robin sharma - vodja bez titule

7/23/2019 Robin Sharma - Vodja Bez Titule

http://slidepdf.com/reader/full/robin-sharma-vodja-bez-titule 1/178

Naziv originala:

Robin Sharma

THE LEADER WHO HAD NO TITLE

Copyright © 2010 by Sharma Leadership International, Inc.

Translation Copyright © 2013 za srpsko izdanje Vulkan Izdavaštvo

ISBN 978-86-10 -00054-2

Ova knjiga štampana je na prirodnom recikliranom papiru od

drveća koje raste u održivim šumama. Proces proizvodnje u

potpunosti je u skladu sa svim važećim propisima Ministarstva

životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije.F S C



Vođa

bez tituleROBIN ŠARMR

SAVREMENA POUČNA PRIČA 0 TOME KAKO

DA POSTIGNETE LIČNI I PROFESIONALNI USPEH

Autora svetskog bestselera Put ka veličanstvenosti

Prevela Maja Cvijetić-Grbić

vrvVUlkAn

Beograd, 2013.



Ovu knjigu posvećujem vam a, čitaocim a. Inspiriše me vaša

volja da po kr en ete vođu u sebi. Po dstiče m e vaša želja da da te

sve od sebe. Vaša sprem nost da p ozitivno utičete na druge jo š

više učvršćuje moju odluku da i da lje po m ažem Ijudima da vode

bez titule.



Svet možeš da izmeniš na suptilan način.

Mahatma Gandi



Sadržaj:

Napomena autora

Pr v o p o g l a v l j e :Pravo na uspeh i lidersku poziciju stekli

ste rođenjem.............................................................................9

Dr u g o p o g l a v l j e : v

Moj susret s mentorom koji me je uputio

u tajne vođstva......................................................................14

Tr e ć e p o g l a v l j e :Tužna cena osrednjosti i neverovatne

blagodeti ovladavanja veštinama vođstva....................33

Če t v r t o p o g l a v l j e :Prvi razgovor o vođstvu:

Nije ti potrebna titula da bi bio vođa.............................. 46

Pet o p o g l a v l j e :Drugi razgovor o vođstvu:

Burna vrem ena stvaraju velike vođe .............................. 82

Še s t o p o g l a v l j e :

Treći razgovor o vođstvu:Tvoj uspeh kao vođe zavisi od dubine

tvojih od nosa s ljudim a.....................................................118

Sedmo p o g l a v l j e :Četvrti razgovor o vođstvu:

Da bi bio veliki vođa, moraš biti veliki čovek ............ 146

Osmo p o g l a v l j e :Zaključak...............................................................................174



Izvori koji će vam pomoći da vodite bez titule..........179

Potrebna nam je vaša pomoć.........................................180

Izgradite organizaciju u kojoj

će svi voditi bez titule......................................................181

0 autoru ............................................................................... 183

10 ROBIN ŠARMA



NAPOMENAAUTORA

Knjiga koju držite u rukama je rezultat mog petnaestogo-dišnjeg rada u smislu savetovanja o vođstvu velikog broja odpetsto, prema listi magazina Forčun, najuspešnijih kompanijauključujući Majkrosoft, GE, Najk, FedEx i IBM, kao i organizaci-

ja poput univerziteta Jejl, američkog Crvenog krsta i Udruženjamladih predsednika. Primenom metode vođstva koju izlažem

u ovoj knjizi, postići ćete izvanredne rezultate na poslu i usvoju firmu uvesti inovaciju, nov način rada i steći odane mu-šterije. Takođe ćete doživeti duboke promene na ličnom pla-nu i u načinu na koji vas doživljavaju drugi. Obratite pažnjuna to da je ovaj metod ovde izložen u vidu priče. Junak, BlejkDejvis, njegov nezaboravni mentor Tomi Flin i četvoro izuzet-nih učitelja koji iz korena menjaju Blejkov način života i radaizmišljeni su likovi - proizvod moje izuzetno žive mašte. Ali

vera u sistem vođstva sam po sebi, kao i u principe, sredstva itaktike na kojima je zasnovan, veoma su stvarni i pomogli sustotinama hiljada ljudi u nekim od najuspešnijih organizacijana svetu da ostvare uspeh na poslu i postanu najbolji u onomečime se bave. Žrtve pičaju o problemima. Vođe pronalaze re-šenja. Iskreno se nadam da će vama i vašoj organizaciji knjigaVođa bez titule ponuditi rešenje zahvaljujući kome ćete ispo-ljiti svoje najbolje sposobnosti u ovim burnim i nesigurnimvremenima.

Robin Šarma



12 ROBIN SARMA

P. S. Da biste se postarali da do promene dođe, dok budete

čitali ovu knjigu, posetite sajt robinsharma.com gde ćete naći

dodatne izvore, kao što su obaveštenja i sredstva koja će vam

pomoći da izgradite izvanredan tim.



PRVO POGLAVLJE:

PRAVO NA USPEHILIDERSKU

POZICIJU STEKLISTE ROĐENJEM

„Niko neće ostvariti uspeh mimo svojih najluđih očekivanja,ako ne pođe baš od njih."

Ralf Čarel

„Uspeh je najveći poklon koji čovek može da pokloni dru-gima."

Ejn Rend

Svako od nas može postati genije. Nažalost, većina ljudi svojživot proživi u osrednjosti. Nadam se da vas neće uznemiritišto ovo uverenje otkrivam odmah na početku našeg poznan-

stva. Ali moram da budem iskren. Takođe bi trebalo da vamkažem da sam sasvim običan momak koji je imao sreće danauči neke neverovatne tajne koje su mi pomogle da ostvarimneverovatan uspeh na poslu i da svoj život ispunim. Dobra vest

je da sam ovde da bih s vama podelio sve što mi se dogodiloza vreme jedne prilično neverovatne avanture. Da biste i vimogli da date sve od sebe. I živite punim plućima. Počevši od

danas.Ovu neverovatnu lekciju ću vam izložiti postepeno, pažljivoi uz iskrenu podršku. Naše zajedničko putovanje će biti zabav-no, inspirativno i zanimljivo. Načela i sredstva koja otkrijeteće automatski napraviti preokret u vašoj karijeri, ostvarićete



14 ROBIN ŠARMA

sreću i prikazati se u najboljem svetlu. Ali pre svega obećavam

da ću biti iskren. Toliko vam poštovanja dugujem.Zovem se Blejk Dejvis i, iako sam rođen u Milvokiju, skoroceo život živim ovde u Njujorku. Još volim ovo mesto. Restora-ne, ritam, ljude. Čak i hot-dog na ulici. Zvuči neverovatno, ali jaobožavam hranu - po mom mišljenju to je jedno od najvećihzadovoljstava u životu. Uz iskren razgovor, omiljene sportovei vredne knjige. U svakom slučaju, nema mesta na svetu kaošto je Velika jabuka. Nemam nameru da napustim ovaj grad.

Apsolutno nikada.Dozvolićete mi da vam najpre ispričam nešto o svom po-reklu, pre nego što pređem na pomalo čudne, a opet izuzetnovažne događaje koji su pomogli da se uzdignem do mesta nakojem sam oduvek želeo da budem. Moja majka je bila najboljaosoba koju sam ikada sreo. Moj otac je bio najodlučnija osobakoju sam poznavao. Čestiti ljudi. Ne savršeni. A ko jeste? Važno

je da su uvek davali sve od sebe. A po mom mišljenju, to je sve

što možete da učinite. Ako ste dali sve od sebe, slobodno iditekući i dobro se naspavajte. Ako brinete zbog stvari koje su vanvaše moći, na dobrom ste putu da se razbolite. Većina stvarizbog kojih brinemo zapravo nam se nikada i ne desi. Kurt Vo-negat je to lepo rekao: „Istinski problemi u vašem životu suoni koji vam nikada nisu pali na pamet, nešto što vam prekinedokolicu jednog utorka posle podne."

Roditelji su me usmeravali u više pravaca. Nisu imali mnogo

toga da ponude, a opet su imali sve: snagu svojih uverenja, izu-zetne vrednosti i samopoštovanje. I dalje mi nedostaju i ne prođenijedan dan a da im nisam zahvalan za sve što su učinili za mene.Nekada razmišljam o tome kako ljude koje volimo uzimamo zdra-vo za gotovo. Sve dok ih ne izgubimo. Onda se u sebi molimo za

još jednu šansu da se prema njima ponašamo onako kako za-služuju. Molim vas ne dozvolite da se zbog toga u životu kajete.Isuviše često se to dešava, mnogima od nas. Ako imate sreće dasu vam roditelji živi, pokažite im koliko ih cenite. Još danas.

Ja sam bio dobro dete. „Pravo zlato od deteta", kako me je deda opisivao. Naprosto mi nije bilo u prirodi da nekoga



VOĐA B E Z T I T U L E 15

povredim ili nešto pokvarim. Bio sam dobar đak, prilično

popularan kod devojaka i igrao sam sasvim solidno fudbal uškolskom timu. Sve se promenilo kada su mi roditelji poginuli.Imao sam osećaj da mi je neko izmakao tlo pod nogama. Iz-gubio sam samopouzdanje. Nisam mogao da se usredsredim.Moj život je stao.

Sa dvadeset godina, menjao sam poslove. Kao da sam pu-stio da me život nosi. Začaurio sam se i nisam mario ni za šta.Najveći deo vremena sam gledao TV, jeo i brinuo se - sve s

namerom da izbegnem da se suočim sa činjenicom da traćimsvoj potencijal.

U tom periodu posao je za mene predstavljao samo sred-stvo da platim račune, a ne polje na kome bih mogao da seiskažem. Odlazak na posao je za mene bio način da utrošimnekoliko sati, a ne izvanredna prilika da postanem ono zašta sam predođređen. Posao je bio samo sredstvo da ubijemvreme a ne dragocena šansa da pozitivno utičem na drugeljude, unapredim firmu u kojoj radim i tako ceo svet učinim

boljim.

Na kraju sam odlučio da se prijavim u vojsku. Činilo mise da je to dobar način da pronađem neki red usred haosa isteknem osećaj da negde pripadam. Poslali su me u rat u Irak.Iako je boravak u vojsci na neki način uobličio moj život, do-neo mi je i neka iskustva koja me i danas proganjaju. Gledaosam kako prijatelji s kojima sam bio na obuci ginu u krvavim

borbama. Video sam mladiće koji su tek stupili u vojsku kako bivaju tragično ranjeni. Posmatrao sam kako nestaje i posled-nji trag entuzijazma u meni dok sam sve više tonuo u sivilosvakodnevice i postajao svestan u šta se moj život pretvorio.Iako nisam doživeo fizičke povrede u ratu, ipak sam postaoranjenik. I gde god bih išao pratio me je duh rata.

Iznenada je došlo vreme da se vratim kući. Sve se desilo za-panjujuće brzo. Ukrcali su me u transportni avion, posali kući inakon dan-dva rutinskih medicinskih pregleda, predali su midokumenta. Zahvalili su mi se na službi narodu i poželeli sve



16 ROBIN ŠARMA

najbolje. Jednog sunčanog jesenjeg poslepodneva našao sam

se na ulici i došao do zastrašujućeg zaključka: ponovo sam bioprepušten sam sebi.

Najveći problem mi je predstavljalo da se ponovo vratimu društvo koje me je zaboravilo. Nisam mogao da spavam -proganjala su me sećanja iz rata. Ujutro bih satima ležao ukrevetu i pokušavao da sakupim dovoljno energije da usta-nem i otpočnem dan. Sve me je bolelo. Obuzimao bi me strah

bez ikakvog razloga. Nisam mogao da komuniciram ni s kimosim sa ratnim saborcima. Sve što sam nekada voleo sada mi

je izgledalo glupo i dosadno. Moj život je izgubio svaku svrhui smisao. Želeo sam da me nema.

Jedna od najboljih stvari kojoj su me roditelji naučili možda je ljubav prema učenju - naročito učenju putem knjiga. Unutarkorica jedne knjige naići ćete na ideje koje mogu da vam izkorena izmene život ako ih primenite. Ništa ne znači toliko kaoda uložite u sebe da biste bolje razmišljali i postali odlučniji.Neumorno učenje je jedna od osnovnih crta otvorene i snažneosobe. Neprestano i posvećeno učenje je jedan od najboljihnačina da opstanete u burnim vremenima. Izgleda da najboljiljudi uvek imaju najveće biblioteke.

Tako sam počeo da radim u jednoj knjižari u Sohou. Ali mizbog negativnog stava i krajnje samozadovoljnog ponašanja nijeišlo najbolje. Šef me je često kritikovao i očekivao sam da će me

otpustiti. Nisam bio usredsređen, nisam iskazivao timski duh iradio sam daleko ispod svojih mogućnosti. Spasavala me je je-dino ljubav prema knjigama. Dok su me oni koji su vodili radnjuprezirali zbog lošeg odnosa prema radu, činilo se da me mušte-rije vole. I zato su me zadržali. Ali i dalje sam visio o koncu.

Ovde priča postaje zanimljiva. Jednog dana u mom životudesilo se čudo. Kada sam najmanje očekivao da će mi se neštodobro desiti, tresnulo me je pravo u lice. I u potpunosti prome-

nilo moj život. Posetio me je najneobičniji stranac koga možeteda zamislite. A ono čemu me je naučio u toku našeg iako kratkogvremena provedenog zajedno - proširilo je moje vidike, otvorilome za sasvim drugačiji način razmišljanja i življenja.



VOĐ A B E Z T I T U L E 17

Danas, sa dvadeset i devet godina - nakon što sam postigao

uspeh i ostvario sreću o kojoj sam sanjao - shvatio sam dateška vrem ena čine ljude boljim. Da se šansa za uspeh krije

u teškim trenucima. I da je svako od nas rođen da pobeđuje

- kako na poslu tako i u privatnom životu. Sada je vreme da

podelim s vama sve što mi se dogodilo.



DRUGO POGLAVLJE:

MOJ SUSRET S MENTOROM KOJIME

JE UPUTIO U TAJNE VOĐSTVA

„Dani prolaze poput nejasnih, zakukuljenih nemih figura

koje šalje neko dalek, ali prijateljski raspoložen. Ako ne isko-

ristimo poklone koje nose, u tišini će ih odneti dalje."

Ralf Valdo Emerson

Bilo je još jedno neverovatno dosadno jutro prvog radnog

dana u nedelji. Moj tim je upravo završio sastanak poznat kao

„Otimanje za loptu u ponedeljak ujutro" - sastanak na početku

radne nedelje u toku koga su se birali „heroji usluge" i ohra-

brivali lažni navijači. Prodaja nije išla najbolje i već se pričalo

o tome da će se radnja zatvoriti u sklopu reorganizacije cele

firme. Bilo je neophodno smanjiti troškove, podići nivo rada i

povećati prodaju. I to odmah.Svrha sastanka je bila da se kao tim uključimo u celokupan

projekat i da prikupimo energiju za nedelju pred nama. Na kraju

svake godine svaka prodavnica je birala najboljeg radnika koji

potom ulazi u trku za godišnju nagradu „Najboljeg prodavca

knjiga u Americi" koju dodeljuje kompanija - uz velikodušnu

novčanu naknadu i sedmodnevni odmor u Arubi. Mene je za-

pravo cela ta priča demotivisala, obeshrabrivala i činila još više

apatičnim po pitanju vremena provedenog na poslu. Pri tomenije mi uopšte bio problem da ova osećanja prenesem svakom

kolegi koji je imao tu nesreću da mi se nađe na putu.



VOOA B E Z T I T U L E 19

A onda se desilo nešto veoma čudno. Dok sam pijuckao

kafu i nastojao da se sklonim od bilo kakvog smislenog poslaiza jedne od visokih polica na kojima su stajale knjige iz ru-

brike Poslovanje, neko me je dodirnuo po ramenu. Brzo samse okrenuo. Ono što sam video zaprepastilo me je.

Ispred mene je stajao čovek krajnje ekscentričnog izgleda.Odelo mu je bilo u potpunom haosu. U sto boja, staro i po-habano. Nosio je otrcani karirani prsluk i košulju zasukanihrukava, što je odavalo utisak da je uprkos pohabanoj garderobi

u nekom poslu. Iz džepa na prsluku virila je žuta maramicas Mikijem Mausom. Oko vrata je imao jednostavnu srebrnuogrlicu sa ugraviranim slovima VBT.

Pogledao sam u njegova stopala. Na moje iznenađenje imao je potpuno nove cipele: jeftine mokasine sa svetlucavim pred-njim delom. Čovek je stajao nemo u potpunosti svestan mogosećanja nelagodnosti - bez ikakve potrebe da progovori -što je redak dar u svetu u kome ima previše priče, a premalodelanja.

Lice neznanca je bilo izborano, što me je navelo na zaklju-čak da je reč o starijem čoveku. Između požutelih zuba videlisu se ostaci hrane. Prljava, umršena kosa mu je štrčala na svestrane - što me je podsetilo na velikog Alberta Ajnštajna naonim čuvenim starim crnobelim fotografijama sa isplaženim

jezikom.

Međutim, ono što je na mene ostavilo najveći utisak kodovog neznanca neobičnog izgleda koji je stajao ispred mene jednog naizgled sasvim običnog ponedeljka, bile su njegoveoči. Dok bi me njegov neuredan izgled mogao navesti na pomi-sao da je beskućnik ili možda poremećen, njegov pogled je biočvrst i jasan. Znam da ovo zvuči čudno, ali samo zbog njegovogfascinirajućeg pogleda osetio sam se sigurno - osetio sam dasam u prisustvu veoma snažnog čoveka.

„Zdravo, Blejk", rekao je konačno tajanstveni gospodin dubokim, sigurnim glasom koji je učnio da se još više opustim.„Zaista mi je drago što sam te upoznao. Čuo sam mnogo togao tebi od svih u ovoj radnji."



20 ROBIN ŠARMA

Ovaj čovek zna kako se zovem! Možda bi trebalo da se za-

brinem . Pored svega drugog, u Njujorku ima prilično čudnihljudi, a zbunjivao me je i izgled ovog čoveka. Ko je on? Kako jeušao u knjižaru? Treba li da pozovem obezbeđenje? I kako jekog vraga saznao moje ime?

„Opusti se, prijatelju", rekao je i pružio mi ruku. „Zovemse Tomi Flin. Upravo su me prebacili ovde iz knjižare na IstSajdu. Znam da ne izgledam kao da sam radio u tom kraju, ali

ja sam proglašen za najboljeg prodavca knjiga prošle godine.

Bilo bi ti bolje da budeš fin prema meni. Možda ću ti jednogdana biti šef."„Šališ se. Ti radiš za ovu firmu?" uspeo sam da izustim.

,,Da. Ali ne brini, nemam nameru da postanem direktor. Ti-tule me ne interesuju. Važno mi je jedino da svoj posao radimnajbolje što mogu. A za to mi nije potrebna nikakva formalnavlast. Nadam se da se ne ljutiš što ti to govorim, ali poslednjihpet godina najbolji sam prodavac u ovoj firmi", rekao je pose-

tilac ponosno, dok je pipkao maramicu s Mikijem Mausom.Ovaj čudni čovek nije mogao biti stvaran. Uzvrpoljio sam se.

Možda bi trebalo da pobegnem dok još imam šanse. Ali ispao bih smešan. Moje kolege ionako nisu imale previše poštovanjaprema meni. A isuviše sam obožavao svoju jutarnju kafu da bih

je tek tako ostavio nepopijenu. Takođe moram da priznam da je stranac koji je stajao ispred mene bio neverovatno zanimljiv.Odlučio sam da ostanem.

Osvrnuo sam se ne bih li ugledao skrivenu kameru. Moždasu mi kolege sve ovo namestile da bi mi se smejali u nekoj TVemisiji u kakvima se podsmevaju ljudima uhvaćenim u zamkudobro isplanirane šale. Ali nigde nisam video kamere. Zatosam odlučio da prihvatim igru.

,,U redu", progovorio sam, a glas mi je blago podrhtavaoiako sam u ratu iskusio daleko više napetosti i neprijatnih si-

tuacija. „Zdravo, Tomi. Drago mi je što smo se upoznali. Zaštosu te prebacili u ovu radnju?", pitao sam goreći od želje dadodam a n e u mentalnu ustanovu? „Znaš da nas smatraju za

brod koji tone."




„0, ne. Nisu me prisilili da dođem ovde - ja sam to tražio",

rekao je, i dalje samouvereno i sasvim trezveno. ,,Ja sam tražiopremeštaj. Nisam napredovao na prethodnom mestu. Pomi-slio sam da bih ovde mogao nešto da promenim. Što su uslovizahtevniji, veće su šanse koje ti se ukazuju. Zato sam želeo dadođem ovde i radim s tobom", dodao je nacerivši se.

Nisam imao pojma u kom pravcu ide ovaj razgovor. Ko jeovaj čovek? A slika Mikija Mausa na njegovoj maramici poči-njala je da mi ide na živce (bez namere da omalovažim malog

momka kog vole milioni). ,,Da li ti ime Oskar nešto govori, Blejk?"Bio sam zapanjen. Na tren sam ostao bez vazduha. Srce mi

je počelo ubrzano da tuče. Noge su počele da mi klecaju. Mojotac se zvao Oskar.

„Moj otac se zvao Oskar", odgovorio sam ophrvan tugomkoju sam nosio zbog gubitka roditelja. Tomijev pogled je po-

stao blaži. U tom trenutku sam osetio da je dobar čovek. Staviomi je ruku na rame.„Tvoj otac je bio moj prijatelj u Milvokiju. Odrasli smo za-

jedno, ali se više nismo videli otkad se preselio u Njujork. Osta-li smo u kontaktu. Slali smo jedan drugom duga pisma o svojimživotima. Tvoj otac me je podsticao da se preselim u Njujorkkad nisam mogao da nađem posao. Jačina njegovog karakterapodsetila me je na snagu koju imam u sebi a na koju sam za-

boravio. Žao mi je zbog svega što se desilo s tvojim roditeljima,Blejk. Bili su dobri ljudi.

„Bilo kako bilo", nastavio je pogledavši me pravo u oči,„Oskar mi je pisao o svemu što vam se dešavalo. Uvek je govo-rio kako poseduješ ogroman potencijal i kako si predodređenza velika dela. Zaista je verovao u tebe. Ali osećao je da ti jepotreban neko da te pokrene i pokaže ti kako da iskoristiš ononajbolje u sebi. I iz ko zna kog razloga mislio je da ta osoba

nije on."Nisam verovao svojim ušima. Bilo mi je neverovatno da je

ovaj stranac pijatelj mog oca. Čitav prizor je bio nadrealan. Seosam na stolicu i naslonio se na policu.



22 ROBIN ŠARMA

,,Ne brini, Blejk, ako se izgubiš, to je samo deo traganja zapravim putem. Nekada moramo da skrenemo s puta pre nego

što nam postane jasno gde moramo da budemo. Sve kroz štasi prošao, od tvog ličnog gubitka do služenja otadžbini u Iraku bila je samo priprema."

„Priprema?", zapitao sam se naglas, dok mi se u glavi vr-telo.

„Naravno. Da nisi prošao kroz sve to, ni u kom slučaju ne bi bio spreman za ono što ću ti reći. Život je morao da te lomi da bi bio jači. I, dečače, samo čekaj da vidiš kakvi te preokreti če-

kaju. Pre nego što postaneš svestan toga, postaćeš rok zvezdaove firme", rekao je Tomi, glasom povišenim od uzbuđenja.

„Rok zvezda?", upitah.Tomi je podigao pesnicu u vazduh i zanjihao kukovima po-

put Mika Džegera. Ali taj prizor nije bio lep. „Da, rok zvezda",rekao je i nasmejao se.

„Čoveče, meni je problem da preguram dan. Vidi, znam daželiš da budeš od pomoći i drago mi je što si poznavao mog

oca. Ali ti stvarno nemaš predstavu kroz šta prolazim. Jošimam noćne more iz rata i to kad se najmanje nadam. Noćuuglavnom ne spavam i zato sam iscrpljen. Iako je već prošlodosta vremena otkako sam se vratio iz rata, nikako ne mogu dasa devojkom uspostavim raniji odnos. Tako da moj cilj nije dapostanem rok zvezda na poslu. Moj cilj je samo da preživim."

Tomi je skrstio ruke. Pogledao me je pravo u oči.„Čujem šta govoriš", rekao je ozbiljno. ,,I cenim to što hoćeš

da kažeš. Molim te pokušaj da prihvatiš ovo što sam došao dati kažem. I moj život je bio u haosu. Ali sve se promenilo iz ko-rena. Nekim čudom. I garantujem ti da će se to isto dogoditi itebi. Obećao sam tvom ocu pre mnogo godina da ću ti pomoći.Ali nikako nisam osećao da je pravo vreme da te posetim. Aonda nekom igrom sudbine video sam tvoje ime na prijavi koja

je došla prilikom otvaranja ove radnje. Jedna od pogodnosti

koju stičeš kao prodavac broj jedan u Americi, pored gotovinei putovanja na Karibe, jeste prilika da sediš u komisiji za za-pošljavanje kao i da za vreme doručka sa članovima izvršnog



24 ROBIN SARMA

rijama i moja kafa se već bila ohladila. Na nekoliko trenutaka

pažnju su mi odvukle druge stvari.

A onda sam odlučio da pristanem na igru. „Tomi, nadam se

da nećeš zameriti što to kažem, ali ako je sva ta priča u vezi sa

VBT tako posebna, zašto i dalje radiš u ovoj knjižari? Zar nisi

mogao da odeš u penziju? I oprosti mi što to kažem, ali nisu te

čak postavili ni za šefa knjižare kad su te prebacili ovamo. U

istoj si poziciji kao i ja. Izgleda da ti ovo učenje nije baš mnogo

pomoglo", rekao sam pomalo sarkastično.

Pažljivo sam posmatrao Tomijevu reakciju. Očekivao samda će zauzeti odbrambeni stav ili se čak naljutiti, kao što bi to

većina ljudi učinila da se našla u njegovoj situaciji. On je ćutao

potpuno smiren. A onda je duboko udahnuo i nacerio se.

„Dobro pitanje, Blejk. Iskren si. I to mi se sviđa. Malo si

sirov, ali čini mi se da stojiš iza onog što kažeš. I to je zaista

divna osobina. Prvo, u pravu si u vezi s penzijom - odavno

sam zašao u godine kada se ljudi obično penzionišu. Zapravo,

prošle nedelje sam napunio sedamdeset sedam."„Srećan rođendan, Tomi", prekinuo sam ga želeći da se

izvinim na neki način, prisećajući se atributa koji mi je deda

nadenuo. Postideo sam se što sam bio neprijatan prema stari-

jem gospodinu. Nisam mogao da budem grub prema Tomiju.

Bio je stariji od mene - a roditelji su me vaspitali da se prema

starijima odnosim s poštovanjem.

„Hvala" rekao je. „Zapravo se osećam veoma mladim. Imaš

onoliko godina kako se osećaš - godine su samo način da se

ljudi žigošu i omalovaže njihove sposobnosti. Nemam nameru

da živim u skladu s tim ograničenjima. U pravu si, mogao sam

da se penzionišem, ali ja još radim za ovu firmu. I to preko

pedeset godina."

„Neverovatno."

„Evo u čemu je stvar: zašto bih ostavio posao koji toliko vo-

lim? Provodim se kao nikad u životu! A bavljenje poslom koji

volim nešto je što mi pomaže da ostanem mlad u duši. Mogu

da iskažem svoju kreativnost i vežbam mozak rešavanjem

problema. Mogu da stičem nova poznanstva jer sam odličan u



VOĐ A BEZ TITUL E 25

kontaktu s mušterijama. A imam i priliku da inspirišem kole-

ge svojim primerom. Zaista sam srećan, jer bavljenje poslomkoji voliš donosi veliku radost. Sve to mom životu daje svrhu",rekao je Tomi.

„Izvini ako sam bio grub", promrmljao sam, i dalje sedeći nastolici bez naslona, i bacio pogled prema čoveku za koga sampočinjao da shvatam da će biti moj toliko očekivani mentor.

„Nema problema. Dozvoli mi samo da ti odgovorim zaštonisam postavljen za šefa ovde - jer je upravo tu reč o suštini

filozofije VBT. Nije mi potrebno da budem šef, niti to želim. Tome jednostavno ne zanima."

„Šta zapravo VBT znači?", pitao sam, sve više fasciniranonim što je govorio i sve manje na oprezu.

„Pre svega, nema tu nikakve čarolije. To je krajnje stvaran iizuzetno praktičan način poslovanja i života. Svestan si da svetu kome živimo doživljava ogromne promene. Živimo u svetu u

kome ništa nije sigurno. U svetu koji je pun promena. U komeviše ne važi ono što je važilo nekad."„Slažem se s tim. Svaki dan donosi nove izazove i mnogo

zbrke. Čini mi se da se mnogo toga menja. Mušterije mi pričajukoliko im je život komplikovan. Izgleda da promene utiču nasve s kojima sam razgovarao. Šta je rešenje, Tomi?"

„Vođstvo", izgovorio je samo to. A potom je dodao: „Postojisamo jedan način da uspeš u svetu u kome živimo. Nijedno

drugo rešenje ne postoji. ,,I koji je to način, da znam?"„Taj da kod svake osobe u organizaciji razvijaš osećaj za

vođstvo, a ne potrebu za takmičenjem. Za kompanije je jediniizlaz da povećaju kapacitete svojih zaposlenih da bi bili u sta-nju da preuzmu vodeću poziciju u svemu što rade. Govorim osvim poslovima - od nastojnika do direktora. Svako od njih

mora da pokaže sposobnost da vodi i preuzme odgovornostza uspeh kompanije. I uzgred budi rečeno, ovo se odnosi nasve organizacije, ne samo na one koje se bave poslovanjem.Imati vođe na svim nivoima nije bitno samo zbog ostvarivanjaprofita. Industrijska udruženja ih moraju imati. Kao i vlade i



26 ROBIN SARMA

nevladine organizacije. Gradovi i društvene zajednice. Čak iškole i univerziteti moraju da prihvate ideju da svako od nasposeduje sposobnost da preuzme vođstvo u svemu što radi- ako imaju nameru da opstanu i ostvare uspeh u ovom vre-menu vrtoglavih promena."

„Nikada nisam razmišljao o vođstvu na taj način, Tomi.Uvek sam mislio da su vođe ljudi koji upravljaju organizacija-ma - bilo da je u pitanju vojska ili posao", priznao sam.

„Blejk, treba da svi preuzmemo vodeću ulogu, bez obzirana titulu. Nije nikakav izgovor to što neko nema istaknutu po-ziciju da odbije da preuzme zasluge za uspeh kompanije. Netreba ti formalna dozvola da bi preuzeo vođstvo - sama željada se uključiš i pokažeš volju predstavlja pozitivnu promenu.Majka Tereza je to lepo rekla: 'Ako bi svako počistio ispredsvog praga, ceo svet bi bio čist’."

„Dakle, da bismo preuzeli vođstvo, treba samo da budemonaročito dobri u onome što trenutno radimo. Da li to želiš dakažeš?"

„Upravo tako." Tomi je zatim prišao stolici koja je stajalau prolazu i popeo se na nju. Počeo je da maše rukama kaodirigent. Zatvorio je oči. I počeo da pevuši. Bio je urnebesan.Čudan. Ali urenebesan.

„Šta radiš to, Tomi!", uzviknuo sam jer nisam mogao da po-verujem da se tako ponaša. Nekoliko mušterija je pogledalo unas zainteresovano. Dečak s knjigom Neobični Džordž pokazao

je prstom na nas i počeo da se kikoće.„Šta bi se desilo sa izvođenjem simfonije ako bi samo jedan

član orkestra pogrešio i pokazao ne baš zavidno umeće?"„Shvatam. Melodija ne bi bila usklađena i zvučalo bi bez

veze", odgovorio sam konstatujući ono što je bilo očigledno,ali sam cenio vizuelnu demonstraciju svog mentora.

Tomi je ostao da stoji na stolici. Zatim je počeo da sepretvara da je glumac i dubokim glasom izgovorio: ,,Da biostao veran sebi, ne smeš lagati drugoga i tako mora zana-vek biti", za šta sam pretpostavljao da je iz nekog Šekspi-rovog komada.



VOĐ A BEZ TITUL E 27

„Šta sad to znači?", pitao sam odmahnuvši glavom u neve-rici, ruku skrštenih na grudima.

,,U pozorištu kažu da nema malih uloga. Isto važi i za po-sao, Blejk. Slično je metafori o simfoniji. Jedini način da jednaorganizacija i ljudi u njoj ostvare uspeh u ovim vremenimarevolucionarnih promena, jeste da počnu da delaju u skladusa revolucionarno izmenjenim modelom vođstva. A ovaj modelpodrazumeva stvaranje okruženja i kulture u kojoj je potrebnoda svako pokaže osobine vođe. Trebalo bi da svi unose izmene.

Trebalo bi da svako inspiriše svoje saradnike. Trebalo bi da sviprihvate promene. Trebalo bi da svako preuzme odgovornostza posledice. Trebalo bi da svi budu pozitivni. Trebalo bi dasvako da sve od sebe. I kada bismo to uradili, kompanija nesamo da bi se prilagodila novonastalim okolnostima već bipostala najbolja u svojoj oblasti."

„Znači, hoćeš da kažeš da nam ovde u kompaniji više ne tre- baju zvanja i titule? Nisam siguran da bi se izvršnom direktoru

đopala ova nova, revolucionarna filozofija o vođstvu o kojojgovoriš, Tomi", rekao sam ozbiljno i srknuo kafu.

,,Ne. Želim da budem savršeno jasan. Uopšte ne kažem da kompanija ne treba da ima titule. Zapravo treba. Potrebni sunam ljudi u izvršnim timovima koji poseduju viziju koju su ustanju da ostvare, usmere kompaniju i preuzmu krajnju odgo-vornost. Titule i celokupna organizacija održavaju red i poma-

žu da sve teče glatko. Ja hoću da kažem da je svakoj kompanijidanas, u ovim burnim vremenima, neophodno da svaki zapo-sleni preuzme ličnu odgovornost i u svom polju postane ličnidirektor i vođa. Potrebno je da svi vodimo na mestu na kom e se nalazimo i zablistam o upravo tu gd e smo sada. A zapanjujućirezultat do koga ćeš doći kada preuzmeš vođstvo u onomečime se baviš, jeste da će tvoj uticaj rasti. U tome je poenta,Blejk. Imao titulu, nemao - ti poseduješ potpunu kontrolu nadtim kako ćeš se pokazati u svojoj trenutnoj ulozi. Najviša odsvih ljudskih osobina je sposobnost koju svako od nas pose-duje, a to je da izabere na koji način će da se postavi premaokruženju u kome se nalazi. A kada se svako od nas odluči da



VOĐA BE Z TITUL E 29

,,Ne mogu da ti kažem šta VBT znači", rekao je Tomi vra-

golasto i dodirnuo slova na ogrlici, stvarajući time atmosferu

još veće tajanstvenosti. „Samo četiri učitelja, koja su podelilaovu filozofiju sa mnom, mogu da objasne šta VBT znači. A to

će uraditi samo pod posebnim okolnostima."

„Molim te, reci mi", molio sam ga.

„Ne mogu. Bar ne zasad. Možda ću dobiti dozvolu i reći

ti za nekoliko dana. Hteo bih da se vratim na tvoje pitanje

zašto nisam šef ovde. Hoću da znaš da mi je to bilo ponu-

đeno više puta proteklih godina. Ako baš hoćeš da čuješcelu priču, čak su mi nudili da postanem potpredsednik i to

više puta nego što mogu da zapamtim - firmin automobil,

račun za dodatne troškove i veliku kancelariju. Ali to nije

ono što me pokreće. I p rava uloga vođe nema nikakve veze

s tim. Vođstvo nema nikakve veze s tim šta dobijaš ili gde se

nalaziš. Ono se odnosi na način na koji obavljaš svoj posao

i kako se ponašaš. Sve je u tome da li dobro obavljaš svoj

posao - upravo taj na kom e se sa d a nalaziš. I da motivišeš

ljude s kojima radiš. VBT se odnosi na duboku, osnovnu,

a opet zaboravljenu istinu: nije ti p otr eb n a titula da bi bio

vođa."

,,To je zaista kul ideja", potvrdio sam.

„ Današnji poslovni svet ne razume poentu vođstva. Svi su

totalno zbunjeni. Zaista se misli da se vođstvo odnosi samo na

direktore kompanija."

„Ili na one koji vode zemlju."

„Tačno tako. Ali to nije istina. Ponoviću još jednom jer je

to veoma važno: svako m ože da postane vođa. Zapravo, da bi

se izgradila jedna uspešna organizacija, potrebn o je da svaki

zaposleni u njoj preuzme ulogu vođe."

Tomi je zaćutao na tren, igrao se svojom kosom i razmi-šljao o onome što je rekao. A onda je energično nastavio sa

izlaganjem.

,,I tako sam svih ovih godina ostavljao svoj ego pred vrati-

ma svakog jutra kada sam ulazio u radnju, jer mi je od zvučne



30 ROBIN ŠARMA

titule na vizitkarti daleko važnije bilo da dobro obavim posao,pomognem kolegama i budem vođa u pravom smislu te reči."

Bio sam impresioniran. Činilo mi se da je Tomi častan čo-vek. Nisam sreo baš mnogo takvih ljudi otkako sam otišao izvojske i vratio se životu u civilu. A onda mi je nešto palo napamet: ,,Ti imaš vizitkartu?", pitao sam. ,,Ja je nikada nisamdobio", rekao sam pomalo razočarano.

,,Da, evo je", rekao je, i iz džepa izvadio vizitkartu. Na njoj je zlatnim slovima pisalo:

Brajt majnd buks ink55 55 Fift evenjuNjujork NjujorkTOMI FLINLjudsko biće„Tvoje zanimanje je 'ljuđsko biće'!", uzviknuo sam. „Čoveče,

to je totalno uvrnuto. Sviđa mi se."

„Kao što sam ti već rekao, nije ti potrebna titula da bi bio vođa. Potrebno je jedino da budeš ljudsko biće. I to je dovoljno. Samoto je potrebno. Svako od nas poseduje moći kojih nije svestani potencijal koji prevazilazi bilo kakvu moć koju bi nam donelatitula. Kada jednom naučiš kako da ove moći pokreneš i primeniš,ostvarićeš uspeh na svim poljima.Vođstvo tada postaje automatsko - postaje način života i rada. Jedini za koji ćeš znati."

„Zaista mi se sviđa to što čujem. U stvari imam sve višeoptimizma", rekao sam iskreno. Želim da ostvarim taj uspeh okome govoriš. I to što pre."

„Upravo to mi se desilo nakon susreta sa četvoro posebnihučitelja koje sam pomenuo. Oni su mi otkrili filozofiju VBT i

ja više nisam bio ista osoba. Shvatio sam šta je pravo značenjevođstva. Titula mi više nije ništa značila. Nije mi više bilo stalo

da dobijem veću kancelariju. Kao ni ogromnu platu. Bilo mi je jedino važno da svoj posao obavljam najbolje što mogu. Dadam svoj najveći doprinos svemu u životu. Ironija je u tome štosu šefovi uskoro čuli za mene i vrata su se otvorila. Ponudili sumi titulu. Veliku kancelariju. Veću platu nego bilo kom drugomprodavcu u firmi."



32 ROBIN ŠARMA

„Zanimljiva priča", primetio sam.„Vidi, ja bih bio među prvima koji bi rekli da je novac važan

da bi mogao kvalitetno da živiš. On donosi slobodu. Oslobađaod stresa. Omogućuje ti da se brineš o onima koje voliš."

,,I da pomažeš drugima", dodao sam. „Čuo sam da je najbo-lji način da pomogneš siromašnima, to što nećeš dozvoliti dapostaneš jedan od njih."

,,U pravu si, Blejk. Fino zapažaš. Ali novac je samo nusproi-zvod u traganju za najboljim u sebi i obavljanju ZlP-a."

„Šta je ZIP?"„Zaista izuzetan posao, prijatelju moj. Ona četiri izuzetnaučitelja koje ćeš uskoro sresti vole ovu skraćenicu. Tako sam i

ja sada u njihovoj igri. Nisam ni sam siguran zašto - ova navika je pomalo čudna."

,,Da budem iskren, i je ste pomalo."„Nema ničeg lošeg u tome ako si pomalo ekscentričan. Ne bi

bilo zanimljivo kad bismo svi bili isti. Ne možeš biti kreativanili inovativan i svež ako se plašiš da razmišljaš, osećaš i budešdrugačiji. Budi jedinstven, Blejk. Pomisli samo. Nikada nećepostojati još jedan Blejk Dejvis. Ti si jedinstven na svetu. Nikonikada neće biti tako dobar kao ti."

„Zaista je neverovatno kad tako pogledaš na stvari. Vero-vatno sam ja poseban, i to daleko više nego što mislim. Ose-ćao sam se zaista obeshrabreno kada sam se vratio iz rata. Ali

susret s tobom je učinio da se osećam bolje. Hvala ti. Voleo bih kada bi svi moji drugovi iz vojske mogli da razgovaraju stobom i nauče tvoju filozofiju

,,Ne brini, pomoći ćemo i njima. A uz tvoju pomoć, prene-ćemo ovu poruku svim ljudima širom sveta koji su spremni dadaju sve od sebe - i vode u svemu što rade. Mislim da su ljudispremni da čuju ovu filozofiju. Život je kratak i ljudi postajusvesni svoje odgovornosti da daju sve od sebe i promene stvarinabolje. Da li znaš da je prosečan životni vek svega devetstošezdeset meseci?"

„Zaista? Izgieda da baš i ne živimo dugo." ,,Ne. Oko dvadeset devet hiljada dana."




A onda je otišao. Ostao sam sam među knjigama. U svojim

mislima. Srce mi je tuklo kao nikad dotad. Ponovo sam se ose-

tio živim. Ponovo sam spoznao Nadu.Ali to je bilo tad. Vratimo se ovome danas. Prvi susret sa

Tomijem Flinom se odigrao pre podosta vremena. Još uvek mi

je teško da poverujem kako je vreme proletelo. Verovatno je

život takav: dani prelaze u nedelje, nedelje u mesece i sve pro-

đe za tren. Velika vest je da je sve što mi je Tomi ispričao tog

ponedeljka ujutro u knjižari u Sohou bila istina. Svaka reč.

Pošto sam prihvatio tajanstvenu filozofiju o kojoj je govorio,moj život se iz temelja izmenio. Kada sam postupio po uputstvi-

ma četvoro neverovatnih učitelja s kojima me je upoznao, desile

su se neverovatne stvari u mojoj karijeri. Kada sam prihvatio

ideje koje su mi Tomi i oni predočili, iskusio sam sreću i unu-

trašnji mir koji su mi pre izmicali. I kao što je Tomi rekao, sve se

odigralo mnogo brže nego što sam mogao da naslutim.

Ponosan sam što mogu da vam kažem da sam jedan od naj-

mlađih potpredsednika u istoriji kompanije B rajtm ajnd buks.

Putujem širom zemlje, obilazim radnje, sklapam poslove i na

svim nivoima naše kompanije koja ubrzano napreduje, pod-

stičem ljude da preuzmu vođstvo. Brajtm ajnd buks ostvaruje

izuzetan profit i svi nas cene zbog kvaliteta rada i usluga. Ne

samo da volim svoj posao - naprosto obožavam svoj život.

Izuzetno sam dobrog zdravlja, oženjen sam devojkom s kojom

sam se zabavljao i ponosni sam otac dvoje divne dece. Vremeprovedeno u ratu sada posmatram kao period dragocen za moj

lični razvoj koji me je na kraju ojačao, učinio mudrijim i pošte-

nijim. Karijera za koju sam smatrao da je u ćorsokaku sada je

nalik umetničkom delu. Ali evo šta želim da podelim s vama:

ne samo da sam postao uspešan. Osećam da sam značajan.

Osećam da moj život nešto znači. Da će sve biti barem malčice

bolje zato što sam ja živeo. A šta može biti bolje od toga?

Susret s Tomijem onog ponedeljka ujutro doveo me je do

mesta gde sam sada. Tada sam obećao Tomiju da ću tajnu koju

sam naučio podeliti sa svima koje sretnem. Moja je privilegija

što mogu da je podelim s vama. Vežite se. Vožnja počinje.



