^etvrtak-petak, 11-12. MAJ

PPOOZZNNAATTOO II NNEEPPOOZZNNAATTOOOO DDAANNIICCII MMAARRKKOOVVII]]

nau~ni skup u organizaciji Gradske biblioteke i Instituta za kwi`evnost i umetnost iz Beograda

� U~estvuju: Slobodanka Pekovi}, Marko Nedi}, BojanaStojanovi} Pantovi}, Mihajlo Panti}, Gojko Te{i}, Svetlana [eatovi},Aleksandar Jerkov, Stanislava Vujnovi}, Danica Andrejevi}, Tijana Ob-radovi}, Gorana Rai~evi}, Zorica Haxi}, Milivoj Nenin, BiqanaDoj~inovi} Ne{i}, Branka Radovanovi}, Slavica Garowa, Neboj{a Lazi},Marija Orbovi}, Milica Bakovi} i Bojan Jovi}.

� SSaallaa SSOO ^̂aa~~aakk,, ~~eettvvrrttaakk oodd 1155 - 1199,, ppeettaakk oodd 1100 - 1155 ~~aassoovvaa

^etvrtak, 11. MAJ

IISSTTOORRIIJJAA JJEEDDNNOOGG OOSSEE]]AAWWAApredstavqawe sabranih pesama Danice Markovi}

� U~estvuju:- Dr Milivoj Nenin, prire|iva~ kwige- Zorica Haxi}, prire|iva~ kwige- Ivana Pero{evi}, kazuje pesme� Voditeq: Milica Bakovi}, bibliotekar-savetnik

� SSaallaa SSOO ^̂aa~~aakk uu 1199 ~~aassoovvaa

^etvrtak, 18. MAJ

1100.. PPRROOLLEE]]NNII AANNAALLEETema: PPOOVVRR[[IINNAA

� Izla`u: Du{an Juna~kov, Zvonimir Santra~, Gordana Kaqalo-vi}, Petar Loli}, Slobodan Kne`evi}, Perica Donkov, Dragan Peri},Branka Jankovi}, Vladimir Veqa{evi}, Aleksandra ]osi}, Radomir Kun-da~ina i Sava Stepanov.

� Selektor: Bo`idar Plazini}� Organizatori: Gradska biblioteka "Vladislav Petkovi} Dis",

Likovni studio Doma kulture i Udru`ewe likovnih umetnika "Risim"

� LLiikkoovvnnii ssaalloonn DDoommaa kkuullttuurree uu 1199 ~~aassoovvaa

Petak, 19. MAJ

DDiissoovvoo pprroollee}}eeuu KKrraaqqeevvuu

� U~estvuju: Radmila Lazi}, dobitnik Disove nagrade za 2004. iDanica Ota{evi}, direktor Gradske biblioteke u ^a~ku

� NNaarrooddnnaa bbiibblliiootteekkaa ""SStteeffaann PPrrvvoovveenn~~aannii"" uu 1199 ~~aassoovvaa

Utorak, 23. MAJ

PPrreeddssttaavvqqaawwee 4433.. DDiissoovvoogg pprroollee}}aauu BBeeooggrraadduu

� U~estvuju: Slobodan Zubanovi}, dobitnik Disove nagrade za2006. godinu, i kwi`evni kriti~ari Dragan Hamovi} i Vasa Pavkovi}

� RRiimmsskkaa ddvvoorraannaa BBiibblliiootteekkee ggrraaddaa BBeeooggrraaddaa uu 1122 ~~aassoovvaa

^̂AA^̂AAKK,, 1111--2266.. MMAAJJ 22000066.. GGOODDIINNEE

... sa o~ima izvan svakog zla...

PPRROOGGRRAAMM 4433.. DDIISSOOVVOOGG PPRROOLLEE]]AASreda, 24. MAJ

JJAA IIMMAAMM NNAADDEE ZZAA OOVVAAJJ GGRRAADD– DISOVIZIJA

kwi`evno-umetni~ki i muzi~ki program za mlade� Autori: Ana Ran|i}, profesor u Gimnaziji i Tawa Popovi},

profesor u Tehni~koj {koli u ^a~ku

� GGrraaddsskkii ppaarrkk oodd 1177 ddoo 2222 ~~aassaa

^etvrtak, 25. MAJ

� Parastos Vladislavu Petkovi}u Disu:� slu`i jerej Miloqub Mirkovi}, paroh zabla}ki uu mmeessnnoojj ccrrkkvvii

uu ZZaabbllaa}}uu uu 1111,, 3300 ~~aassoovvaa

� U Disovom zavi~aju:� progla{ewe najboqih literarnih radova u~enika osnovnih i

sredwih {kola Moravi~kog okruga uu OOssnnoovvnnoojj {{kkoollii ""VVllaaddiissllaavv PPeett--kkoovvii}} DDiiss"" uu ZZaabbllaa}}uu uu 1122 ~~aassoovvaa

� Nagrade uru~uje: Slobodan Zubanovi}, dobitnik Disove nagradeza 2006.

PPEESSNNIICCII DDIISSUUsve~anost kod Disovog spomenika

� Polagawe cve}a: Slobodan Zubanovi}� Slovo o poeziji: Gojko Bo`ovi}, pesnik i kwi`evni kriti~ar� U~estvuju: Dragan Bo{kovi} i Dejan Aleksi}, pesnici, i dram-

ski umetnik Neboj{a Dugali}� Progla{ewe dobitnika pesni~ke nagrade "Mladi Dis" i najbo-

qih radova na konkursu za esej o Disu� Voditeq: Bo{ko Obradovi}

� DDvvoorrii{{ttee NNaarrooddnnoogg mmuuzzeejjaa uu 1188 ~~aassoovvaa

Petak, 26. MAJ

PPUUTT MMEE\\UU PPUUTTEEVVIIMMAAOtvarawe izlo`be posve}ene Slobodanu Zubanovi}u,laureatu 43. Disovog prole}a

� Autor: Biqana Mijailovi}� Izlo`bu otvara: Vladan Matijevi}, kwi`evnik

� OOddeeqqeewwee zzaa ooddrraassllee ~~iittaaooccee GGrraaddsskkee bbiibblliiootteekkee uu 1199,, 3300~~aassoovvaa

VVEE^̂EE DDOOBBIITTNNIIKKAA DDIISSOOVVEE NNAAGGRRAADDEESSLLOOBBOODDAANNAA ZZUUBBAANNOOVVII]]AA

� Pozdravna re~: Milan Kandi}, predsednik Odbora Disovog prole}a

� U~estvuju kwi`evni kriti~ari: Dragan Hamovi}, VasaPavkovi} i Sa{a Radoj~i}

� Stihove kazuje: Neboj{a Dugali}, dramski umetnik� Muzika: Gvozden Stankovi}, gitara

� Uru~ewe Disove nagrade� Beseda laureata Slobodana Zubanovi}a� Voditeq: Bo{ko Obradovi}

� VVeelliikkaa ssaallaa DDoommaa kkuullttuurree uu 2200 ~~aassoovvaa

Ulaz za sve programe 43. Disovog prole}a je slobodan.

34

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

Sni bez no}i i no}ibez snova

Odbrana iposledwi dani

„Disovo prole}e“ je za{titniznak ~a~anske biblioteke i^a~ka. Skup{tina op{tine^a~ak darodavac je nov~anog delaDisove nagrade koju je ove godinedobio Slobodan Zubanovi}, pesnikiz Beograda. Disova nagradasastoji se od plakete kojudodequje Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“ inov~anog dela u iznosu od 150.000dinara. Laureatu Disove nagrade,u ediciji Kwiga gosta,Biblioteka objavquje kwigupesama „Dor}olski diskont“.

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

E

Sa sinom Vojislavom, 1980. godineSa majkom An|elkom i ocem Vojislavom uOpatiji, 1959.

 Zubanovi}i, odakle su? Imateli taj ose}aj za poreklo, konti-nuitet prezimena, porodice, ustvari, li~ne istorije?

– Ne ba{ mnogo. Ne zbog toga {todo tog ne dr`im, naprotiv. Izgleda dase u familiji vreme tro{ilo vi{e naneke druge stvari, nego na negovawe ge-nealo{kog stabla. Pri~ali su mi, kaomalom, da smo mi nekada bili Banovi-}i, pa da smo postali zubati kada je ne-ki na{ predak zaklao Tur~ina zubima.Nimalo poetski ali vrlo mitolo{ki.

Ina~e, Zubanovi}, „anatomsko“prezime, kakva su na primer ona, Oke-ti} ili Nogo, dosta je retko. Ima Zubo-

UPOTREBA @IVOTA

 U prvoj objavqenoj kwizi (Kupa-tilo, 1973), u prvom ciklusu(„Otkucan svet“), u prvoj pesmi(„Opet jutro“), u prvom stihu, ka-`ete: „Naglo sam saznao za smrt/ time je detiwstvo bilo zavr-{eno...“ Je li to prvi {amar `i-vota, li~na tragedija, ili – sa-mo poezija?

– Najkra}e re~eno, to je upotreba`ivota u korist poezije. Prve kwigesu uvek po tome prepoznatqive. Ovamoja, Kupatilo, pamti se i po naslovuneobi~nom za kwigu autora za koganiko, pa ~ak ni urednici u „Prosve-

de, vidim samo zelenu ciradu i tam-ni kov~eg, koji jednim delom viriispod we. To uop{te nije moralo u}ini u kakve stihove jer, prosto, mogaosam se baviti kakvim drugim po-slom, pa bi ta slika ostala u nivouse}awa i ne bi nikad u{la u pesmu.Ali `ivot ~ini da se neke stvari nemogu zaboraviti niti druga~ije pam-titi, pa se ~esto ono {to se doga|aoko nas de{ava bez na{e voqe. Takoje i ta slika pre{la u stih. Poslemnogo godina uvideo sam da u sazna-wu o smrti nema ni~eg teskobnog ni-ti mu~nog jer se, u stvarawu, nepre-kidno hranimo onim {to smo nad`i-veli.

vi}a, s kojima nas brkaju. Nastalo je odli~nog imena Zub koje j potvr|eno u de-~anskim hrisovuqama 1330. godine. Zu-banovi}a je bilo kod Po`arevca, u Po-rodinu, poreklom iz Isakova, ima ihdanas u tri-~etiri porodice u Beogra-du, Ni{u, u Osje~anima, poreklom Cin-cari. U Hrvatskoj ih ima kod Petriwei Makarske gde se deo sela Dowih Bre-la tako i zove. Jedne godine letovaosam u Omi{u i lutaju}i nabasao na obu-}arsku radwu koju je dr`ao neki Zuba-novi} iz Bawa Luke. Zapisano je i toda ima Zuba³novi}a i Zubánovi}a. Mi-slim da smo mi od ovih drugih. Moj otacse rodio u Obrenovcu, a tridesetih go-dina pro{log veka pre{ao u Beograd.

ti“, u godini u kojoj je objavqena, nijedo tada ~uo. Sve` naslov, rekao biCrwanski.

Kada sam rekao „upotreba `ivo-ta u korist poezije“, mislio sam nato da put prema stvarnosti ide pre-ko iskustava, i to naro~ito onih gra-ni~nih – izme|u poezije i `ivota, iobratno. Da bih to pokazao, opisa}uvam tu priliku oko koje je mogu}e dasu nastali ti stihovi. Naime, poku-{a}u da vidim sebe, na prozoru zgra-de u Palmoti}evoj ulici, u trenutkudok u kamion utovaruju kov~eg mojebabe po ocu, da bi ga odvezli na gro-bqe u Obrenovcu. Ima tome vi{e odpola veka. Ja, me|utim, ne vidim qu-

 Poezija i proza Va{e mladosti:{ta ste ~itali, ko su Vam biliomiqeni pisci, uzori? Prva ob-javqena pesma... Kada ste posta-li svesni da Vam nema povratkaiz poezije, kada ste umesto „poe-zije preuzeli odgovornost“?

– Prve pesme {tampao sam, todanas izgleda ~udno, u omladinskom~asopisu „Spektar“, koji je izlazio uSarajevu. Na `alost ~asopis ne pose-dujem, ali znam ta~an datum kada subile objavqene: 10. april 1970.

Bavio sam se tih godina pozori-{tem, u amaterskom pozori{tu „Su-sret“ na ^ukarici, i {utirao fudbalod jutra do sutra, deru}i kolena na

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

ESLOBODAN ZUBANOVI] – INTERVJU

(POEZIJA) JE PAUZA IZME\U DISAWARazgovarala: Danica OTA[EVI]

U srpsku poeziju je u{ao kroz „Kupatilo“ 1973. godine u vreme kada su sepesme pisale na ceduqicama i imale status povla{}ene nacije. Odmah je umestopoezije preuzeo odgovornost. Za wega je pesma istinski put me}u putevima.„Nau~io je pesmu na vreme i voli je kao isku{enik svoje breme“.

Rekao je: „Ne}u se me{ati ni u {ta / izdr`a}u proveru vremena“. Tu proveruizdr`ava i posle osam pesni~kih zbirki. On je pesnik „malih stvari koje trebamewati da bi ostale iste“. Pesnik Beograda, ta~nije, Dor}ol je sa wim postaopesni~ka prestonica. Uz sumwu da poezija vi{e „nije u modi“ i u svoje pesni~koja, „kupio je koli~inu vremena kod internet provajdera“. Za utehu: „Ako je `ivotiluzija neka traje / to ose}awe najbli`e umetnosti“.

Re~ju: Slobodan Zubanovi}, dobitnik Disove nagrade za 2006. godinu.

Slobodan Zubanovi}: Disova nagrada za 2006. godinu

 Kakav izgleda zavi~aj-grad kojije „gomila posivelih domina /pun prqavog nebeskog {tofa“?Uspomene iz detiwstva, kako jeodrastati u milionskom gradu,velegradu?...

– Ono {to se u mom zavi~aju, a toje Beograd i wegova okolina, ne me-wa jeste duh grada. Pridev beograd-ski, za razliku od drugih milionskihgradova i prestonica, ogleda se uspontanosti, opu{tenosti, polo`a-jem, rekama i nebom koji nikog neostavqaju ravnodu{nim.

