revizija demokratije

REVIZIJADEMOKRATIJE

Ivan Nini}

Srpska radikalna strankaBeograd 2009.

Ivan Nini}

Revizija demokratije

RecenzentiDr Vojislav [e{eq, Boris Aleksi}

Direktor izdava~kog sektoraOgwen Mihajlovi}

RedakcijaIvana Borac, Qubinka Bo`ovi}, Vesna Zobenica,

Vesna Mari}, Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, BiqanaOlui}, Severin Popovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq

Izdava~Srpska radikalna stranka

Trg pobede 3, Zemun

Za izdava~aDr Vojislav [e{eq

[tampa[tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin

Za {tamparijuMom~ilo Dragi}

Tira`500 primeraka

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

33(497.11)

NNIINNII]],, IIvvaann,, 11998888--Revizija demokratije / Ivan Nini}. -

Beograd (t. j.) Zemun : Srpska radikalnastranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 312- str. : 25. cm

Tira` 500. - Str. 3-5: Predgovor / BorisAleksi}. - Napomene i bibliografske referenceuz tekst.m

ISBN 978-86-7886-064-5

Ekonomske prilikeCOBISS.SR-ID 171007244

Predgovor“...Odmah }ete razumeti moje re~i ako pomislite na qude koji su nekada

stanovali u potkrovqu, a danas se voze ko~ijama i bludni~e sa biv{im mar-kizama. Kad gledamo kako se zakonodavci narodni razme}u porocima i ra-sipni{tvom nekada{wih dvorana... prire|uju rasko{ne gozbe, drè poslu-gu, nose skupocena odela, s pravom se moèmo upitati – jesu li oni opqa~ka-li narod? Mislim da nema potrebe dodavati jo{ neke crte portretima kojesam naslikao. Oni su ve} zavr{eni. Nema sporazuma, nema primirja sa qudi-ma koji su mislili samo kako da opqa~kaju narod, nadaju}i se da }e to pqa~-kawe ostati neka`weno! Nema sporazuma, nema primirja sa qudima kojimarepublika predstavqa {pekulaciju, a revolucija – zanat!”

Robespjerov govor u jakobinskom klubu iz “Dantonove smrti””

Korupcija je prisutna u qudskom dru{tvu od samog po~etka. Nepodeqe-no je mi{qewe u svetu da velika koli~ina mo}i moè lako da korumpira.Lord Ekton je povodom proklamovane papine “nepogre{ivosti” izjavio da“svaka vlast teì tome da kvari, a apsolutna vlast apsolutno kvari”. I zai-sta, neke qude, ~im dobiju malo vlasti, kao da ne moèmo vi{e da prepozna-mo. Od skromnih, smirenih i qubaznih oni postaju gordi, sujetni i samodo-voqni. Ovo isku{ewe pre ili kasnije mora da zadesi svakog politi~ara,funkcionera, ali i sve one sa “diskrecionim” ovla{}ewima. Izloèn ko-rupciji, deo politi~ara i javnih funkcionera postaje, od zastupnika op{tegdobra i idealista, ~uvar svojih privatnih interesa. Oni halapqivo grabematerijalna dobra, gomilaju ih i brane kao da im ìvoti od toga zavise. Is-kvareni tom poùdom, ne shvataju da ponavqaju staru matricu jer se umestoBogu klawaju Mamonu. Moral kod takvih qudi postaje nebitna stavka, kojaih se}a na vreme kada su “ìveli od vazduha i qubavi”.

Kada takve osobe postaju najuticajnije i do|u na vlast, dràva pada ukanye nekih izopa~enih oblika vladavine. Oligarhija, kleptokratija, plu-tokratija itd. razaraju vladavinu prava i demokratiju. Republika postajewihov plen. Na putu svog boga}ewa i pusto{ewa zemqe oni ne ̀ ele da otvo-re o~i i shvate da zarad svog lagodnog ̀ ivota otimaju od najugroènijih slo-jeva stanovni{tva, od dece, siroma{nih, bolesnih, od najslabijih. U starojGr~koj qudi su se delili na “politikose” one koji se staraju o op{tem dobrui “idiotes”, one koji gledaju iskqu~ivo svoje uske privatne interese.

Ukoliko pogledamo oko sebe, vide}emo da su se godinama unazad qudi nafunkcijama bogatili dok je dràva siroma{ila. Dràvne institucije nisu

Ivan Nini}

3

imale priliku da se razviju jer korumpiranim politi~arima na vlasti onenisu ni potrebne. Jake institucije spre~avaju korupciju, a tada pojedinci navlasti ne mogu da se bogate.

Upravo je iz tog razloga sada{wi reìm ukinuo podelu vlasti u Srbi-ji, gde vlada kontroli{e rad parlamenta i sudstva. Ove grane vlasti vi{enisu nezavisne i ne funkcioni{u po sistemu “ko~nica i ravnoteà”, ve}prema voqi izvr{ne vlasti. Takva vlada je izopa~ena i ne moè ni{ta do-bro da donese gra|anima. Dono{ewem Zakona o sudijama reìm je ukinuostalnost sudijske funkcije garantovanu Ustavom. U ustavni sud jo{ uvek ni-su izabrani svi ~lanovi, {to wegov rad ~ini podlo`nim uticaju vlade. De-mokratska stranka u svom radu najvi{e ra~una na pravnike poput biv{ih“otpora{a” Slobodana Homena, Nece Konstantinovi}a i Bo{ka Risti}a. Usporovima koje vode, oni se vi{e oslawaju na svoje partijske kwiìce negona struku. Oni ne znaju razliku izme|u obavezuju}eg akta kakav je odluka ineobavezuju}eg kakvo je mi{qewe, ali im je povereno da rukovode skup{tin-skim odborima.

Neki od funkcionera sada{weg reìma, poput Boìdara \eli}a, su odsiroma{nih podstanara stigli do bankara koji raspolaù imovinom od 11miliona evra u akcijama. Drugi, poput Dragana \ilasa, su od skromnih pro-davaca biùterije postali vlasnici 16 firmi koje im obezbe|uju mese~niprofit od preko 200 hiqada evra. Mla|an Dinki} je uni{tio srpsko bankar-stvo i prepustio ga zapadnim bankama, ~iji je jedini ciq da {to vi{e devi-za iznesu iz Srbije. Krediti u Srbiji su najskupqi u Evropi a spoqwi dugzemqe je ve}i od duga SFRJ. Samo {to Srbija ima tri puta mawe stanovni-ka od stare Jugoslavije. Bojan Pajti} je od osobe koja je poku{avala da poka-è svoju mudrost i stru~nost citiraju}i latinske poslovice, dodu{e sa uà-snim izgovorom, postao feudalac u Vojvodini gde ja~aju separatisti~ke te-`we. Ministar odbrane Dragan [utanovac je od vlasnika kafi}a postao bo-gata{ i jedna od kqu~nih figura NATO pakta u Srbiji.

Na korupciju nisu bili imuni ni pojedinci iz opozicije, jer upravo opo-zicija predstavqa pretwu poziciji, odnosno reìmu, te stoga postaje ciqwegovog koruptivnog delovawa. Dvojica doskora{wih visokih funkcione-ra Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} odskromnih qudi koji teè bilo povratku na selo iz gwilanskog zatvora, bi-lo u~estvovawu u odbrani Srpstva, postaju saradnici Stanka Suboti}a iMila \ukanovi}a, {efova duvanske mafije i eksponenti tajkuna Mirosla-va Mi{kovi}a i Milana Beka. Nikoli} je javno, nakon wegovih sastanaka saBorisom Tadi}em, predloìo stvarawe dvopartijskog sistema u Srbiji “pougledu na SAD”. Za{to ne kao u Nema~koj ili Velikoj Britaniji? Zato {tobi te dve partije kao i u Sjediwenom dràvama bile kontrolisane iz istogcentra. U Srbiji to su Demokratska stranka i novoformirana Srpska na-predna stranka. Wihovi sponzori, mentori i nalogodavci iz inostranstva suve} sada isti.

Bez obzira na luksuzne stanove, opremqene jo{ luksuznijim name{ta-jem, tajkunski novac je Nikoli}u i Vu~i}u isprao mozak i proizveo evroa-tlantsku percepciju stvarnosti. Po~eli su da zidaju ku}e sa vinskim podru-


4

mima, da konzumiraju hrvatsko vino dobijeno od vinove loze koja raste na ze-mqi natopqenoj krvqu nevinih srpskih `rtava. Zaboravili su na Srpstvo,pa se sada smeju svima koji su se borili za Republiku Srpsku Krajinu i Repu-bliku Srpsku. Kaù da to nikad nije bilo srpsko. Kada }e to da izjave i zaKosovo i Metohiju? Mo`da je to ve} i u~iweno prilikom Vu~i}eve poseteVa{ingtonu. I zaista, pogled sa terase luksuznog stana u novobeogradskoj“Crvenkapi” je druga~iji od onog koji omogu}uje raniji skromni porodi~nikutak.

Estetske operacije, diploma tzv. Fakulteta za menayment poklowenapred Tominu penziju, skakutawe na estradi nije od wih na~inilo boqe qudesamo ih je svrstalo u uì krug za izbor naj{arenijeg estradnog politi~ara.Poznato je da Zapad ipak ima najboqu {minku.

Jedan od najboqih na~ina borbe protiv koruptivnog delovawa poredkvalitetne zakonske regulative jeste izgradwa sna`nih institucija i wego-vo brzo raskrinkavawe. Mladi stru~wak iz redova Srpske radikalne stran-ke Ivan Nini} ve} godinama ide tim putem. Skroman i stru~an, on se uhva-tio u ko{tac sa qudima koji imaju veliku mo}. Na prvi pogled mnogi bi po-mislili da }e izgubiti tu borbu. Me|utim, on je, raskrinkavaju}i korupcijuu dràvnom aparatu na najvi{em nivou dokazao suprotno. Obi~an ~ovek svo-jim predanim i kvalitetnim radom moè da pobedi tu neman. Nini} je sa svo-jih {esnaest godina otkrio i uspe{no razobli~io aferu sa nezakonitimotimawem novca od sredwo{kolaca koji su stanovali u u~eni~kim domovi-ma u Beogradu.

Danas, u svojoj dvadeset i prvoj godini, Nini} do tan~ina javnosti i gra-|anima Srbije predstavqa ~iwenice o pusto{ewu i pqa~kawu buyeta Repu-blike Srbije koje sprovodi reìm, koji personifikuju Demokratska stran-ka i G17 plus. Autor svojim “o{trim perom” iznosi podatke koji ukazuju nasve vidove zloupotrebe dràvnog buyeta i korupciju u najvi{im organimaizvr{ne, zakonodavne i sudske grane vlasti u dràvi. Ovim ~iwenicama do-puwuju se nepoznati segmenti politi~ke biografije poznatih me{etara:Mla|ana Dinki}a, Tomice Milosavqevi}a, Dragoquba Mi}unovi}a, Prvo-slava Davini}a, Du{ana Mihajlovi}a, Nenada Bogdanovi}a, Dragana \ila-sa, Du{ana Petrovi}a i dr.

Wegova kwiga “Revizija demokratije” je svojevrsni vodi~ za borbu pro-tiv korupcije u Srbiji. Ujedno, to je priru~nik za kvalitetne rasprave o ma-teriji buyetskih rashoda najvi{ih dràvnih organa, organa lokalne samou-prave, javnih preduze}a i ustanova. Kao takva, “Revizija demokratije” pred-stavqa veliko bogatstvo za svaku budu}u vlast koja teì izgradwi i ja~awudràvnih institucija i boqitku gra|ana. Kwiga Ivana Nini}a zasluùjeposebnu pa`wu i postavqa smernice za budu}i stru~ni rad policije, javnogtuìoca i drugih pravosudnih organa. Tako|e, autor svojim delom pokazujemladim generacijama kako da se bore protiv korupcije od sredwe {kole pana daqe, a svojim primerom svedo~i da je za moralnog, hrabrog i stru~nog ~o-veka ta bitka unapred dobijena.

Boris Aleksi}

Ivan Nini}

5

1) Zavr{ni ra~un buyeta Republike se donosi u formi zakona, pa tako odredba ~la-na 2, stav 1, ta~ka 56 Zakona o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/09)propisuje da je Zakon o zavr{nom ra~unu buyeta Republike Srbije “akt kojimNarodna skup{tina za svaku buyetsku godinu utvr|uje ukupno ostvarene priho-de i primawa i rashode i izdatke (ukqu~uju}i sopstvene prihode i rashode izsopstvenih prihoda korisnika sredstava buyeta Republike Srbije), finansij-ski rezultat buyeta Republike Srbije (buyetski deficit ili suficit) i ra-~un finansirawa”.

(1)Ra~un bez kr~mara i milijarde bez kontrole

Sedam pojedina~nih zavr{nih ra~una buyeta Republike Srbije, od 2001.godini do danas, nikada se nisu na{li na dnevnom redu sednice Narodneskup{tine, niti su bili predmet eksterne revizije kako to eksplicitnopropisuju Ustav Republike Srbije i Zakon o buyetskom sistemu. Da bipredlog Zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Republike uop{te i mogao da bu-de predmet rasprave u parlamentu, neophodno je da pro|e eksternu revizi-ju od strane Dràvne revizorske institucije, ~ije funkcionisawe “demo-kratski” reìm sabotira pune ~etiri godine. Tako namerno izazvani “va-kum”, Ministarstvo finansija koristi za brisawe i korigovawe podata-ka iz zavr{nog ra~una za 2008. godinu, dok Vlada Republike Srbije, niti po-{tuje zakonske rokove iz buyetskog kalendara, niti za to snosi odgovor-nost. Na ovaj na~in “demokratski” reìm gra|anima Srbije i javnosti {a-qe veoma jasnu poruku da je iznad Ustava i zakona kada je re~ o tro{ewu nov-ca iz dràvne kase.

* * *

““Demokratsko”” kr{ewe Ustava i zakona Srbije

Uspostavqawe vandalske, a pre svega nezakonite prakse svih “demokrat-skih” vlada u Srbiji od 2001. godine do danas, prema kojoj Narodna skup{ti-na ne usvaja godi{we, zavr{ne ra~une o izvr{ewu buyeta Republike Srbi-je1), proizvelo je nesagledive posledice po buyetski sistem na{e dràve.Ove posledice se pre svega ispoqavaju kao “jedna~ina sa dve nepoznate” i tokroz: (1) sistem upravqawa javnim finansijama i (2) sistem kontrole, odno-sno revizije upravqawa javnim finansijama.

Jednostavno re~eno, onemogu}avawe punih 7 godina da se pred Narodnomskup{tinom, kao najvi{im zakonodavnim telom i jednim od tri stuba vlasti

Ivan Nini}

7

2) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02, 87/02, 66/05 i 85/06).3) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/09).

u na{oj dràvi, koji crpi najve}i legitimitet narodne voqe iskazane na iz-borima, otvori rasprava o tro{ewu novca poreskih obveznika i gra|ana Sr-bije, najboqe svedo~i o tome kako reìm ne dopu{ta predstavnicima naro-da da politi~ki, stru~no i argumentovano “revidiraju” ceh jalove “demokra-tije”. O ~emu se zapravo radi, autor }e poku{ati da prikaè u ovoj analizi.Naime, nadle`nost i obaveza Narodne skup{tine Republike Srbije da raz-matra i usvaja zavr{ni ra~un buyeta Republike Srbije, proizilaze iz Usta-va Republike Srbije i Zakona o buyetskom sistemu. Tako je odredbom ~lanom99, ta~ka 11, Ustava Republike Srbije, kojom se utvr|uje nadle`nost Narod-ne skup{tine Republike Srbije, propisano da Narodna skup{tina “usvajabuyet i zavr{ni ra~un Republike Srbije, na predlog Vlade”. îwenica je da ova nadle`nost proizilazi iz novog ustava koji je na snaziod oktobra 2006. godine, ali je ona samo “prepisana” iz prethodnog ustava ko-ji je bio na snazi od 1990. godine do oktobra 2006. godine. Tako je odredbom~lana 73, ta~ka 3 prethodnog ustava Republike Srbije, bila utvr|ena nadle-`nost Narodne skup{tine da “donosi plan razvoja, prostorni plan, buyet izavr{ni ra~un”. Me|utim, potpunim ignorisawem ove ustavnopravne obave-ze, “demokratski” reìm u Srbiji nije dopu{tao da Narodna skup{tina raz-motri i da eventualno usvoji posledwih 7 pojedina~nih zavr{nih ra~unabuyeta Republike Srbije.

Ina~e, ove ustavne norme koje se odnose na obavezu razmatrawa i usvaja-wa zavr{nog ra~una buyeta Republike, bliè su razra|ene Zakonom o buyet-skom sistemu koji, izme|u ostalog, detaqno ure|uje i materiju buyetskog fi-nansirawa i izve{tavawa direktnih i indirektnih korisnika buyetskihsredstava u na{oj dràvi. Od februara 2002. godine kada je donet, Zakon obuyetskom sistemu je 3 puta pretrpeo izmene i dopune i to u decembru 2002.godine, u junu 2005. godine i u septembru 2006. godine2), da bi novi zakon obuyetskom sistemu bio donet u julu 2009. godine3).

Odredbom ~lana 63 Zakona o buyetskom sistemu iz februara 2002. godi-ne, a koja je bila na snazi sve do juna 2009. godine, bilo je propisano da “Vla-da dostavqa predlog zavr{nog ra~una buyeta Narodnoj skup{tini”. Daqe,odredbom ~lana 64 istog zakona, bio je definisan buyetski kalendar za pod-no{ewe zavr{nih ra~una, pa je tako odre|en 15. jun kao krajwi rok po komeje Ministarstvo finansija u obavezi da pripremi nacrt zakona o zavr{nomra~unu buyeta Republike i da ga podnese Vladi. Sa druge strane, 15. jul je biodefinisan kao krajwi rok prema kome je Vlada u obavezi da Narodnoj skup-{tini dostavi predlog Zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Republike, ukqu-~uju}i i odluke o zavr{nim ra~unima finansijskih planova organizacijaobaveznog socijalnog osigurawa. Kako “demokratski” reìm u Srbiji shva-ta ove obaveze koje su proizilazile iz Ustava i zakona, pokaza}e daqa ana-liza.


8

4) Zakon o dràvnoj revizorskoj instituciji (“Sl. glasnik RS”, br 101/05) je donet14. 11. 2005. godine, a na pravnu snagu je stupio 29. 11. 2005. godine.

Rasipawe buyeta bez eksterne revizije

Ono {to je posebno karakteristi~no kada se govori o zavr{nom ra~unubuyeta Republike, jeste obaveza koja proizilazi iz odredbe ~lana 92 UstavaRepublike Srbije iz oktobra 2006. godine, a kojom je propisano da “Narodnaskup{tina razmatra predlog zavr{nog ra~una buyeta po pribavqenom mi-{qewu Dràvne revizorske institucije”. Dakle, nakon {to Ministarstvofinansija izradi nacrt zavr{nog ra~una buyeta Republike, a Vlada Srbijega usvoji u formi predloga zakona i prosledi Narodnoj skup{tini na daqerazmatrawe i usvajawe, postoji ustavna obaveza, ali i zakonski osnov da za-vr{ni ra~un buyeta Republike pro|e kroz eksternu reviziju. Me|utim, ovaobaveza nije novina u pravnom sistemu na{e dràve koja je ustanovqena sa-mo Ustavom iz oktobra 2006. godine, ve} je pravni osnov za tako ne{to sadr-àn i u odredbi ~lana 71 Zakona o buyetskom sistemu iz 2002. godine, kojomje bilo propisano da “zavr{ni ra~un buyeta Republike, buyeta lokalne vla-sti i finansijski planovi organizacija obaveznog socijalnog osigurawapodleù eksternoj reviziji”. Koliko god, na prvi pogled, izgledalo da je re~o “idealnom” formalnopravnom ambijentu koji pruà mogu}nost nadzora ikontrole tro{ewa buyetskog novca, praksa “demokratskog” reìma u Srbi-ji je u potpunosti druga~ija.