TREĆE POGLAVLJE:

TUŽNA CENA OSREDNJOSTIINEVEROVATNEBLAGODETIOVLADAVANJA VEŠTINAMA VOĐSTVA

„Samo osrednji ljudi umiru ostvarivši svoj maksimum. Pra-ve vođe se neprestano usavršavaju - pomeraju granice da bidali sve od sebe i pokazali koliko brzo mogu da napreduju."

Žan Žirado

Sledećeg jutra, Tomi mi je rekao da mu je potreban samo jedan dan da mi ispriča sve što je potrebno da znam. „Posvetimi jedan dan, Blejk", rekao je otvoreno. „Upoznaćeš četvoroučitelja koji su sa mnom podelili četiri lekcije koje čine suštinufilozofije VBT. Oni će ti tačno reći kako da ostvariš uspeh kojisi oduvek želeo tako što će ti objasniti šta je suština vođstva.

Ne želim da zvučim kao pokvarena ploča, ali vođstvo se ne od-nosi samo na direktore, generale i ljude koji su na čelu nacija.Ono je za svakog. A u ovom periodu neverovatnih promena uposlu i društvu, to je zaista najvažnija sposobnost kojom trebaovladati."

,,A jedino što mi je potrebno da bih postao vođa je ste dasam živo biće, zar ne?"

„Tako je. Ako možeš da dišeš, možeš da budeš i vođa", odgo-vorio je potvrdno i učinio da se osećam bolje po pitanju svoje budućnosti.

I tako sam se nekoliko dana kasnije, u nedelju ujutro, uzšolju kafe i puno entuzijazma odvezao iz Njujorka ka mestu na



VOOA BEZ TITULE 39

da znaju šta je važno - i ispravno - nasuprot onome što jelako i zabavno. Neću da kažem da vođe ne znaju da se provo-

de. Definitvno znaju. U stvari, upravo zbog svoje superiornesposobnosti da postižu uspeh i ostvare pozitivne rezultate,na kraju više uživaju u životu od većine drugih. Ništa u živo-tu neće izazvati toliko sreće kao saznanje da si u potpunostiostvario svoje mogućnosti, da izuzetno obavljaš svoj posao iživiš život na pravi način", rekao je Tomi i skinuo ogrlicu nakojoj je pisalo VBT.

„Izvoli, ovo je za tebe, Blejk. Zbog hrabrosti koju si pokazao

time što si došao. To je već polovina bitke. I za otvorenost kojusi pokazao da prihvatiš filozofiju koju sam obećao da ću ti ot-kriti u knjižari onog dana. VBT znači vodi bez titule. I u tome

je suština metode koju ćeš otkriti danas. Nije ti potrebna titulada bi bio vođa, moj prijatelju. Samo da znaš da ćeš to danasviše puta čuti. To je deo procesa u koji si se upustio. Ponavlja-nje prethodi učenju", rekao je Tomi.

„Što znači?"„Što znači da je ponavljanje moćna strategija u učenju. Po-navljanjem nova ideja može biti brzo prihvaćena kao novouverenje. A pošto je neizmerno važno da prihvatiš da ti nijepotrebna titula da bi bio vođa, to će ti biti više puta ponovljenou toku današnjeg dana

„Shvatio sam“, rekao sam dok sam gledao u Tomijeve ugla-čane cipele.

„Odlično. Kao što sam rekao pre neki dan u knjižari, ume-će vođstva nije neka komplikovana veština rezervisana samoza one sa diplomom sa Harvarda i uglednom porodicom izasebe. Svako od nas, samim tim što je ljudsko biće, može da

bude vođa. S obzirom rta strahovite prom ene kroz k oje naše društvo prolazi, veom a je važno ovladati ovom veštinom da bi se postig ao uspeh u poslovanju. Zaboravio sam pre neki dan da

naglasim da vođstvo nije nešto što se odnosi sam o na posao. Mo- ram o da ga primenjujem o na svim poljima. Da bismo ostvariliuspeh u životu, neophodno je da ovu osobinu iskažemo i popitanju zdravlja, u odnosu sa onima koje volimo, u finansijama



40 ROBIN SARMA

i u zajeđnici u kojoj živimo. I što je najvažnije, suštinu svega

čini voditi sebe. Ako ne možeš da vodiš sebe, nećeš moći da

vodiš ni druge. Evo odmah jedne istine. Psiholog Rolo Mej re-kao je da je otkrivanje središta snage u sebi najveći doprinos

koji možemo dati ljudima oko sebe, izdeklamovao je Tomi i

udahnuo svež vazduh punim plućima. Divno je biti živ, Blejk,

posebno po ovakvom danu. Samo razmotri alternativu, ako mi

ne veruješ", udario me je u rebra u šali.

„Hvala ti na poklonu, Tomi", rekao sam i stavio ogrlicu oko

vrata. Tomi mi je konačno otkrio šta VBT znači. Vodi bez titule.Svidelo mi se kako to zvuči.

„Hvala ti još jednom što si došao na vreme", rekao je moj uči-

telj. „Ustati rano ujutro je nešto što vođe bez titule primenjuju

svakoga dana. To me podseća na Bena Frenklina koji je jednom

rekao: 'Spavaćete kad umrete." Pogledao je u grobove.

„Otvoren momak", rekao sam.

„Ali i bistar. Lako je spavati previše. Ako svakog dana usta-

neš sat vremena ranije, dobijaš sedam dodatnih sati nedeljno.

To je trideset sati mesečno. Skoro cela jedna radna nedelja na

svakih trideset dana! To vreme možeš da iskoristiš za plani-

ranje, doradu vizije i razvoj naboljih projekata. Da razmisliš o

svojim vrednostima, ukloniš unutrašnje prepreke i razmotriš

svoj način razmišljanja. Možeš da iskoristiš to vreme da učiš

i razvijaš se i postaneš izuzetan u svemu što radiš. Jedan od

osnovnih ciljeva puta kojim hodiš jeste da postaneš bolji. Do-

bro je biti spokojan, ali nem oj nikada biti zadovoljan. Učini bo-

ljim sve što možeš. Svakoga dana, bez prestanka i sa žarom."

„Veoma inspirativno. Ali bi mi dobro došla još jedna šolja

kafe", priznao sam.

Tomi je i dalje bio usredsređen na ono što govori. Očito me

nije čuo. Zatim je ponovo pogledao u grobove.

„Pitao sam se šta ovi grobovi znače. Uplašio si me, čove-če. Kad sam ih video, pomislio sam da ovde nisu čista posla.

Ali sam ti verovao. Na neki način, ja ti jednostavno verujem.

Možda zato što si poznavao mog oca. Bože, koliko mi samo

nedostaje."



VOĐ A BEZ T ITU LE 4 i

,,I meni. Bio je plemenit i pošten čovek. Čak i kao dete tražio je od sebe najviše. I onda kada to nije bilo lako. Mislim da bi

bio presrećan da zna da si danas ovde sa mnom i da se spre-maš da izmeniš način na koji živiš i radiš."„Sigurno bi bio srećan", rekao sam tiho.„Satima sam ih kopao", rekao je Tomi i pokazao na rupe u

zemlji. „Nije mali posao za jednog sedamdesetsedmogodiš-njaka", rekao je Tomi, nasm ejav ši se zadovoljno. „Grobovime fasciniraju. Kad malo razmislim - njihova uloga je da

me na dramatičan način podsete koliko je život kratak. Nakraju svi završimo na istom mestu. Kao prah. A sve ono štosmo smatrali toliko važnim, tituie, materijalne vrednosti idruštveni položaj, postaje sasvim nevažno. Jed in o što im a značaja je da li si upoznao svoje unutrašnje spos obn osti vođe, i ak o jesi, d a li si imao hra bro sti da ih isk až eš i ponu diš svetu ono što m ožeš. To je ključno pitanje u životu kada se odbacesve trivijalnosti." Tomi je zaćutao i duboko udahnuo svež

ju ta rnji vazđuh. „Zanimljivo je da kad počneš da razmišljašo svojoj smrti dođeš do onoga što je suština života. Dođi,pogledaj."

Na dnu prvog groba bila je ploča od škriljca. Nikad nisamvideo ništa slično. Video sam da su na njoj urezane reči kru-pnim slovima.

„Siđi, slobodno", rekao je Tomi, što me je podsetilo na jed-

nog od narednika s moje vojničke obuke. ,,Ne plaši se prljav-štine. Siđi i izvadi ploču."

Srce mi je ubrzano tuklo. Obuzela me je sumnja. Ali prenego što me je strah sasvim savladao, skočio sam u grob, po-digao ploču i očistio je od prljavštine. Sunce se polako dizalona nebu. I dalje u grobu, čitao sam reči koje mi je Tomi rekaoda pročitam.

DESET LJUDSKIH KAJANJA, glasio je naslov. „Šta to znači?"pitao sam.

„Samo nastavi da čitaš."„Deset ljudskih kajanja", pročitao sam naglas. Potom je usle-

dila lista od deset stavki.



42 ROBIN SARMA

1. Poslednji je dan tvog života, a ti ga nisi proživeo onako

kako si mogao.

2. Poslednji je dan tvog života, a ti nikada nisi spoznao pri-rodnu moć u sebi koja bi ti pomogla da ostvariš velike

stvari.

3. Poslednji je dan tvog života i shvataš da nikoga nisi na-

dahnuo svojim pimerom.

4. Poslednji je dan tvog života a ti si obuzet bolom jer

shvataš da nikada nisi rizikovao i zbog toga ništa nisi

dobio.5. Poslednji je dan tvog života i ti shvataš da si propustio

priliku da ovladaš vrhunskom sposobnošću jer si pri-

hvatio laž da moraš da se pomiriš sa osrednjošću.

6. Poslednji je dan tvog života i srce ti je slomljeno jer ni-

kad nisi ovladao sposobnošću da poraz pretvoriš u po-

bedu i olovo u zlato.

7. Poslednji je dan tvog života i žališ što si zaboravio da jesuština posla biti od pomoći drugima, a ne samo sebi.

8. Poslednji je dan tvog života i uviđaš da si čitav život ži-

veo onako kako te je društvo učilo, a ne onako kako si

želeo.

9. Poslednji je dan tvog života i shvataš da nisi ostvario

svoje mogućnosti, čak ni približno tome.

10. Poslednji je dan tvog života i uviđaš da si mogao bitivođa i svet učiniti drugačijim. Ali ti si odbio da se pri-

hvatiš tog poduhvata, jer si se plašio. I zato nisi uspeo. I

protraćio si svoj život.

Nisam znao šta da kažem. Bio sam dirnut iz nekog neo-

bjašnjivog razloga. Možda sam upravo pročitao ono što bi mi

se moglo desiti ako nešto odmah ne promenim i ne počnem

da vodim bez titule. Možda sam se upravo suočio sa svešću da

sam smrtno biće i da život prolazi pored mene. Možda me je

Tomi otreznio i primorao da prihvatim činjenicu da sam pro-

teklih godina uglavnom izigravao žrtvu i krivio sve ostale za

haos u kome se nalazim umesto da preuzmem odgovornost za

sve što mi se dešava. Shvatio sam da na kraju svako od nas bira




kakvim će životom živeti. I da, zahvaljujući svojim odlukama i

postupcima, živim ovako kako živim.

Jedno je sigurno: lista koju sam upravo pročitao sadrži duboku istinu. Poželeo sam da više ljudi bude upoznato sa De-

set ljuđskih kajanja. Samo pomislite koliko bi manje štete bilo

kada bi Ijudi znali da iskorače iz pogrešnog šablona na osnovu

koga rade. Samo pomislite na dobrobit koju bismo imali kada

bismo decu u školama obrazovali na osnovu njih. Samo po-

mislite koliko bi ljudskih života, širom planete, bilo spaseno

kada bi svi znali za ovih Deset kajanja - i kada bismo ih mogli

izbeći po svaku cenu.

Tog trenutka se nešto duboko u meni prelomilo. Sinulo mi

je pred očima. Kocka je bačena. I sve se promenilo. Obećao

sam sebi da ću iz korena izmeniti način na koji radim. Zakleo

sam se da ću istog trena izmeniti način života. Da neću više

kriviti rat što ne mogu da se uklopim. Da neći kriviti šefa što

svoj posao ne obavljam kako treba. Da neću kriviti prošlost

što nisam u stanju da se snađem u sadašnjosti. Dok sam stajaona dnu groba, koji je moj ekscentrični učitelj iskopao još pre

zore tog veličanstvenog dana koji je donosio šansu za novi

početak, prljav i umoran, rešio sam da prestanem da tražim

izgovore i da preuzmem odgovornost za svoje postupke. I da

dam sve od sebe.

,,Da li si ih ti i napisao, Tomi?"

,,Da. Jesam", odgovorio je Tomi tihim glasom, dok je brisaoruke onom maramicom s Mikijem Mausom. Bio je ozbiljan.

Glas mu je bio jasan.

„Pakao na zemlji nastaje onda kada se nađeš u prvom gro-

bu. Pakao nastaje onda kada te kajanje preplavi pred samu

smrt. Ništa neće uništiti tvoj duh kao tren kada se nađeš na

samrtničkoj postelji i osetiš kajanje. Istinski slom nastaje u

trenutku kada se suočiš sa svešću da si protraćio najvažnijidar - priliku da svoju veličanstvenost predstaviš svetu koji

te okružuje. Ovo je jedna od najznačajnijih pouka u vezi sa

vođstvom koju mogu da podelim s tobom, Blejk: Neostvarene

m ogućn osti stvaraju bol. A zaista je tužno što ljudi sve češće



4 4 ROBIN SARMA

život prožive u osrednjosti i daleko ispod svojih mogućnosti.Osrednjost. A sve se dešava tiho i neprimetno. I za tren te više

nema!" uzviknuo je i pljesnuo rukama.„Velika pouka koju sam, pored ostalog, naučio od izvan-

rednog učitelja koga ćeš i ti upoznati jeste sledeće: Postići ćeš uspeh a ko sva kog a dan a bu deš disciplinovan u sitnim stvarima koje će ti vremen om om ogućiti da p ostign eš da leko veći uspeh nego što si ikad a sanjao. Ove male navike su toliko jednostav-ne da većina ljudi misli da neće ništa promeniti. I zato ih i ne

primenjuju."„Znači da je u stvari lako postići uspeh", rekao sam po-

novivši ono što je Tomi već rekao. „Svako može da postigneuspeh ako je istrajan u obavljanju određenih radnji. A ovi na-izgled nebitni izbori i navike vremenom dobijaju na važnosti.Iznenada pokažu svoju snagu. I tako, na kraju svako može dadospe do ovog izuzetnog mesta koje je delovalo nedostižno na

početku. Ovaj postupak me podseća na posao ratara. Najpreposeje seme. Potom zaliva useve i đubri zemlju. Čini se da seništa ne dešava."

„Ali ratar ipak ne odustaje. Ne trči na polje da bi kopao upotrazi za povrćem", dodao je Tomi dobrodušno.

„Ratar ima strpljenja i veruje u sam proces. On ima verei razumevanja da će zahvaljujući njegovim svakodnevnim

naporima žetva ipak doći. A onda, čini se niotkud, eto usevaspremnih za žetvu. ,,Ti si pametan momak, Blejk. Ovo je odlična metafora. Tvoj

otac je bio u pravu. Imaš ogroman potencijal. Bravo", pohva-lio me je zadovoljno. „Trebalo bi da smo više nalik ratarima",ponovio je Tomi više za sebe. ,,Ta ti je dobra", čuo sam ga kakomrmlja sebi u bradu.

Na nebu nije bilo ni oblačka. Ptice su cvrkutale dok me jesunce grejalo. Zaista divan dan da se osetiš živ.Tomi je nastavio priču. „Svi uspešni ljudi primenjuju istu

vrstu discipline. Oni neprestano primenjuju par osnovnihpostavki. Ali njihova naizgled nevažna dela se nakupe tokomvremena i omogućuju im da postignu uspeh na poslu i u pri-




vatnom životu. Ovo nas vodi pitanju neuspeha. S druge strane, lako je biti neuspešan. N euspeh je sam o nužna posledica svakod-

nevnog zapostavljanja redovnih ob av eza koje se nagom ilaju i vode te do ta čke sa koje nema povratka. Zaista želim da pogle-daš u prvi grob i zapitaš se u duši kako od sutra zapravo želišda živiš. Svakako da ne želiš da završiš u prvom grobu. To bi

bila tragedija. Slažem se da je susret ovde na groblju poma-lo dramatičan", priznao je Tomi. „Ali morao sam da izmamimtvoju reakciju. Da doprem do tebe. Da te dovedem do mesta u

kome ćeš se osloboditi jednostranog pogleda, svih izgovora i biti iskren prema sebi. Kada čoveka suočiš sa činjenicom da će jednog dana umreti, to je moćno sredstvo da izmeniš njegovnačin razmišljanja i probudiš vođu u njemu."

„Zašto?" pitao sam.„Zato što nas svest o prolaznosti života podseća na ono što

je najvažnije i čini da zaboravimo sve prolazno. Susret sa smrt-nošću podseća nas da su naši meseci tačno izbrojani."

„Devetsto šezdeset meseci", ponovio sam.„Tako je. 1zašto onda ostati mali? Zašto se plašiti neuspe-

ha? Zašto brinuti zbog tuđeg mišljenja? Zašto poricati svojuobavezu da vodiš?"

„Uspeo si, Tomi. Ja više nisam isti." ,,To je zato što do bitne promene dolazi na emotivnom, a

ne na logičnom nivou. Hteo sam da ti se podvučem pod kožu

i dirnem te u srce, a ne da se obratim tvom razumu. Neko timože ponoviti dobru ideju stotinu puta, a da je ne prihvatiš svedok je ne osetiš u dubini svog bića - u samom telu. Tek tada odideje nastaje istina. Zato mnogi seminari nemaju trajne rezul-tate. Ne uspevaju da dopru do nas."

,,U pravu si", složio sam se. „Počinjem da svet gledam dru-gim očima. I mnogo jasnije. Upao sam u zamku misleći da moj

posao nije važan, da ono što radim nema svrhe i da sam ućorsokaku zato što radim u knjižari."„Cenim tvoju iskrenost, Blejk. Čestitam ti što se više ne ose-

ćaš tako. Samo da znaš da ne postoji nijedan posao koji pred-stavlja ćorsokak na celom ovom nepredvidivom svetu. Postoji



46 ROBIN ŠARMA

samo način razmišljanja koji vodi u ćorsokak. Kao neko kome jestalo do tebe, daću sve od sebe da te navedem da ovladaš ovom

izuzetnom veštinom. Ne zaboravi da će te svaki posao koji obav-ljaš rado i na najboji mogući način dovesti do uspeha o komenisi ni sanjao. Samo zato što trenutno ne možeš da vidiš uspehkoji je pred tobom ne znači da ne možeš da ga ostvariš."

„Zaista zanimljivo. Nikada nisam razmišljao na takav način."„Ključ je u tome da uneseš osećanja, energiju i strast. Tek

tada će doći do preokreta. Doveo sam te na ovo mesto da bih

te naljutio, rastužio i primorao da se osetiš loše jer se ne trudišda postigneš uspeh u karijeri i traćiš svoj život."

„Shvatio sam, Tomi", rekao sam, pun poverenja prema svomučitelju.

„Onda mi dozvoli da ti pričam o drugom grobu. Uskoči,molim te." Pokazao je rukom ka sledećem grobu, poput šefarestorana koji dočekuje VIP goste.

Spremno sam ga poslušao, i skočio u grob sa ogromnim en-tuzijazmom. Očekivao sam da vidim još jednu ploču. Ili još jednuogrlicu sa ugraviranom slovima. Ali nisam pronašao ništa.

„Evo, izvoli", rekao je Tomi dodajući mi ašov. ,,U ovom sluča- ju moraćeš malo da kopaš. Istinska nagrada dolazi tek nakoniskrenog zalaganja i napornog rada. Dopašće ti se ono što ćešpronaći."

Počeo sam da kopam.„Brže, Blejk. Čeka nas još mnogo posla i ljudi koje treba daupoznaš. Nemamo ceo dan", povikao je Tomi, skrštenih ruku,dok je njegov izraz lica odavao da se zabavlja.

Uskoro sam udario o nešto. Kleknuo sam i počeo da rukama brišem prljavštinu. Dok sam sklanjao zemlju, video sam kakonešto svetluca na suncu. Pažljivo sam ga podigao i pogledao u

Tomija u neverici. Na dnu drugog groba bila je još jedna ploča.Ali ova je bila od čistog zlata. ,,Da li je ovo ono što mislim, Tomi?" pitao sam zaprepašćen

onim što sam pronašao.„Čisto zlato, moj prijatelju. Sada, molim te, pročitaj šta na

njemu piše. Spreman si da shvatiš ono što je napisano."



VOĐA B E Z T I T U L E 4 7

Na zlatnoj ploči je krupnim slovima pisalo: „DESET LJUD-

SKIH POBEDA."

Tomi je progovorio. „Pokazao sam ti kako izgleda pakao nazemlji. Sada moramo biti mnogo pozitivniji i razmotriti mesto

kome imam osećaj da se približavaš, stanje u kome je sve mo-

guće i gde te ništa ne sputava da ostvariš promenu."

„Kako da dođem do tog mesta?"

„Samo prati moje instrukcije. I vodi bez titule. Time što će š

iskazati ovu osobinu u svemu što radiš, tvoj život će posta ti izu-

zetan. M oći ćeš da iskaž eš svoju gen ijaln ost u potpunosti. B ićeš jed an o d onih čiji život ulazi u legendu. Pročitaj kakva te na-

grada sigurno očeku je ako prihvatiš filozofiju o kojoj govorim.

Zaista sam uzbuđen zbog tebe."

Pročitao sam spisak.

1. Dočekaćeš poslednji dan svog života srećan jer si is-

punio sve ono za šta si bio predodređen - iskoristiosvoj talenat, iskoristio svoje mogućnosti, besprekor-

no obavljao svoj posao i živeo zaista ispunjenim živo-

tom.

2. Dočekaćeš poslednji dan svog života svestan da si u

svemu bio izvanredan i da si živeo u skladu s visokim

standardima koje si postavio.

3. Dočekaćeš poslednji dan svog života proslavljajući hra-

brost koju si imao u borbi sa svojim najvećim strahovi-

ma i u nastojanju da ostvariš svoje snove.

4. Dočekaćeš poslednji dan svog života svestan da si bio

čovek koji ne uništava druge ljude, već ih podstiče.

5. Dočekaćeš poslednji dan svog života svestan da si posle

svakog poraza ustajao i da nikada nisi gubio optimizam.

6. Dočekaćeš poslednji dan svog života uživajući u slavi

svojih izvanrednih postignuća, svestan da si znatno do-prineo životu onih kojima si bio na usluzi.

7. Dočekaćeš poslednji dan svog života diveći se snažnoj,

etičnoj, inspirativnoj i saosećajnoj osobi kakva si po-

stao.



48 ROBIN ŠARMA

8. Dočekaćeš poslednji dan svog života shvativši da si istin-

ski inovator koji je otkrivao nove staze umesto da sledi

stare puteve.9. Dočekaćeš poslednji dan svog života okružen kolegama

koje ti se dive, mušterijama koje te smatraju herojem i

voljenima za koje si legenda.

10. Dočekaćeš poslednji dan svog života kao istinski vođa

bez titule, svestan da će ono što si postigao nastaviti da

živi i posle tvoje smrti kao uzor drugima.

Sedeli smo na travi pored grobova. Reči koje je Tomi napi-

sao bile su u isto vreme neobične, predivne i ključne. Moj život

je bio u toj meri ispunjen brigama i besmislenim postupcima

da sam izgubio iz vida ono što je najvažnije. Izgubio sam iz

vida sve ono što sam mogao da postignem, baš na tom mestu

na kome se nalazim. Zaboravio sam na moć koju posedujem da

nešto promenim. Izgubio sam kontakt sa skrivenim genijem usebi kakav sam mogao da postanem.

Tomijeva poruka je bila jasna: mogao sam da izaberem da

nastavim da živim kao i prethodnih godina - da tumaram kroz

život i prepustim se prokletstvu zaborava. Ako to uradim, za-

vršiću u prvom grobu kao žrtva svega što je pisalo na ploči. Ili

sam mogao da izaberem viši put. Mogao sam da se odlučim za

vođstvo, izuzetnost i vedrinu u životu. Mogao sam da vodim bez titule i krenem u potragu za očekivanom nagradom zapi-

sanom na ploči. Prvi izbor bi me odveo u neku vrstu ovoze-

maljskog pakla. Drugi bi me, po Tomijevom mišljenju odveo u

mesto iz snova. Znao sam za šta ću se odlučiti. I dok sam sedeo

na travi sa svojim na čudan način odabranim mentorom, pored

dva sveže iskopana groba - doneo sam odluku.



ČETVRTO POGLAVLJE:

PRVIRAZGOVOR 0 VOĐSTVU - NIJETIPOTREBNA

TITULADABIBIOVOĐA

„Ako je nečiji posao da čisti ulice, onda bi to trebalo da radionako kako je Mikelanđelo slikao ili kako je Betoven kompo-novao. Trebalo bi da ih čisti tako da i nebo i zemlja kažu: Ovde

je živ eo čistač ulica koji j e odlično obav ljao svoj posao."

Dr Martin Luter King Mlađi

„Ljudi se najčešće odriču moći jer misle da je namaju."Elis Voker

Tomi je pažljivo spustio ploču u gepek svog sportskog au-

tomobila i potom upalio motor. Zvuk poršeovog motora je bioprava muzika za moje uši. Vozio sam za njim nazad u Menhetn.Da bi pojačao moj doživljaj, Tomi mi je dao da siušam CD ukolima. Čim sam pustio CD, čula se pesma Dejva Metjuza „Gro-

bar". Najviše su me pogodile reči: „Hej, grobaru, kada budeškopao moj grob, neka bude plitak... da mogu da osetim kišu."Osetio sam da moja transformacija u vođu bez titule počinje.

Posle par sati vožnje, Tomi se zaustavio ispred jednog odnajboljih hotela u Njujorku, omiljenog boravišta svih onih kojipate za elitnim mestima. Dao je portiru novčanicu od dvadesetdolara da parkira njegov automobil i poveo me kroz mali aliimpresivan hol pun lepih modela, putnika iz Evrope i knjiga omodernom dizajnu. Popeli smo se na treći sprat i krenuli mrač-



50 ROBIN ŠARMA

nim hodnikom. „Želim da upoznaš prvog od četvoro učitelja skojima ćeš se sresti u toku današnjeg neverovatnog dana koji

ćemo provesti zajedno, Blejk. Ona se zove Ana i poreklom jeiz Argentine. Ana je divna žena. Ljubazna. Vredna. Strastvena.I mudra. Istinski razume šta znači biti vođa i celokupnu kon-cepciju filozofije vodi bez titule. Ona me je prva uputila u sve",pričao je Tomi dok smo se približavali vratima sobe 404. Čuosam kako unutra neko peva.

„Buenos dijas, Tomi", procvrkutala je zanosna žena kada

je otvorila vrata s predivnim osm ehom. Činilo mi se da imapreko četrdeset godina, a opet je zračila takvom mladolikošćui upadljivim seksepilom. Nosila je crno-belu uniformu kakvunose spremačice u hotelima. Njena svetlosmeđa koža je bilasavršena, a skoro besprekorni zubi bili su zadivljujuće beli.Zračila je entuzijazmom ali i plemenitošću i opuštenošću. Kosa

joj je bila ukrašena belim cvetom, što ju je činilo još blistavi- jom.

„Buenos dijas, Ana", odgovorio je Tomi, nežno je zagrlio ipoljubio u obraz.

„Jesi li to ti pevala?" pitao je.„Naravno da sam ja. Znaš koliko sam srećna kad radim. Pro-

sto poželim da zapevam. A dok pevam, sve mi je još lepše. Sve je tako divno" rekla je sijajući od sreće.

Tomi i spremačica potom zaplesaše. Tango i mering u kombinaciji, kako mi se činilo. Lepršali su po sobi kao da ništa dru-go nije važno. Bilo je u isti mah čudno i simpatično. Izgledalo

je da su na nekoliko trenutaka uplovili u svoj svet. Stajao sampo strani - očaran ovim nadrealnim prizorom. Trebalo bi danaglasim da među njima nije bilo ni traga romanse. Videlo seda su samo prijatelji. Ali opet, imao sam utisak da obožavaju

jedno drugo.

„Ana, ovo je mladić o kom sam ti govorio. Blejk, ovo je Ana.Ana, ovo je Blejk."

Rukovali smo se. Ana je popravila cvet u kosi. Soba je bilasavršeno čista. Tamno drvo i bela posteljina u kombinaciji smodernom arhitekturom i ogromnim isturenim prozorima




zahtevaju da im ja čistim sobe. A napojnice koje dobijam miomogućuju da svakog meseca šaljem novac svojoj porodici u

Buenos Ajresu. Zato mislim da sam mnogo postigla. Naročitoako uzmemo u obzir odakle dolazim."Tomi je pogledao u Anu. Uhvatio je za ruku, a onda je nežno

poljubio.„Ana je takođe ostala bez roditelja, Blejk. Poginuli su u sa-

obraćajnoj nesreći pored letovališta Barilohe kad je bila mala.Odgajilia ju je baka. Ali bile su veoma siromašne."

„Veoma siromašne", naglasila je Ana glasom punim emocija.„Zato sam toliko privržena porodici. Posle smrti roditelja, našlisu mi se ljudi koje volim. U kulturi Latinoamerikanaca poro-dica zauzima veoma značajno mesto. Ali mi smo postali bliskina jedan sasvim drugačiji način. Provodila sam što sam viševremena mogla sa bakom i rođacima. Što se tiče materijalnihstvari, nismo imale mnogo toga i život mi je bio težak. Ali mi-slim da sam bogatstvo stekla na drugoj strani. Naučila sam davolim književnost, muziku i pravu umetnost. Otkrila sam dasu najveća zadovoljstva u životu upravo ona sitna. Zahvaljujućitome što sam na svakom poslu davala sve od sebe, život mi jepostajao bolji. I evo me danas ovde. U jednom od najlepših ho-tela na svetu. U jednom od najvećih gradova na svetu. Moždasam imala i sreće, ko zna. Ali takođe verujem da sreća nije ništo drugo do na grad a za mu dre izbo re ko je sm o n apravili u životu.

Uspeh n ikom e na pa d a s neba. Uspeh, na poslu i u privatn om životu, nešto j e što svesno stvaram o. To je zagarantovana posle-dica niza odluka koje smo svesno doneli. A po mom mišljenju,to je zaista uzbudljivo", rekla je Ana energično.

„Ljudi danas isuviše veruju da im uspeh zavisi od uticajazvezda", dodao je Tomi. „Ljudi očekuju nešto, a ne pružaju ni-šta. Oni sanjaju o uspehu, ali nisu spremni da prionu na posao.

Dođu na posao i očekuju da će ih neko dobro platiti a da pritome ne pruže ništa što bi opravdalo i jedan jedini cent. Tre-nutno živimo u jednom prilično konfuznom svetu."

,,U pravu si", rekla je Ana klimnuvši glavom. „Kao što samveć nagovestila, Blejk, uspeh se postiže zahvaljujući nizu sve-



54 ROBIN SARMA

snih izbora. On je krajnji i neizbežan ishod superiornog dono-

šenja odluka. Svako može da bude uspešan. Samo nekolicina

odabere to da bude. Kada bu deš primenjivao ono što vođ e bez

titule rade, nesumnjivo će te stići zaslu žen a nagrad a, k ao što

j e i njih. A to što ljudi uspešne nazivaju ‘srećnicima' samo je

opravdanje da sami ne bi morali da se potrude da postignu

nešto u životu."

Duboko sam razmišljao o Aninim rečima. Zamislio sam se

nad njima. Očito je bila odličan mislilac kada je reč o poslu,

što sam pretpostavio na osnovu svih razgovora sa izvršnim

direktorima koje je vodila. Zatvorio sam oči na tren. Ali zvuk

sirene sa ulice prekinuo mi je misli. Pogledao sam u Tomija

koji je upravo seo na blistavu sofu. Ispred njega je bio stilski

sto s tradicionalnom belom svećom. Pored sveće stajala je fla-

ša crnog vina iz jednog od kalifornijskih vinograda. Ponadao

sam se da ću ostati u hotelu bar jedan dan.

„Ovo će te možda iznenaditi, Blejk", rekla je Ana brzo, ,,ali ja

mislim da imam jedan od naboljih poslova na svetu."

,,Na svetu?", upitao sam pomalo iznenađen njenim komen-

tarom.

,,Da, na svetu", potvrdila je. „Otkrila sam da je moj posao

od velike važnosti i čak ključan za pravilno funkcionisanje ove

složene i cenjene organizacije. Sebe vidim kao ambasadora

dobre volje u ovom hotelu i nekoga ko ga, svojim ponašanjem,reklamira."

„Sebe vidiš kao menadžera marketinga, Ana? Neverovat-

na si. Bez uvrede, ali svi koje poznajem bi pomislili da je tvoj

posao težak. I sasvim običan. Hoću da kažem, tvoj posao je da

počistiš za drugima. Ubeđen sam da radiš do kasno i da soba-

rice baš i nisu nešto cenjene u društvu."

„Ono što društvo misli za mene nema nikakve važnosti,Blejk. Važno je jedino kako ja vidim sebe. Ja znam koliko moj

rad vredi. Svakoga dana postavljam sebi nove izazove. Tako je

ovaj posao postao za mene nešto zaista značajno."

„Neverovatna si", nisam mogao da prestanem da ponavljam.

Ova lepa žena sa cvetom u kosi, koja je očito verovala da je njen




posao sobarice najbolji na svetu, inspirisala me je. I omogućilami da sve sagledam iz drugog ugla. Većina ljudi posao shvatazdravo za gotovo i ne uviđa njegove pozitivne strane. Žudimoza nečim boljim, a ne shvatamo da je ono što tražimo tik porednas. Samo je potrebno da pažljivije pogledamo. Da se malo višepotrudimo. Da malo bolje vodimo. Ana je bila primer toga.

„Svakoga dana dolazim na posao i svojim stavom pozitivnoutičem na goste koje srećem. Moja rešenost da dam sve odsebe i istinska želja da im boravak ovde učinim nezaboravnim

oblikuje kulturu ponašanja i definitivno utiče na politiku našefirme. A zanimljiv način na koji unosim promene u našem od-seku učinio je da hotelijeri širom sveta dolaze kod nas ne bi liotkrili u čemu je tajna", rekla je.

„Zvučiš više kao konsalting menadžer ili kao govornik za-dužen za podizanje motivacije, nego kao hotelska sobarica",rekao sam iskreno.

„Moj cilj i jes te da te motivišem, Blejk. Tomi misli da si sjajan. Možda ti je samo potrebno da shvatiš koliko si sjajan."„Verovatno su me problemi i neprilike u prošlosti obeshra-

brili, Ana", rekao sam, osetivši se slobodnim da se otvorim.„Vidi, nemam nameru da izigravam žrtvu, tako da nema potrebe da pričamo o onome što me je sputavalo u prošlosti."

„Tako je, Blejk", dobacio je Tomi i podigao palac u znak

ohrabrenja. „Bravo za tebe, prijatelju. Nikada nemoj da budešžrtva. N em oguće je izgraditi uspeh na osnovu izgovora."

„Razumem. Ali otkako sam se vratio kući iz rata, nisam višeimao ono samopouzdanje kao nekad. Naprosto sam pustio dame život nosi. Ni u šta se nisam upuštao. Ali, Ana, jutros senešto u meni zaista promenilo. Ponovo se osećam živim. Bu-dućnost mi se čini svetlijom nego ikada pre."

„Vodio si ga na groblje Rouzmid, zar ne?"

„Naravno da jesam. Kada ste me onog nezaboravnog danapre mnogo godina odveli tamo, bio je to početak neverovatnepromene u meni. Želeo sam da i Blejk to doživi. Zaslužio je tajpoklon."

„Šta je sa ogrlicom sa napisanim VBT koju smo ti dali?"




kući. Vidim sebe kao neku vrstu umetnika i sretna sam što sva-

koga dana imam priliku da svoju kreativnost izrazim na platnu

koje drugi nazivaju poslom", rekla je izrazito gestikulirajući.

„Neverovatno", rekao sam, ponet žarom ove plemenite žene

vođene željom da uvek teži višem i učini svoj posao vrednim.

,,I u tome je suština cele filozofije vodi bez titule koju smo

preneli našem prijatelju Tomiju. Reći ću ti da je bio neverova-

tan učenik. Bio je otvoren za nove ideje i usvajao ih neverovat-

nom brzinom. Zato je - jednim delom - postao tako uspešan

u knjižari. Mada mu je i njegov dobar izgled verovatno bio od

koristi", nasmejala se i popravila cvet u kosi.Ispružen na sofi, Tomi se nasmejao i dalje se igrajući pra-

menom svoje sede kose.

„Titule donose moć, Blejk. Ali problem s tom vrstom moći

jeste to što kada titule više nema, nema ni moći."

„Moram da priznam da ima smisla", rekao sam i seo na sofu

pored Tomija. „Moć koju dobijate kada postanete direktor tra-

je samo dok ste direktor. Kada vam oduzmu titulu, nestaje i svamoć koju ste dobili s njom."

„Tačno tako", rekla je Ana krećući se graciozno po sobi. „Uticaj

koji dobijamo s titulom najlakše nestaje naročito u burnoj eko-

nomskoj situaciji u kojoj se nalazimo. Postoji daleko značajnija

vrsta moći od one koju stičemo titulom. To je prirodna moć koju

svi nosimo u sebi samim tim što smo ljudska bića. Nažalost, veći-

na ljudi je ne koristi. Ali ona je tu - dostupna svakome ko želi da

je potraži i aktivira. To je prava moć u svom istinskom obliku."

„Zašto?"

„Zato što je to moć koju nam niko nikada ne može oduzeti

- ma šta da se dešava oko nas. To je istinska moć, je r ne zavisi

od spoljašnjih uslova. To je autentična moć. A to je najbolja

vrsta moći, samo da znaš, Blejk Veliki

Nasmešio sam se Ani. Učinila je da se osetim posebnim.

Cenio sam snagu i toplinu kojom je zračila. Voditi bez titule jeizgleda podrazumevalo delikatnu ravnotežu između odlučnog,

a opet prijateljskog stava, snažnog ali nežnog, hrabrog, a opet

saosećajnog.



58 ROBIN $ARMA

Ana je zatim iz kecelje izvadila salvetu na kojoj je neštopisalo crvenim slovima.

„Evo, Blejk", rekla je i pružila mi salvetu. „Moj prijateljTomi mi je rekao da ćeš doći, pa sam pripremila ovo za tebe.Molim te pročitaj šta piše. A dok čitaš, doneću ti šolju kafe- ovde pravimo odličnu kafu. Pitam se šta bih bez kafe",dodala je. ,,I ne brini, Tomi, i tebi ću, dragi, doneti jednušolju." Ana je poslala Tomiju poljubac, koji je on uhvatio uvazduhu.

Pročitao sam šta piše na salveti:

ČETIRI UROĐENE MOĆI

Pr v a u r o đ e n a mo ć

Svako od nas u ovom trenutku poseduje sposobnost da idena posao svakoga dana i da sve od sebe. Za to nam nije potreb-na titula.

Dr u g a u r o đ e n a mo ć

Svako od nas danas poseduje sposobnost da svojim prime-rom inspiriše, uzdigne i utiče na svaku osobu koju sretne. Zato nam nije potrebna titula.

Tr e ć a u r o đ e n a mo ć

Svako od nas u životu može da unese pozitvnu promenu ikad su uslovi nepovoljni. Za to nam nije potrebna titula.

ČETVRTA UROĐENA MOĆ

Svako od nas ko prihvati istinu o vođstvu može da se odno-si prema svima s poštovanjem, ljubaznošću i zahvalnošću - itako kulturu jedne organizacije učini najboljom mogućom. Za

to nam nije potrebna titula.

Ana se vratila s dve šolje kafe, savršeno postavljene nasavršeno čistom srebrnom poslužavniku. Sa strane je stajalonekoliko čokoladnih kolačića.




,,Izvolite,gospodo", rekla je stavljajući pred nas kafu i slat-

kiše. „Poslužite se. Slobodno uzmite i po koji kolač. Slatkiši su

dobri za dušu. Donela sam ih iz Buenos Ajresa, nedavno kadasam išla da posetim porodicu. Baka nije naročito dobro. Zato

sam i otputovala jer sam htela da zna da me samo jedan let

avionom deli od nje, iako je Amerika sad moj dom. 1da ću doći

da joj pomognem kad god sam joj potrebna.

„Cenim to, Ana", rekao sam. „Voleo bih da sam i ja okružen

porodicom. Obećao sam sebi da ću dati sve od sebe da po-

pravim odnos sa svojom devojkom. Još uvek je mnogo volimi shvatio sam da problemi koje sam prouzrokavao svojim po-

našanjem mogu da se reše."

„Sad sam ti i ja kao član porodice, Blejk", rekao je Tomi ve-

selo. „Nemoj da se snebivaš."

Probao sam čokoladni keks. Bio je izvanredan. Po mom

izrazu lica, Ana je videla da uživam u njegovom ukusu.

„Izvanredni su, znam", rekla je. „Tomi je rekao da će navra-

titi ovih dana pa sam sačuvala nekoliko kolača za njega. On je

jedan od mojih najdražih prijatelja."

,,I ti si moja najdraža prijateljica, mala", rekao je Tomi uma-

zan čokolađom.

„Izgleda da si izabrao pravo vreme da dođeš s njim. Bilo

kako bilo, reci mi šta misliš o onome što sam napisala na sal-

veti?"

„Jesi li sigurna da nisi savetnik za menadžment?" nasmejaosam se zadirkujući je.

j ,,Ne. Ja sam samo spremačica. Koja je odlučila da se ponaša

kao vođa", uzvratila je Ana ljubazno.

Nastavio sam da govorim: „Dopalo mi se to što si na-

pisala, Ana. U vojsci je bilo od velike važnosti da poštuješ

ono što si nazvala ’dodeljenom moći'. Definitivno razumem

zašto je to tamo bilo važno. Trebao nam je neko da nas vodi.Da izdaje naređenja. Da nas zaštiti. I da nam pomogne da

ostanemo smireni pred opasnošću. Bez titula i činova, u

vojsci ne bi postojao red. Celokupna organizacija bi izgubila

strukturu. Ne samo da ne bismo mogli da branimo slobodu



60 ROBIN ŠARMA

svoje nacije već bi ljudi ginuli. Ali posle boravka u Iraku,vratio sam se u sasvim drugačije okruženje - blago rečeno.

Više nisam imao čin. Nisam imao ulogu. I ostao sam bezdrugova iz vojske. Tek sada, ovde s vama, jasno mi je za štasam se borio."

„Hajde da čujemo", rekla je Ana podsticajno.„Cin me je činio onim što sam. Dozvolio sam da formalni

autoritet postane merilo mog moralnog autoriteta. I kad samse vratio životu u civilu i ostao bez čina koji sam imao u vojsci,

imao sam osećaj da sam sve izgubio. Bez čina s kojim sam seidentifikovao, nisam imao identitet. Sad razumem da nisamizgubio moć i da moram da se oslonim na svoju istinsku moć.A ona me nikad nije napuštala jer je deo onoga što me činiljudskim bićem. Svi mi je posedujemo."

„Tačno tako. Sa ovom izvornom moći mi se rađamo. Stiče-mo je rođenjem i obavezni smo da je probudimo i omogućimo

jo j da se iskaže i utiče na sredinu u kojoj živimo. Ne zabo ravi da b ez obz ira na poziciju koju zau zim aš ufirmi, bez obzira na

godin e, ili m esto g d e živiš, poseduješ m oć da vodiš. Niko i ništa ti je ne m ože oduzeti. Tvoja odgovornost je da je aktiviraš."

Ana je prišla dobro snabdevenom mini-baru. Video samCD, mirisne sveće, egzotične čokoladice i razne vrste pića. Uze-la je CD grupe Sola rosa za koju nikada nisam čuo. „Ovaj CD

je sjajan, momci. Ne brinite - ja ću platiti. Jednostavno volimmuziku. Imam osećaj da je vreme da sada uživamo u njoj."Pustila je muziku, a onda iznenada počela da pali i gasi svetlo.Nije rekla ni reč, a njeno ponašanje me je u potpunosti zbu-nilo. U pozadini se čula muzika što je celokupan prizor činilonestvarnim. Ana kao da je bila u transu. Nastavila je da pali igasi svetlo. Sve je bilo fantastično. Tomi je delovao isključeno.

