sadržina zahteva za odlu čivanje o potrebi izrade studije ... · sadržina zahteva za odlu...

Sadržina zahteva za odlučivanje o potrebi izrade studije procene uticaja na životnu sredinu postrojenja za skladištenje i tretman neopasnog otpadnog

bakra i proizvodnju bakarnih granula

OBJEKAT: Postrojenje za skladištenje i tretman neopasnog otpadnog bakra i proizvodnju bakarnih granula

LOKACIJA:

HI „Župa“ a.d. Kruševac

Zgrada hemijske industrije (br. 15), KP br. 1353/1 KO Dedina u Dedini

Ul. Šandora Petefija br. 35

Grad Kruševac

NOSILAC PROJEKTA: „FRUVEIMPEX“ d.o.o.

Požeška 67 A,

11000 Beograd, Čukarica, Srbija

GENERALNI DIREKTOR:

Marko Bjeletić

NOSILAC IZRADE PROJEKTA:

Aurora green d.o.o.

Bulevar Zorana Đinđića 159/4, Beograd

DIREKTOR: Zorica Isoski, dipl. inž. zaštite životne sredine

VOĐA PROJEKTA : Zorica Isoski, dipl. inž. zaštite životne sredine

ČLANOVI RADNOG TIMA:

Jadranka Radosavljević dipl. inž. tehnologije

Marija Zdravković, mast. ekolog

1

Sadržina zahteva za odlučivanje o potrebi izrade studije procene uticaja na životnu sredinu postrojenja za skladištenje i tretman neopasnog otpadnog

bakra i proizvodnju bakarnih granula

1. Podaci o nosiocu Projekta

Naziv: „FRUVEIMPEX“ d.o.o.

Sedište i adresa: Beograd, Čukarica, Požeška br. 67 A

Šifra delatnosti: 4690

Matični broj: 20884479

PIB: 107856454

Odgovorno lice: Marko Bjeletić

Kontakt lice: Marko Bjeletić

Telefonski broj: tel. +381 011/24 72 590; mob. +381 069/22 20 232

e-mail: [email protected]

2. Opis lokacije:

Osetljivost životne sredine u predmetnom području, koje može biti izloženo štetnom uticaju Projekta, a naročito u pogledu:

a. postojećeg korišćenja zemljišta definisanog prostorno-planskom dokumentacijom;

Preduzeće „FRUVEIMPEX“ d.o.o. delatnost skladištenja i tretmana (razvrstavanje, presovanje, baliranje i topljenje) neopasnog otpadnog bakra i proizvodnju bakarnih granula planira da obavlja na k.p. 1353/1 KO Dedina, u ulici Šandora Petefija br. 35 u Kruševcu, na lokaciji nekadašnje linije za proizvodnju bakarnog granulata (skladišta otpadnog bakra, topionice otpadnog bakra i skladišta bakarnog granulata) HI „Župa“ a.d. Kruševac - privrednog društva u stečaju.

Katastarska parcela br. 1353/1 KO Dedina obuhvaćena je Generalnim planom Kruševca („Sl. list opštine Kruševac“, br. 4/05) i, planom namene površina, nalazi se u zoni industrije, u urbanističkoj zoni broj 22, za koju su osnovni urbanistički parametri: indeks izgrađenosti 2,1 i iskorišćenost zemljišta 60 %.

Za potrebe delatnosti privremenog skladištenja i tretmana neopasnog otpadnog bakra „FRUVEIMPEX“ d.o.o. je od preduzeća HI „Župa“ a.d., Kruševac na KP br. 1353/1 KO Dedina uzeo u zakup sledeće objekte i celine (ugovor o zakupu se nalazi u prilogu):

� Objekat topionice bakra (objekat br. 15); � Nadstrešnicu (objekat br. 14); � Objekat starog pogona „Cink-sulfat“ (objekat br. 10).

U objektu topionice bakra (objekat br. 15), na mestu gde se nekada nalazila komorna peć za topljenje otpadnog bakra, kapaciteta 3000 kg po šarži, sada je postavljena indukciona peć, maksimalnog kapaciteta 800 kg po šarži, koja će se koristiti za tretman bakra. Na osnovu Uverenja br. 351-148/2015-01 od 17.04.2015. godine, izdatog od strane Odeljenja za urbanizam i građevinarstvo, Gradska uprava grada Kruševca, utvrđeno je da je zgrada hemijske industrije spratnosti P, označena u kopiji plana i Prepisu lista nepokretnosti br. 15, na k.p. br. 1353/1 KO

2

Dedina u ulici Šandora Petefija br. 35 izgrađena pre donošenja propisa o izgradnji objekta i, kao takva, smatra se legalnom (uverenje je dato u prilogu).

U sklopu objekta topionice bakra nalaziće se i poslovno-administrativna prostorija.

Nadstrešnica će se, kao i ranije, koristiti za presovanje i privremeno skladištenje bakra do topljenja. Objekat starog pogona „Cink-sulfat“ će se koristiti za privremeno skladištenje otpadne šljake i gotovog proizvoda - bakarnih granulata (izvod iz idejnog tehnološko-mašinskog projekta usklađivanja postojećeg stanja sa ekološkim standardima, Expert Inženjering d.o.o., Šabac, septembar 2015. godine - dispozicija opreme na predmetnoj lokaciji je u prilogu).

Pristup vozila predmetnoj lokaciji će se vršiti direktno sa saobraćajnice sa južne strane, iz ulice Šandora Petefija, kroz široku metalnu kliznu kapiju. Udaljenost predmetnog postrojenja od pristupnog puta je oko 90 metara.

S obzirom na to da se na ulazu u kompleks HI „Župa“ a.d. nalazi portirnica, predmetno postrojenje će biti obezbeđeno od pristupa neovlašćenih lica.

Predmetna lokacija se sa jugozapadne strane graniči sa pogonom „Koaflok“ (objekat br. 13), sa severne strane sa objektima „Kristalizacija“ (objekat br. 16) i „Magacin“ (objekat br. 17). Zapadno od

predmetne lokacije se nalaze nova i stara kotlarnica (objekti 19 i 21) i pogon „Sprej“ (objekat br. 20), dok se sa jugozapadne strane nalazi pogon „Emulzije“ (objekat br. 12). Svi navedeni objekti koji se nalaze u neposrednoj blizini predmetnog postrojenja su napušteni.

Sa severoistočne strane postrojenja, na udaljenosti od oko 200 m, nalazi se železnička stanica Dedina, sa istočne strane, na udaljenosti od oko 500 – 700 m, nalazi se naselje Dedina, dok se najbliži stambeni objekti nalaze južno na udaljenosti od oko 200 m.

Transportno sredstvo će nakon ulaska u kompleks nastaviti kretanje do predmetne parcele na čijem će se betoniranom delu ispod nadstrešnice istovarati neopasan otpad, nakon čega će radnici vršiti merenje istog na tehničkoj vagi. Nakon istovara i merenja otpadnog materijala, transportno sredstvo će napustiti predmetnu lokaciju.

Otpad će se razvrstavati pod nadstrešnicom i odmah, potom, ubacivati u presu za baliranje. Baliran otpad će se privremeno skladištiti u posebno odvojenom i obeleženom delu objekta, predviđenom za tu namenu, sve do termičkog tretmana- topljenja. Otpad koji nije predmet delatnosti preduzeća „FRUVEIMPEX“ d.o.o. predavaće se ovlašćenim operaterima na dalje zbrinjavanje.

Imajući u vidu napred pomenuto, kao i to da će se u predmetnom postrojenju obavljati privremeno skladištenje i tretman neopasnog otpadnog bakra do dobijanja bakarnog granulata u već izgrađenim objektima za koje postoji građevinska i upotrebna dozvola (u kojima je do

3

nedavno u okviru Hemijske industrije „Župa“ obavljana ista delatnost prerade otpadnog bakra i proizvodnje bakarnog granulata i koja je zbog poznatih tranzicionih razloga prestala sa radom), da obavljanje predmetne delatnosti ne zahteva građenje novih i rekonstrukciju postojećih objekata i da nije predviđena instalacija nove opreme koja zahteva dodatne građevinske zahvate, mišljenja smo da nije neophodna izrada Studije procene uticaja na životnu sredinu.

b. vrsta prirodnih resursa i njihove obnovljivosti;

Nema značajnih uticaja predmetnog projekta.

Predmetno postrojenje će se vodom napajati iz industrijske i gradske vodovodne mreže. Voda iz industrijske vodovodne mreže će se koristiti za potrebe procesa (hlađenje indukcione peći i bakarnog granulata u rashladnom bazenu), dok će se voda iz gradske vodovodne mreže upotrebljavati u sanitarne svrhe.

Električna energija će se koristiti za osvetljenje prostora u kojem će se obavljati delatnost (sijalična mesta postavljena unutar objekta). Takođe, električna energija će se koristiti za rad procesne opreme (prese, indukcione peći i dr.). Napajanje objekta električnom energijom vršiće se sa transformatorske stanice. Potvrda o izvršenom geodetskom merenju vodova, br. 956-03-8/2015. od 21.04.2015. godine, izdata je radi pribavljanja upotrebne dozvole za izgrađeni vod (potvrda je u prilogu).

c. kapaciteta životne sredine, uz posebno obraćanje pažnje na močvare, vodna tela (površinske i podzemne vode), priobalne zone, planinske i šumske oblasti, posebno zaštićena područja (prirodna i kulturna dobra) i gusto naseljene oblasti.

Voda će se, na predmetnoj lokaciji, koristiti za sanitarne, protivpožarne i potrebe procesa tretmana otpadnog bakra- hlađenje peći i bakarnog granulata. Za potrebe hlađenja peći koristiće se oko 50 m3/h industrijske vode. Prilikom potapanja korpe sa bakarnim livom u rashladni bazen, kao i prilikom vađenja korpe sa bakarnim granulama iz bazena, izlivaće se 200 – 300 l vode po šarži, koja će se, putem odvodnog kanala, ispuštati u gradsku kanalizacionu mrežu. Ovako nastale, tehnološke otpadne vode su blago kisele usled prisustva nestabilne sumporaste kiseline, koja nastaje rastvaranjem sumpor-dioksida u vodi, i iste će se pre upuštanja u gradsku kanalizacionu mrežu najpre neutralisati u neutralizacionoj jami.