Da je od 2001. godine do sada bilo koji zavr{ni ra~un buyeta Republikepro{ao eksternu reviziju, taj ozbiqan zadatak bi verovatno, po politi~komkqu~u, bio poveren privatnim revizorskim firmama koje su na neki na~inpovezane sa Boìdarom \eli}em (DS), Mla|anom Dinki}em (G17 plus)Aleksandrom Vlahovi}em (DS) i dr. Ipak, to se do sada nije dogodilo, jer je“demokratski” reìm znao da se pred poslanicima Skup{tine Srbije uop-{te ne}e na}i nijedan zavr{ni ra~un buyeta Republike, pa eksterna revizi-ja tog dokumenta, kao ustavna i zakonska obaveza, uop{te nije izvr{ena. Ne-{to kasnije, tek u novembru 2005. godine, “demokratski” reìm je materijueksterne revizije zavr{nog ra~una buyeta Republike uredio na jedan, pune 4godine, neostvariv na~in i to dono{ewem prvog Zakona o dràvnoj revizor-skoj instituciji4). Tako je odredbom ~lana 35 ovog zakona propisano da }eDràvna revizorska institucija (u daqoj analizi: DRI) svake godine dono-siti program revizije za narednu godinu, koji obavezno izme|u ostalog obu-hvata i “buyet Republike Srbije”. Daqe, odredbama ~lana 43 i 47 Zakona jepropisano da }e DRI izve{tavati Narodnu skup{tinu, i to podno{ewem“izve{taja o reviziji zavr{nog ra~una buyeta Republike”. Me|utim, “demo-kratski” reìm u Srbiji smatra da ovako ozbiqan posao, pored dràvnog or-gana, moè da radi i bilo koji drugi privatni subjekt, pa je takva ideja i“ugra|ena” u zakon.

Autori Zakona o dràvnoj revizorskoj instituciji su “fleksibilnom”pravnom normom ostavili dovoqno prostora da se, i pored toga {to je pred-vi|eno da DRI vr{i reviziju zavr{nog ra~una buyeta Republike, taj posaomoè poveriti i privatnom sektoru. Tako je odredbom ~lana 64, stav 1 Zako-

Ivan Nini}

9

5) Izvor: List “Politika”, (http://www.politika.rs/) od 13. 1. 2009. godine.

na propisano da Savet DRI “moè da angaùje konsultante koji bi u skladusa donetim programom i planom revizorske obuke obavqali obuku dràvnihrevizora”, dok je stavom 2 propisano da isti konsultanti “mogu obavqati ireviziju zavr{nog ra~una buyeta Republike i reviziju poslovawa drugih su-bjekata u ime DRI”. Ovakvo zakonsko re{ewe je vi{e nego skandalozno i ne-dopustivo, pre svega zato {to ne postoje garancije da }e revizori (konsul-tanti) iz privatnog sektora biti nepristrasni i objektivni, a osim toga po-reski obveznici, odnosno gra|ani Srbije }e novcem iz buyeta pla}ati astro-nomske usluge privatnim firmama koje je reìm angaòvao da taj isti re-ìm kontroli{u. Uostalom, gra|ani Srbije }e na ovaj na~in istovremenofinansirati i dràvne i privatne revizore, bez imalo nade da }e “u~inak”i jednih i drugih biti efektan i da }e javnost dobiti odgovor na pitawe ka-ko “demokratski” reìm raspolaè milijardama iz buyeta Republike.

DRI –– institucija koja funkcioni{e ““na papiru””

Iako je DRI zakonom ustanovqena u novembru 2005. godine, ona do danas(avgust 2009) nije izvr{ila nijednu reviziju finansijskog poslovawa dràv-nih organa, a kamoli reviziju zavr{nog ra~una Republike. Tako Srbija sko-ro 4 godine samo “na papiru” ima jedan “fikus” i “skelet bez mi{i}a” za ko-ji se kaè da je “nezavisna” institucija, ~iji bi osnovi zadatak trebalo dabude kontrola javnih finansija, odnosno kontrola tro{ewa novca koji se“sliva” i koji “oti~e” iz buyeta. Prema “mrtvom” slovu zakona propisano jeda kontroli dràvnih revizora podleù svi direktni i indirektni kori-snici buyetskih sredstava Republike Srbije, a wih, prema javno dostupnimpodacima, ukupno ima oko 8.300. Drugim re~ima, revizori iz DRI su nadle-`ni za “~e{qawe” finansija organa autonomne i lokalne vlasti, organiza-cija obaveznog socijalnog osigurawa, buyetskih fondova, Narodne banke Sr-bije, javnih preduze}a, privrednih dru{tva (~iji je osniva~ dràva, odnosnou kojima dràva ima u~e{}e u kapitalu), politi~kih stranaka, korisnikasredstava iz fondova EU i dr.

Kao krajwi rok za izbor ~lanova Saveta DRI, koji je ina~e najvi{i or-gan DRI, zakon je propisivao mesec maj 2006. godine, ali je “demokratski” re-ìm namerno odugovla~io sa ovom obavezom. Skup{tina Srbije je petoro~lanova Saveta DRI izabrala tek 24. septembra 2007. godine, i to po partij-skom kqu~u, tako {to su sve vladaju}e stranke predloìle svoje kandidate.Nakon toga javili su se problemi finansijske, tehni~ke i kadrovske priro-de koji su u startu obezglavili rad ove institucije. A koje kriv za to? “Vla-da je krivac {to Srbija jo{ nema reviziju javnih finansija. Ona je po zako-nu obavezna da nam obezbedi uslove – prostor, opremu i sredstva za rad”5), re-~i su Radoslava Sretenovi}a, predsednika Saveta DRI. Ovaj problem je re-{en tek u avgustu 2009. godine, kada je kona~no DRI dobila 10 kancelarija uMekenzijevoj ulici u Beogradu, ali samo kao privremeno re{ewe. Ovaj pro-stor svakako nije dovoqan za rad dvadesetak qudi koliko je trenutno zapo-sleno u DRI, a utoliko gore {to je u toku konkurs za prijem jo{ 44 revizo-


10

6) Izvor: Agencija Beta, od 13. 8. 2009. godine.7) Izvor: List “Politika”, (http://www.politika.rs/) od 27. 7. 2009. godine.8) Izvor: Agencija Beta, od 16. 1. 2009. godine.9) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 19. 2. 2009. godine.

ra. “O~ekujemo da u dogledno vreme dobijemo odgovaraju}e prostorije natrajno kori{}ewe, gde }e mo}i da se smesti 129 qudi, koliko treba da zapo-{qava DRI”6), re~i su Radoslava Sretenovi}a. Dakle, o~igledno je da izvr-{na vlast, odnosno Vlada koju oli~ava reìm Borisa Tadi}a, na ovakav na-~in namerno sabotira rad DRI i gu{i wene nadle`nosti.

Korekcije zavr{nog ra~una po meri ““demokratskog”” reìma

Zbog nefunkcionisawa DRI u punom kapacitetu, revizija 7 pojedina~-nih zavr{nih ra~una buyeta Republike od 2001. godine je neizvesna. Iz oveinstitucije postoji najava da }e “do kraja oktobra, ili po~etkom novembra”biti ura|ena revizija zavr{nog ra~una buyeta Republike za 2008. godinu7).Ukoliko to zaista bude u~iweno, revizori bi u svom izve{taju trebalo dakonstatuju da li su buyetski prihodi i rashodi objektivno prikazani u zavr-{nom ra~unu i da li je bilo “probijawa” buyeta. Drugim re~ima, revizoribi morali da daju odgovor na pitawe da li je i u kojim slu~ajevima je reìmBorisa Tadi}a pravio prekora~ewa u pogledu izvr{ewa aproprijacija kojesu bile utvr|ene Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2008. godinu. To jeposebno va`no, imaju}i u vidu manipulacije nacrtom Zavr{nog ra~unabuyeta Republike za 2008. godinu, koje je u februaru 2009. godine javnostipriredilo nadle`no Ministarstvo finansija.

Naime, tada je iz prvobitno prikazanog izve{taja koji je obelodawen naveb sajtu Ministarstva finansija, proiza{la ~iwenica da je u 2008. godiniplanirani buyetski deficit “probijen” za ~ak 9 milijardi dinara. Rebalansbuyeta je predvi|ao da dràvna kasa u 2008. godini ostvari prihode od 650,2milijarde dinara, rashode od 695,9 milijardi dinara, dok je buyetski defi-cit planiran u visini od 45,8 milijardi dinara. Me|utim, dràva je u 2008.godini ostvarila prihode od 649,2 milijarde dinara, rashode od 703,9 mili-jardi dinara, pa je tako napravqen deficit (mawak) od 54,7 milijardi dina-ra, a {to je bilo 9 milijardi vi{e od planiranog i odobrenog8). Potpunoneo~ekivano, Ministarstvo finansija je sa svog veb sajta na neko vreme po-vuklo ovaj izve{taj, i javnosti je omogu}en internet pristup uz obja{weweda je “sajt u rekonstrukciji”. Zatim je prikazan novi Izve{taj o prihodimai rashodima dràve za 2008. godinu, prema kome dràva ne samo da nije “pro-bila” planirani deficit za 9 milijardi, ve} je potro{ila 2.200.000 dinaramawe od planiranog. Ovakvu “korekciju” su u Ministarstvu finansija prav-dali obja{wewem da je u pitawu primena razli~ite metodologije i da je udrugom slu~aju izrade izve{taja primewena metodologija MMF-a9).

[to se ti~e zavr{nog ra~una buyeta Republike Srbije za 2007. godinu,ako se ima u vidu da je Ustavom propisano da Narodna skup{tina razmatrapredlog zavr{nog ra~una buyeta “po pribavqenom mi{qewu Dràvne revi-zorske institucije” i da ga nakon toga usvaja, onda izvesno da parlament ne-

Ivan Nini}

11

}e u skorije vreme razmatrati, niti }e usvojiti ovaj zavr{ni ra~un. Izme|uostalog, za wegovo usvajawe odavno je protekao zakonom utvr|eni rok izbuyetskog kalendara. Rok je “probila” i Vlada Republike Srbije, koja je tek31. jula 2008. godine usvojila predlog Zakona o zavr{nom ra~unu buyeta Re-publike Srbije za 2007. godinu. Me|utim, da je Srbija dràva u kojoj je vla-davina prava i zakona izvan vladavine vandalizma i pravnog nasiqa, onaj koje odgovoran zbog toga {to nije ispo{tovan buyetski kalendar koji propi-suje zakon, te predlog zavr{nog ra~una nije usvojen do 15. jula, svakako da bimorao da podlegne nekoj vrsti odgovornosti. Naàlost, ~ak i da je neko zbogovoga snosio odgovornost onako kako to zakon propisuje, onda bi to bilo ru-gawe svim gra|anima Srbije, jer je odredbom ~lana 74, ta~ka 7 tada{weg za-kona o buyetskom sistemu, bilo propisano da }e se prekr{ajno, nov~anom ka-znom u rasponu od 5.000 do 50.000 dinara, kazniti odgovorno lice ako ne po-{tuje rokove koje zakon defini{e, a koji se odnose na izradu i usvajawe za-vr{nog ra~una. Dakle, ovde se radi o “simboli~noj” kazni, pri tom nema nigovora o politi~koj, niti krivi~noj odgovornosti premijera, ministra fi-nansija ili bilo kog drugog ~lana Vlade.

Na kraju ove analize, va`no je ista}i zna~aj zavr{nog ra~una buyeta Re-publike, kako bi se boqe shvatilo koliko je va`no da se on na|e pred narod-nim poslanicima. Jednostavno, zna~aj ovog dokumenta proizilazi iz wegovesadrìne, te tako ovaj akt koji ima snagu zakona ~ine: 1) bilans stawa; 2) bi-lans prihoda i rashoda; 3) izve{taj o kapitalnim rashodima i finansirawu;4) izve{taj o nov~anim tokovima; 5) izve{taj o izvr{ewu buyeta, sa~iwentako da prikazuje razliku izme|u odobrenih sredstava i izvr{ewa; 6) obja-{wewa velikih odstupawa izme|u odobrenih sredstava i izvr{ewa buyeta;7) izve{taj o primqenim donacijama i kreditima, doma}im i inostranim, iizvr{enim otplatama dugova; 8) izve{taj o kori{}ewu sredstava iz teku}ebuyetske rezerve; 9) izve{taj o garancijama datim u toku fiskalne godine; i10) izve{taj eksterne revizije o finansijskim izve{tajima (navedenim odta~ke 1 do ta~ke 9). Dakle, na bazi podataka iz ovog jednog (integralnog) do-kumenta koji se sastoji iz 10 zasebnih dokumenata, mogu}e je, koliko-toliko,izvr{iti analizu tokova buyetskog novca koji “prolazi kroz ruke” ~elnimqudima reìma Borisa Tadi}a.


12

10) Prvi Zakon o javnim nabavkama (“Slu`beni glasnik RS”, br. 39/02) na pravnusnagu je stupio 13. 7. 2002. godine, a od tada je mewan 3 puta (“Slu`beni glasnikRS”, br. 43/03, 55/04 i 101/05), da bi od januara 2009. godine u primeni bio novizakon (“Sl. glasnik RS”, br. 116/08).

11) Ministarstvo finansija je ovaj podatak iznelo na javnoj raspravi koja je povo-dom novog nacrta Zakona o javnim nabavkama odràna 26-28. 9. 2007. godine.

(2)Tenderom do plena

Kada jedan sistemski zakon koji je donet s namerom da se oja~aju konku-rencija i privatni sektor, za{titi dràvni novac od nenamenskog rasi-pawa i pqa~kawa, suzbije korupcija i omogu}i brì pristup u EU, postaneupravo instrument za tajkunizaciju, pqa~ku, kriminal i pusto{ewe dr-àve, onda se javqa ozbiqan problem erozije pravnog i dru{tvenog poret-ka jedne zemqe. Upravo takav slu~aj je prisutan u na{oj dràvi kada se go-vori o Zakonu o javnim nabavkama. U sistemu javnih nabavki u Srbiji, re-fleksija korupcije je nekontrolisana zbog ~iwenice da se u uzajamnoj veziponude i potra`we nalazi 80.000 ponu|a~a i 12.000 naru~ilaca koji godi-{we zakqu~e oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama. Za sedam godina wego-vog “sprovo|ewa” u praksi, stvorena je {iroka “lepeza” mogu}nosti zloupo-treba koje na prvi pogled izgledaju kao proceduralne gre{ke, a zapravo re~je o perfidnim mehanizmima “{timovawa” tendera i pqa~kawa buyeta.Zbog krize autoriteta nadle`nih institucija i zbog izostanka kaznenepolitike koju reìm ne èli da obezbedi, Zakon o javnim nabavkama se per-manentno zloupotrebqava i kr{i na sve mogu}e na~ine, {to onima koji suzaduèni za wegovu primenu obezbe|uje lako i brzo boga}ewe na ra~un gra|a-na Srbije.

* * *

Javne nabavke: javna korupcija i virtuelna u{teda

Kada je u junu 2002. godine oblast javnih nabavki u Srbiji dobila svojepravne okvire, javnost je bila ube|ena da je Zakon o javnim nabavkama10) pra-vo sistemsko re{ewe i prvi antikorupcijski zakon koji je usvojila tada{wadosmanlijska vlast. Me|utim, da je ovo bilo samo “obe}awe ludom radovawe”svi su se veoma brzo uverili, uvidev{i da su najve}e afere, pqa~ke dràvnekase i korupcija upravo posledica ovog zakona koji je sistemski omogu}iolako i brzo boga}ewe tada{wem (i sada{wem) “demokratskom” reìmu.Zbog toga svako zavaravawe gra|ana i javnosti od strane nadle`nih u Mini-starstvu finansija, koji tvrde da je od 2002. do 2006. godine ostvaren poziti-van razvoj u oblasti javnih nabavki i u{teda od 300 miliona dolara11), pred-stavqa zamenu teza i ~istu la .̀ Jednostavno, ovakvo marketin{ko i poli-ti~ko samoreklamirawe koje nije ~iweni~no potkrepqeno, nije prihvatqi-vo iz dva razloga.

Prvi razlog je taj {to prakti~na primena Zakona o javnim nabavkamanajboqe oslikava koliko novca i pomo}u kojih sve mehanizama se sliva u

Ivan Nini}

13

12) Izve{taj o dodeqenim ugovorima o javnim nabavkama u Republici Srbiji u2007. godini, koji je sa~inila Uprava za javne nabavke RS, preuzet je sa zvani~-nog veb sajta Uprave: http:(//www.ujn.sr.gov.yu/ )

13) Izvor: List “Danas”, (http://www.danas.rs/), od 31. 3. 2009. godine.14) Izvor: List “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 20. 12. 2008. godine.15) Izvor: List “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 29. 11. 2008. godine.

yepove onih dràvnih funkcionera koji uslovno re~eno “rade” na wegovomsprovo|ewu. Drugi razlog zbog kog se ne moè prihvatiti tvrdwa o buyet-skoj u{tedi od 300 miliona dolara je taj {to Uprava za javne nabavke ovuu{tedu ra~una samo na osnovu raspoloìvih projekcija. Tako iz {turo do-stavqenih godi{wih izve{taja od strane naru~ioca, Uprava pravi upored-ni prikaz planirane (procewene) vrednosti godi{we nabavke i ostvarenih(realizovanih) tro{kova javnih nabavki. Na bazi tako uo~ene razlike izme-|u plana i realizacije, dobija se projekcija u{tede koja nije prikaz pravog~iweni~nog stawa. Ovome ide u prilog i podatak Uprave za javne nabavke dau{tede u javnim preduze}ima beleè negativnu tendenciju, i da su u perioduod 2005. do 2007. godine bile ispod proseka, {to je zabriwavaju}e, jer se udeojavnih preduze}a kre}e od polovine do ~ak dve tre}ine ukupne vrednosti jav-nih nabavki u Srbiji12).

Dakle, pravo pitawe je da li se pod ovakvim okolnostima i sa ovakvomvla{}u u Srbiji uop{te i moè re}i da postoji bilo kakva u{teda u buyetuzahvaquju}i Zakonu o javnim nabavkama. ̂ iwenica je da danas udeo javnih na-bavki u BDP-u Srbije iznosi gotovo 15 odsto i da se celokupni sistem jav-nih nabavki realizuje na jedan kriminalan, i za reìm veoma profitabilanna~in.

