). Iz ovakvog odreenja, mogu se izdvojiti tri glavne karakteristike samoefikasnosti: 1) to je sud o sposobnostima da se izvri neki zadatak na koji utiu individualni faktori, priroda postavljenog zadatka i okruenje; 2) to je dinamini konstrukt koji se menja tokom vremena u skladu sa informacijama i iskustvom; 3) to je kompleksan proces koji ukljuuje komponentu mobilizacije, pa se postignua osoba sa istim sposobnostima razlikuju u zavisnosti od toga kako koriste i kombinuju svoje vetine (Gist, Mitchell, 1992).Na razvoj samoefikasnosti utiu etiri osnovna izvora informacija: vlastita postignua, iskustva drugih osoba, verbalna uverevanja i psiholoko stanje (Bandura, 1982). Najvanijim izvorom informacija smatra se autentino iskustvo uspeha koje doprinosi verovanju u sopstvene sposobnosti. Posmatranje drugih kako obavljaju neki zadatak omoguava uenje, ali i poreenje svojih i tuih sposobnosti. Do unapreivanja samoefikasnosti dolazi kada osobe slinih sposobnosti ostvare uspeh. Delotvornost verbalnog uveravanja ograniava se na situacije gde postoji realna osnova za oekivanje uspeha. Putem fidbeka i instrukcija osoba se moe stimulisati da uloi vei napor u reavanje zadatka, to povratno utie na unapreivanje vetina i percepcija o samoefikasnosti. Psiholoko stanje, takoe utie na procenu sopstvenih sposobnosti, pa se anksioznost i stresne situacije smatraju pogodnim tlom za negativnu samoefikasnost.

Informacije iz navedenih izvora mogu se klasifikovati prema tome da li su eksterne ili interne, promenljive ili nepromenljive i vie ili manje pod kontrolom dotine osobe. Ove tri dimenzije predstavljaju osnovu modela determinanti samoefikasnosti (Gist, Mitchell, 1992). Eksterne informacije odnose se na stepen nezavisnosti i raspoloive resurse, sloenost zadatka, broj sastavnih delova koji su ukljueni u izvrenje zadatka, i sekvencionalne korake koje treba napraviti da bi se zadatak uspeno izvrio. Pored toga, u eksterne infomacije ubrajaju se i interpersonalne karakteristike okruenja, odnosno postojanje uveravanja, fidbeka i modela, kao i specifinosti okruenja postavljenog zadatka u smislu ometanja, rizika i fizikih ili geografskih uslova. Interne informacije odnose se na adekvatnost sposobnosti (znanja i vetine), opte fiziko stanje i faktore linosti. Dodatno, vane interne informacije su procena adekvatnosti sopstvenih strategija (bihejvioralnih, analitikih i psiholokih) za reavanje problema i motivacija na koju utiu ciljevi, prioriteti, interesovanja i trenutno raspoloenje. Kauzalni uticaj uticaj internih i eksternih informacija se menja u zavisnosti od njihove varijabilnosti i podlonosti kontroli. Na primer, teina zadatka ili faktori linosti su otporniji na promene u odnosu na okruenje ili motivaciju. Po pravilu, vea kontrola postoji nad internim nego nad eksternim determinantama, kao i nad promenljivim u odnosu na one koje su rezistentnije na promenu.Ljudi se meusobno razlikuju prema nainu na koji prihvataju, procesuju i integriu informacije iz etiri osnovna izvora. Dobijene informacije predstavljaju osnovu za analizu postavljenog zadatka, prethodnog iskustva, kao i linih i situacionih resursa i ogranienja (Gist, Mitchell, 1992). Analiza zadatka, odnosno zahteva koji iz njega proizlaze omoguava izvoenje zakljuka o tome ta treba uraditi kako bi se ostvario uspeh. Drugi nivo analize podrazumeva individualnu procenu prethodnog iskustva u smislu traganja za razlozima kojima se moe pripisati ranije ostvaren stepen uspenosti. Na kraju, analiziraju se individualni i situacioni faktori koji mogu pozitivno ili negativno uticati na izvrenje zadatka. Na osnovu ovakvog trostrukog analitikog procesa formira se ocena samoefikasnosti.Samoefikasnost regulie funkcionisanje putem etiri osnovne vrste procesa kognitivnih, motivacionih, afektivnih i selektivnih (Bandura, 1995). Uticaj samoefikasnosti na kognitivne procese ostvaruje se na razliite naine, kao to su: postavljanje linih ciljeva, oblikovanje