I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

ROMANI 1

1. Josi Vinji Miroslav BARON IZ ARAGAFormat: 150x230 mmObim: 511 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Njnoviji, deseti romn Miroslv Josi Vinji, svec srpskog jezik, monh srpske knjievnosti, jednog od njznjnijih ivih srpskih pisc, Bron iz rg (s etrdeset i dve petlje), iznendie mnoge itoce. Pisc nm nudi otvorenu i znosnu priu o poslednjoj de-ceniji prolog vek i prvoj deceniji treeg milenijum. Njegov junk je plemeniti Mrko, roen u rgm, mesto zbivnj je mitski Stpr, rodno mesto pisc. Tri-deset godin posle bekstv preko grnice, on se vr u Stpr ko slvn vesl, rhitekt i dobrotvor. Svud g prti prv ljubv. Sv sil svet, Zpd i Istok, sruil se n rjske predele u kojim ive junci Josievog romn. Pripoved Bron rukopis koji stvr nziv povest, venc pri ili romn, metfor, legorij, testment. Njegov zdtk je d ostvi trg o dobu u kojem ivi, d rzume prolost i d nsluti budue vreme... Junk romn verno slue Mr i Grc (ko Sno don Kihot), u mgistrlnu priu slivju se povesti jo stotink junk, meu kojim su mtir Milet, igumn Niknor, uiteljic Sonj, i Vrbi, dvokt Mstilov, knjir Beljn, gospo Smilj, doktori Okrnj i Stev, uprvnik Stojko, vjr rko, snjri, birti, pisci, popovi, vinogrdri, grobri, kdemici, vesli, novinri, gjdi... Posle Lepe Jele-ne, eke kole, Pristup u svetlost, Odbrne i propsti Bodrog, Pristup u kp i seme, Svetovnog trojstv, Pristup u poink, Romn bez romn, Dok ns smrt ne rstvi, Stbl Mrijinog, Rtne pote, Zvetnj i drugih del, Miroslv Josi Vinji npiso je romn z str-pljive i rdoznle itoce. Bron iz rg je koopern i otroumn knjig, lek z nesnicu.

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

2 ROMANI

2. Dragi Bugari GATALICAFormat: 120x200 mmObim: 200 str.Pismo: latinicaPovez: bro

3. Branka Gajovi ZNA ZEMUNFormat: 140x205 mmObim: 224 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Poetini roman Zna Zemun Branke Gajovi ostavlja uver-ljiv trag o ivotu Zemunaca roenih sredinom XX veka. Ovom knjigom autorka je iskazala istinu o viedecenijskoj zabludi o boljem ivotu tamo negde u nigdini. Iliziju da su bletavilo, sjaj i materijalno bogatstvo vredniji od duhovnosti, pojedinac naalost, kasno spozna.

4. Elsaeser-Valarino Evelin RAZGOVORI SA ANELOMFormat: 135x205 mmObim: 217 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Ovo je dirljivo i jednostavno svedoenje devojice obolele od leukemije i njeno suoavanje sa boleu koje je dovodi do neverovatnih transpersonalnih iskustava. U razgovorima sa lutkom Anelom ona e polako savladati beg od neminovnog i prihvatiti viziju umiranja kroz ideju da svest moe da opsta-ne nakon smrti fi zikog tela. Njeni strahovi bie konano raz-bijeni novootkrivenom duhovnou ali i jednim neverovatnim doivljajem koji joj je poverio drugar iz bolnice...

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

ROMANI 3

5. Radojko Lako Veselinovi TURSKI MRAVI NE ZNAJU ZA KIUFormat: 130x200 mmObim: 136 str.Pismo: irilicaPovez: bro

itaocu romana Turski mravi ne znaju za kiu, a i drugih Veselinovievih romana, na momente se moe uiniti da se nalazi usred delirijum tremensa, ali ne treba da brine: Veselinovi je davno (i vrlo uspeno) ve bio tamo name-sto njega. Pre nego to je u jednoj mranoj umi na Koki-nom Brodu doiveo uraganski satori. Radojko Veselinovi nikada nije pisao. Nakon prosvetljenja, strastno se odao pisanju. I to veoma uspeno. Njegova iaena poetika na-alost po srpsku knjievnost, nije privukla neku naroitu panju malokrvne srpske kritike, jer prozu nastalu iz te poetike nije bilo (i jo uvek nije) mogue podvesti ni pod jednu ideoploku matricu.

6. Guzina Ljubica M. PISMA U SLOBODUFormat: 135x200 mmObim: 116 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Ova pisma su nastala u vreme Bosanskog rata 19921995. godine. Upuena su najmilijima: sinu i kerki, ocu i majci, brai i sestrama, strievima i tetkama, najee na for-mularima Crvenog krsta. Neka su i cenzurisana. Pisma su emotivna, od euforije do eksplozije. Puna ljubavi i nade, straha i hrabrosti, ljudskosti i skromnosti. Pie ih ena puna senzibiliteta, roeni pripoveda.

7. Jeli Jovana ZAGRLI ME, PLATIUFormat: 130x200 mmObim: 222 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Dovana, Biki i Mara se drue od detinjstva. Razlike u ka-rakteru i nainu ivota ne spreavaju ih da zajedno ispra-te treu deceniju. Dok se Mara susree sa preprekama u borbi da preivi u inostranstvu, Biki uiva u putovanjima.

o f f i c e @ c i g o j a . c o m

4

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

Ipak, pronalazak mukarca po njenoj meri ini se potpuno nedostian. Koliko kota ljubav?Da li je jaina emocija srazmerna koliini novca uloenog u ljubavni odnos? Okruena brojnim prijateljima, koji po-seuju njen dom u Atini, Dovana pokuava da izda knji-gu ne znajui da je taj momenat tei nego sam nastanak prie. Sklonost ka odustajanju prati je celoga ivota, ali najvea bol, gubitak najroenijeg daje joj snagu da ide do kraja i ostvari zajedniki san. Zagrli me, platiu nasta-vak je prie Pobei od sebe u kojoj junaci dokazuju da, iako ne znamo ta e biti sutra, ne moemo ni oekivati da se neto desi ako ne napravimo prvi korak koji vodi u neizvesnost. Srea prati hrabre, ali bez velikog uloenog truda svoju hrabrost ne moemo pokazati.

8. Stankovi-Alvirovi Sandra OTKRIU TI SVOJU TAJNUFormat: 130x205 mmObim: 247 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Znate za sindrom stranca iz voza? Sad te vidim pa mogu duu da ti otvorim jer je vrlo ve-rovatno da te nikad vie neu videti, a ljude o kojima sam ti ispriala sigurno ne poznaje. E, taj sindrom sam mislila da primenjuju ljudi ba kod stranca iz voza, kod barmena, frizera... da se otvaraju i priaju... Na pamet mi nije palo da se ljudi poveravaju svojim maserkama... i to sam mislila sve dok nisam proitala knjigu. A kada sam proitala knjigu, tada sam shvatila ono to smo svi ve videli sto puta... koliko je svet mali. Glavna junakinja Martina, zahvaljujui oslobaajuoj energiji svojih ruku, otvarala je, i ne elei, due svojih klijenata koji su joj slagali jednu veliku puzlu ivota sa povezanim likovima, kolegama, partnerima, prijateljima. Puzlu koju ona nije elela da sklapa... Samo je elela da radi, profesionalno i onako kako treba.Pred njom se otvorio itav jedan svet intriga, ljubavnih veza i vezica, problematinih i tekih partnerskih i kole-gijalnih odnosa, linih drama i frustracija. Pratei Mar-tinu, italac otkriva svu dramu ivota, kroz likove kao glumce koji as izlaze na pozornicu, as ne uestvuju u nekom delu predstave. A Martina?... moraete da pro-itate

4 ROMANI

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

5

9. Jovi Ivan ITIJE SELAFormat: 130x210 mmObim: 274 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Ovaj roman se ne bavi istorijom, ve ljudskim stanjem koje je od najdublje prolosti sutinski nepromenjeno; konkretizacija njegovih znaenja, sasvim mogua na osno-vu opisa arhitekture i nonje protagonista, nepotrebna je, bila bi vanknjievna i vulgarna. Junaci su mu ekstrahova-ni iz Svetog pisma i njihova novozavetna sudbina se, po ugledu na Pekia, zaudno preinaava, ali bez parodinih namera: oni ostaju reprezentativni i duboko simbolini, dok se okolnosti izokreu, pa izgleda kao da u sreditu fabule vie nije Mesija, no knez ovoga sveta, hromi i neastivi.

