Ribe

Vladan Nešić

Poreklo riba• Najstariji kičmenjaci sa vilicama, a samim tim i najstarije ribe bile su

ribe oklopnjače (Placodermi)• Imale su kožni skelet• Njihovi najbliži današnji srodnici su kolouste• Od oklopnjača su se razvile današnje ribe

Gde žive?• Ribe su isključivo vodeni organizmi, ima ih u svim tipovima voda.

Gde žive?• Slatkovodne vrste mogu živeti i u stajaćim i u tekućim vodama.• Neke vrste slatkovodnih riba žive u blizini obala u plitkim vodama,

neke na samom dnu reka i jezera, a neke u brzim planinskim rekama.• Pastrmke žive u brzim planinskim, čistim rekama.• Štuke odlično podnose prljavu vodu sa mnogo vegetacije jer love iz

zasede.• Somovi žive na samom dnu reka i jezera.• Šarani žive u ravničarskim rekama i toplim jezerima, usisavaju hranu

sa dna.• Smuđ živi u dubokim rekama i jezerima duž Evroazije.

Gde žive?

Gde žive?

• Morske vrste riba takođe naseljavaju širok spektar staništa.• Veliki iverak i raža žive na samom dnu.• Riba pecač živi u abisalnim dubinama.• Tuna i ajkule žive na otvorenom moru.• U plitkim morskim vodama žive morski konjići i ribe leptiri.

Gde žive?

Način životaSam oblik tela i osobine koje određene vrste imaju mogu nam ukazati na nihov način života.• Som živi na dnu→Ima brčiće i

ravan trbuh.• Štuka lovi iz zasede pa joj je

leđno peraje pomereno unazad.• Pastrmka živi u brzim vodama pa

ima vretenasto telo.

Morske ribe su možda još očigledniji primeri uticaja staništa na oblik tela:• Raža živi na morskom dnu i ima

potpuno spljošteto telo.• Tune su izvrsni plivači na šta

ukazuje njihovo mišićavo vretenasto telo.• Morski konjići žive u blizini

koralnih grebena.

Način životaRibe se hrane heterotrofno.

Dišu škrgama.

Aktivno su pokretni organizmi sa dobro razvijenim čulima i perajima.

Brze pitaliceRibe su kičmenjaci kod kojih ne postoji:

• Vratni region

• Glaveni region

• Trupni region

Pretpostavi gde živi riba sa slike na osnovu izgleda tela

Građa• Ribe nemaju vratni region.• U zavisnosti od staništa mogu imati različito obojeno telo.• Kreću se pomoću peraja koja mogu biti parna i neparna.• Površina tela je pokrivena krljuštima.• Ukoliko žive na većim dubinama mogu imati spljošteno telo i svetleće

organe.• Mogu imati pipke ili brčiće koji im služe kao čulo dodira.

Građa (na primeru šarana)

Građa

GrađaU kružiće upišite određena slova koja se odnose na delove građe ribe: A-srce, B-jetra, V-mozak, G-crevo, D-škrge, Đ-bubreg, E-jajnik, Ž-ždrelo, Z-pankreas, I-želudac, J-bočna linija, K-riblji mehur, L-žučni mehur, LJ-repno peraje, M-podrepno peraje, N-kičmena moždina, NJ-zadnje leđno peraje, O-prednje leđno peraje, P-urogenitalni otvor.

Brze pitaliceKoju ulogu ima riblji mehur?

• Promena dubine kretanja

• Varenje hrane

• Lučenje sluzi

Bočna linija je organ koji služi za:

• Privlačenje partnera

• Orjentaciju u prostoru

• Traženje hrane

Razmnožavanje• Uglavnom odvojenih polova

• Dimorfizam je slabo uočljiv

• Oplođenje je najčešće spoljašnje

• Ikra, jajne ćelije ženki

• Mleč, spermatozoidi mužjaka

• Mrest, parenje

• Mogu biti i živorodne

• Jegulje, žive u rekama i morima a razmnožavaju se u Sargaskom moru

• Lososi, mreste se u rekama a žive u moru

• Morski konjići

• Od ikre nekih štitonoša se pravi kavijar

• Riba pecač ima izražen dimorfizam

Raznovrsnost riba

Ribe sa hrskavičavim

skeletom

Ajkule Raže Himere

Ribe

sa k

ošta

nim

skel

etom

Štitonoše

Prave košljoribe

Šakoperke i plućašice

Rušljoribe• Malobrojnija grupa riba• Imaju hrskavičavi skelet• Zubolike krljušti• 5-7 pari škrga sa sopstvenim

prorezima• U ovu grupu spadaju: ajkule,

raže i himere.• Vrste: bela ajkula, kit-ajkula, raža

kamenica, morski pacov.

Košljoribe• Najbrojnija klasa kičmenjaka• Imaju kožne skeletne elemente i

unutrašnji koštani skelet. Mogu imati i spoljašnje koštane ploče.• Ima ih i u slatkim i u morskim

vodama.• Mogu biti biljojedi, mesojedi i

svaštojedi.

KošljoribeŠtitonoše

• Imaju hrskavičavi unutrašnji skelet i zadržavaju hordu čitavog života.• Na površini tela imaju koštane

ploče.• Vrste: jesetra, kečiga i moruna.• Kavijar

Prave košljoribe

• Okoštao skelet• Cikloidne ili ktenoidne krljušti• Većina vrsta poseduje riblji

mehur• Škrge su im u škržnoj duplji,

pokrivene su škržnim poklopcem• Vrste: sardela, zubatac, mrena,

šaran

Košljoribe

Šakoperke i plućašice• Jedini živi predstavnik šakoperki

je celakant• Šakoperke imaju mesnata peraja,

što navodi na zaključak da su one jedna od karika u prelasku na kopneni način života.• Plućašice imaju unutrašnje

nosne otvore i prokrvljeni riblji mehur koji igra ulogu pluća.

Značaj riba• Riblje meso je važan izvor hrane

za čoveka i druge životinje• Izvor vitamina A i D• Od riba se dobijaju sirovine za

pravljenje kozmetičkih i farmaceutskih proizvoda.• Usled zagađenja voda riblje vrste

su ugrožene a sa njima i vrste kojima su hrana.

Brze pitaliceU koju podklasu spadaju vrste od čije ikre se dobija kavijar:

a) Prave košljoribe

b) Štitonoše

c) Šakoperke

Koja od navedenih vrsta je slatkovodna košljoriba sa koštanim skeletom?

a) Zubatac

b) Kečiga

c) Mrena

Brze pitaliceBela ajkula ima telo pokriveno:

• Cikloidnim krljuštima

• Ktenoidnim krljuštima

• Zubolikim krljuštima

Rušljoribe žive uglavnom u:

• Morskoj vodi

• Jezerima

• Rekama

Hvala na pažnji!