oekivanih scenarija, organizovanje i korienje vetina, predvianje dogaaja, uspostavljanje kontrole nad dogaajima, uenje i donoenje odluka. Samoefikasnost ima znaajan uticaj na sve tri forme kognitivne motivacije: pripisivanje kauzalnost, oekivanja u vezi sa rezultatima i ciljeve ili line standarde. Afektivni procesi su, takoe pod uticajem samoefikasnosti koja determinie opaanje, interpretacije i reagovanje na potencijalne pretnje, adaptaciju na nove socijalne uslove, kontrolu nad uznemirujuim mislima, ponaanje u problematinim situacijama i kvalitet socijane podrke. Ljudi pokazuju tendenciju ka izbegavanju aktivnosti, interakcija i okruenja za koje smatraju da nisu kompetentni. Na taj nain, samoefikasnost utie na izbore koji se prave i celokupan ivotni tok. Moe se zakljuiti da samoefikasnost predstavlja vaan mehanizam koji odreuje kvalitet ivota svakog pojedinca. Pozitivna procena sopstvenih sposobnosti utie na postavljanje ambicioznijih ciljeva i vii nivo aspiracija. U svakodnevnom ivotu, samoefikasnost determinie intenzitet napora koji e se uloiti prilikom suoavanja sa tekoama, pa su istrajnije osobe sa razvijenijim oseanjem samoefikasnosti. Nakon doivljenog neuspeha, pozitivna samoefikasnost omoguava bre oporavljanje i realnije sagledavanje razloga za neuspeh. Pored toga, samoefikasnost odreuje nivo opaene kontrole nad ivotnim dogaajima i time utie na emocionalne reakcije i izloenost stresu. Zbog toga to samoefikasnost ima vanu ulogu u usmeravanju ponaanja, ujedno se smatra i osnovnim mehanizmom bihejvioralnih promena.SAMOEFIKASNOSTI I SOCIJALNI RAZVOJ ADOLESCENATAIspitivanje samoefikasnosti kod adolescenata ima poseban znaaj, jer tokom ovog razvojnog perioda dolazi do brojnih promena koje mogu uticati na procenu sopstvenih sposobnosti. Pre svega, tu su znatne promene na individualnom nivou koje predstavljaju rezultat fizikog, kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja. Za ovaj period je karakteristino da uticaj porodice postepeno slabi i ustupa mesto drugim iniocima, prvenstveno vrnjacima. Prelaskom u srednju kolu adolescenti se suoavaju sa drugaijim nainom kolovanja, zahtevima i obavezama. Poznato je da tokom ovog perioda dolazi do poveanja uestalosti ispoljavanja razliitih oblika problematinih ponaanja, s tim da je u veini sluajeva re o prolaznoj razvojnoj krizi. Samoefikasnost utie na funkcionisanje adolescenata u novim ivotnim okolnostima, ali i individualne promene i promene u okruenju utiu na oblikovanje samoefikasnosti. Zahvaljujui razvijenijim kognitivnim sposobnostima, adolescenti postepeno formiraju stabilniju procenu sopstvenih sposobnosti u odnosu na raniji period. U narednom delu bie razmotren uticaj samoefikasnosti na dva aspekta socijalne prilagoenosti, a to su kolski uspeh i prosocijalno ponaanje.U literaturi ima mnogo radova koji su posveeni prouavanju samoefikasnosti u kontekstu obrazovnog procesa. Zakljuak na koji upuuje veina empirijskih podataka je da visoka ocena sopstvenih sposobnosti pozitivno utie na kolski uspeh. Prema Banduri i saradnicima, delovanje samoefikasnosti na kolsko postignue deteta odvija se preko psiholoke mree uticaja u koju su ukljueni roditelji, vrnjaci i dete (Bandura et al., 1996). Prvu kariku u lananom delovanju ini socio-ekonomski status porodice koji utie na verovanje roditelja u sopstvene sposobnosti da unaprede akademske kompetencije svoje dece i nivo aspiracija koje imaju u pogledu kolovanja deteta. Samoefikasnost i aspiracije roditelja utiu na samoefikasnost i aspiracije deteta. Akademska samoefikasnost roditelja ne utie samo na kolske aktivnosti deteta, ve i na njegove socijalne vetine i vetine samoregulacije, s tim da je taj uticaj slabiji i manje direktan kada se radi o odnosima deteta sa vrnjacima i njegovoj otpornosti na socijalni pritisak. Ipak, opravdano se pretpostavlja da su deca roditelja sa visokim aspiracijama otpornija na pritisak vrnjaka da se ukljue u aktivnosti koje mogu ugroziti