Pijuckao je kafu. Uzeo je još jedan čokoladni kolač. Još uvekpamtim svaki detalj iz te hotelske sobe, čak i danas.

„Šta to radiš, Ana?" izustio sam konačno jer nisam mogaoda obuzdam radoznalost. Tomi je odmahnuo glavom. „Još jed-na od njenih metoda učenja", rekao je i olizao čokoladu s prsti-

ju i otpio koji gutljaj kafe. Izgleda da mu se sviđala Anina kafa




- delovao je zahvalno za svaki ukusni gutljaj. Dok sam posma-

trao Tomija i strast koju je pokazivao prema svemu, shvatio

sam da je velika razlika između toga biti živ i umeti živeti.„Svako od nas u sebi poseduje sposobnost da postane vođa",

Ana je konačno rekla. „To si zapravo pokušavao da kažeš. Sva-

ko od nas poseduje istinske moći koje sam navela na salveti

koju sam ti dala. Na nama je ne samo da ih prepoznamo već i

da ih pokrenemo. Na taj način doprinosimo fundamentalnoj

promeni koja će iz korena izmeniti našu karijeru, i naš život.

Veliki je izbor odlučiti da prestaneš da glumiš žrtvu i da sepredstaviš kao vođa. To je krajnji izbor koji sada imaš pred

sobom, Blejk: da budeš žrtva ili vođa. Odluči se. I zapamti da

lični autoritet koji dolazi automatski kada počneš da ispoljavaš

četiri urođene moći ima daleko više uticaja na ljude oko tebe

nego formalni autoritet koji ti donosi titula."

„Sve je to zaista fascinirajuće, Ana."

„Filozofija vodi bez titule tiče se zapravo demokratizacije

vođstva", dodala je. „U ovom neverovatnom dobu u kome živi-

mo svako može da postane vođa na poslu i u svom privatnom

životu. Ovo je prvi put u istoriji čovečanstva da svako od nas ima

tu šansu. A to je upravo zato što su mnogi oblici poslovanja i

mnoga društva dosad propali."

„Bolje rečeno uništeni", dodao je Tomi.

,,U pravu si. I tako je vođstvo danas demokratizovano. Sva-

ko od nas može biti vođa. Neverovatno je biti očevidac takve

jedne pojave, Blejk, kada ljudi postaju svesni urođene moći da

vode Tžive svoj život na najbolji mogući način. To je nevero-

vatno doba za poslovanje."

„Počinjem da shvatam o čemu je reč, Ana", rekao sam.

„Svako od nas sada može postati snažan i preuzeti odgovor-

nost za postizanje neverovatnih rezultata na poslu - i izgraditi

prvoklasnu organizaciju koja će svojim mušterijama pružatiprvoklasnu uslugu, doprineti zajednici u kojoj živi i svetu koji

ga okružuje. Niko nije nevažan, Blejk. Nem a danas na svetu više

Ijudi nego što je potrebno. Svaka oso ba i svaki po sao nešto znače,

i svaki rad m ože dobiti sm isao a ko se prim enifilozofija vodi bez



62 ROBIN SARMA

titule. Uzgred, da li si znao da ako tvoj svetli primer ličnog vo-đstva inspiriše desetoro ljudi da daju sve od sebe, posle samočetiri nedelje ti ćeš pozitivno uticati na trista ljudi i njihov životučiniti boljim?"

„Zanimljivo. Nikada nisam razmišljao o tome. I definitivnomi ne treba titula da to uradim."

,,U pravu si. A ako nastaviš, posle godinu dana izvršićeš uti-caj na tri hiljade ljudi."

„Vau!"

„Čekaj, ima još", dodala je Ana poletno. „Posle deset godi-na neprestanog vođstva bez titule i navodeći desetoro ljudidnevno svojim primerom da budu izuzetni u onome što rade,uticaćeš na trideset hiljada ljudi. A ako svako od njih opet budeuticao na još desetoro, uticaćeš na preko četvrtinu miliona Ijudi u toku jed n e d ecenije. Istina je da me u društvu posmatrajukao spremačicu koja čisti prljave sobe. Ali ja sebe vidim kao

nekoga čija je odgovornost da inspiriše preko dvesta pedesethiljada ljudi da shvate svoju prirodnu moć da vode i pronađusmisao. Za mene je to sve, samo ne običan posao, Blejk. To jemoj poziv, i ništa me u životu ne čini srećnijom od toga."

„Prosto neverovatno", rekao sam iskreno.„Trebalo bi takođe da ti kažem da verujem da svaki uspe-

šan potez koji neka organizacija povuče, bilo da je reč o po-

slovnoj organizaciji, o vladi, školi ili naciji, utiče na potencijalsvake osobe unutar nje da vodi. Vođstvo nije samo jedna odnajznačajnijih takmičarskih prednosti koje kompanije pose-duju - ono je krajnje sredstvo našeg doba koje moramo daprimenimo ako želimo da izgradimo bolji svet.

„Ali kao što je Tomi rekao, ne možemo pronalaziti izgovoreako želimo da postanemo istinske vođe", dodala je Ana sa žarom.

„Nijedan izuzetan vođa nije se uspeo do visiria oslanjajući se na izgovore ispunjene strahom. Žrtve žive oslanjajući se na izgovore- i na kraju tako i umiru. Uopšteno govoreći, Ijudi koji su izuzetni u pronalaženju izgovora obično nisu izuzetni ni u čemu drugom."

U mislima sam se vratio na groblje na kome sam bio jutros.Deset ljudskih kajanja još je bilo sveže u mojim mislima. Bože,



VOĐA BEZ TITUL E 63

uplašila me je i sama pomisao da ću poslednje sate života pro-vesti svestan da zapravo nisam ni živeo.

Ana je znala da njene reči snažno utiču na mene. „Žrtve obo-žavaju izgovore tipa: 'Nisam ni vlasnik ni direktor, tako da nemoram da se trudim da nešto popravljam’; ili: 'Nisam dovoljnopametan da sprovodim promene u nesigurnim vremenima'; ili:'Nemam vremena da uradim sve stvari za koje znam da bi našukompaniju učinile sjajnom'; ili: ‘Pokušao sam da dam sve odsebe, ali nijedna od tih zamisli nije uspela.’ Žrtva ili vođa", pono-

vila je Ana. „Odluka je na tebi. Odluči se za pametniji izbor."Ana me je otpratila do kupatila u mermeru punog skupihkrema i kupki. „Zatvori oči, molim te." Uradio sam kao što mi

je rekla. „Žmuri i dalje, Blejk", insistirala je Ana primetivši dažmirkam.

Čuo sam kako nešto šuška pored ogledala. Ali poslušao samnaređenje. Oči su mi i dalje bile zatvorene.

„Sad možeš da otvoriš oči", naložila je Ana ljupko.Na ogledalu je krupnim slovima bilo napisano IVAPE.1„0 čemu je reč, Ana?", pitao sam. Ova prelepa i neverovatno

oštroumna žena koja sebe vidi kao Pikasa u čišćenju kuća, asvoj posao kao poseban vid umetnosti, bila je puna iznena-đenja.

„Tri učitelja koja ćeš danas upoznati i ja upoznaćemo te sačetiri osnovna principa koja čine suštinu filozofije vodi bez

titule. Potom ćemo ti dati pet praktičnih pravila, u vidu akroni-ma, da bismo ti pomogli da jednostavno i lako primeniš svakood čćtiri pravila. Na ovaj način ćeš automatski početi da ostva-ruješ neverovatne rezultate. Da li ti to zvuči okej?"

„Zvuči mi odlično."„Jesi li uzbuđen zbog toga?"„Više nego uzbuđen", odgovorio sam vedro.

„Odlično. Onda mi dozvoli da bez odlaganja otkrijem prviprincip.Već smo rekli dosta toga 0 njemu, ali moram da ti ga

1 Uoriginalu je reč IMAGE koja u engleskom znači: slika, prizor. (Prim. prev.)



64 ROBIN SARMA

prenesem kao formalno pravilo koje je prvobitno formulisanona sledeći način: Nije ti po trebn a titula da b i bio vođa. Znam

da si to do sada već shvatio, ali eto sada je izrečeno u jednoj jedinoj jednostavnoj rečenici."

„Shvatio sam", rekao sam zahvalno.„Pet pravila koja ću ti otkriti, a čija je svrha da ti pomognu

da zapamtiš da ti nije potrebna titula da bi bio vođa, mogu sesažeti u skraćenicu IVAPE. Ovih pet slova označavaju skrivenialgoritam vođstva. Ako živiš i radiš u skladu sa ovim malo po-

znatim principom koji otkriva pravu suštinu vođstva, g aran- tovano ćeš ostvariti neverovatne rezultate."

„Jedva čekam da čujem, Ana. Hoćeš da kažeš da svako koželi da primeni filozofiju vodi bez titule treba samo da slediova pravila?"

„Upravo tako, Blejk. IVAPE je skriveni algoritam vođstva",ponovila je. „Već smo pričali o tome zašto bi trebalo da preuz-

meš vodeću ulogu u ovom periodu golemih preokreta i krajnjenesigurnosti. Ovaj akronim ti otkriva način da to uradiš. U pet jednostavnih koraka. Ako si se ikada pitao kako da preuzmešvođstvo - evo ga sad pred tobom, u svom najjednostavnijemali i najmoćnijem obliku."

„Pretvorio sam se u uvo." ,,U redu. I u reči IVAPE podseća te na neophodnost ’inova-

cije’. Živimo u naciji koju ja ponekad nazivamo rim ejk naci- jom . Amerika je neverovatno kreativna zemlja koja je došlado najvećih izuma i napretka u svetu. Ali veliki broj ljudi uposlu je izgubio volju za istinskim izumom. Izgubili smo voljuda koristimo svoju maštu. Odrekli smo se želje za kreativno-šću i poriva da budemo drugačiji. Pogledaj samo sve rimejkestarih fimova ili pesama i shvatićeš o čemu govorim. Ljudi se

danas plaše da budu originalni i zato pokušavaju da prepišuformulu koja se ranije pokazala uspešnom - nadaju se da im je tada uspeh zagarantovan. Ali to je pogrešna poslovna stra-tegija. Nema inovacije ak o pon avijaš ono što je imalo efekta u

prošlosti. Ponavljati ono što se pokazalo uspešnim pre godinuili dve usred današnjih nepredvidljivih okolnosti u poslu, samo



VOĐA BEZ TITULE 65

je dobar način da se uvališ u nevolju. Mušterije i ljudi oko tebe

žele nove vrednosti i oblike - a ne staru robu u novom pako-

vanju. Jedan od hrabrih poduhvata koji možeš da preduzmeškada se vratiš u knjižaru jeste da se neumorno i svakodnevno

posvetiš svom napredovanju. Sve vođe bez titule neprestano

misle o tome i nastoje da unaprede svoje sposobnosti pitajući

se ’šta danas mogu da učinim boljim?’ Oni su neprestano po-

svećeni tome da sve što dotaknu učine boljim. I da sve vreme

menjaju i sebe. To je poenta inovacije, Blejk. 'Inovacija' zvuči

složeno, ali poenta je u tome da neprestano sve činiš boljimnego što je bilo. Zapravo, najjednostavniji način na koji mogu

da definišem inovaciju i ovladavanje kreativnošću je nastojanje

da ovaj dan učiniš boljim od jučerašn jeg"

„Zaista mi se sviđa ta rečenica: učini ovaj dan boljim od

jučerašnjeg. Moja karijera bi naprosto procvetala ako bih se

zaista potrudio da to ostvarim", rekao sam s nadom.

„Sasvim si u pravu, Blejk", dodao je Tomi koji je bio zadre-

mao na kauču. „Tvoja karijera će krenuti uzlaznom putanjom

kada se posvetiš tome da ne budeš prosečan na poslu koji

obavljaš. Budi vizionar. Pogledaj u budućnost u poslovnom

svetu u kome većina ljudi ostaje zaglavljena u prošlosti. Ne

plaši se da izmeniš rutinu. Neprestano razmišljaj o načinu na

koji radiš. Stalno sebi postavljaj pitanja tipa ’kako mogu da

povećam produktivnost?' Stavi se na mesto kupca i pokušaj da

zamisliš kako izgleda poslovati s tobom. A potom to iskustvoprimeni da bi dostigao viši nivo."

„Probudi se svakog jutra i neka tvoj dnevni zadatak bude

da stvari učiniš bar malo boljim nego što su bile ju če”, do-

dala je Ana. „Posveti se razmišljanju o inovacijama. Da li će

tvoja sadašnjost biti bolja od prošlosti zavisi od načina raz-

mišljanja. Ne zaboravi da te osrednjost vreba iza ugla ako

ne težiš izuzetnoj i istinskoj inovaciji. Nastoj da izbegnešono što ja zovem 'približavanje osrednjosti’ - ono neprimet-

no i opasno poniranje u osrednjost koja zahvata tvoj posao

a da toga nisi ni svestan. Kao što je napredak neprimetan i

postepeno se povećava, takav je i pad u naviku osrednjosti



6 6 R O B I N Š A R M A

kao što je Tomi već rekao. Zato uvek nastoj da stvari radišna nov način i da sve što radiš činiš boljim. Bez inovacije ,

život p ost aje smrt. A sam o hra bri d an as opstaju. Zato postavisebi kao izazov da stvari gledaš onako kako bi voleo da ihvidiš. I naravno budi ona vrsta vizionara o kojoj je moj sim-patični prijatelj govorio. Vođa u tebi gori od želje da budevizionar koga znaš."

„Hvala, mala", odgovorio je Tomi zadovoljno.„Trebalo bi da dodam da revolucija nije najbolji način da po-

boljšaš svoj posao i organizaciju u kojoj radiš" primetila je Ana.„Revolucija?" pitao sam jer nisam bio savim siguran u kompravcu razgovor ide.

„Hoću da kažem da revolucionarna ideja ili radikallnainicijativa ne predstavlja najbolji najbolji način da dosti-gneš viši nivo u svom poslu. Uspešne karijere i poslovi sestvaraju evoluci jom. Postepenim i sporim napredovanjemkoje se ne čini naročito bitnim kada ga posmatrate izolo-vano. Međutim, vremenom ove sitne promene evoluiraju ipostaju značajne. Posao koj i svakodn evn o ob av ljaš izuzetno vrem enom će rezultirati neverovatnim uspehom. Zapamti daput do vođstva počinje tako što ćeš svakoga dana povući parpametnih poteza koji će vremenom dovesti do nezamislivoguspeha."

„Tomi je pomenuo to kad smo bili na groblju", rekao sam.

,,Ta ideja je od velikog značaja za mene. Čini da se osećam spo-sobnim za promene. Potrebno je samo krenuti od malih stvari.A onda svakoga dana činiti sitne izmene nabolje. Svako možeto da uradi - bez obzira na posao kojim se bavi ili na životkojim živi - od ovog trenutka.

„Sanjaj o velikom, a kreni od malog, Blejk. U tome je ključ. Ipočni sada - upravo ovog trenutka. Pre mnogo godina, ja sam s

Tomijem podelila ovu zamisao i drago mi je što ju je on podelios tobom. Ona je od ogromne važnosti za svakoga ko je voljanda nešto promeni. Mali koraci vremenom dovode do velikihrezultata. Neuspeh, s druge strane, proizilazi iz svakodnevnogzanemarivanja koje vremenom dovodi do propasti."



V O Đ A B E Z T I T U L E 69

„N ajbolje što možeš", podsetila me je Ana. ,,To je za menevrhunsko ovladavanje, Blejk. Želela bih da te ohrabrim da po-

staneš PNJN", rekla je i namignula Tomiju.„Šta znači PNJN", pitao sam jer nikada pre nisam čuo taj

izraz.Ana i Tomi su se nasmejali. „Mislim da će biti PNJN", rekao

je Tomi ne želeći da me uputi u razlog njihovog smeha.„Mislim da će Blejk sigurno biti PNJN", nasmejala se Ana i plje-

snula Tomijevu ruku ne želeći da me pusti u njihov tajni svet.

„Hoće li, molim vas, neko od vas da mi kaže šta je to PNJN?",molio sam.

„PNJN je neko ko se posvetio tome da bude 'prvi, najveći, jedini i najbolji'. PNJN. A mi oboje mislimo da si na dobromputu da to postaneš", rekla je Ana glasom punim podrške.

„Naravno da to mislimo, Blejk Veliki", rekao je Tomi sa sja- jem u očima koji je izražavao njegovu veru u mene. Iznenada

je počeo da kašlje bez prestanka. Pobledeo je. Pogled mu jepostao prazan.

„Jesi li dobro, Tomi?" vrisnula je Ana i potrčala mu. Uhvatilaga je za ruku sa izrazom duboke zabrinutosti. Video sam da jeuplašena. Pritrčao sam Tomiju, kleknuo na pod pored njega idodao mu čašu vode.

„Počelo je, zar ne?" pitala je drhtećim glasom. „Rekao si da

se to još neće desiti. Obećao si mi da ima još vremena."„Dobro sam", rekao je Tomi stoički, povrativši se. Uspraviose. ,,To je samo običan kašalj. Nemate zbog čega da brinete.Možemo li sada da se vratimo poslu da od momka koji stojipred nama napravimo vođu bez titule? Vreme prolazi. Dobrosam. Zaista", uveravao je.

„Zaista?" pitala je Ana i dalje zabrinuto.

„Zaista", potvrdio je Tomi, pročistio grlo i pogledao krozprozor. ,,U redu", nastavila je Ana dajući sve od sebe da zaboravi sve

što se upravo dogodilo i vrati se našem razgovoru o značajuvrhunskog majstorstva u svemu što radiš. „Polazna tačka kada je reč o postizanju majstorstva je da podigneš svoja očekivanja.



7 0 R O B I N $ A R M A

Obećaj sebi da ćeš biti prvi, najveći, jedini i apsolutno najbolji.Očekuj više od sebe nego što bi bilo ko drugi mogao da očekuje

od tebe. Pređi u prvu ligu. Uzdigni se do visina koje nije lakodostići. Većina ljudi sebi postavlja niske standarde. Postavljajusebi niske ciljeve - i onda ih ostvare. Zato ćeš otkriti da ovimputem idu samo retki."

„Hoćeš da kažeš da je lakše obavljati posao izuzetno negoprosečno?", pitao sam se naglas.

„Lepo si to rekao, Blejk. Da, upravo to hoću da kažem. Da-

leko je manje konkurencije na tom putu, zato što tako maloljudi veruje da mogu njime da krenu - mali broj se odluči dasvoju karijeru posveti tome. I zato je, kao što kažeš, zapravolakše dospeti tamo."

„Preptostavljam da se većina ljudi plaši da sebi postavi vi-soke ciljeve, a da ih onda ne ostvari", rekao sam.

„Tačno tako, Blejk. Ali zašto se uopšte upuštati u igruako ne želiš da pobediš? Želim da te ohrabrim da postavišNNS standarde ne samo u poslu koji radiš već i u životuuopšte."

„NNS? Nemam pojma šta to znači", rekao sam. ,,Vi baš volitete vaše akronime."

„Znam", složila se Ana. „Posle nekoliko godina postaju zara-zni. Oni zaista tvore neku vrstu jezika koji pristalice filozofijevodi bez titule koriste u međusobonoj komunikaciji. Bilo kako

bilo, NNS jednostavno znači 'najbolji na svetu’. Dok radim svojposao ovde u hotelu, neprestano postavljam sebi jedno pouč-no pitanje: šta bi neko ko je u ovom poslu najbolji na svetusada uradio? Kada dobijem odgovor, usredsredim se da onošto radim obavim na najbolji mogući način. Moj cilj je da sva-koga dana budem najbolja na svetu kada je reč o mom poslu.Na taj način sam svaki dan sve bliže ovladavanju vrhunskim

umećem", rekla je Ana samouvereno. ,,Ti zaista svoj posao obavljaš kao da se baviš nekom umet-

nošću?"„Apsolutno. On za mene je s te umetnost. Zato ga svaki dan

tako i obavljam - da bi genije koji čuči u meni mogao da se




izrazi na najbolji mogući način. U potpunosti sam posvećena

tome da svoj posao obavljam s vrhunskom umešnošću. Treba-

lo bi da dodam da je jedna od skrivenih istina o putu do srećeto da svoj posao obavljaš izuzetno."

„Zaista?"

„Bez sumnje. Ništa te ne čini toliko ponosnim ka o ka d svoj

posao obavljaš na izuzetan način. A uspešno obavljanje posla je

nešto što daje smisao životu", rekla je Ana pomalo filozofski.

„Kako to?" pitao sam zainteresovano, s obzirom na to da

sam se tokom proteklih godina suočavao s brojnim teškoćam a

upravo zato što život za mene nije imao nikakvu svrhu.

„Posao koji ob av ljaš predstav lja osnovu k oja ti po m až e da

otk riješ vođu u sebi. To je prilika ko ja ti se svak odn evn o pruža

da oslobodiš svoje skrivene potencijale i ojač aš vezu između se be

kakav si sada i onog a što zaista m ožeš da pružiš. To je prilika da

izraz iš svoju skrivenu k rea tivn os t i sve on o što te čini Ijudskim

bićem. Ako svoju brilijantnost i gen ijalnost pokažeš ljudima

oko sebe, na svoj, poseban način pomoći ćeš i njima, što pred-stavlja osnovnu svrhu života. Zato i kažem da je obavljanje

posla na najbolji način deo postizanja svrhe u životu."

Zaćutao sam. Pogledao sam u Tomija koji je i dalje izgle-

dao napeto. Ali na licu je imao mudar izraz. Klimao je glavom

potvrđujući Anine reči. U tom trenutku shvatio sam da posao

nije samo sredstvo da se potroši vreme i plate računi. U pitanju

je dar. Fantastičan način da pokrenem vođu u sebi i tako po-stanem ne samo srećnije ljudsko biće već i da ceo svet učinim

boljim."

„Trebalo bi takođe da potvrdim - u slučaju da imalo sumnjaš

- da svako od nas poseduje potencijal da bude genija lan u tome

što radi. Većina u to ne veruje. Uverenja nisu ništa drugo do misli

koje neprestano ponavljamo seb i sve d ok za nas ne postanu istina.

Zaista je tužno što svako uverenje neizbežno postane proročanstvo

ko je s e obistini. Bilo da misliš da je nešto moguće ili nemoguće,

svakako si u pravu. Tvoje uverenje određuje tvoje ponašanje. Pra-

va istina je da svako od nas u sebi poseduje istinsku genijalnost.

Ali svi mi postavljamo barijere između toga kakvi smo i kavim



72 R O B I N S A R M A

nam je suđeno da budemo. Ograničeno uverenje u sopstvene spo-sobnosti i svakodnevne poteškoće zapravo ne znače ništa. Jedan

od najznačajnijih poteza bi bio da svakodnevno metodično ukla-njaš ove barijere koje stoje između tebe i tvoje genijalnosti. Na tajnačin ćeš doći do onog najboljeg u sebi."

Ana je nastavila da priča glasom punim uzbuđenja. „Su-štinski element potrage za vođom u sebi jeste da uspostavišvezu sa onim aspektima u kojima tvoja prirodna genijalnostnajviše dolazi do izražaja. Živi za te trenutke i sve više takvih

trenutaka ćeš i doživeti. Uzgred budi rečeno, Blejk, kada bizaista shvatio koliko si zapravo izuzetan, verovatno bi ne-koliko dana bio u šoku. Samo nekolicina zaista velikih ljudinije odb acila izuzetnost koju nosi u sebi i odrekla se divovskestvaralačke snage svoje prave prirode. Ljudi ne provedu ži-vot u osrednjosti zato što su prosečni. Oni se tako ponašaju je r su zaboravili ko su zaista. Prihvatili su mišljenje drugih

ljudi i sebe su počeli da doživljavaju kao 'prosečne' i ‘obične'.Pošto sebe tako vide, tako se i ponašaju. Zapatm i ovo, Blejk. N ikada se nećeš pon ašati na način koji odud ara o d toga ka ko doživljavaš sebe. Tvoje misli određuju tvoj učinak na poslu.Mentalna arhitektura i način na koji doživljavaš ono što tise događa odvešće te do vrhunskog ovladavanja poslom ilićeš potonuti u osrednjost. Zato je potrebno da sebe smatrašizuzetnim."

„Zato što uverenje da nisam izuzetan i ne mogu da ostvarimizuzetne rezultate vremenom postaje proročanstvo koje će seobistiniti?", upitao sam.

„Tačno tako", rekla je Ana. „Uspešni ljudi su razvili uspešannačin razmišljanja i najbolje vođe primenjuju takve navike.Brojne studije su potvrdile da je potrebno oko deset hiljadasati da bi čovek nešto obavljao vrhunski."

„Nisam to nikad pre čuo, ali zvuči zanimljivo", rekao sam ,,Da čujem o čemu je reč?"

„Prvi put sam čitala o tome u časopisu Gloub end mejl, ka-nadskom nacionalnom časopisu - i to je zaista moćna ideja.Tekst se odnosio na vrhunske atletičare i vrhunske rezultate




koje postižu. Saznala sam da su svi vrhunski atletičari imali

nešto zajedničko - uložili su oko deset hiljada sati rada da

bi usavršili svoje sposobnosti. Poenta je u tome da svako odnas poseduje potencijal da postane najbolji u onome što radi.

Potrebno je samo deset hiljada sati istrajno usavršavati svoju

veštinu i postaćeš NNS."

„Najbolji na svetu", rekao sam podsetivši se značenja ove

skraćenice.

„Tako je, Blejk. Najbolji igrači golfa na svetu proveli su

deset hiljada sati usavršavajući svoju veštinu. Najbolji nauč-nici na svetu su deset hiljada sati posvetili svom radu da bi

postali izuzetni. Najveći umetnici na svetu su deset hiljada

sati proveli usredsređeni na svoje umeće. Upravo zahvalju-

jući tome došli su do tačke u kojoj je njihov genije zablistao

u punom sjaju. Utrošeno vrem e i usredsređen ost vode vrhun-

skom umeću. Svi mi, kao vođe bez titule, posedujemo sposob-

nost da dospemo do ove naizgled nedostižne tačke. Nažalost,

većina ljudi ne samo da u to ne veruje, već nije voljna da se

tome posveti."

,,0vo shvatanje je od velike pomoći, Ana."

„Hvala ti na tome, Blejk. Kada bi više ljudi shvatilo koliko

sjajni mogu da budu, posao, zajednice i nacije, organizacije

svih oblika, funkcionisale bi na daleko bolji način. A sad sledi

najbolji deo: deset hiljada sati u jednom prosečnom životnom

veku s vremenom provedenim u snu, u druženju s drugima

i obavljanju uobičajenih dnevnih potreba, čini deset godina.

Znači ideja o deset hiljada sati bi se stoga mogla nazvati De-

setogodišnjim pravilom. Moraš da se usredsrediš na određeni

posao u kome želiš da postigneš savršenstvo otprilike deset

godina. To je malo poznata formula za ostvarenje istinskog

vrhunskog uspeha. Deset godina precizno usmerenog truda.

Ali koliko je ljudi spremno na to - u ovom našem svetu? Svakoželi nagradu odmah. A za vrhunski rad je potrebno vreme, trud

i strpljenje. Mnogi od nas za to nisu spremni. Ili prebrzo odu-

staju, a onda se pitaju kako to da nikada nisu postali najbolji

u svom poslu."




„Spremniji su da pronalaze izgovore i krive šefa, konkuren-

ciju, kolege ili burna vremena u kojima žive, nego da preuzmu

ličnu odgovornost za svoj neuspeh jer nisu uradili sve što jeneophodno", dodao sam.

„Tačno tako, Blejk. Ili krive roditelje, poreklo ili vreme.

Zanimljiv je taj ljudski mehanizam odbrane - kojim zapravo

uništavamo sebe. Jedino vreme koje ima značaja je vrem e u

tebi. A jedina ekonomija od značaja je ona koja se odvija u

tvojoj glavi."

„Sve sam shvatio, Ana. Na kraju krajeva, svako od nas jeodgovoran za to kako reaguje na svoje okruženje. Možemo

odabrati da na svaku situaciju reagujemo pozitivno. Ili može-

mo da potonemo u prosečnost i negativnost. Uz izgovore koje

smo skloni da smišljamo, dozvoljavamo sebi da nam pažnju

odvuče milion nevažnih stvari koje na kraju nemaju nikakvog

značaja."

„Tako je, i to je samo još jedan način da izbegneš da posve-tiš sebe i svoje vreme daljem unapređenju svojih sposobnosti.

Odlaganje je samo oblik straha. Pogledaj bilo kog vrhunskog

atletičara. Najbolje sate i najbolje godine života žrtvovali su da

bi postali najbolji na svetu. Ustajali su rano. Neumorno trenira-

li. Bez predaha trenirali. Dok su drugi gledali TV, oni su gledali

snimke utakmica. Dok su drugi jeli picu, oni su jeli salatu. Dok

su drugi bili u toplom krevetu, oni su trčali po hladnoći. Ali bilisu spremni na to da bi dobili šansu da iskažu svoju veštinu.

Svoju genijalnost. Da shvate da mogu biti vođe. Pogledaj bilo

koju superzvezdu. Svi ovi ljudi imaju nešto zajedničko. Usred-

sredili su se da budu zaista dobri u tome što rade više od deset

godina. Platili su cenu uspeha. Uradili su sve što je potrebno da

to što rade urade dobro. Danas ih svi govore da su oni posebni

ili nadareni, što uopšte nije tačno!" uzviknula je Ana.„Svako od nas poseduje tu sposobnost. Malo ljudi je toga

svesno, a malo je i onih koji su dovoljno disciplinovani da bi

je primenili. Zato provodimo život nošeni plimom osrednjosti.

Prilično tužno, zar ne?“, upitala je Ana, prelazeći prstom preko

stola da proveri da na njemu slučajno nema prašine.




„Zaista tužno", složio sam se. „Kakvo traćenje talenta! A sve

ovo me navodi da svoj posao u knjižari vidim iz sasvim drugog

ugla. Sve što sam čuo, kao i način na koji obavljaš svoj posaoovde u hotelu za mene predstavlja veliku promenu. Sada shva-

tam da posedujem potencijal da budem pravi gen ije u prodaji

knjiga."

„Stani, malo, tigre", rekao je Tomi privrženo. „Zvuči kao da

imaš planove da me svrgneš s mog postolja i otploviš na Ka-

ribe sa gomilom keša."

„Zapravo, Tomi, upravo o tome i razmišljam", rekao sam,samo delimično u šali. „Otkako sam se vratio iz rata, nisam

pred sobom imao nikakav cilj. Nisam imao nikakav pravac u

karijeri. Nije postojalo ništa što bi me motivisalo da ujutro

ustanem iz kreveta i pokrenem genijalnost u sebi. Iskreno go-

voreći, Ana, ti si zaslužna za ovaj preokret. Mnogo ti hvala."

„Nema na čemu, Blejk Veliki. Nadam se da ćeš svima koje

znaš ispričati o filofoziji vodi bez titule. I ne zaboravi da sveove ideje moraju da se sprovedu o dm a h ako želiš da ostva-

riš vrhunske rezultate. Ideje su bezvredn e ako usredsređeno

i istrajno ne po ka ša š da ih ostvariš. N ajbolje vođ e se nikad ne

odriču dobrih ideja a da nisu poku šali nešto da u rade - m a ka ko

nevažno to izgledalo - da bi ih sproveli u delo. Mnogi imaju do -

bre ideje. Ali najbo lji su na jbolji za to što imaju hrabros ti i vere

da ideje pokušaju d a ostvare. 'Moćna ideja je apsolutno fanta-stična i potpuno beskorisna ako ne odlučimo da je ostvarimo',

napisao je Ričard Bah. Žustra akcija i odlična ideja u kom bi-

naciji čine veličinu. Samo pokretanje nečeg - bilo da je reč o

inicijativi koja će unaprediti posao ili o pomoći kolegi s kojim

si se nekad takmičio - predstavlja pametan potez. Tačno je

da je prvi korak i najteži. Ali kada jednom kreneš, sve postaje

lakše. Svaki sledeći pozitivan korak dovodi do pozitivnih re-zultata. Samo počni da primenjuješ ono za šta znaš da će tvoju

karijeru i tvoj život odvesti tamo gde zaslužuju da budu. Ja

ovaj koncept nazivam: hrabrost da kreneš. Najteže je krenuti.

Početak je već pola bitke. Potrebna ti je sva volja i unutrašnja

snaga. Ali onda postaje lakše. Potrebni su mali, istrajni koraci



76 R O B I N Š A R M A

da bi se postiglo nešto veliko. Svakodnevni pokušaji da po ka že š svoju izuzetnost dovešće do neverovatnog uspeha. Svaka radnja

ima svoje posledice. Sve kreće nabolje. Otvaraju ti se vrata zakoja nisi ni znao da postoje. Usredsređeni i krupni postupcičine veliku promenu. Uspeh je u velikoj meri igra brojeva. Štoviše delaš postižeš bolje rezultate."

„Sećam se da sam negde pročitao da svemirski brod potrošiviše goriva u prva tri minuta po lansiranju nego za vreme celogputovanja oko Zemlje", rekao sam.

„Lepa metafora, Blejk", rekla je Ana veselo. „Prvi korak je uvek i najteži. Zato što pokušavaš da savladaš gravitacijuustaljenog načina razmišljanja i starih navika. Ljudi ne volepromene. Mi toliko volimo predvidljivost. Plaši nas sve što jenovo što u naše unutrašnje sisteme unosi konfuziju i haos. Nemožeš dostići savršenstvo ako nisi spreman na dela i da stalnoideš napred. Praktično sredstvo koje možeš da primenjuješ ja

nazivam 'pet stvari koje moraš da uradiš svakog dana’. Zami-sli da moraš da uradiš pet malih stvari da bi bio korak bližeostvarenju najvažnijih ciljeva."

„Bez ikakvih problema mogao bih da primenjujem ovih petmalih koraka svakog dana", priznao sam.

,,U tome je lepota koncepta o pet dnevnih obaveza, Ble jk- svako može da ih izvrši. Ljude plaše krupne promene.

Ali svako može u toku dana da ostvari pet manjih ciljeva.Vremenom sitna poboljšanja dovode do neverovatnih rezul-tata. Posle mesec dana, ostvarićeš sto pedeset ciljeva. Po-sle dvanaest meseci, dve hiljade ciljeva. Samo zamisli svojesamopouzdanje nakon tih dvanaest meseci u toku kojih siostvario preko dve hiljade ciljeva. Samo zamisli kako bi tihdvanaest meseci izgledali ne samo na poslu u knjižari već i

kada je u pitanju tvoje zdravlje, veze i ostale bitne stvari utvom životu, ako bi ostvario dve hiljade malih ali smislenihciljeva."

„Moj život bi izgledao sasvim drugačije", složio sam se od-mah. Zaista me je nadahnulo ono što sam čuo. M ogao sam to da uradim.



V O Đ A B E Z T I T U L E 7 7

„Naravno da možeš. Zaslužuješ da živiš uspešnim i sreć-nim životom. Zaista zaslužuješ da radiš i živiš na način koji

dozvoljava onom najboljem u tebi da dođe do izražaja i čini te bitnim. Što nas dovodi do A u IVAPE."„Šta ono označava?"„Autentičnost. Prethodni model vođstva, kao što sam pome-

nuo, u velikoj meri se zasnivao na autoritetu stečenom pozi-cijom i uticajem koji donosi titula, kao što si već shvatio. Ali uovom radikalno izmenjenom dobu poslovanja u kome živimo,

tvoja sposobnost da utičeš i proizvedeš promene potiče od togakakav si čovek, a ne od autoriteta zasnovanog na poziciji u orga-nizaciji. Nikada kao dan as nije bilo važno biti osoba od poverenja. Nikada nije bilo tako važno da te drugi poštuju. N ikada nije bilo toliko važno održati ob eća n je dato ko legam a i mušterijama. Ni- kad a nije bilo toliko važn o biti ono što jesi. Biti autentičan. Tre- balo bi takođe da kažem da nikada do sada nije bilo tako teško

pokazati autentičnost zbog društvenog pritiska da budeš kao isvi drugi. Mediji, vršnjaci i naše okruženje neprestano nam ša-lju poruku da su njihove vrednosti važnije od onih koje mi sebipostavljamo. Postoji snažan pritisak da se priklonimo većini. Alivođstvo podrazumeva da ne slušaš glasove drugih već ono što je u tebi. To je autentičnost, Blejk. Da se osećaš sigurno u sop-stvenoj koži i da naučiš da veruješ sebi i postupaš po sopstve-nim principima, izraziš sopstveno mišljenje i budeš najbolji štomožeš. Da znaš ko si, u šta veruješ i da poseduješ hraborst dase za to boriš - u svakoj situaciji, čak i onda kada okolnosti nisupovoljne. Da budeš istrajan i dosledan tako da svi tvoji postupci

budu u skladu sa onim što jesi. Biti autentičan i veran sebi značida sa optimizmom pristupaš svom poslu i sebi jer si zapravotakav. Kada daješ sve od sebe, ne razmišljaj o tome šta će drugireći ili pomisliti. To me podseća na reči dr Susa: Budi ono što si i reci ono što misliš. To nikad a n eće sm etat i onima kojim a j e stalo, a on i kojima će sm etat i nisu važni"

„Još jedan veliki Amerikanac, Ralf Valdo Emerson nas podsećana to: Biti ono što si u svetu koji od teb e neprestano nastoji da na-

pravi nešto drugo - ogrom no j e postignuće", dodao je Tomi.




„Upravo tako, Tomi", rekla je Ana i klimnula glavom. ,,Da li

ti je bolje?", pitala je brižno.

„Odlično sam", odgovorio je Tomi i pogledao u svoj sat saSunđerom Bobom da proveri koliko je sati.

Ana je sela na sofu pored Tomija. On ju je zagrlio. ,,U slobod-

no vreme čitam mnogo knjiga o poslu. Dobijam ih na kursevi-

ma koje pohađam. Sećam se da sam čitao jednu knjigu Džeka

Velča i nikada nisam zaboravio sledeću rečenicu: Ne dozvoli da

izgubiš se b e na putu ka uspehu. Voren Bafit je to takođe lepo

izrazio kada je rekao: Niko nikad a n eće biti bolji od tebe. Vođe bez titule predstavljaju oličenje autentičnosti. Ništa nije toliko

moćno kao vođa koji je zainteresovan da pozitivno utiče na

ljude oko sebe, za razliku od čoveka koji je u potpunosti zado-

voljan sobom i tako se i predstavlja", dodala je Ana sa žarom.

„Znači, biti autentičan ne znači biti samo čovek od povere-

nja, veran svom pozivu i vrednostima i govoriti iskreno. Jasno

je da hoćeš da kažeš da biti autentičan znači shvatiti potenci- ja l u sebi i pokazati ga drugima", ponovio sam, u potpunosti

usredsređen na ovu lekciju.

„Tačno tako, Blejk. Biti autentičan ne znači samo biti veran

svojim vrednostima. Biti autentičan znači biti veran svojim

talentima. Kada odlaziš na posao svakoga dana i iskazuješ oso-

bine vođe na najbolji način, to je odličan primer autentičnosti

na delu - spremne na akciju.

„Mogu da pepoznam autentičnu osobu na kilometar. Mogu

da osetim njihovu iskrenost. Njihova strast prema veličini

utiče da i ja poželim da je dostignem. Na taj način osećam da

sam povezana s njima. Kada dozvoliš seb i da bu deš otvoren,

da bu deš ono što jesi, d ozvo ljavaš i drugima da to budu. Da se

osećaju sigurno i samim tim što su u tvojoj blizini - uzvišeno.

Da se opuste i otvore. Tada poverenje među vama raste i ne-

verovatne stvari počinju da se dešavaju."

Ana je zaćutala na tren, srknula Tomijevu kafu i uzela čo-

koladni kolač.

„Suština autentičnosti je biti veran sebi, čak i onda kada svi

oko tebe žele da si drugačiji", rekao je čuveni košarkaš Majkl




Džordan. Sećam se da sam čitala njegovu knjigu Unutrašnji

poriv još dok sam živela u Buenos Ajresu. Neverovatna osoba.

Izuzetan sportista. On je izrazio suštinu kada je rekao: Budi veran svojoj misiji, svojim vrednostima i izražavanju istinskog

vođe u sebi, ča k i ka da drugi sum njaju u tebe. Kada ti Ijudi kažu

da n ećeš uspeti ili ti stav e d o zn an ja d a nisi dovoljno dobar,

ostani ja k i ne dozvoli im d a te slome. Biti vođa zn ači verov ati u

se b e ond a k ad a niko drugi ne veruje u tebe"

„Dopada ti se Džordan?" pitao sam, pomalo iznenađen što

je ova lepa argentinska sobarica obožavateljka čuvenog ko-

šarkaša.

„I te kako", nasmejala se Ana. „Zgodniji je čak i od našeg

Tomija."

„Nije smešno", rekao je Tomi, pretvarajući se da je ljut. Po-

pravio je kragnu i počeo da namešta kosu u pokušaju da nas

zabavi. Ana i ja smo se pogledali i nasmejali.

„Bono, pevač grupe U2 govorio je o značaju autentičnosti u

svetu u kome živimo rekavši: Molim te ostavi svoj ego iza sebe, pokušaj da budeš ti i n iko drugi. Lepa si takva kakva sii'

„Divne reči", priznao sam.

„Prilično si lepa, Ana", dodao je Tomi hitro.

„Hvala, dušo", rekla je ljupko. „Zapamti da što više hraniš

svoj ego, koji nije ništa drugo do veštački programiran deo

tebe, što više očekuješ odobravanje većine i gubiš uvid u to ko

si zapravo, on će postajati još gladniji."„Znači, naš ego je društveni deo naše ličnosti koji se razvija

kada pokušavamo da budemo ono što ljudi oko nas očekuju, a

ne ono što smo zapravo", rekao sam.

„Upravo tako, Blejk. Lepo si to rekao! Sećam se da sam čitao

priču o studentu koji je sreo jednog starijeg člana svoje zajed-

nice. Mladić mu se divio zbog njegovih postignuća kao i zbog

čvrstine njegovog karaktera. Pitao je tog mudrog čoveka da li je ikada imao crne misli i da li je ikada podlegao zabludama

svog ega koji nas navodi da život provodimo jureći za veštač-

kim vrednostima kao što su titule i društveni status. Starac je

rekao: Naravno da imam crne misli i da m oj ego n astoji da m e



8 o R O B I N Š A R M A

nam am i da skren em s puta. To se dešava je rs am Ijudsko biće. Ali

ja im am isvoju autentičnu stranu koja čini moju pravu prirodu

i sve što sam. Taj deo mene stvara p lem enite i hrab re misli i drži m e na pravom putu da bih po stao ono najbolje što mogu. Kao

da imam dva psa u sebi. Dobrog psa koji želi da m e odved e tam o

g d e sam o oduvek sanjao, i lošeg koji pokušava da m e odvuče sa

idea lne staze. Mladi student je pitao koji pas pobeđuje. Starac

je jednostavno odgovorio - onaj kog više hranim."

„Odlična priča", rekao sam, nastojeći da shvatim značaj au-

tentičnosti za ovladavanje veštinom vođstva.„Vođe bez titule ostavljaju svoj ego na vratima svakoga jutra

kada odlaze na posao. Oni sve svoje sposobnosti usredsređuju

da bi posao obavili na najbolji mogući način i ne razmišljaju o

većim kancelarijama i platama. Oni nastoje da unesu promenu

u život svojih kolega i mušterija, da stvore bolju organizaciju.

Radije nego da svoj uspeh mere onim što dobiju, oni svoj us-

peh mere onim što daju. To ne samo da ih čini posebnim u oči-ma ljudi koji ih okružuju, već ih ispunjava srećom i osećanjem

zadovoljstva jer znaju da svoj život žive onako kako treba - u

potrazi za smislom."

Ana je zaćutala na tren i pogledala na sat.

„Oprosti mi, Blejk Veliki, ali moram da se vratim poslu.