Realizacija projekta neće uticati na kvalitet površinskih i podzemnih voda.

U neposrednoj blizini predmetne lokacije nema močvara, posebno zaštićenih područja, kao ni prirodnih i kulturnih dobara. Imajući u vidu da se predmetna lokacija nalazi u industrijskoj zoni, na lokaciji nekadašnje linije za proizvodnju bakarnog granulata HI „Župa“ a.d. Kruševac - privrednog društva u stečaju i da se u neposrednoj blizini ne nalaze stambeni objekti, rad postrojenja neće imati privremenog ili trajnog uticaja na zdravlje stanovništva.

3. Opis karakteristika Projekta

a. veličina i kapacitet Projekta;

Delatnost skladištenja neopasnog otpadnog bakra i predtretmana otpada presovanjem vršiće se na betonskoj podlozi, skladišno-manipulativne površine od oko 250 m2, zaštićenoj od atmosferskih uticaja nadstrešnicom postavljenom na čeličnu konstrukciju.

Peć za topljenje otpadnog bakra i prateća oprema, smešteni su u građevinskom objektu od sitne opeke. Objekat je sa prirodnom ventilacijom.

Sa spoljne strane objekta topionice otpadnog bakra, pored procesne peći, nalazi se betonski cilindrični bazen obložen limom (prečnika 1.650 mm, visine 3.000 mm), koji služi za hlađenje granulata. Protočna voda - voda za granulaciju bakra dovodi se pri dnu, a odvodi pri vrhu

4

bazena. Bazen je snabdeven poklopcem koji se pri otvaranju i zatvaranju lako može pomeriti.

Investitor je za potrebe topljenja otpadnog bakra nabavio srednjefrekventno indukciono postrojenje (IP-300), maksimalnog kapaciteta 800 kg.

Tehničke karakteristike srednjefrekventnog indukcionog postrojenja (IP-300) su sledeće: - Nazivna snaga 300 kW - Nazivni napon napajanja 3x400 V, 50 Hz - Srednjefrekventni napon na induktoru 900 V - Faktor snage pri nazivnom opterećenju 0,95 - Koeficijent korisnog dejstva invertora > 0,95 - Radna učestanost invertora 1000 Hz - Hlađenje induktora i energetskih komponenata vodeno - Protok vode za hlađenje minimalno 50 l/min - Temperatura ulazne vode za hlađenje max 30 °C - Sistem za topljenje obojenih metala grafitni lonac AX800 - Izdizanje lonca za topljenje hidraulično

Prenos električne energije od izvora do radnog predmeta kod indukcionog grejanja se vrši posredstvom jakog elektromagnetnog polja. Transformacija električne energije u toplotnu se obavlja indukovanjem vrtložnih struja u grafitnom loncu i delimično u grejnom metalu prilikom topljenja bakra.

Startovanje i zaustavljanje procesa zagrevanja je jednostavno i ograničeno samo tehnološkim postupkom.

Sistemi za nadgledanje rada podsklopova upućuju, svetlosnom indikacijom, na mogući izvor i vrstu greške.

Sva oprema je montirana prema upustvu proizvođača opreme i u skladu sa važećim propisima i standardima.

Trajanje tehnološkog procesa prerade jedne šarže od 600 kg je 2 – 2,5 h, računajući od trenutka ubacivanja otpada u lonac do trenutka izlivanja liva u rashladni bazen za formiranje bakarnog granulata. Proces topljenja otpadnog bakra traje 45 – 60 min, nakon čega sledi proces rafinacije. Vreme potrebno za pripremu šarže iznosi oko 30 min. Predviđen je rad u tri smene, sa 3 – 4 šarže po smeni. Predviđen je rad u tri smene, sa 3 – 4 šarže po smeni. Maksimalni dnevni kapacitet postrojenja iznosi 5.400 – 7.200 kg/dan, što na godišnjem nivou iznosi 1.800 – 2.400 t/god, sa 330 radnih dana u godini.

Pripremu i topljenje otpadnog bakra i proizvodnju bakarnih granula, obavljaće tri radnika po jednoj smeni.

Upravljanje otpadnim bakrom vršiće se pod kontrolom privrednog društva „Fruveimpex“ d.o.o. od trenutka preuzimanja otpada kroz sledeće aktivnosti:

� Prijem i privremeno skladištenje otpadnog bakra – neopasnog otpada,

� Merenje otpada u trenutku prispeća,

� Klasifikacija prikupljenog neopasnog sekundarnog bakra,

� Topljenje otpadnog bakra i proizvodnja bakarnih granula,

� Privremeno skladištenje proizvoda- sekundarne sirovine,

� Otprema sekundarnih sirovina.

Preduzeće „FRUVEIMPEX“ d.o.o. će u sklopu predmetnog postrojenja vršiti prijem, privremeno skladištenje, razvrstavanje - odvajanje, eventualno prisutnih primesa od sekundarnih sirovina,

5

redukcija zapremine (presovanjem) i skladištenje sekundarnog bakra na način i pod uslovima koje propisuje Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana

otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije („Sl.glasnik RS“ br. 98/10).

Otpadni bakar, klase I i II će se otkupljivati od pravnih lica u nehomogenom i rasutom stanju bez vidljivih tragova kontaminacije, u džambo vrećama. Otpadni bakar će se u predmetno postrojenje dopremati prevoznim sredstvima dobavljača, koji poseduju dozvolu za transport ove vrste neopasnog otpada.

Na predmetnoj lokaciji će se vršiti topljenje isključivo neopasnog otpadnog bakra, tj. neće se

vršiti otkup i tretman otpada kontaminiranog uljima i premazima.

Kada vozilo sa neopasnim otpadom (otpadni bakar I i II klase) stigne na predmetnu lokaciju, primalac otpada, kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad upravljanja otpadom, najpre će vizuelno proveravati stanje otpada radi uklanjanja otpada koji nije predmet delatnosti, npr. opasan otpad (zauljen i zamašćen otpad), pregledaće Dokument o kretanju otpada, izvršiti merenje i ukoliko je sve uredu, preuzimati otpadni materijal. Primalac otpada popunjava deo „D“ Dokumenta o kretanju otpada u skladu sa Pravilnikom o obrazcu dokumenta o kretanju otpada

i uputstvu za njegovo popunjavanje („Sl. Glasnik RS“, br. 114/13).

Kvalifikovano lice odgovorno za stručni rad upravljanja otpadom posle preuzimanja otpada popunjavaće obrazac DEO 1, u skladu sa Pravilnikom o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg

izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje („Sl. glasnik RS“, br. 95/10).

Ispod nadstrešnice je postavljena tehnička vaga, čime su stvoreni uslovi da se na adekvatan način, na licu mesta, u trenutku prispeća otpada obavi odgovarajuće merenje.

Neposredno nakon prijema, pre početka samog procesa tretmana, neopasni otpadni bakar će se privremeno skladištiti na betonskoj površini ispod nadstrešnice.

U sklopu predmetnog objekta postojaće jasno definisane i označene celine za prijem, razvrstavanje, presovanje i privremeno skladištenje otpada.

Procesi koji se koriste za sekundarno topljenje bakra zavise od polaznog materijala. Stoga će se, neposredno nakon prijema, vršiti razvrstavanje otpadnog materijala i odvajanje primesa, na mestu predviđenom za tu namenu. Odvajanje od primesa obavljaće se na betoniranom delu lokacije ispod postojeće nadstrešnice. Razvrstani i očišćeni otpad, privremeno, do tretmana, odlagaće se na slobodnu betoniranu površinu predmetne lokacije.

Razvrstavanje otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina predstavlja postupak određivanja vrste otpada prema poreklu, karakteristikama i svojstvu otpada (sortiranje materijala sličnih dimenzija i hemijskog sastava).

U procesu razvrstavanja otpadnog materijala, odvajanja od primesa i redukcije zapremine, nastajaće izvesna količina otpada koji nema upotrebnu vrednost – smeće. Nastali otpad će se, zajedno sa komunalnim otpadom, sakupljati i odlagati na mestu predviđenom za tu namenu, i zbrinjavati preko nadležnog JKP-a.

Nakon izvršene klasifikacije i odvajanja otpadnog bakra od primesa, vršiće se mehanički predtretman (redukcija zapremine otpada). Presovanje će se vršiti hidrauličnom presom, čime će se dobiti forma pogodna za skladištenje i manipulaciju. Prethodno razvrstan otpadni bakar će radnici ručno ubacivati u presu koja će ga mehanički briketirati u brikete težine 80 do 100 kg. Presovanje bakra vršiće se radi boljeg učinka prilikom procesa topljenja, tj. na taj će način nastajati manje otpadne šljake iz procesa topljenja.

Prikupljeni otpadni bakar, I i II klase, topiće se i izlivati u cilju dobijanja bakarnih granula.

6

Operacije topljenja, rafinacije i proizvodnje granula uključuju sledeće korake:

� Šaržiranje, do 75 – 80 % zapremine lonca, pripremljenog otpadnog bakra;

� Topljenje, T = 1.200 – 1.250 °C;

� Uduvavanje vazduha u rastopljen metal;

� Dodavanje topitelja - kvarcnog peska u cilju uklanjanja nečistoća;

� Mehaničko uklanjanje šljake;

� Dodavanje sumpora koji se apsorbuje u bakru;

� Izlivanje liva u bazen sa vodom gde dolazi do formiranja granula bakra i

� Skladištenje gotovog proizvoda - bakarnog granulata.