Stvarnost grada svaki ~ovek no-si u sebi, razli~ito i druga~ije, ali,~ini mi se da se lekcije o prolazno-sti najlak{e u~e ovde u ritmu ulica,damaru trgova i onom prostranstvukoje se pred ~ovekom otvara u sudaruvoda kod Ratnog ostrva, u horizontuneke neopisive ~e`we. Uvek mi jepred o~ima slika kada se vra}am ugrad, posle kakvog odsustva, prekojednog od wegovih mostova: odjednomse za~uje huk i brektawe, krovovi ikupole u daqini zatrepere kroz is-parewa i dim, zgrade se uskome{aju iuzdignu kao da mi jure u susret, sve jenekako ozareno i uzdrhtalo.

Odrastawe me|u gradskim sli-kama. kojima, eto, pripada i ova kojusam poku{ao da vam do~aram, imasvoja pravila i wih se grad dr`ismewuju}i generacije, kao {to to ~i-ne, uostalom, sva mesta u kojima sezapo~iwe put kroz `ivot. Ona osta-vqaju tragove, pe~ate, neizbrisivooveravaju}i na{e se}awe. Pravila„gradskog“ odrastawa nala`u ne{to„tvr|u“, osobenu dinamiku i mnogo,~esto ~udnih, iznena|ewa. Iskustvaodrastawa ili uspomene iz detiw-stva pamtim po mestima gde se odi-

gravalo i po onim na kojima su se, uposebnostima okru`ewa, urezivalasaznawa: Dowa Palma, ugao izme|uPalmoti}eve i Dalmatinske, gde jenekada bila ku}a Jovana Ili}a i we-govih sinova, Botani~ka ba{ta, Je-vremovac, Po{tarevo igrali{te na

roka i re~i druga~ije odjekuju; {tone zna~i da su pe`orativni u odnosuna grad, na~as napu{ten. Beogradpamtim dugo, ali {to vreme br`eprolazi, sve vi{e se budim sa uspo-menama na ove slike: pra{ina i du-dovi kojih vi{e nema...

Paliluli ili ono kod Ingeta na Zve-zdari, Cviji}evi paviqoni, Staracentrala kod marine na Dor}olu...

Me|utim, imao sam sre}u da pr-ve godine detiwstva provedem naselu, u Sremu, u rodnom mestu mojemajke, gde su me upisali u prvi raz-red... Uvideo sam, mnogo godina ka-snije, da me je ukr{tawe urbanog iruralnog obogatilo nekim, po `ivotkorisnim, posebnostima. Stihovikoje ste naveli, u kojima je grad po-siveo i mra~an, ku}e kao domine, anebeski {tof umrqan tamnim fle-kama, napisani su tamo u vreme ne-kog leta, u ravnici, gde je vizura {i-

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

E

Osniva~ka skup{tina Srpskog kwi`evnog dru{tva, Beograd 2001. godine: M. Petrovi}, A. Gatalica, S. Zubanovi}, G. ]irjani}, M. Mar~eti}, G. Bo`ovi}, V. Bajac i V. Pavkovi} (s leva na desno)

Gde je onda upori{no mesto srp-ske poezije, oslonac, je li ikom po-trebna osim samim pesnicima? Real-no gledano, wen status ne postoji. Za-gubqen je u stalnim trvewima okotradicionalnog i modernog, arhai~-nog i novog i sad, komercijalnog ielitnog. Uru{en je lo{im rimama,poni`en me{awem amatera i profe-sionalaca, unaka`en pisawem recen-zija pesnika sa imenom, bezimenimstihoklepcima.

[etaju}i jednom ulicom Strahi-wi}a bana video sam na zidu ispisa-ne stihove, „ko je qubio taj ne qubivi{e / izgorelog niko ne zapali“. Alipesnik, u ovoj prilici Jesewin, nijepotpisan, mo`da iz neznawa, a mo-`da je onaj koji ih je ispisivao u vi-du grafita imao `equ da jednu svojuemociju u~ini javnom, pa su mu stiho-vi bili potrebni kao ortopedsko po-magalo. Onda su, kada je to u~inio,pored wih prolazili gra|ani, od ra-noranilaca, pozornika i poliva~a,

potrebna. U stvari mi se gledamo.Ve} dugo govorim kako poezija ne damo`e biti, nego jeste – i jedan pogledna sala{ u ravnici, i jedan gol nafudbalskoj utakmici...

 Ka`ete: „(Poezija) je, pauza iz-me|u disawa.“ „Koliki je naporruke / da stvori ti{inu?“ Kakopronalazite ravnote`u „vla-stitog talasawa {ina“. Kakoamortizujete udare svakodnevi-ce na poeziju? Re~ju: Va{e poet-sko – VJERUJU!

PISAWE OBAVEZUJE

– Bilo bi pretenciozno kadabih rekao da je poezija moja vera.Pre odanost i neka vrsta najti{e an-ga`ovanosti, oko kojih me vezuju do-`ivqaji iz svakodnevice. Kada po-sle kakvog „turbulentnog“ doga|awakoji uzdrma svaku jedinku do ~itavegeneracije, ili posle nekog li~nog„obra~una“ sa sobom i okolinom, na-

vi mah ni~im se ne razlikuju odobi~nog, svakodnevnog jezika, ali imuz pomo} ta~nih re~i i, nagla{avam,ta~ne slike, poma`em da postanu„kazivawe“ u strofama. Da budu „ka-zawa“. Jednostavno, pesmom ho}u daprekora~im prag svakida{wice iotvorim za drugog prostor „novog“.Kada uvidim da mi je to uspelo, neose}am u tome nikakvo u`ivawe, ne-go nalazim utehu.

 Ako je „pesnik osu|en na pam}e-we“, {ta pamti Slobodan Zuba-novi}? Kakvim je veli~inama iodgovornostima optere}en kao~ovek, pesnik, dobitnik pe-sni~kih nagrada?

– Odgovori}u vam stihovima izpesme „Zrelo doba. 1981. Rima“, napi-sanim za potrebe kwige Iz zaostav-{tine: „Svet sav pamtim – dabome: /se}am se, sme{im, pquckam / na zdra-ve sante {to se lome / i u peni zabo-ravqaju svoj lik.“

do |aka i doma}ica. Neki od wihimali su, verovatno, sli~ne misli,ali niko od wih to nije iskazao ona-ko kao {to je to u~inio pesnik. A onajkoji ih je ispisao i odmah zatim zabo-ravio, jer se oslobodio onog {to ga jeti{tilo i podelio ga sa svima, u~i-nio je za status poezije vi{e od nekogizdava~a ili prodavca kwiga. Ura-dio je ono {to je san mnogih majstorare~i. Pozija nas je, zaista, sa tog zi-da gledala.

Qudi misle, na primer, da teh-ni~ka dostignu}a razaraju poeziju.Naprotiv, saobrazuju je vremenu u ko-jem se svima, pa i meni koji se womebavim dugi niz godina, ~ini da je ne-

 Mo`e li pesnik da se ne me{a„ni u {ta“? Ka`u da pisati poe-ziju u ovakvom vremenu nije naj-besmislenije, besmislenije je`iveti, pa, ipak, nekako `ivi-mo, jo{ i pi{emo poeziju.

– Mislim da je to stvar oprede-qewa. Ali, u principu, svaki pesnik,kwi`evnik, sam po sebi je ume{an usve ~ega se takne. ^ak i pre i poslestihova, belina papira optere}uje gavi{e od beline `ivota.

Nekada su pesnici bili nosiocinajvi{ih nacionalnih zanosa, pro-vodnici velikih, kolektivnih, ideja,veli~ine prema kojima su uprte o~i

stane jedna vrsta kona~ne ti{ine,kao u snu. Tada nastupa ona realnostpotrebna mojoj poeziji. Ona me obave-zuje. Ako pretpostavimo da je pesni-{tvo samo jedna metafora, {to nijestrano mom mi{qewu o poeziji ikwi`evnosti uop{te, nema razlogada u svom poslu ne „rabim“ svako-dnevni `ivot koji mi, u tom smislu,nudi obiqe. Idem dotle da ~ak zlo-upotrebqavam stvari koje me okru-`uju, obo`avam one banalne, samo{to ih ne imenujem nego ih „stvaram“u novom obliku koji je blizak poezi-ji. Neki put mi se ~ini da takvi sti-hovi ne deluju kao stihovi svakomre~i, tek me kasnije iznena|uju. U pr-

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

E

Kwi`evni odmor na putu: Biqana Jovanovi}, Slobodan Zubanovi}i Milisav Savi}, 1979. ...

Hrvatska 1978. godine: U rodnom mestuTina Ujevi}a

{qaci, jer su travnati tereni biliretki i kori{}eni samo za zvani~neutakmice i u, kako bi se to kazalo, po-taji, pisao nekakve „pesmice“, ne mare-}i mnogo za kwige i u~ewe. Jednomprilikom, a to je bilo posle onih, ~u-venih, doga|aja, studentske „pobune“1968. godine, imali smo nekakvu tur-neju po Bosni, pa smo stigli na Tjenti-{te. To mesto, jedno od najkrvavijihrati{ta u borbi protiv fa{izma, bi-lo je progla{eno kultnim mestom, samuzejom i spomen-kosturnicom parti-zanske borbe. Moj otac bio je borac Pr-ve proleterske ali je, iako je pro{aosve one ~uvene ofanzive, retko o tomegovorio i jo{ re|e i{ao na proslave isastanke sa ratnim drugovima. Dakle,i{av{i na tu turneju nosio sam u sebiznati`equ da vidim to mesto, na reciSutjesci, koja „hu~i, krv pliva po woj“.Bilo je leto, velika vru}ina, i se}amse da sam stigav{i razo~arano buqiou nekakav poto~i} koji je veselo `ubo-rio ispod nogu. Jedino su planine,

kwi`evni klub vodio Cvetko Petko-vi}, Disov ro|ak po nekoj liniji... Pro-veo sam sa Vla~i}em tu no} pri~aju}io stihovima i pesnicima koje smo vo-leli. Slede}e godine sam mu poslaopesme koje je, odmah, objavio u „Spek-tru“, zatim je protekla jo{ jedna godi-na dok se nisam „osmelio“ i u Beogra-du, ponudio pesme ~asopisu „Kwi`ev-nost“, a „Prosveti“ kwigu. Ne znam gdese, posle svega, zaturio Branko Vla-~i}. Posledwi put videli smo se veo-ma davno, u Ko{utwaku, na legendar-nom koncertu „Bijelog dugmeta“, a ondaje po~elo ono {to je po~elo...

Kad otvorim Rajkovu i Vla~inukwigu, kao da otvaram album sauspomenama. U prvoj uz stihove le`idan danas, kao u herbarijumu, jo{ ne-po`utela detelina sa ~etiri lista,na|ena na jednoj livadi pored Sutje-ske. U drugoj stoji stra{na Vla~i}e-va posveta, napisana na uvodnojstranici na kojoj je krupnim slovimanapisano POEZIJA. Slobodanu/ u

ravno ne bukvalnom objavom pojedi-nih pesama ili kwige. On se ostvaru-je pre svaga u slici kojom ona pred-stavqa na{e u~e{}e u `ivotu. Izo-stavimo li jeftine politikanstko-poeti~ke pamflete kojima minornipesnici potvr|uju svoje prisustvo udnevnoj, ne samo kwi`evnoj utakmi-ci, ne}e biti te{ko da utvrdimo ka-ko dobra ostvarewa srpske poezije,danas, nadma{uju srpsku prozu, uonim pravcima u kojima se postavqau odnosima prema evropskim, pa isvetskim okvirima.

Na`alost, na{e veze sa kwi-`evnim svetom van zemqe su, dobroznamo, pokidane iz vankwi`evnihrazloga i sporo se uspostavqaju. Dokwiga stranih pisaca te{ko dolazi-mo, jo{ te`e odlazimo na kakve su-srete ili festivale, stihovi seprevode nakon individualnog anga-`mana pesnika, pa se onda ~udimokada kakav anoniman, doma}oj javno-sti nepoznat pesnik-amater postane

okolo, nosile onu jezu iz ~itanki,filmova i kwiga iz istorije. Uve~e,nakon programa, sedeli smo do dugo uno}, u {ali i zafrkanciji svojstvenojmladima. Tu sam se upoznao i sprijate-qio sa jednim mladim ~ovekom koji je,svuda za sobom, ispod mi{ke nosiodve kwige. Jedna od wih bila je Zimo-mora, Rajka Noga, a druga je bila wego-va – Branko Vla~i}: Zjenica i misao.Prvi je ve} bio oven~an „Brankovomnagradom“ i s wegovog ~ela gledalonas „demonsko Disovo oko“ iz wegovepesme „Moj slu~aj“ , a drugi je ve} biourednik i kriti~ar. Ispostavilo seda je ovaj drugi objavio kwigu u Beogra-du, u izdawu RU „\uro Salaj“ u kom je

neslobodnom/ dobu/ od Branka/ Tjen-ti{te, jula, 69.

PROSTOR POEZIJE DANAS?

 Pesme su nekada imale „statusnajpovla{}enije nacije“, danas„moj zanat postade nepotreban“,ka`ete u pesmi „Poezija nasgleda“. Za{to je poezija „potpu-no nepotrebna“ i „nije vi{e umodi“. „Danas, narod ose}a ka-ko su / stihovi potrebni samopraznikom...“ Ko je kriv za to?

– Najmawe pesnici. Status na{e poezije ostvaruje se

wenim neprekidnim prisustvom, na-

~lan kakve svetske pesni~ke akade-mije, ili laureat neke me|unarodnenagrade.

S druge strane, izdava~i su seopredelili: od slova „p“ u re~i poe-zija, najvi{e vole pare. A one se napesni~kim kwigama nikada nisu ko-tile, nema tu ni „p“ od profita i toje, mo`da jedan od retkih, svetskih,pravila koje va`e i kod nas. Dodamoli tome esej, ili kwi`evnu kritiku,slobodno mo`emo re}i da je neko upoluvremenu tranzicije zaborivioda se nikad na tr`i{tu, nigde nasvetu, nije prodavalo ono {to je ka-snije u{lo u temeq nacionalnihkwi`evnosti.

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

E

(Nastavak na 14. strani)

Posle nagrade „Vasko Popa“ u Vr{cu 1999. godine: Milutin Petrovi}, Zubanovi}i Dragi Bugar~i}

 Poezija i pesni~ko bratstvo sjedne i „na{i dani“ i politikasa druge strane?! Da li je ovodoba pogodno za poeziju, ili po-ezija slabije uspeva u halabucisvakodnevice i turbulencijamatranzicije. Neki pesnici da bi„videli“ moraju da se osame,izoluju. Mo`ete li „hladne“glave sagledati sada{wi tre-nutak srpske poezije i kultureuop{te?