njihovo kolsko postignue. Roditelji koji visoko ocenjuju svoje kompetencije mogu doprineti akademskom razvoju deteta delovanjem i na kolsku sredinu, a ne samo na dete. Putem aktivnog uestvovanja u obrazovnom procesu deteta, roditelji su u prilici da poveaju nivo posveenosti nastavnika i njihovih oekivanja u odnosu na dete. Osim roditelja, na kolska postignua deteta utiu i vrnjaci. Razvijena akademska i socijalna samoefikasnost deteta podstie prosocijalno ponaanje, a time i prihvaenost deteta u vrnjakoj grupi. Sa druge strane, kod dece koja negativno ocenjuju svoje sposobnosti i koja su neprihvaena i odbaena od vrnjaka mogu se razviti emocionalni i bihejvioralni problemi koji ometaju kolsko postignue. Pozitivan uticaj razvijenog oseanja samoefikasnosti na kolska postignua moe biti direktan, kako je gore opisano, ali i indirektan posredstvom usvajanja socijalnih i moralnih standarda koji usmeravaju ponaanje deteta (Bandura et al, 1996). Moralna dezangaovanost, koja nastaje kao posledica negativne ocene svojih akademskih vetina i vetine samoregulacije, ima za posledicu angaovanje u tetnim aktivnostima i pojavu bihejvioralnih problema, to se negativno odraava na kolski uspeh.

Na slian nain objanjava se razvoj profesionalne samoefikasnosti deteta, gde su ponovo u igri socio-ekonomski, porodini i individualni faktori, ali i kolsko postignue (Bandura et al., 2001). Empirijski dokazi otkrivaju da ocena sopstvenih profesionalnih vetina, u velikoj meri, odreuje izbor i razvoj radne karijere. Tanije, profesionalna samoefikasnost utie ne samo na profesionalnu orijentaciju, ve i na nivo profesionalnog napretka. Postoji direktna veza izmeu akademske i profesionalne samoefikasnosti, tako da razvijena akademska samoefikasnost doprinosi pozitivnoj oceni svojih sposobnosti za zanimanja u oblastima koje zahtevaju dobro znanje i razvijene kognitivne vetine (nauka, obrazovanje, knjievnost i medicina). Pored profesionalne samoefikasnosti, ocena sopstvenih socijalnih vetina i vetina samoregulacije utie na izbor karijere, ali je taj uticaj slabiji i ostvaruje se indirektno preko aspiracija i kolskog postignua deteta. Rezultati istraivanja sugeriu da osobe koje visoko ocenjuju svoje socijalne vetine imaju sklonost ka zanimanjima u oblasti komercijale i trgovine, dok e se osobe koje visoko ocenjuju svoje vetine samoregulacije verovatnije odluiti za zanimanja u oblasti socijalne zatite i menadmenta. Na kraju, treba istai da pol deteta ima snaan uticaj na profesionalnu samoefikasnost, izbor zanimanja i razvoj karijere.Mnogi autori se slau da negativna samoefikasnost moe doprineti pojavi razliitih oblika problematinog ponaanja, kao to su zloupotreba psihoaktivnih supstanci, delinkvencija i rizina seksualna ponaanja. Meutim, njihova objanjenja mehanizma putem koga samoefikasnost doprinosi nastajanju negativnih bihejvioralnih obrazaca se znatno razlikuju.Jedno od popularnih stanovita je da samoefikasnost moe uticati na pojavu problematinog ponaanja direktno ili posredno, odnosno putem delovanja na komunikaciju sa roditeljima i roditeljsku kontrolu (Capara et al., 1998). Direktan uticaj podrazumeva da su adolescenti koji visoko vrednuju svoje sposobnosti otporniji na pritisak vrnjaka u pravcu angaovanja u rizinim aktivnostima. Dodatno, adolescenti koji veruju u svoje sposobnosti odupiranja pritisku vrnjaka otvorenije komuniciraju sa roditeljima o intimnim stvarima, to roditeljima prua mogunost da ih posavetuju i na vreme otkriju problematine situacije. Na mlaem uzrastu interakcije deteta su uglavnom ograniene na porodicu i roditelji su u prilici da direktno usmeravaju ponaanje deteta i utiu na njegovu samoregulaciju. Zahvaljujui veoj nezavisnosti u odnosu na roditelje, adolescenti se u veoj meri oslanjaju na svoje sposobnosti samoregulacije i usvojene standarde ponaanja. Snano oseanje samoefikasnosti u pogledu samoregulacije kod adolescenta praeno je postojanijom i doslednijom kontrolom od