Dozvoli mi samo da ti na brzinu predočim poslednja dva od

pet pravila u akronimu IVAPE. P znači ‘petlja’. Nije ti potreb-na titula da bi bio vođa, ali moraš posedovati žestinu i imati

petlje. Da bi vodio bez titule, moraćeš da budeš neviđeno

uporan i neverovatno hrabar. Moraćeš da rizikuješ više od

prosečnog čoveka i da se usudiš na neke stvari na koje se

razuman čovek ne bi odvažio. Nije to tako teško kao što

možda zvuči. Svi smo mi u suštini poprilično hrabri. Samo

to treba da pokažemo. Svi mi želimo da budemo superherojiu nečemu i u našem je karakteru da nastavimo dalje onda

kada su svi oko nas spremni da odustanu. Vidiš, Blejk, us-

peh je zapravo igra brojeva. Za one koji postaju najbolje i

najsjajnije vođe u poslu neuspeh ne postoji ni kao opcija u

njihovim mislima. Mnogi ljudi odustaju od nove ideje koja




bi unapredila posao ili od nove taktik e koja bi zbližila čla-nove njihovog tima istog tren a kada se suoče sa teškoćama.

Ali priroda vođstva je takva da ćeš nailaziti na veći otpordok budeš sanjao velike snove i iskazivao veće umeće. Štodalje budeš odmicao na tom putu, nailazićeš na nove pre-preke. Doživećeš padove. Stvari će krenuti naopako. Rivaliće pokušati da te preteknu. Čak i ljudi oko tebe će te obe-shrabriti. Oni koji se drže starog načina razmišljanja i radai koji se plaše promene udružiće se i postati tvoji najveći

kritičari. Tvrdiće da radiš nešto loše, talasaš bez potrebe isve u svemu ponašaš se nenormanlo. Što neće biti dalekood istine."

„Zaista?"„Naravno. Biti vizionar znači videti šansu tamo gde drugi

vide izazov, i nastojati da stvari učiniš boljim onda kada suostali zadovoljni postojećim stanjem. Većina ljudi se plaši

da se u to upusti. Mnoge plaši promena koja je neophodnada bi se ostvarila vizija. Ne mogu da podnesu da se odre-knu starog načina razmišljanja i ustaljenog stanja. Svakogako se ponaša i razmišlja drugačije smatraju 'nenormalnim'.Većina ljudi ne želi da talasa čak ni da bi nešto popravili.Masa će radije osuditi onoga ko ima petlje da pokuša neštoda promeni nabolje, nego što će njegovo nastojanje pozdra-

viti. Ućutkaće ga. Ismejati. Postati njegov najglasniji kritičar.Činjenica je, međutim da se tu radi samo o jednoobraznomponašanju pojedinaca koji se plaše daljeg razvoja. Kritika

j e odbram ben i m ehanizam koji uplašeni Ijudi koriste da b i se zaš titili od prom ena."

„Fantastično zapažanje, Ana", rekao sam s poštovanjem. ,,U pravu si. Hoću da kažem da ovaj deo iskazivanja vođstva

podrazumeva privlačenje pažnje i osudu. Jedni će vređati tvojnačin razmišljanja. Drugi će se ustremiti na tvoj način rada.Treći će se suprotstaviti tvojoj strasti da daješ sve od sebe.Mnogi će biti ljubomorni. Ali kao što je to Falton Šin jednomrekao: 'Ljubomora je samo vid poštovanja koje osrednji iska-zuju prema geniju.'




„Pričaj još, Ana", uzviknuo sam oduševljeno.„Dok daješ sve od sebe da postigneš bolje rezultate da bi is-

hod tvoga rada bio prvoklasan, neizbežno ćeš nailaziti na pre-preke. Dok stojiš iznad gomile pridržavajući se merila dalekoviših nego što bi ti ih bilo ko drugi mogao postaviti, prolazićeškroz periode sumnje u sebe. Ali tvoja vera u promenu koju mo-žeš izvršiti kao i vera u vođu kakvim možeš postati nadvladaćetvoj strah. Kao što sam već rekla, moraš ostati trajno posvećensvojoj viziji i imati snage da nastaviš da daješ sve od sebe. A za

to je potrebna petlja. Hrabrost. Nepokolebljivost koju su po-sedovale sve velike ličnosti pre tebe. Ti to imaš, Blejk. Možda

je sada došlo vreme da prihvatiš tu činjenicu."„Potpuno se slažem s tobom. A šta znači E u IVAPE?", pitao

sam jer sam shvatio da se moj susret s prvim od četiri učitelja bliži kraju i da će mi, iako sam je ovog jutra sreo prvi put, ovaponosna i lepa žena plemenitog duha sa cvetom elegantno

udenutim u dugu crnu kosu nedostajati.„Etika", odgovorila je kratko, ali s toplinom. „Nažalost mno-gi poslovni ljudi su izgleda na nju zaboravili u ovim burnim ipromenljivim vremenima u kojima živimo. Isuviše je prečica.

Juri se za zaradom. Ljudi misle samo na sebe. Šta se desilos lepim vaspitanjem, izuzetnom etikom i svešću da je dobroobavljanje posla značajno za poslovanje?", pitala je Ana ose-

ćajno.Tomi se priključio razgovoru. „Nikada nećeš pogrešiti ak o rad iš ono što j e ispravno, m ladi m oj prijatelju", rekao je. „Nika-da. Ako sam nešto naučio o postizanju uspeha u vođstvu, to je da on predstavlja kombinaciju časti i izuzetnosti."

„Moj deda je često govorio o časti. Govorio je da ništa nijetoliko važno kao da budeš pošten, krajnje pouzdan, dolaziš na

vreme i ponašaš se prema ljudima onako kako oni žele da seprema njima ophodiš. Zapamtio sam njegovu omiljenu rečeni-cu: 'Kako ćeš namestiti posteljinu zavisi od toga kako spavaš usvom krevetu.' Shvatio sam da to znači da je način na koji neštoradimo način na koji sve radimo. A samo jedno kršenje etikeće uprljati sve što dodirnemo."




vođstva. Nisu u pitanju neke veštine koje treba da primeniš

s vremena na vreme da bi ostvario kratkoročne ciljeve ili

pobedio na nekom takmičenju. Vođstvo je daleko više odtoga. To je način da izrazimo najbolje u sebi. Ako pokreneš

vođu u sebi, ne samo da će ti život biti lepši već ćeš pozitiv-

no uticati na živote ljudi oko sebe - od kolega do mušterija

koje imaš privilegiju da uslužuješ. Počinjao sam da shva-

tam na sasvim drugom nivou da je vođstvo najznačajnija

prednost svake uspešne organizacije, izvor svakog velikog

postignuća i osnova svakog uspešnog života. Kad bi samoviše ljudi bilo upoznato s filozofijom vodi bez titule! Obećao

sam ponovo sebi da ću uraditi sve što je u mojoj moći da taj

ideal ostvarim.

Pr v i r a z g o v o r o f i l o z o f i j i v o d i bez t i t u l e :

Nije ti potrebna titula da bi bio vođa

Pet pravila:

Inovacija

Vrhunsko ovladavanje

Autentičnost

Petlja

Etika

Ko r a c i k o j e je n eo ph o d n o pr e d u z e t i

U sledećih dvadeset četiri sata, zabeleži sve oblasti u svom

privatnom životu i na poslovnom planu u kojima izbegavaš da

preuzmeš odgovornost izigravajući žrtvu. Potom, navedi svojih

Pet dnevnih ciljeva za narednih sedam dana, da bi kao vođa



Peto poglavlje:

DRUGI RAZGOVOR 0 VOĐSTVU -BURNA VREMENA STVARAJU VELIKE VOĐE

„Biću uporan sve dok ne ostvarim uspeh. Nisam došao na

ovaj svet predodređen za poraz. Neuspeh ne teče mojim vena-

ma. Nisam ovca koja čeka da je pastir vodi. Ja sam lav i odbijam

da razgovaram, hodam i spavam sa ovcama. Biću uporan, sve

dok ne postignem uspeh."

Og Mandino„Bol je trenutan. Odustajanje boli zauvek."

Lens Armstrong

„Uzbuđen sam zbog tvog sledećeg susreta", rekao je Tomi

parkirajući automobil u popularnoj oblasti Tribeka u Njujorku.

„Ovaj učitelj je zaista nešto posebno, Blejk. Ana je izuzetna.

Ali ovaj učitelj je nešto sasvim drugo. On je upečatljiv, veseoi sponatan, pri tome beskrajno inteligentan. On će s tobom

podeliti drugi princip filozofije vodi bez titule. Prvi princip si

već upoznao", rekao je Tomi.

,,Da. I te kako sam ga upoznao. Nije ti po treb n a titula da bi

bio vođa", izgovorih ponosno.

„Odlično. Sad ćeš naučiti i drugi

,,A on glasi?" bio sam radoznao.„Burna vrem ena stvaraju velike vođe", usledio je Tomijev di-

rektan i jednostavan odgovor. Imaj na umu da teški dani budu

i prođu, a snažni ljudi uvek ostaju. Vremena puna izazova kako

na poslu tako i u privatnom životu predstavljaju neverovat-




nu priliku da haos preobratiš u uspeh", rekao je sa osmehom.„Problemi i teški dani su zapravo korisni, moj prijatelju."

„Teški dani? Čoveče, meni se čini da sam imao tešku dece- niju", nacerio sam se.

Tomi me je pogledao. Ućutao je. A onda smo obojica počelida se smejemo onome što sam rekao.

„Ta ti je dobra, Blejk. Sviđa mi se tvoj stil. Mogu da proce-nim šta osećaš. I to me čini srećnim. Tebi se već dešavaju divnestvari. Tvoja budućnost deluje svetlo", rekao je radosno.

Dok smo išli jednom od sporednih ulica, Tomi je pevao sta-

ru pesmu Roling stounsa o tome kako ne dobijemo uvek onošto želimo, ali uvek dobijemo ono što nam je potrebno. Osećaosam da me priprema za lekciju koja me čeka.

„Ima mnogo istine u rečima ove pesme, Blejk. Posao i život sutako nepredvidivi - naročito u ovim krajnje nesigurnim vremeni-ma. Taman kad pomisliš da znaš šta ti budućnost nosi, konkurentili nova tehnologija u trenutku izmene proizvodnju. Kada ti se uči-

ni da će se stvari konačno vratiti u normalu, dođe do pripajanjai organizacija više nije ista. Taman kad pomisliš da si sve dobroizračunao, iznenadne promene te lupe po glavi. A za nekolikominuta ćeš shvatiti o čemu govorim", rekao je Tomi i pogledaooko sebe dok smo hitro prelazili preko ulice. ,,Da li sam ti rekaokoliko sam uzbuđen zbog tvog susreta s drugim učiteljem?" pitaome je ponovo. Činilo se da već počinje da zaboravlja.

„Jesi, Tomi", rekao sam šapatom.Ušli smo u malu radnju nad kojom je stajao natpis ispisanrukom „Taj Slounova prodavnica ski opreme". U radnji je bilozačuđujeće svetlo. Skije i druga sportska oprema su bile ured-no složene. Brojne uram ljene crno-bele fotorafije plavokosogskijaša visile su na zidovima. Pored postera je pisalo „Prihva-ti strah", „Teške staze čine skijaše boljim" i „Osvoji svoj MontEverest."

Za kasom je stajao visok, atletski građen čovek tamnog tena,od pedesetak i nešto godina po mojoj proceni. Imao je na sebielegantan džemper „ajsbrejker", iznošene farmerke i modernesportske „persol" naočare za sunce. Kad nas je spazio, krenuo




je k nama da nas pozdravi. Nasm ešio se sa entuzijazmom i

skinuo naočare kao jasan znak prijateljstva.

„Hej, druže", uzviknuo je Tomiju, zagrlio ga nezgrapno svo-

jim mišićavim rukama i odigao ga par centimetara. „Drago mi

je što te vidim. Kako ide prodaja knjiga? Da li još pobeđuješ na

svim onim takmičenjima uz primenu filozofije vodi bez titule

kojom smo te naučili pre toliko godina?"

„Naravno, Taj. I meni je drago što te vidim", rekao je Tomi

isto toliko srdačno. ,,Na poslu sve ide odlično. Zaista ste mi

pružili šansu da uspem uz pomoć svih onih ideja koje ste

podelili sa mnom. Dobro znaš da nikada neću moći da ti se

odužim. Moj život je bio pravi užas do onog dana kada sam

te sreo. Ali posle toga se sve izmenilo. U po tpu no sti. Filo-

zofija koju ste podelili sa mnom delovala je poput nekog

čarobnog leka. Hvala ti, Taj. Hvala", rekao je Tomi krajnje

iskreno.

„Nema na čemu, druže", odgovorio je Taj opušteno. „Sve je

to dobro. Da li je ovo mladić o kome si mi pričao?"

Pružio sam ruku, ali me je on umesto toga zagrlio. Skoro da

nisam mogao da dišem.

„Zovem se Taj Bojd. Drago mi je što sam te upoznao, brate",

uzviknuo je dok me je čvrsto stezao.

„Taj, ovo je Blejk. Blejk, ovo je Taj Bojd. Da li ti to ime zvuči

poznato?" pitao me je Tomi igrajući se svojom maramicom sa

likom Mikija Mausa.

,,Ne, žao mi je. Verovatno bi trebalo da mi je poznato. Izvini,

Taj", rekao sam iskreno.

„Nemaš brige, Blejk. U redu je. Nije važno. Ja sam prilično

kul momak. Nemam problema sa egom. U stvari, došao sam do

zaključka da što ti je ego izraženiji, nastup ti je slabiji."

Nisam baš bio siguran šta je hteo time da kaže.

Tomi je odmah dodao. „Taj je pet puta bio svetski šampionu slalom skijanju. Pogledaj ovu fotografiju", dodao je i poka-

zao na zgodnog mladog sportistu na jednoj od fotografija na

zidu. ,,To ti je naš čovek na delu - skijao je u Taosu, u Novom

Meksiku. Jesam li u pravu, Taj?"




„Sasvim si u pravu. Taos je jedno od najboljih mesta na sve-tu za skijanje. Uživam da skijam tamo. Pravo uživanje."

„Znači, ti si profesionalac, Taj?", upitao sam harizmatičnogvlasnika radnje. „Bio sam , druže. Skijao sam po celom svetu, alisam morao da se odreknem profesionalnog skijanja s tridesetgodina jer sam iščašio koleno na takmičenju u Kicbuhelu, uŠvajcarskoj. Nekoliko godina posle toga radio sam kao instruk-tor skijanja u najboljim zimskim odmaralištima širom sveta,na mestima kao što su Visler u Kanadi, Valdizer u Francuskoj,Koronet Pik na Novom Zelandu, u Aspenu i ovde u Koloraduu našim lepim Sjedinjenim Državama. A onda sam se nekakonašao na ovom prometnom mestu. Palo mi je na pamet da uNjujorku sigurno postoji nekolicina ljudi kojima su potrebneskije. I više nikada nisam otišao. Leti prodajem bicikle za pla-ninarenje. Kao što vidiš, nije to neki velik posao i, da budemiskren, neću se obogatiti od toga. Ali svako jutro odlazim daradim ono što zaista volim. Kao što smo imali običaj da kaže-mo, dok sam se još bavio skijanjem: 'Možda neću biti bogat, aliimam ispunjen život.' Volim da zainteresujem ljude za skijanje.I dalje boravim na snegu jer svake godine odlazim na planinusa snabdevačima. Mogu da kažem da sam srećan čovek. A pomom mišljenju, to je najvažnije."

„Impresioniran sam, Taj. Drago mi je što sam te upoznao",rekao sam.

,,Ne, meni je drago. Tomi mi je rekao da si se borio u Ira-ku?“

„Jesam", rekao sam još pomalo nesiguran kakvu će to reak-ciju izazvati, ali sam se posle zahvalnosti koju je Ana izrazilapovodom moje vojne službe, nadao najboljem.

„Pre nego što ti ispričam ono što si došao da čuješ, dođi'vamo da te još jednom zagrlim", rekao je Taj i još jednom me

prijateljski zagrlio.„Dosta sam čitao o svemu kroz šta ste prolazili za vreme

rata. Uz vas sam svim srcem. Poznajem mnogo momaka koji suse borili u Iranu i Avganistanu i koji su se po povratku kući su-očili sa posttraumatskim stresom - kao i s nizom problema u




odnosima sa ženama, devojkama i decom. Saosećam sa svimavama. Iako znam da vam moja zahvalnost verovatno ne znači

mnogo, jednostavno osećam potrebu da ti se zahvalim. Hvalavam za sve što ste učinili za nas. Živimo u slobodi zahvaljujućivašoj hrabrosti."

Nisam znao šta da kažem. Nisam se osetio ovako počastvo-vanim zbog svog vojevanja već dugo vremena. Počinjao samda shvatam da je ono što je za mene veoma dugo predstavljalonoćnu moru zapravo samo jedan u nizu događaja u mom živo-

tu. A kao vođa bez titule, posedovao sam prirodnu moć u sebida svakom događaju pridodam određeno značenje. Pozitivnimi korisnim tumačenjem preobraziću sebe i od žrtve postativođa. Ako nešto što sam smatrao lošim uspem da sagledamu boljem svetlu, lakše ću ostvariti uspeh i pokrenuti vođu usebi. A jedan deo te ključne promene značilo je da prestanemda pronalazim izgovore za svoj život onakav kakav je bio pre

nego što sam sreo Tomija, i uvidim da je moj boravak u Irakuzapravo bio period ličnog sazrevanja, koji mogu da iskoristimda izgradim svetliju budućnost. Ne bih bio spreman na prome-ne koje me čekaju da nisam za sobom imao sve to iskustvo. Sviprošli izazovi mogu se sagledati kao priprema za moju budućuulogu vođe. Takođe sam primetio da se, zahvaljujući radikal-noj izmeni pogleda na boravak u vojsci, osećam srećnije i sa

daleko više volje nego u proteklih nekoliko godina.„Zaista mi mnogo znači, Taj. Hvala ti na tome", rekao samtiho.

„Smesti se ovde, Blejk", rekao je Taj i pokazao mi na stolicuu uglu radnje. „Možda ću moći da ti se bar malo odužim takošto ću s tobom podeliti neke zaista moćne ideje koje će izme-niti tvoj način rada i života. Tomi mi je rekao da ćete doći, pa

sam uzeo sendviče sa sirom i salamom. Da li si ga jutros odveoda upozna Anu?", pitao je Tomija.„Naravno", odgovorio je Tomi zadovoljno. ,,I daje sjajno

izgleda."„Neverovatna žena, zar ne, Blejk? Lepa, pametna i dobra

kao hleb", rekao je Taj raspoloženo.




„Ona je zaista nešto posebno", složio sam se. „Naučila me jenekim čudesnim stvarima ovog jutra - počevši od prvog prin-

cipa filozofije vodi bez titule: Nije ti potrebna titula da bi bio vođa. Susret s njom me je izmenio. Bez svake sumnje. Zaistase osećam drugačije."

„To je odlično, druže. Pretpostavljam da je sada na menered. Znači učiš šta znači voditi bez titule. A ta vrsta vođstvadanaS je poput sporta - ne samo za izvršne direktore, generaleu vojsci i predsednike država - već za svakog od nas. Prilično

zabavna rabota. Izmeniće ti život samo ako joj dozvoliš. Voleo bih da više ljudi zna za nju. Posao ne samo da bi bio dalekoprofitabilniji, već bi bilo mnogo zanimljivije obavljati ga. Svakodruštvo, svaka zajednica na kugli zemaljskog bi napredovala.Čoveče, zaista bih voleo kada bi svi na svetu razumeli moć kojuposeduje ideja da svako vodi u svemu što radi i tako svoj životživi na najbolji mogući način."

„Možda ćeš se osećati bolje samim tim što znaš da je ovafilozofija izvršila snažan uticaj na mene. Kao što sam već re-kao, osećam se sasvim drugačije. Znam da ću raditi najboljena svetu i kao PNJN zahvaljujući svemu što sam danas naučio",rekao sam sa osmehom.

„Mali počinje da shvata, Tomi. Već mi se dopada", rekao jeTaj sa žarom. ,,U tome je snaga dobrih ideja, druže. Samo jednadobra ideja je potrebna da napraviš potpun preokret. Jedna

obična misao može da sruši sve tvoje barijere. Jedan inteli-gentan uvid je dovoljan da te navede da doneseš odluku kojaće u potpunosti izmeniti tvoj način rada. Oliver Vendel Holms

je to dobro rekao: 'Um koji se jednom suoči s novom idejomnikada se ne vraća na svoje prethodne dimenzije.'

„Zato slušaj", nastavio je Taj, vraćajući se na temu, i dodaomi sočan sendvič i flašu hladne vode. „Moj posao danas ovde,

kao deo tvog obrazovanja po pitanju filozofije vodi bez titule,sastoji se u tome - da te zabavim." Skočio je i zgrabio skijekoje su bile naslonjene uza zid. Pretvarao se da je to gitara ina sav glas počeo da peva staru pesmu grupe Aerosmit „Ortakizgleda poput dame". Tomi je počeo da se smeje. Kada je video




zbunjen izraz na mom licu i Taj je prasnuo u smeh. Spustio jeskije i rekao Tomiju „Baci pet!" Očito je da su njih dvojica dobri

prijatelji. A mogao sam da zaključim da među njima postoji iogromno poštovanje. ,,Ne, šalim se, Blejk. Samo se zabavljam. Čovek mora da pro-

nađe način da se dobro provede šta god da radi. Sad ozbiljno,moj posao danas nije samo da te zabavim - mada se nadam daćeš se dobro provesti u ovih sat vremena ili nešto više kolikoćemo biti zajedno. Mislim da je tačno da bez obzira na to čime

se bavimo, moramo biti zabavljači - navesti mušterije da po-sluju s nama. Svako u biznisu je u šou biznisu - što se mene tiče,i kada idemo na posao, nalazimo se na sceni. Moramo da na-stupamo najbolje što umemo i zasenimo publiku. Nikoga nije

briga ako imaš loš dan. Oni žele da vide šou za koji su platili.Moj cilj je da s tobom podelim drugi princip naše filozofije da

bi mogao da pokreneš unutrašnjeg vođu u sebi i iskažeš ono

najbolje. Ovaj princip se može sažeti u pet jednostavnih reči:burna vrem ena stvaraju velike vođe. Sticajem okolnosti skijanje

je savršena metafora za to. I zato si danas ovde sa mnom."„Burna vremena stvaraju velike vođe - sviđa mi se ova re-

čenica, Taj. Podseća me na onaj stari kliše 'kada su vremenateška, samo najjači nastavljaju đalje.'"

,,U pravu si", složio se Taj i prošao rukom kroz kosu. „Vidi, ja

vodim posao, ti se baviš prodajom. Prosto je neverovatno štase sve danas dešava u poslovnom svetu, druže moj. Sve je ha-otično. Sve se menja. Duboka nesigurnost povezana s totalnimcrnilom misli. Sva pravila igre su izmenjena. Konkurencija je že-šća nego ikada. Mušterije nisu ni blizu verne kao što su nekada

bile. Tehnologija je sasvim izmenila način rada. Globalizacija jeizjednačila polje poslovanja tako da samo organizacije koje čine

vođe bez titule opstaju. Stresno je, zbunjujuće i zastrašujuće zavećinu ljudi, brate", uzviknuo je dramatično gestikulirajući.

„Slažem se s tobom, Taj. Čak i ja u knjižari osećam pritisakda sve obavljam brže nego pre. Čini mi se da se svakih par me-seci sve menja iz korena. Menjaju se šefovi. Način zavođenjarobe. IT sistemi. A od nas se očekuje da sve to pratimo i posao




tu na ivici gde budeš osećao najveću nelagodu i kada ti sve ono

u šta veruješ bude govorilo da ne postoji šansa da se bezbedno

spustiš, tada si živ u pravom smislu te reči. Upravo tu te čekanajveća sreća u životu. Strah koji osetiš onda kad a se nađ eš na

ivici svojih m ogu ćnosti čini da s e o ne povećaju. To proširenje

mogućnosti ne samo da rezultira daleko boljim učinkom na

poslu, već i na svakom drugom polju u životu. Kada se istrajno

približavaš onome čemu se opireš, ne samo da ćeš steći više

samopouzdanja u onome što radiš - bićeš daleko odlučniji u

svemu što radiš u životu. Počećeš da uviđaš koliko si zapravosnažan. Ako si hrabar i prihvataš prilike koje te ispunjavaju

strahom, pretvaraš svoj strah u snagu i postaješ svestan svojih

mogućnosti. Kao što je to Niče rekao: ,,0no što nas ne ubije,

ojačaće nas."

„Odlično zapažanje, Taj. Nesumnjivo od pomoći za nekoga

ko se nalazi u ličnoj i profesionalnoj poziciji kao što je moja.

Znači promena je zapravo dobra?"„Definitivno. U burnim vremenima tvoje sposobnosti posta-

ju izraženije, postaješ svestan nekih sposobnosti koje nisi ni

znao da poseduješ i postaješ bolji. Vidi, kada je reč o skijanju,

na lakim stazama svako može da deluje kao profesionalac. Ali

kada je staza teška, onda vidiš koliko je tvoja tehnika zapravo

dobra. I kakav si skijaš zapravo. Isto tako je i u poslu. Svako

može da bude zvezda kada je privreda jaka, konkurencija sla- ba, a m ušterije lojalne. Teška vremena otkrivaju od čega si

zapravo sačinjen - i kakav si vođa."

Taj je zaćutao na trenutak, zagrizao je sendvič, a mrvice hle-

ba pale su mu na džemper. Popivši gutljaj vode, nastavio je priču

o značaju vođstva koristeći i dalje skijanje kao metaforu.

„Ono čemu se odupireš će nastaviti da te pritiska, ali ono

što prihvatiš možeš da prevaziđeš. Vidiš, kada se teren na pa-dini promeni, moraš da promeniš i tehniku skijanja. Moraš da

se p r ilag od iš- ili ćeš pasti i povrediti se. Ne skijaš na isti način

po fino uređenoj stazi i po dubokom snegu. Isto važi i za način

na koji radimo. Novi uslovi za hteva ju nove tehnike. Moraš da

se prilagodiš."




„Ili ću pasti i povrediti se", ponovio sam, u potpunosti udu- bljen u lekciju koju mi je ovaj neverovatni nekadašnji profesi-

onalni skijaš otkrivao.„Tako je.i4 najbolja tehnika koju m ož ešd a prim enišjeste da vodiš bez titule. Ključ je u tome da otkriješ šta razdvaja one najbolje u poslu od onih koji propadaju. Svaka organizacija kojanastoji da stvori vođe na svim nivoima lako će proći kroz pro-mene prouzrokovane nesigurnim vremenima. U stvari, svakopreduzeće koje prihvati filozofiju vodi bez titule zapravo će

otkriti da su takva vremena blagoslov, dok njihovi konkurentinastavljaju da posluju na stari način i time da propadaju."„Blagoslov?"„Naravno. Upravo kao što sam i rekao: svako može biti

dobar pod povoljnim uslovima. Kada je poslovno okruženjesigurno i predvidivo, organizacijama nije teško da ostvare pro-fit i da se razvijaju. Ali sada smo u dubokom snegu, da takokažem, i na strmim planinama. Samo izuzetna tehnika će bitiod koristi. A to znači primeniti filozofiju vodi bez titule. Orga-nizacije koje to shvate otkriće da imaju manje konkurenata idaleko više šanse da se razviju u burnim vremenima. Kom-panije koje čine vođe doživeće ubrzani razvoj tako što će bitiinventivnije od konkurenata koji se povlače; one će formirati

bolje timove jer će investirati u ljude, dok će njihovi konku-renti smanjivati budžet namenjen za obuku radnika i oslanjatise samo na vrhunske talente, a ostale odbijati. Na taj načinkompanije uviđaju da su burna vremena zapravo blagoslovza njih. 1to poseban blagoslov."

„Kul", rekao sam. ,,Da bi se prilagodio periodu kroz koji sada prolazimo, mo-

raš da prihvatiš sav taj haos, Blejk. Da pozdraviš opasnost.Da budeš spreman na pametan rizik i imaš hrabrosti da svoje

najveće sposobnosti usredsrediš na najveće prilike - čak i akote pomisao na to plaši. Što više uroniš u svoj strah i približišse izazovu, naići ćeš na veću nagradu. Što više radiš ono čegase plašiš, u većoj meri ćeš iskazivati osobine pravog vođe. Štoviše pružiš na poslu - ali i u životu - u vreme promena, više




ćeš dobiti. Život je prilično fer po tom pitanju", rekao je Taj,pomalo filozofski. „Dobijaš tačno onoliko koliko daješ. Sva ta

previranja će te zapravo odvesti nečemu lepom. Sve je to za-pravo jedan dragocen dar."Taj je potom dodao: „Najvažnija stvar koju treba da zapam-

tiš iz ovog razgovora je da burna vremena stvaraju velike vođe. Najbolji skijaši postaju na najtežim stazama. Najnepovoljniji tre- nuci su ključni za stv aranje najboljih vođa. To je poenta našegrazgovora. Ali pošto ponekad deluje zastrašujuće skijati na sta-

zama drugačijim od prethodnih, uglavnom to izbegavamo. Nataj način propuštamo sjajnu priliku da iskažemo svoj skrivenipotencijal. Opiranje svemu što čini da se na poslu osećaš nela-godno samo je prividan način da se osetiš sigurnim u burnimvremenima u kojima živimo. Gledano na duže staze, to je opasanmanevar. Ono što me je činilo fantastičnim skijašem bila je mojaljubav prema najtežim stazama i najdubljem snegu. Rano sam

naučio da a ko hoću da vrhunski skijam na najtežim stazama, moram redovno da skijam na njima. Ta spremnost ne samo da je odmene stvorila vrhunskog sportistu, podarila mi je iskustvo kojemi je bilo potrebno da bih osvojio sve te šampionate."

„I sve one lepotice koje su išle uz njih", dodao je Tomi i na-mignuo. „Blejk, naprosto ne bi verovao kada bi ti Taj ispričaoponeku pričicu. Ovaj momak je zaista umeo da živi. Ali o tome

ćemo neki drugi put."„Drugi put", složio se Taj. „Nećemo da preopteretimo na-šeg mladog prijatelja, Tome. Izvini što se ponavljam, Blejk, alidobra obuka zahteva niz ponavljanja zakonitosti koje dovodedo uspeha; ali hoću da kažem da burna vremena u poslu za-pravo nose i niz mogućnosti za svakoga od nas da postaneizuzetan vođa. I da svoj posao učini još boljim.Većina ljudi se

uvuče u svoje ljušture kada postane teško. Povlače se u svoje bunkere. Odbijaju sve što bi moglo da ih pomeri iz sigurnezone. Nažalost, na taj način odbacuju šansu da se razvijaju,napreduju i postignu trajan uspeh. H rabri ne beže. Nemoj tonikada da zaboraviš. Oni pobeđuju svoj strah pre nego što onpobedi njih."




„Hrabri ne beže", ponovio sam nadajući se da ću zapamtitiovu važnu rečenicu.

„Sećam se jedne prilike kada sam skijao na Novom Zelandu.Bilo je to pre nego što sam postao profesionalac i za mene je bio uspeh što se uopšte takmičim. Direktor ski škole, skijašsvetskog glasa po imenu Majkl i ja penjali smo se na jedanod najviših vrhova. Na vrhu sam skoro ostao bez daha kadasam ugledao neverovatan prizor koji nas okružuje. Video sam

Južne Alpe i predivna jezera na horizontu. Eto takav je Novi

Zeland. Ali deo mene je bio prestravljen. Znao sam da povratakovom stazom predstavlja prelazak na sledeći, viši nivo u mojojtehnici skijanja. Kao i da traži daleko viši stepen samopouzda-nja. Jer, kao što sam to već rekao, kada dođeš do svojih krajnjihgranica, one se pomeraju. I šta misliš šta sam uradio?"

„Pobedio si strah i spustio se tom stazom", rekao sam pono-vivši njegove reči da bih mu pokazao da ga pažljivo slušam.

„Tako je. Rešio sam da se ne obazirem na prestravljeni glasu sebi i skijao sam kao nikada ranije. Dao sam sve od sebe. Pre-pustio sam se planini, iskoristio do kraja sve svoje sposobnostii pokušao da dam sve od sebe. Pošto sam odgovorio na izazovkoji je taj vrh pred mene postavio, dostigao sam sasvim novivrh u sebi. Osvojio sam Mont Everest u sebi, tog jutra, mojmladiću. Moje sposobnosti kao skijaša su se znatno razvile.Moje samopouzdanje je procvetalo. Kao i samopoštovanje. Svimi nosimo svoj Mont Everest u sebi. Moraš biti rešen da gasvaki dan savlađuješ pomalo. I zapamti, ak o ne pokušaš, nećeš sazna ti koliko si u stanju da se visoko popneš. i nećeš znati štazaista znači živeti ako ne odgovoriš na izazov i ne potisnešstrah", rekao je Taj energično, hodajući gore-dole po radnji.

„Znači vođe bez titule duboko u sebi osećaju da ljudi otkri-vaju svoje pravo lice tek pod teškim okolnostima. Oni u potpu-

nosti shvataju da teške okolnosti, iako zastrašujuće, motivišu.Oni zaista razumeju da su teška vremena najbolja šansa da seiskažu osobine vođe. Što su uslovi teži, oni osećaju više uzbu-đenja što imaju priliku ne samo da pokažu od čega su sazdaniveć i da otkriju ono najbolje u sebi. Zato su oni spremni da se




upuste u poteškoće, a ne da se pred njima povlače. Zato štotako žive i rade, sve ono što ih ispunjava nelagodom pretvara

se u svoju suprotnost. Kul, zar ne? Što si sprem niji da iza đeš iz zone sigurnosti, ona se višeširi. Drugim rečima, što si spremnijida se izložiš neprijatnostima, sve ono što te je nekada plašilopostaće za tebe sasvim normalno", dodao je Taj.

,,0vo je za tebe važna misao, Blejk", ubacio se Tomi u raz-govor.

„Još nešto što sam naučio zahvaljujući skijanju na teškim

stazama jeste da one ističu tvoje slabosti. Kao što sam većrekao, kad su u pitanju jednostavne stvari, svako može bitizvezda. Ali kada se nađeš na strmini, tvoje slabosti dolazedo izražaja. Vidljivi su problemi sa stavom, ravnotežom, akodržiš štapove na pogrešan način, jer si pod pritiskom i nataj način se tvoja tehnika nalazi na proveri. A to je još jednašansa jer možeš da vidiš šta moraš da popraviš ako želiš da

budeš bolji."„Isto važi i za burna vremena u poslu", dodao sam. „Slabostidolaze do izražaja kada si pod pritiskom, zar ne?"

„Tako je. Kada je čovek izložen teškoćama, on uviđa svojeslabosti i nedostatke. Kada je reč o organizacijama u perio-du pravih promena kompanije mogu da otkriju šta je to štoih ograničava da efikasnije, uspešnije i profitabilnije posluju.

Inteligentne kompanije shvataju da su teški uslovi zapravoneka vrsta besplatnih saveta koji ih mogu učiniti naprednijimi uspešnijim."

„To je odlično shvatanje, Taj. Čini mi se da zapravo hoćeš dakažeš da čovek kroz probleme nauči kako da se bolje oseća. Dase prepusti promenama umesto da se povuče i osloni na ne-kadašnji način razmišljanja i ponašanja, kao što se preplašeniskijaš oslanja na prethodni način skijanja."

„Samo ako zaista želiš da se razviješ i postaneš efikasniji -kao vođa i kao osoba. Sve što te čini uplašenim sa m o je uvod za iskazivanje spo sobn osti vođe. Istinske vođe svakodnevno radenešto šte ih primorava da pomeraju svoje granice i suoče se spromenom. Vidiš, nema napretka niti razvoja bez onog grča u




stomaku i nelagodnosti koju osećaš u dubini duše. Društvo nas još od malih nogu uči da nije dobro osećati nelagodnost i da

taj osećaj treba izbeći po svaku cenu. Zato ostajemo mali. Nemenjamo svoje navike i aktivnosti da bismo se osećali sigurno.Ali uravo zato što se držimo sigurne luke onoga što nam je po-znato, ne prepuštamo se avanturi. I ne uspevamo da osvojimonove teritorije. I nikada ne stižemo na vrh."

,,A onda se spustimo", rekao sam sa osmehom.„Tačno tako. Onda se spustimo", potvrdio je Taj. „Tragično

je odupirati se šansama koje nam promene donose. To je naj-tužniji način, ne samo da se živi već i da se umre."Taj je zaćutao na tren. A onda je dodao: „Moj otac je tako

umro, Blejk. Radio je dvanaest sati dnevno u jednoj istoj fa- brici čitavog života. Svake noći je svoj emotivni bol što životživi polovično utapao u alkoholu. Znao sam da je u duši dobarčovek. Zaista je želeo najbolje za nas. Ali nije mogao da pro-meni ponašanje. Nije mogao ni da nasluti kakav je samo vođamogao da bude. I zato je nastavio da živi i radi na isti način.Nije ni pokušao. Nije rizikovao. Nije se razvijao. Umro je sasamo šezdeset dve godine. Tiho i skoro neprimetno. Kao dacelokupan njegov život nije ništa značio. Kao da je živeo bezikakvog razloga. Samo zato što se plašio da potisne svoj strahi suoči se sa onim čemu se opirao. Samo zato što se plašioda izađe iz sigurne zone. Zato što je dozvolio da glas straha

preuzme vlast nad njim. Filozof Seneka je to lepo rekao: 'Neusuđujemo se da nešto uradimo ne zato što je teško već ga tošto se ne usuđujemo čini teškim.’ Još uvek često mislim o svomocu. Ne prođe dan da ga se ne setim. I da ne obećam sebi daneću krenuti njegovim putem."

„Žao mi je zbog tvog oca, Taj", rekao sam iskreno.„Nemoj da ti bude žao, druže. Moje detinjstvo me je ojačalo.

A primer mog oca me je upozorio šta da ne radim i kako dane živim. Zato je to bio još jedan poklon. Naučio me je da ra-zlikujem životarenje od pravog života. I potrebu da se umestomirenja s postojećim stanjem odlučiš za napredak - iako krat-koročno gledano ono prvo izgleda bolje. Bilo kako bilo, molim



1 0 0 R O B I N Š A R M A

te ne zaboravi da što više vremena provedeš van sigurne zone,ona će se širiti. To će ti biti od velike pomoći u poslu u knjižari.

Hajde, prekrsti ruke", naložio je Taj.Poslušao sam ga. ,,I kakav je osećaj kad tako prekrstiš ruke?" ,,Ne znam. Savim uobičajen. Uvek držim ruke ovako prekršte-

ne. Nije mi baš najjasnije šta je svrha ove vežbe?", priznao sam. ,,Ne brini. Shvatićeš za minut. Sad prekrsti ruke sasvim dru-

gačije od toga kako ih obično prekrstiš

Nasuprot svojoj navici, naterao sam sebe da stavim desnuruku preko leve. Nikada u životu nisam prekrstio ruke na tajnačin. Bilo mi je čudno.

„Čudno se osećam" rekao sam.Tomi me je posmatrao i očito se zabavljao. Video sam da

se lepo provodi. ,,I treba da se osećaš čudno, Blejk", naglasio je Taj. „Kadgod

urad iš nešto novo, o seć ać eš se čudno. Javno mnjenje će ti uvekreći da ako se zbog nečeg osećaš čudno, onda sigurno grešiš.Mentalitet mase je takav da ako se zbog nečeg osećaš nelagod-no, treba da se vratiš u prethodno stanje. Ali kao što sam ti većrekao, svaki put kada se suočiš s promenom, ali i napretkom,osećaćeš se čudno. To je dobar znak. To samo znači da izlazišiz zone sigurnosti. Priključen si na nov način razmišljanja iponašanja. Instaliraju se novi oblici znanja. Tvoje lične granicese šire. Kakvo savršenstvo - čak i ako je osećaj čudan."

„Znači, čudno je dobro", rekao sam uz smeh.„Naravno! Ako ne osetiš tu nelagodnost o kojoj smo go-

vorili, to znači da se ne menjaš. Ne razvijaš. I da traćiš svojevreme."

I dalje sam držao ruke prekrštene na nov način. Ovo je po-stajalo zanimljivo.

„Da li si znao da je sav taj haos u tvom životu bio samoneophodna pr iprem a za dolazak na samu ivicu kada ćeš ko-načno biti spreman da se preobraziš u vođu kakav zapravo

jesi? Sve što ti se desilo zapravo je izuzetno, čoveče", izjavio jeTaj samouvereno.




„Počinjem to da shvatam", priznao sam.Razmišljao sam pažljivije o vremenu provedenom u Iraku.

Ništa se nije postizalo sakrivanjem u bunker. Beg od teško-ća nikoga nije učinio herojem. Kao jedinica, postizali smo ciljonda kada smo u žaru bitke bez greške izvršavali strategijskiplan i pobeđivali, ne razmišljajući o pretnji i opasnostima prednama. Činjenica j e da što su veći bili rizici veća j e bila nagrada . Upravo na to me je Taj podsetio. Teška vremena se samo činelošim. Zapravo nam idu naruku. Jačaju nas. Dovode nas u vezus potencijalom koji nosimo u sebi. Činjenica je da se u njimaosećamo nelagodno. Prave zbrku u našoj glavi i uvlače strahu naša srca. Ali istina je da najveći izazovi vode najvećem ra-zvoju. I ostvarenju najvećih postignuća.

Kao da mi čita misli, Taj reče: „Velike vođe u potpunostirazumeju da je sve ono što doprinosi razvoju ličnosti dobro. Au ovim nesigurnim vremenima, razvoj svoje ličnosti kao vođenabolja je taktika za opstanak. Trebalo bi takođe da kažem da

se sve ob ično raspadne p re n ego što se javi m ogu ćnost da se izgrad i na bolji način. Ne možeš doći do prelomne tačke a danisi prošao kroz prelomne događaje. Zastrašujuće je, jer dokprelaziš od onoga što si bio i s pređašnjeg načina razmišljanjana bolji način rada, nalaziš se na tankom ledu. A kad se nađešna nepoznatom terenu, tvoji najveći strahovi i uska shvatanjadolaze do izražaja. Suočavaš se sa svim svojim nesigurnostima.

Sa sumnjom u sebe. Najvažnija stvar koju moraš da zapamtiš uovom periodu jeste da svaki put kada se približavaš napretkui promeni, tvoji strahovi izbijaju na površinu. To je samo deoprocesa razvoja novih veština i aktiviranja tvog prirodnog po-tencijala vođe. Napuštaš prethodni način života i oslanjaš sena novi. Sve ono na šta si se nekad oslanjao ruši se i taj osećajnije prijatan. Ali ponavljam, samo se čini da je neprijatan. Sve

je zapravo kako treba. Tvoja prethodna uverenja i ustaljenestrukture moraju biti srušene da bi izgradio nove, bolje. Takopromena funkcioniše. Iz zbrke nastaje jasnoća. Iz haosa red.I ako bez straha kreneš u promene, doći ćeš do novog stanjakoje ći biti znatno bolje od ranijeg."



1 0 2 ROBIN Š A R M A

„Znači, slomovi vode do ključnih promena", rekao sam.

„Tako je. Zato ne odustaj. Približi se onome što te ispunjava

nelagodnošću i pametno preuzmi rizike. Svaki od tvojih stra-hova će polako ali sigurno nestati. Svakoga dana radi ono što

te plaši i na elegantan način ćeš svoj strah preobraziti u moć.

Tako ćeš izgraditi svoje samopouzdanje i postati nepobediv.

Nastavi da radiš ono što te ispunjava nelagodnošću i strahom.

Preuzmi rizik. Prihvati promenu. Iskoristi priliku koja ti se

pruža. Svaki put kada to uradiš, vođa u tebi će postati snaž-

niji. I uskoro ćeš doći do pozicije na kojoj je sve moguće. Da

se vratim svojoj metafori, iako te plaši što si na ivici padine,

to je zapravo najsigurnija pozicija koju danas možeš imati u

poslu. Nije lako biti na ivici, prihvatiti promenu, izgubiti teži-

šte i odreći se načina na koji si nekada funkcionisao. Ali to je

jedino mesto gde nastaju vođe. To je takođe i mesto nevero-

vatne slobode, čoveče. Da, uzgred budi rečeno, svi strahov i koji sputavaju tvoj na pr ed ak k ao vođe i os ob e nisu ništa drugo do

laži u koje si se b e ubedio. Prestani da ih prihvataš. J e r život je

isuviše velik da bi igrao na sitno."