– Sada{wi trenutak na{ih `i-vota obele`avaju tranzicione sla-lom-zastavice na jednoj veoma kliza-voj stazi. On je pod stalnim nadzorompoliti~kih (ne)prilika koje nepre-kidno dr`e u tenziji sva poqa na{ihdelatnosti, ukqu~uju}i i pisawe.Tranzicija }e se ovde ko zna kad za-vr{iti, a kako stvari idu, uskoro sene}emo baviti ni piscima, ni kwiga-ma, ni kriti~arima i urednicima, ne-go samo marketingom i komercijalom.

kao da me|u wima tra`e svoj izgubqe-ni raj. A ne}e ga na}i dok se ne uteme-qe one kriti~ke i moralne vrednostikoje smo u proteklim godinama negdezaturili. Nema vi{e velikih izda-va~kih ku}a. Jedna od nekada najve}ihna Balkanu, „Prosveta“, uskoro }e bi-ti privatizovana i daj bo`e da nekaod wenih kwi`ara koje su preostalene bude pretvorena u parfimeriju,kockarnicu ili diskont.

S druge strane, svi izdava~i suoptere}ini kojekavim da`binama,administracijom i mawkom qudi spo-sobnih da prepoznaju prave vredno-sti. Nema, ili ih ima veoma malo, ~a-sopisa, kwi`evne tribine pose}ujesamo nekoliko marqivih... Ukratko,ohrabruju}a je jedino upornost onihkoji vole poeziju, i kvalitet nekihkwiga koje kao da su napisane u ze-mqama mnogo bogatijim od nas.

 Kako `ivi pesni~ki esnaf da-nas? Ili je i wega zahvatalio„crno vreme opadawa“?

stroga selektivnost i doslednost upropisima. Premalo se bavimo esnaf-skim poslovima. Na`alost, ovde je sveod danas do sutra, u ad hoc re{ewima,i stalno smo u istom krugu...

 Osim sedam pesni~kih kwiga(osmu, Dor}olski diskont, obja-vi}e Vam Gradska biblioteka„Vladislav Petkovi} Dis“ po-vodom dobijawa Disove nagra-de), objavili ste i nekolikokwiga eseja (Skok preko senke,Slik...). Jedno kwi`evno imeVas neobi~no zaokupqa – Mi-lo{ Crwanski. Za{to?

CRWANSKI JE NAJBOQI

– Iz prostog razloga: nema boqeg.On, danas, ne lebdi iz pro{losti, kaonekakav homo poeticus, u uzvi{enomsjaju, nego kao ostareli otac pesnikaupu}uje pogled onim glasovima kojimanije dao mesta u svojim pesmama i oni-ma koji }e te glasove oslu{nuti. Sdruge strane to je ~ovek kioji je svoje„r“ kotrqao `ivotom kao retko kojipesnik pre wega. Novinar i putopisac,avijati~ar, fudbaler i profesor,slu`benik i obu}ar, jedan velik pe-snik i romansijer, a ni nobelovac niakademik. Li~no mislim da je Kod Hi-perborejaca recept-kwiga, bukvar na-{e proze za dvadeset prvi vek.

Igrom wegovog slu~aj-komedijatazadu`bina jednog takvog pisca tavo-ri pored jednog klozeta i to je pravaslika na{e kulture stavqene u ki~-ram estrade u pozi kafanske peva~i-ce razgoli}enog pupka. Kada se pro-slavqala stogodi{wica wegovog ro-|ewa, mesna zajednica Ilanxe otkri-la je spomen-plo~u na mestu gde je ne-kada bio dom porodice Crwanskih.Poziv za tu sve~anost stigao je u pla-sti~noj kesi na kojoj je {tampana pi-{~eva slika, ispod koje je, kao kakavslogan nekog diskonta, stajala wego-va ~uvena re~enica: „Ja sam sam sebipredak.“ Verujem da bi se pisac vese-lio toj kesi. On koji je do savr{en-stva shvatio {ta su seobe, video bi uwoj jo{ neophodan rekvizit nastavkaovih, novih, seoba koje je u svom delunaslutio.

Volim wegov pogled iskosa i uwemu vidim, osim zaokupqenosti,jednu vrstu potpore naporima koji suu mojoj mo}i: ako mogu, kao potomak,pone{to pridoneti na{oj poeziji.

 Bili ste urednik u „Kwi`ev-nim novinama“ (1982-2000), i„Poeziji“ (1996-2001), a od 2001.godine ste glavni i odgovorniurednik „Kwi`evnog magazina“.Ograni~ava li urednik pesnikau Vama?

U zakonima tranzicije, sa kojimanismo pravilno niti na vreme upozna-ti, mera vrednosti je profit po svakucenu i to sve govori da nema mesta ni-kakvoj poeziji. Ni mecene ni{ta ne bidoprinele. Tr`i{te kwige je tolikosmaweno, da ne ka`em uni{teno, da sebacaju kiosk-pojasevi za spasavawe~italaca. U sveop{toj merkantiliza-ciji umetnosti pesnicima nema mesta.Ne verujem da bi neko tako zatra`iokwigu kakvog pesnika dobitnika, naprimer, Disove nagrade, makar je da-rovali besplatno uz kakve novine.Nasloweni na tabloide i wihove si-likonske lepotice, na paklice duva-na i `vake, svetski i doma}i pisci

– Ta{ko i dovijaju}i se. Pogotovuoni kojima je to jedino zanimawe, ta-kozvani „samostalni“ umetnici. A `i-ve tako jer su nekada{wa vremena do-zvoqavala da se svako krsti umetni-kom. U umetni~ka udru`ewa priman jei Kurta i Murta. I mnogoqudnije ze-mqe imale su i imaju, na primer, mawe~lanova udru`ewa kwi`evnika, negona{e, i prirodno da se dru{tvo te{komiri sa mi{qu da toliko „pesnika“ za-slu`uju wegovu brigu i starawe. Ne po-ma`e nikakvo po{tovawe niti ushitprema ne~ijem delu. Ali postoje na~i-ni da se podr`e qudi koji su odlu~i-li da `ive, kako veli Jan Parandov-ski, „izvan `ivota“. Pre svega, to je

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

Enaroda. Danas je vreme druge akusti-ke, u svemu, pa i u najli~nijim sitni-cama koje pesnika okru`uju. A u celi-ni okru`uju ga neprestane, brze, pro-mene u svim sferama. Trenuci takvihpromena ne mogu se vi{e ponoviti,oni premalo ostaju unutar pesnikovememorije, i odmah se pridru`uju stva-rala~kom ~inu. Zato smatram da pe-snikovo me{ewe „ni u {ta“ ne pred-stavqa be`awe, niti preporuku zapovla~ewe i sklawawe ~ak i ispreddnevno-dru{tveno-politi~kih i kul-turnih izmena. Naprotiv, podrazuma-va se da sve te promene ostaju u dome-nu pesnikovih strategija, ali ne mo-raju biti neophodan uslov za pesmu.Gore je ako do|e do masovne upotrebepesme i pesnika. Setimo se samo kva-liteta „akcija{kih“ pesama, ili pesa-ma o Titu, novokomponovanih pesamao Kosovu, bombardovawu...

Dana{wa poezija se, recimo, sa-mo naizgled ne bavi pitawima smi-sla i besmisla, iako su teze o wimaprepu{tene filozofiji i `ivotu.[to se mene ti~e, volim da `ivim,makar i nekako.

POSLE SVAKE KWIGE– OT]UTIM

 Prema rasponu izme|u Va{ihobjavqenih kwiga poezije, mo-`e se zakqu~iti da dugo „nosi-te“ pesmu. Kad i kako pi{ete?...Koliko pro|e od ro|ewa pesmedo wenog oda{iqawa u svet?Napisali ste ~ak: „Dugo se ruka-ma kupa budu}a re~; ve} sta-rim“... Jeste li to sami sebi naj-gori kriti~ar i – ko~nica? Ilisvaku pesmu pi{ete kao da je –posledwa?

– Kada bi se prema mojoj „breme-nitosti“ odlu~ivalo koliko pesnici„nose“ pesmu, malo koji bi do~ekaoporo|ajne muke. [ala na stranu, pau-ze izme|u mojih pesama, i kwiga, du-`e su nego {to je to ovde uobi~ajeno.Volim da ~ekam, da se zaigram, odme-ravam i vagam, skupqam i bacam, te-{em i deqem. Ako zaboravim gotovodecenijski razmak izme|u prve i dru-ge kwige, svi ostali su kra}i. Sad,uo~avam i nekakvu pravilnost da po-sle nekoliko godina objavqujem ujednoj godini dve, evo dogodilo se itri, kwige, razli~itih `anrova, a danakon toga „}utim“. ^ini mi se da samnapisao previ{e stihova a premalonekih drugih stranica. Posledwihgodina u svetu, pa i kod nas, vladamoda debelih kwiga poezije, dugihpesama i poema, sli~no onom vremenukada su evropski pesnici ispisivalihiqade i hiqade stihova. Vi{e samnaklowen onom „raki}evskom“ pravi-lu: boqe tawe, a boqe.

Pi{em sporo i, ako to mo`e bi-ti interesantno, kompjuter upotra-

bqavam samo u zavr{noj fazi, dotlega „punim“ odre|enim tekstovima.Pre toga koristim svesku i, naro~i-to, gumicu.

Samokritiku, ili neke za menekorisne „upade“ kritike, upotrebqa-vam kao detaq pesme, onoliko kolikoi citat ili oma`. I to nije neka novi-na. Dosta na{ih pesnika koristili sute postupake; setimo se, na primer,{to se citata ti~e, Ivana V. Lali}a.Potreba unutra{weg oslonca, sao-bra}aj sa sabratom, jedna je od teko-vina pesni~kog zanata. Na{i najbo-qi, moderni, pesnici nisu to zbog to-ga {to su izmislili nekakve stra{novelike i neponovqive forme, nego suvelike rezultate dali ugra|uju}i se-be u na{ jezik. Rastko Petrovi}, Dis,Nastasijevi}, Popa...

Gradski govor i slika, tako|e ionaj ruralni, danas, stalno se obna-vqaju, prate}i vreme kako ga i mipratimo `ive}i. Zadatak savremenogpesnika je da se u takav rudnik spu-sti do posledweg horizonta. U tomsmislu, volim sve pesnike. Od mi-nornih u~im kako da re~i ne tra}imuzalud, od vrhunskih kako da ih nanajboqi na~in istro{im. Kad ve} go-vorimo o vremenu potro{enom na re-~i, dodajmo i to kako se u nas uvre`i-lo mi{qewe da su pesnici dokoni inebri`qivi qudi koji vreme koje imje dano tro{e po kafanama u razbi-brizi i dokoli~arewu. Disu je, seti-mo se, osporavan ne samo dru{tvenistatus, nego i ~itava poezija, da nepomiwemo daqe...

Jutro je moje vreme. U tim ~istim~asovima ima nekog pot~iwavawa,~e`we za ne~im {to smo ju~e ostavi-li iza sebe. Istovremeno to su trenu-ci nekakve radosti koja nas {titi oddana pred nama. Svetlost koja nadi-re kroz prozorsko staklo pretvori}ega u ogledalo. U wemu se ogleda svet.Nemam ose}aj da svaku pesmu pi{emkao da je posledwa, niti me to opte-re}uje u bilo kom obliku.

 Kriti~ari su Vas ocenili kaourbanog pesnika, pesnika malihstvari, kratkih, iznenadnih vi-zija i spoznaja jednog „bliskogose}awa `ivqewa“, kao „doku-mentaristu vremena“ sa poseb-nom vrstom „ironijskog otvara-wa“ i „isko{enom slikom po-javnog sveta“... Va{e pesme su„katalog vremena“... Da li sudobro „pro~itali“ Va{e „usme-ravawe re~i u drugom pravcu“ ikoliko kwi`evni kriti~ari„poma`u“ poeziji i pesniku?

– Kritika je bolno mesto na{ekwi`evnosti. [ire gledano, mo`dasvih delatnosti, zakqu~no sa onimiz sveta zabave, sporta i razonode.Potpuno se sla`em sa mi{qewem da,,po teku}oj kritici sve su kwige do-

bre, a svi glumci daroviti“, ali po-navqam, to nije od ju~e. Podizawevrednosnih sudova, a svi se sla`emoda su kriterijumi „zaboravqeni“, za-visi koliko od kriti~ara toliko iod urednika u izdava~kim ku}ama ionih u rubrikama dnevnih novina iperiodici. Ono {to meni posebnosmeta nije precewenost ili potce-wenost kakve kwige ili li~nosti,nekakav previd u oceni, niti naklo-wenost kritike nekome koji to ne za-slu`uje u meri prema delu. Smeta mijedna vrsta kriti~ke ocene unazad,sa ka{wewem, kada se, kako bih re-kao, „u seti“ veli~a propu{teno, a„pateti~nim“ popravqa izgubqeno.To se de{ava stoga {to se na{a kri-tika prihvati nekog autora, potom ganeprekidno prati, oko wegovog stva-rawa ukr{taju se finese i dodaci,dok za to vreme prolaze kolone no-vih, pa se onda dogodi da se pojedinipesnici, pisci, ne „osvetle“ na vre-me, ili da ~itavo stvarala{tvo bu-de, i pored izuzetnosti, nekakoskrajnuto. Da pomenem jednog on na-{ih velikih pesnika, AleksandraRistovi}a, na primer.

Da ka`em i ovo: na{i kriti~arise sa{aptavaju, razjure se oko piscatek ako „namiri{u“ wegov uspeh, tek-stovi se „dogovaraju“ u okviru jednogdvori{ta. Sve to, zajedno sa zaka-snelim „reanimacijama“, te{ko damo`e pomo}i u zaostajawu koje posta-je teret i starim i mladim piscima.Li~no, nemam razloga za nezadovoq-stvo. Od sedam mojih kwiga pesama,pet je oceweno visokim nagradama, asve obele`ene kritikama u onoj meriu kojoj su to, o~igledno, i zaslu`ile.Dr`im se one narodne, {to si posejaoto }e{ i da `awe{, i one latinske:{to pisah, pisah. Lo{im pesmama islabim kwigama poezije, ne mo`e po-mo}i niko, niti ima te „visoke mere“i tog panegirika koji tu {ta mo`e po-mo}i i popraviti.

KO SU APOSTOLISRPSKE POEZIJE

 Kada bi Vi sazivali srpske pe-snike na „kwi`evnu ve~eru nakraju veka“, ko bi sve sedeo zatrpezom? Ko bi bio uvrh stola?Ko su, po Vama, vitezovi srp-skog pesni{tva?