Prethodno pripremljen, briketirani (bez unutrašnjih šupljina) i suvi otpadni bakar se, pomoću dizalice, ubacuje u peć za topljenje. Nakon šaržiranja peći, uključuje se grejanje uz postepeno podizanje temperature materijala da ne bi došlo do većih termičkih naprezanja. Na peći je projektom predviđeno postavljanje poklopca sa mehanizmom za podizanje, kako bi se smanjili gubici toplote i emisije u vazduh (izvod iz idejnog tehnološko-mašinskog projekta usklađivanja postojećeg stanja sa ekološkim standardima, Expert Inženjering d.o.o., Šabac, septembar 2015. godine - predlog rešenja poklopca R 1 : 100 je dat u prilogu).

Po završetku procesa topljenja otpadnog bakra, započinje proces oksidacije. Uduvavanjem vazduha u rastopljeni materijal, vrši se oksidacija eventualno prisutnih ostalih metala (Fe, Pb i dr.), prilikom čega dolazi do formiranja šljake (Fe2O3, Fe3O4 i sl). Proces oksidacije traje oko 15 min. U cilju potpunog uklanjanja nečistoća, u rastopljeni metal se dodaje i kvarcni pesak (SiO2) kao topitelj. Za kvarcni pesak se vezuju metalni oksidi iz bakra (Fe2O3, PbO, Fe3O4, Fe2SiO3 i sl.), formirajući tako šljaku na površini liva, koja se odstranjuje ručnim putem pomoću odgovarajućeg alata, koji mora biti suv.

Nakon uklanjanja šljake, u cilju dobijanja granula što veće spoljne površine, vrši se sumporovanje rastopine. U rastopljeni metal se dozira sumpor (odnos mase sumpora i šarže je, približno, u odnosu 1:100), pomoću suda koji se potapa na dno rastopa. Dodavanje sumpora se vrši u četiri doze, pri čemu nastaje burno komešanje rastopa usled izdvajanja SO2 nastalog delimičnim sagorevanjem sumpora:

S + O2 = SO2

Nastali sumpor-dioksid (SO2) se inkorporira u rastopljeni bakar i na taj način se formiraju granule bakra velike spoljne površine.

Nakon procesa sumporovanja, dobijeni rastop se izliva u spoljni rashladni bazen. U bazenu se nalazi perforirana, cilindrična limena korpa za sakupljanje granulata, prečnika 1.500 mm i visine 2.200 mm, potopljena u vodu zagrejanu vodenom parom na oko 70 °C.

Izlivanje sadržaja lonca se vrši naginjanjem lonca izlivnim sistemom sa hidrauličnim agregatom za izdizanje lonca.

U trenutku početka izlivanja liva u bazen, prekida se zagrevanje vode u bazenu i počinje se sa intenzivnim hladjenjem vodom da bi se održala potrebna temperatura.

U perforiranoj korpi ostaju granule bakra koje se, potom, pakuju u džambo vreće i privremeno skladište na za to predviđenom mestu.

7

Dobijene bakarne granule se mogu prodavati kao komercijalni proizvod ili u daljim tehnološkim postupcima koristiti za dobijanje bakar-sulfata (plavog kamena).

b. sirovine koje će se koristiti u tehnološkom procesu;

Otpad koji će biti predmet delatnosti „FRUVEIMPEX“ d.o.o. je otpad koji nije opasan i predstavlja suvu čvrstu materiju:

Grupa 17 04 – metali (uključujući i njihove legure):

17 04 01 - bakar, bronza, mesing

Tretman neopasnog otpadnog bakra vršiće se mehaničkim putem - presovanjem, a potom i termičkim putem - topljenjem u elektroindukcionoj peći. Postupkom tremana otpadnog bakra dobijaće se bakarni granulat, koji će se prodavati kao komercijalni proizvod ili će se koristiti za proizvodnju plavog kamena.

Sekundarno topljenje bakra uključuje proizvodnju bakra od iskorišćenih bakarnih proizvoda ili otpada iz procesa, kako bi se dobio čist metal putem predtretmana (presovanja), topljenja i rafinacije.

Sekundarni (otpadni) bakar, različitog porekla, otkupljivaće se od pravnih lica. Investitor će vršiti otkup neopasnog otpadnog bakra, klase I i II, sa malim sadržajem nečistoća i visokim sadržajem bakra: bakarne žice, bakarna užad, stari i novi bakarni limovi, bakarni oluci, bakarni cevovodi, bakarni prstenovi, namotaji bakra, ostaci bakarnih hladnjaka od prevoznih sredstava, delovi bakarnih krovova, bakarne prskalice i sl. Otkupljivaće se otpad u nehomogenom stanju, upakovan u đambo vreće, bez vidljivih tragova kontaminacije.

Hemijski sasatav otpadnog bakra će se kretati u sledećim opsezima: Element tež. % Cu 95,8 – 99,9 Fe do 3 Pb 29 – 42 ppm Ni 7 – 210 ppm Cd 4,1 – 181 ppm Sn 0,51 – 259 ppm Zn 0,12 – 2,9 Al 0,7 – 75 ppm

Kvarcni pesak (silicijum-IV-oksid, SiO2) će se koristiti kao topitelj, dopremaće se kamionima, upakovan u džakove/vreće i privremeno će se skladištiti na betonskoj podlozi u objektu. Prirodnog je porekla, ali dodatno obrađen i izvanredne hemijske čistoće (96 – 99 % SiO2). Ne sadrži organske nečistoće, pravilne je granulacije i izvanrednih mehaničkih osobina.

Sumpor u prahu se koristi u procesu sumporovanja, doprema se kamionima, upakovan u džakove/vreće i privremeno skladišti na betonskoj podlozi u objektu.

c. korišćenje prirodnih resursa i energije;

Električna energija će se koristiti za potrebe rada procesne opreme (prese, peći i dr.) i osvetljenje. S obzirom na to da će se skladištenje, tretman otpadnog bakra i proizvodnja bakarnih granula vršiti u već izgrađenim objektima, neće doći do promene topografije zemljišta, nema potrebe za uklanjanjem površinskog sloja zemlje i neće biti građevinskih radova.

Voda za potrebe rada na predmetnom postrojenju će se koristiti za sanitarno-higijenske potrebe zaposlenih, protivpožarne potrebe, za hlađenje procesne peći i formiranje bakarnih granula. Vodosnabdevanje predmetnog postrojenja je obezbeđeno priključenjem na industrijsku i gradsku vodovodnu mrežu, pri čemu će se industrijska voda koristiti za potrebe procesa (hlađenje

8

indukcione peći i formiranje bakarnog granulata u rashladnom bazenu), dok je upotreba vode sa gradske mreže predviđena samo za sanitarne potrebe.

d. stvaranje otpada i njegove vrste;

Otpad koji je predmet delatnosti preduzeća „FRUVEIMPEX“ d.o.o. je suva čvrsta materija. Otpadni materijal koji će se privremeno skladištiti na predmetnoj lokaciji, je neopasan otpad i kao takav može se reciklirati, tj. vršiti ponovna prerada u proizvodnom procesu za prvobitnu ili drugu namenu.

U toku rada predmetnog postrojenja može doći do generisanja sledeće vrste otpada: • otpad od mehaničkog tretmana otpada (razvrstavanje, presovanje i baliranje); • otpadna livačka šljaka; • čvrsti ostatak iz vrećastog filtera (nastaje otresanjem filtera); • filter-vreće; • komercijalni otpad i • komunalni otpad.

Otpad od mehaničkog tretmana otpada:

Usled razvrstavanja i odvajanja otpadnog bakra od primesa, kao i prilikom tretmana otpada (presovanje, baliranje), mogu nastati manje količine otpada koji nema upotrebnu vrednost – smeće. Nastali otpad će se odlagati u kontejnere na lokaciji, zajedno sa komunalnim otpadom. Ukoliko se prilikom razvrstavanja otpadnog materijala generišu frakcije opasnog otpada sa istim će se postupati u skladu sa Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja

opasnog otpada („Sl. Glasnik RS“, br. 92/10).

Nakon 1.500 – 2.000 radnih sati prese, uobičajena je promena ulja. Otpadna ulja bi se čuvala u originalnoj ambalaži, propisno obeležena i privremeno uskladištena (do preuzimanja od strane ovlašćenog operatera) u izdvojenom i za to predviđenom delu objekta. Curenje ulja na spoljnim mestima prese moguće je samo u slučaju nedovoljno pritegnutih spoljnih navrtki ili oštećenja usečnih prstenova, što se može sprečiti redovnom kontrolom ispravnosti instalacija. Posle 4 do 5 godina, potrebno je zameniti sav zaptivni materijal nemetalnog porekla, kako bi se i dalje obezbedio miran i pouzdan rad instalacije.

U slučaju izlivanja manjeg obima, vršila bi se sorpcija upijajućim materijama, posipanjem suve upijajuće materije koja može biti:

- sunđerasta sintetička materija, - drvena strugotina, - prirodni mineralni porozni materijal (pesak, zeoliti, tufovi, itd.).

Upijajuće materije bi se, nakon sorpcije, sakupljale i odlagale u pripremljenu metalnu burad. Otpad nastao na ovaj način predavaće se operaterima koji imaju dozvolu za preuzimanje ove vrte otpada.

Otpadna livačka šljaka će nastajati u toku procesa rafinacije otpadnog bakra. Uduvavanjem vazduha u rastopljeni materijal, vrši se oksidacija eventualno prisutnih ostalih metala (Fe, Pb i dr.), prilikom čega dolazi do formiranja šljake (Fe2O3, Fe3O4 i sl). U cilju potpunog uklanjanja nečistoća, u rastopljeni metal se dodaje i kvarcni pesak (SiO2) kao topitelj. Za kvarcni pesak se vezuju metalni oksidi iz bakra (Fe2O3, PbO, Fe3O4, Fe2SiO3 i sl.), formirajući tako šljaku na površini liva, koja se odstranjuje ručnim putem pomoću odgovarajućeg alata i odlaže u metalni kontejner. Količina otpadne šljake koja nastane u tehnološkom procesu zavisiće od kvaliteta ulaznog materijala - neopasnog otpada. Kod prerade otpadnog bakra I i II klase može se proceniti da u proseku nastaje maksimalno 1 % šljake po 1 t otpadnog bakra.