Tenderi ““obr}u”” milijarde iz buyeta

Prema dostupnim procenama dràvnih organa, u Srbiji je trenutnoukupna vrednost javnih nabavki procewena na 4 milijarde evra godi{we, od~ega je zvani~no registrovan promet od svega 2,4 milijarde evra13), dok su jav-ne nabavke finansirane sa preostalih 2 milijarde evra izostavqene iz re-gularne procedure koja je ustanovqena Zakonom o javnim nabavkama. Razlogza tako ne{to je o~igledan, a krije se u ~iwenici da dràva nije u stawu daprekontroli{e i evidentira celokupni promet finansijskih transakcijakoje nastaju po osnovu vi{e od 1.000 ugovora o javnim nabavkama, koliko se uSrbiji svakodnevno zakqu~i. Ovi podaci, kao i podaci iz kojih proizilazida u Srbiji trenutno postoji 12.000 naru~ilaca i 80.000 ponu|a~a koji godi-{we zakqu~e oko 250.000 ugovora o javnim nabavkama,14) nesumwivo ukazujuna to da se korupcija najvi{e reflektuje upravo u sferi javne potro{wenovca poreskih obveznika kroz sistem javnih nabavki. Ako je verovati gru-boj proceni koju je u medijima izneo dr Predrag Jovanovi}, direktor Upra-ve za javne nabavke, buyet Srbije kroz korupciju u javnim nabavkama godi-{we izgubi oko 800 miliona evra15).

Koliko sve ovo moè da bude ozbiqno, o~igledno je ako sa napravi osvrtsamo na neke gigante koji su tokom 2007. godine u Srbiji bili najve}i naru-


14

16) Izvor: Uprava za javne nabavke Republike Srbije, (http://www.ujn.sr.gov.yu/). 17) Prema definiciji iz ~lana 2, stav 1, ta~ka 4 Zakona o buyetskom sistemu

(“Slu`beni glasnik RS”, br. 54/09), “javna sredstva su sredstva na raspolagawui pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obaveznosocijalno osigurawe.”

18) Komisija za za{titu prava, odnosno Republi~ka komisija za za{titu prava,prema Zakonu o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 116/08) ima nadle-`nost za{tite prava ponu|a~a i javnog interesa u svim fazama postupka za do-delu ugovora o javnim nabavkama. Prvobitna komisija je osnovana 24. 4. 2003.godine, ali nikada nije po~ela sa radom, pa je tek 26. 12. 2003. godine osnovananova komisija za za{titu prava ponu|a~a.

~ioci dobara, usluga i radova16). Primera radi, na lestvici od 30 naru~io-ca predwa~e: JP “Telekom Srbija” sa zakqu~enih 2.230 ugovora, ukupne vred-nosti 19,5 milijardi dinara; JP “Eelektroprivreda Srbije” sa zakqu~enih103 ugovora vrednosti 10,1 milijarda dinara; Grad Beograd – Gradska upravasa zakqu~enih 276 ugovora vrednosti 8,8 milijardi dinara; TE “Nikola Te-sla” sa zakqu~enih 817 ugovora vrednosti 8,2 milijarde dinara; Direkcija zagra|evinskog zemqi{te i izgradwu Beograda sa zakqu~enih 343 ugovoravrednosti 6,4 milijardi dinara; Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawesa zakqu~enih 1620 ugovora vrednosti 5,6 milijardi dinara; JP “Beograd-put”sa zakqu~enih 100 ugovora vrednosti 5,8 milijardi dinara; JKP “Beogradskeelektrane” sa zakqu~enih 530 ugovora vrednosti 5,1 milijarda dinara; Mi-nistarstvo odbrane sa zakqu~enih 383 ugovora vrednosti 4,6 milijardi; JP“Rudarski basen Kolubara” sa zakqu~enih 1240 ugovora vrednosti 4,6 mili-jardi dinara, itd. Dakle, kada je re~ o javnim nabavkama, upravo u ovako ve-likim sistemima se najvi{e proizvodi korupcija i najlak{e se pqa~ka dr-àva. Zbog toga se me|u reìmskim politi~kim partijama i vodi velikaborba kome }e pripasti koja direktorska foteqa u raspodeli dràvnih resur-sa, odnosno u raspodeli javnih preduze}a koja se tretiraju kao strana~ki plen.

Male tenderske cake, a velike mu}ke

Ukoliko se napravi osvrt na dosada{wu praksu sprovo|ewa javnih na-bavki u Srbiji, me{etarewe i prakti~ni problemi postoje apsolutno u sva-kom segmentu realizacije zakonske procedure za javne nabavke, bez obzira nawihovu nov~anu vrednost, koli~inu i na to koja ustanova ih sprovodi. Zako-nodavac je propisao da se javnom nabavkom smatra svaka nabavka dobara, uslu-ga ili radova od strane dràvnih organa, ustanova i organizacija, a koja sefinansira javnim sredstvima. Zakonodavac je propisao da se Zakon o javnimnabavkama primewuje na gotovo sve dràvne institucije koje u potpunostiili delimi~no raspolaù javnim sredstvima17) (ministarstva, op{tine,{kole, bolnice, fondovi, direkcije, zavodi, javna preduze}a...), a ~iwenicaje zapravo da novcem ovih organa raspolaù politi~ki eksponenti koje re-ìm imenuje, odnosno postavi na funkciju. Naj~e{}i primeri kr{ewa Za-kona o javnim nabavkama tokom 2006. godine, sa kojima se suo~avala Komisi-ja za za{titu prava,18) i danas su aktuelni, jer su to zapravo standardni obra-sci pona{awa onih kojima su povereni poslovi sprovo|ewa javnih nabavki.

Ivan Nini}

15

19) Izve{taj je objavqen na veb sajtu Komisije za za{titu prava: (http://www.komi-sija.ujn.sr.gov.yu ).

Prema navodima iz Izve{taja o radu Komisije za za{titu prava u 2006. go-dini19), {to zbog “nepoznavawa” propisa, a {to zbog “{timovawa” tenderamimo zakonske procedure, u Srbiji se obi~no kr{ewe Zakona o javnim na-bavkama javqa u dva segmenta i to: 1) nezakonitosti u pripremi konkursnedokumentacije i 2) nezakonitosti u stru~noj oceni ponuda. Ukoliko se doka-è prvi slu~aj, tender se poni{tava u celosti, dok se u drugom slu~aju ten-der poni{tava delimi~no, te se nakon toga vr{i ponovno ocewivawe pri-spelih ponuda.

Kada je re~ o nezakonitim radwama kojima naru~ioci nabavki pribega-vaju, tu se prvi problem javqa kod izrade “tenderske dokumentacije”. Uo~enokr{ewe zakona u ovom segmentu je: 1) nepostojawe konkursne dokumentacijekoja bi trebalo da sadrì sva uputstva potrebna za sastavqawe i dostavqa-we ponude; 2) odre|ewe roka za podno{ewe ponuda u javnom pozivu i u kon-kursnoj dokumentaciji koji je kra}i od rokova odre|enih Zakonom o javnimnabavkama, ~ime se ponu|a~i spre~avaju da pripreme kompletne, odnosno is-pravne ponude sa svim traènim dokazima i sa adekvatno analiziranim i po-nu|enim uslovima za realizaciju konkretnog ugovora; 3) neprecizno odre|e-we mesta podno{ewa ponuda, kao i datuma i mesta wihovog otvarawa; i 4)previsok iznos za otkup konkursne dokumentacije na osnovu koje se jedino imoè sastaviti ponuda, {to ujedno i jeste razlog zbog kojih pojedini ponu|a-~i moraju da odustanu od konkretne javne nabavke i time budu diskriminisani.

Konkursna dokumentacija, tako|e, vrlo ~esto sadrì i diskriminator-ske uslove kako bi se favorizovali odre|eni ponu|a~i. Komisija za za{ti-tu prava ponu|a~a identifikovala je 5 naj~e{}ih diskriminatorskih uslo-va, i to: 1) kada bi naru~ilac kao uslov za u~e{}e u postupku neopravdanozahtevao, primera radi, dostavqawe sertifikata ta~no odre|ene institu-cije, iako je sasvim odgovaraju}i i sertifikat koji izdaju i druge ustanove;2) zahtev naru~ioca da ponu|a~i, kao referentne, imaju realizovane nabav-ke odre|ene visoke vrednosti, {to je u slu~aju da je procewena vrednost kon-kretne javne nabavke znatno nià od tog traènog iznosa, potpuno neoprav-dano; 3) od ponu|a~a je traèno da su u odre|enom periodu realizovali na-bavke dobara, usluga ili radova koji nisu u logi~koj vezi sa predmetom kon-kretne javne nabavke. Tako, na primer, za izvo|ewe sasvim jednostavnih gra-|evinskih radova traè se realizovane reference na veoma sloènim i ve-likim objektima; 4) kada naru~ilac u tehni~kim specifikacijama “prepi-{e” tehni~ke karakteristike i dimenzije ta~no odre|enog ure|aja koji jepredmet javne nabavke; i 5) zahtevawe odre|enog porekla dobra ili usluge,kao npr. insistirawe da dobro mora da bude s odre|enog geografskog podru~ja.

Bodovi za izmi{qene kriterijume

Jedan od ~estih primera kr{ewa zakona u postupku javne nabavke javqase i prilikom odre|ivawa kriterijuma i wihovih elemenata, na osnovu ko-jih se ponude ocewuju i rangiraju i tako ~esto, umesto da ponu|a~ bude dis-


16

kvalifikovan, wemu se dodequju bodovi. Sa nekim od takvih primera susre-la se i Komisija za za{titu prava: 1) vrednovawe sa velikim brojem ponde-ra (bodova) odre|enih sertifikata kvaliteta koje poseduju samo odre|eniponu|a~i, a koji su u su{tini nepotrebni sa stanovi{ta predmeta konkret-ne javne nabavke (predstavqa diskriminaciju onih ponu|a~a koji ih ne pose-duju); 2) vrednovawe odre|enih stru~nih referenci koje po svojoj prirodinisu od zna~aja za zadovoqewe konkretnih potreba naru~ioca (za pruàweusluge obuke iz stranih jezika, traì se da ponu|a~ ima i reference kao{kola ra~unara); 3) ukoliko nije opisan na~in primene elemenata kriteri-juma, odnosno metodologija ocewivawa ponuda koja }e omogu}iti naknadnuobjektivnu proveru, ve} se ta metodologija formira tek kada se vidi sadr-ìna ponuda, pa se onda pode{ava prema favoritima; 4) naru~ioci ~estozloupotrebqavaju “kvalitet” kao element kriterijuma, jer odre|uju da }e seponude (u pogledu kriterijuma) ocewivati na osnovu subjektivne ocene ~la-nova komisije naru~ioca, pa tako neretko odre|uju da }e “kvalitet” donosi-ti i preko 50, od potencijalnih 100 bodova; i 6) pored “kvaliteta” koji nijeopisan, ~esto se zloupotrebqavaju i “dosada{wa iskustva” kroz koja naru~i-lac moè da favorizuje one ponu|a~e sa kojima ve} duè vreme posluje i ti-me spre~ava druge koji bi bili povoqniji da budu izabrani, kao i “posebnepogodnosti” kod kojih naru~ilac uzima u obzir razli~ite beneficije kojenude ponu|a~i, koje u svojoj su{tini nemaju nikakve veze sa predmetom kon-kretne javne nabavke (nude se studijska putovawa, kao i besplatne obuke izoblasti koja nema veze sa konkretnom uslugom, itd).

U fazi stru~ne ocene ponuda, Zakon o javnim nabavkama se tako|e kr{itendenciozno i smi{qeno. Ukoliko se utvrdi da je to za ciq imalo favori-zaciju odre|enih ponu|a~a, tender se delimi~no poni{tava. Tako je Komi-sija za za{titu prava, svojim odlukama, delimi~no poni{tavala pojedinetendere zbog pogre{ne ocene ispravnosti prispelih ponuda, i to: 1) ukoli-ko je ponuda ponu|a~a koji zahteva za{titu svojih prava neosnovano odbije-na od strane naru~ioca, jer navodno nema neki dokaz koji je traèn, a taj do-kaz se ipak nalazi u dokumentaciji dostavqenoj Komisiji od strane naru~i-oca; i 2) ukoliko je ponuda izabranog ponu|a~a progla{ena za najpovoqniju,iako je trebalo da bude odbijena jer nema neki od dokaza koji potvr|uje da je tajponu|a~ ispunio uslove za u~estvovawe (nije priloèn dokaz o registraciji,pla}enom porezu, ili potrebna licenca za izvo|ewe gra|evinskih radova).

îwenica je da “pogre{no” ocewene ponude u praksi dovode i do pogre-{nog rangirawa ponuda, pa tako prema oceni Komisije za za{titu prava,izabrana “najboqa” ponuda ~esto bude u stvari nepovoqna, i to u slede}imsituacijama: 1) kada naru~ilac uvodi nove elemente kriterijuma ili pot-kriterijume, koje nije predvideo konkursnom dokumentacijom, pa je o~igled-no da uvodi nova merila za ocenu ponuda koja ponu|a~ima (osim favorizova-nim) do tada nisu bila poznata; 2) kada naru~ilac ponu|a~ima dostavi samotabelarni pregled bodovawa ponuda iz koga se ne moè se zakqu~iti na ko-ji na~in je izvr{io bodovawe (jer bude dat samo kona~ni pregled, a ne i na-~in obra~una bodova po svakom od utvr|enih elemenata kriterijuma); 3) ka-

Ivan Nini}

17

20) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/) od 3. 10. 2008. godine.21) Izvor: List “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 2. 10. 2008. godine.

da naru~ilac ne izabere odre|enog ponu|a~a i pored ~iwenice da je prvo-rangirani po ukupnom broju bodova koje je dobila wegova ponuda, ve} izabe-re nekog ko ima mawi broj bodova, uz obrazloèwe da je wegova ponuda “pre-ma saznawima wegovog stru~nog osobqa” boqa; i 4) kada naru~ilac zainte-resovanom ponu|a~u nije omogu}io uvid u ponude konkurenata kako bi se tajponu|a~ uverio da li je zaista ponu|eno ono {to je naru~ilac uzeo u obzirprilikom izbora najpovoqnije ponude.

Nemo} dràve i mo} ““tenderskih me{etara””

Sve ove nepravilnosti koje Komisija za za{titu prava u postupku poàlbi u~esnika na tenderu utvrdi, sankcionisane su Zakonom o javnim na-bavkama. Sankcija je usmerena u dva pravca. Odlukom Komisije, javna nabav-ka (tender) moè potpuno ili delimi~no biti poni{tena, a tako|e moè bi-ti pokrenut i prekr{ajni postupak za utvr|ivawe prekr{ajne odgovorno-sti. Naàlost, zahvaquju}i reìmu, u Srbiji ne funkcioni{e ni jedan nidrugi mehanizam sankcionisawa na adekvatan na~in. Komisija za za{tituprava je tokom 2006. godine, re{avaju}i u ̀ albenom postupku, donela 253 od-luke u korist ponu|a~a i naloèno je da se ~ak 175 postupaka javne nabavkeponi{ti u celosti. Od svog osnivawa u decembru 2003. godine, Komisija jeodlu~ivala o vi{e od 1.800 ̀ albi ponu|a~a, nakon ~ega je u vi{e od 50 odstoslu~ajeva, zbog ozbiqnih nepravilnosti, potpuno ili delimi~no naloìlaponi{tavawe tendera. Me|utim, sve ovo je bilo uzalud, jer Komisija nemapovratne informacije da li su i u koliko slu~ajeva naru~ioci javne nabav-ke postupili po wenim odlukama. Najboqi primer koji ilustruje razmerukriminala u sferi javnih nabavki i nemo} Komisije za za{titu prava, jestegrad Zrewanin ~iji je gradona~elnik Goran Kneèvi}, ina~e funkcionerDemokratske stranke, uhap{en zbog korupcije. “Bilo je nekoliko àlbiupu}enih Komisiji za za{titu prava. Komisija je poni{tila tendere, alikasnije smo iz sredstava javnog informisawa saznali da su ti poslovi ipakzakqu~eni, uprkos poni{tavawu zbog neregularnosti”, izjavio je povodomkriminala u Zrewaninu dr Predrag Jovanovi}, direktor Uprave za javne na-bavke20). Ina~e, policija tereti Kneèvi}a da je organizovao kriminalnugrupu koja je zloupotrebama slu`benog poloàja, falsifikovawem ispravai primawem i davawem mita o{tetila buyet Zrewanina i tako protivprav-no pribavila za sebe ~ak 3,5 miliona evra.

Sistem javnih nabavki Gorana Kneèvi}a (DS)

Kako je u Gradskoj upravi Zrewanina doskora{wi gradona~elnik GoranKneèvi} iz Demokratske stranke, razradio sistem pqa~kawa op{tinskogbuyeta kroz javne nabavke, javnost u Srbiji je imala priliku da pro~ita u me-dijima. Prema navodima lista “Blic” 21), kriminal kre}e tako {to op{ti-na raspisuje tender za poslove fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa i na tender sedostavqaju falsifikovane ponude, od kojih je samo jedna “prava” i koja }e na


18

22) Izvor: NVO “Transparentnost Srbija”, (http://www.transparentnost.org.yu/).23) Izvor: List “Politika”, (http://www.politika.rs/), od 28. 12. 2008. godine.

kraju “pobediti”. Prema dugoj {emi, svoje ponude na tender dostave kompa-nije sa kojima favorizovana firma (Agencija “Gvozden”) sara|uje. Time seispuni uslov postojawa vi{e ponu|a~a, ali je javno nadmetawe u stvari una-pred izreìrano time {to “konkurentske” ponude sluè samo da bi obara-le cenu, jer prema dogovoru, “konkurencija” ima skupqu ponudu od ponude“pobednika”. List “Blic” daqe pi{e da, ukoliko se dogodi da se na tender,sa najpovoqnijom ponudom, javi neka firma koja nije u~esnik celokupne pre-vare, tender bi bio poni{ten uz obrazloèwe o navodnim nepravilnostima.Na ponovqenom tenderu, posao bi naravno dobila Agencija “Gvozden” kao“najpovoqnija”. Tako je Kneèvi} u posledwe dve godine, za svaki doga|aj uZrewaninu, bilo da je re~ o gradskom manifestaciji ili poslovima ~uvawaop{tinskih objekata, raspisivao tendere za usluge obezbe|ewa. Prema navo-dima “Blica”, na kraju posla op{tina bi novac upla}ivala na ra~un Agen-cije “Gvozden”, a potom bi ta sredstva delili svi u~esnici pqa~ke. O kojimsvotama novca je re~, to bi trebalo da utvrde pravosudni organi. Dakle, ovoje prava slika sprovo|ewa tendera u Srbiji, u reìji kadrova Demokratskestranke i reìma Borisa Tadi}a.