– Aludirate na jednu moju pesmusa tim naslovom „Kwi`evna ve~erana kraju veka“ iz kwige Reporter, ob-javqene pri kraju pro{log veka. Adok se probudih – do|e novi vek, koji~eka svoju ve~eru, jer je ovaj vek ne-gde oko doru~ka. Na stolu se pojavqu-ju nove |akonije ali se vrh sofre nemewa. Uvrh stola ~etir’ apostola.Dis, Rastko, Milo{ i Vasko. Oko wihsu silni vitezovi...

11

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

BIOGRAFIJA

Pesnik, putopisac i esejista Slobodan Zubanovi}ro|en je u Beogradu 16. marta 1947. godine. Osnov-nu {kolu i gimnaziju zavr{io je u rodnom gradu.Pre objavqivawa prve pesni~ke zbirke (1973), sti-

hove je objavqivao u ~asopisima: Poqa (Novi Sad), Bagda-la (Kru{evac), Spektar (Sarajevo), Kwi`evnost (Beograd),Kwi`evna re~ (Beograd), Znak (Beograd).

Od 1982. do 2000. godine, bio je urednik za poeziju, sekre-tar i operativni urednik lista Kwi`evne novine. Radio je kaoglavni urednik ~asopisa Poezija od 1996. do 2000, a od 2001. go-dine glavni je i odgovorni urednik Kwi`evnog magazina, listaSrpskog kwi`evnog dru{tva. ^lan je Srpskog PEN-centra.

Pored poezije pi{e eseje i putopise, bavi se kwi`ev-nom kritikom, prire|iva~kim i prevodila~kim radom (prevo-di savremenu poeziju sa makedonskog jezika).

Urbani neoliri~ar, pesnik gradske svakodnevice ~ijase poezija ne odri~e iskustva tradicije, objavio je kwige pe-sama:

• Kupatilo (1973)• Iz zaostav{tine (1982)

• Doma}i duh (1983, nagrada Isidora Sekuli})• Reporter (1986, nagrada Udru`ewa kwi`evnika Sr-

bije Milan Raki})• Strategija lirike (1995, Nolitova nagrada)• Sarkofag (1998, nagrada Vasko Popa)• Save As (2005),• Dor}olski diskont (2006).

Autor je i kwiga eseja Skok preko senke (1995) i Slik(2005), zapisa o srpskim pesnicima Deset pesama – desetrazgovora (1992) i More oko Beograda (2005), kao i putopisaDrum za Kareju (1998).

Poezija Slobodana Zubanovi}a zastupqena je u mnogim an-tologijama na{e i svetske poezije. Pesme su mu prevo|ene na en-gleski, makedonski, rumunski i kineski jezik.

Zbirka Dor}olski diskont objavqena je u okviru 43.Disovog prole}a u ^a~ku. Za celokupno poetsko stvarala-{tvo Slobodanu Zubanovi}u je pripala Disova nagrada za2006. godinu.

@ivi u Beogradu.

SLOBODAN ZUBANOVI]Priredila: Biqana MIJAILOVI]

NEKAD!

Re{io sam da `ivim, du`e negopesnici pre, iz tumornih

antologija. To dozvoqava Umetnost. Re~i koje ose}aju zavist, u`itak.

Nekad: sa uzdahom, u gr~u, sa golubom u kaverni, s pupkom na nebu. Mi{i}ast, nekad u groznici, nabrekao u nozdrvama;

nekad – bez samoqubqa u jutrima letwim, nekad bez grehova u zboranim satima.Nekad, bez pu{tawa br~i}a,

plodnosti, u sluzavim vrtovima,vatri, vazduhu. Na zemqi, {ta sad, bez nevinih godina, pred zakonom boqih pesnika.

(Iz zbirke „Iz zaostav{tine“ )

... U blesak. U gnezdokwi`evnih re~i. U strahod samo}e. Ispovedbi}e ulazak u spise.

SL

OB

OD

AN

ZU

BA

NO

VI

] –

DO

BI

TNI

K D

IS

OV

E N

AGR

AD

E

13

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

ANTOLOGIJA NOVIJE LIRIKE

Jedan je, pogled, nacrtan na prozoru.I jedno lice, pomaqa se iz grawa.Dan je, kad se, svakako sawa.To je dozvoqeno, lepo, i to se mo`e.U takvim danima, naro~ito ponedeqkom,Gledam da me sretnete, s drugim.Narod, u redovima, dugim,Dugo {apu}e, o pesnicima.Dakle: to je, to doba,Kada se di{e i traje, ali,Mnogi su, na `alost, poumirali,Da bi se isti, ponavqao prizor.

ZIMA, SREM

U ravnici, po sokacima, brzosmestila se slika, i-dve-tri ~avke.

Ogrnut dimom ko – krznom,u ba{ti, otac je topio ~varke.

Dimilo se i mrzlo – januarna licima crtao je po`are

iz revolucije, utvare, var,(a pas se okolo drva tare,

i pahuqe s krikom sle}u na wega).I zvoni re~ – iz romana.

Al slika wega, pepela i snega,tek senka je 40-druge, sa Igmana.

POSETA KAFANI GDE SESKUPQAJU GOMILE PESNIKAA ME\U WIMA I PESNIKIWE

Jedan ve} recituje, sagnut, u pasupome{an s gomilom.Jedan sa krilima, kelner u kasu,sa tacnom potpuno miri{qavom.Toliko se re~i, zauvek, prospeizme|u ka{ika i ~a{ica-zvukova,opstaju}i izme|u pazuha.Stih se mota oko `enskih kukova.Ovi, pevaju, po se}awu,samo – tako – samo – tako,ovi se zakliwu, u uspomenu,nema – nema mira za wu.Tako se obrazuje pesni~ki proleterijat.Napoqu-pevaju-lipe-u-bolu.Lirika – razapeta – na stolu,zaudara, ko nele~ena rana.

IZVE[TAJ O PESNIKU

Gledao sam, sino}, Homera na stadionu,za vreme projekcije filma o Troji,na platnu ve}em od bilo kog, u boji,naravno, i tehnici za nas sasvim novoj.

Sedeo je nezainteresovan, nagnut malko.Takav je bio, onomad, u teatru gradskom,s rukama oslowenim na kolena lako,na jednoj predstavi po wegovoj gra|i.

Takav je sve vreme bio, dok su se mewalescene qubavne sa scenama ratnim.Nije mrdnuo ni drvenog kad uvedo{e kowa,ni kad su se klali no`evima zlatnim.

Ni kad je onaj, strelom, pogodio onog u petu,nije trepnuo, kao da takvih svud ima.Videh ga posle „Kod Lire“ kako uzimapqeskavicu na kajmaku. I pivo.

KATREN KAO KANON

Pesma je istinski put me|u putevima,u `ivotu svi drugi su putevi istinedodeqeni stvoru ponaosob da ima~ime da se zanima dok ne mine.

Pesma je istinski put, ~uvaj se pesmeu gnevu ili qubavi preteranoj: umeda skrene s puta sve {to ne smepri}i bezdanu i tami na ivici {ume.

Istinski put na ovozemaqskom tasujeste pesma pome{ana sa stvarima;jo{ vi{e, to je najava prisustva u ~asudok nigde nisi a posvuda te ima.

Zapevaj kad nikome nije do pojawa,makar u sebi: nau~i pesmu na vremeda se oko tebe vije i posvud prijawa.I voli je kao isku{enik svoje breme.

PUT ZA KEJPTAUN

Jednom, kad sunce zahladioti}i }u, hitno, u dalek kraj.Sa {e{irom natu~enim do uva.Da srcu svom prona|em raj.

@iveo sam na zna~ajnom mestu,gde se vasceli dan vode susre}u.Sit se nagledah bede i neda}a.@ivim i daqe, na svu sre}u.

Ponekad, u atlas zavirim.Zelene gore i puste doqesa ovda{wim rekama mirim.Jednom }u oti}i za Kejptaun.

A znam, pomeriti se ne}u.Ne mogu napustiti ovu pesmu.Uvek zakon dobovawa kapinatera ruku da zavrne ~esmu.

POEZIJA NAS GLEDA

U vreme kad su se pesme pisalena ceduqicama, toalet papiru,po marginama {to su mirisalena luk i promincle, pesme su

imale status povla{}ene nacije.Danas, narod ose}a kako sustihovi potrebni samo praznikom.Otkad se poezija posvuda rasu

i postade delo spojeno sa ki{om,suncem, vetrom i grmqavinom,kada nas netremice gleda kri{omsa tavana kroz pukotinu crepa,

ili sa |ubri{ta u pale`a pari,moj zanat postade nepotreban.Deo uputstva za upotrebu stvarikoje nikad upotrebiti ne}u.

KOD INTERNET PROVAJDERA

Kupio sam koli~inu vremenakod internet provajdera; zoromjedva ~ekam da se otisnemu sterilnih prostranstva goru,

ostavqaju}i svoje najro|enije.Neka ra~unar potro{i minute,sate i godine zara|ene ro|ewem.Stvari jednom moraju da za}ute.

Jedva ~ekam da bezbrojne ikonice,ko odblesci mrtvih, zasijaju redom;da jednoli~no za{u{ti procesori ekran zasija mese~inom bledom.

I sve {to budem video i ~uosaop{ti}u drugom; a oni daqe.Ako je `ivot iluzija neka trajeto ose}awe najbli`e umetnosti.

SAVE AS

Ispod slike Tri Svetiteqapostavili smo kompjuter: na stolu,onako, kako se u najdubqem boluu pokrivku belu mrtvac stavqa.

I stajali smo zure}i tupo,u ekran bledi, treperavi,onako, sli~ni gu{terima u travidok sun~ev disk posmatraju.

Prvo se prozor otvorio, onako,sa ikonama u ramu, nepoznatim,sveznaju}im i svetlim, a zatim –raskrili{e se svetske dveri.

Zagledani, ne pu{taju}i glas,nemo smo se pitali jedno:ho}e li to svetlucavo bi}euspeti, ovakve, da zapamti nas.

Izbor: Danica OTA[EVI]

12

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

„MO@DA SAM PESNIK, MO@DA NI[TA“OPET JUTRO

Naglo sam saznao za smrt,time je detiwstvo bilo zavr{eno.Na pod, kao na poko{eno seno,iskosa, padaju zgusnute usne.

Oivi~en sekundama, bledi lik– higijenskokozmeti~ka nada.Ogledalo lako oznojeno i kada,miri{qav vazduh bez zvuka.

Dragoceno sam razli~it od spoqnogsveta. (Kupatilo je akvarijum!)Intimna samo}a, lepr{avi pe{kiri,vla`na ti{ina spu{ta se u um...

PRVA PESMA(Nevidqivi posao.)

Ovde su sne`ne obale gde promi~u dani.Susne`ica du` ulica.Nebo kao sto dugmadi na pixami.Po udaqenim gradovima, gradovi su

udaqeni.

U nizinama sneg, na planinama ki{a.Sto~ari, turisti, magistralni putevi.Vow bakalnica i gri`a mi{a.Umesto poezije preuzimam odgovornost.

DRUGA PESMA(Udar u srce.)

Nije bilo o~evidaca ili su bili retki.(Stvari treba mewati da bi ostale iste.)I nije bilo snovi|ewa – usred danavideo sam ih, negde, kraj kafana,

pripremali su prvo Saop{tewe.Bi}e objavqeno sve pre zaborava.(Panorama budu}eg sveta,levo u desnom uglu, obi~na trava.)

Prethodno desi}e se atentat:(srce tek {u{ka ko trska),{kqocnu}e nebeski aparati na taj znak po~e}e pqusak.

(Ose}am se pomalo napu{ten od wih,bez direktnih veza.Jedino je bela breza, prekoputa svih,~inila sa mnom istorijsko jezgro.)

OPIS RODNOG KRAJAUsputni susret

Teza:Ki{a prestade. Pogled sinu

Ulicom. Automobil – patkaSpu{ta se niz padinu,[qapkaju}i: {ta – {ta – {ta.I kanalizacija jo{ se pu{i.(Kom{ija vi~e na brata).

Prqavi mlaz iz parka se ru{i,Komad stakla sija iz blata.)Naspram wih – bakalnica – okrugla.(Dve starice – visibabe.)Odbrana teze:

Uz kamion boje `abeBakalin s keceqom – zavi iza ugla.

Ukus sastavqa~a

PESMA ZA TRIDESET PETPESNIKA

Neki }e, od nas, nad`iveti druge:Sve se mewa ({ta je biloBilo je), i neko (u dane duge),Glasno, prezime }e ne~ije izre}i –^ak nekom (od nas) – slobodnoOprosti}emo nadahnu}e (sumwiv stih)Jer je autor, jama~no (zbog tihPesama) patio u `ivotu, kradom.[ta o~ekuju, u prilikama nesigurnim,^itaoci, (pevati dok sam u dugu do nosa,Neozbiqno je), susedi, verna quba, rosaUsred vinograda, orah na kraju puta –Neki od nas zasija}e (ko iz duge).Zato, uni{ti}u ovu pesmu, zabraniti jeS razlogom – tako }e i (za druge)Pisawe pesama postati normalan posao.

KWI@EVNA VE^ERANA KRAJU VEKA

Ovo su, veliki zalogaji, za nas,al mali za pesmu.Jasniji – sad – idu – dani.Mlaz je upravo uprskao ~esmu.Narod, po obi~aju, predve~e,u gradove sebe raseqava.Na stolu se alkohol zate~e.Pija~ni dan, va`niji od dobau plavom neonu.Krvari, nova porodiqa.Zvi`di otpravnik, na peronu.Miris kwi`evnosti okolo vowa.Na kraju – sa verandemokrim – u – za~e{qan vrt.U novi vek, niz oluke,curi, novonovcata, smrt.

ADRESA

Stvari sam prisvajao gledawem,tako sam u~io starewe.Na prostoru takvom (ne mawem)mesec je zvani~no – ta~ka.

Spoqa{wi svet bio je koverta –liznuo sam wene ivice.Haos i red, zakoni, harmonije –izbrijali su mi, do kosti, lice.

(Oko sveta golo je – oko.)Kao srce – unutra – {to jespoj tame i svetla – visokozvezda – svet tako|e moj je.

Re{i}u – adresu na planeti.Pogledi su se sa`eli –pismo, natpis i `ig na monetivi{e nisu upu}eni meni.