strane roditelja. Suprotno, adolescenti koji negativno ocenjuju svoje sposobnosti samoregulacije nerado razgovaraju sa roditeljima o tome ta rade kada nisu kod kue. Ovakav uticaj samoregulacione efikasnosti, otvorene komunikacije u porodici i roditeljske kontrole na pojavu problematinog ponaanja adolescenata vai za oba pola. U svom kasnije objavljenom radu, ovi autori su pokuali da na isti nain objasne vezu samoefikasnosti sa nasilnim ponaanjem, s tim da su ograniili indirektno delovanje samoefikasnosti na komunikaciju sa roditeljima (Capara et al., 2002). Rezultatima istraivanja nije potvren longitudinalni uticaj komunikacije sa roditeljima na nasilno ponaanje adolescenata.Samoefikasnost je direktno povezana sa procesom odluivanja i opaenom samokontrolom, na osnovu ega se zakljuuje da kod adolescenta koji visoko ocenjuju svoje sposobnosti postoji vea verovatnoa socijalno poeljnog ponaanja. U literaturi se mogu nai pouzdani empirijski dokazi o povezanosti socijalne kompetencije adolescenata sa njihovim oekivanjima i usvojenim vrednostima. Shodno tome, neka istraivanja ispituju povezanost samoefikasnosti i vrednosti sa problematinim ponaanjem (Allen, Leadbeater, Aber, 1990). Oba konstrukta su povezana sa oekivanim ishodima socijalno kompetentnog ponaanja u datim interakcijama, pa utiu na istrajnost adolescenta da se ponaa na odreen nain. Problematino ponaanje se sree kod adolescenata koji imaju negativna oekivanja u vezi sa prosocijalnim ponaanjem i nisku samoefikasnost. Niska samoefikasnost negativno utie na istrajnost u prosocijalnom ponaanju, a slaba istrajnost vodi daljem redukovanju samoefikasnosti sve do nivoa na kome se samo manje socijalno poeljna ponaanja smatraju dostupnim.Pojedini autori dovode u pitanje postavku da samoefikasnost nuno podrazumeva opaene sposobnosti za prosocijalno ponaanje, odnosno pretpostavljaju da problematino ponaanje moe nastati kao rezultat pozitivne ocene svojih sposobnosti da se ponaa na drutveno neprihvatljiv nain (Ludwig, Pittman, 1999). Precepcije sopstvenih sposobnosti variraju u zavisnosti od preferiranih ishoda i zasnovane su na sistemu vrednosti. Na osnovu usvojenih vrednosti postavljaju se ciljevi ponaanja i oblikuju znaenje i delovanje samoefikasnosti. Iz toga sledi da je samoefikasnost, koja ne mora nuno biti prosocijalno orijentisana, povezana sa drutveno odobrenim i neodobrenim ponaanjem. Meutim, rezultati istraivanja pomenutih autora samo delimino potvruju njihove pretpostavke. Mada empirijski dokazi sugeriu da je stopa bihejvioralnih problema najmanja kod adolescenata sa prosocijalnim sistemom vrednosti i samoefikasnou, oni istovremeno otkrivaju da se adolescenti mogu ponaati na prosocijalno uprkos manjkavom vrednosnom sistemu, kao i da razvijeno oseanje samoefikasnosti moe poveati sklonost ka problematinom ponaanju. Ovakvi nalazi ukazuju na mogunost da je uticaj samoefikasnosti nezavistan od sistema vrednosti, kao i da samoefikasnost po sebi ima prosocijalnu orijentaciju. Potrebna su dalja istraivanja kako bi se preispitale ove pretpostavke i razjasnio uticaj samoefikasnosti na razvoj prosocijalnog ponaanja. UNAPREIVANJE SAMOEFIKASNOSTI

Postoji bogata empirijska literatura u kojoj se komparira uticaj samoefikasnosti na bihejvioralne promene sa uticajem drugih kognitivnih mehanizama i procesa. U najkraem, rezultati dosadanjih studija svedoe o tome da je samoefikasnost vaan prediktor ponaanja i centralni mehanizam modifikacije ponaanja. Posledino, unapreivanje samoefikasnosti postalo je vaan cilj programa prevencije negativnih razvojnih ishoda i tretmana problema u razliitim domenima psihosocijalnog funkcionisanja. Ideje o nainima unapreivanja samoefikasnosti imaju tri glavna izvorita, a to su: teorijske postavke o formiranju i delovanju samoefikasnosti, rezultati istraivanja o povezanosti samoefikasnosti sa odreenim uslovima i stanjima, kao i rezultati evaluacija o uspenosti razliitih pristupa i intervencija.

