121

ISTI KOREN, ISTA STRADAWA - KO SU LU@I^KI SRBI?

Ovo je najmawe slovensko pleme, koje `ivi u isto~nom delu Nema~ke, u saveznim pokrajinama Saksonija i Brandenburg. Wihova oblast se zove Lu`ica, jugoisto~no od Berlina, prema poqskoj i ~e{koj granici, a deli se na Gorwu i Dowu Lu`icu. Kulturni centar Gorwe Lu`ice je Budi{in, a Dowe Ko~ebuz. Sa nama, Balkanskim Srbima, vezuje ih ime, zajedni~ki koreni i poreklo, jezik, obi~aji, kultura, stradawa i `ilavost opstanka, uprkos vekovnim nastojawima da ih (nas) zatru. Nekada su nastawivali ceo prostor Isto~ne Nema~ke, isto~no od reke Labe, sve do Odre i Visle u Po-qskoj, a podeqeni su bili u brojna plemena, ~ija imena su za nas vrlo re~ita: Bodrice, Qutice, Lu`ani, Mil~ani, Pomorani, Rujani, Suselci, Neleti}i... I danas, 90% geografskih naziva reka, poqa, jezera i naseqenih mesta u poje-dinim nema~kim pokrajinama nose srpska imena (Kamenica, Bela Gora, Bela Voda, Ratibor, Dubravka, Rogozno, Strela, Drenovo, Trnovo...), iako tamo vi{e nema Srba. Neki od nau~nika ka`u da su se oni tamo doselili u ranom Sredwem veku, iz zajedni~ke postojbine svih Srba, sa teritorije dana{we ju`ne Rusije ili ~ak sa Kavkaza, da su bili mo}an ratni~ki narod, koji je ovladao germanskim prostorima. Druga struja nau~nika tvrdi da su Srbi ovde `iveli oduvek i da im je upravo ovde bila prapostojbina. Nau~nik dr Reqa Novakovi}, u svojim kwigama o Lu`i~kim Srbima, govori o tome da su oni na{i preci. Konstantin Porfirogenit smatra Balkanske Srbe potomcima jednog plemena Lu`i~kih Srba, koje je oti{lo daleko na jug i naselilo se na velikom prostoru Neretve, Zahumqa, Trebiwa i, naro~ito, Zetske doline i crnogorskih Brda. Lu`ani su, u stvari, naselili jezgro budu}e srpske dr`ave. Druga plemena su naselila Ju`ni Banat i Brani~evo (Bodrice). U isto~noj Srbiji postoji mesto Lu`nice, a na Kosmetu Lu`ane i reka Lab. I akademik Viktor Novak, autor znamenite kwige Magnum krimen, bavio se temom Lu`i~kih Srba. Pisao je da je za wih bila najstra{nija bitka kod Lom~ina, na Labi, gde je gotovo cela srpska pe{adija izginula, 922. go-dine. Srbi opkoqeni sa svih strana, jo{ su se borili herojski u Lom~inu. Nemci su ih na prevaru poklali sve, a `ene i decu odveli u ropstvo. Ovo je bio Kosovski boj Lu`i~kih Srba (nema~ki anali navode da je stradalo 120.000 Srba, dakle - mnogostruko vi{e!). Zavr{ni udarac je zadao markgrof

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 15. APRIL 2018, GODINA 19, BR. 31

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

122

Gero (939), pozvav{i 30 polapskih i srp-skih knezova na ve~eru, da se s wima izmi-ri, a zapravo ih je otrovao. Ostav{i bez svojih vo|a, narod je pokoren. Oko 990. godine, posledwe srpsko pleme Mil~ani, u Gorwoj Lu`ici, izgubilo je nezavisnost. U 12. veku je usledila i kolo-nizacija - gomila Nemaca je naseqena na wihovim teritorijama. Srbima je bilo