KAD BUDEM IMAO 64 GODINE

The Beatles

Malo detiwstva se plaviu o~ima al `uri da ga smenipraznina – na stolu (drema)bokal sa vinom rumenim.

Usta su stroga al }ute.Dosta je s dva – tri stiha samoistinu re}i – a posle stati.(Alat ostavi na mesto – tamo.)

Senka ta na ~eluverovatno se gre{kom ste~e –al u sumraku i ona se gubi.(Sve mewa se i sve te~e.)

@ena razme{ta kreveti o zimnici mrmqa u tami.(Jutro }e sti}i al jo{ br`e ve~e.)Mrtvo ozbiqno teku dani.

Du{ko Novakovi}

TRO[EWE NOSOROGA

Aterirao u ponedeqak nosorogBezbedno se prizemioI rekao: Ja sam Dedal.Mi svi zinuli – ne {timaNe {tima, nikako ne {tima.Ali stoji da to poezija mo`e –Uputi se tamo, i {timaI {tima nekako.

NIKOLA TESLA

Zvone telefoni, zuje ma{ine,svetlost, kazuje pri~e:

(svetlo po domovima uga{eno je davno,svetla na ulicama – gore),

1. pri~a o ma~oru s repom elektri~nim.2. pri~a o dedi koji voleo je golubove.

A, ko }e vladati a, ko zaraditi?A ko }e s nebom, s vodom, razgovarati?

Svetlo po domovima se pali, tu, i tamo.Svetla, na ulicama gase se –

verna svom jasnom licu, svojoj vrsti.

SARKOFAG OD RE^I

Pi{e:DraganHAMOVI]

Usvakida{wem ~itala~kom neha-tu i nemaru, lako je prevideti isasvim izvesne ~iwenice. Jednaod takvih ~iwenica jeste da jepesnik Slobodan Zubanovi} si-

nonimi~no naslovio dve svoje pesni~kekwige, posledwe u dosada{wem nizu. Upoeziji, onoj utemeqenoj, slu~ajnosti ne-ma, ~ak i ako ima nesvesnih gestova u we-nom oblikovawu.

Prva od te dve kwige, s naslovomSarkofag (1998), ima posebnu ulogu. Dopo-la je rezime pesnikovog lirskog kretawakroz dve decenije, a otpola, donosi zbirnovih pesama u kojima, pored ostalog, pri-~ujemo mra~ni fon devedesetih godina.

Druga kwiga, objavqena sedam godi-na nakon Sarkofaga, nosi naslov Save as.I u jednoj i u drugoj kwizi po~etna, kqu~-na re~ u osnovi je istozna~na: sahraniti,sa~uvati. Obe pomenute pesme sme{tenesu na kraj lirskih celina u kojima se nala-ze a predstavqaju centralne, sa`imaju}eiskaze. Sve drugo {to ~ini semanti~kikontekst tih naslova i naslovnih pesama,prili~no je udaqeno. Nastoja}emo zato danaslovne pesme Sarkofaga i kwige Saveas analiti~ki sagledamo u svojim udaqe-nostima i bliskostima.

*

Pesma ,,Lidski grob (Sarkofag)“ je-ste nestandardno sro~en sonet koji po~i-va na klasi~nom sonetu Stevana Rai~ko-vi}a. Mada je nastao kao Zubanovi}evudeo u jednoj podsticajnoj pesni~koj igrisastavqawa sonetnog venca sa ,,Kamenomuspavankom“ kao magistralom, ovaj sonetstoga ni po ~emu nije mawe reprezentati-van uzorak pesnikove poetike. Najpre poslobodnom kori{}ewu tradicijskih obli-ka, a potom po dijalogu sa drugim pesnici-ma i wihovim tekstovima. Zna~ewskaotvorenost Rai~kovi}evih motiva kamenai sna u Zubanovi}evoj pesmi opredme}enaje u slici anonimnog kamenog groba iz sta-rih vremena. Kameni san preveden je u ka-men groba, a aktuelno sazvu~je pogibeq-nih devedesetih godina proteklog vekaodjekuje naspram jedne davne i nepoznatesmrti.

Sonet „Lidski grob (Sarkofag)“ pri-pada krugu onih pesama Slobodana Zuba-novi}a pone~em bitnom druga~ijih od onihpo kojima ga isprva prepoznajemo. Zubano-vi} je, znamo, gradski pesnik depatetizo-vane slike sveta, ironija i diskretni hu-

mor u wegovim stihovima suspre`u priti-sak uobi~ajenih lirskih tema i povi{enihtenzija. Stoga, ~esto imamo utisak da pe-sni~ki glas stvari razmatra i izra`avazaziru}i od wihove mogu}e dubine. Urba-ni pristup, uop{te, i podrazumeva poglediskosa, hladan i nepoverqiv. I slu`i seponajvi{e pomenutim, ironijskim sred-stvima. Me|utim, kako davno re~e onajuzoriti moderni lirik nema~kog jezika,postoje dubine u koje ironija ne zalazi,koje su, dodajemo, ozbiqne i pateti~ne uizvornom, anti~kom zna~ewu.

S po~etka Zubanovi}evog lirskogogla{avawa, u zbirci Kupatilo, stojestihovi:

Naglo sam saznao za smrt,time je detiwstvo bilo zavr{eno.

Nakon tih dramati~nih stihova sledi spu-{tawe tona posredstvom trivijalnih poje-dinosti jutarweg toaletnog rituala. Radironije }e suzbiti po~etni patos. Ali,mnogo docnije, u „Lidskom grobu (Sarkofa-gu)“ ironiji ne}e biti ni najmawe mesta.Patos }e, {tavi{e, ispuniti punu merusvoje opravdanosti u prvom tercetu:

Da, to je kraj – nije menido re~i – naokolo razapetpravi je svet, sve neveni.

Taj pravi svet najednom, u stradawu, po-staje ~ist i bezazlen, drama wegove raza-petosti uzvisuje ga iz wegove svakojakesvakida{wice. Pri takvom suo~ewu, natoj poziciji se i dolazi do rubnog iskazakao {to je: „nije meni do re~i“. „Posledwa,pesmo, sve izmeni“, kulminacioni je mome-nat pesme, odakle sledi nagli, op{ti padu kamenu egzistenciju ili u nepostojawe.Ali, pre toga, pesma ostvaruje prevratni~-ki akt, makar i ute{nog, trenutnog dejstva.

„Nije meni do re~i“, stav je koji se,preina~en, obnavqa na va`nom mestu, ta-ko|e u finalu, u va`noj pesmi „Konak u Ka-reji“ (sa palimpsestnom podlogom Kosti-}eve i Lali}eve pesme Bogorodici):

Ti{ina je. Jezik koji svakog ~eka.

U zapisu koji tako|e ima karejskuti{inu i odsustvo re~i u naslovu – a na-slov je „Mesto za }utawe“ – nakon mirnog ipodrobnog re|awa detaqa jednog poklo-ni~kog putovawa, nailazimo na ispovedniiskaz naro~ite sabranosti. Pred vratimaSavine kelije u Kareji, pesnik-putnik }ena~as zastati:

I to je u kwigama zapisano. Ono {tonije, i {to me zadr`ava da sa putnom torbom spu{tenom na izbledeli kamen is-pred isposnice stojim jo{ malo pored vra-ta, to je ose}awe da su ta vrata granicadva sveta – jednog, iz kojeg dolazim sasvim iskustvima i li~nim doma{ajima, idrugog, na prvi pogled nepristupa~nog, za-

tvorenog u svoja pravila. Granica izme|usaznawa o tom da, u meni, `ivi ne{to iznestalog sveta, {to je odredilo ne samodeo mog istorijskog bi}a, i mesta tihova-wa gde se sa~uvao svet re~i kojim govorim.

Zubanovi}eva putawa od ironijskerazgradwe do, ovde posvedo~enog, meta-fizi~kog sabirawa, kroz }utawe i govorti{ine – i natrag, jeste linija pa`qivoglirskog i duhovnog tra`ewa i nala`ewa.

Kao {to ima prostora gde ironiji isrodnim sredstvima nema mesta, tako imaprostora gde nam ni{ta drugo osim ironi-je ne preostaje. Tako je u pesmi Save as,sro~enoj u ~etiri metri~ki neobaveznakatrena. Izvesne podudarnosti izme|u pe-sama pomenutih sinonimi~nih naslovaipak postoje. Doslovni grob iz Sarkofagau drugoj se pesmi pomiwe u obliku uvodnograzvijenog pore|ewa. Slika sme{tawa no-vog, elektronskog ure|aja za pisawe (i jo{za koje{ta), upore|en je sa obredom sahra-wivawa. Ironija tu razvla~i niti izme|uikone na zidu i ikona na ekranu, izme|uqudskog pijeteta i strahopo{tovawa pre-ma ma{ini sa opsewuju}im virtuelnimsvetom {to se budi. Ustoli~ewe, ironij-sko obogotvorewe virtuelne stvarnostipodrazumeva se, svetlost ekrana koji seukqu~uje dovedena je u istu ravan sa izla-skom „sun~evog diska“, a qudi pred kompju-terom – sa gu{terima {to nemu{to smotreuspon `ivotodavne zvezde. Ekranski svetje raskriqen, operativni sistem pu{tenje u rad. Smisaono te`i{te pesme preba-~eno je na krajwe stihove, sa te`i{nomre~ju zapamtiti:

Ho}e li to svetlucavo bi}euspeti, ovakve, da zapamti nas?

U obe naslovne pesme zati~emo sr-`nu dvostrukost wihove kqu~ne re~i. Sa-hraniti je sa~uvati. ^ak i novi, kompju-terski re~nik unekoliko aktivira drev-niji leksi~ki lik, pa tako postoji izrazpohraniti dokumenta, fajlove. U tom me-|uprostoru, izme|u osnovnih i izvedenihzna~ewa, obitavaju, ukr{teni i preplete-ni, `ivot, pesma i smrt, smisao ~uvawa te-lesnih ostataka i zapisivawa re~i. Svrhapohrawivawa tela u grobu za hri{}anele`i u o~ekivawu Drugog dolaska, Stra-{nog suda i `ivota ve~nog. Analogija sasvrhom poezije tu sasvim pristaje.

„U meni `ivi ne{to iz nestalogsveta“, ponavqamo ise~ak iz napred nave-dene Zubanovi}eve putopisne re~enice.Drugim re~ima, pesnik je sarkofag ne~egaod nestalog sveta, isto kao i pesma i jezikod kojeg je sa~iwena. Sli~no va`i i akoumesto slike kamenog kov~ega posegnemoza ra~unarskom opcijom Save as. I ondakliknemo, ili pritisnemo enter.

O ~uvawu i o~uvawu je, dakle, svevreme re~. I taj signal Slobodan Zubano-vi} i emituje sa pro~eqa svojih zrelihkwiga poezije.

15

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

(POEZIJA) JE PAUZA IZME\U DISAWA

Na proveri vremena: Slobodan Zubanovi}, Beograd 2006.

(Na stavak sa devete strane)

– Mislim da ne. Mo`da obrnuto.„Urednikovawe“ smatram ~estitim,neophodnim i odgovornim poslom. Osimtoga, to je deo kwi`evnog zanata koji sesastoji u otkrivawu drugog. I, ako se~ovek prihvati do kraja, to biva krea-tivan posao, sa rezultatima dostojnimsvakog zadovoqstva, bez obzira {to„krade“ dosta vremena.

 Da li je pro{lo „sedam gladnih go-dina“ za srpsku periodiku? Nijeli kwi`evna periodika mesto vas-pitavawa ukusa nadolaze}ih pe-snika, ili je to vreme pro{lo:mnogi „pesnici“ nisu, niti bi mo-gli, pre}i prag nekog kwi`evnoglista, a objavili su po nekolikokwiga. Nije li to kost u grlu kwi-`evnosti danas?

tora. ^asopisi su, najpre, mesto odr`a-vawa kwi`evnosti, mera vaspitavawaukusa i provera nadolaze}ih autora. Na-`alost periodika, krvotok kwi`evno-sti, obolela je i potreba joj je hitna tran-sfuzija. Zna se da finansirawe nekoli-ko ~asopisa, za ~itavu godinu, ko{ta ma-we nego jedna pozori{na predstava, ofilmu da i ne govorimo. I ne samo to.Evo, sredina je maja, a jo{ uvek se ne znakoliko }e koji ~asopis dobiti sredstava,da li }e ih uop{te dobiti, i kada! Kadasam rekao transfuzija, nisam mislio sa-mo na novac. Ni jedna komisija koja je od-lu~ivala o sudbini periodike nije bilaspremna da odva`no odmeri vrednosti ina~ini selekciju koja bi otvorila pro-stor za utakmicu me|u ~asopisima i za-dovoqila najvi{e kriterijume. Iz godi-ne u godinu situacija se pogor{ava, {tozbog op{tih prilika, {to zbog parcijal-nih, partijskih, pogleda ili nerazumeva-

on po stihovima magi~no raspore|uje tajnusame ~ovekove pojave i sudara sa maglina-ma kosmosa kao da su spu{teni ispred we-govih nogu. „Kao stara tajna ja po~eh da ̀ i-vim“, veli on i dodaje kako je „zakovan zazemqu {to `ivotu slu`i“. U razmaku tihstihova, u razlomku metafore i slikasvakodnevice nikad pre wega tako kori-{}enih, stoje sva upori{ta kasnijih, mo-dernih, pesnika. On je danas aktuelan jerse wegove slutwe, tragawa i predvi|awamogu citirati u svakom ~asu na{ih indi-vidualnih i op{tih prilika. Tako, zapra-vo, Dis obnavqa i nas i na{u poeziju.

Ta pojava od tri latini~na slova,1903. godine, taj „subjekt Skerli}evog gne-va“, uzdrmala je sav kulturni ̀ ivot koji jetada u Srbiji po~iwao da o`ivqava irastresla ~ar{ijsko shvatawe da svako„dobro“ ugro`ava „dekadentno“, drugim re-~ima moderno, progla{avaju}i modernostni mawe ni vi{e nego bolesnom. Ta, bole-{qiva figura, u~iteq i boem, nije mario,za sukob suprotstavqenih racionalnih imodernisti~kih pogleda. On je, nose}i sasobom svoj tamni svet, nosio originalnostnovih mogu}nosti koje }e tek shvatiti na-dolaze}e generacije: upotrebqavao je kaoa, u stvari, govorio evo.