10. Stefan Sofronijevi SAMO KORAKFormat: 120x200Obim: 440 str.Pismo: irilicaPovez: bro

U romanu Samo korak Stefana Sofronijevia mladost je samo poetak puta kojim glavni junak otkriva svet sakri-ven iza privida reda, predapokaliptinu stvarnost, propast i promene na tajnoj mapi ivota, u ezoterijskoj sferi kojom vladaju moi maginog kamena i demonska sek-ta Vegrehajtista. Zato je i naslov simboliki intoniran. Naime, dovoljan je samo korak pa da ovek iskorai iz svog etikog principa i da u borbi sa zlom i sam preuzme na sebe metodologiju svog protivnika. Stefan Sofronijevi, odnosno njegov glavni junak, hoda tom tankom linijom iz-meu moralnih postulata svog linog sveta i apokaliptine stvarnosti, kojom se zlo iri progresivnim ubrzanjem. anrovska polivalentnost romana oscilira od ezoterijskog trilera, preko krimi prie, bildungsromana sve do drame. Na taj nain pisac je uspeo da pomiri razliite dinamike aspekte teksta koji se, u skladu sa anrovskim posebnosti-ma i radnjom romana, smenjuju tako da ne narue pripo-vedaku, ali ni italaku konzistentnost dela.

ROMANI 5

6

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

11. Simonida Paunovi SVI MOJI ANELIFormat: 135x205 mmObim: 200 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Pratei nit prijateljstva ali i odvojenih ivotnih pria glav-nih junakinja ovog romana, Sofi je i Bjanke, uklapanje ali i razdvajanje bia koja su oduvek i zauvek povezana ma-ginim dejstvom zajednikog porekla i uspomena, Pauno-vieva nam pripoveda o jednoj dravi koje vie nema, o vremenu u kome se sve inilo kosmopolitskim i univerzal-nim, vrednijim i ispravnijim.

PRIE

12. Maticki Miodrag CEGER PUN PRIAFormat: 130x200 mmObim: 104 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Potpun naslov knjige Ceger pun ljubavi trebalo bi da glasi Ceger pun pria o ljubavi. Sve ove kratke prie zbivaju se u epicentru varoi i gradova, na pijanim trgovima, poev od Vrca, rodnog pievog grada, i Bea, u koji je zalutao vra-ki ceger gospoe Jelene Todorovi, pa do Beograda i njegove Bajlonijeve pijace u Skadarliji. U nekim priama zamirisae zlatiborski med na Zlatiborskoj pijaci, ili slankasti jetki miris pijace u Rovinju, a u zavrnoj prii Rastajanje sa Elvirom uto mediteransko cvee sa pijace u Trebinju.

13. Ninkovi Nikola KIENI DIVANIFormat: 135x200 mmObim: 160 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Pukao ravan Srem preko stranica ove knjige.Posle dve knjige o staroj sremakoj vinjevai, direktno i posredno, koje su ovo pie slavile vie nego to su slavlje-na pia bogova, kojom su i najvee zdravice ikada napisa-ne, evo i tree knjige egzaltacija Nikole Ninkovia.

6 ROMANI

vv

V

I G O J A TA M PA K a t a l o

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

7

14. Potkonjak Simo IDEM DA ME VIDEFormat: 120x200 mmObim: 134 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Knjiga kratkih pria i satire Idem da me vide svojevrstan je poziv na nemirenje sa onim to nam se nudi na jav-noj, kulturnoj, umetnikoj i knjievnoj sceni Srbije. Ona osuuje sve mogue nakaradnosti koje nam zagoravaju ovovremeni ivot, a, elita, pre svega, najee je njihov tvorac i kreator. Najjasnije se iskazuju danas preko tzv. marketinga poistoveenog sa laima, koji omoguava sve-optu krau u svim vidovima na svim poljima. esto kao antipria i antisatira prilog u knjizi ima za cilj da, i u najmanjoj meri, upuuje na originalnost u knjiev-nom Vidokrugu.Idem da me vide sve te gnjide. Moda se i postide, kad me vide. Sve te gnjide.Uva, uva, prodera se jedna buva.

15. Vukovi Budimir SKUPA ISTINAFormat: 140x200 mmObim: 96 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Nijedna istina nije cjelovita jer ovjekov ugao posmatra-nja nije potpun. Ona je zavaravanje u svojoj relativnosti i tana ili netana u vremenu. Apsolutna istina ne postoji odnosno je nesaznavana. Ona je voljno neponovljiva, a bljesak istine dat je svakome. Ona je prepoznatljiva ali nepriznata kod veine. Oni koji se njom slue ive u za-tvorenom svijetu. Otkriti istinu predstavlja rizik jer istina i utanja su dvije strane jedne medalje. Kad doe onome kome je suena ona predstavlja sjeanje, teret i obavezu. Moja dunost je osloboditi jednu istinu vela tajne. Ogo-ljena, predstavljae samo jednu stranu medalje. Drugu stranu krije sam Bog u svome znaenju.

PROZA 7

8

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

16. Brankica igoja POD RANJENIM NEBOMFormat: 130x20 mmObim: 88 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Ljubav se iskazuje i pokazuje, a ne prikazuje. To je sluaj sa Brankicom igoja i u ivotu i u poeziji. U sve tri njene zbirke pesama ljubav je sveprisutna. To ukazuje i na suvi-nost ovog prikazivanja. Ipak, Brankica igoja spada u one veoma retke, plemenite i dragocene ljude koji neprekidno ive ljubav i vie nego to njih ivot ljubi, na ta se takvi ne obaziru ve ire oko sebe sam smisao bitisanja. Ona je ima neiscrpnu za voljenog, za porodicu koja raste, za blie i dalje roake i pretke, za prijatelje, za kolege, za svoje studente, pa i za namernike i prolaznike. Ona svu tu svoju ljubav iskazuje na najuverljiviji nain pevanjem, sa misli-ma izvan svakog zla i hoe da njim sve pomiri sa svojom sudbinom, jer kad vlada ljubav sve se moe pretrpeti i izdr-ati. Ona u pesmama ne trai pribeite, ve samo svojim oima vidi svet oko sebe. Ona u pesmama ne trai utehu, i ne nudi je, ve hoe da podeli ljubav kojom je iznad svega to nam se svima dogaa, mirei svoj i na svet. Ako postoji pukotina meu svetovima, ona ju je srcem zapuila inei svoj i na svet nedeljivim jer oseamo puls njenog bila.

17. Suvajdi Boko SONETI. VATREFormat: 135x205 mmObim: 91 str.Pismo: irilicaPovez: tvrd

Treu po redu zbirku pesm Bok Suvjdi Soneti. Vtre ini, uz uvodnu pesmu Vtre, est pesnikih ru-koveti, u kojim je utor zokupljen rznolikim temm: egzistencijlno-optesudbinskim (ciklus Uzrstnje vtre), porodinim (ciklus N vest o mjinoj smrti), istorijsko-ncionlnim (Slovo o Knezu), opevnjem enskog princip (sonetni venc Soneti z Jovnu), zvijnim (ciklus Rukopis mest) i preteno poetikim (mli ciklus Rei u ogledlu, u kojem su sve tri pesme, to je nesumnjivo bio tehniki vrlo zmetn, estetiki veom zhtevn poso, geometrijski oblikovne).

