Vlada RHUred za ljudska

prava i prava nacionalnih 

manjina

Zagreb 5. i 6. prosinca, 2013.

U okviru projekta DARE‐Net: Desegregation and Action for 

Roma in Education‐Network

kojeg financira EU/EK

11.00 – 11.40 Upoznavanje, očekivanja, priprema za rad u grupi11.40‐12.00 Predavanje i upute za grupni rad12.00‐13.00 Grupni rad13.00‐14.00 Ručak14.00‐14.45 Prezentacija grupnog rada – mini diskusija14.45‐16.30 Mini predavanje: Jedinstveni model za 

promjene–

rad u grupama pauza za kavu16.30 – 17.00 Povratna informacija

Razmislite  2‐3 minute o odgovorima na sljedeća 4  pitanja:

Što očekujem od seminara?Što očekujem od sebe?Što očekujem od drugih sudionika?Što očekujem od voditeljice?

Uzmite post it papiriće i zapišite odgovore.  

1.

KUTINA I OREHOVICA ‐

Dragica Varat, Snježana 

Coha, Branko Sušec, Dragutin Ignac, 2.

MACINEC/PRIBISLAVEC ‐

Bernarda Novak, Melita 

Sečan, Vesna Perhoč, Željko Balog, Sanja Ostroški3.

KURŠANEC/ČAKOVEC – Toni Marušić, Dragutin 

Golubić, Ljubomir Mikić, Marijana Szabo, Darko  Balog

4.

SLAVONSKI BROD/ZAGREB/ISTOČNA 

SLAVONIJA  Ibrahim Gushani, Milena Babić, Ivona  Salaj, Ramiza Mehmedi

META POZICIJA – pogled odozgora, korak izvan  situacije, omogućava objektivnije sagledavanje stvari

1‐3 minute razmislite o o tome kako biste dovršili ove 

dvije rečenice  i zabilježite odgovore na veliki A3  papir:

Kada razmišljam o segregaciji osjećam...Kada razmišljam o desegregaciji osjećam...

Podsjetnik na moguće osjećaje:osjećaj dužnosti, uzbuđenje, strah, entuzijazam, ljutnja, 

optimizam, bespomoćnost, nesigurnost,  povrijeđenost, znatiželja, tuga, razočaranje, pritisak, 

umor, iscrpljenost, snaga, bol, nepravda, bijes, nada,  upornost, zbunjenost, borbenost, vjera u uspjeh, .......

Uzmite A3 papire na koje ste napisali svoje rečenice,  stavite ih pred svoje lice tako da ne vidite ostale članove 

grupe. Na moj znak, svi istovremeno pročitajte svoje  rečenice nekoliko puta, pokušajte postići da vas čuju svi 

članovi grupe, pokušajte čuti što svi članovi grupe  govore.

Sjednite u krug, stavite papire u krilo

Jedan dobrovoljac počinje prvi: stavlja papir pred sebe 

na isti način kao u prvom koraku i čita svoje rečenice

Ostali ga pažljivo slušaju

Jedan za drugim svi članovi grupe čitaju dok se svi ne 

izredaju

Sjednite u krug i stavite papire na krilo

Jedan dobrovoljac počinje čitati svoje rečenice tako 

što čita s papira koji mu je na krilu, može i gledati  druge članove grupe dok čita

Nakon što prvi dobrovoljac završi s čitanjem stavlja 

svoj papir na pod ispred sebe, a osoba s njegove lijeve  strane daje povratnu informaciju osobi koja je čitala 

prva tj. ponavlja ono što je čula. Kad završi, kreće  čitati svoje rečenice cijeloj grupi.

Sljedeća osoba s lijeva nastavlja – daje povratnu 

informaciju i čita svoje, stavlja papir na pod i tako  redom dok se svi ne izredaju

UŽIVAJTE U POGLEDU:

Uzmite si pola minute i pogledajte sav taj pregršt  emocija koje dijelite, pogledajte jedni druge i na taj 

način dajte znak jedni drugima da ste se čuli, vidjeli i  osjetili.

Nakon toga ustanite, stanite iza stolice i pokušajte  sagledati rečenice iz meta pozicije:

1.Primite sve rečenice kao informaciju2.Osvijestite da će ove emocije biti prisutne u većoj ili 

manjoj mjeri tijekom cijelog seminara3.Promislite koji osjećaji će doprinijeti objektivnosti, a 

koji subjektivnosti, kreativnosti, pasivnosti4.Promislite koji osjećaji će vam otežavati da sagledate 

mišljenje drugih koje se razlikuje od vašeg, a koji  otvorenima.