Kaznena politika poraàvaju}a

Kada je re~ o kaznenoj politici u sferi javnih nabavki u Srbiji, prekr-{ajne sankcije su propisane u vidu nov~anih kazni za pravna lica, odnosnoza naru~ioce i ponu|a~e, ali i za odgovorna lica u pravnim licima. Shodnokaznenim odredbama aktuelnog zakona o javnim nabavkama, kazne za pravnalica (naru~ioce i ponu|a~e) kre}u se u rasponu od 100.000 do 1.000.000 dina-ra, dok se kazne za odgovorna lica u pravnim licima kre}u u rasponu od20.000 do 50.000 dinara. Prema podacima koje je od Ministarstva pravde do-bila NVO “Transparentnost Srbija”, u 2006. godini, zbog kr{ewe odredabaZakona o javnim nabavkama i Zakona o buyetskom sistemu, izre~eno je svega28 prekr{ajnih kazni odgovornim licima. Od ovog broja ka`wenih, 25 kaznije izre~eno u visini do 10.000 dinara, odnosno ~ak 13 kazni je je izre~eno do5.000 dinara, a 17 lica je ka`weno u rasponu od 5.000 do 10.000 dinara. Nima-lo boqa situacija nije bila ni sa pravnim licima (naru~iocima) koji su do-bili samo 27 kazni, a od toga je wih 17 ka`weno “simboli~no” do 10.000 di-nara. Najvi{om nov~anom kaznom, preko 10.000 dinara, ka`weno je svega 3fizi~ka lica u Beogradu, dok je jedno pravno lice u Vaqevu ka`weno u ra-sponu od 50.000 do 100.000 dinara22). [to se ti~e krivi~nih sankcija, kada jere~ o kr{ewu odredaba Zakona o javnim nabavkama, one Krivi~nim zakoni-kom Republike Srbije nisu eksplicitno propisane. Eventualno me{etare-we u javnim nabavkama se moè podvesti pod krivi~na dela koja propisujeKrivi~ni zakonik, i to “zloupotreba slu`benog poloàja” ili “nesavestanrad u slu`bi”. U svom autorskom tekstu, u listu “Politika”, novinarka Ve-sna Jela~i} kaè da je 2006. godine “okru`ni tuìlac razmatrao {est slu-~ajeva potencijalnih zloupotreba u javnim nabavkama, ali da nijedan slu~ajnije stigao pred okru`ni sud”23).

Ivan Nini}

19

24) Izvor: List “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 20.12.2007. godine.25) Izvor: Ministarstvo finansija Republike Srbije, (http://www.mfin.sr.gov.yu/)26) Autor je analizu identi~nog sadràja objavio u listu SRS “Velika Srbija”,

broj: 3270, iz meseca novembra 2008. godine.

Kriza autoriteta institucija

Kada je re~ o inicirawu prekr{ajne odgovornosti za one koji kr{e Za-kon o javnim nabavkama, Uprava za javne nabavke Republike Srbije gotovo ida nema nikakav autoritet. “Mi smo za ozbiqne prekr{aje podnosili prija-ve, ali su sankcije izostale. Recimo, bila je jedna ozbiqna nabavka od oko 20miliona dinara, a firma je ka`wena samo opomenom. Sudija je obrazloìoda bi nov~ana kazna bila tro{ak za dràvni buyet jer se radi o dràvnojfirmi. Kao da lo{a nabavka nije tro{ak za buyet”, re~i su dr Predraga Jo-vanovi}a, direktora Uprave za javne nabavke24). Dakle, potpuno odsustvoautoriteta institucija i kaznene politike u Srbiji ostavqa me{etare dabez sankcija kr{e zakon, stavqaju}i na taj na~in milione buyetskih sredsta-va u svoje duboke yepove. Pri tom, kada je re~ o “autoritetu” Uprave za javnenabavke, dovoqno govori podatak da je ovaj organ uspeo da, od 12.000 naru~i-laca u Srbiji, pribavi svega 2.100 izve{taja o sprovedenim javnim nabavka-ma tokom 2007. godine. Istovremeno su gra|ani Srbije, odnosno poreski ob-veznici u periodu od 2003. do 2007. godine, iz svog yepa finansirali radUprave za javne nabavke i Komisije za za{titu prava sa 163,5 miliona dina-ra. Ukqu~uju}i buyetsko izdvajawe od 58 miliona dinara u 2009. godini, ovajorgan }e do kraja 2009. godine ukupno ko{tati gra|ane Srbije 221,5 milionadinara. Znatno jeftinije bi bilo da reìm u Srbiji nije formirao Upravuza javne nabavke, kao jo{ jednog bespotrebnog “buyetskog parazita”, ve} da suposlovi Uprave povereni na nadle`nost jednom sektoru ili odeqewu u Mi-nistarstvu finansija. Da stvar bude gora, Ministarstvo finansija, u okvi-ru svoje sistematizacije i organizacije poslova, u sklopu “Sektora za pri-premu propisa koji nisu u delokrugu rada sektora”, ve} ima “Grupu za sistemjavnih nabavki”25). Ovo prakti~no zna~i bespotrebno gomilawe dràvnogaparata i preklapawe nadle`nosti i poslova Uprave za javne nabavke i Mi-nistarstva finansija, a {to se finansira na teret gra|ana Srbije.

Dakle, upravo iz svih razloga koji su izneti u ovoj analizi26), Zakon ojavnim nabavkama je danas u potpunosti izgubio svoj smisao, a korisno je pod-setiti da je on donet s ciqevima: 1) u{tede i racionalne upotrebe buyetskihsredstava; 2) ja~awa antikorupcijskih mehanizama; 3) ja~awa konkurencije;4) ja~awa privatnog sektora i 5) brèg pristupawa EU. Naàlost, ovaj pro-pis je postao instrument enormnog, brzog i lakog boga}ewa “demokratskog”reìma u Srbiji i pojedinaca bliskih tom reìmu.


20

27) Bojan Kri{to je ~lan stranke G17 plus sa kojom je u prvi “du`ni~ko-poverila~-ki” odnos u{ao sa 21 godinu, ta~nije 1997. godine, kad je bio |ak “[kole ekonom-ske politike” koju je tada organizovala NVO “G17 plus”. Bio je angaòvan kaokonsultant Svetske banke, od 2000. godine radio je u kabinetu potpredsednikaSavezne vlade SRJ M. Labusa (G17 plus), a nakon toga prelazi u Labusov pot-predsedni~ki kabinet u Republi~koj vladi. Radio je i u dràvnoj firmi “Dunavosigurawe”, gde ga je prema informacijama D. Todorovi}a (SRS) zaposlilaOlivera Labus, supruga M. Labusa. Jedno vreme, Kri{to je na predlog strankeG17 plus bio predsednik UO dràvnog preduze}a “Galenika”, a 2004. godine jeod strane Vlade imenovan na funkciju direktora “Dràvne lutrije Srbije”. Unovembru 2007. godine Vlada je Kri{ta imenovala na funkciju direktora JPAerodnom “Nikola Tesla”, gde se zadrào sve do kraja novembra 2008. godine.

(3)I Dinki} stvori Kri{ta (1)

Za fenomen “Kri{to”, koji je u dràvni aparat “instalirala” stran-ka Mla|ana Dinki}a, slobodno se moè re}i da je “reprezentativan uzorak”kadrovske i ekonomske politike “demokratskog” reìma koji od 5. okto-bra 2000. godine pusto{i sve resurse Srbije. Iz nalaza buyetske inspekci-je, jasno proizilazi zakqu~ak da je odmah po dolasku na funkciju direktorau JP Aerodrom “Nikola Tesla” Bojan Kri{to po~eo da radi na stvarawunormativno-pravnog ambijenta u kome }e postati najpla}eniji funkcio-ner u Srbiji. Promenio je op{ta akta o unutra{woj organizaciji i radupreduze}a, sebi je pro{irio direktorska ovla{}ewa i izmislio je, odnosnopropisao je astronomske stimulacije za redovne poslove, za koje je ve} dobi-jao astronomsku platu. Kroz stimulacije od 8,4 miliona dinara za 10 mese-ci, Kri{to je perfidno potkupio lojalnost svih 9 saradnika koji su zajed-no sa wim ~inili “menayment preduze}a”. Iako su Kri{to i Dinki} tvr-dili da ovakvom pqa~kom buyeta Aerodroma, nije prekr{en Program po-slovawa tog preduze}a za 2008. godinu koji je usvojila Vlada Republike Sr-bije, buyetski inspektor je upravo utvrdio suprotno. Dokazano je da je is-platom astronomskih stimulacija, Kri{to “probio” Program poslova-wa i nezakonito o{tetio buyet Aerodroma za ~ak 6,3 miliona dinara.

* * *

Slu~aj u~enika Kri{ta i wegovog mentora Dinki}a

Po saznawu da “menayer” Bojan Kri{to27), kadar stranke G17 plus, u JPAerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu sprovodi vi{emese~nu akciju spekta-kularne pqa~ke, i to u momentu kada gra|ani Srbije jedva krpe kraj s krajem,srpski radikali su re{ili da takvom bezakowu stanu na put. Krajem novem-bra 2008. godine, poslanici Srpske radikalne stranke u Narodnoj skup{ti-ni Republike Srbije, danima su vr{ili snaàn i argumentovan politi~kipritisak, zahtevaju}i od reìma Borisa Tadi}a da momentalno razre{iKri{ta funkcije direktora, kao i da se prekontroli{e poslovawe JPAerodrom “Nikola Tesla”. Videv{i da radikali dve nedeqe ne popu{taju u

Ivan Nini}

21

28) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 26. 11. 2008. godine.29) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 1. 12. 2008. godine.30) Velimir Radosavqevi} je potpredsednik Gradskog odbora G17 plus, a osim {to

je u JP Aerodnom “Nikola Tesla” obavqao funkciju zamenika direktora, Kri-{to ga je po “ugovoru o delu” angaòvao za usluge savetovawa, koordinirawa ipomagawa u rukovo|ewu preduze}em. Prvi “ugovor o delu” od 5. 12. 2007. godineRadosavqevi}u je doneo zaradu od 378.000 dinara, a drugi “ugovor o delu” od 26.12. 2007. godine, zaradu od 160.000 dinara.

svojim zahtevima i da je Bojan Kri{to jedina ta~ka dnevnog reda teku}e sed-nice parlamenta, ministarka finansija Diana Dragutinovi} je bila primo-rana da buyetskoj inspekciji izda nalog za hitnu i vanrednu kontrolu u JPAerodrom “Nikola Tesla”. Kri{to nije do~ekao dolazak inspektora, nitije dopustio da bude smewen, ve} je samoinicijativno podneo ostavku. Isto-vremeno, on se u svojstvu “`rtve” pismom obratio javnosti i na kraju “pobe-gao” iz Srbije.

“Sa àqewem konstatujem da je deo na{e javnosti bio obmanut pri~omda se bilo {ta na Aerodromu radilo protiv zakona. Sve je ura|eno po zako-nu, ali je i ~iwenica da su ispla}ene nagrade za na{e uslove zna~ajne, zbog~ega smo odlu~ili da vratimo u buyet Aerodroma sve {to je ispla}eno”28) –naveo je “menayer” Kri{to u svom pismu kojim je obrazloìo razloge za pod-no{ewe ostavke. Od svog mentora i strana~kog {efa Mla|ana Dinki}a,Kri{to je dobio otvorenu i veoma sna`nu podr{ku, {to se moglo i o~eki-vati, jer Dinki}i, {tite}i Kri{ta, zapravo {titi sebe. “On je napraviogre{ku {to nije smawio te bonuse u uslovima ove krize. Me|utim, te bonu-se, kada sam pogledao listinge, nije ispla}ivao u jednom mesecu. Wemu je pla-ta bila oko 350.000 dinara mese~no u proseku, a u proseku bonusi 150.000 di-nara”29) – rekao je Dinki} brane}i svoj “proizvod”, Bojana Kri{ta.

Nedugo zatim, buyetsku kontrolu obra~una i isplata plata i drugih pri-mawa za 2008. godinu u JP Aerodrom “Nikola Tesla” Beograd, izvr{ila jegospo|a Jovanka U{qebrka, buyetski inspektor Ministarstva finansija.O tome je sastavqen i zapisnik (nalaz) koji je u Ministarstvu finansija za-veden pod slu`benim brojem: 401-00-1353/2008-09, od 14. januara 2009. godine.Ukoliko se samo napravi pore|ewe Kri{tovih i Dinki}evih tvrdwi i iz-java sa ~iwenicama koje su sadràne u zvani~nom inspekcijskom nalazu, ja-sno je da su obojica lagali i obmawivali javnost i gra|ane Srbije. Niti jeKri{to radio po zakonu, niti je u buyet Aerodroma vra}en sav novac od “na-pumpanih” bonusa, niti su bonusi jedini greh ovog Mla|inog “menayera”.Zbog toga }e autor u ovoj analizi veoma sistemati~no obraditi su{tinu me-{etarewa Bojana Kri{ta i javnosti prezentovati zvani~ne podatke koje jeotkrila buyetska inspekcija u kontroli Aerodroma “Nikola Tesla”.

Kri{to –– idejni autor svih stimulacija i bonusa

Odgovorna lica “po predmetu kontrole”, kako se navodi u inspekcij-skom nalazu, bili su Bojan Kri{to, generalni direktor, i Velimir Radosa-vqevi}30), zamenik generalnog direktora u JP Aerodrom “Nikola Tesla”.Kada je re~ o nov~anim tokovima, verovali ili ne, Aerodrom je svoje finan-


22

31) Izmene i dopune Pravnilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova JPAerodrom “Nikola Tesla” su zavedene pod brojevima: 18310/1, od 17. 12. 2007. go-dine; 660/3, od 17. 1. 2008. godine; 2200/2, od 8. 2. 2008. godine; i 13600/14-2, od 30.10. 2008. godine.

32) Izmene i dopune Pravnilnika o radu su zavedene pod brojevima: 18440/9, od 24.12. 2007. godine; 660, od 17. 1. 2008. godine; 4370/10, od 27. 5. 2008. godine; i 7770/21,od 20. 6. 2008. godine.

sijsko poslovawe obavqao preko ~ak 23 ra~una u poslovnim bankama, od ko-jih je 9 dinarskih i 14 deviznih! Unutra{wu organizaciju i funkcinisaweovog preduze}a, osmislio je i uredio sam “menayer” Kri{to, i to na na~inkoji mu je najvi{e odgovarao, grabe}i za sebe {iroka ovla{}ewa i ve}u kon-centraciju nadle`nosti, {to je, ispostavi}e se kasnije, bio jedan od predu-slova uspe{ne pqa~ke. Naime, Kri{to je po dolasku na funkciju direktoraAerodroma (1. novembar 2007.), izdejstvovao kod Upravnog odbora dono{eweizmena i dopuna Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, i tove} 17. decembra 2007. godine. Dakle, to je u~inio samo mesec i po dana po do-lasku u fotequ, a odmah zatim i izvr{io drugu izmenu 17. januara 2008. godi-ne, tre}u izmenu 8. februara 2008. godine i ~etvrtu izmenu 30. oktobra 2008.godine31). Isto tako, u vi{e navrata tokom 2008. godine, Kri{to je vr{ioizmene i dopune Pravilnika o radu, i to prvi put 17. januara 2008. godine,drugi put 27. maja 2008. godine, tre}i put 20. juna 2008. godine i ~etvrti put 3.oktobra 2008. godine32). U tom pogledu, buyetski inspektor u svom nalazukonstatuje da “novim pravilnikom (iz januara i maja) u odnosu na prethodni,ure|eno je druga~ije utvr|ivawe zarada i data su ve}a ovla{}ewa general-nom direktoru”.

Prva “krupna” izmena se odnosila na novi na~in utvr|ivawa zarada za-poslenih za obavqeni rad i vreme provedeno na radu, tako {to se vi{e ne}eprimewivati dotada{wi koeficijenti, ve} se prelazi na cenu rada u nomi-nalnom iznosu koju utvr|uje generalni direktor, a koja se unosi u ugovor oradu zaposlenog! Tako je Kri{to, pored osnovne zarade, svojim novim pra-vilnikom propisao i mogu}nost uve}ane zarade i to kroz: 1) periodi~ne sti-mulacije; 2) godi{we stimulacije i 3) stimulacije za uve}awe vrednostipreduze}a. [to se ti~e “periodi~nih stimulacija”, one se utvr|uju mese~noi kvartalno i daju se zaposlenima “na osnovu angaòvawa na radu”. Zatim,“godi{we stimulacije” se mogu dodeliti na godi{wem nivou, a na osnovu do-prinosa u radu preduze}a, i to: a) smawewe tro{kova; b) pove}awe prihoda;v) unapre|ewe kvaliteta pruènih usluga; i g) ispuwewe konkretnih radnihzadataka. Novim pravilnikom je utvr|eno da se ovaj vid stimulisawa moèugovoriti i na po~etku godine, s tim da isplata bude vezana za ispuwewe od-re|enih ciqeva i zadataka, pa u tom slu~aju nije neophodno donositi odlukuo visini godi{we stimulacije! Definisano je i to da sredstva ukupne godi-{we stimulacije na nivou preduze}a iznose 10 odsto od planirane dobiti i15 odsto na razliku izme|u planirane i ostvarene dobiti preduze}a. I nakraju, Kri{to je propisao da se “stimulacija za uve}awe vrednosti preduze-}a” utvr|uje na osnovu skoka akcija preduze}a na berzi, odnosno na osnovu

Ivan Nini}

23

33) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1520/1, od 26. 3. 2008. godine i “Aneks 1” broj:1582/1, od 4. 11. 2008. godine.

34) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1524/1, od 5. 4. 2008. godine i “Aneks 1” broj:1371/2008-1, od 3. 11. 2008. godine.

35) Re~ je o bratu Vladimira Ili}a, visokog funkcionera stranke G17 plus.

razlike u procewenoj vrednosti kapitala preduze}a. Ova stimulacije seutvr|uje ugovorom o radu, i to u procentualnom iznosu.

Stimuli{e i obra~unava li~no direktor Kri{to

Kada je re~ o dono{ewu odluka o visini sve tri prethodno navedene vr-ste stimulacija, Pravilnikom je bilo propisano da wih za zaposlene dono-si neposredni rukovodilac (direktor odre|ene delatnosti). S druge strane,iste odluke za zaposlene u svom kabinetu i poslovodstvu preduze}a (za 10 di-rektora odre|enih delatnosti) donosi generalni direktor, u ovom slu~ajuBojan Kri{to. Dakle, Kri{to kao generalni direktor sam za sebe donosiodluke o visini stimulacija, jer je tako ure|eno odredbama novog pravilni-ka ~ije “inovacije” je li~no on osmislio i legalizovao kroz Upravni odborpreduze}a. Drugi primer alavosti i bahatosti Bojana Kri{ta jeste izmenai dopuna Pravilnika o radu, i to u pogledu odredbe koja je do tada regulisa-la obra~un i isplatu mese~nih primawa zaposlenih u dva dela. Propisan jenovi obra~un i isplata zarada, i to po pravilu jedanput (15-og u mesecu) zaprethodni mesec! Tako|e, u pogledu obra~una i visine zarada u JP Aerodrom“Nikola Tesla”, novim pravilnikom je propisano da zarada predstavqa “po-slovnu tajnu”, {to je bilo potpuno apsurdno i nezakonito sa stanovi{tapristupa informacijama od javnog zna~aja, imaju}i u vidu da je re~ o javnompreduze}u ~iji je osniva~ dr`ava. Jo{ jedan primer Kri{tovog bahatog po-na{awa i alavosti na novac se mo`e sagledati kroz izmene i dopune Pra-vilnika o radu od 3. oktobra 2008. godine. Tada je Kri{to odlu~io da obra-~un zarada u preduze}u vi{e ne}e vr{iti Sektor finansijske operative udelatnosti finansija, ve} je ovaj posao prisvojio sebi, odnosno organizaci-onom delu – Kabinet generalnog direktora.