T

v

v

8 POEZIJA

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

9

18. Rauo Borivoj (S)KROVITE: IZABRANE PESMEFormat: 150x200 mmObim: 476 str.Pismo: irilicaPovez: tvrd

Centralna linija pesmotvorja Borivoja Raua i sveta, vie defi nisana duhom nego iskustveno-topografskim detaljima i injenicama, rezultira posebnim spletom simbola koji se moe podeliti u dve karakteristine grupe. Prva je vezana za poznate i prepoznatljive simbole koje pesnik preobli-kuje i dodatno obogauje u mnotvu semantikih meuza-visnosti; ivot, smrt, kosmos, Bog, krug, kua, ognjite, kamen, temelj... Druga grupa je vezana za sloenice i izvedenice koje nadrastaju sloeni sklop rei postajui, posredstvom poetskih zakonomernosti, autohtoni simboli; nebozemlje, smrtoivlje, svetlotamlje, kolote...

19. Cvetkovi Miodrag ZALUDNE SPRAVEFormat: 20 mmObim: 77 str.Pismo: latinicaPovez: bro

20. Obradovi Mirko PLAVA SVETLOST: PESMEFormat: 20 mmObim: 58 str.Pismo: irilicaPovez: bro

POEZIJA 9

o f f i c e @ c i g o j a . c o m

10

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

10 POEZIJA

21. Tijani ZoricaMIRIS DALJINA: ZBIRKA POEZIJE

Format: 20 mmObim: 183 str.Pismo: irilicaPovez: bro

22. Petrovi Ana TA ME SNAE

Format: 21 mmObim: 54 str.

Pismo: latinicaPovez: bro

23. Vidi Branislav KAO DA NEKO SANJAFormat: 20 mmObim: 71 str.Pismo: irilicaPovez: bro

24. Ljubisav Simi HRONIKA USPOMENA

Format: 20 mmObim: 74 str.

Pismo: irilicaPovez: bro

w w w. c h i g o j a . c o . r s

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

11

IGOJA TAMPA TREI TRG

25. Ruevi Tadeu IZABRANE PESMEFormat: Obim:Pismo:Povez:

26. Raji Biserka RENIK MLADE POLJSKE POEZIJEFormat: 135x205 mm. Obim: 560 str.Pismo: latinicaPovez: bro

27. Raji Biserka MOJ POLJSKI PESNIKI XX VEKFormat: 135x205 mm.Obim: 560 str.Pismo: latinicaPovez: bro

28. Lipska Eva DRAGA GOSPOO UBERTFormat: 135x205 mmObim: 61 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Eva Lipska zavrila je novu zbirku pesama naslovljenu sa Draga gospoo ubert... Gospoa ubert kao junakinja njenih pesama pojavila se prvi put 1997. godine u zbirci Ljudi za poetnike. Nova zbirka sastoji se od pedesetak pesama-pisama upuenih dragoj gospoi ubert pisanih poetskom prozom. Pisma su, kako je to ve uobiaje-no za stil Lipske, veoma saeta i metaforizovana. Njihova tematika je, kako je napisao kritiar Marjan Stala, neu-hvatljivost unutranjeg i spoljanjeg iskustva. To iskustvo ispunjeno je znaenjima i uznemirujue kao i njene pe-sme. Nemogue ga je obuhvatiti jednim itanjem ve mu se treba vraati, udubljivati se u njega, posmatrati svet koji nas okruuje iz njegove perspektive.

POEZIJA 11

o f f i c e @ c i g o j a c o m

12

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

29. Pogaar Marko CRNA POKRAJINAFormat: 135x205 mmObim: 73 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Ima tu Sv. Duha, kao u Danijela Dragojevia, ali i stranog oaja, kao u Ujevia. A i nenost i munjevitosti generacije roene osamdesetih. Marko Pogaar je udo, nije potpuno jasno ko je, ko ga je smislio i zato, oito je tek da je tu, centralan: teko je rei o zapoinje, svjetlost koja iznutra / puzi zidovima lijee tihe travanjska sjene / ti-kve cvjetaju, hra se runi... Kako sjajno doziva gustou seanja, ne dotie se samo itaoevog tela, ve i njego-vog rasutog micelijuma. Kako on zna to je italac utao dok je uzbuen peke hodao prema Toledu da bi video Sahranu grofa Orgaze, kako se oseao kad je izgubio Haj-duk? Autor je straan brat drugim velikim pesmama koje su bile njegov kalem, stepenuje svetlost. S Pogaarom ne samo hrvatsko, ve i svetsko pesnitvo podie velikukronju.

30. Vukomanovi Vladimir KANA Format: 135x205Obim: 67 str.Pismo: irilicaPovez: broKana je zbirka pesama koja se sastoji iz tri dela: prvi do-pisuje italac postajui autor, drugi ini tekst poeme, a trei sainjavaju Razja nice, u kojima sam autor uzima na sebe ulogu itaoca, pokuavajui da omei znaenje ispisanih rei. Upravo na tom mestu se ispostavlja da jezik uvek govori vie nego to sami elimo da kaemo, pa svaka potraga za (konanim) znaenjem ostaje otvorena, da se u toj otvorenosti pokae frustracija znaenjem jednako koliko mogunost slobodne igre i zajednitva autora i i-taoca u njoj.

12 POEZIJA

j

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

13

31. Rozenstok Gabrijel TRAGOM NJENOG IMENAFormat: 21 mmObim: 119 str.Pismo: latinicaPovez: bro

32. Milan Dobrii LIRIKA I TAKOFormat: 19 mmObim: 81 str.Pismo: latinicaPovez: bro

33. Stevan Tonti SVAKODNEVNI SMAK SVIJETAFormat: 21 mmObim: 115 str.Pismo: irilicaPovez: bro

34. Mustedaplioglu Bari KUKAVICA I ZVER

35. Tavare Gonsalo M. LANE PRIE

POEZIJA 13

o f f i c e @ c i g o j a c o m

14

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

36. Bondarev Nikita MISTERIJA TITO. Moskovske godineFormat: 135x205 mmObim: 272 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Nema sumnje da je Josip Broz Tito bio jedan od onih ljudi koji su odreivali tok istorije u XX veku, pa i danas Titovo naslee utie na sudbine ljudi, pre svega na Balkanu, de-limino i u zemljama treeg sveta, a u odreenoj meri ak i u Rusiji.Sve etape politike biografi je J. Broza Tita izuzetno su va-ne za razumevanje istorijskih procesa na Balkanu, kao i svetskog komunistikog pokreta. U tom kontekstu, teko je prevrednovati znaaj takozvanog kominternovskog perio-da (19351937). U trenutku dolaska u SSSR Josip Broz je ve oko pola godine bio lan Politbiroa CK KPJ, meutim, nije spadao meu elne ljude Partije. Sama po sebi inje-nica da je kooptiran u Politbiro KPJ ne predstavlja dokaz njegovog autoriteta i uticaja. Meu najznaajnije fi gure KPJ tog perioda moemo svrstati, pre svega, vrh partijskog rukovodstva: sekretara partije Milana Gorkia (pravo ime Josip iinski, kominternovski pseudonim Somer); pred-stavnika KPJ u Kominterni Vladimira opia (kominternov-ski pseudonim Senjko); Adolfa Muka, koji je bio odgovoran za sva fi nansijska pitanja, iako bez jasnog statusa (pseudo-nim Levi); ora Mitrovia, rukovodioca Unutranjeg biroa KPJ, takozvanog Zembilja (pseudonim Olgica).

37. Valter Roberts TITO, MIHAILOVI I SAVEZNICI 19411945.Format: 150x220 mmObim: 402 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Ova knjiga, objavljena 1973. godine u SAD, istovremeno uz opte odobravanje u zapadnoj tampi, prvobitno je bila negativno primljena u zvaninim jugoslovenskim krugovi-ma. U leto 1973. jugoslovenska vlada je uloila zvanian protest protiv ove knjige vladi Sjedinjenih Amerikih Dra-va, kao i protestnu notu ambasadi SAD u Beogradu. Glavni pravac u kome je protest iao bio je da se Titov partizanski

14 KULTURA, ISTORIJA

v

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

15

pokret izjednaava s pokretom otpora koji je organizovao Draa Mihailovi. Po sudu partizana, njihov pokret bio je oslobodilakog karaktera dok su Mihailovieve trupe bile izdajnike i saraivale sa okupatorom. Kako e to italac zapaziti, ova knjiga ne izjednaava ova dva pokreta; niti prihvata partizansku mitologiju o njima. Nita na Balkanu, kako se navodi na ovim stranicama, nikada nije crno-belo postoje samo razliite nijanse sive.