zabraweno da `ive u gradovima, osim u predgra|ima, gde su mogli da budu samo zanatlije, ali su do 16. veka imali svoje `upane. Nema~ki i poqski zavojeva~i su ih surovo pokr{tavali i koristili sve na~ine da ih ugu{e i zbri{u svako se}awe na wihovo poreklo i identitet. Zabraweno im je da ko-riste lu`i~kosrpski jezik, ~ak i u li~noj komunikaciji, kao i da slave svoje praznike. Slovenski toponimi su mewani u nema~ke: Branibor je postao Brandenburg, Dre`xani (etimolo{ka veza sa crkvom Samodre`om na Kos-metu, u kojoj je srpska vojska pri~e{}ena pred Kosovski boj) u Drezden, Lipsk u Lajpcig, Plavno u Plauen... Sve ve}i broj Srba iz Lu`ice je prihvatao nema~ki jezik. Opusto{eni su brojnim ratovima, tokom svoje stradalne is-torije, kao i kugom, pokr{tavawem, asimilacijom, surovim represijama. Ko nije govorio nema~ki, nije mogao da se o`eni. Za razgovor na srpskom, u svojoj ku}i, ka`wavani su smrtnom kaznom. Ko je hteo da `ivi u gradu, morao je da zaboravi svoje poreklo. Nekada ih je bilo preko milion, danas oko 60.000. Hitler ih je proglasio srbojezi~kim arijevcima, koje treba regrutovati za Tre}i rajh, i poku{ao da ih uvu~e u mre`u nacizma, {to im je `ivot pret-vorilo u pakao. Nacionalni radnici su zatvarani, ubijani, spaqivana im je imovina i nasle|e, gotovo da im je zabraweno postojawe. Posleratna vlast ih je proglasila nacionalnom mawinom i time ih za{titila od fizi~kog i duhovnog uni{tewa. Dozvoqeno im je osnivawe instituta, kulturnih ustano-va, {kola, ~asopisa, ali je nastavqeno intenzivno naseqavawe Nemaca u Lu`icu. Raseqavali su ih sa vekovnih srpskih ogwi{ta u Lu`ici, zbog eks-ploatacije mrkog ugqa, koji su tu prona{li. Sa~uvana su svedo~ewa nema~kih u~iteqa koji su bili postavqeni da sprovode perfidno osmi{qenu propagandu me|u decom: organizovali su igre, u kojima su Srbi uvek bili gubitnici, a Nemci pobednici, pa je deci usa|eno mi{qewe da je sramota biti Srbin, da su Srbi gubitnici. Uprkos tome {to su ostali ostrvce u germanskom moru i uprkos svim stradawima, uspeli su da sa~uvaju svoj jezik, obi~aje, folklor, kwi`evnost, nacionalnu svest i iden-titet. Lu`i~kosrpski pesnik Berdiht Dirlih, koji je svoje zbirke pesama objavio na srpskom jeziku, obja{wava: “Nekada smo `iveli na prostoru od Drezdena do Kijeva. Govorili smo srpski i pisali }irilicom. Shvatili smo, me|utim, da lu`i~kosrpski nacionalni identitet i kultura ne}e opstati u katoli~kim zemqama ako se kao narod zatvorimo u ~auru, ve} da moramo da se transformi{emo u moderno dru{tvo, na temeqima na{e tradicije. Bili smo pod ogromnim uticajima katolika i protestanata, poprimili smo za-

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

124

U TOMINOJ NEDEQI PROSLAVQAMO: 15.(02) Prepodobni Tit ^udotvorac16.(03) Prepodobni Nikita Ispovednik (Pobusani ponedeqak)17.(04) Prepodobni Josif Himnograf18.(05) Sveti mu~enici Agatopod i Teodul19.(06) Sveti Evtihije Carigradski20.(07) Prepodobni Georgije Mitilenski21.(08) Sveti apostoli Irodion, Agaf, Ruf i drugi

Istori~ar Radovan Damjanovi}, u kwizi Srpsko-srpski re~nik navodi da su Rimqani u Romulovo doba bili pode-qeni na tri plemena, od kojih su jedno bili Lugerensi (LU-CERENSES), a ime su dobili po svetom gaju u kome su imali pribe`i{te. Rimqani su svete gajeve zvali LUCUS, kao {to i mi za gaj ka`emo LUG. Lugerensi su, dakle, oni iz gaja, luga, {ume - [umadinci! Pre-drimska stara Italija je prepuna toponima na luk - lug. Deminutiv LUCULUS - lugi}, {umica, gotovo neizmewen, dao je mu{ko ime LUCULLUS - [umenko, Dubravko, Lugowa. “U prilog srpskog ishodi{ta ove rimske tribe svakako ide veliki broj izvedenica iz grupe LG, koje ~ine prebogato sare~je u mnogim evropskim jezicima”. Me|u va`nijim pojmovima uz lug, iz grupe LG je i: vla-ga. Lug mo`e da zna~i i baru, jezerce, mokro mesto, obraslo `buwem i {umom. Tu je i lokva (bara), lokvaw i lokati - mnogo piti; {kotsko loh - jezero. Srbi iz Lu`ica dobili su ime ba{ po na{em lugu, mo~varnom {umovitom mestu. “Germanska propaganda izgradi}e ipak dosta uspe{nu teoriju po ko-joj Lu`i~ki Srbi i Balkanski Srbi nemaju veze (?!) jer se, tobo`e, radi o slu~ajnoj etimologiji, odnosno, sli~nosti”. Ova LG grupa je i u drugom imenu za ka{iku: li`ica (kod Hrvata: `lica). Ostali izvedeni pojmovi su: kaquga, qaga, qigavo, klizavo, Qig, Nibelunzi - nebeski lugovi, nebeski narod... Gorwolu`i~ki Srbi sebe nazivaju Serbja, a Dowolu`i~ki Serbi, dok ih Nemci nazivaju Sorbi. Nau~na disciplina koja se bavi izu~avawem lu`i~kosrpskog jezika i kulture Lu`i~kih Srba zove se sorbistika. Jezi~kim znalcima je poznata stara slovenska re~: SRBATI, SORBATI (na latinskom sorbere), koja zna~i: oku{ati, jesti iz ka{ike. U dubqem duhovnom zna~ewu, sama etimologija govori o Srbima kao o narodu koji oku{a iz (jedne) ka{ike - narodu koji se PRI^E[]UJE. Iako Lu`i~ki Srbi vi{e nisu pravoslavne vere (ali su izrazito religiozni), sa wima nas vezuje i jo{ jednom se potvr|uje ova hristonosna dimenzija, utkana u samo ime. U ruskom i poqskom jeziku, re~ “serb” i “naserb” ozna~ava usvojenika, pa je sinovstvo, tj. USINOVQEWE u Gospodu jo{ jedan duhovni putokaz i horizont.