Izmi{qeno pravo na ““bonus”” i do 40.000 evra

Kada je u normativno-pravnom pogledu stvorio osnovu i paravan zapqa~ku kase Aerodroma, Bojan Kri{to je sa svojim saradnicima krenuo urazbojni~ki pohod. Tako ugovorom o radu33) sebi obezbedio platu u nominal-nom iznosu od 3.600 evra (neto) na dan obra~una po sredwem kursu NBS.Istim ugovorom sebi je propisao pravo na periodi~nu, ali i godi{wu sti-mulaciju u visini od 1 odsto od razlike izme|u planirane i ostvarene godi-{we dobiti Aerodroma. Kri{tov zamenik Velimir Radosavqevi} je imaozakqu~en ugovor o radu34) kojim je bila definisana visina plate od 4.500evra (neto), a zatim 3.500 evra (neto)! Tako|e, Radosavqevi} je kao zamenikgeneralnog direktora imao ugovorenu stimulaciju u visini od 0,6 odsto raz-like izme|u planirane i ostvarene godi{we dobiti Aerodroma, odnosno go-di{we do 15.000 evra. Zoran Ili}35), koji se nalazio na funkciji direktora


24

36) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1530/1, od 5. 4. 2008. godine.37) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1526/1, od 5. 4. 2008. godine.38) Re~ je o supruzi Sa{e Vito{evi}a, visokog funkcionera G17 plus, nekada{-

weg saveznog ministra poqoprivrede i poslanika u Narodnoj skup{tini Repu-blike Srbije.

39) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1531/1, od 5. 4. 2008. godine.40) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1528/1, od 5. 4. 2008. godine.41) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1532/1, od 5. 4. 2008. godine.42) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1527/1, od 5. 4. 2008. godine.43) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1529/1, od 5. 4. 2008. godine.44) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 1525/1, od 5. 4. 2008. godine.45) Ugovor o radu je zaveden pod brojem: 2004/535, od 26. 3. 2008. godine i “Aneks 1”

broj: 1504/1, od 18. 2. 2008. godine.

Delatnosti strate{kog razvoja, imao je ugovorenu36) zaradu od 4.000 evra (ne-to), kao i mogu}nost da mu se zarada po osnovu radnog u~inka uve}a do 30 od-sto. Dragan Ne{torovi}, direktor Delatnosti saobra}aja, u yep je stavqaomese~no 3.000 evra (neto), a ugovorom o radu37) mu je bila omogu}ena godi{wastimulacija od 0,2 odsto, koja nije smela da pre|e “skromnih” 30.000 evra!Isti slu~aj je bio i sa Violetom Jovanovi}38), direktorkom Delatnosti ko-mercijalnih poslova, koja je mese~no zara|ivala 3.000 evra (neto), plus godi-{wu stimulaciju koja je bila ugovorena39) u visini od 0,2 odsto, a koja je sme-la da dostigne 20.000 evra!

Daqe posmatrano, Qiqana Simonovi}, direktorka Delatnosti finan-sija u ovom preduze}u, je imala ugovorenu40) mese~nu zaradu u visini od 3.500evra (neto), kao i pravo na godi{wu stimulaciju u visini od 0,25 odsto, kojaje smela da dostigne 20.000 evra. Goran Jovi~i}, direktor Delatnosti bezbed-nosti, u yep je mese~no stavqao 3.000 evra (neto), a ugovor o radu41) je pred-vi|ao i stimulaciju na godi{wem nivou do 0,2 odsto ili do 20.000 evra. Oli-vera Markovi}, direktorka Delatnosti pravnih poslova i javnih nabavki,primala je platu u visini od 2.000 evra (neto), dok je ugovorom o radu42) bilopredvi|eno i to da joj na ime godi{we stimulacije pripadne 0,125 odsto za“doprinos poslovnom rezultatu preduze}a”! Ana Juzba{i}, direktorka De-latnosti upravqawa qudskim resursima, sigurno{}u i kvalitetom imala jeugovorenu43) zaradu od 1.500 (neto) i pravo na godi{wu stimulaciju od 0,1 od-sto. Nikola Volarevi}, direktor Delatnosti investicija i odr`avawa dokraja avgusta 2008. godine je zara|ivao 3.000 evra (neto) i po osnovu ugovorao radu44) imao pravo na 0,1 odsto dobiti, {to nije smelo da pre|e 40.000 evra!Ina~e, Volarevi} je usled restruktuirawa preduze}a 31. oktobra 2008. godi-ne dao otkaz i uzeo otpremninu od ~ak 2.058.677 dinara. Wegovu fotequ je useptembru 2008. godine nasledio Marko Markovi}, koji je kao samostalnireferent imao platu 820 evra, a uz funkciju direktora Delatnosti investi-cija i odr`avawa, aneksom ugovora o radu45) dobio je novu zaradu od 1.000evra (neto).

Sekretarica vi{e zara|ivala od lekara i profesora

Kada je re~ o utvr|ivawu nominalnog iznosa plata, na osnovu ugovora oradu, u JP Aerodrom “Nikola Tesla” buyetski inspektor je otkrio jedan

Ivan Nini}

25

46) “Aneks 1” osnovnog ugovora o radu je zaveden pod brojem: 1582/1, od 4. 11. 2008. go-dine, a “Aneks 2” broj: 1551/2, od 27. 6. 2008. godine.

47) “Aneks 1” osnovnog ugovora o radu je zaveden pod brojem: 1512/1, od 18. 2. 2008. go-dine; “Aneks 2” broj: 1553/2, od 27. 6. 2008. godine, i “Aneks 2b” broj: 13701/2008-1, od 3. 11. 2008. godine.

48) Odluke su zavedene pod brojevima: 1578/2 i 1578/3 od 1. 10. 2008. godine.49) Odluke su zavedene pod brojevima: 01-4972, od 21. 3. 2008. godine i 1519/1, od 21. 3.

2008. godine.50) Odluka je zavedena pod brojem: 1519/1, od 21. 3. 2008. godine.51) Odluka je zavedena pod brojem: 1533/1, od 5. 5. 2008. godine.

skandalozan podatak. Naime, utvr|eno je da je za vreme direktorskog manda-ta Bojana Kri{ta, wegova sekretarica Olivera \or|evi}, ina~e “tehni~arza preradu namirnica biqnog porekla”, primala platu od 700 evra neto, ko-ja je u julu 2008. godine pove}ana na 800 evra neto46). Potpuno isti slu~aj upogledu visine i skoka mese~ne zarade bio je i sa Olgom Milovanovi}47) ko-ja od stru~ne spreme ima zavr{enu gimnaziju. Ona je prvo bila raspore|enana radno mesto “stru~nog saradnika u ekonomsko-finansijskoj delatnosti”Aerodroma, ali je po~etkom novembra Kri{to prebacuje na poslove “vi{egreferenta za obra~un zarada u kabinetu generalnog direktora”. On ovuakrobaciju izvodi u skladu sa novim pravilnikom o organizaciji i sistema-tizaciji poslova koji je doneo 2 meseca ranije. Tako|e, kontrolom je utvr|e-no da su Olivera \or|evi} i Olga Milovanovi} u septembru mesecu 2008.godine, u skladu sa odlukama48) Bojana Kri{ta, dobile stimulaciju od po1000 evra u dinarskoj protivvrednosti, i to zbog “doprinosa u ispuwewu rad-nih zadataka”. Me|utim, u inspekcijskom nalazu se ne navodi kakav je to “do-prinos” dat, niti se navodi kakvi “radni zadaci” su ispuweni.

Unapred prigrabili 8,4 miliona kao ““akontaciju””

U postupku kontrole isplata mese~nih zarada za 2008. godinu, buyetskiinspektor je utvrdio da u januaru 2008. godine nije bilo isplata stimulaci-ja poslovodstvu preduze}a. Me|utim, bilo je isplata “zajma za zimnicu” kojije iznosio 60.000 dinara po zaposlenom, a koji je direktor Kri{to svojom od-lukom odobrio! Ovaj zajam je uzelo 366 radnika, {to je Aerodrom ko{talo21.960.000 dinara, a me|u korisnicima zajma na{ao se i Bojan Kri{to, wego-vo zamenik, kao i 4 direktora delatnosti. Ve} u februaru mesecu, Kri{to jesam sebi isplatio 238.801 dinar (bruto) na ime akontacije godi{we stimu-lacije u neto iznosu od 2.000 evra, a o tome je naknadno donosio pisane odlu-ke49). Kako je bilo mogu}e unapred uzeti “akontaciju” na ime stimulacije, netreba se preterano ~uditi. Kri{to je u ugovore o radu uneo klauzulu da segodi{wa stimulacija mo`e ispla}ivati i akontativno u iznosima i roko-vima koje utvr|uje generalni direktor, tj. on li~no! Veliki “menayer” Kri-{to je zatim u mesecu martu tako|e doneo odluku50) da sebi isplati akonta-ciju “godi{we stimulacije” u visini od 188.824 dinara (bruto). Za mesecapril je odlukom51) iz maja meseca, pored redovne zarade, sebi isplatio do-datak od 205.933 dinara (bruto), dok su svi ostali direktori delatnosti do-


26

52) Odluka je zavedena pod brojem: 6370, od 29. 4. 2008. godine.53) Odluke su zavedene pod brojevima: 1534/1, od 2. 6. 2008. godine i 1548/2, od 3. 6.

2008. godine.54) Odluke su zavedene pod brojevima: 1540, 1541, 1542, 1543, 1544, 1545, 1546, 1547,

od 3. 6. 2008. godine.55) Odluka je zavedena pod brojem: 1548/1, od 3. 6. 2008. godine.56) Odluka je zavedena pod brojem: 1564, od 29. 8. 2008. godine.57) Odluka je zavedena pod brojem: 13575, od 2. 8. 2008. godine.58) Odluke su zavedene pod brojevima: 1570/1, 1571/1, 1572/1, 1573/1, 1574/1, 1575/1,

1576/1, 1577/1, od 1. 10. 2008. godine.

bili po 17.118 dinara (bruto). Kako ne bi ostali radnici bili quti na ovealave “zveri”, Kri{to je doneo odluku52) da svi zaposleni i radno angaòva-ni radnici u JP Aerodrom “Nikola Tesla” za mesec april prime “periodi~-nu stimulaciju” u visini 12.000 dinara (neto).

Kako alavosti nema kraja, Bojan Kri{to je u junu doneo odluke53) da zamesec maj sebi isplati 600.077 dinara (bruto) kao “akontaciju godi{we sti-mulacije”, dok je 8 wegovih saradnika – direktora delatnosti, svako ponao-sob dobio po 413.103 dinara (bruto)54). Zatim, Kri{to na osnovu sopstveneodluke55), za mesece jun i jul uzima akontaciju po 174.986 dinara (bruto), doku avgustu svojom odlukom56) “grabi” 174.580 dinara (bruto). Posebno je zani-mqivo otkri}e buyetskog inspektora da je Kri{to u junu 2008. godine ispla-tio 11.412 dinara (bruto) svojoj saradnici – direktorki Delatnosti komer-cijalnih poslova, i to na ime nabavke {kolskih uybenika, iako ova gospo|aima mese~nu platu od 3.000 evra (neto)! Me|utim, ova gospo|a je bez trunkestida samo iskoristila svoje pravo koje je Kri{to svojom odlukom57) omogu-}io svim zaposlenim i radno angaòvanim licima u preduze}u, a re~ je o is-plati po 8.000 dinara (neto) na ime nabavke {kolskih uybenika za osnovnu isredwu {kolu, i to za svako dete zaposlenog! U mesecu septembru Bojan Kri-{to je na ime akontacije stimulacije isplatio 3,5 miliona dinara (bruto),a ovu sumu je podelilo 7 direktora delatnosti i Kri{tov zamenik. Dodu{e,podela plena nije izvr{ena na ravne ~asti, jer je pojedina~no gledano, di-rektorka Delatnosti finansija dobila ~ak 909.490 dinara (bruto)58)! Buyet-ski inspektor je izveo ra~unicu da je samo na ime “akontacije” (pre zavr{et-ka poslovne godine) poslovodstvu Aerodroma u periodu januar-oktobar 2008.godine ispla}ena “godi{wa stimulacija” u visini od ~ak 8.620.117 dinarabruto, odnosno 7.373.991 dinar neto!

Polovinu plena vratili, a polovinu zadràli

Prema navodima buyetskog inspektora, u postupku kontrole isplate“akontacija” ~lanovima poslovodstva Aerodroma, “na uvid nije dat obra~unna koji na~in su utvr|ivane obra~unate i ispla}ene akontacije godi{westimulacije”. Ovakav obra~un je bio od velikog zna~aja s obzirom da je Pra-vilnikom o radu predvi|eno da se godi{we stimulacije mogu dodeliti is-kqu~ivo na osnovu doprinosa u radu preduze}a na godi{wem nivou, i to do-prinos u: 1) smawewu tro{kova poslovawa, pove}awu prihoda; 2) pove}awu

Ivan Nini}

27

59) Program je zaveden pod brojem: 18840/11-1, od 24. 12. 2007. godine, usvojen je odstrane UO JP Arodrom “Nikola Tesla” 27. 12. 2007. godine, a kao osniva~ JP,Vlada Republike Srbije je na wega dala saglasnost Re{ewem broj: 023-155/2008,od 17. 1. 2008. godine (“Sl. glasnik RS”, br. 7/08, od 18. 1. 2008. godine).

dobiti preduze}a; 3) unapre|ewu kvaliteta pruènih usluga; i 4) doprinos uispuwewu konkretnih radnih zadataka. Me|utim, prema obja{wewu koje jebuyetskom inspektoru dala direktorka Delatnosti pravnih poslova, navodise da je “generalni direktor donosio odluku o visini periodi~ne i godi{westimulacije” i da je to pravo direktorima poslovodstva “predvi|eno ugovo-rom o radu”. U obja{wewu, koje je u vidu pisane informacije buyetskom in-spektoru dao Bojan Kri{to, navodi se da “periodi~ne i godi{we stimula-cije predstavqaju pravo iz radnog odnosa i da je obaveza direktora da merirezultate rada pojedinaca i rada preduze}a kako bi ispunio obavezu premazaposlenima”. Daqe, “menayer” Kri{to u svom pamfletu kaè da su “radno-pravni kriterijumi za isplatu u prva tri meseca bili mese~na sagledavawaposlovawa, a kasnije kvartalne informacije o poslovawu koje usvaja Uprav-ni odbor”. Kada je re~ o astronomskim platama, Kri{to obja{wava da je “si-stem pojedina~ne nominalne neto plate zamenio prevazi|ene koeficijente”i da je upravo to “u najve}oj meri doprinelo da se motivi{u zaposleni”.

Me|utim, videv{i da je preterao sa “motivisawem” svojih najbliìh sa-radnika i da je na jedan nemoralan, perfidan i pokvaren na~in stvorio“pravni osnov” da zaposleni dobiju 8,6 miliona dinara neto, odnosno ukupno7,3 miliona dinara bruto stimulacije fakti~ki niza{ta, Kri{to je podsna`nim pritiskom javnosti bio primoran da vrati novac u kasu Aerodro-ma. Kri{tov tata Ivan je u ime svog sina Bojana, na ra~un Aerodroma ukup-no vratio 862.379 dinara, dok je to isto u~inila i ve}ina direktora iz Kri-{tovog “menaymenta”. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, na ra~unpreduze}a je vra}eno ukupno 4.046.009 dinara, dok preostali iznos ispla}enestimulacije, do zavr{etka buyetske kontrole (14. januar 2009. godine) uop-{te nije vra}en.

Zvani~no: Program poslovawa ““probijen”” za 6,3 miliona

Ukoliko se sumiraju zakqu~ci iz nalaza buyetskog inspektora, proizi-lazi da je buyet JP Aerodrom “Nikola Tesla” pretrpeo {tetu zahvaquju}i“menayeru” Bojanu Kri{tu. Kako? Naime, utvr|eno je da je samo za 10 ~lano-va poslovodstva Aerodroma, na ime zarada ispla}eno 44.411.443 dinara (bru-to), dok je Programom poslovawa ovog preduze}a za 2008. godinu, koji je odo-brila Vlada Republike Srbije59), za ovu namenu bilo predvi|eno 38.098.110dinara (bruto) i to za 8, a ne za 10 direktora! Dakle, na ovaj na~in Programposlovawa je probijen za ~ak 6,3 miliona dinara, a osim toga Aerodrom jeimao i 2 direktora vi{e od projektovanog i odobrenog! Buyetska inspekci-ja se osvrnula i na rashode po osnovu stimulacija koje su dobili ostali zapo-sleni, bez poslovodstva (bez 10 direktora), a koje su ispla}ene u ukupnom iz-nosu od 12,9 miliona dinara bruto za 462 zaposlena. Pri tom, samo za 10 ~la-nova poslovodstva ispla}ene su stimulacije u iznosu od ~ak 8,6 miliona di-nara bruto!


28

60) Uredba o na~inu i kontroli obra~una isplata zarada u javnim preduze}ima(“Slu`beni glasnik RS”, br. 5/06).

61) Izvor: Internet portal “E-novine”, (http://www.e-novine.com/), od 26. 11. 2008.godine.

62) Izvor: Agencija Tanjug, od 30. 11. 2008. godine.

Otkri}e nadle`nog buyetskog inspektora da je Kri{to probio “Pro-gram poslovawa JP Aerodrom ’Nikola Tesla’ za 2008. godinu” za ~ak 6,3 mi-liona dinara i to samo na ime napumpanih zarada, prati i ~iwenica da nad-le`na ministarstva ovo uop{te nisu identifikovala. Naime, isplate zara-da u javnim preduze}ima se ne mogu izvr{iti sve dok Ministarstvo rada iMinistarstvo finansija ne overe poreske prijave o obra~unatim i pla}e-nim doprinosima. Takvu proceduru propisuje vaè}a uredba60) koja je 2006.godine doneta od strane Vlade Republike Srbije. Dakle, nakon isplate zara-da, javno preduze}e je, prema vaè}oj uredbi, obavezno da u roku od 3 dana do-stavi poreske prijave Poreskoj upravi Srbije i ministarstvu nadle`nom zaoblast koju pokriva javno preduze}e (u ovom slu~aju to je Ministarstvo in-frastrukture). U tom pogledu, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, izoverenih obrazaca (poreskih prijava) za isplatu zarada u JP Aerodrom “Ni-kola Tesla” za 2008. godinu, utvr|eno je da nadle`na ministarstva, kao niPoreska uprava, “nisu imali primedbi”! Ovaj podatak samo pokazuje da suBojan Kri{to i wegova druìna imali institucionalnu podr{ku za pqa~-ku buyeta Aerodroma, jer oni organi koji su bili du`ni da nadziru mese~neisplate zarada, svoju nadle`nost nadzora nisu vr{ili u ciqu za{tite dr-àvnog interesa. Dakle, da nije bilo naknadnog nadzora od strane Buyetskeinspekcije i zahteva Srpske radikalne stranke da se izvr{i kontrola, neza-konita isplata 6,3 miliona dinara bi ostala neprime}ena.