9

Karakterizacijom će biti utvrđeno da li se radi o opasnom ili neopasnom otpadu. Ukoliko se nakon izvršenog ispitivanja dokaže da se radi o opasnom otpadu, sa njime će se postupati u skladu sa Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. Glasnik RS“, br. 92/10).

Čvrsti ostatak iz vrećastog filtera i filter-vreće će nastajati u procesu prečišćavanja otpadnih gasova i sa istim će se postupati u zavisnosti od Izveštaja o ispitivanju otpada.

Komercijalni otpad će se javljati u malim količinama, usled svakodnevnih aktivnosti rada u kancelariji. Kao komercijalni otpad mogu se javiti: spajalice, klemerice, ostali kancelarijski materijal i elektronska oprema. Komercijalni otpad će se razvrstavati i predavati kao sekundarna sirovina ovlašćenim operaterima kad bude potrebe za tim.

Komunalni otpad će se javljati kao rezultat svakodnevnih aktivnosti koje će se obavljati u predmetnom postrojenju i odlagaće se u kontejnere nadležnog JKP.

Otpadne vode – Proces skladištenja i mehaničke pripreme neopasnog otpadnog bakra za proces topljenja (presovanje i baliranje) obavljaće se bez stvaranja bilo kakvih otpadnih voda.

Otpadne vode koje mogu nastati pri redovnom radu predmetnog postrojenja su: - tehnološke, - atmosferske i - sanitarno-fekalne otpadne vode.

Tehnološke otpadne vode – za potrebe hlađenja bakarnog granulata koristiće se betonski cilindrični bazen, zapremine 4,5 m3, odakle će se izlivati 200 – 300 l po šarži rashladne vode prilikom potapanja korpe sa bakarnim livom, kao i prilikom vađenja korpe sa bakarnim granulama iz bazena, i odvodnim kanalom će se, nakon tretmana u neutralizacionoj jami, ispuštati u gradsku kanalizacionu mrežu. Istisnuta voda iz bazena može biti blago kisela usled prisustva nestabilne sumporaste kiseline, koja nastaje rastvaranjem sumpor-dioksida u vodi. Kvalitet otpadnih tehnoloških voda koje se upuštaju u gradsku kanalizacionu mrežu mora zadovoljiti granične vrednosti propisane Pravilnikom o ispuštanju otpadnih voda u javnu

kanalizaciju, merama zaštite javnog kanalizacionog sistema i načinu vršenja kontrole kvaliteta

otpadnih voda („Sl. list grada Kruševca“, br. 3/11) i Uredbom o graničnim vrednostima emisije

zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Sl. glasnik RS“, br. 67/11 i 48/12).

Atmosferske otpadne vode su vode koje se generišu na lokaciji kao otpadne vode sa krovnih površina objekta koje nastaju usled atmosferskih padavina i mogu se bez prethodnog tretmana razlivati po okolnom terenu. Sve atmosferske otpadne vode sa predmetne lokacije se odvode putem atmosferske kanalizacije kompleksa HI „Župa“ a.d.

Sanitarno-fekalne otpadne vode, koje će nastajati svakodnevnim aktivnostima rada predmetnog postrojenja, odvodiće se u gradsku kanalizaciju.

e. zagađivanje u smislu emisije otpadnih materija u vazduh, vodu i zemljište;

Zagađenje vazduha na predmetnoj lokaciji se može javiti usled emisije gasova iz transportnih sredstava prilikom dolaska i odlaska vozila, kojima će se vršiti transport neopasnog otpada. Emisije gasova se javljaju kao posledica nepotpunog sagorevanja dizel goriva, lokalnog su karaktera i mogu se zanemariti. Transportno sredstvo se isključuje iz pogona tokom istovara ili utovara materijala da bi se smanjio štetan uticaj emisije gasova iz transportnog sredstva.

U procesu topljenja otpadnog bakra u livačkoj peći dolaziće do pojave emisije otpadnog gasa, koji, u zavisnosti od sadržaja primesa i količine pomoćnih sredstava koja se dodaju šarži, može sadržati: čvrste čestice, SO2, teške metale i dr.

10

U cilju smanjenja toplotnih gubitaka i smanjenja emisije otpadnih gasova u vazduh tokom procesa topljenja i rafinacije otpadnog bakra, na peći je projektom predviđeno postavljanje poklopca sa mehanizmom za podizanje (izvod iz idejnog tehnološko-mašinskog projekta usklađivanja postojećeg stanja sa ekološkim standardima, Expert Inženjering d.o.o., Šabac, septembar 2015. godine - predlog rešenja poklopca R 1 : 100 je dat u prilogu). Poklopac peći će se podizati samo prilikom dodavanja topitelja i tokom procesa sumporovanja rastopine.

Iznad peći postavljena je limena hauba za sakupljanje otpadnih gasova iz peći.

Projektom je predviđeno da se zagađujuće materije iz otpadnog gasa uklanjaju poluvlažnim prečišćavanjem gasova, kao jednim od načina uklanjanja kiselih gasova, među kojima je i sumpor-dioksid, čije se prisustvo očekuje u otpadnim gasovima nastalim tokom proizvodnje bakarnog granulata (u prilogu se nalazi izvod iz idejnog tehnološko-mašinskog projekta usklađivanja postojećeg stanja sa ekološkim standardima, Expert Inženjering d.o.o., Šabac, septembar 2015. godine - raspored opreme za prečišćavanje gasova, R 1:100). Ovaj način uklanjanja sumpor-dioksida je zasnovan na kontaktu otpadnog gasa i atomizirane suspenzije sorbenta (voda i sorbent). Atomiziranjem suspenzije se obezbeđuje velika kontaktna površina koja je jedan od važnih faktora za efikasnu apsorpciju gasa. Pri kontaktu kapljica suspenzije i otpadnog gasa čija je temperatura vrlo visoka (175 – 185 °C) dolazi do isparavanja vode i reakcije između sorbenta i polutanta što kao rezultat ima formiranje čvrste supstance.

Supstance na bazi kalcijuma i natrijuma se mogu koristiti kao sorbenti. Nakon mešanja sa vodom potrebno je ukloniti sve krupne čestice kako ne bi došlo do oštećenja atomizera. Kalcijum-hidroksid (Ca(OH)2, gašeni kreč) i kalcijum-oksid (CaO, živi kreč) se najčešće koriste za uklanjanje sumpor-dioksida, što se može prikazati sledećim reakcijama:

Formirani CaSO3 reaguje sa kiseonikom iz gasa i formira kalcijumsulfat-dihidrat (CaSO4·2H2O, gips):

O.

Sistem za poluvlažno prečišćavanje gasova, čija je ugradnja planirana na predmetnom postrojenju, se sastoji od apsorpcione kolone u kojoj dolazi do kontakta gasa i suspenzije, uređaja za otprašivanje gasova (vrećasti filter) i dela za pripremu suspenzije kreča.

S obzirom na to da će se otpadni gasovi iz procesa topljenja otpadnog bakra tretirati u opisanom sistemu za prečišćavanje vazduha (adsorpciona kolona sa vrećastim filterom), neće biti uticaja predmetnog postrojenja na kvalitet vazduha.

Emisije u vodu – za hlađenje peći će se koristiti 50 m3/h industrijske vode iz bunara koji se nalazi u sklopu kompleksa HI „Župa“ a.d. (u prilogu se nalazi i izvod iz idejnog tehnološko-mašinskog projekta usklađivanja postojećeg stanja sa ekološkim standardima, Expert Inženjering d.o.o., Šabac, septembar 2015. godine - tehnološka šema vode za hlađenje). Sistem za hlađenje peći je zatvorenog tipa, stoga, u ovom delu postrojenja neće dolaziti do generisanja otpadnih voda. Tehnološka otpadna voda će nastajati prilikom izlivanja liva u spoljni rashladni bazen (u bazenu se nalazi 4,5 m3 vode), tj. potapanjem i izvlačenjem perforirane, cilindrične limene korpe za sakupljanje granulata, u/iz bazena sa rashladnom vodom. Manja količina (oko 200 – 300 l) vode, koja će se koristiti za hlađenje istopljenog bakra, će se prelivati u odvodni kanal kojim će se odvoditi do neutralizacione jame, a nakon neutralizacije i do gradske kanalizacione mreže. Protičući kroz odvodni kanal ova voda će se hladiti do temperature ulazne vode za hlađenje, te je isključena mogućnost termičkog zagađenja vode.

11

Otpadne tehnološke vode iz rashladnog bazena, koje će nastajati tokom proizvodnje bakarnog granulata mogu biti blago kisele. Naime, nakon procesa sumporovanja i izlivanja liva u rashladni bazen, formirani sumpor-dioksid (SO2) se može rastvoriti u vodi (39 cm3 u 1 cm3 H2O na 20 °C). Rastvor koji nastaje ima kisela svojstva, jer gas reaguje sa vodom gradeći sumporastu kiselinu (sulfitnu kiselinu, H2SO3), koja nije poznata u čistom stanju i postoji samo u vodenom rastvoru:

SO2 + H2O → H2SO3

SO2 (aq) + 2H2O ⇄ H3O+ + HSO3¯ K1=1,6×10-2

HSO3¯ + H2O ⇄ H3O+ + SO3

2- K2 = 1×10-7

To je slaba kiselina i daje soli sulfite i hidrogensulfite. I sulfitna kiselina, kao i sumpor-dioksid, ima redukciono delovanje.

U toku rada postrojenja za upravljanje otpadom generisaće se: - otpad od mehaničkog tretmana otpada, koji će se odlagati u kontejner zajedno sa

komunalnim otpadom; - otpadna šljaka, će nastajati u toku procesa rafinacije otpadnog bakra, a sa istom će se

postupati u zavisnosti od Izveštaja o ispitivanju otpada; - Čvrsti ostatak iz vrećastog filtera i filter-vreće, koji će nastajati u procesu prečišćavanja

otpadnih gasova i sa njima će se postupati u zavisnosti od Izveštaja o ispitivanju otpada; - komunalni otpad, koji će se javljati kao rezultat svakodnevnih aktivnosti u predmetnom

objektu i odlagaće se u kontejnere nadležnog JKP; - komercijalni otpad, koji će se javljati kao rezultat svakodnevnih aktivnosti predmetnog

postrojenja će se razvrstavati i predavati kao sekundarna sirovina ovlašćenim operaterima, kada se javi potreba za tim.