Praktiari esto rade na unapreivanju samoefikasnosti korienjem ranije opisanih osnovnih izvora percepcija o sopstvenim sposobnostima (Bandura 1982). Ukoliko se nastojanja usmerena ka unapreivanju samoefikasnosti baziraju na izvoru oznaenom kao vlastita postignua, onda se biraju intervencije i aktivnosti koje omoguavaju sticanje autentinog i generalizovanog iskustva sopstvene efikasnosti. Savetovanje i modelovanje mogu se koristiti za prenoenje iskustava drugih osoba i procenu svojih sposobnosti u odnosu na druge. Persuazija moe imati oblik informisanja ili vebanja sa ciljem realnijeg sagledavanja sopstvenih sposobnosti, ali i prednosti i nedostataka ranije primenjenih strategija. Intervencije usmerene ka emocijama, kao to su na primer desenzitizacija i relaksacija, treba da omogue oputanje i oslobaanje anksioznosti to pozitivno utie na samoefikasnost. Dosadanja istraivanja su pokazala da opisani modeli uticaja mogu biti uspeni u unapreivanju samoefikasnosti (Bandura, Adam, 1977).Promena samoefikasnosti zavisi od etiri faktora: inicijalnog nivoa samoefikasnosti, varijabilnosti, lokusa determinanti i kontrole nad determinantama samoefikasnosti (Gist, Mitchell, 1992). Efektivnost intervencija usmerenih ka unapreivanju samoefikasnosti zavisi od toga na koje se determinante samoefikasnosti deluje. Generalno, vee mogunosti za pozitivne promene postoje u sluajevima gde je nivo samoefikasnosti nizak. Inicijalni proces u unapreivanju samoefikasnosti je korigovanje netane negativne procene svojih sposobnosti. To se moe postii pruanjem detaljnih i objektivnih povratnih informacija o razlozima zbog kojih je uspeh postignut ili izostao. Meutim, ukoliko su percepcije samoefikasnosti ispravne, ali niske onda se samoefiksanost moe unaprediti delovanjem na relevantne interne (vetine, istrajnost) i eksterne (teina zadatka) faktore. Prema navedenim autorima, tri osnovna postupka za unapreivanje samoefikasnosti su: 1) informisanje o zadatku i nainima na koje se mogu kontrolisati faktori u vezi sa zadatkom; 2) unapreivanje sposobnosti i razumevanja kako upotrebiti odreene sposobnosti da bi se uspeno obavio zadatak; 3) informisanje o bihejvioralnim, analitikim i psiholokim strategijama, kao i o naporu koji zahteva realizacija zadatka.Prikazane opte smernice za unapreivanje samoefikasnosti primenljive su u bilo kojoj oblasti ljudske delatnosti. Pored toga, na osnovu brojnih istraivanja samoefikasnosti u kontekstu kolovanja, mogu se izvesti specifina uputstva za organizovanje procesa nastave. Neka od tih uputstava su sledea: paljivim strukturiranjem nastavnog programa povezati nova znanja sa postojeim; gradivo prezentovati tako da uenici razumeju instrukcije i objanjenja nastavnika; nastavnici treba da koriste kognitivno modelovanje koje obuhvata objanjenja i demonstracije uz verbalizaciju razmiljanja i razloga za akciju; tokom procene postignua, ueniku pruiti informacije o ispravnosti i kvalitetu izvrenja zadatka, ali i ukazati na naine na koje moe prevazii tekoe na koje nailazi tokom rada; ukazati uenicima na povezanost ostvarenih rezultata sa uloenim naporom i sposobnostima; ciljevi koji se postavljaju pred uenike treba da budu eksplicitno formulisani sa jasnim standardima izvoenja, teki, ali ostvarljivi i kratkoroni; razvijati