38. Ristovi Milan TURSKA OSMATRANICAFormat: 155 x 220 mmObim: 228Pismo: latinicaPovez: bro

Dr Milan Ristovi (Pritina, 1953), redovni je profesor Opt savremen istorij na Odeljenju za istoriju Filozof-skog fakulteta u Beogradu.Osnovna podruja njegovog naunog interesovanja su isto-rija Jugoistone Evrope, Jugoslavije i Srbije u 20. veku, problemi drutvene istorije i istorije ideja. Glavni je i od-govorni urednik Godinjaka za drutvenu istoriju i pred-sednik Udruenja za drutvenu istoriju.Objavio je vei broj monografi ja (od kojih su etiri preve-dene na engleski, grki i bugarski jezik) i oko 130 kraih studija i lanaka u domaim i stranim asopisima i zbor-nicima radova.

39. Dragni Aleks N. TITOVA OBEANA ZEMLJA JUGOSLAVIJAFormat: 135x210 mmObim: 410 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Ovo je knjiga o komunizmu u Jugoslaviji. To je studija koja se bavi dolaskom komunista na vlast, nainom na koji vode zemlju i posledicama po jugoslovenski narod. Njen cilj je da predstavi deskriptivnu analizu Titovog reima i da proce-ni kakvi su njegovi izgledi za budunost. Ova knjiga je ve otila u tampu kada je Milovan ilas, jedan od vrhovnih ju-goslovenskih komunista, uklonjen sa vlasti u januaru 1954.

KULTURA, ISTORIJA 15

16

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

godine. Njegovo izbacivanje, posle koga je usledila istka i drugih lanova partije, ne menja osnovne zakljuke o Ti-tovom reimu koji su izneti u ovoj knjizi, ve ih, u stvari, jo vie potvruje. To, takoe, pokazuje koliko se dogaaji brzo odvijaju i da zbog toga nikakva studija ovog tipa ne moe u potpunosti da dri korak sa dogaajima.

40. Pui Radosav PTICA U SUNCU: OSNOVI KINESKE CIVILIZACIJEFormat: 125x205 mmObim: 232 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Knjiga Ptica u Suncu: osnovi kineske civilizacije na pose-ban nain uvodi itaoce u temelje kineske civilizacijske matrice. Preko plodova zemlje (kamen, bunar i pirina), darova (vazduh/dah/energija, pet kosmikih usmerenja, aj), mitskih slika (voda i zmaj, vatra i feniks, ara i a-man), vetina i umea (disanje, sredita sobe, igre veii i borenja) i knjiga (Klasina knjiga mena, Lao Ci, Konfu-cija i njegovih Beseda), otvara se lepeza kineskih tema oko kojih se plete sve to je osnova kineske duhovnosti. Tu se igra Vaseljene ispoljava kroz preplitanje jina i janga, koji virovito u svoj kovitlac uvlae sve. Neko to vidi kao svetlo, a neki kao tamu. Oni neto skrivaju, a neto i otkrivaju.

41. ENI

Format: 165x230 mmObim: 164 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Ostvarivanje zamisli o izdavanju ove knjige iznete nedugo posle enine smrti, 20. oktobra 2009. godine, trajalo je znatno due nego to smo oekivali. Uzrok je sticaj ne-povoljnih okolnosti (izmeu ostalog, bolesti potpisanog). Osnovna koncepcija je u sutini zadrana. Ostalo se pri tome da knjiga bude na hebrejskom jeziku ivritu i na raznim varijantama jezika koji se nekada zvao srpskohr-vatskim, u zavisnosti od jezika autora i prevodilaca prilo-ga. Pozivi za pisanje seanja na eni upueni su na dosta adresa. Odazvalo se tridesetak autora tekstova koji su u ovoj knjizi, a pisani su na nekoliko jezika.

4

O

16 KULTURA, ISTORIJA

va

4

FOPP

I G O J A TA M PA K a t a l o

pzpOtrvgao

Op

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

17

42. Ivan Miladinovi ZABORAVLJENA ISTORIJA SRBAFormat: 21 mmObim: 224 str.Pismo: irilicaPovez: broPrirodno je da se nametnula potreba i za jednom ozbilj-nom istorijom koja nije optereena propalom komunisti-kom ideologijom i propalim jugoslovenstvom.

43. Janiijevi Ranel M. TRAKTATFormat: 22 mmObim: 163 str.Pismo: irilicaPovez: bro

SOCIOLOGIJA

44. Kulji Todor ANATOMIJA DESNICEFormat: 150x230 mmObim: 290 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Nakon svake nove knjige neizbeno se osvrem unazad. I nakon desete knjige, uvek isti oseaj da jo nisam napisao svoju najbolju knjigu. Ali mislim da sam se profi lisao kao socioloki pisac. Moda neu ni napisati za sebe najbolju knjigu, jer je traganje za samim sobom prokletstvo pisca. Pisac neretko misli da vie moe i da vie vredi nego to to drugi vide. Premda je ovo oseanje ljudsko, ipak hrani tatinu i gui samorefl eksiju. Da li je uopte mogue pro-ceniti sebe sa distance, ili pisac nije kadar da hladnije oceni vlastiti uinak?

KULTURA, ISTORIJA 17

18

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

Osvrui se unazad, mislim da sam u dvema knjigama po-najvie traio svoj ugao gledanja. Uprkos tome, ini mi se da nisam prekoraio granicu novog, a moda nisam ni mogao. Jo uvek nisam kadar da iznesem sintezu, tj. da zgusnem teorijsku i metodsku osnovu vlastitih istraiva-nja, niti da se otrije razdvojim od idejnog naslea koje me je formiralo. Nisam siguran da u to ikada moi, premda desetak celovitih istraivanja ve jesu neka osnova za to.

45. Jovanovi Zoran U VRTOVIMA DODIRA (PRIMALNA KOMUNIKACIJA)Format: 160x235 mmObim: 150 str.Pismo: latinicaPovez: povez

U vrtovima dodira (Primalna komunikacija), u okviru dve te-matske celine: Teorijsko-metodoloke i istorijske pretpostav-ke za konstituisanje nauke o komunikacijama i Logiko-gno-seoloke osnove za konstituisanje nauke o komunikacijama, predstavljeno je u komunikologiji, upravo, ono to Tomazo Kampanela (Tommaso Campanella) naziva primalitetima (nlat. primalitates), odnosno tu su oslikani svi oni atributi koji komu-nikaciju ine onim to ona jeste i to ona nije. Time je sama komunikacija sagledana kao veza, dodirivanje, razmena, ali i kao posebna vrsta inteligencije, bez ijeg bi minimalnog po-stojanja bila dovedena u pitanje i sama egzistencija.

46. Uroevi Radmila Pecija BONTON STARENJA ILI DEMANTI O STARENJUFormat: 135x205 mmObim: 151 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Radmila Pecija Uroevi, roena, ivi i radi u Beogradu. Magistar sociolokih nauka, novinar, pripoveda, drama-turg. Objavila knjigu poezije utanja vremena sedmog, knjige kratkih pria Rue gospodina Luke, Pozdravi ne-kog, Bol za poneti i Vratite mi moje koze, po kojoj je napisala istoimenu monodramu.Uestvuje u radu Radne grupe Nacionalnog saveta za sta-rost i starenje Vlade Srbije, kao i na strunim i naunim

SOCIOLOGIJA

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

19

skupovima sa radovima iz oblasti starenja i psihosocijal-ne podrke najstarijoj populaciji u Beogradu. Objavila je strunu knjigu Drutveni poloaji i modeli socijalne zati-te starijih lica u Beogradu. Prevoena na engleski, italijanski i vedski.