„Sviđa mi se to što si rekao, Taj. Zaista me je nadahnulo sve

što si danas rekao."

,,I mene, takođe", čilo je dodao Tom i. ,,S godinama si sve

bolji."Taj se nasmejao, a onda se vratio na svoju priču o tome

kako burna vremena stvaraju bolje vođe.

„Slušaj, Blejk. Ključni deo celokupne filozofofije vodi bez

titule jeste da se daleko više posvetiš svakodnevnom obav-

ljanju posla nego što si to ranije činio. Strah te neće odvesti

nikamo. Sreća ne pada ljudima s neba. Oni je stvaraju. Time

što hrabro rizikuju i koriste svaku šansu. Nema svrhe osta- jati na početničkim stazama ako želiš da postaneš vrhunski

skijaš. Moraš da pređeš na teže staze. Mada će te one ispuniti

nelagodnošću."

„Ali to je deo razvoja, zar ne?"

„Tačno tako. Ako nema nelagodnosti, nema ni razvoja.

Upravo zato i kažem da si najsigurniji na strmim padinama."



VO ĐA B E Z T I T U L E 103

,,Da li je to zaista tačno?", pitao sam iskreno.„Naravno da jeste. Ako se držiš lake staze, to je siguran put

da ćeš postati neuspešan skijaš. Nikada nećeš postati bolji.Nastojaćeš da budeš siguran na početničkim padinama i zavr-šićeš kao osrednji skijaš. Zato su lake staze u suštini nesigurne- ako je tvoj cilj da u potpunosti iskažeš svoj potencijal."

,,A ta ista metafora je istinita kada je reč o vođstvu na delu,zar ne, Taj? Ako odbijam da prihvatim promenu i iskoristimšansu da bolje radim i izgradim našu organizaciju jer želim daostanem siguran, moja navodno bezbedna zona je krajnje ne-sigurno i opasno mesto pošto će me voditi jedino neuspehu ukarijeri."

,,U stvari takvo ponašanje u vremenu ovakvih promena uposlu dovešće te jedino do otkaza. U pravu si kad kažeš da jeodbijanje da prihvatiš promenu i razvoj najnesigurnije mestona kome možeš biti", dodao je Taj.

„Zaista deluje veoma moćno kada kažeš da je zapravo tomesto na ivici kada prihvatiš promenu pod najtežim uslovi-ma zapravo najsigurnije mesto. Kakav paradoks", rekao samotvoreno i odgrizao parče sendviča.

„Čoveče, u tome je paradoks promene. Većina organizacija izaposlenih u njima izbegavaju promene. Zabiju glavu u pesaki čekaju da prođe. Pretvaraju se da će sve biti u redu ako obav-ljaju posao kao i pre. Ali neće. Ništa nije kao pre. Nov način

obavljanja posla postaje nova navika. Pom irenost sa sudbinom j e g lavn a sm etnja pobedi. Najsigurnije, najpametnije mestokoje možeš izabrati tamo je na ivici. U prihvatanju promena.U iskorištavanju mogućnosti da se razviješ kao vođa. Ja zbiljavolim opasne staze. Kao što sam rekao, one čine da se uisti-nu osećam živim. To me podseća na reči jednog od najvećihakrobata na žici, Papa Valende: 'Život se živi na žici. Sve ostalo

je samo čekanje.’ Šta ako si zapravo živ onda kada si na ivici?Zašto bi je onda izbegavao?"

„Ima smisla", rekao sam i odgrizao još jedan zalogaj.„Vozač formule jedan, Mario Andreti, jednom prilikom

rekao je: Ako je sve pod kontrolom, voziš suviše sporo.' Mo-



1 0 4 R O B I N S A R M A

ram još jednom to da ponovim pošto je od izuzetne važnosti.Neophodno je da se nešto raspadne đa bismo ga ponovo iz-

gradili. Duboka promena pročišćava. Istina je da ona može izkorena da uništi tvoj način razmišljanja i delanja. Ali možda je to neophodno da bi se izgradile bolje osnove. A taj prelazniperiod koji obuhvata proces rušenja starih struktura i stvara-nje novih na njihovom mestu zaista je stresan i nesiguran. Alimožda je takav i proces pretvaranja gusenice u leptira. Delujehaotično, ali se po njegovom završetku stvara lepše biće. ‘Ono

što je za gusenicu kraj sveta, čovek naziva leptirom', rekao je iromanopisac Ričard Bah. Neprijatnost je obično početak istin-skog napretka. Potrebno je raščistiti sa starim da bi se stvorilomesto za novo."

Ramišljao sam o svom dedi. Kad sam bio dete, rekao mi je da je kao mali voleo da se igra s leptirima. Jednog dana jeposmatrao larvu kako izlazi iz lutke. Međutim, činilo se da imanekih problema i da ne može da izađe. U nastojanju da joj po-mogne, izvadio je nožić i otkinuo preostali deo lutke. Ali ume-sto da se pojavi prelepi leptir, larva je odmah uginula. Deda mi

je rekao da je kasnije naučio da je potrebno iskustvo da bi seod lutke došlo do leptira. Pošto je sprečio da se ovaj proces do-vrši, uskratio je gusenici šansu da poleti. Činilo se da su burna

vremena i periodi borbe o čemu je Taj govorio zapravo sličnašansa da razvijete krila. I pokažete ono najbolje u sebi.„Zamislimo recimo da je, dok sam radio kao instruktor ski-

janja, trebalo da obučim ljude da skijaju na planini. Pođimo odpretpostavke da su u pitanju sasvim solidni skijaši, a ja trebada ih obučim da budu još bolji. Podelio bih s njima nekolikonovih ideja i pokazao im niz naprednijih tehnika. Šta misliš

kako bi skijali posle mojih časova?"„Očito bi napredovali", rekao sam.„Netačno. Zapravo, skijali bi lošije nego pre."„Nema šanse. Ti to ozbiljno misliš?" ,,Da. Ali samo nakratko - dok ne prihvate ono što su nau-

čili. Vidiš, Blejk, deo procesa promene i razvoja je pomeranjes mesta na kom se trenutno nalaziš do raskida sa svim što



VOĐA BE Z TITUL E 105

si do tada znao, da bi sve ponovo izgradio na još bolji način.

Ponavljam još jednom, skijanje je samo odlična metafora za

to. Moji polaznici bi naučili sve te fantastične nove veštine,

ali bi to narušilo način na koji su prethodno skijali. Potrebno

im je da razmišljaju i ponašaju se drugačije da bi unapredili

svoju veštinu. Ali bi pri tome neizbežno morali da prođu kroz

prilično konfuzan i neprijatan period."

„Raspad", ponovio sam.

„Tačno tako. Njihova tehnika se raspala. Izgledalo je užasno

i neki od polaznika bi bili uznemireni. Ali prom ena zahteva str-

pljen je. I upornost - iako su mnogi od njih želeli da odustanui vrate se na prethodni način skijanja. Sve je zapravo u redu.

A kada su istrajali, bilo je naprosto neverovatno posmatrati u

kojoj meri se njihovo skijanje popravilo."

„Znači sam proces promene je haotičan. Ali ako smo uporni

i strpljivi, ostvarićemo promenu koju želimo."

,,U pravu si. Prom ena je najhaotičnija neg de u sredini. Ne-

kada izgleda da ništa ne deluje i da se ništa ne dešava. Aliako daješ sve od sebe da učiš i poboljšaš stvari, sve si bliži

preokretu koji želiš da ostvariš. Da bi ostvario promenu, mo-

raš biti savršeno istrajan i strpljiv. Pošto su moji polaznici

primenjivali ono čemu sam ih učio i dali sebi dovoljno vre-

mena da usvoje sve o čemu sam govorio, uspeli su da dođu

do tačke na kojoj su uvideli koliko je njihova tehnika napre-

dovala. Obuku su završili kao daleko bolji skijaši nego što su

bili na početku."

„Nikada do sada nisam zapravo uviđao od kolikog je zna-

čaja promena, ne samo za ljude već i za organizacije, bilo da

je reč o kompanijama ili školama, zajednicam a ili čitavim ze-

mljama", primetio sam.

„Ako ođlučiš da joj omogućiš da bude pozitivna", rekao je

Taj. „Sve je stvar izbora. Možeš da budeš žrtva i misliš da je

promena nešto loše što ti se dešava - neka spoljašnja sila nadkojom nemaš kontrolu."

„Ili mogu da iskoristim svoju prirodnu sposobnost da istu-

pim i budem vođa bez titule", prekinuo sam ga.



i o 6 R O B I N Š A R M A

„Sve si shvatio. I da od žrtve postaneš vođa: da napraviš izbor koji će ostvariti razliku. Tada dostižeš jedno stanje uma u

kome prihvataš promenu i svaku neprijatnost pretvaraš u njenu suprotnost. Razvijaš svoje sposobnosti kao vođe. Koristiš ih da bi unapredio posao, bez obzira na to da li poseduješ formalnaovlašćenja u smislu praznih titula. Koristiš promenu da bi izra-zio svoje potencijale i postao bolje - i srećnije - ljudsko biće."

„Vrlo zanimljivo gledište, Taj."„Problemi su pro blem i za to što ih mi takvim pravimo. Žrtve

uvek kažu: ‘Zašto ja?‘, dok vođe tvrde: ‘Sve je na meni’", rekao je Taj i nasm ešio se. ,,A onda koriste odličnu priliku da se po-svete dostizanju svog cilja. 'Ovo vreme je, kao i svako drugo,dobro vreme, ako znamo kako da ga iskoristimo', rekao je RalfValdo Emerson."

„Hej", uzviknuo je. „Umalo da zaboravim. Moram da pode-lim s tobom pet pravila. To je pet stvari koje treba da uradiš

- i to odmah - da bi zaista shvatio lekciju da burna vremena rađaju velike vođe. Kao što znaš, Blejk, to je drugi od četiriprincipa koji čine filozofiju vodi bez titule. Imam jednu skra-ćenicu za tebe."

,,Vi i vaše skraćenice", rekao sam prijateljski.„Šta možemo kad ih volimo! Ali za svaku postoji razlog:

akronimi ti se uvuku u misli poput pevljive melodije. Svrha

ovih akronima je da lakše zapamtiš pet praktičnih pravila i daih nikada ne zaboraviš."„Odlično, Taj. Kako glasi tvoj akronim?"„GOŠOP"2, usledio je odmah njegov odgovor. „Filozofija

vodi bez titule je u bliskoj vezi sa svetlošću u mračnom sve-tu punom promena. U periodu izražene tranzicije, sve delujenegativno. Svi su zabrinuti. Svi se plaše - jer ne znaju šta im

budućnost nosi. Ono što nam trenutno u poslu treba jesu ljudikoji zaista zrače. Koji pokazuju drugima jasan put nade. Kojisu prave iskre u svemu što rade."

2 Reč SPARK koja je upotrebljena u originalnom tekstu znači iskra, varnica. (Prim. prev.j




„Sviđa mi se akronim", rekao sam iskreno.„Momče, ja sam srećan ako si ti srećan. Dozvoli ini da od-

mah pređem na stvar. G u GOŠOP znači govoriti otvoreno.Filozofija vodi bez titule podrazumeva da zaista iskreno iinspirativno komuniciraš s drugim ljudima. U vremenima pu-nim preokreta postoji opšta tendencija da se ne bude iskren,da se priča uopšteno, a da se zapravo ništa ne kaže, da bise održalo postojeće stanje i da bi se očuvale vlastite pozi-cije. Međutim, problem u ovakvoj komunikaciji je to što sestvara nepoverenje. Ljudi oko tebe će radije čuti istinu negoustaljene izraze kojima se služiš da bi izbegao da se suočiš srealnošću. Dozvoli mi da te pitam: kako da iskoristiš prilikukoje ti promene pružaju ako otvoreno ne govoriš o onomešto više ne deluje, šta kao tim treba da preduzmete i kojimpravcem treba da krenete?"

,,Ne možeš da ih iskoristiš ako o tome ne govoriš otvoreno",rekao sam bez dvoumljenja.„Tako je. Takvim načinom komuniciranja ne iskazuješ ni-

jednu osobinu vođe. Kao što sam već rekao, ljudi u poslu da-nas žele da se okruže ljudima koji ti otvoreno kažu šta misle.Ljudima koji su iskreni. Koji su otvoreni. Koji su neverovatnoiskreni. Jedino ako govoriš istinu, golu istinu i ništa osim isti-

ne, ljudi će ti verovati i poštovati te. Tvoje mušterije će znatida ćeš uvek biti iskren prema njima. Tvoje kolege će znati das njima nećeš igrati igru. A ti ćeš znati da nastupaš brabro ipošteno. Takva vrsta hrabre komunikacije je retka ovih dana,ali ljudi žele da znaju kakve su im pozicije u ovim nesigurnimvremenima. I oni zaista cene ljude koji su spremni da budu do-voljno habri da kažu istinu - čak i onda kada je to teško. Vođa bez titule je uvek spreman na težak razgovor koga se slabiji imanje kvalitetni ljudi plaše. Oni uvek komuniciraju na načinkoji je neverovatno, čak zapanjujuće realan. Oni će uvek prvireci istinu - čak i kada im glas drhti, a dlanovi se znoje."

..Oni se oslanjaju na teške uslove kao što se skijaš oslanjana planinski vrh", dodao sam, vraćajući se na Tajevu glavnu



i o 8 R O B I N Š A R M A

„Sviđa mi se ovaj momak, Tomi", rekao je Taj. „Mada se osobi kojoj se otvoreno obraćaš možda neće dopasti ono što čuje,

ili možda neće razumeti to što govoriš - sve to nije razlog da nekažeš jasno ono što misliš." Potom je pogledao u Tomija.

Tomi je ponovo bio bled. Imao je problema s disanjem. Po-čeo je da kašlje. Brinuo sam se za njega. Ovo je bio drugi putu roku od nekoliko sati da mu nije bilo dobro. Prilikom našegprvog susreta u knjižari, Tomi je zračio vitalnošću, uprkos go-dinama. Rano jutros na groblju bio je izuzetno raspoložen ičinilo se da puca od zdravlja. Ali sada u prodavnici ski opremeTaja Bojda, Tomi je izgledao krhko. I bolesno.

,,Da li je sve u redu, Tomi?" pažljivo sam ga pitao.„Nisam baš siguran šta se dešava, Blejk", priznao je posle

kraćeg oklevanja.Taj je izgledao zabrinuto. „Ako želiš, možemo prestati." ,,Ne. Hvala vam, gospodo. Zahvalan sam vam na brizi, ali

ne brinite, biću dobro. Želim da Blejk danas nauči sve što jepotrebno. Zaista mislim da će iskoristiti filozofiju vodi bez ti-tule i da će ga ovaj malo poznat metod uvesti u poslovanje idruštvo i upoznati ljude s njim. Obećao mi je. Zato je veomavažno da nastavimo."

,,Ja sam čovek od reči, Tomi. Shvatio sam značaj koju rečima kada sam otišao u vojsku. Poštovaću naš dogovor", po-tvrdio sam.

„Znam, prijatelju, da hoćeš. Molim te postaraj se da što višeljudi čuje za filozofiju vodi bez titule. Na taj način ćeš ne samoprobuditi vođu u sebi, već i druge ljude inspirisati da to učine.Hajde da nastavimo. Biću ja dobro."

Taj je klimnuo glavom. „Okej. Organizacija koja neguje takvu atm osferu u kojoj se Ijudi p laše otvoren o da go vore predstavlja m esto u ko m e Ijudi žive u zab lud i ifan taz iji. Kao što sam većrekao, kako misliš da izgradiš uspešnu kompaniju ako nikone želi iskreno da govori o tome šta treba promeniti nabolje?Naročito kada su vremena teška, ključno je ne samo da bespre-korno komuniciramo već i da komuniciramo više nego što sečini da je potrebno. Sa deoničarima. Kolegama. Dobavljačima.



VOĐ A B E Z T I T U L E 10 9

Da pažljivo saslušamo kako se osećaju i tako suzbijemo glasinei tračeve. Tako svi odnosi ostaju besprekorni. Ne stvaraju se

problemi. Nema osnove za nesporazume. Ljudi osećaju da ti jezaista stalo do njih - i onoga što ih brine. Takođe veoma važnou celoj ovoj priči je vreme provedeno licem u lice."

„Licem u lice?", pitao sam.„Tako je. Nikada ne šalji imejl ako možeš lično da razgova-

raš. Izađi iz kancelarije i porazgovaraj s kolegom ako morašnešto da raspraviš ili da se dogovoriš. Nastoj da kvalitetno

provedeš vreme s mušterijama. Ne sakrivaj se iza tehnologijekada je potreban lični kontakt. Poslednja stvar koju želim dakažem o komunikaciji i iskrenom razgovoru jeste da ako j e nešto važno nek om e ko j e tebi važan, treba lo bi da bu de važno i tebi."

„Sviđa mi se ta ideja, Taj. Ako je nešto važno nekome ko jemeni važan, onda bi trebalo i meni da bude važno."

„Toga se treba pridržavati. Meni je bilo od velike pomoći

u vođenju ove radnje. Neke od mojih mušterija dolaze ovdeveć preko dvadeset godina. Voziće se i sat vremena ako treba,ali će doći kod mene. U tome je suština lojalnosti. Sve u sve-mu, hoću da ti kažem da u ovakvim vremenima komunikacijenikad nije dosta. A jedna od najvažnijih uloga vođe bez titule

je da podeli tačne informacije, pregršt nadanja i pokretačkuviziju. Postani profesionalac u komunikaciji. To je samo deo

onoga za šta si plaćen."„Nekad se plašim da ću uvrediti ljude s kojima radim ako

prema njima budem previše iskren", rekao sam razmišljajućio Tajevim rečima.

„Postoji razlika između toga biti iskren i biti nekulturan,Blejk. Osloni se na svoj zdrav razum. I zapamti: m ožeš da kažeš šta g od poželiš ako to ka žeš s poštovanjem."

„Još jedna odlična misao", priznao sam.„Koja se odlično pokazala u primeni", dobacio je Tomi, lista- jući sportski magazin. Činilo se da mu je malo bolje.

„Tako je", nastavio je Taj. „Možeš da budeš otvoren i kažešsve što želiš sve dok to radiš s poštovanjem i dozvoljavaš sago-




vorniku da sačuva samopoštovanje. A to je zaista važno. Reči

mogu da povrede. Ljudi pamte reči koje su ih povredile, čak

i posle mnogo godina. Reči imaju moć. A opet mnogi ljudi tozaboravljaju. Govorimo grubo i povređujemo ljude oko sebe

onim što izgovaramo. Pišemo neprijatnosti i koristimo reči

za uvrede. Najbolje vođe se ne ponašaju na taj način. U svakoj

komunikaciji oni podsećaju ljude na ono najbolje u sebi i in-

spirišu ih da budubolji. Izuzetne vođe koriste pozitivne reči

ohrabrenja i podrške koje inspirišu ljude da postupaju na naj-

bolji način. Pogedaj samo šta su vođe poput Džona F. Kenedija,

Gandija, Mendele i Martina Lutera Kinga učinili zahvaljujući

samo snazi svojih reči."

„Nikada nisam mislio da reči poseduju moć."

„Poseduju, i to zaista. Tvoje reči mogu ljudima da ukažu

na mogućnosti kojih nisu ni bili svesni. Tvoje reči mogu da

navedu ljude da premaše svoje sposobnosti i rade na najbolji

mogući način čak i tokom najstresnijeg perioda. Vidiš, Blejk,

ako neko mnogo greši, uobičajen način komunikacije s njim

je sledeći: ‘Ne radiš kako treba i bolje bi ti bilo da to ispraviš.'

Ali takva komunikacija obeshrabruje ljude. Tačno je da treba

biti jasan i iskren. Ali zašto umesto toga ne bismo rekli: 'Cenim

što ulažeš mnogo truda, ali hteo bih da s tobom podelim još

neke ideje koje bi ti pomogle da posao obavljaš još bolje'? Ve-ćina poslovnih ljudi koristi negativnu terminologiju. Upadaju u

zamku smatrajući da moraju biti grubi da bi postigli rezultate.

Ali ostvarićeš daleko više ako su tvoje reči ohrabrujuće. Mo-

žeš da kažeš ono što želiš koristeći se pozitivnijim rečnikom.

Sve je stvar jezika. Ljudi koji uspešno komuniciraju svesni su

toga. Takođe bi trebalo da kažem da tvoje reči utiču i na tvoju

dobrobit."„Zaista?"

„Bez svake sumnje. Ono što govoriš utiče na to kako se ose-

ćaš. Ako nešto štoti se dešava okarakterišeš kao 'katastrofu', to

izaziva određenuemocionalnu reakciju u potpunosti različitu

od one koja bi se izazvala da si to nazvao 'osnovom za pobolj-

šanje'. Rečikoje koristimo utiču na to da li ćemo sa optimiz-



VOĐ A BEZ TITULE m

mom ili apatijom gledati na ono što nam se događa. Trebalo bi da znaš da su reči samo verbalan iskaz tvojih osećanja. Tvoj

rečnik izražava tvoja uverenja." ,,A naša uverenja utiču na naše ponašanje, koje opet dovodi

do određenih posledica", rekao sam.„Tako je. Vođe bez titule su besprekorne po pitanju reči koje

koriste. Oni ne ogovaraju. Ne žale se. Ne osuđuju. Nikada nepsuju. U svakodnevnoj komunikaciji koriste reči koje inspirišu,uzdižu i podstiču."

,,Ne samo druge ljude, već i njih same."„Tako je", potvrdio je Taj. „Zato pazi na svaku reč koju iz-

govaraš. Iznenadićeš se kad primetiš kako tvoj 'novi rečnikvođe' pozitivno utiče na tvoj nivo energije, tvoju želju za izu-zetnošću, promenama i na tvoje celokupno ponašanje. Rečikoje izgovaraš utiču na ono što govore ljudi oko tebe, jer utičešna druge svojim primerom. Reči su zarazne. Upotrebom ovih

reči, poboljšaće se kultura celokupne organizacije. Takođe bitrebalo da kažem da će nešto o čemu se g ov or i time postati jo š izrazitije. Ako vreme provodiš u gunđanju i žalopojkama zbogstresa i promena na poslu, zapravo samo pojačavaš stres. Onona šta se usredsrediš postaje jače. Energiju usmeravaš na onoo čemu govoriš. Ako o nečemu govoriš, ono postaje sve izra-ženije u tvojoj svesti zato što mu posvećuješ pažnju. Kao što je

to rekao otac moderne psihologije Vilijam Džejms: 'Naše isku-stvo čini ono čemu se posvetimo.' Duboko se zamisli nad ovomizjavom. Neizmerno je važna. Ako ogovaraš kolegu, samo jošviše toneš u negativno razmišljanje. Ako neprestano gunđašzbog neprijatnosti na poslu ili u ličnom životu, desiće se upra-vo ono što najviše želiš da izbegneš. Ono o čemu pr iča š dobija na značaju i po sta je jo š istaknutije. Reči poseduju moć."

„Znači, vođstvo je u bliskoj vezi s razvijanjem određenogrečnika vođe", ponovio sam da bih utvrdio gradivo.

„Tako je. Zaista je tako, Blejk. Neka tvoj cilj postane upo-treba takvog rečnika. Sada dolazimo do 0 u GOŠOR 0 značiodrediti prioritete’. Sa svim promenama u poslovnom svetu,danas je lako udaljiti se od svoje vizije, misije, vrednosti i ci-




ljeva. Kada stvari krenu loše, kao da postoji snažan poriv da sesve uništi. Ali vođe bez titule ostaju verne svojim ciljevima. Oni

ostaju usredsređeni na ono što je za njih najvažnije. Oni ostajuodani osnovnim ciljevima. Žive i rade po principu: Usredsredi se na ono što je najbolje, sve ostalo zanem ari. Živeti u skladu saovim pricipom jedna je od osnovnih tajni velikog uspeha. Još

jedan način gledanja na sve o čemu govorim jeste da uvidiš dabiti vođ a zna či zn ati vrlo m alo o većini stvari, ali neverovatno m nogo o n ekoliko stvari. Zato su vođe fantastične u onome na

šta se fokusiraju. Fokusirati se. Fokusirati. Fokusirati. Do gra-nice sa opsesijom."

„Mislio sam da je opsesija nešto loše", rekao sam. ,,Ne, ako je reč o zdravoj opsesiji. Rastuća želja da posao

obaviš odlično predstavlja osnovu koja će ti omogućiti da izra-ziš svo je na jbolje potencijale i veoma je pozitivna. Zaista jedivno posvetiti se izgradnji izvanredne organizacije koja nudi

odličnu uslugu i proizvode. Za svaku pohvalu je nastojanje dasvoje strahove preobraziš u moć i svoje slabosti u snagu. Nemaničeg lošeg u tome fokusirati se, čak i opsesivno, na ono što tiznači. Jedino tako ćeš pobediti u ovom svetu koji ti nudi suvišemogućnosti izbora i previše informacija."

,,Na poslu sam rastrzan na sto strana", priznao sam. Izgledada ne mogu da se koncentrišem na jednu stvar duže vreme.Uz sve telefonske pozive, imejlove i niz drugih stvari koje miodvlače pažnju, na kraju dana imam osećaj da sam imao tolikoposla, a da zapravo nisam ništa posebno uradio. A posle togase osećam još opterećenije."

„Čak i ako je za tebe posao podrazumevao samo da obavljašono što moraš, ključno je da zapamtiš da nije isto ako nešto uradiši ako to uradiš na najbolji mogući način! Mnogi od nas su isuvišeobuzeti time da budu zauzeti u ovom nesigurnom vremenu pu-nom burnih promena. Mnogi od nas žure, ali malo postižu. Evo o čemu m oraš neprestano da misliš: da iz haotične složenosti dospeš do elegan tne jednostavnosti. U ovim burnim vremenima punimpreokreta, ljudi lako gube kompas i obuzeti su time da delujuzauzeto umesto da budu produktivni u ostvarivanju korisnih re-



VOĐ A BE Z TITULE 11 3

zultata. U čemu je poenta baviti se beskorisnim stvarima? Nema

svrhe provoditi dane u penjanju na planinske vrhove da bi na

kraju nedelje shvatio da si odabrao pogrešne. Kakvo je to samotraćenje tri najznačajnija izvora vođstva: vremena, talenta i, što

je najvažnije, energije! Lična energija je najznačanije sredstvo u

današnjem poslovnom svetu. Možeš biti genije, imati pred sobom

neverovatne prilike i planirati da ih sve ostvariš. Ali ako nemaš

dovoljno energije svakoga dana, nećeš ostvariti ništa. Nikada nije

bilo tako lako kao danas u svetu punom burnih promena skrenuti

s pravog puta! Provoditi dane obavljajući pogrešne poslove. Biti

odličan u nebitnim stvarima. Tako samo gubiš energiju. Daleko je

pametnije biti produktivan - i fokusirati se na postizanje pravih

rezultata."

,,To zaista ima mnogo više smisla."

„Najbolje vođe su nepogrešivo usredsređene na poslove od

najvećeg značaja. Oni su krajnje odlučni da budu skoro vojnič-

ki koncentrisani na najbolje prilike i ne đozvoljavaju da im bilo

šta drugo odvuče pažnju. Oni su dovoljno disciplinovani daostanu verni svojim ciljevima i svemu ostalom kažu ‘ne'. Moraš

da utvrdiš svoje prioritete. A potom da budeš siguran u sebe i

dovoljno pametan da odbaciš sve ostalo. Znam da zvučim kao

generalni direktor, ali ja sam samo običan momak. Ali nepre-

stano čitam i volim ovu veliku igru koju zovemo poslom. Po-

slovanje ima mnogo sličnosti sa sportom. Tako je uzbudljivo!

Bilo kako bilo, hoću da kažem da moraš da dođeš od složenostido jednostavnosti tako što ćeš odbaciti sve nebitne aktivnosti

da bi se usredsredio na bitne."

„Veoma značajna ideja, Taj" rekao sam.

,,Ne samo da sam pročitao milion knjiga o poslovanju - već

i gomilu biografija. Volim da saznam kako su razmišljali neki

od najznačajnijih ljudi u istoriji. Shvatio sam da su vođstvo i

uspeh poput tajnog koda koji većina ne zna. Svi uspešni ljudi

se ponašaju na isti način i tako postižu vrhunske rezultate."

,,Ti si provalio šifru", rekao sam i otpio gutljaj vode.

„Tačno tako", odgovorio je Taj, zadovoljan mojom reakci-

jom. „Sećam se da sam čitao knjigu o Mikelanđelu - čuvenom




vajaru. Primenjivao je zanimljivu tehniku u pravljenju svojihčuvenih dela: najpre bi zamislio savršenu viziju skulpture u

komadu mermera. A zatim bi uklonio višak materijala. Istovaži i za vođe bez titule. Odbaci sve trivijalno da bi mogao daprioneš na posao. Iskoristi svaki minut da bi radio samo onošto će te dovesti bliže cilju. Bolje radi manje, ali kvalitetnije.

Jer ljudi koji pokušavaju da sve ostvare na kraju ne postignuništa. Fokusiraj se. Fokusiraj. Fokusiraj", ponovio je da bi ista-kao značaj.

Taj je brzo dodao: „Predlažem ti da zapamtiš pravilo 80/20:osam deset posto rezultata postižeš na osnovu dvadeset po-sto aktivnosti. Upoznaj i primenjuj ovih nekoliko dragocenihsaveta koji će ti pomoći da postigneš sjajne rezultate. A ondanastoj da budeš zaista dobar u tim stvarima. Budi izvanred-no ekonomičan po pitanju onoga što radiš i relativno lakoćeš ostvariti ono što želiš. Vođe bez titule žive u skladu s Pet

osnovnih aktivnosti."„Pet osnovnih aktivnosti?", pitao sam pošto mi je izraz bio

nepoznat.„Pet osnovnih aktivnosti su ključne aktivnosti čija će ti moć

dozvoliti da svoj posao obavljaš na najbolji mogući način",objasnio je Taj.

„Ali i da živiš na najbolji način", dodao je Tomi. ,,Te dve stva-

ri su međusobno povezane. Kao što je Gandi jednom prilikomrekao: 'Čovek ne može postupati ispravno u jednoj oblasti svogživota ako u drugoj postupa loše. Život je nedeljiva celina.' Tvojprivatni život utiče na tvoj posao i obratno."

„Tomi je u pravu, Blejk. Znam da ćeš do kraja dana naučitineke zaista važne ideje o ravnoteži u životu. Ali za sada temolim da se usredsrediš na onih nekoliko aktivnosti koje će

te dovesti korak bliže tvojim prioritetima. Ako taj način rada budeš prim enjivao na poslu, od dana ispunjenih stresom iproblemima, dospećeš do vremena ispunjenog produktiv-nošću i jednostavnošću. Iako ti to možda zvuči neverovatno,pošto ćeš neke stvari obavljati bolje nego pre, imaćeš viševremena."



VOĐA BE Z TITULE 115

„Da budem praktičan" rekao je Taj i odgrizao još jedan zalo-gaj, „predlažim ti sledeće. Svakog jutra pre nego što se otisneš

među ljude, provedi neko vreme sam sa sobom. Nađi vremena za razm išljanje. Razmišljanje u tišini, dok ostatak sveta spavaodlična je aktivnost ako želiš da budeš izuzetan. Razmišljanjeo sebi vodi te jasnim zaključcima. A što jasniji budeš po pi-tanju prilika koje ti se pružaju i načina postupanja, brže ćešostvariti svoje najvažnije ciljeve. Ova aktivnost će te sama posebi preobraziti od zauzetog do izuzetnog u postizanju izuzet-nih rezultata. U vezi sa ovim jutarnjim razmišljanjem o svojimprioritetima je i postavljanje dnevnih ciljeva, što predstavljanaviku od neprocenjive važnosti. Da li ti je Ana govorila o Petdnevnih pravila, Blejk?"

„Jeste. Odlično sredstvo. Jedna od najboljih taktika vođstvakoju sam do sada naučio, Taj."

„Odlično. Savetujem ti da svakoga dana obnavljaš Pet bitnihstvari koje treba da postigneš u svojoj karijeri da bi znao dasi dao sve od sebe, i da ih zapišeš. Tako ćeš se usredsrediti nasvoje osnovne prioritete. Ako zapišeš svoje ciljeve, oni nećepredstavljati samo puke uopštenosti i više ćeš se posvetitinjihovom ostvarenju. Na taj način će tvoji prioriteti steći kre-dibilitet, a sam taj proces će dovesti do oslobađanja pozitivne

energije koja će ti omogućiti da brže ostvariš rezultate." ,,A šta znači Š?" upitao sam, jer sam imao osećaj da je Tajspreman da pređe na objašnjenje sledećeg slova u akronimuGOŠOP, da bi mi pomogao da usvojim princip filozofije vodi

bez titule koji glasi burna vremena stvaraju velike vođe.

,,0no znači 'šanse nastaju iz teškoća’. Jedna od najboljih po-uka koje mogu da podelim s tobom je to da svaki problem nosi

u sebi neku novu šansu. Svako prokletstvo prati blagosolov.Svaki neuspeh otvara neka nova vrata. Ako imaš hrabrosti dakroz njih prođeš, bićeš još uspešniji nego što si bio pre negošto su nastupili problemi. ‘Tek kada se dovoljno smrkne, mo-žeš da vidiš zvezde', glasi stara izreka. Želim da zapamtiš dasvaki problem sobom nosi nešto dobro. Sa svakim snom koji um re rodi se novi. Potrebno je da naučiš da razmišljaš na taj




način. Problemi nisu ništa drugo do osnova za nove šanse. Da

ti kažem istinu - uslovi nisu ni dobri ni loši. Oni su takvi kakvi

su. Način na koji ih doživljavamo čini ih 'dobrim' ili ‘lošim'.Odlična vest je da je taj način pod našom kontrolom."

„Kad se jedna vrata zatvore, druga se otvore?", pitao sam

se naglas.

,,Na neki način. Nije stvar samo u tome da ti se nova vrata

otvore istog trena kad doživiš poraz, druže. Poenta je u tome

da kad se vrata zaista otvore, to je šansa da dođeš do bolje po-

zicije u odnosu na onu u kojoj si bio pre toga. Krizna vremena sobom nose izvanredne mogućnosti . Zapamti da su najjače i

najsnažnije vođe nastale iz borbe i poraza. Teškoće oslobađaju

plemenitu hrabrost u svakome od nas - ako im to dozvolimo.

Naći se na podu, obeshrabren i okrvavljen samo je deo pro-

cesa obavljanja posla u ovim vremenima punim dramatičnih

promena. Ključ nije u tome da li ćeš se suočiti sa izazovima -

zato što hoćeš. Ključ je u tome šta ćeš uraditi kada se suočiš steškoćama. I koliko brzo ćeš se ponovo naći na nogama. Molim

te da shvatiš da je dolazak na vrh samo prazna pobeda ako pri

tome ne prođeš kroz dolinu tame."

,,Da znaš da si u pravu. Najbolje sam se osećao kada sam

dobio nešto za šta sam morao da se žrtvujem. Mislim da su

najvrednije pobede u životu one do kojih se najteže dolazi."

,,A teškoće mogu biti samo sredstvo koje će ti pomoći dadoživiš još veći uspeh i sreću. Helen Keler je napisala sledeće:

‘Da na svetu postoji samo sreća, nikada ne bismo naučili da

budemo hrabri i strpljivi.' Suština vođstva je da prevaziđeš

teškoće i da ih iskoristiš da bi napredo vao. Da u preprekama

vidiš skriveni blagoslov. Potrebna je vežba da bi počeo da raz-

mišljaš na taj način. Ali ja znam da ćeš uspeti u tome, Blejk.

Siguran sam u to."

„Hvala ti na tome, Taj. Znam da više ne želim da izigravam

žrtvu. A posle današnjeg dana sam siguran da to više neću

biti. Danas se osećam nadahnuto kao nikada do sad. Ponovo

imam nadu, osećam da sam jak, snažan. Ponovo imam osećaj

da moj život ima svrhu i smisao. Sada znam da mogu da po-



VOĐ A B E Z T I T U L E 1 17

stanem vođa i da na poslu mogu da izvršim veliku promenu,iako nemam titulu. Ali želim da budem iskren prema vama. Sve

što sam danas naučio ima smisla. I zvuči moguće. Ali šta će bitiako se sutra probudim sam u stanu i čujem taj glas straha zakoji si rekao da si ga čuo u svojoj glavi kada si se našao na vrhuplanine? Šta ako počnem da primenjujem filozofiju vodi beztitule i ljudi mi se, kao i obično, počnu smejati? Šta ako uradimto što predlažeš, ali ne uspem da ostavim iza sebe sećanja izrata ili iz prošlosti?"

„Hvala ti što si otvoren prema nama, druže. To je priličnohrabro od tebe. Možda imaš daleko više hrabrosti nego štomisliš. Potrebno je da čovek bude siguran u sebe da bi govorioo svojim slabostima. A onog trena kada svoje strahove javnoiskažeš i postaneš ih svestan, oni gube snagu. Da se vratimsada na tvoje pitanje. Najpre bih ti savetova o d a ne dozvoliš da tobom upravlja mišljenje drugih. A drugo je ND", rekao je

Taj tajanstveno. ,,ND?"„Nastavi dalje. ND. Ponavljam to sebi svaki put kad pomi-

slim da nema izlaza. Tajna opstanka u teškim vremenima jenastaviti dalje. Pevačica Džoan Baez je to savršeno izrazila:‘Suprotnost očajanju je delanje.' Kada su vrem ena teška, nastavi dalje. Nastavi da praviš najbolje izbore koje možeš i radi

koliko je u tvojoj moći. Nastavi da napreduješ ma koliko ti todelovalo teško i izvuci se iz nevolje. Smisli kako da izađeš izproblema. Ne zaboravi da svako pozitivno delo vodi pozitiv-nim rezultatima čak i ako ih tog momenta nisi svestan. To jezakon prirode, batice. Odlični postupci u lošim uslovima nakraju moraju voditi odličnim rezultatima."

„To je zaista od pomoći", rekao sam. ,,0d izuzetne pomoći.

Da nastavim dalje kada počnem da sumnjam i sabotiram sa-mog sebe", rekao sam.

„Ponekad uspeh ne čini donošenje prave odluke - već dono-šenje odluke uopšte - a onda nastojanje da je elegantno i brzosprovedeš u delo", rekao je Taj, protegao se i duboko udahnuo.Pretpostavio sam da se radi o nekoj tehnici koju je naučio dok




je bio vrhunski sportista da bi sačuvao energiju. „Činjenica jeda je izbegavanje donošenja odluke - a time i delanja - u stvariodluka. Ostati smiren i hladan usred promena je s te odluka.Ne raditi ništa je s te odluka. Uvek biti u pokretu. Nikada neostati zaglavljen u mestu. Japanci to lepo kažu: 'Ako te oboresedam puta, ustani i osmi put.' Kada se obeshrabriš i poželišda odustaneš, nastavi dalje. ND. Kreni - čak i ako nisi sigurangde ideš. Korak napred ima snagu. Najgora stvar koju m ožeš da uradiš u burnim vrem enim a je st e da ne rad iš ništa. Stagnacija

je početak kraja. Veruj mi."

„Hoćeš da mi kažeš da istrajem u teškim vremenima i suo-čim se s problemima, je li tako?"

„Tako je. Istrajnost i strpljenje. Dve izvanredne osobinepravog vođe koje će te voditi u teškim i burnim vremenima.Kao što sam ti već rekao kada sam govorio kako sam učioskijaše da postanu bolji, potrebno je da ih primenjuješ da

bi savladao promene i dospeo do mesta na kome si oduvek

želeo da budeš. Neverovatno je šta sve možeš da ostvarišsamo kada rešiš da ne odustaješ. Kada shv atišda neuspeh kao opc ija ne postoji. Da si osoba koja odbija da gubi. Vinston Čer-čil je to lepo rekao: 'Nikad se ne predaj - nikad, nikad, nikad,nikad, ni u malim ni u velikim stvarima, krupnim ili sitnim,nikad se ničemu ne predaj, osim vođstvu zdravog razuma ičasti.' I jo š nešto , d a leko je bo l je doživet i neuspeh u poku ša-

ju da ostvariš svoje najviše am b icije nego da vrem e traćiš na g led an je televiz ije.'

„Čekaj, moram to da zapišem", rekao sam sa osmehom pu-nim poštovanja. Uzeo sam papir s kase i nažvrljao to što je Tajrekao.

Taj je nastavio da priča. ,,U svom poslu primenjujem na-čelo da ako me sedam puta obore, i osmi put ustanem. Na taj

način se suočavam s problemima. Osam podizanja na nogena svakih sedam nokdauna. Ako se između mene i cilja kojiželim da ostvarim nađe zid, uradiću sve što je potrebno da gapreskočim. Ili obiđem. Ili prođem ispod njega. Jednostavno, neodustajem. Budem i oboren. I krvav. Ali samo obrišem krv i na-




stavim da pokušavam da dođem na drugu stranu zida koji stoji

između mene i mog cilja. Zaista moraš biti veoma jak i u toj

meri posvećen uspehu ako želiš da uspeš u današnje vreme."„Zaista?" pitao sam.

„Bez sumnje, Blejk. Zaista verujem da je možda malo ne-

p rijatn o kad a ispadneš sm ešan a li ako dozvoliš da te sum nje

i strahov i savladaju, os eć ać eš se nep ri jatno či tavog života.

Slama mi srce kad vidim kako se ljudi igraju svojim poslom

i životom. Padaju mi na pamet reči čuvenog psihologa Abra-

hama Maslova: 'Generalno gledano plašimo se da postanemoono što naslućujemo da bismo zaista mogli biti.' Molim te

da me saslušaš: samo zato što ne možeš da uvidiš da u sebi

nosiš potencijal vođe i neslućene mogućnosti koje su pred

tobom, ne znači da one ne postoje. Iskreno verujem da prepre-

ke pred stavljaju sam o test da bi se prov erilo d a li nešto zaista

želiš. Poteškoće su samo test tvoje spremnost i da prihvatiš

nagradu koja ti se pruža. Većina ljudi odustaje kad naiđe nazid. Ja ne."

,,U redu, momci", rekao je Taj i počeo da glača par skija.

„Znam da treba da se sretnete s još dva učitelja do kraja da-

našnjeg dana, a ja moram da se vratim poslu. Zato ću sad

završiti sa ob jašnjen jem poslednjeg slova skraćenice. 0 služi

da te podseti da je potrebno da 'odgovoriš', a ne da reaguješ u

burnim vremenima. Zamka u koju mnogi poslovni ljudi upa-daju kada se suoče sa izazovima jeste to da se toliko uspaniče

da za vreme radnog dana moraju da isključuju pet požarnih

alarma. Ustanu ujutro, odlaze na posao i gube vreme jer pre-

terano reaguju. Umesto da se izdignu iznad situacije, dozvo-

le da ih situacija proguta. Posta ju deo p roblem a um esto da

preuzm u ulogu vođe i budu izvor rešenja. Batice, vodi računa

da ti ne pređe u naviku da reaguješ na izazove na poslu. Ste-kni veštinu da na njih odgovoriš. Budi dostojanstven kada si

pod pritiskom. Prestani da brineš o onome što je izvan tvoje

kontrole i nastoj da popraviš ono što je u tvojoj nadležnosti.

Preuzmi inicijativu. Ako pokažeš inicijativu, to znači da si

ti osoba u timu koja pokreće stvari. Budi onaj koji pokreće.




Ostvari rezultate dok ostali čekaju da ih neko povede. Nezaboravi da se najbolji kvaliteti vođe iskazuju onda kada se

čini da se sve ruši. Umesto da stoje oduzeti od straha, oniostaju smireni, iskazuju svoje izvanredne sposobnosti i svemenjaju. Reč je o ozbiljnoj igri. Govorim zapravo o čistom po-rivu i superiornoj sposobnosti da se isključiš iz sve te zbrkekoja ti odvlači pažnju. Ne zaborav i da j e naporan rad sam o zag rev an je na putu do uspeha."

