5

MOLITVENO O@IVQAVAWE PREDAKA, NA STOGODI[WICU

(Na radiju “Slovo qubve” je, 14. septembra 2018, gostovao o. Jovan Babi}, paroh crkve Svetog arhangela Gavrila u Beogradu, ta~no na stogodi{wicu bitke kojom je po~eo proboj Solunskog fronta, 1918. Polaze}i, na dan gos-tovawa, na Kajmak~alan, kako bi se na wemu na{ao upravo 15. septembra, na stogodi{wicu osvajawa ovog planinskog vrha, o. Jovan je proizneo izuzetno nadahnute i potresne re~i o na{im herojskim precima i ratnicima, {to vam od srca preporu~ujemo na poslu{ate na Internet stranicama radija) Trenutak u kome `ivimo je veliki blagoslov! Mo`da od brzine `ivota, od brzine protoka raznovrsnih informacija - od kojih veliki deo mo`emo slobodno da bacimo jer je neupotrebqiv, kao hri{}ani zaboravqamo da blagodarimo na vremenskom trenutku u kojem smo. Ovaj dan je jednovekovni krug ve~ite te`we malog svetosavskog naroda da `ivi na svojim poqima, da se kre}e kroz svoju {umu, da se raduje na svojim proplancima, da se poji vo-dom sa svojih izvora, da gleda u svoje plavo nebo, da u`iva u pojawu doma}ih ptica - to je univerzalno u svakom ~oveku, u svakom narodu. ... Ve~eras, ako Bog da, okru`en bra}om i sestrama, polazim upravo tamo gde bismo SVI MI, SVOJIM SRCEM, ovoga dana, trebalo da po|emo. Ne mo`emo se mi fizi~ki popeti na Kajmak~alan, ali mo`emo - bi}em svojim, mislima svojim, molit-vama svojim, `ivotnim nastrojewima svojim - po}i tamo. Na liniji Solunskog fronta, ta~no pre 100 godina - probajmo da, kroz istorijske suvoparne fakte, molitvenim hodom, hodom na{ih du{a, da o`ivimo taj trenutak. Predstavimo u svojoj glavi te na{e pretke. Hajde sada da zajedno gledamo o~ima jednog na{eg, srpskog vojnika, od ta~no pre 100 go-dina. Dakle, {ta je u svesti takvog jednog vojnika? Pro{ao je strahote sloma 1915, dakle, tri godine pre toga. Ostavio je za sobom svoju porodicu, svoju decu. Tri godine je krajwe {ture informacije dobijao {ta se u wegovoj Otax-bini de{ava. Zamislimo sebe, da smo od svoje dece, od svojih porodica, tri godine odvojeni, da znamo da je na{a zemqa pod vla{}u okupatora i da do nas dolaze informacije da se ~ine stravi~na zverstva nad na{im qudima. [ta je, onako qudski, dakle, ne hri{}anski, ali je krajwe qudski? [ta bi, po va{em mi{qewu, bilo prvo ose}awe na{eg pretka, 14. septembra 1918. godine, sa ju`ne strane Solunskog fronta? ... To definitivno podrazumeva isku{ewe

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 23. SEPTEMBAR 2018, GODINA 20, BR. 2

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6

`eqe za osvetom, `eqe za naplatom ra~una, to je verovatno tog na{eg pretka, u srpskoj uniformi, lomilo, i to tri godine. I, onda, sti`e vest o tome da je Vrhovna komanda, a to je bio fran-cuski general..., izdala komandu da }e, 14. septem-bra, po celoj du`ini Solunskog fronta, krenuti artiqerijska paqba, kao uvod u sutra{wi - 15. septembra 1918. godine - pe{adijski poku{aj