U uslovima redovnog rada nije predviđeno bilo kakvo odlaganje ili ispuštanje zagađujućih materija u zemljište, vodu i vazduh.

f. neugodnosti u smislu buke, vibracija, emisija toplote i mirisa;

Buka na predmetnoj lokaciji će poticati od vozila kojima če se dopremati/otpremati otpadni materijal i usled rada mašine za presovanje, prilikom šaržiranja procesne peći. Na osnovu Uredbe o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke na zdravlje ljudi („Sl. glasnik RS“, br. 75/10), predmetna lokacija pripada zoni 6- industrijska, skladišna i servisna područja i transportni terminali bez stanovanja, za koju Uredba ne normira vrednost. Uzimajući sve činjenice u obzir, može se zaključiti da buka neće imati negativnog uticaja na životnu sredinu.

U toku redovnog rada predmetnog postrojenja neće biti neugodnosti u smislu vibracija, emisija toplote i mirisa u životnoj sredini.

g. elektromagnetna zračenja (jonizujuća i nejonizujuća);

U toku rada predmetnog postrojenja za upravljanje neopasnim otpadom nije predviđeno korišćenje bilo kakvih uređaja koji proizvode ili ispuštaju jonizujuće ili nejonizujuće zračenje.

h. rizik nastanka udesa i moguće posledice;

U postrojenju „FRUVEIMPEX“ d.o.o. izvršena je identifikacija sledećih udesnih situacija: - požar - eksplozija bakarnog liva prilikom izlivanja liva u rashladni bazen; - izlivanje sadržaja lonca.

Do pojave požara u radnom delu postrojenja može doći, pre svega, usled: ljudske greške, neispravnosti, preopterećenja i neadekvatnog održavanja električne instalacije i električnih

12

uređaja, kvara na opremi i sredstvima rada, kao i prilikom dodavanja sumpora kada može doći do paljenja istog.

U cilju otklanjanja uzroka požara, sprečavanja izbijanja, širenja i gašenja požara, spasavanja ljudi i imovine ugrožene požarom, u objektima investitora i na prostorima oko njih, preduzimaće se opšte mere zaštite od požara. Negativni uticaji po životnu sredinu kao posledica ovog udesa se mogu smatrati zanemarljivim.

Sistem zaštite od požara čine: � postavljanje preventivne opreme za zaštitu od požara, � normativno uređenje zaštite od požara, � obuka radnika.

Preventivna oprema za gašenje požara – postavljanjem protivpožarnih aparata u zavisnosti od požarnog opterećenja u prostorijama u kojima će se vršiti tehnološki proces reciklaže, verovatnoća javljanja požara i eksplozije će se minimizirati, odnosno svesti u zakonski prihvatljive okvire.

U cilju povećanja stepena zaštite od požara i smanjenja rizika od štetnih događaja investitor ,,FRUVEIMPEX“ d.o.o. će vršiti redovan nadzor i kontrolne obilaske predmetnog postrojenja.

U cilju upoznavanja radnika sa preventivnim merama zaštite od požara, kao i sa upotrebom sredstava za gašenje požara, biće organizovana obuka i testiranje radnika.

Zakonom o zaštiti od požara („Sl. glasnik RS“ br. 111/09) propisana je obaveza preduzeća da sve zaposlene radnike upozna sa opasnostima od požara na radnom mestu, sa merama, upotrebom sredstava i opreme za gašenje požara, kao i sa odgovornošću zbog nepridržavanja propisanim ili naloženim merama zaštite od požara. Obuka će se sprovoditi najmanje jednom u tri godine, s tim da se jednom u toku godine mora izvršiti praktična provera radnika. Ukoliko radnik ne uskladi brzinu izlivanja liva u rashladni bazen može doći do izlivanja sadržaja lonca izvan bazena za hlađenje. Takođe, može doći do izlivanja manje količine istopljenog metala izvan lonca prilikom uduvavanja vazduha, kao posledica burne reakcije usled oksidacije.

Prilikom izlivanja istpljenog bakra u rashladni bazen, ukoliko je temperatura vode niža od predviđene, kao posledica velike temperaturne razlike liva i vode, usled egzotermne reakcje može doći do eksplozije.

Navedene udesne situacije su male verovatnoće javljanja, sa lokalnim i kratkotrajnim posledicama po zaposlene i životnu sredinu. Na osnovu karakteristika predmetne tehnologije, prostora u kome će se obavljati predmetna delatnost, kategorija i karakteristika otpada koji će biti predmet tretmana, ostataka iz procesa proizvodnje, planiranih i implementiranih tehničkih i tehnoloških rešenja prevencije i zaštite životne sredine, može se zaključiti da je uticaj na životnu sredinu, u slučaju navedenih udesnih situacija, mali.

Imajući u vidu karakteristike lokacije, kapacitet i veličinu projekta i karakteristike rada projekta, kao i poštovanje normi i standarda za predmetnu delatnost u analiziranoj zoni i na predmetnoj lokaciji, bilo koja od navedenih udesnih situacija na predmetnom postrojenju ne bi ugrozila okolno stanovništvo. Pravilnom primenom mera zaštite od udesa negativan uticaj se može svesti na minimum.

13

i. moguće kumuliranje sa efektima drugih, postojećih projekata;

Imajući u vidu to da će investitor predmetnu delatnost obavljati u okviru već postojećeg postrojenja koje se nalazi u industrijskoj zoni, nema opasnosti od kumuliranja sa efektima drugih projekata.

4. Opis karakteristika mogućeg uticaja Projekta na životnu sredinu:

a. obim uticaja (područje i stanovništvo izloženo uticaju);

Imajući u vidu karakteristike lokacije, kapacitet i veličinu projekta i karakteristike rada projekta, kao i poštovanje normi i standarda za predmetnu delatnost na predmetnoj lokaciji uticaj u toku redovnog rada projekta je zanemarljiv.

Predmetna lokacija se nalazi u industrijskoj zoni i u neposrednoj blizini se ne nalaze stambeni objekti, te stoga, rad postrojenja nema privremenog ili trajnog uticaja na zdravlje stanovništva.

b. složenost (vrste) uticaja;

Uticaj nije značajan.

c. trajanje, učestalost i verovatnoća ponavljanja uticaja;

Uticaj nije značajan.

d. verovatnoća vanrednog (uključujući i udesnog) uticaja;

Verovatnoća uticaja je mala.

e. mogućnost i priroda prekograničnog uticaja;

Redovan rad predmetnog postrojenja nema prekograničnog uticaja.

5. Prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmotrio i najvažnijih razloga za odlučivanje, vodeći pri tom računa o uticaju na životnu sredinu:

S obzirom na to da se radi o lokaciji koja je već korišćena u industrijske svrhe - za proizvodnju plavog kamena, sumporne kiseline i sulfata gvožđa, u objektima gde se nekada nalazila linija za proizvodnju bakarnog granulata (skladišta otpadnog bakra, topionice otpadnog bakra i skladišta bakarnog granulata) i to da je objekat već izgrađen, nosilac projekta nije razmatrao alternativna rešenja.

Sakupljanje, transport i skladištenje neopasnog otpada u skladu sa Zakonom o upravljanju

otpadom („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10) pruža višestruke koristi i mnogo toga ovaj način upravljanja otpadom čini realnim i nepobitnim, a to se, pre svega, odnosi na sledeće:

• otpad koji će se koristiti kao sirovina predstavlja neopasan otpad koji se može ponovo koristiti za ponovnu upotrebu proizvoda za istu ili drugu namenu, za reciklažu, odnosno tretman otpada, radi dobijanja sirovine za proizvodnju istog ili drugog proizvoda;

• sakupljanje, transport i skladištenje otpada koji će se koristiti kao sirovina, u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i podzakonskim aktima, predstavlja način na koji se obezbeđuju zaštita životne sredine i zdravlje ljudi.

14

6. Opis činilaca životne sredine za koje postoji mogućnost da budu znatno izloženi riziku usled realizacije projekta uključujući:

a. stanovništvo: u normalnim uslovima rada predmetnog postrojenja, stanovništvo neće biti izloženo riziku usled rada postrojenja.

b. fauna: u okviru predmetnog područja nema predstavnika retkih i ugroženih životinjskih vrsta.

c. flora: u okviru predmetnog područja nema predstavnika retkih i ugroženih biljnih vrsta kao ni posebno vrednih biljnih zajednica.

d. zemljište: predmetno postrojenje će svoju delatnost obavljati u već izvedenom objektu, koji se nalazi u industrijskoj zoni, tako da nema uticaja niti mogućih opasnosti od promene namene drugih površina u okruženju i u svemu se uklapa u postojeću infrastrukturu. Na predmetnoj lokaciji nije predviđeno bilo kakvo odlaganje ili ispuštanje zagađujućih materija u zemljište.

e. voda: U predmetnom procesu će se generisati manje količine otpadnih tehnoloških voda prilikom potapanja korpe sa bakarnim livom, kao i prilikom vađenja korpe sa bakarnim granulama iz bazena, pri čemu se voda izliva iz bazena i putem odvodnog kanala odvodi u neutralizacionu jamu, a potom se ispušta u gradsku kanalizacionu mrežu. Otpadna voda iz rashladnog bazena može biti blago kisela usled prisustva sumporaste kiseline.

f. vazduh: Na predmetnom području će saobraćaj predstavljati izvor zagađenja vazduha, usled emisije gasova iz transportnih sredstava prilikom dolaska i odlaska vozila sa predmetne lokacije. Emisije gasova će se javljati kao posledica nepotpunog sagorevanja dizel D2 goriva, lokalnog su karaktera i mogu se zanemariti. Iz procesa topljenja otpadnog bakra i proizvodnje bakarnih granula očekuje se emisija SO2, oksida metala i praškastih materija, koji će se uklanjati sistemom za prečišćavanje vazduha (adsorpciona kolona sa vrećastim filterom), te se ne očekuje veći uticaj rada predmetnog postrojenja na kvalitet vazduha.

g. klimatski činioci: Redovan rad projekta neće imati uticaja na klimatske činioce.

h. građevine: Nema uticaja.

i. nepokretna kulturna dobra i arheološka nalazišta: Nijedno arheološko nalazište niti kulturno dobro se ne nalazi u neposrednoj blizini predmetnog postrojenja, niti u zoni uticajnog područja, tako da se može zaključiti da nisu potrebne dodatne mere zaštite sa stanovišta zaštite nepokretnih kulturnih dobara.

j. pejzaž: Analize postojećeg stanja u domenu pejzažnih karakteristika pokazuju da nisu prisutni značajni potencijali.