Kri{to i Dinki} dokazani me{etari i laòvi

Dakle, sve ~iwenice koje su iznete u ovoj analizi, a koje je utvrdiobuyetski inspektor, ne uklapaju se u odbranu koju je Bojan Kri{to u pisanojformi dostavio medijima. On je svojevremeno u toj odbrani istakao da je“Upravni odbor kompanije, u kome su zastupqeni predstavnici gotovo svihstranaka u Srbiji (DS-2, G17 plus-1, DSS-1, SDP-1, NS-1), doneo Odluku onagra|ivawu menaymenta u zavisnosti od ostvarene dobiti preduze}a, posle~ega je Vlada Srbije po~etkom godine usvojila Program poslovawa Aero-droma za 2008, u okviru koga je definisan buyet za plate menaymenta”. Pre-ma Kri{tovoj tvrdwi “sve dosada{we isplate zaposlenima i menaymentu suizvr{ene u skladu sa zakonom i u okviru predvi|enog buyeta Aerodromaodobrenog od strane Vlade Srbije”61). Po izbijawu “Afere Kri{to” i Mla-|an Dinki}, mentor Bojana Kri{ta je tako|e tvrdio da “Kri{to nije prekr-{io Program poslovawa JP Aerodrom ’Nikola Tesla’ u pogledu odobreneisplate masa plata za 2008. godinu”62). Naàlost, nadle`na buyetska inspek-cija Ministarstva finansija je utvrdila upravo suprotno, a to je da je Pro-gram poslovawa “probijen” za 6,3 miliona dinara i da odluke o isplati sti-

Ivan Nini}

29

mulacija nije donosio UO, ve} direktor Kri{to. Zbog ovih laì i obmanejavnosti ni Kri{to, a ni Dinki} nisu snosili odgovornost. Kri{to je samo-inicijativno podneo ostavku jer je, kako kaè, “u delu javnosti izvrgnut lin-~u i progonu”, a Dinki} je za izbijawe “Afere Kri{to” optuìo medije.


30

63) Izvor: List “Politika”, (http://www.politika.rs/), od 8. 12. 2008. godine.

(4)Mit o ““menayeru”” i istina o {teto~ini (2)

Bezuspe{no predstavqawe Bojana Kri{ta, biv{eg direktora JPAerodrom “Nikola Tesla”, kao vrhunskog “menayera” koga Srbije nije imalaotkako je sveta i veka, bilo je samo jedno u nizu mnogobrojnih dosada{wihspinovawa Mla|ana Dinki}a (G17 plus). To spinovawe je za ciq imalo da jav-nosti prikaè Kri{ta u potpuno druga~ijem svetlu od onoga {to su ~i-wenice i {to je na kraju pokazala buyetska kontrola Kri{tovog rada. A~iwenica je da je “menayer” Kri{to u JP Aerodrom “Nikola Tesla” kaotehnolo{ki vi{ak, otpustio 141 radnika uz isplatu 135,6 miliona dina-ra otpremnine, i da je s druge strane na razli~ite na~ine, po osnovu vi{evrsta ugovora i uz “probijawe” Programa poslovawa preduze}a, angaòvao840 radnika. Angaòvawe 473 radnika za 10 meseci 2008. godine, pla}eno jeomladinskim zadrugama 80,6 miliona dinara, dok je preduze}u “OZB Ko-merc” za angaòvawe 350 radnika pla}eno 301,3 miliona dinara, i to bezraspisivawa tendera. Jedan od mnogobrojnih {teto~inskih “ugovora o de-lu”, bio je ugovor sa ~ovekom koji je po zanimawu oficir, a koga je Kri{toangaòvao kao svog “savetnika za ekologiju i za{titu ìvotne sredine”.Ovakovo Kri{tovo “restrukturirawe”, podrào je i Upravni odbor pred-uze}a, ~iji ~lanovi su za uzvrat dobijali astronomske apanaè, nerealnovisoke naknade putnih tro{kova i biznis platnu karticu za krkanluk igorivo.

* * *

Mla|ina demagogija i populizam

Veliko “priznawe” koje je mentor Mla|an Dinki} javno odao svom “mi-sionaru” i u~eniku Bojanu Kri{tu, jesu navodni “uspesi” u “restruktuira-wu” JP Aerodrom “Nikola Tesla” za vreme wegovog direktorskog mandata.O tome, u svom autorskom tekstu objavqenom u dnevnom listu “Politika”,pod naslovom “Kad je skupo zapravo jeftino”, Dinki} kaè: “(...) Nakon sve-op{te hajke, oti{ao je jedan od retkih direktora koji je hrabro i uspe{norestruktuirao svoje preduze}e, raskinuv{i brojne {tetne ugovore, smawiv-{i masu plata za 15 odsto u odnosu na pro{lu godinu, broj zaposlenih za jed-nu tre}inu, uz pove}awe dobiti za dràvu od ~ak ~etiri puta. Bojan Kri{toje zapravo uradio ono {to se ve} godinama traìlo od svake vlade – smawioje javnu potro{wu na primeru preduze}a koje je vodio. Zato je i stekao broj-ne neprijateqe (...)”63).

Posle ovakvog Mla|inog hvalospeva, svi bi izveli zakqu~ak da je Kri-{to bio “menayer” kakvog bi svaka dràva i svaka vlast veoma rado poèle-le u svom timu. Me|utim, o ~emu se ovde radi najboqe ilustruju prve re~eni-ce iz Mla|inog autorskog teksta: “Najve}a opasnost za demokratiju je dema-

Ivan Nini}

31

64) Program je zaveden pod brojem: 19339, od 18. 12. 2007. godine.

gogija. Posebno u Srbiji, u kojoj je populizam stariji od demokratije. Dema-gogija dovodi do iskrivqenog sistema vrednosti”. Dakle, ministar Dinki}veoma precizno iznosi svoje zapaàwe uzajamnog odnosa “demokratija-dema-gogija” u na{oj zemqi, ali bira upravo taj na~in, da demago{kom i populi-sti~kom zamenom teza prikaè Bojana Kri{ta kao “supermena”. Kao “uspe-{nog menayera” koji je `rtva “lova na ve{tice” i kao “jednog ~oveka” kojije doìveo “besomu~ni medijski lin~”. Na ovaj na~in Dinki} je na najbrutal-niji mogu}i na~in obmanuo javnost i gra|ane Srbije, a da je to zaista takosvedo~i i zvani~an nalaz buyetskog inspektora Ministarstva finansija. Izovog dokumenta se veoma precizno vidi kako je to Kri{to “hrabro i uspe-{no restruktuirao” preduze}e kojim je rukovodio, kako je “raskinuo brojne{tetne ugovore” i kako je “smawio masu plata za 15 odsto” i “smawio broj za-poslenih za jednu tre}inu”.

Kri{to ““menayer””: otpustio 141, pa zaposlio 840 radnika

U postupku kontrole poslovawa JP Aerodrom “Nikola Tesla” i radadirektora Bojana Kri{ta, buyetski inspektor je u svom nalazu konstatovaoda je to preduze}e Programom restruktuirawa za 2008. godinu64), planiraloda smawi dotada{wi broj zaposlenih za 108 qudi. Proceweno je da bi ovajpoduhvat ko{tao oko 108 miliona dinara, a {to je obezbe|eno u buyetuAerodroma. Me|utim, obra~unate su i ispla}ene otpremnine za 141 zaposle-nog, {to je buyet Aerodroma ko{talo 135.634.571 dinara bruto. Nakon ovog,kako Dinki} kaè “hrabrog i uspe{nog restruktuirawa” preduze}a u komese “smawio broj zaposlenih za jednu tre}inu”, u JP Aerodrom “Nikola Te-sla” se de{avaju neverovatne stvari. Naime, de{ava se to da se Bojan Kri-{to “otarasio” radnika u stalnom radnom odnosu da bi poslove angaòvawaradnika pla}ao preko ugovora, omladinskih zadruga i preko jednog privat-nog preduze}a. Kako? Naime, u prvih 10 meseci 2008. godine JP Aerodrom“Nikola Tesla” je utro{ilo 420 miliona dinara bruto za finansirawe pla-ta 472 stalno zaposlena radnika. Kri{to je po “ugovoru o delu” prose~no an-gaòvao 12 lica, {to je Aerodrom ko{talo 7,5 miliona dinara bruto. Po“ugovoru o povremenim i privremenim poslovima” angaòvao je 4 lica, a po“ugovoru o dopunskom radu” prose~no 1 lice mese~no, {to je Aerodrom ko-{talo 4,1 milion dinara bruto. U istom periodu Kri{to je preko omladin-skih zadruga angaòvao i 473 radnika koji su ko{tali dodatnih 80,6 milio-na dinara bruto. Me|utim, preko firme “OZB Komerc”, Kri{to je angaò-vao 350 radnika, a {to je Aerodrom ko{talo ~ak 301,3 miliona dinara bru-to. Dakle, prema ~iwenicama koje je utvrdio buyetski inspektor, na plat-nom spisku preduze}a se u prvih 10 meseci 2008. godine na{lo 472 radnika ustalnom radnom odnosu i ~ak 840 radnika “tu|e radne snage”.

Dakle, ukoliko se sumira broj stalno zaposlenih i broj angaòvanihradnika, re~ je o prose~nom mese~nom broju od ukupno 1.311 qudi koji su u pr-vih 10 meseci 2008. godine bili na platnom spisku JP Aerodrom “Nikola Te-


32

65) U inspekcijskom nalazu se ne navodi delovodni broj ugovora.66) Marko Paunovi} je izvr{ni direktor NVO “Centar za liberalno-demokrat-

ske studije”. Diplomirao je 2000. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu,a po magistraturu je “oti{ao” 2003. godine kao stipendista Vlade SAD na Uni-versity of Pennsylvania. Kri{tovo poznanstvo i prijateqstvo sa “ekspertom” Pa-unovi}em datira jo{ iz kabineta potpredsednika Vlade SRJ i Vlade Srbije M.Labusa (G17 plus), gde su obojica radili. Tek svr{eni student, “ekspert” Pau-novi} je od januara 2001. godine do maja 2006. godine radio kao “ekonomski savet-nik” M. Labusa.

67) Ugovor je zaveden pod brojem: 440/32, od 4. 2. 2008. godine.

sla”. Kri{to je rad svojih stalno zaposlenih radnika platio 420 milionadinara, dok je rad tu|e radne snage platio 396,9 miliona dinara. Nejasno je u~emu se onda ogleda “restrukturirawe” i “smawewe broja zaposlenih za jed-nu tre}inu”? Kakva je to ra~unica otpustiti 141 radnika i za otpremnine iz-dvojiti 135,6 miliona dinara, a istovremeno angaòvati 840 radnika “sastrane” i platiti im skoro 400 miliona dinara?! Ovako ne{to u Srbiji ni-je zabeleèno sve do pojave Bojana Kri{ta i Mla|ana Dinki}a.

Kri{tovi ““honorarci”” i 350 ““omladinaca””

Ukoliko se analizira na~in na koji je Bojan Kri{to angaòvao “tu|uradnu snagu” i poslovi za koje su pojedinci “sa strane” angaòvani, mogu seizvu}i zakqu~ci da nije re~ ni o kakvom “menayeru”, ve} da je re~ o najobi~-nijoj {teto~ini koju jedno dràvno preduze}e u “demokratskoj” Srbiji mo-è da ima. Kako je buyetski inspektor utvrdio, odmah po re{avawu proble-ma “vi{ka zaposlenih” i po isplati otpremnina, direktor Kri{to je po~eoda zapo{qava novu radnu snagu i to po “ugovoru o dopunskom radu”. Tako jeza prvih 10 meseci 2008. godine, na teret buyeta Aerodroma, stvorio tro-{kove u visini od 1.635.929 dinara bruto. Da skandal bude jo{ ve}i, u Pro-gramu poslovawa JP Aerodrom “Nikola Tesla” za 2008. godinu, koji je usvo-jila Vlada Republike Srbije, uop{te nisu bili predvi|eni, odnosno nisubili odobreni rashodi po ovom osnovu. Jedan od ugovora65) o dopunskom radudo 1/3 punog radnog vremena, Kri{to je potpisao sa izvesnim Markom Pau-novi}em,66) i to za poslove “koordinatora projekta izrade Studije o re-strukturirawu JP Aerodrom “Nikola Tesla” u periodu od 1. juna do 31. de-cembra 2008. godine”. Naknada za ovaj posao je ugovorena u neto iznosu od ~ak2.000 evra mese~no! Pored ugovora po ovom osnovu, Kri{to je u prvih 20 me-seci 2008. godine utro{io ~ak 7.665.967 dinara bruto za angaòvawe radnesnage, i to 12 qudi po “ugovoru o delu”. Buyetski inspektor je utvrdio da jeProgram poslovawa “probijen” za 2.867.474 dinara, koliko je vi{e utro{e-no od planiranog i odobrenog. Izme|u ostalog, jedan od ugovora o delu kojije Kri{to potpisao bio je i ugovor67) sa izvesnim Zdravkom Vu~kovi}em.Iako je Vu~kovi} po zanimawu oficir, Kri{to ga je angaòvao za svog “sa-vetnika za ekologiju i za{titu ìvotne sredine”, za {ta je mese~no dobijao54.800 dinara neto.

Ivan Nini}

33

Direktor Kri{to se nije zaustavio na ovim angaòvawima, ve} je radnusnagu od 17 qudi angaòvao i na tre}i na~in, i to po osnovu “ugovora o po-vremenim i privremenim poslovima”. Tako su poslovi “kuvawa kafe u delat-nosti komercijale” i poslovi vezani za “telekomunikacione sisteme”, u pr-vih 11 meseci 2008. godine, buyet Aerodroma ko{tali 2.500.369 dinara. Pre-ma navodima iz inspekcijskog nalaza, izme|u ostalog, Kri{to je za periodod 1. avgusta do 31. decembra 2008. godine, za poslove “odràvawa telekomu-nikacionih sistema”, angaòvao po ugovoru izvesnog Sr|ana [vabi}a iobezbedio mu mese~nu naknadu od 40.000 dinara neto. Zahvaquju}i “menayer-skom” poduhvatu Bojana Kri{ta, buyet JP Aerodrom “Nikola Tesla” je u pe-riodu od 1. januara do 31. novembra 2008. godine opusto{en za ~ak 83.165.539dinara, koliko je ko{talo angaòvawe radne snage za obavqawe privreme-nih i povremenih poslova. Od toga je 2,5 miliona dinara direktno pla}enofizi~kim licima sa kojima su potpisivani ugovori, dok je iznos od 80,6 mi-liona dinara pla}en omladinskim zadrugama. Prema navodima buyetskog in-spektora, Kri{to je stvarawem ovih rashoda “probio” Program poslovawaJP Aerodrom “Nikola Tesla” za 2008. godinu, koji je usvojila Vlada Repu-blike Srbije, i to za 6.459.550 dinara, koliko je vi{e utro{eno od planira-nog i odobrenog. Aerodrom je imao ugovorene poslove sa 3 omladinske zadru-ge preko kojih je za prvih 10 meseci 2008. godine, u proseku bilo angaòvano350 lica. Angaòvani su radnici za utovar-istovar, odràvawe zelene povr-{ine, te kafe kuvarice, pomo}ni radnici, higijeni~ari, voza~i sanitetskogvozila, traga~i izgubqenih stvari, voza~i prtqaga itd. Zadrugama je na imebruto tro{kova i provizije pla}eno 80.665.169 dinara, a od tog novca anga-òvana lica su dobila 48.274.021 dinar neto.

Preko posrednika zaposleno jo{ 473 radnika za 301 milion

Da se “menayerski” rezultati Kri{ta ne zavr{avaju samo na angaòva-wu radne snage preko omladinskih zadruga, buyetski inspektor je otkrioprilikom kontrole dokumentacije o saradwi JP Aerodrom “Nikola Tesla”sa preduze}em “OZB Komerc”. Naime, utvr|eno je da je preko ove firme, a zapotrebe Aerodroma, bilo angaòvano ukupno 473 lica. Tako je 219 radnikabilo angaòvano u Delatnosti saobra}aja; 40 radnika u Delatnosti investi-cija; 158 radnika u Delatnosti bezbednosti; 7 radnika u Delatnosti komer-cijale; 18 radnika u Delatnosti informacionih tehnologija; 7 radnika u De-latnosti pravnih poslova i javnih nabavki; 13 radnika u Delatnosti finan-sijskih poslova; i 2 radnika u kabinetu direktora Bojana Kri{ta (menayerza odnose sa javno{}u i voza~). Ovo angaòvawe “tu|e radne snage” za prvih10 meseci 2008. godine ko{talo je Aerodrom ~ak 301.367.709 dinara, kolikosu iznosile bruto zarade sa provizijom. Od ove sume samo je 174.252.428 dina-ra pla}eno na ime “~istih” neto zarada radnicima. Posebno je interesantnoto {to su obra~un zarada i druge poslove vr{ile kadrovska i obra~unskaslu`ba JP Aerodrom “Nikola Tesla”. S druge strane, firma “OZB Komerc”je samo zakqu~ivala ugovore sa radnicima i za ugovorenu radnu snagu, u skla-du sa svojim cenovnikom usluga, od Aerodroma napla}ivala proviziju. Re~ jeo proviziji od 4 odsto na bruto zaradu radnika.


34

68) Ugovor je zaveden pod brojem: 917/2005, od 30. 9. 2005. godine.69) Neboj{a Nedeqkovi} je kao kadar stranke G17 plus sredinom 2004. godine po-

stavqen za direktora JP Aerodrom “Nikola Tesla” (tada: Aerodrom “Beo-grad”), gde se zadrào sve do novembra 2007. godine kada ga je zamenio B. Kri-{to. Na predlog stranke G17 plus, Vlada Republike Srbije Nedeqkovi}a ime-nuje za direktora JP “Skijali{ta Srbije” gde se zadrào sve do juna 2008. godine.U ̀ iù javnosti je dospeo zbog ~iwenice da je od Aerodroma naplatio otprem-ninu u iznosu od 1,6 miliona dinara, da bi kasnije od Skijali{ta naplatio jo{2.166.155 dinara. Prema pisawu lista “Pres” od 11. 12. 2008. godine, Nedeqko-vi} je Re{ewem broj: 02-191, od 23. 1. 2004. godine dobio otkaz u JP “JAT ervejz”,a u obrazloèwu ovog akta se navodi da su razlozi za otkaz: “povreda i zanema-rivawe radnih obaveza, po{to je neprofesionalnim kori{}ewem interneta ipose}ivawem sajtova sporne sadrìne naneo {tetu poslovawu preduze}a”. Ne-deqkovi} je trenutno direktor izdava~kog preduze}a “Borba”.

70) Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 43/03 i 55/04).

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ugovor o poslovnoj saradwi68)

izme|u JP Aerodrom “Nikola Tesla” i preduze}a “OZB Komerc” datira jo{iz septembra 2005. godine, a potpisao ga je Kri{tov prethodnik, tada{widirektor Neboj{a Nedeqkovi},69) iz G17 plus. U ugovoru je navedeno da jeosnov za wegovo zakqu~ivawe odredba ~lana 98, stav 1, ta~ka 8 Zakona o jav-nim nabavkama70) kojom je propisano na koje usluge se ovaj zakon ne primewu-je. Prema stavu buyetskog inspektora, JP Aerodrom “Nikola Tesla” u poslusa preduze}em “OZB Komerc” nije oslobo|en primene Zakona o javnim na-bavkama, jer je re~ o pruàwu usluga koje podleù proceduri javne nabavke.U vezi sa ovim kriminalom, u postupku buyetske kontrole uzeta je i pisanaizjava od direktorke Delatnosti pravnih poslova i javnih nabavki u JPAerodrom “Nikola Tesla”. Prema navodima izjave, Aerodrom se u 2008. go-dini “obratio Upravi za javne nabavke sa zahtevom za mi{qewe da sprovedepostupak sa poga|awem i da nakon toga zakqu~ni novi ugovor sa ’OZB Ko-merc’, ali nije dobijeno pozitivno mi{qewe i izvr{ene su pripreme zasprovo|ewe otvorenog postupka”. Dakle, potpuno logi~no {to se posao vre-dan vi{e od 300 miliona dinara ne sme sprovesti u postupku javne nabavke“sa poga|awem”. Me|utim, nije logi~no kada su to Kri{to i “druìna” pla-nirali da sprovedu “otvoreni postupak” javne nabavke ako je 2008. godina ve}bila pri kraju. S druge strane, Zakon o javnim nabavkama nalaè da se za sva-ku buyetsku godinu sprovodi nova javna nabavka ugovarawa usluga, te je u tomsmislu od 2005. godine, svake godine morao biti raspisivan tender za izbornajpovoqnijeg ponu|a~a. O~igledno je da to nije bilo u interesu tada{wemdirektoru Nedeqkovi}u, a ni wegovom nasledniku Kri{tu.