47. Dragii Laba Slaana M. OVEK I ALKOHOL U DRUTVUFormat: 165x235 mmObim: 274 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Studija razmatra drutvene, kulturne, religijske, vredno-sne i porodine faktore koji u sadejstvu utiu na upotre-bu alkohola, kao i zloupotrebu, posebno mladih odraslih i adolescenata i razvoj alkoholizma. Autorka se kritiki osvre na neodgovornost srpskog dru-tva prema problemu zloupotrebe alkohola i uopte pro-blema povezanih sa upotrebom alkohola i prebacivanje odgovornosti na psihijatrijske institucije i slube umesto reavanja problema na sistemskom nivou. Zalae se za promenu politike prema konzumiranju alkohola u naem drutvu i znatno vee angaovanje cele zajednice u rea-vanju ovog problema.Ova monografi ja jedna je od prvih sociolokih i sociokul-turnih studija o alkoholizmu kod nas. Predstavlja rezultat dugogodinjeg, ne samo naunog, ve i terapijskog rada klinikog sociologa u psihijatriji.

48. Bobi MirjanaPOSTMODERNE POPULACIONE STUDIJE: DEMOGRAFIJA KAO INTERSEKCIJA

Format: 165x235 mmObim: 185 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Studija Mirjane Bobi dolazi u pravom trenutku, kako bi se naa nedovoljno demografski obrazovana drutvena, poli-tika i nauna javnost upoznala sa najnovijim kretanjima i saznanjima na ovom polju, koja nam mogu biti izuzetno korisna u postavljanju prema vlastitoj problematinoj si-tuaciji.

SOCIOLOGIJA

20

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

49. Moji DuanIZMEU SELA I GRADA: MLADI U SRBIJI U PRVOJ DECENIJI TREEG MILENIJUMA

Format: 170x230 mmObim: 138 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Osnovni cilj ovog istraivanja bilo je otkrivanje osnovnih karakteristika drutvenog poloaja i vrednosnih orijenta-cija gradske i seoske omladine u Srbiji poetkom treeg milenijuma, te uporedna analiza njihovih slinosti i razli-ka. Posebna panja u okviru drutvenog poloaja omladine posveena je radnoj svakodnevici i strategijama omladi-ne, u skladu sa rairenim uverenjem meu istraivaima da je tranzicija od obrazovanja ka zapoljavanju kljuna za mlade osobe.

50. Tomanovi Smiljka, Ljubii MilanaMLADI NAA SADANJOST: ISTRAIVANJE SOCIJALNIH BIOGRAFIJA MLADIH U SRBIJI

Format: 165x235 mmObim: 344 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Studija koja je pred vama predstavlja jedan deo rezultata prvog, kvantitativnog dela projekta koji se bavi mladima kao akterima drutvenih integracija. Njen naslov Mladi naa sadanjost izraava nameru istraivakog tima da napusti polje ideolokog pogleda, izraeno i u fl oskulama kakva je na primer mladi su naa budunost, i da svoju panju usmeri na mlade u sadanjosti u dvostrukom smi-slu. Namera nam je, najpre, da pokaemo da mladi jesu prisutni, da su delatni akteri sad i ovde, a ne u prolazu i pripremi za neku budunost u kojoj e se tek ostvariti. Po-red toga, cilj nam je i da prikaemo svakodnevni, sadanji kontekst njihovih ivota.

SOCIOLOGIJA

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

21

51. Milojica utovi SOCIOLOG KAO IZVIDNICAFormat: 21 mmObim: 120 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Imajui u vidu iskustvo sadanjeg doba zaboravljanja, hteo sam ovim istraivanjem, bez kompleksa od velikog imena, da s malo moi, znanja, mudrosti, a to je mogue vie ukusa, otrgnem i ne prepustim nepredvidljivoj prera-di koju zaborav namee sedimentaciji znanja, o Andrie-vom poimanju albanskog pitanja, koje jo uvek nije izalo iz mode kolonijalnog naslea.

52. Milojica utovi POLITIKA ZATOENIKAFormat: 21 mmObim: 117 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Umesto jadikovki o tranzicijskoj i demografskoj depresiji, i teorijama zavere, morali bismo i sami oseati i stid to dozvoljavamo da nas lako zatoe u neljudske uslove za-toenika. Stoga moja knjiga predstavlja samo pokuaj da objasni i podri, oslobaajui se propovedanja koliko je to mogue, na osnovu distanci i argumenata, upozorenje: pazite se trulog zatoenitva.

POLITIKA

53. Stojiljkovi Zoran DRAVA I KORUPCIJAFormat: 165x235 mmObim: 396 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Kao sociolog politike, kao opservator i kritiar politikog ivota, autor prati decenijama dugu plovidbu Srbije u uslo-vima istorijskog nevremena. Poavi iz luke folklorno-bal-kanske varijante meke diktature u obliju socijalistikog samoupravljanja, putujui preko paklenih mitskih ostrva

SOCIOLOGIJA

o f f i c e @ c i g o j a c o m

22

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

nacionalizma, stie do grabeljivog kapitalizma. Raspliui zamreno klupko tranzicije, privatizacije i korupcije, au-torova saznanja pokazuju da se upravo politika visoko-naponska korupcija nala u sreditu slabe ili meke drave. To je i razlog to je politiku korupciju i slabu dravu video kao dva lica iste medalje. Spajajui teorijsko-analitiku sondu s empirijskim instrumentarijem, dr Zoran Stojiljkovi analizira kljune procese i njihove dosadanje efekte na poziciju, sadraje svesti, socijalni i politiki ka-pital obinih graana. Logikom lucidnog, rafi niranog i kritiki usmerenog istraivaa, autor nastoji da identifi kuje aktere i skicira pravce poeljnih, strukturalnih promena.

54. Antoni Slobodan NA BRISELSKIM INAMA: POLITIKE ANALIZEFormat: 135x205 mmObim: 189 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Ova knjiga je svojevrsni podsetnik. Ona treba jo jednom da pokae da nemamo svi, koji smo na javnoj sceni, jed-nako znanja i potenja, te da stoga ne moemo ni uivati jednaki autoritet u javnim pitanjima. To ne znai, narav-no, da je ma ko od nas nepogreiv. italac ove knjige vi-dee koliko je i pisac ovih komentara povremeno greio u proceni. Ali, jedno je ne uspeti potpuno tano predvi-deti dalji razvoj dogaaja, a sasvim drugo je obmanjivati publiku iznoenjem lanih podataka, kleveta i uvreda na raun svakog ko se doivljava kao politika ili medijska konkurencija (ili ak po partijskom, lobistikom ili opera-tivnom zadatku!).

55. Milenkovi Dejan JAVNA UPRAVA: ODABRANE TEMEFormat: 165x235 mmObim: 377 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Monografi ja Javna uprava odabrane teme namenjena je irokom krugu italaca ija je oblast interesovanja jav-na uprava i upravno pravo. Kao takvu, mogu je koristiti nauni radnici, istraivai, dravni slubenici, zaposleni u optinskoj i gradskoj upravi, studenti osnovnih studija i

SOCIOLOGIJA

j

I G O J A TA M PA K a t a l o

O

Mj

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

23

studija drugog i treeg stepena razliitih fakulteta dru-tvenih nauka, ukljuujui i studente Fakulteta politikih nauka Univerziteta u Beogradu. Obraene teme u ovom rukopisu rezultat su dugogodi-njeg rada, analiza, prouavanja i istraivanja koje sam sproveo u oblasti javne uprave. Kroz odabrane teme sam nastojao i da aktuelizujem postojee probleme, kao i da odgovorim na brojna pitanja koja se pojavljuju kao iza-zovi razvoja savremenog teorijskog i pozitivno-pravnog koncepta uprave u Srbiji.

56. Jankovi Ugljea SOCIJALNA INKLUZIJA SIROMANIH U CRNOJ GORIFormat: 24 mmObim: 172 str.Pismo: latinicaPovez: bro

U monografi ji Socijalna inkluzija siromanih u Crnoj Gori autor iskazuje nameru da se ira crnogorska javnost upozna sa reperkusijama ovih problema, kako bi se u bu-dunosti mogla pokrenuti ira drutvena akcija, uz koor-dinaciju i participaciju svih sektora drutva i zaintereso-vanih subjekata, u cilju iznalaenja adekvatnih modela za njihovo reavanje. Osnovni fokus rada nije samo posma-tranje siromatva iskljuivo u kontekstu eliminisanja gladi i nematine, ve mnogo ire, u okvirima socijalne inkluzije razliitih kategorija stanovnitva i naina eliminisanja nji-hove socijalne, ekonomske i politike ekskluzije. Ovom naunom deskripcijom siromatva i socijalne isklju-enosti stvoreno je pogodno tlo za izvoenje zakljuaka i projekcija razvoja programa tretiranih pojava socijalne inkluzije na prostoru drave Crne Gore.