OBRAZOVNA SEGREGACIJA – ZAČARANI KRUG NEJEDNAKOSTI

Biserka Tomljenović

pravna (de iure) segregacijaugrađena je u ustavnopravni poredak, ojačanakaznenim mjerama, a provode je društveneinstitucije, uključujući školu

stvarna (de facto) segregacija u svakodnevnim odnosima među ljudima iizraz je nepovjerenja i nesnošljivosti koji

obično proizlaze iz predrasuda

Razdvajanje ljudi prema kriterijima koji su u suprotnosti s načelima ljudskih prava i sloboda od kojih je razdvajanje prema rasnoj, etničkoj ili nacionalnoj pripadnosti u školi na radnom i drugim javnim mjestima najčešće …

(Spajić-Vrkas, Kukoč

i Bašić, 2001: 531)

segregacija među školama i unutar škola –

brojna 

premoć

romske djece 

neopravdano prekomjerno uključivanje romske 

djece u škole za djecu s posebnim potrebama i  programe za djecu s posebnim u redovnim 

školama

načelo slobodnog izbora škola (Mađarska)‐

neuspjeli pokušaj podizanja kvalitete

velika romska naselja‐

škole u naseljima 

(Makedonija)

1. Kvaliteta poučavanja

otežan je rad učiteljima i 

nastavnicima

romska djeca nemaju priliku 

svladati većinski jezik dovoljno  brzo

nastavnici snižavaju kriterije 

kako bi osigurali kakvu‐takvu  prolaznost

nejednake prilike za kvalitetno 

obrazovanje i uspješnost

Posljedice obrazovne segregacije Roma:

2. Izolacija Roma u zajednici

Zbog nedostatka socijalnih kontakata dolazi do 

daljnjeg produbljivanja predrasuda i animoziteta  prema Romima

djeca ne nastavljaju 

školovanje – izgledi za  zapošljavanje se smanjuju

Romi ne dobivaju priliku izaći 

iz kruga siromaštva i  doprinijeti razvoju zajednice

3. Razvoj lokalne zajednice

rad u takvim razredima/odgojnim skupinama moguće 

je organizirati tako da svi sudjeluju

djeca brže uče većinski jezik

socijalizacija i integracija

ostvaruju se na višoj 

razini

SAD ‐

povijesna odluka Vrhovnog suda u parnici 

Brown protiv Odbora za obrazovanje 347 U:S: 483  koja je donesena 1954.godine: "….Segregacija djece u državnim 

školama samo na osnovu rase uskraćuje djeci pripadnicima manjinskih 

skupina jednake obrazovne mogućnosti, čak iako je fizičko stanje 

objekata i drugih „opipljivih“

faktora jednako (…..) segregacija 

bijele i obojene djece u državnim školama štetno utječe na obojenu 

djecu. Učinak je to jači ako je propisana zakonom, jer politika 

razdvajanja rasa obično se tumači kao označavanje crnačke 

grupe inferiornom. Osjećaj inferiornosti utječe na motivaciju 

djeteta za učenjem. Segregacija propisana zakonom, dakle, ima 

tendenciju unazaditi obrazovni i umni razvoj crnačke djece i uskratiti 

im neke od koristi koje bi dobila u rasno integriranom školskom sustavu 

(Vrhovni Sud SAD, 1954)."

“Bussing”

“Magnet”

škole

“Voucheri”

i načelo slobodnog izbora

Multikulturalnost kurikuluma/dvojezičnost

Općenito, desegregacija u obrazovnom sustavu ima 

nekoliko osnovnih ciljeva po kojima se može mjeriti  uspješnost provedbe pojedinačnih strategija i planova. 

Prvenstveno to je prihvaćanje i podrška  desegregacije od strane roditelja i zajednice; 

zatim smanjivanje rasne izolacije i izbjegavanje  segregacije između i unutar škola; bolji odnosi  među učenicima koji su pripadnici različitih 

grupa (entičkih, rasnih); te naposljetku bolja  obrazovna postignuća ili u najmanju ruku  nastavak školovanja. (Crain, Willis, 1981)

prihvaćanje i podrška desegregacije od strane 

roditelja i zajednice; 

smanjivanje rasne izolacije

bolji odnosi među učenicima koji su pripadnici 

različitih grupa (entičkih, rasnih);

Prva tri cilja svjedoče o rasnoj/etničkoj netrpeljivosti,  dugogodišnjem nepovjerenju između različitih 

zajednica, snažnim i dugotrajnim predrasudama,  razlikama u socio‐ekonomskom položaju i 

nejednakosti.