Upravni odbor potkupqen, a nadzorni nije formiran

Kao organ upravqawa, Upravni odbor u JP Aerodrom “Nikola Tesla”se nije obazirao na me{etarewe direktora Bojana Kri{ta, ve} je dono{e-wem pojedinih akata sluìo kao Kri{tov paravan koji treba da ozakoni ono{to je nezakonito ili lo{e po preduze}e. Tako su ~lanovi UO za prvih 10meseci 2008. godine bili “debelo” pla}eni za svoj nerad, a prema navodima

Ivan Nini}

35

71) Odluka je zavedena pod brojem: 10102, od 19. 6. 2008. godine.

buyetskog inspektora naplatili su 14.121.768 dinara neto, odnosno21.267.724 dinara bruto. Od ove sume, predsednik UO je dobio 1.908.348 dina-ra neto, odnosno 2.874.018 dinara bruto, dok je 8 ~lanova UO podelilo12.213.420 dinara neto, odnosno 18.393.705 dinara bruto. Me|utim, iako su~lanovi UO u proseku mese~no primali po 152.667 dinara, a predsednik UOu proseku 190.834 dinara, na tome se otima~ina ne zavr{ava. Wima je Kri-{to svojom odlukom71) omogu}io i kori{}ewe drugih pogodnosti na teretbuyeta Aerodroma. Tako je jedna od pogodnosti bila i kori{}ewe “biznisplatne kartice” za ugostiteqske usluge i nabavku benzina, sa mese~nim li-mitom potro{we od 50.000 dinara. Kri{tova odluka je propisivala i to dase “do po~etka kori{}ewa platne kartice ~lanovima UO odobravaju tro-{kovi u iznosu od 25.000 dinara mese~no, po~ev od dana postavqewa za ~la-na UO”. I na kraju, Kri{to je odobrio da ~lanovi UO koji na sednice UOdolaze van grada Beograda, imaju pravo na naknadu u pau{alnom iznosu od20.000 dinara za svaki dolazak na sednicu UO, a {to }e pravdati ra~unima zagorivo i autobuskim kartama. Buyetska kontrola je pokazala da je isplatomsvih naknada i beneficija ~lanovima UO, “probijen” Program poslovawapreduze}a za 2008. godinu, i to za 685.925 dinara neto, odnosno za 1.036.389 di-nara bruto, koliko je vi{e ispla}eno od dozvoqenog.

Dakle, ako je na ovakav na~in UO preduze}a bio potkupqen od straneBojana Kri{ta, postavqa se pitawe {ta je u tom slu~aju radio Nadzorni od-bor? Vlada Republike Srbije uop{te nije ni imenovala Nadzorni odbor uJP Aerodrom “Nikola Tesla”, te tako nije imao ko da vr{i nadzor nad ra-dom direktora i UO. ^ak i da je postojao Nadzorni odbor, pitawe je kolikobi wegov rad imao uticaja na funkcionisawe preduze}a, jer bi ovaj organ ve-rovatno imao samo “dekorativnu” ulogu. Prema tome, sve ~iwenice kojeautor iznosi u ovoj analizi ukazuju na to da Dinki}ev “menayer” Bojan Kri-{to zapravo nije menayer, ve} je najobi~nija dru{tvena, ekonomska i poli-ti~ka {teto~ina.


36

72) Izvor: “Tanjug” i list “Politika” (http://www.politika.rs/), od 16. 1. 2009. godine.73) Prof. dr Tomica Milosavqevi} (G17 plus) je na du`nost ministra zdravqa u

Vladi DOS-a prvi put izabran 2002. godine. Kao kadar stranke G17 plus reiza-bran je u prvoj i drugoj vladi dr Vojislava Ko{tunice (DSS), i to 3. 3. 2004. go-dine, a zatim 15. 5. 2007. godine. U vladi dr Mirka Cvetkovi}a (DS) Milosavqe-vi} je 2008. godine ponovo izabran na funkciju ministra zdravqa. Dakle, re~ jeo ministru koji ima najduì kontinuitet u vo|ewu istog resora od tzv. “demo-kratskih promena” do danas.

(5)Tomica i javne nabavke u zdravstvu

Gotovo da je nemogu}e od preko 250 zdravstvenih ustanova u Srbijio~ekivati i zahtevati striktnu primenu Zakona o javnim nabavkama, akoistovremeno Ministarstvo zdravqa predstavqa “bazu” korupcije kada jere~ o nabavkama u zdravstvenom sistemu na{e dràve. Ova ~iwenica je izvani~no dokazana u kontroli finansijskog poslovawa Ministarstvazdravqa tokom 2005. i 2006. godine, koju je izvr{ila Buyetska inspekcijaMinistarstva finansija. Prema nalazu buyetskog inspektora, ministarTomica je nezakonito sprovodio javne nabavke koje se mere u milijardama di-nara, i to bez godi{wih planova javnih nabavki, koje Ministarstvo zdra-vqa nije donosilo. Primera radi, ministar Milosavqevi} je ugovor o na-bavci 20 komada transportnih inkubatora u vrednosti 11,4 miliona di-nara, dodelio preduze}u “Medical System” uz kr{ewe Zakona o javnim nabav-kama. Koliko su kriminalne javne nabavke u Ministarstvu zdravqa “uzelemaha”, najboqe svedo~i nezakonita nabavka 30 sanitetskih vozila, koju jeministar Tomica jo{ 2005. godine avansno platio ~ak 79,1 milion dinara.êtiri godine posle toga, niti su isporu~ena vozila niti je novac vra}ennatrag u buyet Republike Srbije iako postoji obavezuju}a sudska presuda.Nadle`no tuìla{tvo pune dve godine nije u stawu da pokrene krivi~nipostupak protiv odgovornih za ovu pqa~ku, aminuju}i tako kriminal uzdravstvu koji ne zna za granice.

* * *

Javne nabavke –– ““Ahilova peta”” ministra zdravqa

Za srpskog ministra zdravqa Tomicu Milosavqevi}a iz G17 plus, ko-rupcija u zdravstvu je, kako on tvrdi, “sporadi~na pojava”, a kada se uop{tegovori o korupciji u zdravstvu, ministar kaè da se tu “misli na odnos dok-tor-pacijent, {to je obostran proces”72). Davawem ovakvih izjava, jasno je daMilosavqevi} ne èli da prihvati ~iwenicu da je resor kojim skoro dece-niju rukovodi73), jedan od najve}ih izvora korupcije u na{oj zemqi. Dalekood toga da je samo relacija “doktor-pacijent” jedina i najve}a asocijacija zakorupciju u zdravstvu. Ovaj oblik korupcije je dalekom mawi u Srbiji u od-nosu na veliki obim korupcije u javnim nabavkama koje se sprovode u zdrav-stvenom sistemu. Me|utim, pojavu korupcije u ovoj sferi zdravstva ne ospo-

Ivan Nini}

37

rava ni sam ministar Milosavqevi}, koji kaè da su “nabavke drugi prostorza korupciju, iako Srbija posledwih godina ima Zakon o javnim nabavkamakoji je tu oblast zna~ajno promenio”. Koliko je ovaj zakon zaista “promenio”oblast javnih nabavki u zdravstvu, najboqe svedo~e primeri malverzacija unekoliko zdravstvenih ustanova u Beogradu, {to je medijski i te kako bilopropra}eno. Sr ̀ove afere su bile nezakonite javne nabavke sa drasti~nouve}anim cenama inventara i gra|evinskih radova u domovima zdravqa ibolnicama. Direktori zdravstvenih ustanova su, i pored zvani~nih inspek-cijskih nalaza, negirali svoju krivicu, odbijaju}i da dobrovoqno podnesuostavke, nakon ~ega su smeweni, i to iskqu~ivo zahvaquju}i medijskoj buci.

Dakle, ako je poslovawe spornih zdravstvenih ustanova bilo samo “slu-~ajan uzorak”, onda moèmo da pretpostavimo kako je realizovan projekat“Hitna rekonstrukcije 20 bolnica u Srbiji”. Re~ je o projektu koji je Svet-ska banka finansirala sa 50 miliona evra, a zbog nedostatka novca, iz sred-stava NIP-a za tu namenu je utro{eno i dodatnih 6,9 miliona evra. Alipretpostaviti i ukazati na bilo kakvu senku sumwe u ar~ewe dràvnog nov-ca kada je re~ o javnim nabavkama u zdravstvu, ili jo{ gore, dovesti ministraTomicu Milosavqevi}a u bilo kakvu vezu sa tim, veoma je rizi~no i pred-stavqa “ma~ sa dve o{trice”. Ko uradi tako ne{to, odmah }e ga od strane mi-nistra sa~ekati krivi~na prijava za uvredu i klevetu i velika paqba u me-dijima, uz navode da je re~ o tendencioznim optu`bama i organizovanim na-padima na ministra zdravqa. Zbog toga autor ni{ta tendenciozno i nepro-vereno ne}e iznositi u ovoj analizi, strogo }e se dràti ~iwenica iz zva-ni~nih dokumenata koji dokazuju obim korupcije u kojoj je zdravstvo u Srbi-ji ogrezlo, i to uz “blagoslov”, koga drugog nego ministra Milosavqevi}a.

Naime, kako su se u Ministarstvu zdravqa tokom 2005. i 2006. godine, ureìji ministra Milosavqevi}a realizovale javne nabavke, utvrdio jebuyetski inspektor Ministarstva finansija Hasan Berberovi}, koji je o to-me ne{to zvani~no i “pribeleìo”. O izvr{enoj kontroli finansijskog po-slovawa Ministarstva zdravqa, inspektor Berverovi} je sa~inio zapisnik(nalaz) koji je zaveden pod brojem: 401-00-01564/2006-09, od 12. marta 2007. go-dine. Na bazi pomenutog dokumenta, u ovoj analizi autor }e bliè obraditii prezentovati nepravilnosti u javnim nabavkama koje je sprovodilo Mini-starstvo zdravqa.

Tomica ne planira nabavke, a ““topi”” milijarde

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, sve javne nabavke koje je Mi-nistarstvo zdravqa sprovelo u 2005. i 2006. godini, nisu smele biti sprove-dene jer ovo ministarstvo prethodno uop{te nije donelo godi{wi plan jav-nih nabavki. Dakle, nije postojao plan koji bi podrazumevao vrstu, obim ivrednost planiranih nabavki prema raspoloìvim sredstvima u buyetu Re-publike Srbije koji je opredeqen za finansirawe izdataka i rashoda Mini-starstva zdravqa. Ovim su direktno prekr{ene odredbe Zakona o javnim na-bavkama, a ministar Tomica Milosavqevi} je u 2005. godini, bez plana, spro-veo 63 nabavke za opremawe i rekonstrukciju bolnica i domova zdravqa u


38

74) Pravilnik o sredstvima li~ne za{tite i opreme zaposlenih u Ministarstvuzdravqa, broj: 110-00-61/2003-04, od 4. 7. 2003. godine.

Srbiji. Od toga je vrednost najmawe nabavke iznosila 1 milion dinara dokje najve}a nabavka gra|evinsko-zanatskih radova dostigla 42,8 miliona dina-ra. Tako|e, Tomica je kao odgovorno lice za raspolagawe buyetskim sred-stvima Ministarstva zdravqa, mimo plana, nezakonito izvr{io i nabavkerobe, usluga i radova, i to od 45 dobavqa~a. Najmawa vrednost ovih ugovorakretala se u rasponu od 1 milion, pa sve do 340,2 miliona dinara, a bilo je isklapawa poslova vrednih 247,9 miliona; 125,2 miliona; 96,6 miliona; 103,8miliona; 98,8 miliona dinara, itd. Upravo ovakvim bezakowem u Ministar-stvu zdravqa, ministar Milosavqevi} podsti~e vi{e od 250 zdravstvenihustanova u Srbiji da kr{e Zakon o javnim nabavkama, jer ako se ministar uministarstvu ne pridràva zakona pri nabavkama, za{to bi to ~inio bilokoji direktor doma zdravqa u Srbiji?!

Tomica ~a{}ava, a gra|ani Srbije pla}aju

Kako ministar Tomica Milosavqevi} nezakonito razbacuje novac izbuyeta Republike, dokazuje i otkri}e buyetskog inspektora. Naime, u po-stupku buyetske kontrole utvr|eno je da je Ministarstvo zdravqa u 2005. go-dini “preplatilo” radove na rekonstrukciji bolnice “Stefan Visoki” uSmederevskoj Palanci. Tako je Tomica bez pravnog osnova, preduze}e “MLPJugoinport” d.o.o. ~astio sa 355.768 dinara, zbog ~ega je inspektor naloìomeru da se navedeni iznos vrati u buyet Republike. Osim ovih sredstava,buyetski inspektor je Tomici naloìo meru da u buyet Republike vrati iiznos od 695.102 dinara, koliko je nezakonito utro{io 2005. godine za nabav-ku ode}e i obu}e za 16 zaposlenih koji na to nisu imali pravo. Naime, re~ jeo tome da je po vaè}em pravilniku74) Ministarstva zdravqa decidno biloutvr|eno ko od zaposlenih u tom ministarstvu ima pravo na kori{}ewe obu-}e i ode}e na teret buyeta. Iako ga je li~no doneo, za Tomicu vaè}i pravil-nik nije bio obavezuju}i pa je tako, umesto da opremu obezbedi za 346 zapo-slenih, to u~inio za 362 zaposlena. To je buyet Ministarstva zdravqa ko-{talo ~ak 15.726.688 dinara, odnosno 695.102 dinara vi{e nego {to je propi-sima bilo dopu{teno.

Nabavka inkubatora i obu}e mimo zakona

Prema nalazu buyetskog inspektora, u 2005. godini ministar TomicaMilosavqevi} je posao nabavke 20 komada transportnih inkubatora vredno-sti 11,4 miliona dinara, nezakonito dodelio preduze}u “Medical System” izBeograda. Od 5 prispelih tenderskih ponuda, oceweno je da kvalifikacije itehni~ke uslove ispuwavaju samo dve firme, od kojih je jedna bila “MedicalSystem”. Me|utim, kontrolom tenderske dokumentacije inspektor je otkrioda ova firma nije dostavila odgovaraju}e dokaze, {to izri~ito propisujeZakon o javnim nabavkama. Na potpuno isti na~in, uz kr{ewe zakona i bezodgovaraju}e tenderske dokumentacije, Tomica je posao nabavke mu{kih i

Ivan Nini}

39

75) Odluka je zavedena pod brojem: 404-02-123/2005-07, od 28. 3. 2005. godine.76) Odluka je zavedena pod brojem: 404-02-123/2005-07, od 9. 6. 2005. godine.77) Re{ewe je zavedeno po brojem: 4-00-340/2005, od 26. 7. 2005. godine.

ènskih cipela za slu`benike Ministarstva zdravqa, vredan 3,1 milionadinara, dodelio preduze}u “BN boss company”.

Kako to izgleda kad Tomica bira ““najboqeg””

S obzirom da je Ministarstvo zdravqa u 2005. godini sprovelo tendereza vi{e od 100 javnih nabavki, buyetski inspektor nije bio u prilici da sva-ki ugovor pojedina~no prekontroli{e, ve} je kontrola ra|ena metodom“slu~ajnog uzorka”. Tako je najvi{e pa`we dato kontroli javne nabavke sa-nitetskih vozila, jer je upravo ova nabavka bila predmet velike medijske“pra{ine”. Naime, ministar Tomica Milosavqevi} je 28. marta 2005. godi-ne doneo odluku75) o pokretawu postupka javne nabavke sanitetskih vozilaprocewene vrednosti ~ak 100 miliona dinara. Ova nabavka je bila podeqe-na u tri partije (zasebne faze), pa je tako prva partija podrazumevala nabav-ku 30 sanitetskih automobila vrednosti 80.190.000 dinara, druga partija seodnosila na nabavku 10 vozila za prevoz bolesnika na dijalizu vrednosti14.810.000 dinara, dok je tre}a partija obuhvatala nabavku 5 terenskih sani-tetskih vozila vrednosti 5.000.000 dinara. Krajwi rok za dostavqawe ponu-da Ministarstvu zdravqa bio je 9. maj 2005. godine, a ponude je do tada dosta-vilo 8 ponu|a~a. Tenderska komisija je ministru Tomici Milosavqevi}u,kao najpovoqnije ponu|a~e za prvu i drugu partiju, predloìla preduze}e“Jucit” a.d. iz Beograda, dok je za tre}u partiju kao najpovoqniji ponu|a~predloèno preduze}e “Beomedicina” iz Beograda. Zatim je ministar Mi-losavqevi}, dana 9. juna 2005. godine, doneo odluku76) da se zakqu~e ugovorio nabavci sanitetskih vozila sa navedenim firmama.

Me|utim, konkurentske firme nisu bile zadovoqne {to je preduze}e“Jucit”, sa svojom ponudom od 79,1 milion dinara, pobedilo na tenderu, sma-traju}i da je u segmentu koji se odnosio na bodovawe tenderskih ponuda bilomu}ki. Zbog toga su, koriste}i svoje zakonsko pravo, preduze}a “Delta M” i“Beomedicina” uputili ̀ albu Komisiji za za{titu prava pri Upravi za jav-ne nabavke. Komisija je uvaìla wihove ̀ albe, potvr|uju}i da je bilo kr{e-wa zakona u tenderskoj proceduri. O tome je 26. jula 2005. godine doneto i re-{ewe77) kojim se Ministarstvu zdravqa nalaè da poni{ti tender, ali sa-mo u onom delu koji se odnosi na bodovawe ponuda za prvu partiju tendera(prvu nabavku). Bodovawe je ponovqeno i, naravno, preduze}e “Jucit” je po-novo izabrano kao najpovoqniji ponu|a~, a Ministarstvo zdravqa je navede-nim firmama moralo da nadoknadi tro{kove àlbenog postupka. Ti tro-{kovi su buyet Srbije dodatno ko{tali 98.750 dinara. Kada je na red do{loi to da Ministarstvo zdravqa zakqu~i ugovore za tri zasebne nabavke safirmama koje su pobedile na tenderu, preduze}e “Beomedicina” je odustalood sklapawa ugovora za nabavku 5 terenskih, sanitetskih vozila, nakon ~egaje posao dodeqen preduze}u “Jucit” koje je bilo drugoplasirano. Tako je


40

78) Ugovori su zavedeni pod brojevima: 404-02-125/2005-07; 404-02-125-1/2005-07; i404-02-125-2/2005-07od 26. 9. 2005. godine.