,,U vojsci sam shvatio značaj poriva i napornog rada. Što

sam više truda ulagao i što sam više vežbao tokom obuke, po-stajao sam bolji. Izgleda da ljudi lako zaboravljaju da je potreb-no vreme da bi čovek postao uspešan u nečemu. A šta znači Pu GOŠOP?" pitao sam.

,,Tu je da podseti na značaj 'pohvale’. Ako želiš da budešvođa bez titule, moraš biti uzor i inspiracija u svetu koji če-sto veliča ono najgore. Tu je da te podseti da obasjaš ljude.Da ljudi imaju potrebu da ih drugi cene - čak i zbog najma-njih stvari koje učine u stresnim i teškim vremenima. Živido kraja života kao jedan od retkih koji inspirišu druge naakciju, koji traže u ljudima ono što je dobro i koji pozdrav-ljaju svaki, pa i najmanji pozitivan čin. Većina ljudi misli da

biti vođa znači ispravljati i kritikovati druge kada greše. Alito nije tačno. Biti pravi vođa znači čestitati drugima kadadobro obave posao. Kada hvališ svoje kolege, ne zaboravida malo ljudi zna kako da prihvati iskrenu pohvalu. Ali tošto tvoja pohvala neće biti ispravno shvaćena, ne znači dane treba da je iskažeš."

„Odlična primedba, Taj. Nekada padnem u tu zamku - pla-šim se da pokažem da nekoga cenim iz straha da će me odbiti.Moraću to da prevaziđem", priznao sam.

„Tako je. U svakom slučaju pokušaj da zaista pokažeš daceniš dobro obavljen posao. Prihvati izuzetnost drugih. Pohva-li dobro obavljen posao. Pokaži da ceniš stručnost. Ne čekajda to uradi tvoj šef. Ti uradi. Vodi bez titule. Vodi bez titule,

brajko moj."



VOĐ A B E Z T I T U L E 1 2 1

Dr u g i r a z g o v o r o v o đ s t v u u k o n t e k s t u

FILOZOFIJE VODI BEZ TITULE:

Burna vrem ena stvaraju velike vođe

Pet pravila:

Govori otvoreno

Odredi prioritete

Šanse nastaju iz poteškoća

Odgovor umesto reakcije

Pohvala i druge

Ko r a c i k o j e je n e o ph o d n o PREDUZETI

Zapišite najpre u svom dnevniku jednu jedinu najbolju pri-liku koja vam se ukazala da sprovedete pozitivnu promenuu svojoj organizaciji. A onda zapišite zašto joj se opirete. Nakraju navedite tri najprimamljivije nagrade koje vas čekajuako se odlučite na promenu.

ClTAT KOJI TREBA ZAPAMTITI

„Život počinje kada izađete iz sigurne zone."

Nil Donald Volš



Šesto poglavlje:

TREĆIRAZGOVOR 0 VOĐSTVU - TVOJ USPEH KAO VOĐE ZAVISIOD DUBINE TVOJIH ODNOSA S LJUDIMA

„Najznačajniji deo formule uspeha je znati da se ophodiš

prema ljudima."

Teodor Ruzvelt

„Probudićeš najbolje u drugima samo ako daš najbolje od

sebe."

Hari Fajerstoun

Dok smi se vozili ka nju jorškoj biblioteci, zahvalio sam se

Tomiju što me je upoznao s Tajem. Za kratko vreme koje smoproveli zajedno, nekadašnji skijaški as je ostavio snažan uti-

sak na mene. I Taj i Ana su uticali da doživim promenu. Posle

susreta sa ovo dvoje posebnih učitelja, postalo mi je savršeno

jasno da je osnov filozofije vodi bez titule dovesti do prom ene

i učiniti stvari boljim nego što su bile.

Dok smo se približavali odredištu, zašli smo još dublje u

suštinu vođstva - i načina na koje ga je moguće iskazati. Raz-

govarali smo o potrebi da svako od nas primeni ovu filozofiju

u svom životu i učini korak napred od pozicije žrtve do pozicije

vođe. Dotakli smo se i principa po kome ti nije po treb n a titula

da b i bio vođa, o čemu je inteligentna i lepa Ana govorila uz

šoljicu kafe u skupom hotelu, i ponovili pet pravila sadrža-




nih u skraćenici IVAPE, koje mogu da iskoristim da bi se onošto sam naučio peobratilo u fantastične rezultate. Potom smo

pažljivo analizirali princip po kome burna vrem ena stvaraju velike vođe koji mi je otkrio nezaboravni snežni bog Taj Bojd,uz moć sakrivenu u akronimu GOŠOP - i način na koji ovihpet pravila mogu primeniti da bih zablistao u svetu punomtame. Izrazio sam iskrenu zabrinutost da ću se, bez obzira nato što sam već doživeo duboku promenu u razgovoru s dvojeučitelja, vratiti starom načinu života i izgubiti neverovatni dar

koji sam dobio.„Uspećeš", obećao je Tomi. „Počni od malih koraka, a oni

će uskoro prerasti u naviku. To je kao da prvi put ideš stazomkroz nepoznatu šumu. Sve ti je nejasno i osećaš se pomalo iz-gubljeno. Ali što dalje ideš, sve ti je poznatije. I uskoro otkrivašda možeš da ideš zatvorenih očiju. Tako ćeš usvojiti i filozofijuvodi bez titule. Ne zaboravi da sitne svakodnevn e prom ene nabolje vremenom dov ode do n everovatnih rezultata. Promena

je najteža u početku. Dobra vest je da vremenom postaje svelakše. I samo ćeš se osećati bolje, Blejk Veliki", rekao je Tomiohrabrujuće, obrativši mi se imenom kojim me je Ana nekolikoputa oslovila u hotelu.

„Hvala ti na podršci. Uvek ću moći da računam na tebe,

zar ne? Ti si sad moj mentor, je li tako?" rekao sam s povere-njem.Tomi je zaćutao dok smo se približavali biblioteci. „Biću tu

onoliko koliko mogu, Blejk. Imam sedamdeset sedam godina.Ne znam šta me čeka u budućnosti. Ali ne brini ništa, moj pri-

jatelju. Sve će biti dobro."Nije mi bilo sasvim jasno šta hoće time da kaže. Tomi se

ponovo nasmešio i ja sam prestao da mislim o tome.„Još dva susreta i završili smo, Blejk. Još dva učitelja i bićešupoznat sa četiri principa filozofije vodi bez titule. Bićeš višenego spreman da se vratiš u knjižaru - i svom ličnom životu - snovim saznanjem i veštinama koje moraš da primeniš da bi iska-zao svoj potencijal vođe. A kada posao budeš obavljao vrhunski,neće procvetati samo tvoja karijera u firmi Brajt majnd buks već



i tvoj celokupan način života. To me podseća na nešto što je DžonF. Kenedi jednom prilikom rekao: 'Definicija sreće podrazumevaapsolutnu primenu sopstvenih sposobnosti, uz dozu izuzetnosti.'Inače, učitelj s kojim ćemo se sada sresti je veći deo svoje karije-re proveo u Šangaju. Bio je glavni direktor multimilijarderskogogranka kompanije u kojoj je bilo zaposleno preko dvadeset pethiljada ljudi. Neverovatno pametan momak, kad ti kažem. Skorokao ja", rekao je Tomi sa osmehom i stavio tamne naočare za sun-

ce koje je izvadio iz odeljka za rukavice.Čovekje definitno bio pravo čudo. Istinski originalan. Na-dao sam se da ćemo ostati u kontaktu i po završetku ovogposebnog dana. Bilo je očito da Tomi nije samo izvanredanprimer vođe bez titule, već i neverovatan čovek. Trebalo nam

je više takvih.Bilo je skoro tri sata posle podne kad smo se penjali širokim

stepenicama u glavni hol njujorške Gradske biblioteke. Dok smoprolazili ogromnim visokim hodnicima, nestrpljivi da se nađe-mo sa sledećim učiteljem, okruživalo nas je mnoštvo knjiga.Ispunjavao me je neki mir. Ne samo zato što je Tomi bio pokrajmene već i zbog toga što sam opet bio među knjigama.

„Idemo na poslednji sprat, Blejk. Pretpostavljam da nikada

nisi bio tamo." ,,Ne, nisam", priznao sam. ,,U stvari nisam ni znao da tamoima nešto vredno da se vidi."

„Ima, moj prijatelju. I te kako ima", rekao je Tomi tajanstve-no dok smo se neverovatno sporim liftom penjali ka vrhu.

Kad smo izašli iz lifta, zaprepastio me je prizor pred sop-stvenim očima. Dirnuo me je, ili bolje rečeno ispunio strahopo-

štovanjem. S pogledom na Njujork pred nama je bila ogromnakamena terasa s neverovatnom krovnom baštom. Leje šarenogcveća su bile savršeno uređene, s natpisima koji su označavalikoji je cvet u pitanju i odakle potiče. Savršeno izvajane kamenestatue s likovima iz kineske mitologije ukrašavale su prostordok su sa zidova visile orhideje. Miris je bio neverovatan. Sve





Iznenada se iza jedne od drvenih saksija sa cvećem pomoliočovek. Bio sam zbunjen. Nisam mogao da vidim njegovo lice

je r je nosio plastičnu masku, poput Fantoma iz opere. Pevušio je jednoličnu melodiju, poput monaha koji izgovara jutarnjumolitvu: „Sve je na ljudima. Sve je na ljudima. Sve je na ljudi-ma!" Uplašio sam se. Pogledao sam u Tomija jer sam se za-

brinuo za njega. Ko zna na šta je ovaj nepredvidivi frenetičničudak spreman:

„Hajdemo", povikao sam.

,,Ne idemo mi nigde", uzvratio je Tomi potpuno smireno.Izgledalo je da Tomi nije nimalo zabrinut. Smireno je stajaomeđu lejama divnog cveća skrštenih ruku i izgledalo je da sedobro zabavlja. Nasmešio se.

,,De, de, Džeksone, nećemo da uplašimo novajliju", rekao je.

Neznanac je stao mirno. Polako je skinuo masku. Ispostavi-

lo se da je reč o čoveku od šezdesetak godina veoma prijatnogizgleda. Izgledao je kao neka mešavina Šona Konerija i Konfu-cija. Znam da to nije lako zamisliti, ali na mene je ostavio takavutisak. Činilo se da je veoma prijatna osoba.

,,To mdDora da je čuveni Ble jk iz knjižare", rekao je čovekljubazno, Uhvatio me je obema rukama, kao što to rade vrhun-ski političari. Ne samo da sam se opustio, jer sam shvatio da

je reč o trećem učitelju, već sam počeo da se osećam važnimzbog načina na koji su me predstavili. Čovek je bio potpunousredsređen na mene. Činilo se da ga okolni svet ne zanima.Slušao sam o ljudima koji poseduju sposobnost da se u njiho-vom društvu osetite kao da ste najznačajnija osoba u prosto-riji. Ovaj učitelj je očito bio jedan od njih.

„Blejk, voleo bih da upoznaš Džeksona Čena. On je moj bli-

zak prijatelj."„Dođi, Blejk. Nisam hteo da te uplašim. Samo sam hteo da

ti srce zalupa. I da ti pružim malo uzbuđenja u ovom nevero-vatno dosadnom svetu u kome živimo. Život je postao priličnotežak za mnoge. Svi su isuviše obuzeti tim da ostanu doraslisvemu. Moramo da se opustimo i zabavimo. Samo sam hteo




da te nasmejem. Izvinjavam se ako sam preterao. Izgledao sipomalo zabrinuto", rekao je Džekson iskreno.

U redu je. ND", rekao sam primenjujući ono čemu me jeTaj naučio. Iznenadilo me je koliko toga sam zapamtio. Mož-da ovaj metod u koji me je Tomi uputio sadrži neku skrivenuporuku koje nisam svestan a koja čini da ga lakše usvojim. Kaošto su Ana i Taj rekli, skraćenice pomažu da zapamtiš pravila.Prilikom našeg prvog susreta, Tomi je rekao da će učenje biti

„automatsko". Počinjao sam da uviđam da je bio u pravu.„Vidim da je upoznao našeg skijaša", rekao je Džekson ša-leći se.

„Da. Upravo dolazimo od njega. Hvala ti što si našao vreme-na za nas", rekao je Tomi ljubazno.

,,Sa zadovoljstvom. Kako je Taj? Zaista mislim da si upoznaopravog genija koji u teškim uslovima postiže neverovatne re-

zultate. A i izuzetnu osobu", rekao je Džekson privrženo.„Bio je odličan. Pun poleta i pametnih saveta, kao i uvek",

rekao je Tomi. „Rekao mi je da ti prenesem pozdrave i da ćetese uskoro videti."

„Odlično", rekao je Džekson srdačno. „Dakle, Blejk, čujemda si ratni veteran. Pre nego što počnemo, moram da kažem:hvala ti. Neizmerno sam ti zahvalan", izrazio je on svoju za-

hvalnost.„Nema na čemu", rekao sam iskreno.„Šta biste želeli da popijete?", pitao je Džekson učtivo. „Kafu,

čaj ili vodu? Upravo sam napravio čokoladni kolač - s veomaukusnim komadićima čokolade", dodao je kao da je đak prvak,a ne bivši izvršni direktor.

„Za mene čokoladni kolač", rekao sam i naš domaćin nesta-de na tren, a zatim se pojavio s poslužavnikom punim kolačakoji su me podsetili na kolače kakve je pravila moja majka.Njihov miris me je rastužio. Nedostajala mi je majka. Neiz-merno.

„Znači provodiš vreme na ovoj divnoj terasi i jedeš kolačepo ceo dan", rekao sam dobrodušno, vraćajući svoje prethodno



VOĐ A BE Z TITULE 127

„Moglo bi se i tako reći", rekao je Džekson i zatvorenih očijuprobao kolač uživajući u njegovom ukusu.

,,On je baštovan ovde, Ble jk. Veliki vizionar koji je ovu betonsku terasu prekrivenu prljavštinom pretvorio u ovajčudesni prizor pred tobom. Ono što je za druge bilo smetli-šte u njegovim očima je bila oaza. I što je još važnije, on jesvoju viziju ostvario i postigao neverovatne rezultate kojevidiš."

Bašta je bila prelepa. Džekson mora da je bio najkreativnijidirektor u svom prethodnom poslu.

„Impresivan prizor", potvrdio sam. „Nikada pre nisam videoništa nalik ovome."

„Pošto sam pre nekoliko godina dao otkaz na mesto izvrš-nog direktora, vratio sam se u Njujork. Šangaj je bio nevero-vatan, ali mi je ovaj grad zaista nedostajao. Morao sam da sevratim kući. Imao sam sreće da, zahvaljujući uspehu u poslukojim sam se prethodno bavio, nisam više morao to da ra-

dim, pa sam odlučio da se posvetim svojoj najvećoj ljubavi: baštovanstvu. Kada me je jedan od prijatelja, koji je inače članizvršnog odbora biblioteke, doveo ovde jednoga jutra, uvideosam njegovu vrednost. Odlučio sam da ovo mesto pretvorim unajlepšu baštu na svetu koju je iko ikada video. To je bio punpogodak. Uskoro nameravamo da je otvorimo za javnost. Takoće svi moći da uživaju u daru koji je sada ovde pred nama."

„Hoćeš li posetioce dočekivati s tom maskom?" pitao sam ušali. „Moram da priznam da si mi uterao strah u kosti."Džekson se nasmešio - očito mu se dopao moj pozitivan

pristup. „Sviđa mi se ovaj momak, Tomi. Hvala što si ga doveo. Ja lično nastojim da se okružim isključivo dobrim, nadahnutimi pozitivnim ljudima koji me čine srećnim. Izgleda da je on

jedan od tih. Hajde da pređemo na posao", rekao je Džekson,

vešto menjajući temu. „Pretpostavljam da si već čuo dosta togao filozofiji vodi bez titule. Tomi je bio jedan od najboljih uče-nika. Imao si sreće što si naleteo na njega."

,,On je naleteo na mene. Na neki način", rekao sam, bacivšipogled ka Tomiju koji je podigao palac u znak odobravanja.




„Odlično. Dakle moj današnji zadatak je da s tobom podelim

treći princip filozofije vođstva - kao i akronim koji objašnjava

pet praktičnih pravila koja će ti omogućiti da je primeniš ,,A kako on glasi?", pitao sam u iščekivanju.

„Okej. To je onaj koji nažalost biva isuviše često zaborav-

ljen u ovom svetu tehnologije i promena. A sadrži se u jednoj

jedinoj rečenici: Tvoj uspeh k ao vođe zavisi od tvojih od no sa s

Ijudima. Suština poslovanja je da se povežeš s ljudima. To je

od neizmerne važnosti ako želiš da uspeš u poslu i postigneš

uspeh u životu."Svako od učitelja s kojima sam razgovarao naglašavao je

značaj toga da vodim srećan i ispunjen život. To je za mene bilo

od velikog značaja. Već sam bio potpuno rešen da vodim bez

titule i iskažem svoje najbolje potencijale kada se vratim na

posao u ponedeljak. Osećao sam se nadahnuto. I spremno da

se iskažem u potpunosti. Ali sve više sam bio rešen da popra-

vim svoj privatni život. Po povratku u život u civilu posle vojneslužbe, bio sam zbunjen i bez nade. Moja devojka i ja smo imali

mnogo problema. Zdravlje mi nije bilo dobro. Nikada se nisam

zabavljao. Sada sam konačno bio spreman da učinim neke iz-

mene. A imao sam i neka sredstva i ideje.

„Blejk, posao se zapravo i vrti oko ljudi. To je poduhvat koji

spaja ljude oko nekog neverovatnog sna koji ih inspiriše da izra-

ze svoj najbolji talenat i daju svoj doprinos onima kojima su nausluzi. Uz sve probleme, konkurenciju, tranziciju i tehnološki

napredak, danas su u poslovnom svetu mnogi zaboravili da su

odnosi, veze među ljudima - zapravo osnova svega. Usled ubr-

zanog tempa rada, ljudi danas lako žrtvuju međusobne odnose

radi postizanja rezultata. Ali ironija je u tome da su rezultati

bolji ukoliko su jače veze između tebe, tvojih kolega i vaših mu-

šterija. Zapravo bi trebalo da kažem da je svrha posla biti uvekod pomoći. Znam da zvuči jednostavno, ali posao je vrlo jedno-

stavan. Najuspešniji poslovni ljudi i najveće organizacije drže se

onog osnovnog radije nego da sve komplikuju. Posao je osnova

da bi se pomoglo ljudima. Da bi uvideli svoj ljudski potencijal.

Da bi mušterije dobile ono što najviše žele."




„Iđeja da je posao zapravo nastojanje da pomogneš drugi-ma zaista zvuči ispravno."

„Istina uvek zvuči ispravno", usledio je ljubazan odgovor.Razmislio sam o njegovim rečima. Onda sam dodao: „Čini

se da je dominatno uverenje o poslu danas da se sve vrti okonovca."

„Tako je. Ali evo jedne ohrabrujuće pomisli: kada probudišvođu u sebi i iskažeš vrednosti kojima se niko nije nadao, ljudi

će ti neizbežno dolaziti na vrata. Dobra stvar u tome je što nesamo da ćeš se dobro osećati što činiš dobro i što ćeš stećiunutrašnji mir, koji ti donosi saznanje da činiš pozitivnu pro-menu u životu drugih, već će i profit koji će tvoja organizacijaostvariti biti van svih očekivanja. Novac dolazi posle zalaganja.Što veću dobit ostvariš ne samo za svoje mušterije već i kole-ge, tvoja organizacija će videti mogućnost da ostvari ogroman

profit. I više ćeš napredovati u karijeri."„Znači, ja samo treba da se usredsredim na to da se lepo

ponašam prema ljudima i budem od pomoći na svaki mogućinačin, i uspeh će neizbežno uslediti."

„Otprilike tako. Rekao sam ti da je posao veoma jednosta-van. Mi ga činimo težim nego što bi trebalo. Pametni poslovniljudi ga čine lakim."

,,To zaista ima smisla. A opet neverovatno je u kojoj meri jeta filozofija nepoznata današnjem svetu."

„Zdrav razum nije baš tako uobičajen, Blejk. Ali sve se me-nja. I to veoma brzo. I svi ljudi koji ne shvataju nov način po-slovanja će zaostati. Nestale su stare vrednosti na osnovu kojihse nekada poslovalo. Naprosto više ne funkcionišu u potpuno

izmenjenim uslovima pod kojima danas radimo. Tehnologi- ja i globalizacija i krupne promene u društvu stvorile su novuniverzum poslovanja. Bila bi čista ludost misliti da možešda primeniš stari način rada u potpuno izmenjenom svetu. Aoni koji se odupiru promeni i drže se starog načina izumreće,Poput dinosaurusa koji se nisu mogli prilagoditi izmenjenimuslovima. Organizacije koje će izgraditi posao i stvoriti širom



13 0 R O B I N S A R M A

na svim nivoima i koje ljude i odnose među njima stavljaju na

prvo mesto."

Gledao sam u baštu i razmišljao o Džeksonovim rečima.

„Bilo kako bilo, hoću da kažem da prema ljudima zaista mo-

raš da se ophodiš izuzetno lepo ako želiš da u poslu iskažeš

svoj najveći potencijal. Budi na usluzi mušterijama. Učini sve što

možeš da pomogneš kolegama da razviju svoje sposobnosti."

„Zar nije napredovanje zaposlenih u nadležnosti mog šefa?

Ili onih zaduženih za kadrovska pitanja?", pitao sam iskreno. ,,Ne kada je reč o novom modelu vođstva o kome ti upravo

govorim, moj prijatelju. Ne ako želiš da vodiš bez titule. Ako

želiš da pobediš, moraš pomoći i drugima da pobeđuju. A deo

toga je da učiniš sve što je u tvojoj moći da u svojoj organizaciji

razviješ takav obrazac ponašanja da svako shvata koliko neve-

rovatan zapravo može da bude. Deo tvog posla je da pom ogn eš

Ijudima d a iskažu veličinu koju nose u sebi, a koje do tad a nisu

bili svesni", rekao je Džekson nadahnuto.

Ućutao je za tren i pomirisao ružu. Potom je nastavio da

priča. ,,Ne budi dinosaurus. Ubiće te", dodao je povišenim gla-

som, ali punim poštovanja. „Vodi bez titule. Sada dobro znaš

da ti nije potrebna titula da bi bio vođa. Ne moraš da budeš

šef da bi probudio najbolje u kolegama i pozitivno uticao naradnu atmosferu. Ne moraš biti direktor da bi izgradio od-

lične odnose sa deoničarima da bi hvalili proizvode i usluge

koje pružaš. Moraš jedino biti posvećen tome da svaki dan na

poslu koristiš da izraziš svoje najbolje potencijale i pozitivno

utičeš na druge. To je sve što je potrebno, Blejk. Ako si okružen

zauzetim, posvećenim i predanim ljudima koji rade najbolje

što mogu, tvoja organizacija će cvetati - ne samo u povoljnim

već i u teškim vremenima. Ako pogledaš najbolje kompanije

u Americi, svaka od njih ne samo da ima timove koji rade na

najbolji mogući način, već timove u kojima su međuljudski

odnosi na izuzetnom nivou. Vidiš, Blejk, poslovanje je samo

poseban oblik konverzacije. Ako firma u kojoj radiš ne razvija



VO OA B E Z T I T UL E 131

Džekson je prišao maloj kutiji i otvorio je. Izvukao je jedanzamotuljak i vratio se do mene. Tomi je stajao malo dalje, divio

se neboderima i posmatrao egzotično cveće u bašti.„Hajde, otvori ga", rekao je Džekson ljubazno.Poslušao sam ga i odvio zamotuljak. U njemu je bilo seme.„Moj život se vrti oko baštovanstva. I dan-danas me čudi

kako od ovog malog semenja, zahvaljujući pažnji i strplje-nju, nastanu neke od najlepših biljaka na svetu. Ista zamisaopredstavlja osnovu ovoga o čemu ti govorim. Ako nastaviš darazvijaš dobre ođnose s ljudima, bilo da je reč 0 kolegama ilimušterijama, koji predstavljaju prioritet, ostvarićeš nezami-slivu sreću i uspeh. Ali kao i baštovanstvo, i to zahteva mno-go truda i strpljenja. Moraš neprestano da zalivaš ljude i svojodnos s njima, ako shvataš šta hoću da kažem. Nagrada kojate čeka sve to čini vrednim truda. Kako to kažu najbolji bašto-vani: kako seješ, tako ćeš i žnjeti."

„Vrlo zanimljivo. Sada shvatam da sam sve ovo vreme smi-

šljao izgovore. Govorio sam da je to zato što nemam titulu,moć ili autoritet da izgradim tim i utičem na kulturnu klimuorganizađje u kojoj radim. Žalio sam se da sam prezauzet da

bih pomogao ljudima oko sebe da izraze svoje potencijale takošto bih pobudio vođu u njima. Krivio sam sve na ovom svetu,umesto da se uspravim i dam sve od sebe. Bio sam tužna, ne-uspešna i bezvoljna žrtva."

,,Da li su ti ljudi s kojima radiš pružili podršku ili pokušalida te ohrabre u tom periodu?"

Zaćutao sam. „Zapravo ne. Imam osećaj da se nisam najbo-lje uklopio. Da nisam deo tima. Nemam osećaj da sam uspo-stavio kontakt i s kim od njih."

,,Ne čudi me. Nisi se potrudio da razviješ odnos s njima. Još juče se ne bi složio sa mnom. Možda jednostavno nisi imao

vremena da s njima izgradiš bolje odnose. Želim da kažem dane smeš sebi da priuštiš da ne provedeš vreme u nastojanjuda izgradiš odnose s ljudima s kojima provodiš najviše vre-mena. Razmisli, Blejk - najbolje dane, sate i godine provodišs ljudima s kojima radiš. Zar ne zvuči logično da se potrudiš




da ih upoznaš i s njima izgradiš izuzetne odnose? Postali bi-

ste prijatelji. Imao bi osećaj da negde pripadaš. Da te okolina

podržava. A kada tvoje kolege vide da ih podržavaš, i oni ćepodržati tebe. Zakon reciprociteta je jedan od najsnažnijih za-

kona koji upravlja ljudskim odnosima. Kada iskreno pomažeš

drugima, oni će od srca dati sve od sebe da ti pomognu. Kada

staneš uz kolegu u potpunosti, i on će podržati tebe. Tako ljudi

funkcionišu. Učini druge uspešnim, i oni će učiniti tebe. Ali pre

neg o što ti nek o po nu di ruku, m or aš dirnuti njegovo srce. Ne

zaboravi da vođe bez titule daleko više postižu u timu negosami. To je ključna stavka. Ali ne zaboravi i da vođe bez titule

uvek povlače prvi potez. Ne čekaj da ti neko drugi priđe, ako

ti prvi ne ostvariš kontakt. Ti vodiš igru."

„Postaješ oličenje promene koju želiš da ostvariš", rekao

sam parafrazirajući Gandijeve reči koje sam čuo od Tomija

kada je prvi put došao u knjižaru.

„Tačno tako. Pruži on o što želiš da dobiješ. To je najdrago-cenija lekcija koju mogu da ti pružim. Ako želiš više podrš-

ke, pruži podršku. Ako želiš da te više cene, ceni druge više.

Ako želiš da te poštuju, moraš i ti najpre da poštuješ druge.

A onda će ti se sve vratiti. Započni proces da bi dobio nešto

zauzvrat."

„Kul", bila je moja prva reakcija.

„Neka te vodi pomisao da je najbolji način da nadahnešsvoje kolege da postanu vođe da im budeš uzor. Siguran sam

da si to već čuo više puta danas, ali moram da ponovim još

jednom je r je to ključno za ovu misiju. Sopstveni prim er je jed-

no od n ajmoćnijih sredstav a d a pro m eniš druge Ijude. Niko ne

voli kada mu kažeš da se promeni. U našoj prirodi je da se

odupiremo kontroli i ljude odbija ako osete da ih primoravaš

da postanu ono što znaš da mogu, jer imaju osećaj da ih liša-vaš prava na slobodu. Ali kada svojim primerom pokažeš ono

najbolje, postaješ uzor drugima. Onog trenutka kada iskažeš

osobine vođe u svemu što radiš, svojim primerom inspirisaćeš

kolege da daju sve od sebe da učine to isto. Ako daš sve od sebe

da pokažeš šta sve možeš, motivisaćeš svakoga u okruženju




da to isto učini da bi pokazao kakav vođa može da postane. Ikakav čovek."

Džekson je nastavio da priča sa žarom dokse šetao oko cve-ća, menjao mu zemlju i zaustavljao se s vremena na vreme da

bi udahnuo njegov miris. Smešio se. Očito je voleo prirodu.„Zaista si srećan ovde, zar ne?", upitao sam.„Nirvana" odgovorio je. „Bio sam zaista srećan dok sam se

bavio svojim prethodnim poslom. Nikada nisam ni pomišljao daću toliko napredovati. Neverovatno je šta sve naizgled neznatne

svakodnevne promene nabolje mogu da urade tokom vremena.Većina ljudi može da dostigne vrh u svom poslu. Ali mali brojostane posvećen tome dovoljno dugo. Siguran sam da ti je Tomiispričao nešto o meni i kompaniji kojoj sam pomogao da se ra-zvije uz pomoć izuzetnih ljudi s kojima sam radio."

„Mislio sam da si bio direktor?" pitao sam, pomalo zbunjen jer sam stekao utisak da je bio običan službenik, radnik?.

„Jesam. Ali nikada nisam izgubio iz vida da je najskromniji zapravo najveći. ‘Samo skromni napreduju', rekao je čuvenidžezer Vinston Marsalis. Niko nije ništa postigao sam. Što jeveći cilj, trebaće ti pomoć više kolega da bi ga ostvario. Tome podseća na reči čuvenog matematičara, Isaka Njutna: ‘Akosam i video više od drugih, to je zato što sam stajao na rame-

nima divova.' Ono sam što sam zahvaljujući ljudima koji suradili sa mnom i pomogli mi da izgradimo kompaniju. Nikadanisam gubio iz vida da su svakog jutra napuštali svoje poro-dice i domove da bi došli na posao i radili za mene - najbolješto su mogli. Kada sada razmišljam o izuzetnom uspehu kojismo postigli i kada neko od ljudi iz medija istakne kako sam

ja zaslužan za njega, istog trenutka im otkrijem tajnu: uspeh

smo postigli zahvaljujući pozitivnim odnosima među ljudimau kompaniji. Drugim rečima, uspeli smo jer smo radili zajed-no. Ostvarili smo uspeh zahvaljujući međusobnoj saradnji i jersmo imali osećaj da svi zajedno učestvujemo u tome. Pomagalismo jedni drugima. Vidiš, jednu snažnu organizaciju zapravočine dobri međuljudski odnosi na svim nivoima koji vode po-zitivnom rezultatu."




Džekson je zatim prišao bazenu u kom su rasli divni beli

ljiljani. Iz džepa je izvadio novčić.

Sagnuo se nad kazablankom i pomirisao cvet. A onda mi

je pružio novčić.

„Izvoli, baci novčić u bazen. Ali prvo poželi nešto. Ovo je

tvoj srećan dan."

Bacio sam novčić u vodu. Tomi me je posm atrao sa drugog

kraja terase. I dalje je izgledao neuredno kao i onog dana kada

sam ga ugledao u knjižari pre samo nekoliko nedelja. Još uvek

je nosio čudnu košulju, pohabane pantalone i sat sa Sunđe-

rom Bobom. Ali sada sam ga video onakvim kakav zaista jeste

mimo njegove ekscentrične spoljašnjosti: kao istinskog vođu i

plemenito ljudsko biće. Zaista sam cenio neprocenjivi poklon

koji mi je dao. Učenje po kome mogu da postanem izuzetan

vođa bez obzira na svoje radno mesto i prošlost. Ipak, pomalo

sam se brinuo. Bilo mi je jasno da je Tomi prilično star. Pitaosam se koliko će još živeti. Bio sam pomalo tužan.

„Primećuješ li talase koji su se napravili u bazenu kada si

bacio novčić?", upitao je Džekson.

„Naravno", rekao sam.

„Tako funkcionišu odnosi u firmi. Svako je važan. I sve što

radi. Ovakvi odnosi se šire na celokupnu kompaniju. Jedan

izvanredan odnos utiče na drugi i tako redom. Efekat talasana kraju stvara kulturu jedne kompanije i kvalitet rezultata

koje će ostvariti. Kada sam bio mladi pripravnik u prvoj kom-

paniji u kojoj sam radio, pohađali smo kurs koji nikada nisam

zaboravio."

„Zašto?" pitao sam.

„Zbog toga što sam naučio koliko su duboki, snažni odnosi

puni poverenja među ljudima na poslu značajni. Radili smotest u cilju provere znanja. Poslednje pitanje je glasilo: Napiši

ime domara kompanije - starijeg čoveka koji čisti kancelarije

svake večeri. Zaista nisam znao. Viđao sam ga kao usisava i

iznosi smeće kad sam ostajao da radim do kasno, ali se nisam

potrudio da ga upoznam. Mislio sam da to nije važno. Jer on je

bio samo čistač. I tako sam pao na testu! Svi koji nisu odgovori-



V O Đ A B E Z T I T U L E 1 3 5

li na to pitanje, pali su. Naučio sam lekciju za sva vremena: svi

zaposleni u organizađji su važni. Svako od njih je od značaja.

Svako u kompaniji mora biti uključen i povezan sa ostalimaako želimo da posao bude uspešan, jer kvalitet kompanije za-

visi od kvaliteta odnosa među zaposlenima."

,,I kako se zvao domar?", morao sam da pitam.

„Tim", odgovorio je Džekson istogtrena. „Tim Tarner. Upo-

znao sam se s njim posle. Ispostavilo se da čovek koga uopšte

nisam smatrao bitnim u slobodno vreme radi sa decom ome-

tenom u razvoju, da je pročitao više filozofskih knjiga negošto sam ja znao da postoji i da je jedan od najuglađenijih sa-

govornika koje sam ikada upoznao. Svako koga upoznaš - bez

obzira na titulu ili izgled - nečiji su sin ili kćerka. Svako ima

svoju priču koju treba čuti. I zna lekciju koju vredi čuti."

„Vau", bilo je sve što sam rekao.

Džekson je ćutao.

„Tomi ti verovatno nije rekao, ali moja žena je umrla odraka pre nekoliko godina", rekao je veoma tiho.

„Zaista mi je žao zbog toga", rekao sam saosećajno.

,,Ne treba da ti bude. Iako sam bio zaista uticajan na poslu

i pomogao u izgradnji izvanredno uspešne kompanije, nikada

je nisam zanemarivao. Nikada nisam uzimao zdravo za gotovo

osobu koju sam najviše voleo. Nikada nisam gubio iz vida ko-

liko je naš odnos važan. Sada kada je nema, ne žalim ni zbogčega. Nedostaje mi. Ali ne kajem se ni zbog čega. Kao što sam

na poslu ljude stavljao na prvo mesto, i naš odnos je bio prvi

na listi mojih prioriteta. Kada su ti ljudi na prvom mestu, sve

ostalo će doći samo od sebe. A mi smo to zaboravili. Poslovni

svet je više povezan nego ikada pre, ali moram da kažem da

poslovni ljudi nikada nisu manje komunicirali. Posedujemo

razvijeniju tehnologiju nego ikada pre u istoriji, ali su ljudskiodnosi lošiji. Prefinjeniji smo nego što smo ikada bili. Ali nika-

da se nismo ponašali tako nepromišljeno. Hoću da kažem da,

ako želiš da budeš izuzetan u poslu, moraš da se usredsrediš

na druge ljude. Da im veruješ. Uključiš ih u posao. Povežeš se s

njima. Budeš im na usluzi. I veličaš ih. Ako zaista želiš da uspeš




u poslu, moraš postati oličenje pozitivne energije, ljubaznosti iizvanrednosti prema svakoj osobi s kojom dođeš u kontakt."

„Divno si to rekao, Džeksone. Hvala ti na iskrenosti. Slažemse s tobom. Čini se da ljudi više zapravo ne razgovaraju. Češćešalju poruke nego što razgovaraju. Jedu zajedno u restoranu,ali ne razgovaraju. Niko više nikoga ne gleda u oči. Čini se da seljudi skrivaju od sveta upotrebom mobilnih telefona i slušalica.Moji roditelji, Bog ih blagoslovio, nisu imali mnogo. Ali svakevečeri smo večerali zajedno. Pričali smo kako smo proveli dan.

Sećali se godišnjih odmora. Smejali se zajedno. Pružali podrš-ku jedni drugima. Pokazivali svoja osećanja. Sve je to bilo ve-oma važno. Divno je čuti nekoga ko je bio toliko uspešan kaoti, Džeksone, da govori o značaju odnosa među ljudima", rekaosam ponesen idejom koju je bivši direktor podelio sa mnom.

„Sada sam običan baštovan", rekao je zaista skromno. „Alihvala ti. Kao što sada provodim dane uzgajajući ovo divno cve-

će na ovoj prelepoj terasi, tako i ti treba da neguješ odnose skolegama s kojima radiš i mušterijama i sve će biti dobro. Akada je reč o tvojim kolegama - vodi računa da dok neguješvaše odnose, pozitivno utičeš na ljude. Vođe bez titule uvek videono najbolje u ljudima i stvaraju atmosferu u kojoj ljudi moguda se razvijaju, kao što dobar baštovan poznaje zemlju iz kojeniče cveće, što je ključno ne samo za njegov rast već za opstanak

uopšte", rekao je Džekson tonom nekadašnjeg direktora.„Zapamti da ljudi posluju sa onima koji im se dopadaju. Ko-

jima veruju. Zbog kojih se osećaju posebnim. Ponašaj se premadrugima kao da si VIP. I ti možeš da iskoristiš ovu sposobnostvođe u knjižari u kojoj radiš, Blejk. Kolege će te voleti zbog toga.A mušterije će hrliti tebi. I postati tvoje najprivrženije cveće."

„Voleo bih da imam 'privrženo cveće'", rekao sam sa odu-

ševljenjem. Uzeo sam jedan kolač.Džekson je zaćutao na tren. Osvrnuo se po bašti. „Znam da

imate svoj plan, a i ja moram da završim neke stvari za danas.Ali pre toga moram da ti saopštim pet veoma važnih pravilada bi ovladao principom filozofije vodi bez titule o kome samti govorio."



V O O A B E Z T I T U L E 137

„Misliš na princip po kome tvoj uspeh ka o vo đe zavisi od tvojih odn osa s Ijudima?", pitao sam da bih bio siguran.

„Tako je. Kao i prethodno dvoje učitelja koje si upoznao, i ja imam svoju skraćenicu koja će ti pomoći da zapamtiš ovavažna pravila."

„Čekam da čujem. Počinju da mi se sviđaju ti vaši akronimi",rekao sam zadovoljno smazavši Džeksonov kolačić.

„BRKZN"3, rekao je i seo na drvenu klupu.Nasmejao sam se. „Dobar je, zar ne?“, doviknuo je Tomi koji

se sunčao na stolici u ćošku. Oko nogu su mu se upetljale latice belih lala."Džekson je nastavio da priča. ,,B znači 'biti od pomoći’. Kao

što sam ti već rekao, posao u velikoj meri znači biti zaista odpomoći. Jedan od najdelotvornijih saveta koje ti mogu pružitida bi postao uspešan vođa, jeste da uvek rad iš više nego što si

plaćen. Nagrada koja te čeka uvek će biti u skladu s tvojim do-

prinosom. Koliko si samo puta bio u nekoj radnji ili restoranui zaista poželeo da su ljudi više od pomoći jer to je zaista retko.Većina ljudi se ponaša kao da je u transu. Toliko su se naviklina mušterije da ih uzimaju zdravo za gotovo. Zaboravljaju dase pred njima nalazi ljudsko biće - i to biće zahvaljujući komezarađuju svoju platu. Biti od pomoći je tako jednostavno, a akoto ubaciš u svoj DNK kod, postaće osnova tvog načina rada i

života. Budi od pomoći. Još bolje, posveti se tome da budeš odpomoći više od svih koje znaš."„Savršeno", bilo je sve što sam mogao da kažem. „Biti vođa

je bilo daleko više nego što sam ikada pomišljao. Nije bilo rečsamo o načinu na koji svaka osoba unutar neke organizacije,

bilo da je reč o poslovnoj organizaciji, društvu ili naciji, možeda koristi svoje urođene sposobnosti da inspiriše druge da

postanu ono za šta su predodređeni, već o načinu na koji svakood nas može da ostvari svoj najbolji potencijal i učini neštovredno za celokupan svet."

3 U engleskom jeziku akronim glasi HUMAN što znači: ljudski. (Prim. prev.)




„Znaš, Blejk, ljudi nose u sebi taj poriv, čak i ako ga nisusvesni. Svako želi da zna da proširuje svoje mogućnosti i ra-

zvija se. Svako želi da zna da bez obzira na to šta radimo naposlu, činimo razliku. I svi želimo da znamo da živimo na ta-kav način da, kada se naš život završi, nemamo osećaj da smoživeli uzalud. Niko ne želi da se na samrtničkoj postelji suočisa saznanjem da njegov život nije značio ništa."

Ove reči su me sledile. Duboko sam udahnuo. Razmišljaosam o svom životu. I shvatio sam da ako sada nešto iz korena

ne izmenim, u budućnosti će me čekati mnogo gore stvari odonih koje su mi se već desile.

„Sada dolazimo do R u BRKZN. Ono označava ’razumevanje’.Da bi izgradio odlične odnose s ljudima, ne samo da im moraš bitiod pomoći, već moraš biti u stanju da shvatiš ljude. To nas dovodido jedne od najznačajnijih osobina dobrog vođe: pažljivog sluša-nja. Manjegovori, više slušaj. Možda ćeš reći da biti dobar slušalacpredstavlja jednostavnu veštinu. Ali to nije tačno, moj prijatelju.Ako je to tako jednostavno, zašto je tako retko naići na čoveka kojizaista zna da sluša celim svojim bićem? Koliko ljudi poznaješ učijem društvu imaš osećaj kao da se svet zaustavio jer su istinskifascinirani onim što govoriš i što ćeš tek reći?”

„Nijednog. Ne mogu nikog da se setim”, rekao sam odmah.

„Nema ih mnogo. Što predstavlja ogromnu priliku da se iz-dvojiš iz mase i izgradiš svoj ugled kao odličan vođa bez titule.To je zaista velika stvar. Malo ljudi je voljno da se prihvati toga.Većina misli da slušanje podrazumeva da sačekaš da drugaosoba završi svoju priču da bi rekao ono što si naumio. Većina Ijudi ima toliko izražen ego koji im ne dozvoljava da čuju šta drugi govore. Većina ljudi ne ume da sluša."

„Zašto?", pitao sam, fasciniran idejom da biti vođa znači bitii dobar slušalac.„Zbog niza stvari. Mnogi ljudi pate od kolektivnog sindroma

reklama. Zasipaju nas s toliko poruka, reklama i informacija danam se vrti u glavi. Toliko je beskorisnih stvari koje nam odvlačepažnju. To nas zbunjuje i troši energiju. Postala je retka sposob-nost i privilegija obratiti pažnju na nešto. Uz sve čime se bavimo,




jednostavno ne posvećujemo dovoljno pažnje ljudima koji namse obraćaju. A oni to osećaju i u tome je šteta. Jedan od najizraže-

nijih ljudskih poriva jeste potreba da vas shvate. Svi imamo glasu sebi i želimo da mu dozvolimo da se izrazi. Ako osetimo da jeneko iskreno spreman da nas sasluša, mi mu se otvaramo. I u istovreme toj osobi verujemo, poštujemo je i uvažavamo."

,,I naš odnos se produbljuje", ubacio sam.„Tako je. Pažljivo slušanje je jedan od nahrabrijih - ali u isto

vreme i jedan od najređih - postupaka koji prave vođe prime-

njuju. Vidiš, Blejk, bitan deo tvog posla u knjižari se sastoji utome da podigneš ljudima raspoloženje u svetu koji ih lomi.Najbolji mogući način da to učiniš jeste da kolegama i mušteri-

jama pokažeš da umeš da ih saslušaš. Ako ljude zaista saslušaš,ukazuješ im poštovanje", rekao je Džekson, a potom zaćutao.Ubrao je ljubičicu i vrteo je u rukama, zadubljen u misli.

„Još jedan razlog što smo loši slušaoci jeste naš ego."

„Zaista?"„Apsolutno. Činjenica je da je većina ljudi nesigurna u sebe.