vetine samoevaluacije sposobnosti i izvrenja zadataka kod uenika; unapred upoznati uenike sa nagradama za postignua, a pozitivna potkrepljenja dosledno primenjivati; u okviru kole organizovati programe unapreivanja ivotnih i socijalnih vetina uenika i roditelja; roditeljima i uenicima dati uputstva o pravljenju rasporeda dnevnih aktivnosti i uenja kod kue; ukljuiti roditelje u aktivnosti kole i drugo (Schunk, 1995, 2003; Schunk, Meece, 2006).U osnovi ovog istraivanja stoji generalno pitanje o potrebi za unapreivanjem samoefikasnosti kod uenika srednjih kola. Osim samoefikasnosti, u fokusu istraivanja su i dva povezana konstrukta, optimizam i adaptibilnost. Optimizam podrazumeva pozitivan stav prema svetu i ivotu uopte, prema sebi i svom ivotu, sada i u budunosti. Tako posmatrano, optimizam se moe odrediti kao atribucioni stav, pozitivno samopotovanje i percepcija kontrole. Adaptibilnost oznaava sposobnost razmatranja razliitih opcija ili fleksibilnost prilikom reavanja problema. Deca sa razvijenom adaptibilnou su sposobna da reaguju na kriticizam, ue na sopstvenim grekama i trae pomoi od drugih osoba. Prema nekim savremenim autorima, samoefikasnost, optimizam i adaptibilnost predstavljaju uporite oseanja upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima (Prince-Embury, 2007).CILJEVI ISTRAIVANJA

Ciljevi istraivanja su: 1) procena osnovnih dimenzija oseanja upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima (samoefikasnost, optimizam i adaptibilnost) i 2) ispitivanje razlika u oseanju upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima u odnosu na pol i uzrast uenika.METODOLOGIJA

Istraivanje je raeno tokom 2009/2010. kolske godine u Kraljevu. U istraivanju su uestvovale sve kraljevake srednje kole (ukupno devet kola). Iz svake kole uzeto je po jedno odeljenje od I do IV razreda (I razred 27%, II razred 24%, III razred 26,4% i IV razred 22,6%). Tako formiran uzorak ini ukupno 800 srednjokolaca, oba pola (45,3% momaka i 54,8% devojaka), uzrasta 15-18 godina (15 godina 15,9%, 16 godina 25,1%, 17 godina 29,9% i 18 godina 29,1%). Podaci su prikupljeni anketiranjem uenika. Primenjena je Skala oseanja upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima (Sense of Mastery Scale MAS), koja sadri tri podskale: Optimizam, Samoefikasnost i Adaptibilnost (Prince-Embury, 2007). Skala MAS sadri 20 pitanja i ponuene odgovore na petostepenoj skali Likertovog tipa: 0 nikad, 1 retko, 2 ponekad, 3 esto i 5 skoro uvek. Instrument je normiran za uzrast 9-18 godina. Skala MAS ima dobre metrijske karakteristike: visoku internu konzistenciju (koeficijent alfa 0,95 za uzrast 15-18 godina) i adekvatnu test-retest relijabilnost (koeficijent korelacije 0,79). U obradi rezultata ispitanika koriene su metode deskriptivne statistike, frekvencije, procenti, aritmetike sredine i standardne devijacije. Za testiranje razlika aritmetikih sredina na Skali MAS i njenim podskalama u odnosu na pol i uzrast korien je t-test.REZULTATI ISTRAIVANJASkala oseanja upravljanja i kontrole nad ivotnim dogaajima (MAS) sastoji se od tri podskale koje mere tri individualne karakteristike: optimizam, samoefikasnost i adaptibilnost. Opseg sirovih skorova za Skalu MAS iznosi 0-80. Sirovi skorovi se konvertuju u T-skorove sa opsegom