Utopqene du{e jesu „}utqivi“krik za novim gde }e svako imati svojprostor snova. Kao ni jedan na{ pesnikpre wega; on je sebe, pred svetom, izvr-nuo kao rukavicu, vi{e nego {to je onda-{wi svet to dozvoqavao. To je ~iweni-ca zbog koje se dose`e slava koju za `i-vota niti je sawao niti je mogao imati.

 Kada bi Va{ „Sarkofag“ bio Noje-va barka, {ta bi, koje vrednosti,dostignu}a qudskog uma, kwige,dela... u wega smestili? Ili, kojeje vreme bilo dobro za ~oveka, ~o-ve~anstvo?

– Qudima je dato da svoje dobro sa-mi odre|uju. Spasao bih potopa sve stva-ri, najpre one sa o~ima izvan svakog zla.

 Pro{logodi{wa pesni~ka zbirkaSave as, posle jo{ jedne duge pauze,potvrdila je da ste „dokumentaristvremena“. Odu`ili ste se jo{ jed-nom Beogradu („Ja-blanovi u Dunav-skoj“, „Tramvaj nazvan dvojka“), no-vim tehnologijama (pesme „Kod in-ternet provajdera“, „Rad pomo}umi{a“, „Save as“...). Ka`u: ironijumodernog pesni~kog ~ina povezaliste sa savremenom tehno-sve{}u.Ispod slike Tri Svetiteqa posta-vili ste kompjuter, jedinstvo pro-{losti, sada{wosti i budu}nostije tu. Da li je Slobodan Zubanovi}na{ao kqu~ za srce savremenog ~i-taoca? Ili „izdr`avate proveruvremena“ i daqe?...

– Pa, sve pomalo. Negujem nastoja-wa. I opsesiju.

– U pravu su svi koji to prime}uju. Da-nas se de{ava da se i u eminentnim kul-turnim rubrikama na|u pesme autora zakoje ne da nismo ~uli, mnogi od wih i neznaju da postoje periodi~ne publikacijenamewene kwi`evnosti, niti znaju da na-vedu imena dva svetska pesnika. Mnogiautori zaista imaju ~etiri-pet i vi{ekwiga, a da nikad nisu objavili jednu ilidve pesme u listovima i ~asopisima. Onikoji imaju novca i `equ da budu pesnicimogu sebi to priu{titi sa par stotinaevra, i to bar dvaput godi{we, jednom uo-~i i jednom posle Sajma kwiga.

Dr`ava ima sve mawe novca za sufi-nansirawe ~asopisa koji se polako gase,a s wima se gasi i mogu}nost provere au-

wa i neznawa pojedinaca koji odlu~uju ostawu u na{oj periodici.

DIS JE SMEO PESNIK

 Mnogo pre nego {to ste postali la-ureat Disove nagrade, jo{ 1996. go-dine, u jednom eseju napisali steda je „Dis smeo pesnik“, da je to„~ovek zagledan u prazninu“, da jewegovo }utawe re~ito... Kakav jeVa{ do`ivqaj pesnika Disa, wego-vih „Utopqenih du{a“?

– Dis jeste smeo pesnik i ta smelostproizilazi iz sudara wegove neukosti ifantasti~nog, intuitivnog, do`ivqajasveta. Razroga~enih o~iju, u bezazlenosti,1

44

3.

DI

SO

VO

PR

OL

E]

E

17

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

SAVE AND CLOSESlobodan Zubanovi}, Save as; Plato; Beograd, 2005.

Pi{e:Sa{aRADOJ^I]

Slobodan Zubanovi}, jedan odnajzna~ajnijih zastupnikaneoveristi~ke estetike u sa-vremenoj srpskoj poeziji,svoju najnoviju pesni~ku kwi-

gu je uobli~io kao zbirku jedanaestkratkih ciklusa od po ~etiri pesme, odkojih svaka obuhvata po ~etiri katre-na. Ovo insistirawe na jednom ~istoformalnom aspektu mo`da i nije imalodrugih razloga osim autorove `eqe danaglasi kompaktnost kwige; ali velikoje isku{ewe da broj ~etiri ovde razu-memo kao da ukazuje na ~etiri ta~kejedne ravni, ~etiri ugla koja ome|ujuprostor unutar koga se odvija sve vi{ena{ih simboli~kih razmena sa sve ve-}om relativnom va`no{}u. Re~ je, na-ravno, o ravni prozora kroz koji posma-tramo – kroz koji `ivimo svoju digital-nu sudbinu.

Osnovna metafora Zubanovi}evekwige je metafora kompjutera, i wenouo~qivo prisustvo mo`emo da pratimona razli~itim ravnima: od aktivira-nih slika i zna~ewa do naslova kwigei pojedinih wenih ciklusa i pesama.Tako se u naslovima ciklusa nalaze,izme|u ostalog, termini „prored“, „pre-~ica“, „ekran“, „funkcije uve}awa“,„okvir“, „~uvani dokumenti“, „korpa zaotpatke“, „opcija“, sve izrazi na kojesmo se navikli barataju}i elektron-skim spravama i programima koji namolak{avaju ovladavawe tekstom… De-lovawe ove metafore ne okon~ava sesamo na tim, u krajwoj liniji ipak povr-{nim manifestacijama. U digitalneodnose preobra`avaju se, u vizuri ovepoezije, i metafizi~ki odnosi. Pesma„Save as“, po kojoj je ~itava zbirka do-bila ime, po~iwe stihovima „Ispodslike Tri Svetiteqa / postavili smokompjuter: na stolu, / onako, kako se unajdubqem bolu / u pokrivku belu mr-tvac stavqa.“ Ti stihovi, i wihov na-stavak u pesmi, nagla{avaju gotovoidolopokloni~ki odnos s kojim smojednom pristupili ~edu nove tehnolo-gije koja ubrzano mewa na~ine i dometena{e komunikacije, na{eg znawa, pa ina{eg odnosa prema svetu. Zagledani uekran, poentira}e pesnik u zavr{nimstihovima, „ne pu{taju}i glas, / nemo

smo se pitali jedno: / ho}e li to sve-tlucavo bi}e / uspeti, ovakve, da za-pamti nas.“ U pitawu je, naravno, iskon-ska ~ovekova te`wa da dosegne ve~-nost, trajawe u obliku memorije, traja-we za koje mu se sada najednom ukazujunovi izgledi, ali i javqaju nove sum-we, u obliku koji se iz osnova razliku-je od dotada{wih sumwi. Mo`e li or-gansko, bi}e koje veruje da je u sebi raz-vilo duh, da se pouzda u sasvim druga-~ije, neorganske forme pam}ewa? Smeli u wih da se pouzda? Re~i „svetluca-vo bi}e“ nisu tu slu~ajno, ni radi uz-grednog efekta, nisu ~ak ni izraz pri-rodne te`we ka personifikaciji, ve}iskazuju jedan jo{ uvek mo`da nedo-voqno jasan nagove{taj, ali zato nago-ve{taj sa dalekose`nim implikacija-ma: ono {to nas fascinira zapravo ni-je proizvod, nije predmet, niti alatka,nego mo}i koje smo u taj proizvod uneli,mo}i koje pripadaju `ivotu, i od kojihstrahujemo da smo se otu|ili. U igri supitawa o na~inima pam}ewa. Na wihfilozofi odgovaraju jednim, a pesnicidrugim jezikom.

Poetska evokacija u kwizi Save asgrana se u razli~itim pravcima. Pesni-ku je stalo do toga da obuhvati {to jemogu}e {ire krugove svojih odnosa i is-kustava, {to vi{e ~inilaca koji ga am-bijentalno, kulturno i istorijski odre-|uju. Zanimqivo je kako se u Zubanovi-}evim novim pesmama prelamaju isku-stvo srpske pesni~ke tradicije i svesto u~e{}u u tom iskustvu. Izuzetno broj-ni, direktni citati, aluzije i para-fraze - naslova, stihova ili slika pe-sama koje prepoznajemo kao me|a{e na-{e pesni~ke tradicije (izme|u wih icitate Disovih stihova i aluzije nawih), imaju ulogu da u dijahronijskomtoku predawa situiraju glas pesnika sapo~etka novog milenijuma, da mu otvoreprostor za, uglavnom nepolemi~ni, di-jalog sa nasle|em, ali i da naglase daje ambijent u kome nastaje pesma – ima-ginarni prostor istorije kwi`evnosti,podjednako koliko su to i uslovi wenogvankwi`evnog okru`ewa. Pesnik `iviu poeziji a ne samo u gradu, i kre}e sestazama pesni~kog predawa, a ne samoulicama i bulevarima. Kwi`evni isto-ri~ari }e jednom verovatno prona}idobar povod za svoja istra`ivawa u ra-znovrsnim intertekstualnim vezamakoje uspostavqaju pesme Zubanovi}evekwige.

Drugi pol uslova koji ga konstitu-tivno odre|uju, pesnik tretira u o~eki-vanom, neoveristi~kom kqu~u. Cizeli-

rani stihovi u kojima istan~ana, u ovomslu~aju prigu{ena i melanholi~na su-bjektivnost, progovara o oblicima ipojavama svog svakodnevnog `ivota,prepoznatqivo obele`je Zubanovi}evepesme, u zbirci Save as do{li su dosvog najzrelijeg oblika. Taj verizam nebe`i ni od sopstvenih op{tih mesta;bi}e tu i lave`a pasa na periferijigrada i vijorewa napola zatrpanihplasti~nih kesa i drugih rekvizita nakoje su nas navikla dela savremenihpesnika – samo, ne vi{e sa zadatkomkoji naj~e{}e imaju u nekim jednostav-nijim veristi~kim postavkama, da u~e-stvuju u izgradwi sinestezijske slikesavremenog, gradskog ambijenta. Pla-sti~na kesa po kojoj deluju elementi(napola zakopanu u zemqu, spira je ki-{a, pr`i jara, pomi~e je vetar) kod Zu-banovi}a postaje povod da pesnik ka`epone{to o ve~nosti i beskraju, kori-ste}i ~iwenicu da nusproizvodi tehno-lo{ke civilizacije, wen otpad, imajutakva fizi~ka i hemijska svojstva, koja}e im omogu}iti da nad`ive samu tu ci-vilizaciju. Ali to je samo po~etak, ini-cijalna situacija, oko koje Zubanovi}izgra|uje jednu dobru pesmu u kojoj }ebiti mesta i za sumwu i za strepwu. Ta-kvo prelamawe ve~nog i univerzalnog uefemernom, jedan je od najva`nijih di-nami~kih mehanizama zbirke.

Samotematizovawe pesme se mogloi o~ekivati pod pretpostavkama kojeostvaruje zbirka Save as; to je posebnoslu~aj u zavr{na dva ciklusa, u kojimase najizrazitije ostvaruje osnovna me-tafora zbirke, metafora kompjutera.Ovde se me|usobno ubla`avaju i kori-guju ironijski otklon i melanholi~niton. Zubanovi} ne `eli da iskqu~i ni-jednu izra`ajnu mogu}nost, ali ~ininam se da, s obzirom na intonaciju za-vr{ne pesme, on ipak daje odre|enuprednost melanholiji. „Pesma je nepo-znat dokument“.

U ina~e prili~no plodonosnoj pe-sni~koj sezoni, zbirku Save as bismoocenili kao jedan od najkvalitetnijihdoprinosa. To je kwiga suverena uformalnom pogledu, inovativna u te-matsko-motivskom okviru i podsticajnaaktiviranim pitawima i dilemama.Slobodan Zubanovi} je svojoj varijantineoverizma dao novi zamah, a na{emsavremenom pesni{tvu ponudio izazovu vidu estetski relevantnog stava o pa-radigmi digitalnog pam}ewa koja vi{enije neizvesna budu}nost, ve} aktuel-nost sa kojom, voqno ili nevoqno, mo-ramo da ra~unamo.

KWIGA OVOVREMENIH,VE^ITIH EMOCIJA- Uz Save as Slobodana Zubanovi}a -

Pi{e:VasaPAVKOVI]

16

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

Sedma pesni~ka kwiga Slobo-dana Zubanovi}a Save as do-lazi kao vi{estruka potvr-da onoga {to o pesniku slu-timo ili znamo pouzdano.

Ona potvr|uje izgra|enost wegove poe-tike i zna~aj wegove poezije kao i slut-wu da pesnik i daqe napreduje kroz la-gane promene.

Koje su stalne karakteristikeZubanovi}eve lirike koje potvr|uje inova kwiga?

Na formalnom planu usmerenostka katrenu, rimovanom na razli~itena~ine, ali nikada kruto i dogmatski,~ime pesnik izbegava potencijalne, ri-mama uzrokovane simplifikacije obli-ka i smisla, daju}i svom stihu naro~i-tu, uzbudqivu proto~nost i postmoder-nisti~ku „neobaveznost“. U okvirustrukture kwige pak, Zubanovi}, grade-}i i ovu kwigu kao projekt, sme{ta po~etiri pesme u jedanaest ciklusa, pre-cizno odmeravaju}i stihovnu energiju(u okviru) celine. Svaku od 44 pesme~ini po ~etiri katrena.

Na tematskom planu, Zubanovi}ostaje pesnik grada, odnosno jo{ pre-ciznije, starog Beograda i pesnik sa-vremenog doba, {to kao i u mnogim ra-nijim wegovim kwigama ozna~ava ve}sam efektni „nepesni~ki“ naslov. Aliiako je prevashodno okrenut savreme-nom dobu i ~oveku, Zubanovi} nikada negubi iz vidnog poqa svoje pesme pro-{lost i tradiciju, kao {to pevaju}i ourbanim toposima i situacijama, nijeuni{tio ni vlastitu sposobnost daodr`i lirski kontakt sa prirodom, saselom ili provincijom. Otuda je svakaod pesama u ovoj kwizi simboli~ki slo-jevita, wene korespodencije sa „osta-lim svetom“, svetom „van pesme“ ~estosu slo`ene i smisaono vrlo sna`ne.

Po{to se pa`qiva organizacijakwige Save as podrazumeva, ne}u se ba-viti wenim oblikom, ve} }u ukratkonatuknuti poneku ideju nastalu kao po-sledicu ~itawa novih Zubanovi}evihkatrenskih pesama.