57. uri Dragan EVROPSKI SOCIJALNI MODELFormat: 24 mm Obim: 278 str.Pismo: latinicaPovez: bro

POLITIKA

o f f i c e @ c i g o j a . c o m

24

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

58. Dragan tavljaninBALKANIZACIJA INTERNETA I SMRT NOVINARA: KA POSTINTERNETU I POSTNOVINARSTVU

Format: 24 mmObim: 235 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Kao graa za knjigu Balkanizacija Interneta i smrt no-vinara: ka postinternetu i postnovinarstvu, posluila je doktorska teza Demokratija i mediji u eri globalizacije, koju sam odbranio na Fakultetu politikih nauka u Beogra-du 19. oktobra 2012. godine. Budui da je komunikologija jedna od najdinaminijih grana drutvenih nauka a Inter-net i novi drutveni mediji razvijaju se brzo kao nijedna tehnologija i medij u istoriji, revolucioniui sveukupne drutvene odnose, odnosno sve aspekte naeg ivota: i javni i privatni bilo je neophodno dopunjavati ovu knjigu novim materijalom. Naravno, ta utrka sa Internetom, odnosno nastojanje da se obuhvate svi aspekti njegovog razvoja i uticaja, unapred je izgubljena. Internet je oito nemogue obuzdati ak i u smislu poimanja, kako to ukazuje Donatan Zitrein (Jonathan Zittrain) u knjizi pro-vokativnog naziva Budunost Interneta i kako je zausta-viti (The Future of the Internet And How to Stop It).

KULTURA, JEZIK

59. Mutavdi Predrag BALKAN I BALKANOLOGIJAFormat: 165x235 mmObim: 332 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Knjiga dr Predraga Mutavdia nastala je kao plod njego-vih dugogodinjih istraivanja kako iz oblasti balkanologi-je tako i balkanistike. Kako zahvata izuzetno veliki isto-rijski period, u rasponu od bezmalo tri milenijuma, ona nuno zalazi u brojne teme, pre svega istorijske, kulturne i kulturoloke, civilizacijske i religijske sadrine, te pred-stavlja celinu u kojoj svi delovi stoje metodoloki na svom mestu. Autor je to postigao svojim izvrsnim poznavanjem materije, dijahronim i sinhronim pristupom jednoj ovako sloenoj temi kakav je Balkan, ije je granice nastojao

j

vj

POLITIKA

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

25

da omei, ispitujui detaljno i uz obimnu grau kulturnu istoriju njegovih naroda, njihove pojedinane sudbine od najranijih vremena, njihove jezike, verovanja, umetnike tvorevine i uzajamne veze.

60. Pavlovi iljeg DanicaSPONZORSTVO U KULTURI KAO VID TRINE KOMUNIKACIJE

Format: 130x205 mmObim: 252 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Studij Dnice Pvlovi iljeg i n teorijskom i n istrivkom plnu n originln nin, preko sponzorstv ko multimedijske forme komunikcije, ukzuje n oso-bene odnose koji vldju izmeu trinih mehnizm i kulturnih vrednosti koje se ne mogu izrvti kroz svojstvo robe. Detljnom elborcijom problem kul-ture, komunikcije, trit i sponzorstv pokzuje se koje su mogunosti delovnj drvne kulturne politi-ke, n jednoj strni, i sponzorstv ko specifi nog vid trine komunikcije, i u tome fi lntropskog delovnj pojedinc, privtnih ili komercijlnih orgnizcij, n drugoj. U knjizi se posebno istie d jsno defi nisn kulturn politik i svest o znju i vnosti umetnosti, odnosno kulture uopte z ncionlni ugled i interes ze-mlje, moe d podstkne pozitivnu privtnu i svku drugu inicijtivu d se ukljui u sponzorisnje i rzliite vidove pomoi kulturnom i umetnikom stvrltvu, uz zkonske olkice i potpunu slobodu delovnj.

61. Savkovi Saa KULTURNA POLITIKA I MEDIJSKA STRATEGIJAFormat: 20 mmObim: 191 str.Pismo: latinicaPovez: bro

KULTURA, JEZIK

o f f i c e @ c i g o j a . c o m

26

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

62. Urednik Rade VeljanovskiRADIO-DIFUZIJA U SRBIJI: SADANJOST I BUDUNOST

Format: 165x235 mmObim: 168 str.Pismo: latinicaPovez: bro

U junu 2012. godine, na Fakultetu politikih nauka Beo-gradskog univerziteta, odrana je nauna konferencija: Radio-difuzija u Srbiji sadanjost i budunost, uz uee naunih radnika sa etiri fakulteta univerziteta u Srbiji. Ovaj zbornik rezultat je pomenute naune konferencije i zato nosi isti naslov.Teorijska rasprava bila je podeljena u tri dela: Programski aspekti elektronskih medija u novom tehnolokom dobu; Radio-difuzija u novoj tehnolokoj eri i Pravni aspekti ra-dio-difuzije. Konferencijom je obeleena desetogodinji-ca donoenja prvog Zakona o radiodifuziji u istoriji Srbije, koji je bio istovremeno i prvi zakonski akt kojim je zapo-eta transformacija medijskog sistema Srbije posle demo-kratskih promena. Jedna decenija je dovoljno dug period da se uoe dometi zapoetog preobraaja, ali i propusti i nedoslednosti, a za to je nuan kritiki pogled nauke.

63. Veljanovski Rade MEDIJSKI SISTEM SRBIJEFormat: 21 mmObim: 236 str.Pismo: latinicaPovez: bro

O medijima i medijskoj sferi u celini ima mnogo radova koji su deo nauno-teorijskog promiljanja ove oblasti, kao i radova koji govore o medijskoj, odnosno novinarskoj praksi. Manje je radova koji se bave medijskim sistemom konkretne dravne zajednice, kao skupom aktivnosti, or-ganizacija i institucija koje infrastrukturno i sadrajem odreuju mogunost slobodnog protoka informacija, mi-ljenja, stavova, odnosno zadovoljavanja komunikacionih potreba graana. Posebno i celovito razmatranje medij-skog sistema kao drutvenog ambijenta u kome se deava svakodnevni proces masovnog komuniciranja, neophodno je, kako u teoriji medija, tako i u edukaciji buduih novi-nara i ostalih medijskih poslenika.

NOVINARSTVO

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

27

64. Obradovi Jelena, Borisavljevi Katarina, Vitezovi MihajloIZA SPUTENE ZAVESE

Format: 150x215 mmObim: 272 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Iza pranjave zavese srpske pozorine scene, izviruju tri mlada dramaturga (Jelena Obradovi, Katarina Borisavlje-vi, Mihajlo Vitezovi) koji razliitim, ali sveim i inven-tivnim pogledima na svet predstavljaju koncept izvitope-renog savremenog drutva.

HUMOR, SATIRA, PARODIJA

65. Duanka Stevovi Gojgi RAZIGRANE MISLI (AFORIZMI)Format: 21 mmObim: 87 str.Pismo: latinicaPovez: bro

U ovoj knjizi, vedre priice iz ivota su dirljivo smene, napisane bez imalo poruge ili zle namere, a sa mnogo du-hovitosti. Jednostavno to smo mi. U aforizmima, takoe, ima humora, ali su mnogi i jetko satirini. Za razliku od ranijih knjiga, doktorka Duanka hrabro zalazi i u vode klasine satire, koja nije tu da nas samo zasmeje, nego i osvesti i zabrine

66. Stevovi Gojgi Duanka SMEH KAO LEKFormat: 130x200 mmObim: 184 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Kad se neko odlui da celog ivota pomae ljudima na jedan nain, a onda oseti sopstveni dar i potrebu da im pomogne i na drugi nain, to se onda zove dr Duanka Stevovi Gojgi. Mnogi su slavni pisci bili u isto vreme i lekari, setimo se samo Antona ehova i Laze Lazarevia, ali nisu pisali iskljuivo o pacijentima i nisu vredno, kao doktorka Duanka, skupljali bisere iz ordinacije. I ne samo iz ordinacije, nego i sa telefona hitne pomoi u kojoj radi. I nije bilo dovoljno samo ih sakupiti, nego i imati duha da se uoblie i sastave u celinu kao to je ova knjiga.