7. Opis mogućih značajnih uticaja projekta na životnu sredinu (neposrednih i posrednih, sekundarnih, kumulativnih, kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih, stalnih, privremenih, pozitivnih i negativnih) do kojih može doći usled:

a. postojanja projekta: Neće biti značajnih negativnih uticaja postrojenja.

b. korišćenja prirodnih resursa: Nema uticaja, tj. ima pozitivan uticaj.

Posmatrano sa aspekta zaštite životne sredine, proces skladištenja i tretmana neopasnog otpada, koji je predmet ovog zahteva, globalno će uticati na smanjenje otpada, čuvaće i smanjivati crpljenje prirodnih resursa i umanjivaće mogućnosti pojave divljih deponija.

15

U procesu tretmana otpadnog bakra na predmetnoj lokaciji voda se će koristiti za sanitarne, protivpožarne i potrebe procesa tretmana otpadnog bakra.

Električna energija će se koristiti za osvetljenje i rad procesne opreme (prese i indukcione peći i dr.).

c. emisija zagađujućih materija, stvaranja neugodnosti i uklanjanja otpada: Nema značajnih uticaja.

8. Opis mera predviđenih u cilju sprečavanja, smanjenja ili otklanjanja svakog značajnog štetnog uticaja na životnu sredinu:

Radom projekta se neće ostvarivati značajni uticaji na životnu sredinu. U cilju svođenja mogućih negativnih uticaja, usled rada predmetnog postrojenja, u granice prihvatljivosti i zaštite životne sredine, uz istovremeno ostvarenje planiranog obima rada, primenjivaće se sve uobičajene mere zaštite predviđene regulativom i tehničkim normama u ovoj oblasti.

Prijem, razvrstvanje, redukcija zapremine, skladištenje i tretman otpadnog materijala vršiće se na način i pod uslovima koje propisuje Zakon o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“, br. 36/10 i 88/10) i Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada

koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije („Sl. glasnik RS“, br. 98/10).

Mere zaštite u toku redovnog rada objekta:

� U toku redovnog rada obezbediti redovno čišćenje i održavanje objekta, pristupnih i manipulativnih površina, čime se smanjuje mogućnost zagađivanja;

� Skladištenje i tretman otpadnih materija vršiti samo na mestima koja su za to određena i adekvatno obeležena;

� Rukovanje sa instalacijama, opremom i manipulisanje uskaldištenim materijama mogu da obavljaju samo lica odgovarajuće struke, obučena i sa ovlašćenjem za takvu vrstu poslova, odeveni i opremljeni propisnom odećom i alatom;

� Sve instalacije, oprema i uređaji moraju biti izvedeni saglasno važećim propisima, standardima, uputstvima, kao i uslovima nadležnih organa i organizacija. Za svu ugrađenu opremu mora postojati atestna dokumentacija;

� Kvalitet otpadnih voda koje se ispuštaju u gradski kanalizacioni sistem mora da odgovara Pravilniku o ispuštanju otpadnih voda u javnu kanalizaciju, merama zaštite javnog kanalizacionog sistema i načinu vršenja kontrole kvaliteta otpadnih voda („Sl. list grada Kruševca“, br. 3/11) i Uredbi o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje, Prilog 2. Granične vrednosti emisije za otpadne vode, Poglavlje III, Tabela 1 („Sl. glasnik RS“, br. 67/11 i 48/12).

� Vršiti redovnu internu kontrolu funkcionalnosti sistema za prečišćavanje otpadnih voda i povremenu kontrolu angažovanjem ovlašćenih labaratorija za ispitivanje fizičko-hemijskog kvaliteta prečišćenih otpadnih voda;

� Sve otpadne materije koje imaju upotrebnu vrednost nije dozvoljeno bacati ni uništavati već ih je neophodno razvrstavati i čuvati na bezbedan način do predaje ovlašćenom operateru na dalji tretman;

� Sav čvrsti otpad koji nema upotrebnu vrednost, a po svojim karakteristikama ne spada u štetne i opasne materije, odlagati u kontejner koji prazni nadležno Javno komunalno preduzeće;

16

� Obezbediti garancijska merenja emisije u vazduh nakon ugrađivanja opreme za prečišćavanje otpadnih gasova iz procesa u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh, „Sl. glasnik RS“, br. 71/10 i 6/11, Prilog V: Granične vrednosti emisija za određene vrste postrojenja, Deo IV: Obojena metalurgija, 7. Postrojenja za topljenje, livenje ili rafinaciju obojenih metala osim aluminijuma i magnezijuma (granične vrednosti emisije za: ugljen-monoksid, okside sumpora SO2 i SO3 izražene kao SO2, amine pri masenom protoku 25 g/h ili većem, praškaste materije i dioksine i furane).

� Nakon garancijskog merenja, Nosilac projekta je dužan da dva puta godišnje vrši povremeno (periodično) merenje radi povremenih kontrola vrednosti emisija, za sledeće parametre: ugljen-monoksid, okside sumpora SO2 i SO3 izražene kao SO2, amine pri masenom protoku 25 g/h ili većem i praškaste materije;

Mere za sprečavanje udesa:

Do pojave požara u radnom delu objekta može doći pre svega usled: - Upotrebe otvorenog plamena (cigarete i sl.), - Neispravnosti, preopterećenja i neadekvatnog održavanja električne instalacije,

električnih uređaja prese i peći - kvara na opremi i sredstvima rada, - prilikom dodavanja sumpora u istopljeni materijal.

S tim u vezi predviđene su sledeće mere: � Nosilac projekta je u obavezi da izradi Pravila zaštite od požara i postupa u skladu sa

istim; � Put za evakuaciju mora biti uvek slobodan; � Nosilac projekta je u obavezi da sve radnike opremi zaštitnom opremom koja

podrazumeva zaštitno odelo, rukavice i zaštitne naočare, kako bi se mogućnost nastanka povreda sveo na minimum.

� Sprovesti i odgovarajuću obuku radnika u slučaju udesnih situacija, kako bi se eventualne posledice svele na minimum;

� Nosilac projekta je dužan da redovno kontroliše rad prese. Za ispravno funkcionisanje hidraulične prese, neophodno je pridržavati se sledećih radnji: - Dnevni pregled

Pregled prese pre upotrebe Pregled u toku upotrebe Pregled posle upotrebe

- Nedeljni pregled - Mesečni pregled.

U procesu rada privredno društvo „FRUVEIMPEX“ d.o.o. će koristiti radni prostor sa pripadajućim instalacijama, oruđa za rad i alate koji odgovaraju propisima zaštite na radu, SRPS standardima i tehničkim normativima i održavati ih u ispravnom stanju. Takođe, shodno čl. 23 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu („Sl.glasnik RS“, br.101/05) poslodavac je dužan da zaposlenima da na upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom.

17

Druge mere koje mogu uticati na sprečavanje ili smanjenje štetnog uticaja na životnu sredinu:

� Izraditi odgovarajuća tehnička uputstva i procedure za rad u objektu;

� Prilikom preuzimanja otpadnih materijala, primalac otpada, lice odgovorno za upravljanje otpadom, mora, najpre, vizuelno da proveri stanje otpadnih materijala, pregleda dokument o kretanju otpada i, ako je sve u redu, preuzima neopasan otpad;

� Obaveza je preduzeća da sačini ugovore sa ovlašćenim preduzećima o preuzimanju otpadnog materijala;

� Nakon predaje neopasnog otpada ovlašćenom operateru, čuvati kopije dokumenata o otpremi otpada, sve dok se ne dobije primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca, kojim se potvrđuje da je otpad prihvaćen. Kompletirani dokument o kretanju otpada se mora čuvati najmanje dve godine;

� Tri dana pre pokretanja opasnog otpada mora se izvestiti ministarstvo nadležno za poslove životne sredine i popuniti dokument o kretanju opasnog otpada u 6 primeraka. Ukoliko se u roku od 15 dana ne dobije kompletiran, overen i potpisan dokument o kretanju opasnog otpada operater je u obavezi da o tome izvesti nadležno ministarstvo.

� Obaveza je preduzeća da vodi dnevnu evidencije o otpadu, a izveštaj o godišnjim količinama otpada da predaje Agenciji za zaštitu životne sredine na osnovu Pravilnika o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštavaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje („Sl. glasnik RS“, br. 95/2010). Izveštaji se moraju čuvati u arhivi preduzeća narednih pet godina;

� Izveštaji o ispitivanju otpada, koje je preduzeće „FRUVEIMPEX“ d.o.o. preuzelo od vlasnika otpada prilikom primopredaje otpadnih materijala, kao i oni koje je preduzeće ishodovalo od ovlašćene laboratorije, moraju se čuvati u arhivi preduzeća minimum pet godina.

18

PRILOG 2.

Upitnik uz zahtev za odlučivanje o potrebi izrade studije procene uticaja

KRATAK OPIS PROJEKTA

Red. br.

Pitanje da/ne Ukratko obrazložiti

1.

Da li izvođenje Projekta podrazumeva aktivnosti koje će prouzrokovati promene na lokaciji u odnosu na:

a. topografiju terena ne Predmetno postrojenje je već izgrađeno.

b. korišćenje zemljišta ne

v. izmenu vodnih tela ne

2.