kona~nog probijawa Solunskog fronta, a to je za na{eg pretka ono o ~emu on TRI GODINE SAWA. Stavimo se u du{u malog srpskog vojnika! Pa, qudski je imati ose}aj da }e srce da ti presvisne! Da li od radosti ili od u`asne strepwe? To su vanserijska, te{ka stawa du{e, u kojima ~ovek ni ne zna {ta je pokreta~ tih presna`nih wegovih ose}awa: da li radost, kada puca bugarski polo`aj, kada srpski vojnici ~ine prve korake tada{we Kraqevine Srbije..., da li od radosti {to srpski barjak ponovo vi-jori na krajwim ju`nim granicama na{e Kraqevine? Ili strepwa: {ta posle par stotina kilometara, na {ta }e o~i tog vojnika, na kakve prizore nai}i, u svojoj [umadiji ili drugim krajevima? E, to je ono {to bih ja `eleo, da sa te strane po|emo, kada u ovom periodu, koji je kao blagoslov dat nama, GENE-RACIJI KOJA @IVI STOGODI[WICU TOGA. To je veliki blagoslov: biti TA generacija, ta~no 100 godina posle... Molio sam se Gospodu da me udostoji da se na Kajmak~alan popnem ba{ 15. septembra 2018. godine. Bilo je prilika da se i ranije popnem, ali ja sam, nekako, svojom du{om, trudio se i nadao se da }u toga biti udostojen ba{ sada. Bilo mi je jako va`no, proteklih godina, da to u~inim na stogodi{wicu. Evo, do{lo je vreme da se to ispuwava, hvala Gospodu Bogu na{em! U ovom na{em savremenom veku i svetu, sve se nekako relativizuje. Na istoriju i `rtvu na{ih predaka se vra}amo vi{e kao da ̀ elimo da poka`emo drugima da smo mi qudi koji se se}amo svojih predaka, a ne da se, upravo radi tih predaka, bavimo time. Dakle, nisu preci i wihova `rtva sami po sebi povod za na{e aktivnosti usmerene na pomiwawe wih, nego u prvi plan izbija na{a skrivena potreba da mi budemo prepoznati od zajednice kao oni koji se predaka se}amo. Drugim re~ima, da je bavqewe `rtvom na{ih predaka vi{e CEREMONIJAL-NOG KARAKTERA obele`avawa, a ne MOLITVENOG O@IVQAVAWA. Ja ovde pozivam i sebe i sve vas, verna deco na{e Majke Crkve srpske pravo-slavne: da ne dao Bog da mi budemo ceremonijalisti, proceduralci, kada se na{im precima bavimo. A, dao nam Bog DA, MOLITVENIM HODOM SRCA NA[IH, mi NEPRESTANO O@IVQAVAMO NA[E PRETKE. Jer, jednu stvar ne smemo da zaboravimo: na{i preci su sinovi i k}eri Srpske pravo-slavne crkve. I, to treba sebi da ponavqamo. Kada slu`imo parastos, [TA MI ^INOM PARASTOSA POTVR\UJEMO? ^inom parastosa, mi nedvos-misleno potvr|ujemo da je za nas zajednica na{e pomesne Majke Crkve - zajed-nica koja je mnogo brojnija u ovom svom usnulom delu nego u `ivom. Jer, otkad postoji na{a pomesna Majka Crkva, dogodine - punih 800 godina, daleko je vi{e onih koji su usnuli ~lanovi Majke Crkve nego nas koji smo sada

7

`ivi. ... Vladika pakra~ki ~esto voli da ka`e: “Ja jesam episkop sa malim brojem `ivih ~lanova moje eparhije, ali ja sam episkop sa takvim bogat-stvom jer imam najve}i broj novomu~enika, koji su ~lanovi moje eparhije!” To je poenta! Kada mi zaista svojim srcem razumemo da su usnuli tako|e ~lanovi jedne Hristove Crkve! Ako zaista to razumemo i zaista `ivimo tako! ... Ako takvo nastrojewe ~ovekove du{e vodi ~oveka..., onda na{ odnos prema na{im precima ne mo`e biti ni{ta drugo do molitveno o`ivqavawe... MOLITVA O@IVQAVA... Bez molitve, sve su samo prazni spomenici kulture. ... Odnos prema pro{losti mo`e biti spomeni~ki, gde se odnosimo prema objektima pro{losti; mo`e biti numeri~ki, faktografski: Solunski front je bio {irok 300km, po~eli da pucaju 14. septembra ujutru, probili 15-og, u{li u grad ovaj, oslobodili tada i tada... A, za pravoslavnu hri{}ansku du{u drugog puta nema nego da to bude DO@IVQAJ... MOLIT-VENI DO@IVQAJ, koji ~oveka ~ini PORODI^NIM sa svojim pretkom. Mi smo u porodi~nom odnosu sa tim na{im precima! Pa, nije ta krv, koja je prolivena na padinama Kajmak~alana, nije prolivena za nekoga tamo ko `ivi na Aqasci! Ta krv je prolivena za qude koji `ive u srpskoj Otaxbini! ... ^ekao sam jako dugo... I u meni su pome{ana ose}awa, od pre`alosnih do preradosnih. ^itao sam o tome da, kad se tih 5km u jednom pravcu pewe{, od ta~ke dokle mo`e da se do|e vozilom do samog vrha, gde je ona kapela na Kajmak~alanu, evo, i 100 godina posle, nalazimo predmete na{ih i bugarskih vojnika. To saznawe da }e moje stope da kora~aju zemqom koja je natopqena litrima i litrima srpske krvi... Hajde sada opet da se vratimo u pogled na{eg pretka: Kajmak~alan, jedan od vrhova planine Nixe, vrh sa kojeg se zaista prostire neverovatan opseg pogleda. ... Posle glasa u`asa i smrti, sa tim qudima je dolazio glas slobode, nade, optimizma, radosti i sre}e. Taj na{ predak, kada je stao na Kajmak~alan i kada je, sa takvom ~e`wom, pogledao svoju Otaxbinu - jer na{a Kraqevina je tada bila do gr~ke granice, i kada je pogledao taj barjak srp-ski, pod kojim je, sa Kajmak~alana, krenuo u osloba|awe svoje Otaxbine..., to je bio jedan veliki, zajedni~ki srpski barjak slobode, koji kao da je svih sto i ne{to hiqada na{ih vojnika ra{irilo, na liniji tada{weg Solunskog fronta. ... GDE SMO MI, DANAS, 100 GODINA POSLE...? Da li smo mi uop{te dostojni pronesenog, velikog barjaka slobode, koji su na{i preci za-tegli od ju`nih do severnih granica...? ... Otaxbinu ~ine narodna srca. Otaxbinu ~ine @IVOM narodna srca. Otaxbina traje odlu~nim NARODNIM SE]AWEM. Dr`avu ocrtavaju me|unarodni ugovori, sporazumi i dogovori. Dr`avu ocrtavaju spoqa{we ili unutra{we, ovakve ili onakve, pobude. ... Ali, Otaxbina - direktno `ivi ili ne `ivi hranom koju daju srca jednog naroda. ... Probajmo da, molitvenim o`ivqavawem, u danima koji nastupaju, sa velikim ponosom i jo{ ve}om bla-godarno{}u, `ivot svoj vodimo...