Zato kada idemo na posao, želimo da drugi misle da smo pa-metni i snažni. Čist ego na delu. Prihvatamo zastareli modelvođstva po kome su najbolje vođe oni koji najviše i najglasnijegovore, a najmanje slušaju. Grešimo jer mislimo da osoba kojanajviše priča najviše i zna. Greška. Biti vođa znači slušati. I

dozvoliti drugima da osete da ih slušaš. To može samo velikaličnost. Neki kažu da slušanje predstavlja jednostavnu veštinu.Ali činjenica je da ono nije nimalo jednostavno. Samo hrabraosoba može da utiša svoj ego da bi pažljivije slušala. Samo za-ista snažna osoba sigurna u sebe može da ćuti dovoljno dugoda bi saslušala i razmotrila tuđe ideje."

Džekson je prišao Tomiju i seo pored njega.

„Dođi ovamo, Blejk. Izađi malo na sunceSunce se spuštalo sve niže nad Menhetnom. Nije bilo nijed-

nog oblačka. Moderni oblakoderi su se presijavali na suncu, asa pretrpanih ulica ispod nas dopirala je buka. Dok sam sedeopored Tomija i Džeksona, pala mi je na pamet sledeća misao:divno je biti živ u ovakvom danu.




„Evo u čemu je stvar ako želiš da razumeš ljude i pažljivo ih

saslušaš: podari im dar koji većina ne dobije. Većina ljudi - a

to zaista mislim - proživi čitav život a da im niko nikada nijepokazao kakav je osećaj kada nekog pažljivo saslušaš. Zašto?

Zato što smo svi toliko zauzeti i obuzeti sobom. Sve su to pra-

zni izgovori. Ali kada slušaš - pri tome ne mislim da samo

čuješ - osoba koja govori će se osetiti shvaćenom. Zadovoljena

je potreba da se i njegov glas čuje. Oseća se sigurno. Poverenje

među vama raste. I znaš šta se onda dešava?"

„Nemam pojma", rekao sam zainteresovano.„Pošto se osećaju sigurno, skidaju oklop koji stavljaju svako

jutro pre nego što napuste sigurnost svog doma i otisnu se u

ovaj komplikovani svet. Spuštaju štit koji svako od nas ima da

bi izbegao razočarenje u društvu, u kome nas većina ljudi s

kojima dolazimo u kontakt obeshrabruje. Ta osoba počinje da

uviđa da ti je zaista stalo do nje i tada pokazuje onaj najbolji

deo sebe."„Neverovatan proces", rekao sam.

„Zaista neverovatan. A kada počne da se odvija, vremenom

dovodi do pravog uspeha. Kolege počnu da obožavaju zemlju

kojom hodaš. Uzdižu te, bodre i uz tebe su kada su ti potrebni.

A tvoje mušterije postaju pravi ambasadori dobre volje - sla-

ve te u razgovoru sa svakim ko želi da ih sasluša, gde god da

idu."Sva trojica smo počeli da se smejemo. Džeksonov polet je

bio zarazan. Video sam da voli da govori o vođstvu, značaju

koji odnosi među ljudima imaju i načinu na koji se razvija ono

najbolje u ljudima.

,,K u BRKZN je tu da te podseti da 'kontaktiraš s kolegama’.

Nastoj da budeš u kontaktu s kolegama i mušterijama. To je

od izuzetne važnosti. Ostvarićeš pozitivne rezultate i postićineočekivane uspehe o kakvima nisi ni sanjao samo zato što

se mešaš s ljudima s kojima sarađuješ. Kada ti ljudi vide lice,

počinješ da se ističeš. Oni te zapamte. Počinješ da im se do-

padaš. Ne zaboravi da ljudi vole da posluju sa onima koji im

se dopadaju."




,,U pravu si. Moje m ušterije u knjižari me vole je r volim

knjige. I zato se vraćaju."

,,U vremenim a izražene konkurencije uviđamo da je izu-

zetno važno održati jasne i snažne ođnose među ljudima. Nije

vreme da se sakriješ u ćošak. Nije vreme da se krijemo iza

imejlova. Vreme je da zasučemo rukave, izgradimo mostove,

povežemo se s kolegama i mušterijama u nastojanju da im

pomognemo da dospeju do svog cilja. Popij kafu s deoničari-

ma. Ručaj s potrošačima. Saznaj šta ih brine i kako se osećaju

u ovom svetu punom promena. Sakupljaj te podatke da bi ih

sutra iskoristio u poslu."

„Zanimljivo", rekao sam. ,,A šta znači Z u BRKZN?", pitao

sam radoznalo.

„Zabaviti", odgovorio je Džekson srdačno. „Većina ljudi misli

da posao mora biti krajnje ozbiljan. Plašimo se da će ljudi po-

misliti da traćimo njihovo vreme i da smo neproduktivni akosmo bezbrižni ili ako se smejemo i zabavljamo. Ali evo u čemu

je istina: ako se dobro zabavljaš dok obavljaš posao i vodiš u

svemu što radiš, bićeš produktivniji. Ako se zabavljaš, daleko

više si uključen u ono što radiš. Ako se zabavljaš, spremniji

si na saradnju. A kad se ljudi zabavljaju, energija celokupne

organizacije jača. Kada ljudi uživaju na poslu pod manjim su

stresom, spremniji su na neke stvari i imaju više volje da još bolje rade i uvek budu na usluzi mušterijama. Ne zaboravi ko-

liki je značaj da se zabavljaš onog trena kada kročiš u knjižaru.

Ali i da zabaviš sve oko sebe. Jer ti si sada vođa bez titule.

Džekson je pogledao u sat. Zatim je počeo nešto brže da pri-

ča, ali je i dalje bio usredsređen na mene i na ono što je govorio.

,,N u BRKZN će te podsetiti na jednu od mojih najdražih ideja o

vođstvu", nastavio je dok se poslepodnevno sunce polako spu-štalo iznad nebodera i spomenika koji su se uzdizali na hori-

zontu i izazivali strahopoštovanje. „Negovati. Kao što sam već

ranije rekao, pre ovih katastrofalnih promena čiji smo svedoci, a

koje su prouzrokovale propast čuvenih kompanija, sve se vrtelo

oko sledeće stvari: bitan sam samo ja , ja ,ja , umesto mi, mi, mi.

Stari način poslovanja se svodio na dobit. Pružiti što manje, da




bi u najkraćem mogućem periodu zaradio što više novca. Du-

bina i jačina veza s kolegama i mušterijama nije bila od velike

važnosti. Mušterije su bile zamenljive. Ako izgubiš jednog zato

što nisi održao reč ili nisi uradio ono što si rekao, nije bilo po-

trebe za brigu, jer ćeš naći drugu mušteriju. Ako je kolega bio

nezadovoljan tobom zato što ga ne ceniš ili zato što nisi bio fer,

nisi se brinuo jer si znao da ćeš pronaći odgovarajuću zamenu.

Ali znaš da posao nije kao što je nekada bio. U današnjem svetu,

zahvaljujući napretku komunikacije, previše je čak i jedna ne-

zadovoljna mušterija. Dovoljna je jedna mušterija spremna da

uništi tvoju reputaciju, da to i učini. S druge strane, samo jedna

mušterija zadovoljna tvojim načinom rada, može da proširi tu

vest hiljadama ljudi. Kada je reč o kolegama, novonastali svet

poslovanja je takav da je u njemu talenat važan. Ne možeš se

prema ljudima ponašati kao da su roba - je r oni to nisu. Izgubi

samo jednu osobu koja vredi i to te može koštati više nego što si

mislio. Zato ti kažem - neguj odnose s ljudima. Budi izuzetno fin.

Ako si fin, ne znači da si slab. Molim te nemoj da mešaš ljuba-

znost sa slabošću. Vođe bez titule na brilijantan način pronalaze

ravnotežu između saosećajnosti i hrabrosti. Njima su, bez svake

sumnje, ljudi i odnosi s njima na prvom mestu. Ali niko ne kaže

da oni ne očekuju da ljudi svoj posao obavljaju na najbolji mo-

gući način, s najvećom mogućom posvećenošću i ostvarivanjem

najboljih rezultata. Oni uspevaju da u isto vreme budu i nežni

i snažni. To je retka kombinacija. Ali zahvaljujući posvećenosti

i vežbi, moguće je postići je. Ako biti fin predstavlja uspešnu

poslovnu strategiju, zašto je onda tako malo ljudi primenjuje?

Potrebna je veština da u ljudima vidiš najbolje i onda kada oni

to ne vide i da se prema njima ophodiš s takvim poštovanjem i

ljubaznošću da bi mogli da postanu ono najbolje. Slabe osobe ne

umeju da izgrade odnose s ljudima, da im se osmehnu, obrate

lepom reči ili pažljivim gestom. Ne. To mogu samo snažne vođe.

Zato neguj odnose s ljudima. Budi neverovatno brižan. Budi izu-

zetno prijatan. Neka svako kog a sretneš bude posle vašeg susreta

bolji, srećniji i angažovaniji nego što j e bio. A onda samo čekaj da

vidiš kakav će to uticaj imati na tvoju karijeru."




,,I tvoj život", dodao je Tomi posm atrajući jednu od skul-

ptura na terasi.

„Okej, to je sve što sam imao da kažem, Blejk. Vodi raču na o

Ijudima, a novac će potom do ći sam po sebi. Pom ozi Ijudima da

ostv are svoj cilj i oni će ti po m oć i da ostv ariš sve svoje ciljeve.

Učini ljude s kojima posluješ uspešnim i oni će tebe učiniti us-

pešnim. Zakon reciprociteta je jedan od najznačajnijih zakona

ljudske prirode i vođstva."

„Neću to zaboraviti", rekao sam s poštovanjem.

„Odlično. Imaj na umu da se ovaj zakon zasniva na činjenicida ljudi po prirodi osećaju snažnu potrebu i želju da odgovore

na ljubaznost i podršku koju im drugi ljudi pružaju. U sebi

nosimo urođenu sklonost da budemo dobri prema ljudima

koji su dobri prema nama. Ako predstavljaš oličenje vrline i

izuzetno si ljubazan prema ljudima, to će u njima probuditi

želju da se prema tebi ponašaju na isti način. Naravno, polazi-

mo od toga da sve to radiš iz dobre namere. Da želiš da budešdobar pema ljudima zato što je to ispravno, a ne iz potrebe

da manipulišeš njima da bi ostvario ono što želiš. Pomagati i

davati bez očekivanja da nešto zauzvrat dobiješ pravi je dar.

Ništa manje od toga. A kada pođeš od ovog stanovišta, postići

ćeš izvanredne rezultate."

„Razumem šta hoćeš da kažeš", rekao sam. Poželeo sam da

sam mogao da provedem više vremena sa ovim vrhunskimposlovnim misliocem prerušenim u običnog baštovana.

Džekson je iz džepa izvadio još jedan zamotuljak semena.

„Evo, Blejk, ovo je seme retke afričke ljubičice. Neka te ono

podseti na potrebu da pomogneš ljudima da se razviju. Da ve-

ruješ u njih. Vodiš računa o njima. Neguješ ih. Zalivaš. Pružiš

najviše što možeš. A onda ćeš videti kakva te žetva čeka. Znam

da zvuči čudno. Ali ova metafora izražava istinu: Ijudi su danas n ajva žn ijifak tor da b i se po stiga o uspeh u poslu."

,,A međuljudski odnosi su najvažniji element u životu", do-

dao je Tomi osećajno.

Džekson mi je prišao. „Slobodno ispolji osećanja, prijatelju",

rekao je i zagrlio me za kraj. „Drago mi je što sam te upoznao. Bilo




je zanimljivo. Deluješ mi kao fin čovek. To je veoma važno u ovom

dobu kada je biti on akav kakav si od veće važnosti nego ikada

pre. Nimalo ne sumnjam da ćeš biti sjajan vođa bez titule koji ćepozitivno uticati na život mnogih. Vodi računa da upotrebiš ovo

seme. Cveće koje će iz njega izniknuti potpuno će te očarati."

TREĆI RAZGOVOR OFILOZOFIJI VODI BEZ TITULE:

Tvoj uspeh kao vođe zavisi od dubine tvojih odnosa s ljudima

Pet pravila:

Biti od pomoći

Razumevanje

Kontakt

Zabava

Negovanje

Ko r a c i k o j e je n e o ph o d n o pr e d u z e t i

Posvetite pet minuta vremena razmišljanju o osobi koja je

najviše uticala na vas. 0 tri osobine koje je čine tako posebnom

i o tome kako biste ih primenili u svom načinu života i obav-

ljanju posla počevši od danas.


„Niko neće postati veliki vođa ako želi da sve uradi sam ili

da sve zasluge pripiše sebi."

Endru Karnegi



Sedmo poglavlje:

ČETVRTIRAZ60V0R 0 VOĐSTVU - DA 61BIO

VELIKIVOĐA, MORAŠ BITIVELIKIČOVEK

„Kada bi svi bili zadovoljni sobom, danas ne bi bilo heroja."

Mark Tven

Već je padalo veče kada smo Tomi i ja došli do distriktaMitpeking, oblasti poznate po popularnim mestima za izlaskei fensi buticima. Tomi je bio ćutljiv. Znao sam da o nečemurazmišlja.

„Blejk, prijatelju moj", rekao je kad smo ušli u vrhunskirestoran po imenu Vudu. „Sada ćeš upoznati poslednjeg odčetvoro učitelja. Reč je o još jednom izuzetnom čoveku kojiće te uputiti u četvrti i poslednji princip filozofije vodi beztitule, da bi mogao da pokreneš vođu u sebi i iskažeš svojepotencijale. Time se naše vreme provedeno zajedno završava."Potom nije rekao više ni reč. Uopšte nije gledao u mene. Čuosam kako uzdiše.

„Ali sigurno ću te viđati svakog dana na poslu, Tomi. Čekajsamo da vidiš kakav ću biti u ponedeljak ujutro kad se vratimu knjižaru. Samo čekaj! Već se osećam sasvim drugačije. Sigu-ran sam sa ću postati prava zvezda u našoj radnji", uzviknuosam uzbuđeno.

Tomi je i dalje ćutao. Ušli smo u restoran i sišli stepenicamau podrum, a Tomi je i dalje ćutao. Očekivao sam da će podrum biti zapušten i prašnjav, ali je ceo prostor bio prijatan - s mo-




dernim crtežima u crnim metalnim okvirima koji su visili nazidu. Dok smo prolazili kroz hodnik, čula se prijatna muzika, a

lepo obučeni ljudi u crnim odelima su prolazili pored nas. Po-mislio sam da smo ušli u neki hol. Nije mi bilo jasno šta Tomismera niti gde me vodi sve dok nismo prošli kroz staklenavrata na kojima je pisalo: „Ejmber spa i velnes centar." A ispodnjih „Džet Brisli, maser."

„Pripremi se da upoznaš poslednjeg učitelja, Blejk Veliki",rekao je Tomi ljubazno. ,,On je zaista neverovatan. Ali prvo

moramo da čekamo da na nas dođe red. Kao što vidiš, on jeveoma popularan", rekao je Tomi i pokazao na čekaonicu koja

je bila puna ljudi obučenih po poslednjoj modi.„Ovaj učitelj je maser?", upitao sam.„Aha. I to jedan od najboljih. Masirao me je sto puta do sada

i ne mogu ti opisati kako sam se odlično osećao posle toga. Džetima čarobne ruke. Da li si nekada išao na masažu, Blejk?"

,,Ne. Nikada." ,,E pa sada je red na tebe." ,,On će me masirati?"„Samo ako budeš imao sreće", rekao je Tomi. „Ako zaista

budeš imao sreće. Džet je bez svake sumnje najbolji maser ucelom Njujorku. Svi momci s Volstrita dolaze kod njega da seoslobode stresa i obnove energiju. Filmske zvezde i supermo-

deli čekaju na red u čekaonici. Čuo sam da je čak i nekolikočlanova britanske kraljevske porodice dolazilo kod Džeta daih vrati u formu. On je pravi genije u svom poslu. I jedan odmojih najboljih prijatelja."

„Zašto onda moramo da čekamo?", pitao sam iskreno.„Zato što je ovaj čovek iznad svega pošten", rekao je Tomi.

„On je snažna ličnost, kao i učitelji koje si prethodno upoznao.

Živi na ispravan način, ali ne hladan i dosadan, već na načinkoji predstavlja kombinaciju izrazite etičnosti i krajnje izuzet-nosti. Počeo sam da zvučim poetski, zar ne, Blejk?", rekao jeTomi raspoloženo i namignuo, potapšavši me po ramenu.

Tridesetak minuta kasnije, našli smo se ispred Džeta Bri-slija - najpopularnijeg masera u Njujorku. Džet je pogledao




prema nama. Kada je ugledao Tomija, osmeh mu je ozario lice.„Zdravo, Tomi. Pitao sam se kada ćeš svratiti. Drago mi je što

te vidim. Zaista se radujem što si došao."Dva prijatelja su se srdačno zagrlila, a potom počela pri-

ja teljski da boksuju. Mora da je to predstavljalo neki njihovritual. Stajao sam i posmatrao ih kao sparinguju kao dvasrednjoškolca. Bilo je zanimljivo. Bio je to zaista nezaboravandan.

„Pretpostavljam da je ovo Blejk iz knjižare", rekao je Džetokrenuvši se prema meni i uhvativši moju obema svojim ru-kama - na način na koji se rukuju najbolji političari.

„Drago mi je što sam te upoznao", rekao je srdačno.„Meni je drago, Džet", rekao sam. „Baš vam je lepo ovo me-

sto ovde."„Hvala ti na tome, Blejk. Mada moram da priznam da sam

to i zaslužio. još uvek radim više od većine ljuđi koje ćeš ika-da sresti. Krv, suze i zn oj su pot reb n i da bi ost va rio snove, n adan ja i sreću. Moja porodica se uvek držala principa daljudima treba pomoći da ostanu zdravi da bi mogli da vode bez titule . Ovim poslom se bave četiri generacije. Za mene je to umetnost. Moj posao me ispunjava jer znam da ljudi nemogu postati izuzetni u tome što rade ako nisu zadovoljniličnim životom. Ne možeš nadahnuti druge ako sam ne pose-duješ dovoljno energije. Ne možeš uticati na druge da buduzadovoljni sobom ako ti to nisi. Moj cilj je da svakog dana

budem sve bolji da bih većem broj ljudi pomogao da buduzdraviji i snažniji. Ali dosta više o meni. Hajde da pričamo otebi. Čujem da si bio u Iraku."

„Jesam, Džet. Nezaboravan period. Vojna služba je prou-

zrokovala da se teško prilagodim životu u civilu. Do pre ne-koliko dana osećao sam se totalno obeshrabreno. Drago mi je što sada, posle svega što sam naučio o filozofiji vodi beztitule, mogu da kažem da na sve gledam sasvim drugačije. Sadashvatam da će mi biti od koristi. I da vreme provedeno u vojscimogu da iskoristim kao šansu da sve što radim podignem naviši nivo i obavljam još bolje."




,,U pravu si, Blejk. Ali zaista želim da ti se zahvalim na sve-

mu što si učinio. I na svim žrtvama koje si morao da podneseš.

Ti i tvoji saborci ste učinili mnogo za sve nas. Hvala ti."„Nema na čemu, Džet", rekao sam zahvalno. „Divno je biti

ovde."

„Odmah ću preći na ono zbog čega te je Tomi doveo. Je li

to u redu?"

„Naravno."

,,Do sada si već upoznao lepu Anu i naučio prvi princip fi-

lozofije VBT."„Nije ti potrebna titula da bi bio vođa", ponovio sam brzo.

„Odlično. Takođe si upoznao i našu ski legendu, harizmatič-

nog bivšeg profesionalnog sportistu Taj Bojda i saznao drugi

princip. Da li ga se sećaš?" upitao je Džet.

„Naravno. Teška v rem ena stvaraju velike vođe", rekao sam

samouvereno.

„Bravo", aplaudirao mi je Džet. „Ovaj klinac odlično uči,Tomi; momak je dobro naučio lekciju", rekao je s ljubaznim

osmehom.

„Znam", rekao je Tomi i nastavio da proučava slike na zidu.

„Zaista sam ponosan na njega

„Treći princip filozofije vodi bez titule glasi: Tvoj uspeh k ao

vođe zavisi od dubine tvojih odn osa s Ijudima. Moj drugar Džek-

son, baštovan vizionar, sigurno te je tome naučio?"„Imam i seme kao dokaz", rekao sam i izvukao zamotuljak

iz džepa.

Džet se ponovo nasmešio. ,,Da, on je prilično kul momak.

I evo te sad kod mene. Ja ću govoriti o četvrtom i poslednjem

principu. On će možda biti od najvećeg značaja. I to kažem

prilično skromno. Ali to zaista mislim. Ovaj princip je osnova

koja ih sve drži na okupu. Ne možeš biti vođa bez titule akoovu lekciju ne naučiš kako treba

,,A kako glasi taj princip?" pitao sam nestrpljivo.

„Pre nego što ti kažem, mogu li nešto da te pitam?" rekao

je Džet učtivo.

„Naravno."




„Šta bi pomislio o profesionalnom sportisti koji bi repor-teru u svlačionici rekao da je odlučio da više ne trenira, ne

priprem a se, a da je i dalje siguran da će ostvarivati vrhunskerezultate na terenu?"„Pomislio bih da je poludeo", rekao sam iskreno. ,,U pravu si", rekao je Džet i klimnuo glavom. „Nema logike,

zar ne? Da te pitam, Blejk, šta misliš koliko se ljudi koji se baveposlovanjem posvete tome da treniraju sve dok ne postanu izu-zetni u poslu kojim se bave, psihički i fizički se pripremaju da bi

i u teškim vremenima ostali najbolji, napredovali usred opštepomirenosti sa sudbinom i ostali pozitivni usred haosa?" ,,Ne mnogo", priznao sam. ,,U pravu si. A opet očekuju izuzetne rezultate. Što se ni-

malo ne razlikuje od ludosti atletičara koji želi da pobedi aline želi da se priprema. Dakle, poslednji princip filozofije vodi

bez titule odnosi se na značaj pripreme i rada, da bi vođa utebi postao snažniji i iskazao svoje potencijale. Kao i na to dastekneš neverovatnu unutrašnju snagu i uverenje da si nepobediv u vremenima kada smo svi pod pritiskom i kada se sveneprestano menja."

„Zaista neverovatno, Džet. Igrao sam fudbal u školi i volimsport, tako da je tvoja metafora pravi pogodak. Istina je darazmišljam o tome. Ne pripremam se da bih bio najbolji štomogu pre odlaska u knjižaru, a pitam se zašto ne postižemizvanredne rezultate. Ne preuzimam ličnu odgovornost za svo-

je postupke. Češće sam zapravo izigravao žrtvu." ,,Da bi postao uspešan vođa, m oraš biti veliki čovek. Vrlo je

jednostavno. Odlična kompanija je zapravo samo skup ljudikoji u svemu što rade iskazuju svoju izuzetnost. Ako bi ti - isvako od tvojih kolega - aktivirao vođu u sebi i pokazao svešto znaš, vaša kompanija bi istog trena procvetala. Zar ti to ne

zvuči logično?" upitao me je Džet bodro.„Zaista ima smisla", rekao sam. ,,Da bi bio velik spolja, moraš biti velik iznutra", dodao je

Džet. ,,Ne možeš ostvariti vrhunske rezultate na poslu ako neosećaš želju da to uradiš. Ne možeš pokazati čvrstinu u odno-




sima s konkurencijom ako nemaš mentalnu čvrstinu u sebi.Ne možeš pobuditi ono najbolje u svojim kolegama ako nisi

probudio ono najbolje u sebi. Ova poslednja lekcija se odnosina lično vođstvo. Vodi najpre sebe. Samo na taj način će šp os tati osob a koja m ože da vodi druge. Posveti se tome da iznutra po-staneš toliko jak da bi spolja izgledao nepobediv. Radi vrednona sebi da bi došao do blaga skrivenog u sebi i pokazao gasvima oko sebe. Oslobodi se negativnih misli i uverenja, kao ipogrešnih pretpostavki o tome kakav bi vođa mogao da budeši šta bi sve mogao da ostvariš. Budi svestan svojih mogućnostida bi probudio svoj skriveni potencijal i ostvario svoje najvećeambicije i ciljeve. Radi na sebi da bi obogatio svoj karakter,učinio svoje namere čistijim a dela većima. Treniraj da bi tizdravlje bilo savršeno, da bi svakoga dana bio pun energije iživota. Uspeh postižu zaista energični ljudi."

,,To mi je savršeno jasno", rekao sam. ,,Da bi postao zaista velika ličnost, potrebno je da središsvoj emotivni život, da se oslobodiš ogorčenosti i tereta izprošlosti. Svega onog što te usporava i ne dozvoljava ti daiskažeš veličinu koju nosiš u sebi. Radi na svom duhovnomživotu, poveži se sa onim najvrednijim u sebi da bi najboljegodine svog života posvetio postizanju dela koja će ostati i

posle tvoje smrti„Posle moje smrti?" ,,Da, Blejk. Život proleti u trenu. Tako brzo da i ne primetiš.

Ne treba pred kraj života da razmišljaš o tome šta će ostatiposle tebe i kako će te pamtiti, već sada. Na taj način možešda živiš svoj život unazad i postaraš se da se završi na pravinačin."

„Nikada nisam razmišljao o tome", promrmljao sam, obu-zet Džetovom idejom da bi svako od nas trebalo da nastoji dadočeka „dobar kraj". Od te pomisli prošla me je jeza.

„Nažalost, većina ljudi ne shvata suštinu posla i života - svedok ne budu isuviše stari da bi nešto mogli da urade", nastavio

je Džet. „Većina Ijudi ne o tkr ije ka ko da živi sve d o p re d smrt. Svoje najbolje godine provedemo kao u komi - ne shvatamo šta



V O O A B E Z T I T U L E 151

je zaista važno u životu - da iskažemo svoje sposobnosti vođe,ostvarimo svoj potencijal, doprinesemo da se svet promenizahvaljujući poslu koji obavljamo i tome kakvi ćemo postati.

A onda suočeni sa buđenjem na kraju života, ovi mesečari po-činju da kopaju ispod površine i tragaju za smislom. Shvatajuda su rođenjem stekli neverovatne talente i dragocene darove,ali i odgovornost da ih usavrše da bi tokom vremena mogli daih iskažu. I pri tome pozitivno utiču na život svih oko sebe.Ali kada to shvate, prekasno je da bilo šta urade. I umiru saosećanjem da život nisu proživeli kako treba."

Pažljivo sam slušao svaku Džetovu reč. Imao sam utisak dase radi 0 neobično mudrom čoveku. ,,U ovom materijalističkom svetu jurimo za titulama, brzim

automobilima i velikim iznosima na računama u bankama upotrazi za veličinom, dok zapravo već imam o sve što zaista že- limo. Sreća i izuzetnost za kojima žudimo su već u nama. Tra-gamo za njima na pogrešnim mestima: na poslu, u potrazi zadruštvenim statusom i materijalnim vrednostima. Ali pre nego

što smo toga svesni, postaćemo prah. I čistač ulice i izvršnidirektor će završiti u grobu. A titule, prestiž i univerzitetskediplome nemaju nikakav značaj na kraju. Jedino što vredi jeda li si postao onakva osoba kakva si mogao da budeš i da li siiskazao svoje osobine vođe tako što si iskoristio svoj potencijalda bi pozitivno uticao na život drugih ljudi. A sve kreće iznutra.

Jedino tako tvoje najbolje karakteristike dolaze do izražaja."„Šta podrazumevaš pod tim 'sve što želimo, već imamo?'

Rešen sam da postanem vođa bez titule i izuzetan u poslu kojiradim. Ali moram da priznam da želim da imam lep stan, boljestvari i novi automobil. Sada ih nemam. Shvatam da ću sve testvari dobiti ako postanem vođa, ali ih sada nemam."

,,0vo ću reći sa izrazitim poštovanjem, Blejk, ali ja zaistamislim da ti te stvari ne želiš."

„Želim", insistirao sam.

,,Ne. Ne želiš", odgovorio je Džet prijateljski, ali odlučno.„Mislim da je ono što ti želiš zapravo osećanje koje će ti pose-dovanje tih stvari doneti. Osećanje ispunjenosti, zahvalnosti




i unutrašnjeg mira. Sve što hoću da kažem je da zahvaljujućiposvećenom radu na svom unutrašnjem životu, možeš ostvari-

ti neverovatne rezultate spolja. Vodi prvo sebe", ponovio je.„Veoma zanimljivo", rekao sam. Kada sam malo bolje raz-

mislio, Džet je bio u pravu. U našem svetu uspeh se definišestvarima koje posedujemo, a ne time kakvi smo kao ljudi. Svešto imamo merimo na osnovu toga koliko novca zarađujemoili unapređenja koja stičemo, umesto na osnovu toga na ko-liko smo ljudi izvršili uticaj. Čini mi se da smo kao društvo

fokusirani na pogrešne vrednosti, da smo izgubili iz vida štaznači pravi uspeh. Nije ni čudo što smo nesrećni. Nije ni čudoda u takvom svetu tražimo utočište u hrani, gledanju TV-a ispavanju. Jurili smo za pogrešnim stvarima koje nas nikadaneće učiniti srećnim

„Imati lepe stvari ne predstavlja ništa loše", pojasnio je Džet

dodavši Tomiju i meni flašu vode. ,,Ja sam esteta. Da li znaš štato znači?" ,,Ne."„Esteta je onaj ko ceni lepotu. Volim da budem okružen

lepim stvarima. Nameštaj u ovom centru je prvoklasan. Hra-na je izuzetno kvalitetna. A odeća koju nosim kupljena je unajpoznatijim radnjama u Sohou. Pre mnogo vremena obećao

sam sebi da ću u životu imati sve najbolje. Zato što se osećam bogatim, postao sam bogat." ,,Ti si bogat?" pitao sam, iznenađen činjenicom da jedan

maser ima toliko novca.„Jesam, Blejk. Imam brojne asistente koji mi pomažu. Ima-

mo još pet ogranaka. I obučavamo masu ljudi koji žele da se bave ovim poslom. Ovaj centar i moj posao su mi obezbedili

finansijsku slobodu. A lepota me prati gde god da idem", na-stavio je Džet. „Volim najbolje stvari u životu. Obožavam lepumuziku. Putujem na zanimljive destinacije na odmor. I pijemodlično vino. Život je isuviše kratak da bih pio loše vino", rekao

je namignuvši. „Ali evo u čemu je ključ: te stvari me ne čineonim što sam. Nisam vezan ni za jednu od njih./a posedujem njih, a ne on e mene. Ja sam ipak samo čovek i sve te lepe stvari




čine da se osećam lepo. Želim da naglasim da nema ničeg lošegu tome biti okružen lepim stvarima - one čine život lepšim.

Ali me one ne određuju. Ljudi dospevaju u nevolju kada onošto poseduju postane osnova njihovog identiteta i onoga štopredstavljaju u spoljašnjem svetu."

„Zašto?"„Ako izgube ono što posedeuju, gube sebe. Volim lepe stvari i

materijalne pogodnosti koje nam ovaj svet nudi. Ali im ne robu- jem. Živim na najbolji mogući način i volim život. Daleko je važnije

kakva sam osoba od on oga što posedujem. Uticaj koji svojim sop-stvenim pozitivnim primerom vršim na kolege, klijente i one kojevolim, daleko mi je važniji od iznosa na računu. Isto tako, Blejk,ak o se usredsrediš na to da zara đu ješ novac, neć eš biti dovoljno usredsređen na svoj posao - koji ti donosi novac."

„Zanimljivo. Zaista zanimljivo", rekao sam.„Samo hoću da kažem da biti izvanredan vođa bez titule

znači bti posvećen tome da postaneš izuzetna osoba. Bitna vest j e da će se tvoj unutrašnji razvoj odraziti na uspeh u spoljn om svetu. Zato je od velikog značaja da radiš na sebi."

Pomalo me je iznenadilo što čujem koliki je značaj unu-trašnjeg života da bi se postalo izuzetan vođa. Većina knjiga oposlu pominje značaj ovladavanja sobom, ali nisam mislio da

je od tolikog značaja za uspeh na poslu.

„Kada probudiš vođu koji čuči u tebi, sve što dotakneš će sepreobraziti. Kada postaneš svestan svoje prave prirode i posta-neš sigurniji u sebe, kreativniji i izvanredna ličnost, tvoji odnosis drugima i tvoj način rada omogućiće ti da ostvariš uspeh."

„Ima smisla", priznao sam. „Ako budem imao više vere usvoje sposobnosti, više hrabrosti da istrajem u postizanju svo-

jih ciljeva i više odlučnosti, logično je da ću i posao obavljati

bolje i ostvariti bolje rezultate. Ako postanem bolja osoba, svešto radim će biti bolje."„Tako je. Ali tvoj cilj nije samo da postaneš bolja osoba. Ti

si savršen takav kakav si. Tvoja prava misija je u tome da nezaboraviš."

„Mislim da te nisam najbolje razumeo."




„Savršen si takav kakav si", ponovio je Džet. „Voditi sebene znači ispraviti neke stvari, jer s tobom je sve u redu. Treba

samo da zapamtiš. Da zapamtiš da poseduješ vođu u sebi ipovežeš se s njim. Voditi sebe znači povezati se sa onim kakavsi nekada bio - sa svojom pravom prirodom."

„Šta je moja prava priroda, Džet?"„Znao si kad si bio dete. Kada si bio mali, društvo te još nije

naučilo da se odrekneš svojih snova, da potisneš svoju genijal-nost i ugušiš svoju strast. Tada se nisi plašio da rizikuješ, učiš

nove stvari i osećaš se savim prijatno u sopstvenoj koži. Kaodete si bio u potpunosti svestan svojih urođenih sposobnostivođe. Želeo si da ostaviš svoj trag u životu, da postigneš velikestvari i život živiš kao veliku avanturu. Ali kako si rastao, desilose nešto užasno: svet oko tebe je počeo da deluje. Uticaj rodite-lja, vršnjaka i društva je potisnuo ono najbolje u tebi. Masa te

je naučila da ne budeš originalan. Da zaboraviš na svoju viziju.

Da dane provodiš obično."„Moraću da se složim s tobom", rekao sam uzbuđeno. ,,Že-

lim da mi se vrate moje prirodne sposobnosti. Sposobnost davodim, da utičem na druge i sve čega se latim učinim boljim",rekao sam, koristeći neke reči koje sam čuo od Ane.

„Lično vođstvo - ono koje dolazi iznutra - da bi tvoja ve-ličina došla do izražaja - jeste DNK svakog trajnog uspeha,

Beljk. Nažalost, kao što sam već rekao, u današnjem svetu jeto retkost. Zaboravili smo koliko je značajno ovladati sobomda bi se postao vrhunski vođa. Zaboravili smo da ako bi sviljudi unutar jedne organizacije mislili, osećali i ponašali se nanajbolji mogući način, preduzeće bi istog trena procvetalo. Svedo čega nam je danas stalo jesu spoljne potvrde. Više titula.Više novca. Više stvari. A sve to ne da bismo stekli sopstveno

poštovanje, već poštovanje ljudi koji nas okružuju. Kakvo je totraćenje vremena i talenta!"

„Ali ti ne misliš da su titule, novac i lepe stvari nešto loše,zar ne?"

„Kao što sam već rekao, u tome nema ničeg lošeg. Vidiš,filozofija vodi bez titule ne znači da treba ukinuti titule. To bi



VOĐ A BEZTI TUL E 155

vodilo u totalni haos. I ja bih se prvi složio s tim da je jedna odnajznačajanijih stvari u poslu napraviti veliki profit. Ali postoji

i niz drugih prioriteta", rekao je Džet opuštenije. Uzeo je jabu-ku s poslužavnika i odgrizao zalogaj. „Poslužite se, momci",rekao je ljubazno. ,,Na kraju, pokušaj da zadovoljiš svoj ego nedovodi ni do uspeha organizacije u kojoj radiš ni do tvog ličnoguspeha. Zaista. Upoznao sam nekoliko milijardera u ovom cen-tru. Dolaze ovde u odelima firme 'Zenja' i sa satovima 'PatekFilip’. Razgovaram s njima. Posle nekog vremena se otvore.

Većina bogatih koje sam upoznao nisu srećni. Mnogo novca je uglavnom jedino što imaju. Kad malo bolje razmislim, onisi siromašni. Siromaštvo nije samo nemanje novca. Mnogi bo-gatašinemaju samopoštovanja, lošeg su zdravlja i ne osećajuse ispunjeno."

„Zaista zanimljivo gledište", rekao sam i uzeo jabuku.„Želim da kažem: da bi bio uspešan vođa, m or aš biti veliki

čovek. Budi svoj vođa, Blejk. Jedino tako ćeš moći da vodiš dru-ge i utičeš na ljude koji te okružuju svojim primerom. Počniod unutrašnjeg u svetu koji ceni samo spoljašnjost. I zapamti da se velik p ost a je iznutra, a rezu ltati su vidljivi spolja. Kada

jednom probudiš vođu u sebi, spoljni uspeh j e zagarantovan."

Džet je zaćutao na tren očito zadubljen u misli.„Juče sam u restoranu video klinca s roditeljima. Šta misliš

šta je pisalo na njegovoj majici?"„Nemam pojma", rekao sam.„Pisalo je: ‘Rođen sam izuzetan.' Zar to nije divno, Blejk?

‘Rođen sam izuzetan.' Razlog tome što ljudi svoj posao obav-ljaju prosečno i što su neuspešni jeste to što su izgubili kontaktsa svojom ‘izuzetnošću', rekao je Džet nasmejavši se i odgrizao

još jedan zalogaj jabuke.„To je tačno", rekao je Tomi smešeći se.„Svako na svetu u sebi nosi veličinu. Imamo talente i poten-

cijalekoji bi, ako ih pokrenemo, izrazili sve naše mogućnosti.Na planeti nema više ljudi nego što treba. Ti, ja Tomi i ljudikojima smo okruženi stvoreni su da vode i postignu veliki us-peh. Ali pošto nam je ispran mozak i pošto sumnjamo u svoju




izuzetnost jer smo naučeni da možemo da sanjamo, ali da nemožemo mnogo toga da ostvarimo, izgubili smo osećaj ko smo

zapravo. Izgubili smo dodir sa svojom pravom prirodom. Našinajbolji potencijali skriveni su ispod nesigurnosti, sumnje istraha. Rođen si kao izuzetan, Blejk. Zapamti to !“, uzviknuo

je Džet, podigao obe ruke u vazduh i udario u moje dlanove uznak podrške.

Sva trojica smo se nasmejali. Dopadalo mi se njihovo druš-tvo. Bili su tako pozitivni, puni vere i realni. U tome je zapravo

suština vođstva: učiniti da se ljudi osećaju bolje. I kao što jepisalo na majici tog klinca - podsetiti ljude na to da su zaistaizuzetni.

„Pokušaj da upoznaš vođu u sebi. To je tajna uspeha na po-slu i u privatnom životu. Neverovatno je koliko samo poslovnihljudi pokušava da vodi druge a da prvo nisu naučili da vodesami sebe. I na kraju sami sebe sabotiraju jer se oslanjaju na

svoja uska uverenja, negativno ponašanje i lične barijere. Gdegod da kreneš, takav si kakav si. Ako nemaš samopoštovanja,ako ti je karakter slab, ako si preplašen, šta god da pokušašnećeš postići ništa značajno. Ali ako odbaciš sve ono u sebi štonije savršeno, ostvarićeš neverovatne rezultate. Počni da radišna sebi još danas, Blejk, jer život ne čeka nikoga. Ide svojimtokom - s tobom ili bez tebe. Ne odlaži za sutra ono što znaš

da moraš da uradiš danas. Sutra možda nikad neće doći. To jerealnost. Što me dovodi do akronima i pet pravila ovog četvr-tog i poslednjeg razgovor o suštini vođstva."

„Jedva čekam da čujem tvoj akronim, Džet", rekao sam ras-položeno.

„JZINU4", usledio je jednostavan odgovor. ,,Da bi ovladaosobom, potrebno je da učiniš pet osnovih stvari."

„Kul."„Radi na njima svakoga dana da bi probudio vođu u sebi i

razvio svoj unutrašnji život, Blejk. Kao što profesionalni spor-

4 SHINE, kako akronim glasi na engleskom jeziku, znači sijati. (Prim. prev.j




tisti svakoga dana vežbaju da bi postali najbolji i ti bi trebaloto da činiš da bi iskazao svoje najbolje mogućnosti. Najteže je

prvih četrdeset dana života po pravilima."„Zašto?"„Zato što ćeš u toku tog početnog prelaznog perioda biti u

procesu izgradnje novih navika. Oslobodićeš se starog, ugodnognačina života i odbacićeš pređašnje ponašanje koje ti više nijeod koristi. Tokom prvih četrdeset dana, izgradićeš nove obrascerazmišljanja u nastojanju da stekneš unutrašnju kontrolu. To

je stresan i neprijatan proces. Nije nimalo lako i bićeš zbunjen.Prirodno je da ćeš pomisliti da nešto nije u redu. Ali nije tako.Tvoje pređ ašn je n avike u razmišljanju i pona šanju m oraju biti srušene da bi se na njihovom mestu izgradile nove navike."

„Taj mi je govorio o tome. Naučio sam da promena donosineprijatnost, ali je ona neophodna ako želiš da napreduješ izaista postaneš vođa."

„Tačno tako. Dok se budeš razvijao kao osoba, nestaće tvojastara ličnost. Ali to uništenje je zapravo nešto sasvim poseb-no."

„Zaista?" upitao sam.„Naravno. Stari način ponašanja mora biti uništen da bi se

izgradio novi. Moraš se osloboditi onoga što ti više nije potreb-no da bi napravio prostor za nešto bolje."

„Taj mi je i to rekao. Kada je reč o dobrim stvarima koje nasčekaju, preokreti se ne mogu desiti bez sloma starih strukturakoje su nas sputavale."

„Naš skijaš profesionalac je vrlo bistar momak. A pre negošto stvoriš nova, bolja uverenja i način ponašanja, moraš ra-skrstiti sa starima. Zato daj ovim pravilima bar četrdeset danada bi ih usvojio. Tih četrdeset dana će predstavljati podvig za

tebe."„Sviđa mi se to. Četrdesetodnevni podvig." ,,To je jedna od ključnih stvari koje moraš da učiniš da bi

ostvario značajnu i stvarnu promenu - uz sitne promene nabolje koje možeš da činiš svakoga dana, umesto krupnih kojemogu jedino dovesti do neuspeha."



1 5 8 R O B I N $ A R M A

„Svakodnevne sitne promene nabolje koje vremenom vodedo neverovatnih rezultata" ponovio sam ponosno.

Džet se nasmešio. „Tako je. Ukapirao si. Male pobede vre-menom dovode do velikih rezultata."

„Dakle, šta JZINU označava?"„J je tu da te podseti da ’jasno vidiš'. Biti vođa znači uvideti

okolnosti u kojima se nalaziš. Svako od nas greši u percepciji.Svi smo skloni da previdimo svoje mane i uska shvatanja. Če-sto posmatramo stvari u strahu umesto s nadom. I tako nas

ove greške u percepciji drže u osrednjosti. Želim da kažem dasvi mi ponešto vidimo drugačije nego što zapravo jeste. Retkisu ljudi koji su dovoljno radili na sebi da bi uvideli svoje zablu-de u doživljaju realnosti. Ne vidimo svoje greške. Ne vidimosvet onakvim kakav je, već onako kakvi smo mi."

„Stvarno misliš da većina ljudi ne vidi realnost jasno?" pi-tao sam iznenađen onim što čujem.

„Svakako. Ako si pun sumnje i straha, svakoga dana kadaideš na posao projektovaćeš svoje unutrašnje stanje na spo-ljašnju situaciju. Propustićeš šansu da se razviješ i ostvarišuspeh. Preispitivaćeš svoju sposobnost da pozitivno utičeš nadruge. Radićeš da bi preživeo, a ne da bi postao izvanredan.Sve će se odvijati na određeni način - ne zato što su stvari za-ista takve već zbog prirode tvog unutrašnjeg života - i načina

na koji doživljavaš realnost u kontekstu svoje ličnosti. Da bishvatio šta hoću da kažem, zamisli prozor u mozaiku. Svako odnas doživljava stvarnost posmatrajući je kroz takav prozor. Upitanju je samo filter za naša iskustva iz spoljnog sveta."