Da li rad Projekta podrazumeva aktivnosti koje će prouzrokovati promene na lokaciji u odnosu na:

a. topografiju terena ne Skladištenje i tretman neopasnog otpada vršiće se u zakupljenom i već izgrađenom prostoru.

b. korišćenje zemljišta ne

Predmetna katastarska parcela se već koristila u industrijske svrhe- za proizvodnju plavog kamena, sumporne kiseline i sulfata gvožđa.


3.

Da li prestanak rada Projekta podrazumeva aktivnosti koje će prouzrokovati promene na lokaciji u odnosu na:

a. topografiju terena ne Neće ih biti.

b. korišćenje zemljišta ne Predmetna lokacija se po prestanku rada projekta može koristiti za druge ili slične namene.


4.

Da li izvođenje Projekta podrazumeva korišćenje prirodnih resursa, posebno resursa koji nisu obnovljivi ili koji se teško obnavljaju, kao što su:

a. zemljište ne Predmetno postrojenje se nalazi u sklopu već izgrađenog prostora.

b. šume ne

19

v. vode ne

g. mineralne sirovine ne

5.

Da li rad Projekta podrazumeva korišćenje prirodnih resursa, posebno resursa koji nisu obnovljivi ili koji se teško obnavljaju, kao što su:

a. zemljište ne

b. šume ne

v. vode ne

g. mineralne sirovine ne

6.

Da li Projekat podrazumeva korišćenje materija ili materijala koji mogu biti štetni po zdravlje ljudi ili životnu sredinu u postupku

a. proizvodnje/aktivnosti ne

Na predmetnoj lokaciji će se vršiti skladištenje i tretman neopasnog otpadnog bakra i proizvodnja bakarnih granulata

b. transporta ne

v. rukovanja ne

g. skladištenja ne

Proizvod koji nastaje topljenjem otpadnog bakra- bakarne granule se mogu prodavati kao komercijalni proizvod ili koristiti u procesu proizvodnje plavog kamena.

7.

Da li će na Projektu nastajati čvrsti otpad tokom:

a. izvođenja Projekta ne Projekat je izveden.

20

b. rada Projekta da

Na predmetnoj lokaciji vršiće se privremeno skladištenje neopasnog otpadnog bakra do dobijanja bakarnih granula i prodaje kao komercijalnog proizvoda ili za proizvodnju plavog kamena; komunalni otpad koji će se javljati kao rezultat svakodnevnih aktivnosti koje će se obavljati na predmetnoj lokaciji sakupljaće će se u kontejnere nadležnog JKP-a. Komercijalni otpad će se razvrstavati i biće predat kao sekundarna sirovina ovlašćenim operaterima kad bude potrebe za tim. Otpadna šljaka će nastajati u toku procesa rafinacije sekundara i sa njom će se postupati u zavisnosti od rezultata dobijenih Izveštajem o ispitivanju otpada. Čvrsti ostatak iz

vrećastog filtera i filter-vreće će nastajati u procesu prečišćavanja otpadnih gasova i sa istim će se postupati u zavisnosti od Izveštaja o ispitivanju otpada. Otpadne vode koje će nastajati na predmetnom postrojenju će se nakon tretmana ispuštati u gradsku kanalizacionu mrežu.

v. prestanka rada Projekta da

U slučaju prestanka rada projekta oprema se može koristiti u zavisnosti od stanja u kome se nalazi. Preostale količine uskladištenog neopasnog otpada biće predate ovlašćenim operaterima na dalji tretman.

8.

Da li će pri izvođenju Projekta dolaziti do ispuštanja u vazduh:

a. zagađujućih materija ne Projekat je izveden.

b. opasnih materija ne

v. neprijatnih/intanzivnih mirisa ne

9. Da li će pri radu Projekta dolaziti do ispuštanja u vazduh:

21

a. zagađujućih materija da

Zagađenje vazduha može se javiti usled emisije gasova iz transportnih sredstava prilikom dolaska i odlaska vozila sa predmetne lokacije. Emisije gasova se javljaju kao posledica nepotpunog sagorevanja dizel D2 goriva, lokalnog su karaktera i mogu se zanemariti. Usled redovnog rada predmetnog postrojenja može doći do emisije SO2, metalnih oksida i praškastih materija. U cilju smanjenja emisije otpadnih gasova u vazduh tokom procesa topljenja i rafinacije otpadnog bakra, na peći je projektom predviđeno postavljanje poklopca sa mehanizmom za podizanje koji će se podizati samo prilikom dodavanja topitelja i tokom procesa sumporovanja rastopine. Iznad peći postavljena je limena hauba za sakupljanje otpadnih gasova iz peći. Za prečišćavanje otpadnih gasova predviđen je sistemu za prečišćavanje vazduha (adsorpciona kolona sa vrećastim filterom).

b. opasnih materija ne

v. neprijatnih/intenzivnih mirisa ne

10.

Da li će izvođenje Projekta prouzrokovati:

a. buku ne Projekat je izveden.

b. vibracije ne

v. emitovanje svetlosti ne

g. emitovanje toplotne energije ne

d. emitovanje elektromagnetnog zračenja ne

11. Da li će rad Projekta prouzrokovati:

22

a. buku da

Buka koja će se javljati na predmetnoj lokaciji biće privremenog karaktera, a nastajaće kao posledica odvijanja saobraćaja- poreklom od vozila kojima će se transportovati otpadni materijal, usled rada mašine za presovanje, prilikom šaržiranja procesne peći.

Imajući u vidu da predmetno postrojenje svoju delatnost obavlja u industrijskoj zoni za koju Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke na zdravlje ljudi („Sl. glasnik RS“, br. 75/10) ne normira vrednost ,može se zaključiti da buka neće imati negativnog uticaja na životnu sredinu.

b. vibracije ne U toku privremenog skladištenja i tretmana neopasnog otpada nema pojave vibracije zemljišta.

v. emitovanje svetlosti ne

g. emitovanje toplotne energije ne

d. emitovanje elektromagnetnog zračenja ne

12.

Da li će izvođenje Projekta prouzrokovati kontaminaciju zagađujućim materijama:

a. zemljišta ne

b. površinskih voda ne

v. podzemnih voda ne

13.

Da li će rad Projekta prouzrokovati kontaminaciju zagađujućim materijama:

a. zemljišta ne

U uslovima redovnog rada nije predviđeno bilo kakvo odlaganje ili ispuštanje zagađujućih materija u ili na zemljište.



14. Da li će prestanak rada Projekta prouzrokovati kontaminaciju zagađujućim materijama:

23

a. zemljišta ne Prestanak rada projekta neće dovesti do kontaminacije zemljišta.



15.

Da li će postojati bilo kakav rizik od udesa, koji može ugroziti ljudsko zdravlje ili životnu sredinu, tokom:

a. izvođenja Projekta ne Projekat je izveden

b. rada Projekta da

Ljudskom nepažnjom može doći do pojave požara, eksplozije bakarnog liva prilikom izlivanja liva u rashladni bazen, izlivanje sadržaja lonca. U cilju otklanjanja uzroka udesa, spasavanja ljudi i imovine ugrožene istim, u objektima investitora i na prostorima oko njih, preduzimaju se opšte mere zaštite od udesa. Negativni uticaji po životnu sredinu kao posledica udesa se mogu smatrati zanemarljivim.

v. prestanka rada Projekta ne Prestanak rada projekta ne dovodi do rizika od udesa.

16.

Da li će Projekat dovesti do socijalnih promena u:

a. demografskm smislu ne

b. tradicionalnom načinu života ne

v. zapošljavanju ne

g. drugo: ne

17.

Da li postoje bilo koji drugi faktori koje treba analizirati a koji bi mogli dovesti do posledica po životnu sredinu ili do kumulativnih uticaja sa drugim postojećim Projektima:

a. na lokaciji ne

b. u blizini lokacije ne

18.

Da li ima područja na lokaciji, koja mogu biti zahvaćena uticajem Projekta, a koja su zaštićena međunarodnim ili domaćim propisima zbog svojih:

a. prirodnih vrednosti ne Nema istih.

24

b. pejzažnih vrednosti ne

v. kulturnih vrednosti ne

g. istorijskih vrednosti ne

d. drugih vrednosti: ne

19.

Da li ima područja u blizini lokacije, koja mogu biti zahvaćena uticajem Projekta, a koja su zaštićena međunarodnim ili domaćim propisima zbog svojih:

a. prirodnih vrednosti ne

b. pejzažnih vrednosti ne

v. kulturnih vrednosti ne

g. istorijskih vrednosti ne

d. drugih vrednosti: ne

20.

Da li ima osetljivih područja na lokaciji koja mogu biti ugrožena realizacijom Projekta, kao što su:

a. močvare ne

b. vodna tela ne

v. planinska područja ne

g. šumska područja ne

21.

Da li ima osetljivih područja u blizini lokacije koja mogu biti ugrožena realizacijom Projekta, kao što su:

a. močvare ne

b. vodna tela ne

v. planinska područja ne

g. šumska područja ne

22.

Da li ima zaštićenih vrsta flore i faune koja može biti ugrožena realizacijom Projekta:

a. na lokaciji ne


23.

Da li postoje područja ili prirodni oblici visoke ambijentalne vrednosti koji mogu biti ugroženi relaizacijom Projekta:

a. na lokaciji ne

25


24.

Da li postoje površine ili objekti koji se koriste za rekreaciju a koji mogu biti ugroženi realizacijom Projekta:

a. na lokaciji ne


25.

Da li postoje putni pravci koji mogu biti ugroženi realizacijom Projekta:

a. na lokaciji ne


26. Da li se Projekat planira na lokaciji na kojoj će biti vidljiv velikom broju ljudi

ne Objekat je već izgrađen i nalazi se u industrijskoj zoni

27.

Da li na lokaciji ima područja ili objekata koji mogu biti ugroženi realizacijom Projekta, a koji su od:

a. istorijskog značaja ne

b. kulturnog značaja ne

28.