DRAME

28

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

67. Vuievi DraganNAJPOUZDANIJI VODI KROZ APSURDISTAN

Format: 120x200 mmObim: 63 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Satirini osvrti na posledice raspada SFR Jugoslavije.

68. Bili Petar SAT ZA IZGUBLJENO VREMEFormat: 120x200 str.Obim: 219 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Neobino poetsko stvrltvo ovog ndrenog pesnik opstje n velikoj elji d nm n veom posebn i nesvkidnji nin uke, u obliku dopdljive i lko pmtljive dosetke, n neke osvedoene istine iz nih ivot koje, to zbog brzine ivljenj to zbog ne po-vrnosti, veom esto ne vidimo.

PSIHOLOGIJA

69. Todorovi MiloradRAZVOJNA PSIHOPATOLOGIJA

Format: 24 mmObim: 421 str.Pismo: latinicaPovez: tvrd

Moda bi razvojna psihologija mogla biti osnova psihologi-je kada bi teorija od koje polazi ukljuivala i nalaze odstu-panja od norme, klinike injenice i patologiju, zapravo, sve ono to se moe registrovati direktnim posmatranjem u klinikim uslovima na principima dobrog poznavanja di-namske teorije ljudskog ponaanja. To to ta posmatranja pri analizi simptoma redovno vode unazad u rane godine detinjstva, gde je klica odstupanja i zaeta, ukazuje samo po sebi na bazinu ulogu razvojnog pristupa. Razvojna psi-hopatologija upravo omoguava sagledavanje te osnovne uloge razvojnog pristupa.

PSIHOLOGIJA

Mj

v

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

29

70. Kosti SvetlanaU PRAVU SI, AL BA ME BRIGA

Format: 140x205 mmObim: 126 str.Pismo: latinicaPovez: bro

U knjizi U pravu si al ba me briga autorka Dr Svetla-ne Goge Doli objanjava svoja umea. Knjiga je laka za itanje, jako oputa, posebne je strukture i daje nevero-vatnu pozitivnu energiju.

71. Pipi Mila Dragica Raji Raci PUT SATKAN OD SVETLOSTI: KAKO SAM POBEDILA RAKFormat: 140X200Obim: 237Pismo: latinicaPovez: bro

Pobeda raka i istina. Postoji istina koja je univerzalna i istina koja je vetaka. Vetaka istina je ono to je oko nas, postoji, ali nam ne stvara dobro i zadovoljstvo, jer se razvija kroz oseaj nemoi. Univerzalna istina je oseaj moi i takva istina ostvaruje samo pobede, dobro, ljubav, zadovoljstvo i slino.

FILOZOFIJA

72. Pui RadosavDAO LJUBAVI. OBLACI I KIA

Format: 125x205 mmObim: 184 str.Pismo: irilicaPovez: bro

U Do ljubvi se smo u oputenom stnju, kroz prksu, energij pokree k viem nivou u telu i preobrv u duhovnost. Ne treb se usredsrediti n um, ve n telo i dodir. Osetiti toplinu koj tee, osetiti vibrcije ij, ljubvi koj tee, energije u preplitnju. Do ljubvi od ns tri d se prepustimo i predmo prirodnom toku menj jin i jng, ne d se borimo s njim. Ovde se

PSIHOLOGIJA

30

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

krije i jedn od njveih prdoks umetnosti voljenj, Do ljubvi je njmnje seksuln njvie je u vezi s seksom. Seksulnost i duhovnost su dv krj jedne te iste stvri ivot. Voenje ljubvi nije oslobnje energij i emocij, njmnje je prnjenje. Pre e biti d je obrnuto, nin obnvljnj svih energij s kojim telo rspole i otvrnje sebe z njdublju emociju ljubv, i to kroz: rzgovor, rzumevnje, nesebinost, dobrotu i zdovoljstvo.

DEIJE KNJIGE

73. Simo PotkonjakSAN JOVI MRAK SOVI. : PESME ZA DECU SVIH UZRASTA

Format: 145x230 mmObim: 132 str.Pismo: irilicaPovez: tvrd

Pesme su ove otpozdrv rdosti, otpozdrv igri, svetlosti i bjkovitom svetu detinjstv. One, sinjene od pesni-kovog src, ice su n hrfi , pevju s pesnikovom duom melodiju ivot. Svojim rimovnim stihom one izrvju skld, hrmoniju, stpnje ritm pesnikovog src s svetom prirode, bilj, cve, bubic, ptk, rodVrt ovog rzigrnog, rspevnog detinjstv otvr devojic Milic. Ne slujno on: en stoji ko kpij n izlzu ko i n ulzu svet, govorio je Ivo Andri. Devoji-ce i deci, i pesnik i sm ko dek rzigrvju se u pe-smi-prii o imiu, rui, bubicm n nebu. On poznt Ptk to pliv decnijm preko Sve s pismom n vrh glve, iz pesnikovog detinjstv zplovi s potpuno novim pismom. On bjk to poinje ustljenim izrzom Iz sedm gor, iz sedm mor, z tili s preseli se u ljivu pesmu o hlebu s sedm kor, o pekmezu z sedm kor. Prostor deije igre su u prirodi, u kukuruzitu, u hrstovoj umi, u kui pred ogledlom, n reci...

FILOZOFIJA

V

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

31

74. Kosovi Ljubomir R.SVJEDOENJA

Format: 135x205 mmObim: 223 str.Pismo: latinicaPovez: bro

U za o stav ti ni Lju bo mi ra R. Ko so vi a, ko ji je umro 1. ju na 1996. go di ne, pro na en je nje gov ne do vr en ru ko pis. On se sa da na la zi pred i ta o cem. Je dan dio nje go vih za bi lje ki bio je ste no gra fi san. To je ote a va lo nji ho vo de i fro va nje. Ono je sa mo dje li mi no re a li zo va no. Po ro di ca se i od lu i la da obje lo da ni ru ko pis tek kad se uvje ri la da je autor imao e lju da to ui ni. Po red oi gled ne na mje re ko ja e se u knji zi ob zna ni ti, na mar gi na ma ru ko pi sa na li smo auto ro vo iz ri i to sta no vi te: Mo ram na gla si ti da ne e lim da bu dem su di ja, ne go svje dok i da po ku am da bu dem i objek ti van svje dok. Dva ci ta ta ko ja su, ta ko e, za pi sa na, na vid nom mje stu ru ko pi sa go vo re u pri log auto ro voj na mje ri da jav no svje do i. Je dan je iz pe ra an-a ka Ru soa. On gla si: Mo ja je du nost da ka em isti nu, ali ne da i dru ge na tje ram da u nju vje ru ju. Dru gi ci tat je umo tvo rina Fri dri ha Ni ea: Sve isti ne ko je se pre u te po sta ju otrov ne.

PUTOPISI

75. Krivec IvanUZDU I POPREKO: TURISTIKI VODI I SPOMENAR SRBIJE

Format: 140x225 mmObim: 119 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Izletnika putovanja su i prilika da se ljudi meusobno upoznaju, zblie i nastave prijateljstva. Deava se, na jutarnjem polasku autobusa, da se putnici razdragano doekuju i pozdravljaju kao najblii lanovi jedne velike porodice. Albumi fotografi ja svedoe ne samo o obilasku manastira, kanjona i planinskih prevoja, ve i o druenju, zaigranom kolu, bogatoj trpezi i raznim dogodovtinama koje se pamte i prepriavaju. To je namera i ove knjige. Da bude na pomoi organizatorima izletnikih putovanja i putnicima-namernicima, ali i spomenar onima koji su pohodili opisane krajeve. Otuda i podnaslov knjige Tu-ristiki vodi i spomenar. A izmeu korica uspomene na dvadeset putovanja ostvarenih u Srbiji uzdu i popreko.