,,Od čega je napravljen taj mozaik?" pitao sam fasciniranonim što sam čuo.

„Čine ga uverenja, pravila i sve ono čemu su te učili roditelji,

nastavnici, vršnjaci i sve što je uticalo na tebe od trenutka kadasi rođen pa nadalje. Sačinjen je od svakog razgovora koji si vo-dio sa svakom osobom s kojom si ikada komunicirao i od svakogiskustva koje si doživeo. Sve je to stvorilo priču koju si prodaosebi o tome kako svet funkcioniše i kako ćeš se snaći u njemu. Nezaboravi, ne vidimo svet onakvim kakav je, već onako kakvi smo




mimi. Zato ako na tvom prozoru stoji napisano: 'ne možeš voditi

bez titule', sve što radiš će biti u skladu s tim uverenjem - i nećeš

postati vođa ako nemaš titulu. Ako na tvom prozoru piše ‘većiniljudi se ne može verovati' ili ‘posao koji radim je uglavnom besmi-

slen', tvoje ponašanje će biti u skladu s tim kako doživljavaš svet

oko sebe. Ali spremi se za veliku vest: šta ako je ta priča u koju si

sebe ubedio netačna?", rekao je Džet i seo na stolicu.

„Daj, molim te. U to je teško poverovati", rekao sam.

Džet je i dalje bio opušten. „Molim te da prihvatiš ideju da

biti vođa znači razviti visok nivo samosvesti i redovno razmi-šljati o ispravnosti svog razmišljanja. Jednostavno pomisli da

tvoje svakodnevne misli nisu ništa drugo do čist odraz tvojih

uverenja koja su oblikovali tvoji roditelji, vršnjaci, nastavnici

kao i svi ostali koju su uticali na tvoju percepciju."

„Tačno je da smo naučeni da razmišljamo na određeni na-

čin. Prihvatili smo određena uverenja i toliko često o njima

razmišljamo da ih na kraju smatramo ispravnim", rekao sam.Džet je hitro skočio i prišao Tomiju. Počeo je da mu masira

ramena. „Hvala ti druže", rekao je Tomi. ,,To mi je trebalo."

Džetje nastavio da priča dok je masirao Tomija. „Način na

koji većina ljudi razmišlja nije pravo razmišljanje. To je samo

nesvesno ponavljanje misli koje su im ulivali u glavu odmale-

na. Tužna činjenica je da većina ljudi zapravo ne vidi realnost",

rekao je Džet. ,,A ova tužna činjenica nas drži u osrednjostikako na poslu tako i u privatnom životu. Predodređen si da

razmišljaš izvanredno i u svemu vidiš šansu, a ne da razmišljaš

negativno i da se svega plašiš."

„Nikada mi nije palo na pamet da su moje razmišljanje i

percepcija spoljnjih uslova pogrešni", rekao sam iskreno šo-

kiran idejom da je način na koji doživljavam realnost pod uti-

cajem moje ličnosti i unutrašnjeg mentalnog filtera i da je zatone doživljavam onakvom kakva je.

,,To se uglavnom dešava svima nama. Potrebno je da znaš

od kolikog je značaja način razmišljanja. Tvoj način razmišlja-

nja stvara tvoju realnost. Ako se na nešto usredsrediš, ostvari-

ćeš bolje rezultate. Tvoje misli utiču na tvoje ponašanje. Ono




što nas sputava da napredujemo i ostvarimo uspeh u životu

nisu spoljašnji uslovi već unutrašnji obrasci mišljenja i način

na koji se ponašamo u takvim okolnostima. Moraš da popravišono što nije dobro. Biti vođa zna či izaći iz okvira p ređa šn jeg

načina razmišljanja da bi dospeo u više oblasti duha."

,,A kako da prevaziđem svoje mentalne barijere?"

„Prvo moraš da počneš da razmišljaš kao šampion. Moraš

da preuzmeš odgovornost za svoj način razmišljanja. A to zna-

či da u tvom umu nema mesta za negativne misli. Poslovni

ljudi ponekad izbegavaju da razmišljaju pozitivno. Svode tona najmanju moguću meru i kažu da tome nema mesta u po-

slovanju. Ali naravno da ima! Svaki poslovni uspeh je rezultat

ponašanja svakog čoveka koji je u tom poslu učestvovao. A

sve što radiš posledica je tvog razmišljanja. Hoću da kažem

da tvoje razmišljanje utiče na tvoje ponašanje, a ono dovodi

do određenih rezultata. Dakle, vrhunski rezultati su posledica

vrhunskog načina razmišljanja."„Zvuči tako jednostavno", rekao sam, prihvativši ideje o ko-

jima je govorio.

„Samo jedna loša pomisao je poput klice u umu koja pri-

vlači ostale. Pre nego što ljudi postanu toga svesni, već su za-

raženi. Ne vide jasno. Ne razmišljaju ispravno. Umesto onoga

što je dobro, vide samo ono što je loše. Umesto šanse u svemu

vide probleme. Prestaju da budu inovativni, ne nastoje da po-

stanu izuzetni i odbacuju svoju veličinu. Ova bolest čini da

se ponašaju kao žrtve, a ne kao vođe. Ne smeš sebi dozvoliti

luksuz da ijedna negativna misao uđe u tvoj um ako želiš da

vodiš bez titule."

„Hoćeš da kažeš da je negativno razmišljanje bolest?"

„Naravno da jeste, Blejk. To je očit znak da tvoj um nije

zdrav. Kada si zdrav, prozor kroz koji gledaš je čist. Svestan si

kakav genije možeš da budeš i koliko izuzetan možeš da posta-

neš u svemu što radiš. Ljudi koji se smeju konceptu pozitivnog

razmišljanja trebalo bi da načine studiju o najboljim sportisti-

ma - legendarnim šampionima. Superšampioni u potpunosti

shvataju značaj uma. Razmišljaju nepogrešivo, usredsređeni




su na pobedu i ne obraćaju pažnju na opasnosti. Ako i padnu,

razmišljaju o uzrocima i nastoje da iz pada izvuku korist. Ono

što ostali vide kao neuspeh, oni đoživljavaju kao šansu da po-stanu jači i da krenu iz početka rešeni da budu još bolji. Ne

zaboravi, dozvoliš li negativnim mislima da dospeju u tvoj um,

samo ćeš ih privlačiti i dalje."

„Poput jedne klice koja privlači ostale i na kraju stvara

haos", rekao sam.

„Tako je, Blejk. Jedan od najvećih vođa Gandi je to dobro

rekao: 'Neću da dozvolim drugima da moj um uprljaju svojimprljavim mislima.' Svaki put kada pomisliš nešto loše, nastoj da

to pretvoriš u misli koje će te osnažiti i pomoći ti da se iskažeš

kao vođa i pokažeš svoju izuzetnost. Svaki put kada se fokusiraš

na teškoće, nastoj da se umesto toga usredsrediš na šanse. Ne

zaboravi da će ti se desiti ono što očekuješ. Drugi način da se

to kaže jeste da su tvoja očekivanja na poslu i životu proročan-

stva koja se uglavnom ostvare. To je od neizmerne važnosti. Akoočekuješ da te ljudi na poslu neće podržati i da će te izneveriti,

onda ćeš se i ponašati u skladu s tim uverenjem. Zatvorićeš se u

sebe i u svoj oklop. Nećeš sarađivati s kolegama. Tvoje ponaša-

nje će navesti tvoje kolege da pomisle da si hladan, takmičarski

nastrojen i da ti ne mogu verovati. Neće te podržati i tvoja oče-

kivanja će se ispuniti. Realno. Daću ti još jedan primer, Blejk.

Ako misliš da nemaš šanse da postaneš superzvezda u knjižariu kojoj radiš, tvoje ponašanje će biti u skladu s tim. Nikada se

ne pon ašam o drugačije od toga kako se b e doživljavamo. Ljudi se

uvek ponašaju u skladu sa svojim očekivanjima."

,,I u zavisnosti od prozora kroz koji gledaju", dodao sam

brzo.„Tačno tako", rekao je Džet bodro. „Svaka tvoja misao je kre-

ativna. Ne možeš sebi da priuštiš luksuz da negativno razmi-šljaš jer svaka negativna misao dovodi do određenih rezultata.

Svaka misao nosi posledice."

„Nisam nikada mnogo razmišljao o svom načinu razmišlja-

nja. Sve mi je to bilo nekako automatski. Nemam kontrolu nad

svojim mislima - one mi naprosto padnu na pamet."




„Većina ljudi razmišlja na taj način. Toliko dugo razmišljamona određeni način, da se on ustali kao navika i vremenom pa-

damo u zamku misleći da ga ne možemo izmeniti. Pošto tolikodugo razmišljamo na isti način, ovaj mentalni proces postaje au-tomatski i nesvestan. Ali to ne znači da nemamo moć nad njim.I da ne možemo da ga izmenimo u mentalne navike koje bi nampomogle da postanemo prave vođe. Možemo! Mi imamo apso-lutnu moć nad svojim mislima. Što više odgovornosti preuzmešnad svakom svojom mišlju, postaćeš bolji mislilac i vođa. Jedna

od sposobnost koja nas čini onim što smo jeste sposobnost darazmišljamo o svom načinu razmišljanja. Upravo sada, ovogtre-nutka, možeš mirno sedeti i razmišljati o mislima i uverenjimakojima je tvoj um ispunjen. Što više vremena budeš provodiona ovaj način, postajaćeš svesniji svog načina razmišljanja. Kadpostaneš svestan misli koje ti nisu od koristi, moći ćeš da načinišprave izbore. Što više znaš ostvarićeš veći uspeh."

„Znači, moje misli su kreativne?" ,,A-ha", odgovorio je Džet. Kao što je to kazao Beri Gordi,osnivač kompanije Moutaun rekords: 'Pobednik je pobednikpre nego što to i postane.' Počni da razmišljaš na pravi načini veruj u svoju veličinu i bukvalno ćeš postići sve o čemu raz-mišljaš. Državnik Bendžamin Dizraeli je to lepo rekao: ‘Heroječini vera u heroizam.' Oslobodi svoj um i desiće ti se divne

stvari."„Savršeno. Sviđa mi se ideja da svakoga dana provedemnešto vremena u tišini razmišljajući o sebi kao što si rekao."

„Evo šta ti predlažem da radiš svakoga jutra ako zaista že-liš da probudiš vođu u sebi i postigneš veliki uspeh: ustani satvremena ranije i posveti ga razvoju sopstvene ličnosti. Neka to bude tvoj jutarnji ritual - period koji ćeš posvetiti pripremi ivežbi. Kao što vrhunski sportisti treniraju svakoga dana da bipobedili na terenu, neka to bude tvoje lično vreme za pripremu ivežbu da bi bio najbolji kada se nađeš na poslovnom terenu. Prenego što avion poleti, pilot obavi određeni ritual. Proveri planleta, uređaje i komandnu tablu. Tek tada je spreman za let. Istametafora se odnosi i na vođe bez titule. Ako želiš da iskažeš svo-




ju genijalnost, moraš da obaviš jutarnje pripreme. To je vremeza pripremu. Da se prilagodiš svom planu leta. Svojim osnovnim

principima. Da obnoviš snagu, ojačaš i utvrdiš pozicije. Da radišna sebi, ojačaš svoje telo, neguješ svoj emotivni život i nadah-neš svoju duhovnost. Dnevna disciplina će učiniti čuda u tvomposlu i privatnom životu. Podići će ti motivaciju. Uspostavićeravnotežu u tvom poslovnom i privatnom životu. Vratiće strastu tvoj život i učiniti da ponovo sa čuđenjem gledaš na njega. Nezaboravi da kada se odlično osećaš i kada je tvoj unutrašnji život

na vrhuncu, sve čega se dotakneš imaće trag izuzetnosti."Džet me je potom odveo u prostoriju za masažu. Tomi je

krenuo za nama. „Blejk, sada ćeš dobiti tretman", rekao je saširokim osmehom.

,,Da li si ikada išao na masažu?", pitao je Džet i zategao čar-šav.

,,Ne", rekao sam, osetivši se pomalo nesigurno u vezi saonim što me je čekalo.

„Dozvoli mi da te izmasiram. Znam da si imao naporan dani da će te dobra masaža opustiti."

„Dobro", rekao sam i legao na sto za masažu. Džet je počeoda mi masira vrat i leđa. Činilo mi se da sva napetost, koja seu meni sakupljala godinama, sada nestaje. Tomi je bio u pravu.

Džet je imao magične ruke.„Savetujem ti da za vreme 'ličnog sata posvećenog vođstvu’primeniš sledeće. Ne moraš svih ovih sedam stvari da radišsvakoga dana. Obavljanje svih njih bi zapravo bilo nemogu-će. Ali želim da ih podelim s tobom jer čine ono što nazivamPriručnikom za lično vođstvo. Ovih sedam osnovnih vežbinajznačajnije su sredstvo u postizanju izuzetnosti i buđenju

vođe u sebi. Ako ih budeš istrajno primenjivao svakoga jutra,postići ćeš veliki uspeh u knjižari - kao i na drugim poljima.Nasuprot tome, ako zanemariš samo jednu od njih, potonućešu osrednjost i prosečnost."

Džet je počeo snažno da mi masira leđa. „Ovde imaš gomilučvorova. Preporučujem ti da još koji put dođeš na masažu. Po-pravićeš i zdravlje i energiju. I osećaćeš se mnogo srećnije."




,,Ja ću na masažu doći sigurno", rekao je Tomi veselo dokse, naslonjen na zid, igrao pramenom kose i gledao na sat sa

Sunđerom Bobom.„Kada kvalitet tvog rada nije perfektan, uzrok tome može

biti što nisi redovno upražnjavao Sedam osnovnih aktivnosti",rekao je Džet.

,,A koje su to aktivnosti?" pitao sam i dalje ležeći na stoluza masažu.

„Evo", rekao je Džet. „Zapisane su na ovoj kartici. Uzmi je.

I svakoga jutra - za vreme sata posvećenog ličnom vođstvu -upražnjavaj nekoliko vežbi sa ove liste. Takođe bih ti iskrenopreporučio da vežbe obavljaš svakog jutra u pet sati. Kao štosam već rekao, trebaće ti četrdeset dana da prihvatiš nove navi-ke. U tih četrdeset dana bićeš pod stresom, mrzovoljan i umoran.Smišljaćeš izgovore tipa ‘ovo nije zdravo za mene' ili 'naprostomi nije u genima da rano ustajem", rekao je Džet i nasmejao se.

„Ali ne zaboravi, sve je u redu - to je samo deo procesa razvojai usvajanja nove navike. Posle četrdeset dana postaće ti sasvimuobičajeno da ustaješ u pet ujutro da bi radio na sebi."

„Pet ujutro?" pitao sam u neverici. „Sve to me podseća naosnovnu obuku u vojsci."

,,To je s te osnovna obuka. Osnovna obuka da bi postao pravivođa", usledio je Džetov hitri odgovor.

Bacio sam pogled na kartu dok je Džet upalio svetlo u sobiza masažu. Na njoj je pisalo sledeće:

Sedam osnovnih akt ivnost i neophodnih za uspešno li no vođstvo

1. Učenje. Čitaj knjige koje će te inspirisati, ojačati tvoj

karakter i podsetiti te na primer i način razmišljanjanajvećih vođa na svetu. Takođe slušaj i audio-knjige orazličitim temama, o tome kako da postaneš izuzetanna poslu, izgradiš timske odnose, unaprediš svoje vezes ljudima i ličnu motivaciju.

2. Pozitivne izjave. Jedan od najboljih načina da izmeniš




uska shvatanja i pomisao da si predodređen za neus-peh jeste da istrajno ponavljaš pozitivne rečenice 0

tome kakav vođa želiš da postaneš i kakav uspeh želišda ostvariš. Ponavljanje izjave: „Danas ću biti usredsre-đen, odličan i pun poleta u svemu što radim" nekolikoputa na početku svakoga dana učiniće da razmišljaš kaošampion i pružiće ti emocionalnu osnovu. Znam da zvu-či neverovatno. Ali zaista deluje.

3. Vizuelizacija. Naš um funkcioniše na osnovu slika. Svako

veliko postignuće, od najvišeg nebodera u Njujorku doneverovatnih izuma Edisona i Bendžamina Frenklina,počelo je od slika u umu njihovih stvoritelja. Sva spo-ljašnja postignuća začinju se u umu. Napredak nije ni-šta drugo do vizuelizacija nevidljivog. Zato tokom sataposvećenog ličnom vođstvu, zatvori oči - i kao što torade svi vrhunski sportisti - zamisli kako bi izgledalo

ostvarenje tvojih ciljeva, iskazivanje tvojih najvećih po-tencijala i aktiviranje vođe u sebi.4. Vođenje dnevnika. Pisanje dnevnika je neverovatno

uspešan način da jasnije razmišljaš, postaneš sigurnijiu sebe i zabeležiš ono što očekuješ da ostvariš. Tokomsata vremena posvećenog ličnom vođstvu zabeleži svojazapažanja, osećanja, nadanja i snove. Takođe analizirajsvoje frustracije i zađi u svoje strahove. Ako to učiniš,oslobodićeš ih se. Upoznaj sebe i uspostavi vezu s ta-lentom koji poseduješ, a koji čeka da bude oslobođen.U dnevniku zabeleži svoje putovanje kroz život i izrazizahvalnost za sve što imaš. Život je dar. I zato ga trebazabeležiti.

5. Postavljan je ciljeva. Postavljan je ciljeva i održavanjekontakta s njima jedna je od moćnih vežbi ako želiš da

ostvariš uspeh. Tvoji ciljevi će učiniti da se fokusiraš naposao i život uopšte. Oni daju nadu i proizvode pozitivnuenergiju. A kada se suočiš s problemima - a svima namse to povremeno dešava - jasno postavljeni ciljevi činezvezdu vodilju koja će te voditi u teškim vremenima i



pokazati put kroz uzburkane vode do mirne luke. Ciljevi

čine da život živiš s nekom svrhom i produktivno, a ne

nasumice i pasivno. Nastoj da izbegneš stanje hipnoze

o kome sam govorio.6. Vežba. Govoriću još o značaju kretanja da bi p o st igao

uspeh na poslu, ali za sada je dovoljno da zapamfJtiš da

svakodnevna fizička aktivnost pojačava moždane funk-

cije, puni te energijom, pomaže ti da izađeš na kjraj sa

stresom i duže ostaneš u igri.

7. Ishrana. Ono što jedeš utiče na tvoj učinak. Is hrana uti-

če na svojstva vođe. Ako jedeš kao pobednik, održaćešenergiju na najvišem nivou i bićeš pozitivno raspoložen .

Zapamti da ako budeš jeo manje hrane, bićeš u stanju

da bolje obavljaš posao.

„Zaista izuzetni predlozi, Džet", rekao sam s poštovamjem,

dok smo se sva trojica vraćali u moderno opremljenu ceka-

onicu. Osećao sam se neuobičajeno dobro zbog ove pcDTuke.Džetovih sedam saveta za lično vođstvo bili su veoma prak-

tični. Sada sam imao niz vežbi koje sam mogao da prim enju-

jem tokom sata posvećenog ličnom vođstvu da bih p«ostao

izuzetan u svom poslu. Takođe sam obećao sebi da ć u sva-

koga jutra ustajati u pet. Imao sam osećaj da će ova aavika

pozitivno uticati na moje samopouzdanje i sposobno?st da

preuzmem kontrolu nad svojim životom i dobrostanjerm. Re-kao sam Džetu da sam voljan da svakoga dana ustajem rano.

Bio je oduševljen.

„Podari sebi jedan od najboljih darova koji vođa bez titule

može da pokloni sebi. Blagoslov koji donosi usta jan je u pet

svakoga jutra. Način na ko ji otpočneš dan određuje k o k o će

taj dan proteći. Ono što radiš prvih nekoliko sati kad ustaneš

određuje da li će taj dan biti uspešan ili ne. Posveti tih prvih

nekoliko sati jačanju svojih sposobnosti vođe. I još neštca, veo-

ma je važno da zapamtiš da tvoja prva misao kada se prcnbudiš

i poslednja misao pre nego što zaspiš imaju ogroman uticaj na

ono što će se dogoditi", istakao je Džet.





„Zaista nečuveno", rekao sam. „Sve to je tako korisno. Tvojprethodni predlog da sredim svoj emotivni život je zaista uti-cao na mene. Veoma dugo sam bio prilično ljut i nesrećan. Šta

bi to konkretno moglo da utiče na moj emotivni život?"„Nauči da praštaš onima kojima je potreban oproštaj - to

je jedna od prvih stvari koje možeš da uradiš. Mnogi ljudisvakoga dana na posao donose negativnu energiju je r su puni

besa i ogorčenosti zbog toga što su u prošlosti bili povređe-ni ili izdani. Voditi sebe znači odbaciti ogorčenost. Nauči dapraštaš ljudima kojima je potrebno da oprostiš i oslobodi se

stvari iz prošlosti koje bi mogle da ograniče tvoj stvaralačkipotencijal. Ne možeš stvoriti odličnu budućnost ako živiš uprošlosti. Razočarenja o kojima razmišljaš sputavaju tvojumoć. Ako ih se oslobodiš, oslobodićeš ogromnu energiju,strast i potencijal", rekao je Džet i otpio gutljaj vode s limu-nom.

„Kako da se oslobodim prošlosti da bih postao istinski

vođa?" upitao sam.„Sve počinje vrlo jednostavnom odlukom, Blejk. Zaista je

zanimljivo da jedino što stoji između tebe i tvoje potpune pro-mene jeste odluka. Donesi odluku, sada, ovog trenutka da ćešoprostiti svima koji su te razočarali i da nećeš razmišlajti 0lošim stvarima. Trenutak kad iskreno rešiš da oprostiš je tre-nutak u kome počinje proces raščišćavanja. Ne zaboravi da su

ljudi koji su te povredili radili samo ono što su znali na putukroz svoj život. Da su znali za bolje, ne bi to učinili. I konačnoprihvati da samo povređeni povređuju druge."

„Samo povređeni ljudi povređuju druge?"„Tako je. Zaista zdravi ljudi - oni koji poseduju izuzetan

unutrašnji život - nisu u stanju nikoga da povrede. Oni su punisamopoštovanja, pozitivnog uverenja, inspiracije, spremnosti

da vide najbolje u drugima i duboke želje da budu sjajni usvemu što rade i nisu u stanju da povrede drugo ljudsko biće.Sposobnost da povrede druge ljude nije deo njihovog men-talnog sklopa. Oni to naprosto ne umeju. Jedino ljudi koji sunekada bili duboko povređeni povređuju druge."




„Duboka misao", rekao sam iskreno. Zatim sam zaćutao.

„Rekao si da svakoga dana posvetim jedan sat ličnom vođstvu

da bih popravio svoj duhovni život. Kako?"„Preporučio bih ti da svakoga jutra razmisliš o onome što

imaš. Zahvalnost je su protn ost strahu. Briga i zahvalnost ne

idu jedna uz drugu. A sve ono što ceniš, poštuje tebe. Hoću da

kažem da ako pet minuta u tih sat vremena posvetiš proslav-

ljanju onoga što je dobro u tvom životu, istog trena ćeš biti

srećan. I ma koliko blesavo zvučalo, od srećnih Ijudi posta ju

srećne vođe. Srećne vođe ne samo da bolje obavljaju svoj posao- već je u njihovom društvu i mnogo zanimljivije."

„To je zaista od pomoći, Džet."

„Odlično. Dozvoli mi da pređem na Z u JZINU. Kasno je i tre-

balo bi da se vratim poslu. Drago mi je što sam te upoznao, ali ne

želim da zaboravim svoje mušterije. Oni računaju na mene."

,,Ne brini", rekao sam „Sve razumem."

,,Z je tu da te podseti da je ’zdravlje bogatstvo’. Pomenuosam već značaj vežbanja i fizičke snage. Odlično zdravlje je kao

osnova šatora: ono je osnova svega ostalog u tvom životu. Ako

je tvoje zdravlje savršeno - takvo će biti i sve ostalo u tvom

životu - od sposobnosti da jasno razmišljaš pod stresom do

tvog načina obavljanja posla. Zdravlje je nešto što shvatamo

zdravo za gotovo dok ga ne izgubimo. A oni koji ga izgube sve

svoje vreme posvećuju tome da ga vrate. Ako izgubiš zdravlje -a nadam se da se to nikada neće desiti - ništa ti neće biti toliko

važno kao da ga vratiš. To me podseća na onu staru izreku koja

kaže: 'Dok smo mladi, žrtvujemo zdravlje zbog bogatstva. Ali

kada ostarimo i postanemo mudri, spremni smo da žrtvujemo

bogatstvo da bismo samo jedan dan bili zdravi.' Ako mi ne

veruješ, na povratku kući svrati do bolnice. Uđi u odeljenje na

kome ljudi leže na samrti. I pitaj ih šta bi dali za još jedan dan

života. Pitaj ih šta bi dali da samo još jedan dan budu zdravi.

Siguran sam da bi ti rekli da bi dali sve što imaju. Ako izgubiš

zdravlje, sve si izgubio. Ne dozvoli da ti se to ikada desi."

Zaćutao sam. Otkako sam se vratio iz rata, nisam obraćao

naročito pažnju na svoje zdravlje. Prestao sam da vežbam. Jeo




sam nezdravu hranu. Nisam se dovoljno odmarao. Tog trenutka

dok sam stajao ispred ovog neverovatnog masera, shvatio sam

da bi se moj život zaista popravio ako bih svoje zdravlje shvatioozbiljno i vratio se u kondiciju. Imao bih više energije na poslu i

bio bih generalno pozitivniji. Verovatno bih bio mnogo kreativ-

niji i imao bih više poleta. Bio bih odlučniji i snažniji u periodu

promena na poslu. U privatnom životu se ne bih toliko izležavao

na kauču. Mogao bih početi da učim nove veštine i radim nešto

zabavno. Osećao bih se bolje i život bi mi bio zanimljiviji.

„Zdravlje je kruna koju na glavi zdravog čoveka može davidi samo bolestan čovek", rekao je Džet odlučno. „Samo nemoj

molim te da mi kažeš kako nemaš vremena da vežbaš. Oni koji

nemaju vremena za svakodnevno vežbanje na kraju moraju da

nađu vremena za lečenje."

Džetov savet je bio jednostavan i od izuzetne važnosti. Sve

sam prihvatio od srca.

,,I ne zaboravi da tvoje zdravlje nikada neće biti bolje od slike koju im ašos ebi. Kada zaista poveruješ u sopstvenu izuzetnost

i sposobnost da vodiš, tvoje zdravlje će se naglo popraviti",

naglasio je.

„Sve to ima smisla. Ako ne budem mislio o sebi, neću voditi

računa 0 sebi na pravi način."

„Tačno tako", rekao je Džet zadovoljan mojim komenta-

rom.

,,I u JZINU znači 'inspiracija je važna'", dodao je Tomi.

„Tako je", rekao je Džet. „Ako se bar jednom u toku dana

ne osetiš nadahnuto, kao da ga nisi ni proživeo. Potrebno je

da svoju inspiraciju zalivaš svakoga dana jer je svakodnevni

problemi isušuju. Kako ćeš inspirisati svoje kolege na poslu i

nadahnuti mušterije da kupuju od tebe ako nisi inspirisan i ne-

maš energije? Voditi bez titule znači raditi ono što je potrebno

da bi bio siguran da si najnadahnutija osoba koju poznaješ."

„Sviđa mi se kako to zvuči, Džet. Imaš li neki praktičan

predlog za mene?"

„Slušanje muzike je jedan od najboljih načina koje znam.

Druženje sa zanimljivim ljudima koji teže da budu izuzetni,



1 70 R O B I N S A R M A

etični i originalni nadahnuće te i probuditi vođu u tebi. Kon-takt s prirodom je još jedan efikasan način da podstakneš svo-

ju kreativnost i nastaviš da postižeš odlične rezultate na poslu.Kad god mi se ukaže prilika, odem u prirodu. Šetnja kroz šumu

je najbolji lek za sav gradski stres. Odlazim iz šume sa oseća-njem da sam zaista živ. Većina smatra da je boravak u prirodii obnavljanje kreativnosti i energije čisto gubljenje vremena.I da ako nešto ne radiš, zapravo ne radiš ništa. Ali ako obnovišenergiju, telo, um emocije i duh, bićeš jači u susretu s proble-

mima na poslu. Ako sve vreme daješ sve od sebe, tvoj poten-cijal će slabiti i brzo ćeš ostati bez energije. Vrhunski radniciznaju da moraju da ostvare ravnotežu između vrhunskog radai obnavljanja unutrašnje snage. Kada jednom pokreneš vođuu sebi, vratićeš se na posao još jači, kreativniji i nadahnutiji.Sve o čemu ti govorim ima za cilj da probudi vođu u tebi. Trebada rasplamsa tvoj žar i otvori sva zatvorena vrata ka onom

najboljem u tebi." ,,A N u JZINU"?, pitao sam. ,,Ne zanemari svoju porodicu. Oni koje voliš su veoma bitni.

Šta znači postati veoma uspešan - kao što imam osećaj da ćešti postati - ako ostaneš sam? Mnogi od milijardera koje sam tipomenuo kada si došao, provode život sami u svojim prekra-snim dvorcima. Koja je svrha toga? U negovanju dobrih odnosa

s porodicom i prijateljima, možeš pronaći ogromnu radost. Nakraju dana ne treba ti mnogo da bi bio srećan: posao na kojisi ponosan, hrana na stolu, dobro zdravlje i ljudi koje voliš.Črvsta osnova u kući pomaže ti da ostvariš dobre rezultatena poslu. Saznanje da imaš porodicu koja te voli i brine o tebisnažan je podsticaj za lični i profesionalni uspeh.

„Što nas dovodi do U", nastavio je Džet. ,,U mojoj skraćenici

U služi da te podseti na peto pravilo o ličnom vođstvu: 'uzdignisvoj stil života'. Životni stil nije nešto o čemu se često govori.Ali je veoma važno da bi čovek živeo kako treba. Svakoga danaučini nešto da bi usavršio svoj stil života. Kao što sam već re-kao, idi kroz život u vrhunskom stilu. Samo jednom se živi, pazašto onda ne živeti punim plućima?"




„Ali zar nisi rekao da istinsko vođstvo ne podrazumeva po-sedovanje stvari?"

,,To svakako nije prioritet za vođe bez titule. Ali nemoj dazaboraviš da je ljudski i prirodno želeti lepe stvari. Zašto bismose osećali krivim što ih imamo? Budi sjajan u onome što radiš,probudi vođu u sebi i iskaži se najbolje što možeš. Ključ je utome da dobiješ stvari koje želiš, ali da ne dozvoliš da te oneposeduju, što nas dovodi do ključne tačke našeg razgovora."

Džet se uozbiljio. Pogledao je u zemlju. Tomi je ustao i pri-

družio nam se.„Lepo je imati lepe stvari. Lepo je živeti okružen njima. Ali

daleko je važnije kakva ćeš osoba postati. Glavni cilj u životu je postati ono za šta si predodređen. Još važnije od toga kakvićemo postati je kakvu promenu možemo učiniti kao vođe. Do-prinos je krajnja svrha posla - i života."

„Želeo bih da čujem nešto više o tome, Džet", rekao sam

primetivši da Džet privodi kraju naš razgvor o suštini filozofijevodi bez titule.„Suština uspeha nije u onome što dobijaš, već u onome što

daješ. Kao što sam rekao, čak i najduži život je prilično kratkoputovanje u kontekstu celokupnog postojanja. Tolstoj je napi-sao divnu priču pod nazivom Koliko jez em lje čoveku potrebnoT Poenta priče je da na kraju sve ono za čim smo ceo život jurili

zapravo nema mnogo značaja. Sve što nam je potrebno ondakada se život približi kraju nije ništa više od dva metra zemlje.Ono što zaista vredi jeste ono što smo ostavili za sobom. Želimda te podstaknem da razmisliš o onome što će ostati iza tebe.Hoću da razmisliš o tome kako želiš da te pamte kada te višene bude. Filozof Montenj je rekao: 'Zaveštanje svakog ljudskog bića je da njegov život ima neku svrhu.' Bila bi velika šteta zaovaj svet ako bi odbio da vodiš bez titule i pokažeš svoje naj-

bolje sposobnosti ljudima oko sebe. Vođe bez titule razmišljajuo tome šta će ostaviti za sobom. Razmišljaju o tome kako želeda ih pamte kada ih više ne bude. Razmišljaju o onome štotreba da postignu da bi ostavili svoj trag generacijama kojedolaze."



172 ROBIN Š A R M A

Preplavile su me emocije. ,,Ne zaboravi, Blejk, da ovaj dan - kao i svaki dan do kraja

tvog života - nije ništa drugo do osnova za herojske pod-vige. Pravo pitanje je da li ćeš imati hrabrosti da tu prili-ku iskoristiš i iskažeš svoju veličinu u ovom svetu punompromena u kome živimo i radimo. A kada to jednom učiniš,oplemenićeš život svojih kolega, mušterija i svih koje voliš.Stvorićeš spomenik kome će se svi posle tebe diviti. I bitinjime nadahnuti."

Zavladala je tišina. Tomi se nije micao. Ni Džet. Ni ja. Učinilomi se da vidim suze u njegovim očima. Nisam bio siguran štada radim. A onda u tom dramatičnom trenutku Tomi je udarioDžeta po leđima.

„Čoveče, suviše si napet. Izbaci to iz sebe", nasmejao se.Džet je počeo da se smeje. „Znam. Znam."Sva trojica prasnusmo u smeh. Bio je to čudesan trenutak.

Trenutak koji nikada neću zaboraviti. Ali onda se desilo neštoneočekivano. Tomi se ponovo zakašljao. Napad je najpre bio blag, a onda je postao izuzetno snažan. Počeo je da iskašljujekrv i da se užasno trese. Pojurio sam k njemu i pokušao da mupomognem na bilo koji način.

„Kucnuo je moj čas", bilo je sve što je mogao da izusti. „Kuc-nuo je moj čas."

ČETVRTI RAZGOVOR OFILOZOFIJI VODI BEZ TITULE:

Da bi postao veliki vođa, moraš biti veliki čovek

Pet pravila:

Jasno vidiZdravlje je bogatstvo

Inspiracija je važna




Ne zanemari porodicu

Unapredi svoj način života

Ko r a c i k o j e t r e b a pr e d u z e t i

U dnevniku zapiši pet stvari koje ćeš odmah učiniti da bi

podstakao vođu u sebi i unapredio svoj um, telo, emocije i

duh. Potom isplaniraj vreme da bi bez greške postizao ovih

pet ciljeva tokom narednih sedam dana, da bi pokretačka sila

počela da radi za tebe.


„Ako se čovek samouvereno uputi tamo gde ga snovi vode

i nastoji da živi životom kakav je zamislio, ostvariće uspeh

kakav mu život u prosečnosti nikada ne bi doneo."

Henri Dejvid Toro



Osmo poglavlje:

ZAKLJUČAK

Nakon nezaboravnog dana u kome sam upoznao filozofiju

vodi bez titule, nikada više nisam video svog mentora Tomi-

ja. Zaista sam očekivao da ću ga videti u knjižari sledećeg

ponedeljka. Mislio sam da ću raditi s njim u godinama koje

slede, dok budem usvajao i primenjivao filozofiju kojoj me je

učio i postizao neverovatne rezultate. Ali moja želja se nije

ispunila.

Dan nakon što sam upoznao četvoro posebnih učitelja, sa-

znao sam da je Tomi umro. Imao je rak, borio se sa ovom bole-

šću ali nije želeo da o njoj govori. Ana je rekla da nije želeo da

se drugi brinu zbog njega. I da je svoje poslednje dane želeo da

provede pomažući drugima - i šireći filozofiju vodi bez titule

koja je pre nekoliko godina promenila njegov život. „Izdržao

je dovoljno dugo da je prenese tebi" rekla je Ana, ophrvana

emocijama. ,,To je bio poslednji dar dat tebi."

Na sahrani smo Ana, Taj, Džekson, Džet i ja odali počast

Tomiju i svemu što je uradio. Saznao sam da je rastao u siro-

maštvu. Da je četrdeset i pet godina bio u braku s ženom u

koju je bio zaljubljen odmalena i koja je pre nekoliko godina

preminula. Da je voleo čokoladu. I da je svu svoju ušteđevinu

ostavio u dobrotvorne svrhe za pomoć deci. Toliko je ljudi bilo

na njegovoj sahrani da su na stotine ožalošćenih morali da

stoje na ulici. Ali nisu otišli. Jer svi su poštovali ovog jedno-

stavnog prodavca knjiga koji je vodio bez titule. I uvek davao

sve od sebe.




Posle sahrane, Ana mi je jecajući dala paket. Taj, Džekson iDžet su stajali pored nje. Niz njihovo lice su tekle suze, a izraz

lica je odavao da im je srce slomljeno.„Izvoli, Blejk, ovo je za tebe. Tomi me je zamolio da ti ovodam. Zaista te je cenio. Poštovao je to što si uradio za svoju ze-mlju. Kao i to što si prihvatio njegov poziv da od žrtve posta-neš vođa. Mislim da si za njega bio poput sina koga nikad nijeimao", rekla je brišući suze i nameštajući cvet u kosi. „Molimte da ostaneš u kontaktu s nama. Momci i ja ćemo uvek biti tu

za tebe - kad god ti zatrebamo. U svako doba dana ili noći. Tisi sada jedan od nas. Iako smo izgubili jednog prijatelja, steklismo novog."

Zagrlila me je i otišla. Taj, Džekson i Džet su učinili isto. ,,I nastavi da vodiš bez titule i širiš filozofiju koju si naučio

od nas. Svako od nas može da dovede do krupne promeneu organizaciji bilo kog tipa, u ovom i ovakvom svetu u kome

živimo, ako prihvatimo da pokrenemo vođu u sebi i učinimosve boljim nego što je bilo", dodala je Ana. „Nadam se da ćemose uskoro videti."

„Svakako ćemo se videti", dodala su preostala tri učitelja jednoglasno. „I ne zaboravi, rođen si da bu deš izuzetan", dodao je Džet.

Četvoro mojih novih prijatelja i nesumnjivo izvanrednih

učitelja napustiše crkvu.Seo sam i uz zvuke klasične muzike otvorio koverat. Zatimsam pažljivo pročitao pismo. Sunce je sijalo kroz prozore, asvež vazduh je ispunjavao prostoriju. Reči su bile ispisane užurbi. Ali mogao sam da ih pročitam. I osetim njihovu snagu.Pisalo je sledeće:

Dragi Blejk Veliki,

Najpre mi oprosti što ti nisam rekao za svoju bolest. Nisamželeo da se moje stanje ispreči pred učenjem koje si zaslužioda čuješ i promenom za koju si bio spreman. Pronašao sammir kroz sve izazove i shvatio da su sobom nosili brojne šanse.




Naravno, niko ne voli da bude bolestan. Ali moje stanje me je

učinilo jačim i mudrijim. Nadam se da je nešto od toga što sam

naučio doprlo do tebe.Tvoji roditelji su bili fini ljudi. I odgajili su dobrog sina.

Znam to. Poštujem te zbog svega što si učinio u prošlosti i što

ćeš učiniti u budućnosti. Zaista sam bio srećan kada sam te

upoznao u knjižari onog divnog jutra. Izvini zbog maramice s

Mikijem Mausom. Moja žena mi je poklonila tu maramicu za

prvu godišnjicu našeg braka. Bili smo u Diznilendu. Podseća

me na nju. Sat sa Sunđerom Bobom sam kupio sam.

Najiskrenije se nadam da te ovo moje pismo neće ispunititugom što me više nema već da će te zateći nadahnutog, usred-

sređenog i spremnog da se posvetiš tome da vodiš bez titule.

Sada si zaista spreman da oslobodiš vođu u sebi i dozvoliš mu

da ugleda svetlost dana. Savršeno si spreman da iskažeš svoje

potencijale u svemu što radiš i da se suočiš sa izazovima. Van

svake sumnje, bićeš idealan primer svakome ko bude imao

privilegiju da te upozna. Znam to, jer si mi obećao. A tvoj otaci ja smo pripadali starom kovu ljudi koji smatraju da je važno

održati obećanje.

Posao je krenuo drugim putem. Za mene je društvo neka-

da predstavljalo haotično mesto. Ljudi više cene stvari nego

međusobne odnose. Više nam je stalo da zadovoljimo svoj ego

nego da pokušamo da ostvarimo svoje ideale. Mnogi od nas

krive spoljašnje uslove što ne uspevaju da ostvare uspeh ume-

sto da krive sopstvene strahove i uska shvatanja. Nažalost da-

nas je važnije biti popularan nego etičan, hrabar i dobar. Hoću

da kažem da smo zaboravili na odgovornost da vodimo koja je

nekada postojala u našoj kulturi. Zaboravili smo šta znači težiti

nečemu većem od nas samih. Pomešali smo prioritete fokusi-

rajući se isključivo na to da pomognemo sebi da dođemo do

uspeha, a ne i svima oko nas. Računam na tebe - da ćeš podse-

titi ljude da su rođeni da budu genijalni. I da su sebe pogrešnoubedili da to ne mogu da postanu. Mnogima će pomoći poruka

koju smo tebi saopštili. Još toliko ljudi mora otkriti filozofiju

vodi b ez titule, Blejk. A sada je pravo vreme za to.




Zaista mi je bila čast što sam te poznavao. Nadam se dasam bio od pomoći i da sam ispunio obećanje koje sam daotvom divnom ocu pre mnogo godina da ću ti se naći pri ruci.Oduvek sam verovao da će moj život imati smisla ako uspemda učinim život samo jednog čoveka boljim. Hvala ti na tojšansi.

Želim ti sve najbolje, moj mladi prijatelju. Sanjaj hrabresnove. Živi lepo. I do poslednjeg daha vodi bez titule.

S Ijubavlju Tomi

P. S. Porše je od danas tvoj. Idi i zabavi se!

U kutiji su bili i ključevi od kola. Odmah mi je bilo jasno šta

je bio Tomijev poslednji ljubazni gest ohrabrenja. Ostavio mi je svoj automobil. I ispunio mi jedan san. Bio sam više negodirnut. Bio sam neizmerno zahvalan što sam živ.

Nikada neću moći da se odužim Tomiju i učiteljima za svešto su učinili za mene. Moja karijera je doživela vrtoglav usponi još sam zaprepašćen time koliko sam napredovao od danakada me je Tomi posetio. Moj život se promenio nabolje više

nego što sam zamišljao i u najluđim snovima. Tomi mi još ne-dostaje. Ali imam osećaj da time što sam sve podelio s vamaslavim uspomenu na njega.

Održao sam obećanje koje sam dao Tomiju prvog danakada smo se sreli. Obećao sam da ću mu pomoći da podeliovu neverovatnu filozofiju sa što je više moguće ljudi. Na-pisao sam ovu knjigu da bih zabeležio i preneo vam isto

ono učenje koje su meni Tomi i četvoro vrsnih učitelja, takonesebično, preneli onog jednog dana provedenog zajedno.

Jedino što zauzvrat tražim od vas jeste da ovu poruku pre-nesete dalje svima koje poznajete. Na taj način ćete dati svojdoprinos i nadahnuti kolege da budu bolje, organizacije da

budu uspešnije i izgrađićemo bolji svet. Dočekaćete kraj svogživota znajući da ste dali sve od sebe oslanjajući se na urođe-




nu sposobnost da vodite i da ste pozitivno uticali na živote

mnogih. Tako će posledn ji dan vašeg života biti najbolji dan u

vašem životu. Antropolog Margaret Mid je jednom prilikom

rekla: „Nikada ne sumnjajte u to da mala skupina razumnih,

posvećenih građana može da izmeni svet jer samo to ga je i

do sad menjalo." Kakva istina!



IZVORIKOJIĆE VAM POMOĆIDAVODITE BEZTITULE

Pošto ste pročitali knjigu Vođa bez titule, našli ste se pred

ključnim izborom: da li da primenite filozofiju vodi bez titule

kao osnovu svog života ili da ništa ne preduzmete i ne doživite

nikakvu promenu. Da biste postigli trajne i istinske rezultate,

iskreno vam preporučujemo da u naredna dvadeset četiri sata

robin sharma - vodja bez titule

Documents