Pojedine od pesama po~iwu odkonkretnih de{avawa ili situacija, od

`ivotnih detaqa koji su, kako u pesni-{tvu biva, mogu}nost da se lirski(pre)osmisli ̀ ivot. Tako se u pevawe izpesme Asfaltna baza kre}e iz stiha:si|oh, pred mrak, do samog dna, {to sim-boli~ki nagove{tava smisao orfejskeprirode pesni~kog posla, da bi se u sle-de}oj pesmi, Ve~erwa dijagnoza, Zubano-vi} pozabavio lirskom analizom pro-{log `ivota: Mnogo sam vremena propu-stio/ popu{taju}i sitnim zadovoq-stvima... I kad je gorak i kad je o{tar,Zubanovi} u ovoj i svim drugim pesmama,vazda ostaje u granicama sti{ane medi-tativnosti – Svet je u sfumatu mekom –ka`e na jednom mestu, pa ni neka otrov-nija, autokriti~ka `aoka posmatrana izkonteksta ostalih stihova, nema nepod-no{qivu silinu koju bi joj dao neki dru-gi liri~ar. Zubanovi} voli distancu,ali ne `eli da bude neutralan. Vrednoje pa`we da u ovoj kwizi, kao i ranije,uspeva da pomiri ta dva stava. Naravno,zahvaquju}i su{tini svog pesni~kog ta-lenta. (Potrebno je, samo, obratiti pa-`wu sa koliko preciznosti i nename-tqivosti, ceo uvodni ciklus kwige ovajpesnik ostvaruje polaze}i od mitskih ju-naka i obrazaca!) ^ini mi se da ovdetreba primetiti kako je uz Rai~kovi}a,Radovi}a i Maksimovi}a, on najauten-ti~niji predstavnik ovog poetizma u da-na{woj srpskoj lirici.

U svetu ~ija se pojavnost mewa,iako qudski karakter i tuga ostajuisti, Zubanovi} ispisuje pesme, recimoOtkucan svet, kao li~no svedo~anstvotrajnosti (na{eg i svog) karaktera i tu-ge u izmewenim kulisama (pojavnosti).U svetu gde: Na jutrewe zvonili su mo-bilni, a lirski subjekt pesme prolazipored lepore~ivih bilborda, pesnikgradi drugi i tre}i ciklus kwige kaoniz poruka bezute{nosti, ispuwavaju}iih ekspresivnim detaqima, koji sud-binski povezuju vremena i nara{taje. Udoba kada pesnik priznaje: {etam sa-tima ulicama raznesen, ono {to }espojiti tu psiholo{ku difuznost jestese}awe na (istoriju) poezije: od narod-ne lirike do preokretnog treptaja prvemoderne: Zdesna mi prilazi od zlata/jabuka; sleva namiguje mi tzv. jesen.Ovakvim elipsama u pesmi Kako vremeleti i bliskim, Slobodan Zubanovi},kao retko koji savremenik, i sna`no ive{to defini{e svoju i na{u aktuelnuduhovnu poziciju...

Nagove{teni otklon od central-nog starogradskog, dor}olskog prosto-ra, pesnik }e ostvariti u ciklusu Sa-motan ekran, u kojem, u prvoj i posled-woj pesmi, govore}i o starosti, iz pri-rodnog okoli{a, sme{ta i vlastitu,neminovnu jezu prolaznosti, opkoqa-vaju}i istim motivom dve centralnepesme. I za ove pesme, kao i za sve dru-ge, karakteristi~an je lik usamqenoglirskog subjekta, koji je istiha ugro-`en prete}im svetom i koji bi iz togsveta da „{tukne“ ne znano kuda, alisvakako daqe od pretwe. Pesma se usvetu Slobodana Zubanovi}a, ukazujekao utopijski prostor mogu}nosti da sebude sam i da se izbegne ugro`enost(istorijom):

Si|oh nizbrdo, ulicom do kraja,Da uzmem prevoz slede}i,

Pred ve~e; sa oglas-panoaJedan lik gledao me prete}i.

Daqi „razvoj“ tog ose}awa (stvar-nosti), obznani}e pesme iz ciklusaKorpa za otpatke, koje se direktno„oslawaju“ na nedavnu istoriju, na ras-pad zemqe u kojoj smo ro|eni i op{tukrizu (sistema) vrednosti. Kao u neka-kvoj nabrajalici opsednutog reportera,Zubanovi} otpo~iwe katren za katre-nom: Posmatrao sam vojne transporte-re ... I mladi}e videh pod {lemovima...Sa trotoara mahali su gra|ani ... Ibukete su bacali na vozila...

Poentu nove i u svakom pogleduuzorite Zubanovi}eve kwige, nudi na-slovni ciklus Save as sa ~etiri anto-logijska naslova, u kojima je vrlo pre-cizno ulovqen duh vremena: Kod in-ternet provajdera, Rad pomo}u mi{a,Save as i X.doc. Zasnovane, izme|uostalog, i na sinonimi~nosti re~i:ikona, disk, mi{, dokument – ove nas~etiri pesme suo~avaju s duhom novog(ve} aktuelnog) doba, kao nagove{tajem(?) druga~ijeg stawa, ako ve} ne i dru-ga~ijih sudbina, nas i na{eg potom-stva. Kraj kwige je pesni~ko predvorjedrugog sveta i tre}eg milenijuma. Ula-zak u {ta?...

Zubanovi} ne nudi direktniji od-govor. Wegova je trpka stihovna slutwa(stawa stvari) iz ovog vremena, li~naslutwa, refleksivno duboka i rafini-rana u jeziku, tako da postaje i deo na-{e slutwe.

19

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

To je onaj `ivot, gde sam pao i jaS nevinih daqina, sa o~ima zvezdaI sa suzom mojom, {to nesvesno sijaI `ali k’o tica oborena gnezda.To je onaj `ivot, gde sam pao i ja.

(iz „Tamnice“)

Nedavno sam se u ^a~ku raspitivao zaDisa. – Kakav Dis? [ta je to – Dis? Dali se ti sa nama {ali{?

Rekao sam:– Vladislav Petkovi} – Dis. Pesnik

Dis. Va{ Dis. ^a~anin Dis. A onda sam se setio da postoji jedini,

najve}i i najvoqeniji bog ro{tiq. Neobi~anbog. Ali bog. Pravi bog. Nezamenqiv, kao{to su i kr~me nezamenqive.

Tih dana je u „]orovini“ „pu{ten u po-gon“ veliki hotel „Morava“. Taj hotel je,ustvari, arhitektonski atentat na mirni ispokojni izgled niskih ku}a i ba{ta. Hotel„Morava“ (dobro ga nisu nazvali „Ekscelzi-or“ ili „Rivijera“!) bio je, uglavnom, predmet~a~anskih samohvalisawa. Jer bog ro{tiqkada se preseli iz birtija u takav hotel do-bi}e svoj davna{wi sjaj koji je posle rata po-~eo pomalo da gubi.

...Ku}a Petkovi}a nalazila se u Pali-luli. To je tip onih starih srpskih ku}a kojedanas retko vi|amo, jer su ih nemilosrdno,bez ikakvog ose}awa za lepo, ru{ili i ru{e,a na wihova mesta podizali i podi`u polu-silose, silose, ku}e polusilose, ku}e silo-se, ku}e kasarne i ku}e barake.

Majka mi je pri~ala da se odli~no se}aVladislava. Svakog jutra prolazio je poreddana{we po{te. Odlazio je u {kolu.

– Vlada je bio tih de~ak, mnogo boja-`qiv, mr{av, ~ak neugledan. Deca su ga za-dirkivala. – Pri~ala je moja majka Kosara.

– A da li se se}a{ wegovog nadimka.– Mnogo ru`an nadimak.Bilo mi je krivo zbog tog ru`nog nadim-

ka. Pesnik „Utopqenih du{a“, „Nirvane“, tu-`ni Dis, jedan od najve}ih srpskih pesnika,veliki Dis, be`ao je od de~aka koji su ga za-dirkivali zbog wegovih slabih ramena. Vi-kali su za wim:

– Vlada, misirska baba!– A on se sklawao, pri~a moja majka. –

Se}am se: uvek je izbegavao de~ake.Dok ovo pi{em meni je mnogo `ao {to

moram da zabele`im i ovu uvredu koja je na-neta pesniku. Jer ovo je jedna od nezabele-`enih uvreda. Disa su vre|ali. I posle smr-ti. ^ak i wegovi najmiliji...

Tra`io sam ulicu Vladislava Petkovi-}a – Disa. Ne postoji. Tra`io sam ~itaonicukoja nosi wegovo ime. Ne postoji takva ~ita-onica. Raspitivao sam se za literarnu dru-`inu „Vladislav Petkovi} – Dis“. Nikadanije postojala. Nigde spomen-plo~e. Ni spo-menika. Ni wegovog imena na usni nastavni-ka gimnazije. Nigde wegovog rukopisa u zavi-~ajnom muzeju. (Oni {to znaju i vole Disa –Margita Radovi}, Dragi Popovi}, Rista Ri-stovi}, pesnik Leka Obu}ina – `ive sve po-vu~enije). Sru{ena je stara ku}a u Paliluli.^a~ak je sasvim izbrisao ime pesnika.

Bog ro{tiq je najkomotniji od svih bo-gova. Sviwske da~e dime u wegovu ~ast. Bogro{tiq je bog inercije, dobrog odmora, ma-snih ru~kova, bezbolnih {ala, `ute rakije.On je, ka`u, najstariji bog...

...Tra`e}i Disa, nai{ao sam na tog boga.A ^a~ak ima ~im da se ponosi. Istori-

jom i velikim qudima. Tanaskom i Ratkom. I~udno je {to ne pamti, jer ponos bi bio jo{ve}i – svog Disa.

Poku{ao sam sa gimnazijom. Mo`da }uga tamo na}i. Postoji gimnazijska arhiva.Ali mi ni tamo nisu znali ni{ta da ka`u.Poku{ao sam sa Disom. A izgubio sam Luko-vi}a. Jer ni za Lukovi}a pojma nemaju. Ne se-}aju se pesnika „Jesewe ki{ne pesme“. ^egase sve ne se}aju?...

Tada odlu~ih da ih podsetim na du-`nost:

– Za{to ne podignete spomenik pe-sniku?

– Nismo sigurni.– Kako niste sigurni?– Treba prvo ispitati wegovu pro-

{lost...– Sumwate, zna~i, u wegovu ispravnost

... mo`da je bio kvisling... ~etnici... i takodaqe...

– Naravno, treba proveravati...– Ali on je poginuo 1917. godine.– E, to je druga stvar. Ali, opet... ko

zna...– A u ^a~ku izlazi list „^a~anski glas“

– i on bi mogao malo da se zauzme za Disa. Dabar ispri~a ^a~anima Disov `ivot...

... I tako, raspituju}i se, tu`an otputo-vah za Beograd. Mogli bismo da budemo ose-tqiviji prema svojima. Svoj je svoj. Pa to ba-rem nije te{ko. Istina, ^a~ani podi`u spo-menik Nade`di Petrovi}. Ali, izgleda nena svoju inicijativu. Podi`u ga jer se ume-{ao Me{trovi}. Posla}e im Nade`dinu bi-stu. A da li ^a~ak ima jednu jedinu Nade`di-nu sliku. Nema. Ni u zavi~ajnom muzeju. Ni u{koli. Ni u odboru.Ovaj mali prekor, ne `e-li da uvredi. On `eli da podseti. I da opo-mene. A ovo malo gneva zbog pesnika Disa,zbog zaboravqawa i otu|ivawa, nije zbog ni-kakve mr`we, ve} zbog qubavi za rodno me-sto pisca ovih redova.

... @iveo je pisac Uskokovi}, `iveo ipisao. Ubio se jednog dana. Gra|ani mesta ukome se ubio podigli su mu spomenik...On senije rodio u tom mestu. Gra|ani u Kur{umli-ji podigli spomenik... Iz qubavi. Zbog Srbi-je i na{eg ne ba{ najbogatijeg bogatstva.

*Napisao sam ~lanak pre desetak dana, a

danas sretoh neke ^a~ane. Me|u wima su bi-la i dva istaknuta druga iz Op{tine i Komi-teta. Reko{e mi da su ~uli za moj ~lanak, danemam pravo {to sam tako pisao. Uzgred miovaj drug ispri~a da i on nije siguran da jeDis veliki pesnik. Jer, re~e, jedan ozbiqani odgovoran ^a~anin rekao mu je pre godinu-dve: Mo`da je Dis i dobar pesnik. Neko ka`eda jeste, neko ka`e da nije.

I, eto, opet ono – ko zna? Zbog toga preporu~ujem onima koji ne

znaju da pogledaju „Bio-bibliografsku gra|uo Vladimiru (treba Vladislavu, prim. prir.)Petkovi}u – Disu“: „Letopis Matice srpske“– novembar 1954. Naravno, sa obja{wewem:„Letopis“ je ime ~asopisa koji izlazi u N.Sadu. Jer mo`e neko da posumwa:

„Letopis“ – ko zna {ta je to?

Tako je govorio Branko V. Radi~evi} pre pola veka

Branko V. Radi~evi}

BOGRO[TIQI PESNIKDISZavi~aj zaboraviovelikog pesnika

Do sada nepoznata fotografija porodice Vladislava Petkovi}a (Dis stoji izme|u oca i majke)

18

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

Te{ko je na po~etku veka u kome susve~anosti u ~ast VladislavaPetkovi}a Disa u{le u petu de-ceniju trajawa i kada se dve na-

grade dodequju u ^a~ku pod za{titni~-kim pogledom ovog velikog pesnika, ipoverovati da je, pre pedesetak godina,u ovom gradu na Disovo ime bilo skorosasvim zaboravqeno. Danas, kada {kolau rodnom Zabla}u, ~a~anska Bibliote-ka, ulica na periferiji grada i dva ov-da{wa glasila svojim imenima ~uvajuse}awe na pesnika ~ija se bista nalaziu dvori{tu Narodnog muzeja, prosto jenezamislivo da se o wegovom pesni~komdelu, ali i o wegovoj sudbini, svoj u ne-dovr{enostima i privremenostima, ov-de uistinu tako malo znalo. Zato tekstkwi`evnika Branka V. Radi~evi}a (^a-~ak, 1925 - Beograd, 2001) Bog ro{tiq ipesnik Dis, objavqen u Kwi`evnim no-vinama 1955. godine1, uverqiva skicana{eg mentaliteta i upe~atqiva slikastawa duha koje nije svojstveno samopro{lom dobu, jeste autenti~an prilogistoriji Disovog prole}a.