MEMOARI

32

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

76. Lakievi MiraRAZVOJ I ZATITA LJUDSKIH RESURSA U PREDUZEU

Format: 135x200 mmObim: 280Pismo: latinicaPovez: bro

Monografi ja Razvoj i zatita ljudskih resursa u preduze-u ima za cilj da prezentuje savremenu viziju, misiju i ciljeve inoviranog pristupa razvoju i zatiti ljudskih resur-sa u preduzeu s aspekta socijalne funkcije preduzea i posebno mesta i uloge profesije socijalnih radnika anga-ovanih u preduzeima, kako privrednim tako i u obla-sti vanprivrede. Aktuelni i radikalno promenjeni uslovi privreivanja u naglaenom trinom sistemu i konceptu drutveno-ekonomskih i socijalnih odnosa, uslovili su po-trebu redefi nisanja uloge, znaaja, statusa i kompetencija ljudskog faktora u preduzeu i odnosa menadmenta pre-ma zaposlenima.

ESEJI

77. Ratko Boovi MOJE SIMPATIJE (II proireno izdanje)Format: 23 mmObim: 344 str.Pismo: latinicaPovez: bro

U mnogim teorijama zamuena je ne samo meuzavisnost drutva i kulture ve i veza izmeu pojedinca i kulture. Kultura kao kreacija i prirataj vrijednosti ne moe se realizovati bez pojedinca, bez stvaralake linosti. Nasto-janje da se odnos drutva i kulture vidi kao odnos domina-cije i podrijeivanja, u stvari, dovodi u pitanje samostal-nost i specifi nost kulture u odnosu na drutvo. Nema ni autonomije stvaralake linosti ako se kultura uspostavlja kao nadindividualna vrijednost. Tendencija koja nastoji da dokae apsolutnu, bez ostatka, zavisnost kulture od drutva, kao i zavisnost kreativne linosti od vladajue kulture, toliko je sporna da je ne vrijedi i komentarisati. Ne vrijedi je oporicati tamo gdje je izostalo suoavanje sa viim nivoom individualne samopotvrde i kreativne svije-sti. A kultura koja ne brani individualitet i totalitet sporna je u svojim temeljima.

MENADMENT

M

j

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

33

78. M. Vukmirovi O CARSKIM POTAJNIM UIMAFormat: 135x205 mmObim: 168 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Odista neobina knjiga putnika kroz nigdinu, kroz grla nedunih zova! Po formi pomalo lii na epistolarne ro-mane, ali ih po sadraju i po temama prevazilazi. Autor se ne povlai u mrane kutove porodine kue da trai pisma nekog pomalo neobinog roaka, koji je u potaji uvek neto piskarao, ve u javne biblioteke da traga po ve izbledelim stranicama tronih listova i asopisa davno tampane tekstove, koji bi se, da ih nije svojom radoznalou takao, uskoro potpuno izbrisali. On misli da moe da bude objektivan i da je ve uspostavljeno rasto-janje prema linostima i dogaajima koji su nali svoje konano mesto u vremenu, ali pri kraju knjige, u zapi-sima i kritikim osvrtima, uviamo da se njegov moralni stav nije ni pomerio, da se nita nije promenilo i da nita, osim ljudske dobrote, nije zauvek odreeno. Svi tekstovi su bili tampani, u njima nita nije prepriavano, ak su navedeni i datumi i mesta gde su objavljeni. Nijedno ime nije promenjeno. Samo su tamparske greke ispravljene, verovatno se nada autor, a druge u prepisivanju, izgleda, nisu napravljene. Mirjana Vukmirovi, saznajemo od samog poetka knjige, potie iz jednog svetskog rata. Kao i dananja generacija kojoj ona nesumnjivo pripada.

79. M. Vukmirovi IZBOR PO SRODNOSTIFormat: 135x205 mmObim: 280 str.Pismo: irilicaPovez: bro

Izbor po srodnosti je u velikoj meri autorska knjiga, jer je dela o kojima je u njoj re Mirjana Vukmirovi i birala i prevela. Te pisce i potuje i voli, razume ih, poto ih je, pre nego to bi ih kritikovala, podrobno analizirala, drei se saveta ana Vala.

ESEJI

34

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

Godinama se bavila problemom slobode u knjievnom (i fi -lozofskom) delu an-Pola Sartra. Prevela je njegovu Mu-ninu. I niz dela Simone de Bovoar. Izabrala je i prevela pesme francuskih pesnika objavljene u Antologiji francu-ske poezije XX veka. U Izboru po srodnosti su i ogledi o autorima koji su pisali za decu (i za one odrasle koji su ostali deca): o Antoanu de Sent-Egziperiju, Marselu Panjolu, ozefu Keselu, Blezu Sandraru...

ISTORIJA HISPANICA

80. Ortis Antonio Dominges KARLOS III I PANIJA U VREME PROSVEENOSTIFormat: 130x205 mmObim: 285 str.Pismo: latinicaPovez: bro

Nezavisno od uspeha i neuspeha njegove vlade, van sum-nje je da je lik Karlosa III (17161788) postao personifi ka-cija panskog XVIII veka. Ova knjiga, Karlos III i panija u vreme Prosveenosti, obrauje razliite aspekte panije u to vreme (ne zaboravljajui i njene teritorije u Junoj Americi), i to kroz lik monarha; najpre njegova italijanska etapa kao vojvode od Parme i Plasensie i kao kralja Dve Sicilije, zatim prve godine vladavine u paniji, pobune iz 1766. godine, spoljna i unutranja politika, stanovnitvo i drutvo, verska politika, obrazovanje i kultura. Antonio Domingez Ortis zavrava ovo fundamentalno delo bilan-som te kraljevine, odluujue za istoriju panije.

MEMOARI

A

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u o f f i c e @ c i g o j a . c o m

35ASOPISI

Poetik je sopis, posveen teoriji, istoriji i kri-tici poezije. U tekuoj srpskoj knjievnoj periodi-ci ovkv sopis nedostje i vie nego rnije, jer je u dnnjoj kulturnoj klimi poezij znemren u odno-su n knjievne nrove ko to su romn ili drm. Poetik e objvljivti teorijske, knjievno-istorijske i interprettivne rdove o poeziji, ko i prikze no-vih pesnikih knjig, li ne i isto pesnike priloge.Poetik e biti otvoren u podjednkoj meri z srpsko pesnitvo i z pesnitvo drugih jezik i kultur, li e se posebno bviti temm kljunim z rzumevnje srpske pesnike trdicije. Urednitvo Poetike nstoje d svi objvljeni prilozi budu koliko originlni toliko i utemeljeni n shvtnju smosvojnosti poezije i njene nezobilzne uloge u duhovnom ivotu. Polzei od ovog cilj, Poetik nee dvti prednost nekom odreenom knjievno-teorij-skom ili fi lozofskom stnovitu, potpuno e uvvti slo-bodu u trgnju z utentinim pesnikim vrednostim.

81. Urednik Leon KojenPOETIKA: ASOPIS ZA TEORIJU, ISTORIJU I KRITIKU POEZIJE, BROJ 56 (LETO/JESEN 2012)

Format: 170x230 mmObim: 188 str.Pismo: irilicaPovez: bro

82. Urednik Leon KojenPOETIKA: ASOPIS ZA TEORIJU, ISTORIJU I KRITIKU POEZIJE, BROJ 4 (PROLEE 2012)

Format: 170x230 mmObim: 152 str.Pismo: irilicaPovez: bro

o f f i c e @ c i g o j a c o m

36

I G O J A TA M PA K a t a l o g i z d a n j a z a 2 0 1 3 . g o d i n u w w w. c h i g o j a . c o . r s

Beograd, Studentski trg 13tel. 011 3032 414

e-mail: offi ce@cigoja.com

Distribucija tel. 011 2627 238

e-mail: distribucija@cigoja.com

Klub italacae-mail: klubcitalaca@cigoja.com

igoja tampa