Obrazovnu segregaciju karakterizira upravo njena  dualnost, ona je s jedne strane posljedica dugogodišnje 

dinamike odnosa između romske i neromske zajednice,  a s druge strane predstavlja uzrok održanja sustava koji  generira nejednakost, ovisnost, napetost i sukob. 

nema dovoljno neromske djece...

to je u nadležnosti....

sami Romi ne žele u drugu školu...

djeci je bolje tu, nitko ih ne dira, imaju bolje 

ocjene

prijevoz je skup

Kako ćemo znati tko su Romi?

kako će se odlučiti koja djeca će se voziti?

predškolski odgoj nije obvezan po zakonu…

Nema dovoljno vrtića ni za “našu”

djecu!

naši ljudi to ne bi dopustili..

Romi i sad previše dobivaju..

u tim školama ih neće, ravnatelji to neće 

dopustiti…

mi to ne želimo financirati, neka to radi država..

prepreke su političke...

ljudi će ostati bez radnih mjesta..

Romi ne žele slati djecu u vrtić/školu..

izgubit ćemo korisnike nerome…

Sasvim je jasno kako priča o segregaciji ne počinje u školi i  ne bi se smjelo očekivati da će se ona u školi i riješiti.  ‐

ŠKOLA NE MOŽE SAMA!

Bez osviještene, senzibilizirane, osnažene i mobilizirane  zajednice, razvijene kulture tolerancije i poštivanja 

različitosti doprinos desegregacijskih strategija integraciji  bit će ograničen. – VALJA UKLJUČITI CIJELU 

ZAJEDNICU!

Bez kvalitetnih planova desegregacije  i prevencije  segregacije za područja gdje postoje i gdje se može  očekivati nastanak većih romskih naselja . – PLANOVI 

PREVENCIJE I DESEGREGACIJE MORAJU SE TEMELJITI  NA LOKALNIM UVJETIMA I MOGUĆNOSTIMA!

Kako koordinirati korištenje sredstava iz 

državnog i lokalnih proračuna, te predpristupnih  fondova IPA, a kasnije i strukturnih fondova EU 

zatvoriti financijsku konstrukciju za njihovu  provedbu? – LOKALNA SAMOUPRAVA NE  MOŽE SAMA!

Bez uključivanja svih dionika u zajednici u napore 

usmjerene integraciji Roma prvenstveno u lokalnu  zajednicu, desegregacija u obrazovanju će uvijek 

ostati samo pokušaj održavanja fasade kuće koja  se nalazi na klizištu. ‐

BEZ KVALITETNE 

KOMUNIKACIJE I ZAJEDNIČKOG RADA NEMA  SINERGIJE!

Inicijativa stigla iz OŠ

Vladimira Vidrića –

obrazovni 

djelatnici na čelu s ravnateljicom utječu na gradsku  vlast

Gradska vlast prepoznaje problem,  potrebu i vidi 

interes u prevenciji segregacije za cjelokupnu  zajednicu

Koordinacija s Ministarstvom znanosti, obrazovanja i 

športa

Donošenje pravnog akta na razini grada –

Odluka 

Financiranje prijevoza – osigurava grad

Priprema zajednice i obrazovnih djelatnika

• prihvaćanje i podrška desegregacije od strane  roditelja i zajednice; 

• smanjivanje  etničke izolacije• izbjegavanje segregacije između i unutar škola; • bolji odnosi među učenicima koji su pripadnici 

različitih grupa (entičkih, rasnih); • bolja obrazovna postignuća ili u najmanju ruku 

nastavak školovanja. (Crain, Willis, 1981) 

Međunarodna EU politika – strateški dokumenti, zakonski  okvir, pristup informacijama 

Nacionalna obrazovna politika – strateški dokumenti,  zakonski okvir, pravilnici, odluke, pristup informacijama, 

informiranost i osviještenost javnosti  

Regionalna/lokalna politika‐

strateški dokumenti, svijest i  znanje o negativnim učincima segregacije na socio‐

ekonomski razvoj zajednice, politička volja

Financiranje – lokalno, nacionalno, međunarodno

Obrazovna praksa – svijest o problemu, znanje, iskustvo,  zajedničke vrijednosti, osigurana kontinuirana podrška 

MZOS/AZOO, motivacija profesionalaca za promjenom 

Odnosi u zajednici – između Roma i većinskog naroda,  unutar Romske zajednice, unutar većinske zajednice 

Resursi u zajednici ‐

svijest članova zajednice o  negativnim posljedicama segregacije, konsenzus o 

temeljnim vrijednostima i prioritetima, znanje, iskustvo,  motivacija za promjenom, institucionalni kapaciteti, 

uspostavljena međusektorska suradnja, nevladin sektor,  postojeće inicijative, aktivne grupe stručnjaka, 

profesionalaca i građana .... 