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

8

U NEDEQI PRED VOZDVI@EWE PROSLAVQAMO: 23.(10) Svete mu~enice Minodora, Mitrodora i Nimfodora24.(11) Prepodobna Teodora; Prepodobni Sergije i German25.(12) Sv. sve{tenomu~enik Avtonom (Odanije Ro|ewa Presv. Bogorodice)26.(13) Sv. sve{tenomu~enik Kornilije (Pretprazni{tvo Vozdvi`ewa)27.(14) Vozdvi`ewe ^asnog Krsta - Krstovdan28.(15) Sveti velikomu~enik Nikita; Sveti Josif Temi{varski29.(16) Prepodobni Dorotej; Sv. Kiprijan; Sv. velikomu~. Jefimija

QUDI GOVORE O... ^OJSTVU SRPSKOG RATNIKA

...Nemojmo zaboraviti jednu scenu, koju Jakovqevi} opisuje: kada zarobqenog bugarskog vojnika, rawenog, na{ vojnik na kowu vodi. Takvih je primera bilo mnogo... Neko mo`e da ka`e: pa, vi Srbi ste pristrasni, ulep{avate sebe. Ali, nisu Srbi pisali i svedo~ili o tome, da to ne zaboravimo. Jedan, koji je nema~ke krvi zapravo bio..., dodu{e iz [vajcarske, ali nema~ke krvi - na{ divni, divni prijateq, Ar~ibald Rajs, te ose}am veliku blagodarnost {to }u uskoro stajati na mestu gde je, po wegovoj `eqi, polo`eno wegovo srce. Da se podsetimo, wegova je `eqa bila da upravo na Kajmak~alanu polo`e wegovo srce jer je on, ZADIVQEN SRPSKIM VOJNIKOM, `eleo da srce ostavi tamo. Dakle, drugi, pa ~ak i oni koji su roda bili od neprijateqske strane, svedo~ili su, mnogo puta, o humanosti srpskog vojnika. Meni je to divno kada Jakovqevi} opisuje {ta se u svesti tog vojnika de{ava... Taj vojnik je, u jednom delu svoje svesti, oprezan i ka`e: “Pa, ~ekaj, to je neprijateqski vojnik, neka je on rawen, pa kako ja wega da stavim na kowa, ne mogu tek tako da ga pustim, ne mogu ja da ne obra}am pa`wu na wega, da ga stavim na kowa, a on da mi ne{to u~ini...” A, druga wegova velika briga je bila: kako }e vrhovna komanda da reaguje - da on, usred rata, neprijateqskog rawenog vojnika stavqa na svoga kowa, a on pe{a~i ispred i vodi. I, tamo se opisuje da na{ vojvoda Stepa Stepanovi} razgovara za ovim vojnikom vrlo strogo i vojnik ~ak po~iwe da se zabriwava ozbiqno kakva }e wegova sudbina biti. A, onda se sve zavr{ava odu{evqewem vojvode Stepe Stepanovi}a i re~enicom: “Sa ovakvim sinovima, Srbija nikada propasti ne mo`e! HIQA-DILI SE OVAKVI SINOVI U RODU NA[EM!” O. Jovan Babi}

Draga bra}o i sestre, u ~etvrtak, 27. septembra, na Vozdvi`ewe ^asnog Krsta - Krstovdan, Sveta Liturgija u Sabornoj crkvi

slu`i}e se sa po~etkom u 9:00.