U PO^ETKU BE[E RE^...

123

padnu veru i kulturu, ali smo ostali verni pra-voslavnim svecima ]irilu i Metodiju i Svetom \or|u. I danas slavimo ove svece. ... Kad Srbin do|e kod nas u Lu`ice, do~ekujemo ga kao da je u [umadiji, hlebom i soqu...” Zastava im je plavo-crveno-bela. Kultura im je izrazito slovenska, a pri~e, pripovetke i bajke su sasvim srodne sa na{ima - istog su duha, istih te`wi, strukture i pouka. Wihova narodna no{wa veoma podse}a na {umadijsku, ili me{avinu {umadijske i vojvo|anske. Sredinom 19. veka, os-novali su svoju Ma}icu serbsku (Maticu srpsku). Wihovi obi~aji i folklor imaju brojne paralele sa narodnom tradicijom Balkanskih Srba. U pagansko doba, wihov vrhovni bog je bio Svantovit, koji je, sa primawem hri{}anstva, postao Sveti Vid, a praznik Vidovdan (uo~qive su wihove duhovne veze sa Kosmetom - stradalna istorija nam je upisana u korene). O Bo`i}u, po wi-hovim selima idu koledari, o Vaskrsu se farbaju jaja; igraju kolo, uz pratwu gajdi i gusala (mehovi i husle). Stari instrumenti i arhai~na srpska muzika su nezaobilazni na svakom prelu, gde se i danas okupqa omladina. U Ko~ebuzu postoji i danas Serbski muzej. Najpoznatiji izdanak Lu`i~kih Srba je bio filosof G.V. Lajbnic, a u na{oj zemqi - general Pavle Juri{i} [turm. Pre 20. veka, himna Lu`i~kih Srba je bila Srpstvo nikad ne}e umreti i Na{e Srpstvo se di`e iz praha. Lu`i~kosrpski dobrovoqci u~estvovali su u gra|anskom ratu u Jugoslaviji, 90-ih godina 20. veka, na strani svoje bra}e Srba. Najo{trije su ustali protiv progla{ewa nezavisnosti Kosmeta, 2008. godine, objasniv{i javnosti da je Sr-bija wihova pradomovina.

Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo (PBPD) je, 2. januara 1927, predvo|eno dirigentom Kostom Manojlovi}em, prvo u na{oj zemqi, priredilo veliki, sve~ani Koncert pesama Lu`i~kih Srba, na novom Univerzitetu. In-teresovawe je bilo nezapam}eno: na stotine qudi je ostalo ispred ulaza. Na sve~anost su pozvane vo|e Lu`i~kih Srba iz Budi{ina, ali su im nema~ke vlasti onemogu}ile dolazak. PBPD je ugostilo Alisu i Helenu Smoler, unuke ~uvenog duhovnog vo|e Lu`i~ana, Jana Arno{ta Smolera, filologa i borca za o~uvawe izvornog srpskog jezika Lu`i~ana. Pre koncerta, predavawe o Lu`i~kim Srbima je odr`ao prof. Viktor Novak, predsednik PBPD, o{tro osudiv{i tek donetu odluku nema~kog Parlamenta kojom je odobren kredit od dva miliona maraka za germanizaciju Lu`i~kih Srba. Publika je burno poz-dravila govor akademika Novaka, kao i pesmu lu`i~kosrpskog pesnika Jana Skale, koju je pro~itala Helena Smoler. Koncertni nastup PBPD je izazvao gromoglasne i dugotrajne aplauze i ovacije, a sestre Smoler su ispra}ane iz sale staja}im ovacijama. PBPD je, u hotelu Imperijal, priredilo go{}ama i ostalim uglednim gostima sve~anu ve~eru, na kojoj su im pevali Mokraw~eve kompozicije, a narednog dana go{}e su obi{le i Mokraw~ev grob. Na zahtev publike, koncert PBPD je morao da bude ponovqen jo{ dva puta.