Komunikacija –

uspostavljen sustav komunikacije i  pružanja podrške između međunarodnih, nacionalnih, 

regionalnih/lokalnih inicijativa  

Da bi vjetrenjača proizvodila energiju svaki se njen dio  mora kretati u istom smjeru dovoljno snažno. 

Promislite pažljivo o svakom od osam navedenih  područja i o čimbenicima koji ih obilježavaju

Svakom području od 1.‐8. dodijelite vrijednost od ‐5 do  +5, minus i plus određuju smjer naprijed/natrag, a 

brojke snagu. Kako biste si olakšali određivanje ukupne ocjene za 

cijelo područje možete dodijeliti svakom čimbeniku  unutar područja određenu vrijednost i izračunati 

srednju vrijednost. Možete dodavati svoje čimbenike  ako smatrate potrebnim.

Imenujte  grupnog izvjestitelja i osobu koja mjeri vrijeme

Na veliki flipchart nacrtajte veliku vjetrenjaču s osam krakova

Označite svaki krak brojem područja koji odgovara onom u radnom 

listu

Neka svaki član grupe pročita koje je ocjene dodijelio pojedinom 

području i pojasni ukratko na čemu temelji ocjenu –

svaki član ima do 

3‐4 minute za to – ostali slušaju i pitaju za pojašnjenja ako je potrebno 

– OVO NIJE VRIJEME ZA RASPRAVU

Izvjestitelj bilježi sve ocjene za pojedina područja i kad svi završe 

računa se srednja ocjena za svako područje.

Srednja grupna ocjena upisuje se na flipchart

MOGUĆE JE DA ĆE BITI ZNAČAJNIH NESLAGANJA TJ. RAZLIKA U 

OCJENAMA –

OVO NIJE VRIJEME ZA RASPRAVU 

–

NESLAGANJE, TJ. ZNAČAJNU RAZLIKU U OCJENAMA TREBA 

EVIDENTIRATI I OZNAČITI ZVJEZDICOM*‐

U OVOJ FAZI 

NESLAGANJE TREBA OSTAVITI NA RAZINI INFORMACIJE.

Nacionalna strategija za uključivanje Roma 2013‐2020,područje obrazovanja:OPĆI CILJ: Poboljšati pristup kvalitetnom obrazovanju 

uključujući obrazovanje i skrb pruženu u ranom  djetinjstvu, ali i osnovnog, srednjeg i sveučilišnog 

obrazovanja s posebnim naglaskom na uklanjanje moguće segregacije u školama; spriječiti preuranjen 

prekid školovanja i osigurati lagan prijelaz iz škole do  zaposlenja.

Posebni cilj 4: Do 2020. godine ukinuti sve razredne  odjele koje pohađaju samo učenici pripadnici romske 

nacionalne manjine.

Emocije –

sjetite se svih onih iz prve vježbe,

Proces pregovaranja – dugotrajan i težak,

Sukobe mišljenja, čak i socijalne nemire u zajednici, 

Osjećaj da se ugrožavaju i ne poštuju lokalne 

specifičnosti,

Osjećaj da smo prepušteni sami sebi

Nesigurnost od kuda krenuti, problem izgleda 

prevelik da bi bio rješiv

Odlučite tko će biti izvjestitelj sutra na raspravi s 

dionicima

Imenujte osobu koja će paziti na vrijeme

Imenujte osobu koja će voditi računa o tome da svi 

sudjeluju u raspravi 

Imenujte osobu koja će voditi bilješke

Imajući na umu strateške ciljeve i ciljeve desegregacije općenito 

raspravite i identificirajte unutar grupe:1.Prioritetna područja na kojima treba raditi (obično ona s najnižim 

ocjenama)2.Jesu li neka područja možda preduvjeti za pokretanje drugih?3.Odredite redoslijed koji preporučujete.4.Koje aktivnosti biste preporučili?5.Od mogućih modela desegregacije, koji mislite da bi bio najprimjereniji 

vašoj zajednici?6.Ako u vašoj zajednici nema čisto romskih razreda – razmislite o tome 

što i kako učiniti kako bi se osigurao kontinuitet postignutog i učinio 

korak dalje prema ostvarenju glavnih ciljeva desegregacije – NE 

ZABORAVITE NA SOCIJALNU KOHEZIJU I USPJEŠNOST DJECE U 

ŠKOLI, KVALITETU OBRAZOVANJA, itd.

PRIORITETI/AKTIVNOSTI 2014        2015        2016        2017        2018        2019

2020                       

Jedan formular ostavite za grupne zaključke – drugi su  vam radni materijal