Da li u blizini lokacije ima područja ili objekata koji mogu biti ugroženi realizacijom Projekta, a koji su od:

a. istorijskog značaja ne

b. kulturnog značaja ne

29. Da li se projekat planira na lokaciji koja će njegovom realizacijom pretrpeti gubitak zelenih površina

ne Projekat je već izveden

30.

Da li se na lokaciji zemljište koristi u namene, koje mogu biti ugrožene relaizacijom Projekta, kao što su:

a. turizam ne

b. trgovina ne

v. mala privreda ne

g. poljoprivredna proizvodnja ne

d. industrija ne

đ. rudarstvo ne

e. druge: ne

26

31.

Da li se u blizini lokacije zemljište koristi u namene, koje mogu biti ugrožene relaizacijom Projekta, kao što su:

a. turizam ne

b. trgovina ne

v. mala privreda ne

g. poljoprivredna proizvodnja ne

d. industrija ne

đ. rudarstvo ne

e. druge: ne

32. Da li je lokacija na kojoj se planira realizacija Projekta u skladu sa prostorno planskom dokumentacijom

da

Predmetna k.p. br, 1353/1 KO Dedina obuhvaćena je Generalnim planom Kruševca (Sl. list opštine Kruševac br 4/05) i planom namene površina se u zoni industrije, u urbanističkoj zoni br. 22.

Svi objekti u kojima će se obavljati predmetna delatnost poseduju građevinske i upotrebne dozvole.

33.

Da li postoje područja sa velikom gustinom naseljenosti ili izgrađenosti, koja mogu biti ugrožena realizacijom Projekta:

a. na lokaciji ne


34.

Da li se na lokaciji nalaze specifični (osetljivi) objekti, koji mogu biti ugroženi realizacijom Projekta, kao što su:

a. bolnice ne

b. škole ne

v. obdaništa ne

g. verski objekti ne

d. javni objekti ne

35.

Da li se u blizini lokacije nalaze specifični (osetljivi) objekti, koji mogu biti ugroženi realizacijom Projekta, kao što su:

a. bolnice ne

b. škole ne

27

v. obdaništa ne

g. verski objekti ne

d. javni objekti ne

36.

Da li na lokaciji ima područja sa važnim, visoko kvalitetnim resursima, koji mogu biti ugroženi realizacijom Projekta, kao što su:

a. podzemne vode ne

b. površinske vode ne

v. šume ne

g. poljoprivredna područja ne

d. ribolovna područja ne

đ. lovna područja ne

e. zaštićena prirodna dobra ne

ž. mineralne sirovine ne

z. drugo: ne

37.

Da li u blizini lokacije ima područja sa važnim, visoko kvalitetnim resursima, koji mogu biti ugroženi realizacijom Projekta, kao što su:

a. podzemne vode ne

b. površinske vode ne

v. šume ne

g. poljoprivredna područja ne

d. ribolovna područja ne

đ. lovna područja ne

e. zaštićena prirodna dobra ne

ž. mineralne sirovine ne

z. drugo: ne

38.

Da li ima područja koja već trpe zagađenja životne sredine, a koja mogu biti dodatno ugrožena realizacijom projekta:

a. na lokaciji ne


28

39.

Da li je lokacija na kojoj se planira realizacija Projekta podložna:

a. zemljotresima ne

b. sleganju terena ne

v. klizištima ne

g. eroziji ne

d. poplavama ne

đ. temperaturnim razlikama ne

e. čestim maglama ne

ž. jakim vetrovima ne

z. drugo: ne

29

Rezime karakteristika Projekta i njegove lokacije, sa indikacijom potrebe za izradom studije procene uticaja na životnu sredinu:

Za potrebe obavljanja delatnosti skladištenja i tretmana (presovanje, baliranje, topljenje), preduzeće „FRUVEIMPEX“ d.o.o. zakupilo je objekte u okviru kompleksa HI „Župa“ a.d. na katastarskoj parceli br. 1353/1 KO Dedina u Dedini, Ul. Šandora Petefija br. 35, Grad Kruševac, za koje postoji građevinska i upotrebna dozvola i u kojima je do nedavno u okviru Hemijske industrije „Župa“ obavljana ista delatnost prerade otpadnog bakra i proizvodnje bakarnog granulata i koja je zbog poznatih tranzicionih razloga prestala sa radom.

Predmetna parcela obuhvaćena je Generalnim planom Kruševca („Sl. list opštine Kruševac“, br. 4/05) i, planom namene površina, nalazi se u zoni industrije, u urbanističkoj zoni broj 22.

Upravljanje sirovinama, vršiće se pod kontrolom privrednog društva „Fruveimpex“ d.o.o. od trenutka preuzimanja istih kroz sledeće aktivnosti:

� Prijem i privremeno skladištenje otpadnog bakra - neopasanog otpada, � Merenje otpada u trenutku prispeća, � Klasifikacija prikupljenog neopasnog otpada, � Topljenje bakra i proizvodnja bakarnih granula, � Privremeno skladištenje dobijenog proizvoda, � Otprema gotovog proizvoda.

Prijem, razvrstvanje, redukcija zapremine i skladištenje otpadnog materijala vršiće se na način i pod uslovima koje propisuje Zakon o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10) i Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije („Sl. glasnik RS“, br. 98/10).

U sklopu predmetnog postrojenja postojaće jasno definisane i označene celine za prijem, razvrstavanje, presovanje, privremeno skladištenje otpada i gotovog proizvoda - bakarnih granula.

Zagađenje vazduha može se javiti usled emisije gasova iz transportnih sredstava prilikom dolaska i odlaska vozila kojima se vrši transport neopasnog otpada. Emisije gasova koje se javljaju kao posledica nepotpunog sagorevanja dizel D2 goriva, su privremenog i lokalnog karaktera, te se mogu zanemariti. Takođe, u procesu topljenja otpadnog bakra dolaziće do pojave emisije zagađujućih materija u vidu SO2 i praškastih materija, oksida metala, koji će se uklanjati sistemom za prečišćavanje vazduha, te neće biti uticaja predmetnog postrojenja na kvalitet vazduha.

U toku rada postrojenja za upravljanje otpadom generiše se: - Otpad od mehaničkog tretmana otpada, koji će se odlagati u kontejner zajedno sa

komunalnim otpadom, osim u slučaju kada se prilikom razvrstavanja generišu frakcije opasnog otpada, sa kojim će se postupati u skladu sa Pravilnikom o načinu skladištenja,

pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. Glasnik RS“, br. 92/10); - Komunalni otpad koji će se javljati usled redovnih aktivnosti na predmetnoj lokaciji i

odlagaće se u kontejnere nadležnog JKP; - Komercijalni otpad koji će se javljati u malim količinama, usled svakodnevnih aktivnosti

rada u kancelariji, će se razvrstavati i predavati kao sekundarna sirovina ovlašćenim operaterima, kada se javi potreba za tim;

- Otpadna livačka šljaka će nastajati u toku procesa rafinacije otpadnog bakra. Karakterizacijom će biti utvrđeno da li se radi o opasnom ili neopasnom otpadu. Nakon određivanja karaktera šljake utvrdiće se dalje postupanje sa istom. Ukoliko se nakon izvršenog ispitivanja dokaže da se radi o opasnom otpadu sa njime će se postupati u skladu

30

sa Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. Glasnik RS“, br. 92/10); - Čvrsti ostatak iz vrećastog filtera (nastaje otresanjem filtera)i filter-vreće će nastajati u

procesu prečišćavanja otpadnih gasova i sa istim će se postupati u zavisnosti od Izveštaja o ispitivanju otpada.

U uslovima redovnog rada nije predviđeno bilo kakvo odlaganje ili ispuštanje zagađujućih materija u zemljište i vodu.

Buka će na predmetnoj lokaciji poticati od vozila kojima će se dopremati/otpremati otpadni materijal, usled rada mašine za presovanje, kao i prilikom šaržiranja procesne peći. Na osnovu Uredbe o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke na zdravlje ljudi („Sl. glasnik RS”, br. 75/10), predmetna lokacija pripada zoni 6 - industrijska, skladišna i servisna područja i transportni terminali bez stanovanja, za koju Uredba ne normira vrednost. Uzimajući sve činjenice u obzir može se zaključiti da buka neće imati negativnog uticaja na životnu sredinu.

U postrojenju „FRUVEIMPEX“ d.o.o. moguće su sledeće udesne situacije: požar, eksplozija bakarnog liva prilikom izlivanja liva u rashladni bazen, izlivanje sadržaja lonca.

Navedene udesne situacije su male verovatnoće javljanja, sa lokalnim i kratkotrajnim posledicama po zaposlene i životnu sredinu. Na osnovu karakteristika predmetne tehnologije, prostora u kome će se obavljati predmetna delatnost, kategorija i karakteristika otpada koji će biti predmet tretmana, ostataka iz procesa proizvodnje, planiranih i primenjenih tehničkih i tehnoloških rešenja prevencije i zaštite životne sredine, može se zaključiti da je uticaj na životnu sredinu, u slučaju navedenih udesnih situacija, mali.

Imajući u vidu napred pomenuto, kao i to da se predmetno postrojenje nalazi u sklopu već postojećeg poslovnog prostora koji je korišćen u industrijske svrhe, na lokaciji nekadašnje linije za proizvodnju bakarnog granulata HI „Župa“ a.d. Kruševac, da je predmetna indukciona peć maksimalnog kapaciteta 800 kg po šarži, postavljena na mestu na kome se nekada nalazila komorna peć za topljenje otpadnog bakra, kapaciteta 3000 kg po šarži, kao i to da sama instalacija opreme ne zahteva bilo kakve dodatne građevinske zahvate i da u postupku skladištenja i tretmana neopasnog otpadnog bakra ne dolazi do zagađenja životne sredine i, s obzirom da se projekat nalazi na listi II Projekti za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu, Uredbe o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, br. 114/08), a kapaciteta je ispod 50 t dnevno, mišljenja smo da nije neophodna izrada Studije procene uticaja na životnu sredinu.

Upitnik popunjen od strane direktora

M.P.

Potpis:

sadržina zahteva za odlu čivanje o potrebi izrade studije ... · sadržina zahteva za odlu...

Documents