Iz ovog zapisa i iz, neposrednopre wega u Dugi objavqenog, a nepotpi-sanog poetskog `ivotopisa VladislavaPetkovi}a Disa u kome se ka`e da veli-kom pesniku ni posle 75 godina od ro|e-wa ne}e di}i spomenik u ovom gradu, ni-ti }e nazvati neku ulicu wegovim ime-nom,2 kao i iz feqtona objavqenog u Po-litici,3 o~ito je mudro nastojawe Bran-ka V. Radi~evi}a i wegovih dalekovi-dih istomi{qenika da se, prevashodnou zavi~aju, o`ivi uspomena na Disa. Za-hvaquju}i Radi~evi}evom odre{itomzalagawu, ali i preduzimqivosti dru-gih umetnika koji su ro|ewem ili pore-klom ^a~ani, kao i brojnim kulturnimposlenicima i istaknutim sugra|anima,1958. godine pesniku Tamnice, uz sam za-tvorski zid bi}e podignut spomenik. Otom poni`avaju}em mestu na koje su ^a-~ani postavili Disovu bistu ~iji je au-tor vajar Sreten Stojanovi}, Radi~evi}je, nimalo ne {tede}i svoje sugra|ane,pisao: Neka nadle`ni na|u dostojnijemesto pesniku Disu. On je to svakakozaslu`io. Ina~e mo`e da se dogodi dapesnik Utopqenih du{a ustane i ode.Jednostavno se izgubi. Kao svi uvre|e-ni qudi. On je sad strpqiv.^eka. A jed-nog dana – ko zna – odmahne rukom koje

stio da, zahvaquju}i se na priznawu,podseti kako je stihove utopqenog pe-snika, ne tako davno, naizust u ^a~kuznao jedino pesnik i novinar DragoqubLeka Obu}ina. A vra}aju}i gradu iz kogaje potekao, kona~no i na najprili~nijina~in, makar ime Vladislava Petkovi-}a Disa, jednog od velikih pesnika do-deqenih srpskom jeziku ~ije telo nijepokopano u domovini, u imendanskoj be-

sedi Biblioteci, a po-vodom veka i po od we-nog osnivawa, 1998. go-dine, Radi~evi} je re-kao: Piscima, koji suveliki kao Dis, dobrostoji kad se pretvoreu ustanove kao {to supozori{ta, univerzi-teti, biblioteke,{kole. Dobro izgleda-ju kao ulice, skverovi,trgovi, {iroki bu~nibulevari. Dobri su, ve-oma dobri, kao kr~mena uglu, kao usamqenasastajali{ta.6

Pedeset godi-na od prvog objavqiva-wa, tekst Bog ro{tiqi pesnik Dis Branka V.Radi~evi}a, mo`emo~itati kao jo{ jednosvedo~anstvo na{egkratkog pam}ewa, neo-

snovane, ali nepokolebqive podozri-vosti i sklonosti da podsmehom i uni-`avawem nadomestimo sva na{a nezna-wa i neumewa, ali ponajpre kao opome-nu koju ne bismo smeli da pre~ujemo. Jerneretko se zavi~aj tu|i od svojih veli-kana. Jer se i tradicija mora ste}i. Jerne smemo po svaku cenu zaboraviti, sa-mo da bismo imali ~ega da se docnijesetimo. Jer dobro je, ~ak i kad ima od-govornijih i re{itijih, da se, za pesni-ke za kojima dolaze, katkad zalo`e sa-mi pesnici.

nema, zakora~i nogom koje nema i vratise me|u ribe i „nepet“.4 [est godinadocnije, ovda{wa Gradska bibliotekauprili~i}e prvo Disovo prole}e na ko-me }e upravo Radi~evi}, duhovni ute-mqiva~ ove manifestacije, prviprozboriti u pesnikovu slavu : Dis imapravo na svoje prole}e. On ga je dobio.Sa zaka{wewem, kako se to ve} kod nas~ini. Ali u pravi ~as.5 To je bila prva u

nizu doma}inskih beseda u kojima jeBranko V. Radi~evi} u rodnom gradu po-zdravqao glavne goste na Disovim pro-le}ima, najzna~ajnije me|u srpskim pe-snicima dvadesetog veka, ali i kwi-`evne kriti~are, dramske, likovne, mu-zi~ke umetnike i druge prisutne. Ni preravno trideset godina, u vreme kada suse ovda{wi stvaraoci ve} okupqali ukwi`evnom klubu nazvanom po Vladi-slavu Petkovi}u i oko ~asopisa Disovglasnik, Branko V. Radi~evi}, jediniput i sam gost u svom ^a~ku, nije propu-

Tako je govorio Branko V. Radi~evi} pre pola veka

PRAVO NA SVOJE PROLE]EPriredila: Olivera NEDEQKOVI]

————————————————————1 Radi~evi}, Branko V. : Bog ro{tiq i pesnik Dis, Kwi`evne novine (Beograd). - God. 6, br. 3-4 (1. april 1995), str. 52 Pesnik ~iji je `ivot tu`na pesma, Duga (Beograd). - God. 11, br. 486 (27. mart 1955), str. 83 Radi~evi}, Branko V. : Pesnik u senci smrti, Politika (Beograd). -God. 37, br. 1713-1723 (26-29. februar i 1-9. mart

1960).4 Radi~evi}, Branko V. : Pesnik i zatvorski zid, Borba (Beograd). - God. XIV, br. 28 (3. februar 1959), str. 6.5 Radi~evi}, Branko V. : Zakasnelo prole}e pesnika Disa, Gradac (^a~ak). - God. 2, br. 2 (1964), str. 12.6 Radi~evi}, Branko V.: Besednica, Disovo prole}e (^a~ak) - Br. 30 (15. oktobar 1999), str. 28.

Branko V. Radi~evi}, 1956. godine

21

43

. D

IS

OV

O P

RO

LE

]E

sam bio isto tako dobar drug pokojnogDisa iako ne onako blizak i intimankao {to su mu to bili na{i poznati pe-snici Vlada Stanimirovi} i Sima Pan-durovi}.

Kao u~enik drugog razreda ~a~an-ske gimnazije, gde je i pesnik u~io, ja sene se}am da sam ga tamo kadgod video. Uto vreme profesori su nam govorili dase ugledamo na wegovog mla|eg brataMilana, jednog od najboqih i najdarovi-tijih |aka koji su kroz ovu gimnaziju pro-{li. Pokojnog Disa ja sam prvi put videou Beogradu. Taj susret podse}a me danasna jednu anegdotu o ruskom pesniku Jese-winu. Jesewin je na nekoliko mesecipred svoju tragi~nu smrt na jednoj kwi-`evnoj ve~eri u Baku ~itao svoje stiho-ve. Me|u drugim slu{aocima nalazio setada i skupqa~ turskih narodnih stiho-va stari Xabar. On ni re~i nije znao ru-ski. On je spokojno i neobi~no mirnogledao u pesnika i samo svojim suvimusnama i{ao za ritmom Jesewinovihstihova. Kad je Jesewin zavr{io ~ita-we Xabar se podigao i na turskom kaokad bi otac govorio sinu, kazao ovo: „Jasam starac, ja sam trideset pet godinasakupqao i pevao pesme moga naroda. Jase klawam proroku, ali vi{e nego pro-roku klawam se pesniku. On otkrivauvek novo, nepoznato i nedostupno dru-gima. Ja ne razumem i ne znam {ta si tinama ~itao, ali sam ja osetio i znam dasi ti veliki, vrlo veliki pesnik. Pri-mi od starca-pesnika poklon pred tvo-jim visokim darom.“

Pre svoga prvog susreta sa pesni-kom ja nisam bio pro~itao, ja nisam po-znavao nijednog wegovog stiha. Pa ipak,ja ne znam za{to, gledaju}i prvi put u `i-votu wegove dobre o~i, ja sam ose}ao, jasam znao da stojim pred jednim ~ovekomneobi~no dobra i velika srca, pred jed-nim neobi~nim i darovitim ~ovekom...

Pokojni Dis, po pri~awu wegovebra}e, bio je veoma slabuwav i od svogadetiwstva povu~en u sebe. Skoro nikadnije on u~estvovao u igrama svojih ne-sta{nih vr{waka, jo{ mawe je bio uboji-ca kao {to je, u to vreme, bila ve}inawegovih drugova. Bio je, sem toga, veli-ka tvrdica, on je svaku od oca ili majkedobijenu paru zakopavao u zemqu, obi~-no izme|u svoje i kom{ijske ku}e, pa jequbomorno motrio da mu ko ovo zakopa-no blago ne prona|e. A kad bi se to de-silo i koji od wegove bra}e sakrivenuparu prona{ao, on je plakao do o~ajawa.Bio je vrlo osetqiv i jedanput istu~enod majke uzeo je britvicu i pretio da }ese ubiti. \ak je bio osredwi, a u gimna-ziji, sem narodnih pesama koje je neobi~-no voleo, nije mnogo ~itao. Najvi{e jeu`ivao da sam i zami{qen {eta, i o va-{arima dugo slu{a guslare. Prvu pesmupod naslovom „Na prozoru sve}a gori“,

ispevao je na nema~kom jeziku. Vrlo pla-{qiv bojao se uvek da ostane sam. Je-danput je kolima sa svojim najstarijimbratom i{ao u selo Zabla}e po drva ipo seno. Pri povratku se desilo da jekod Alvaxinice (velike poqane pred^a~kom gde je vojno egzerciri{te), namestu zvanom Milisavqeva mogila, gdese no}u ~uvao bostan, iznenadno puklapu{ka.

On se toliko upla{io pucwa da jestao kukati iz sveg glasa, tako da ga jebrat jedva mogao da umiri.

Iz ~a~anske gimnazije Dis je pre-{ao u kru{eva~ku, iz ove u zaje~arsku,potom u Ni{ i najzad u Beograd. Kao |aksedmog razreda gimnazije u Ni{u prviput je po~eo pisati pesme.

Vreme wegova `ivota od dolaskau Beograd pa do rata i o wegovom u~ite-qevawu po selima u Srbiji izneo je usvome pomenutom predavawu g. SimaPandurovi}.

O tome kako je pesnik `iveo dopropasti Srbije 1915. godine i do veli-kog ostupawa malo {ta znaju da ka`u iwegova bra}a, jer su se nalazili nafrontu u bora~kim jedinicama. 1914. go-dine za vreme krvavih borbi na Ma~ko-vom kamenu, gde se na ~elu svoga pukaborio wegov najstariji brat, hrabri pu-kovnik Rada Petkovi}, dobio je jednogadana (pesnik je uvek pisao pisma bez da-tuma) wegovu dopisnu kartu iz Po`arev-ca ove sadr`ine: „Ovih dana ~uo sam dasi hrabro poginuo na Ma~kovom kamenu.Ja ti ipak pi{em. Ako nisi poginuo pri-mi}e{ ovu moju kartu. Ako si poginuo:Bog da ti du{u prosti! O tvojoj hrabro-sti slu{ao sam od tvojih vojnika.“

U toku odstupawa pridru`io sepesnik komandi svoga najstarijeg brata.Otrgnut od svojih on je sve vi{e i vi{ezami{qen i sve povu~eniji u sebe, svemra~niji, sve nesre}niji. Na konacima,posle te{kih mar{eva na koje nije navi-kao, duboko u no}, po{to svi legnu, osta-je on sam pred {atorom, sedi kraj vatre,gleda u wu ili u mrak i }uti. On ne ~ujei ne vidi ni{ta oko sebe. Samo kad bratnaredi da se {ator zakop~a, da se posletoga niko ne pu{ta unutra, Dis, qut nabrata, ulazi, ali ipak ne le`e. Disci-plina je za wega neizdr`qiva, ono {toon najmu~nije podnosi, {to mrzi iz dubi-ne du{e. U {atoru sprema se da legne,svla~i se polako, onda seda na krevet,prebaci levu nogu preko desne, skida~arapu i beskrajno tako ostaje zami-{qen, onda drugu i opet satima }uti imisli. Ne trpi ni~ije opomene i stra-{no se quti ako ga prekinu. Dawu, namar{u kora~a opet zami{qen, ne vodira~una o svojim stvarima, po dvaput gu-bi {iwel. Jedan ostavqa preko tu|ihkola ne~ije komore i nastavqa put, dru-gi prebacuje preko kowa pa ide tako da-

qe. Na Skadarskom jezeru sve je ukrca-no, svi su wegovi oti{li, samo on osta-je, a na pitawe {ta }e tu odgovara: „Mo-ji oti{li.“ I posledwi iz svoje jedini-ce on sti`e u Skadar, pa tamo nalazisvoga drugoga brata in`ewera Milo{a.On upada u sobu, baca se pravo na kreveti opet }uti. Spremqen je obilan ru~ak uwegovu ~ast. Zovu ga, on }uti. I najed-nom, kao van sebe naglo skida {iwel ibaca ga u jedan kraj sobe, onda {ajka~ubaca u drugi, i kao pomaman, ozaren isre}an po~iwe da ska~e, da igra, da seraduje. Svi misle da je pesnik poludeo,a on ka`e: „Hvala Bogu kad sam se oslo-bodio Rade i wegove discipline.“

Zatim sti`e u San \ovani pa seponova vra}a natrag u Skadar, jer jeopet izgubio svoju jedinicu, vojnu stani-cu kojoj je pridodat. I najzad je u Fran-cuskoj, u Marsequ. Pred kafanom La Ca-nabière, u vojni~kom {iwelu, sedi i ra-sejano gleda oko sebe. Opet je sam. Pre-ko puta, neposredno pred wim, za drugimstolom, wegov ro|eni brat Milan, tako-|e vojnik, ali mu se ne javqa. Dis okre-}e pogled i rasejano posmatra vojnikapred sobom, ali ga ne poznaje. Najednomska~e s mesta, prilazi mu i pita: „Vojni-~e, otkud vama mu{tikla moga brata?“ itek tada ga poznaje.

Iz Francuske on ~esto pi{e bra}ii prijateqima, ali uvek jedno isto: osvojoj porodici. U svakom pismu pita:{ta je s mojim siro~i}ima. Potom je uParizu gde ga sve mu~i i gde ne mo`e daizdr`i, te se re{ava da ide u Solun.

A pred Krfom la|a je torpiqira-na. U tom ~asu Dis je u kabini. ^ini mise da ga sasvim dobro zami{qam u onimtrenucima bezumne zabune. Vrlo davno,u potpuno pustom Beogradu, dockan po-sle pola no}i, vra}aju}i se ku}i, spaziosam ga pred samim domom pok. namesnikaRisti}a, preko puta Oficirskog doma.Duvao je u`asan vetar, kome je s mukomodolevao Dis sa {e{irom u ruci i