79) Tomica Milosavqevi} je sa svojim kolegama ministrima iz G17 plus, navodnozbog “prekida pregovora o evropskim integracijama izme|u EU i Srbije”, istu-pio iz Vlade Republike Srbije 1. 10. 2006. godine. Wihove ostavke je Narodnaskup{tina verifikovala tek 9. 11. 2006. godine. U me|uvremenu je list “Pres”4. 10. 2004. godine objavio tekst pod naslovom “Velika mu}ka”, a u vezi sa avan-sno pla}enim i neisporu~enim sanitetima od strane firme “Jucit”.

“Jucit”, 26. septembra 2005. godine, sa Ministarstvom zdravqa zakqu~io tripojedina~na ugovora78) za sve tri nabavke koje su bile predmet tendera ukup-ne vrednosti 98,8 miliona dinara (79,1 milion, 16 miliona i 3,6 miliona).

Avans od 79 miliona dinara ““pojeo mrak””

Ugovor o nabavci 30 sanitetskih automobila, koji je potpisan izme|upreduze}a “Jucit” i Ministarstva zdravqa, obavezao je dràvu na 100 odstoavansno pla}awe pre isporuke vozila. Tako je Ministarstvo, po potpisiva-wu ugovora navedenom preduze}u platilo 79,1 milion dinara, uz ugovornuobavezu da se vozila isporu~e u roku od 12 nedeqa od dana potpisivawa ugo-vora. Pri tom je preduze}e “Jucit” Ministarstvu zdravqa, u okviru tender-ske dokumentacije, dostavilo bankarsku garanciju u visini od 5 odsto ukup-ne vrednosti ugovora, kao dokaz da ne}e odustati od izvr{ewa ugovorenogposla, ali i menicu na iznos od 79,1 milion dinara. Kako su dani i meseci od-micali, preduze}e “Jucit” nije razmi{qalo o tome da isporu~i ugovorena ipla}ena vozila, niti je ministar Tomica Milosavqevi} razmi{qao da bitrebalo da aktivira raspoloìvu menicu i da tako u dràvnu kasu vrati 79,1milion dinara koje je “pojeo mrak”. Nakon godinu dana od ugovarawa i pla-}awa ovog posla, ministar Milosavqevi} se “setio” da treba da reaguje tekonda kada su ga na to podsetili mediji79).

Ministar Milosavqevi} je tek 10. oktobra 2006. godine shvatio da jekrajwe vreme da 79,1 milion dinara, kojim je pla}ena “magla” preduze}u “Ju-cit”, bude vra}eno natrag u buyet Republike Srbije, jer bi na taj na~in za-{titio sebe i svoju stranku od medijske “pra{ine”. Prema navodima iz in-spekcijskog nalaza, tog dana Ministarstvo zdravqa je “AIK banci” u Beo-gradu dostavilo dve menice na naplatu duga od 79,1 milion dinara i garanci-je od 3,9 miliona dinara na teret ra~una preduze}a “Jucit”. Me|utim, ove me-nice nije bilo mogu}e naplatiti zbog blokade ra~una du`nika – preduze}a“Jucit”, a prema navodima iz inspekcijskog nalaza do sredine 2007. godineugovorena obaveza isporuke saniteta, iako je pla}ena, nije izvr{ena. Ovdesa sada s razlogom name}e pitawe kako to da je preduze}e “Jucit” koje je bi-lo pred bankrotom dobilo ovaj posao vredan 79,1 milion dinara, a da ovu ~i-wenicu niko u Ministarstvu zdravqa nije imao u vidu prilikom dodele ten-dera?! Naime, buyetski inspektor je utvrdio da preduze}e “Jucit” uop{tenije ispuwavalo propisane tenderske uslove za u~e{}e na tenderu Mini-starstva zdravqa na kome je dobilo ovaj posao. Tako “Jucit” tenderskoj ko-misiji uop{te nije dostavio originale ili overene kopije bilansa stawa za

Ivan Nini}

41

80) Odgovor je zaveden pod brojem: 500-00-328/2009-07, od 16. 3. 2009. godine.81) Presuda je zavedena pod brojem: XXVIII-P-1864/07, od 23.4. 2007. godine.82) Odgovor je zaveden pod brojem: 214-163/09, od 27. 2. 2009. godine.

prethodne tri obra~unske godine, koje su prema uslovima konkursa moralebiti potpisane od strane ovla{}enog revizora. Ovim ne samo da su prekr-{ene odredbe Zakona o javnim nabavkama i uslovi tendera, zbog ~ega “Jucit”nije mogao biti kvalifikovan kao ponu|a~ sa ispravnom ponudom, ve} jeo~igledno da je ceo posao odra|en na krajwe kriminalan na~in i to na {te-tu buyeta Republike Srbije.

Tomica ““bacio”” 79,1 milion dinara

U toku buyetske kontrole ovog kriminala u Ministarstvu zdravqa, slu-~aj za{tite dràvnog interesa preuzelo je i Republi~ko javno pravobrani-la{tvo, koje je u februaru-martu 2007. godine pokrenulo spor protiv predu-ze}a “Jucit”. Da li je 30 sanitetskih vozila posle tri i po godine isporu~e-no ili je {teta od 79,1 miliona nadokna|ena nov~ano, kao i to da li je sporokon~an i kolika su potraìvawa Ministarstva zdravqa prema preduze}u“Jucit”, autor je za potrebe izrade ove analize poku{ao da sazna u nadle-`nom ministarstvu. Na postavqena pitawa iz zahteva, autor je dana 16. mar-ta 2009. godine dobio pisani odgovor80) od Dragana Mora~e, sekretara Mi-nistarstva zdravqa. U odgovoru se navodi da “do danas nije usledila isporu-ka 30 sanitetskih vozila”, kao i to da “Ministarstvo zdravqa nije uspelo dau buyet izvr{i povra}aj upla}enih avansnih sredstava”. Prema navodima izodgovora gospodina Mora~e, “neizmirena potraìvawa do danas iznose79.150.352 dinara”, dok }e kamate naknadno biti obra~unate. Iz presude81)

Trgovinskog suda u Beogradu, koju je autor dobio od Ministarstva, vidi se daje spor okon~an jo{ 23. aprila 2007. godine i da je preduze}u “Jucit” naloènpovra}aj avansa od 79,1 miliona dinara, ukqu~uju}i i garanciju od 3,9 mili-ona dinara, ali i sve zatezne kamate koje pripadaju buyetu zbog nanete {te-te. Naàlost, iako je sudskom presudom naloèna prinudna naplata potra-ìvawa od preduze}a “Jucit”, i to sa 5 pojedina~nih bankovnih ra~una ovefirme, autor je od Ministarstva dobio odgovor da “presuda nije izvr{enajer su blokirani svi ra~uni navedenog preduze}a”.

Tuìla{tvo {titi Tomi~in kriminal

Da je ovde re~ o o~iglednom kriminalu i da je dràva opqa~kana za 79,1milion dinara (bez pripadaju}ih kamata), jasno je svima pa i buyetskom in-spektoru Ministarstva finansija, koji je 7. avgusta 2007. godine slu`benimdopisom svoj nalaz prosledio Odeqewu za suzbijawe privrednog kriminali-teta MUP-a Republike Srbije. Autor ove analize je, proveravaju}i {ta jepolicija preduzela povodom ovog slu~aja, od inspektora iz Odeqewa zako-nitosti u radu MUP-a Srbije, dana 27. februara 2009. godine, dobio pisaniodgovor82). Iz odgovora se vidi da je policija navedeni nalaz Buyetske in-spekcije o malverzacijama Ministarstva zdravqa i firme “Jucit” prosle-


42

83) Krivi~na prijava je zavedena pod brojem: KU22129/08, od 20. 11. 2008. godine.84) Odgovor je zaveden pod brojem: A52/09, od 09. 3. 2009. godine.

dila Drugom op{tinskom javnom tuìla{tvu jo{ 14. avgusta 2007. godine. Izodgovora policije se tako|e vidi da je tom tuìla{tvu trebalo punih godi-nu dana da predmet “razmotri” i da ga, 20. avgusta 2008. godine, vrati polici-ji za zahtevom za prikupqawe dokaza i dodatnih obave{tewa. Iz navedenogodgovora se daqe vidi da je inspektorima za privredni kriminal bilo neo-phodno 3 meseca da slu~aj obrade po zahtevu tuìla{tva i napi{u krivi~nuprijavu,83) koju su 20. novembra 2008. godine prosledili nadle`nom tuìla-{tvu na daqe postupawe.

U Drugom op{tinskom javnom tuìla{tvu u Beogradu, autor ove anali-ze je poku{ao da sazna koje lice i za koje krivi~no delo se tereti krivi~nomprijavom policije, kao i to kakva je daqa sudbina ove prijave. Od v.d. javnogtuìoca Tomislava Kilibarde, autor je 9. marta 2009. godine dobio “{tur”odgovor u pisanoj formi,84) u kome se navodi da je “u toku pretkrivi~ni po-stupak u predmetu Ktr. br. 154/07”. Dakle, ko je navedenom prijavom obuhva-}en, tuìla{tvo ne ̀ eli da odgovori javnosti, ali je ~iwenica da nakon 109dana razmatrawa krivi~ne prijave koju je policija podnela, tuìlac nijeprosledio predmet istra`nom sudiji sa zahtevom za otvarawe i sprovo|ewedaqe istrage. O~igledno je nekome u interesu da ovaj kriminal u reìji To-mice Milosavqevi}a ne dobije svoj sudski epilog, {to u pravosudnom siste-mu koji funkcioni{e po diktatu reìma Borisa Tadi}a i nije ni{ta novo.U svakom slu~aju, ovi podaci samo pokazuju kako je i koliko je zdravstvenisistem Srbije ogrezao u korupciji kada je re~ o javnim nabavkama koje reì-ra i sprovodi ministar Milosavqevi}. Da li }e dràvnom buyetu u skorijevreme biti nadokna|ena {teta od 79,1 milion dinara (bez pripadaju}ih ka-mata) i da li }e za ovu pqa~ku neko odgovarati, te{ko je predvideti. Vero-vatno }e sve biti zata{kano, a za 79,1 milion dinara slobodno moèmo re}ida ih je “pojeo demokratski mrak”.

Ivan Nini}

43

85) Izvor: List “Glas javnosti”, (http://arhiva.glas-javnosti.rs/) , od 30. 10. 2005. godine.

(6)Kako je ministar Tomica kupovao lek ““tamiflu””

Da je potkradawe svoje dràve i svog naroda “epidemija” koja je gotovoneizle~iva u stranci G17 plus, pokazao je i ministar zdravqa Tomica Mi-losavqevi} prilikom kupovine 10.000 pakovawa leka “tamiflu” u 2006. go-dini. Ministar Milosavqevi} je prvo potpisao ugovor o nabavci leka“tamiflu” po ceni od 1.146,00 dinara po pakovawu, a samo dve nedeqe nakontoga je dao nalog da se ugovori nova nabavka koja je realizovana po ceni od1.953,70 dinara po pakovawu. Pri tom je promewen samo distributer lekadok je proizvo|a~, kompanija “Hoffman la Roche” iz [vajcarske, ostao nepro-mewen. Tako je iz buyeta Srbije finansirana nabavka 10.000 pakovawa leka“tamiflu” u vrednosti 19.537.000 dinara, sa porezom 21.099.960 dinara, a daje ispo{tovan prvi ugovor, ista nabavka bi ko{tala 11.460.000 dinara, od-nosno 12.376.800 dinara sa porezom. Tako je na ovom poslu buyet dràve, zbograzlike u ceni, o{te}en za 8.723.160 dinara.

* * *

““Pti~iji grip”” kao idealna {ansa za korupciju i me{etarewe

Mogu}nost pojave svetskog virusa H5N1, poznatijeg kao “pti~iji grip”,u na{oj zemqi tokom 2006. godine, a nakon toga mogu}nost pojave i sama po-java virusa H1N1, poznatijeg pod nazivom “meksi~ki grip” ili “sviwskigrip” tokom 2009. godine, aktuelizovala je do tada retko spomiwani lek “ta-miflu”. Re~ je o antivirusnom leku koji se u slobodnoj prodaji, na trì{tulekova u Srbiji, nalazi od novembra 2002. godine, dok je posao oko nabavkeovog leka u dràvnoj reìji prvi put u medijima spomenut krajem 2005. godi-ne. Tada je preneta vest da }e kompanija “Roche” u novembru i decembru,“obezbediti i staviti na raspolagawe Srbiji urgentne koli~ine leka pro-tiv pti~jeg gripa, ’tamiflua’, na osnovu zahteva Ministarstva zdravqa”85).Kako je posao nabavke spomenutog leka u dràvnoj reìji, odnosno u reìjisrpskog ministra zdravqa Tomice Milosavqevi}a zaista i realizovan, jav-nost se u Srbiji nije interesovala. Jednostavno, niti se o tome pisalo, nitise o tome pri~alo. Me|utim, o kakvoj prevari i pqa~ki dràvnog buyeta jezapravo re~, autor }e ukazati tako {to }e izneti frapiraju}e podatke kojisu zvani~no utvr|eni i dokumentovani od strane Buyetske inspekcije Mini-starstva finansija, koja se sasvim neplanirano bavila ovim slu~ajem.

Naime, prilikom buyetske kontrole materijalno-finansijskog poslo-vawa Instituta za javno zdravqe Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut” u Be-ogradu, Buyetska inspekcija je svoju kontrolu pro{irila i na Ministarstvozdravqa. Zapravo kontrola je pro{irena na segment koji se odnosio na po-slovni odnos Ministarstva zdravqa i firme “Roche” d.o.o. iz Beograda. Ta-ko je u avgustu 2007. godine nastao zapisnik (nalaz) o kontroli posla nabav-ke leka “tamiflu”. Inspekcijski nalaz je sa~inio vi{i buyetski inspektor


44

86) Preduze}e ““Roche”” d.o.o. Beograd je najve}a strana farmaceutska ku}a koja jeprisutna u Srbiji, a mati~na kompanija je osnovana 1896. godine u Bazelu ([vaj-carska). Danas “Roche” u svetu zapo{qava 74.000 qudi, a primera radi, u 2006.godini je na 150 trì{ta na kojima posluje, prodala proizvode vredne ~ak 42,1milijarde {vajcarskih franaka. Prema podacima iz Agencije za privredne re-gistre RS, ~ista (neto) dobit ove firme u Srbiji je u dinarima i po godinamaiznosila: 12,5 miliona (2005); 190,9 miliona (2006); 40,9 miliona (2007); i 168,4miliona (2008).

87) Ugovor je zaveden pod brojem: 515-01-603/2006-01, od 7. 3. 2006. godine.88) Dopis je u Ministarstvu zdravqa zaveden pod brojem: 515-01-603/1/2006-01, od 17.

3. 2006. godine.

Zoran Ili}, a u Ministarstvu finansija je zaveden pod slu`benim brojem:401-00-607/2007-09, od 27. avgusta 2007. godine. Logi~no, dokument ovakve sa-drìne nije mogao da dospe u ruke medija jer bi wegovo publikovawe dodat-no uru{ilo ve} uru{eni kredibilitet ve~itog ministra Tomice Milosa-vqevi}a, kao i kredibilitet wegove politi~ke stranke G17 plus, koja je po-stala sinonim za pqa~ku Srbije. O kakvoj pqa~ki pod pla{tom “pti~ijeggripa” se ovde radi, koja “metodologija” je kori{}ena i kako je hronolo{kisprovedena otima~ina buyetskog novca u reìji ministra Milosavqevi}a iwegove ekipe, potrebno je izvr{iti sistemati~nu i sveobuhvatnu analizu, ito uz oslawawe na nalaz buyetskog inspektora.

Ministar potpisao ugovor, pa naloìo sprovo|ewe nove nabavke

Ministarstvo zdravqa i {vajcarska farmaceutska kompanija “Roche”d.o.o. Beograd86) su, 7. marta 2006. godine, zakqu~ili ugovor87) o planirawurezervi leka “tamiflu” za slu~aj epidemije u Srbiji. Ovaj ugovor je u imeMinistarstva zdravqa potpisao ministar Tomica Milosavqevi}, a ispredfirme “Roche” svoj potpis su stavili generalni i finansijski direktor.Naime, u ugovoru je konstatovano da je Ministarstvo zdravqa obavestilo“Roche” d.o.o. da u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije(SZO), preduzima pripremne mere da se suprotstavi epidemiji gripa u slu-~aju wegovog izbijawa ili u slu~aju vanrednog stawa, vezano za zdravstveniproblem. S tim u vezi, Ministarstvo zdravqa je odabralo lek “tamiflu” zaantivirusnu upotrebu i saglasno je da kupuje robu od preduze}a “Roche” d.o.o,a preduze}e “Roche” d.o.o. je saglasno da isporu~uje robu za upotrebu u slu~a-ju epidemije gripa ili vanrednog stawa vezanog za zdravstveni problem. Do-bavqa~ “Roche” d.o.o. je ugovorom garantovao rok upotrebe leka u trajawu od60 meseci od datuma proizvodwe, dok je Ministarstvo zdravqa dalo garanci-ju da kupovina leka iz ugovora moè da se koristi samo za namene javnog zdra-vqa u vezi sa epidemijom gripa, kako to defini{e SZO. Pri tom se doba-vqa~ ugovorom obavezao na isporuku 75.000 pakovawa leka “tamiflu” (pako-vawe od 10 kapsula), i to po ceni od 1.146,00 dinara (bez PDV-a), a kao kraj-wi rok posledwe isporuke je odre|en mart 2007. godine. Buyetski inspektorje u svom nalazu konstatovao da ovaj ugovor uop{te nije realizovan.

Me|utim, dve nedeqe nakon zakqu~ewa prethodno spomenutog ugovora,ta~nije 17. marta 2006. godine, Ministarstvo zdravqa se dopisom88) obrati-

Ivan Nini}

45

89) Odluka je zavedena pod brojem: 1897/01, od 29. 3. 2006. godine.90) Odluka je zavedena pod brojem: 4494/01, od 19. 7. 2006. godine.

lo Institutu za za{titu zdravqa, Srbije “Dr Milan Jovanovi} Batut”, oba-ve{tavaju}i tu ustanovu da je do{lo do prelaska smrtonosnog virusa H5N1na doma}u ̀ ivinu i da postoji mogu}nost da su zaraèni i qudi koji su biliu kontaktu sa doma}om ìvinom. Iz tog razloga, prema nalogu Ministar-stva, neophodno je da se hitno sprovede postupak javne nabavke antivirusnogleka “tamiflu kapsule 10h75mg” u koli~ini od 10.000 pakovawa, a {to }e bi-ti finansirano iz buyeta Republike Srbije. Nakon toga, Institut “Batut”je 29. marta 2006. godine, u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama,doneo odluku89) o pokretawu javne nabavke predloènog leka, i to u nazna-~enoj koli~ini, procewuju}i da }e vrednost nabavke orijentaciono iznosi-ti oko 20.000.000 dinara. U odluci se navodi da }e se sprovesti hitan postu-pak u skladu sa zakonom i da }e se dodela ugovora o nabavci izvr{iti u po-stupku sa poga|awem, bez prethodnog objavqivawa. Istog dana je obrazovanai stru~na komisija sa zadatkom da koordinira izradu konkursne dokumenta-cije, prikupi, otvori i stru~no oceni ponude i predloì izbor najpovoqni-jeg ponu|a~a. U ovu akciju ukqu~uje se i Agencija za lekove i medicinskasredstva Srbije, koja obave{tava Institut “Batut” o mogu}im ponu|a~imana teritoriji Srbije, koji mogu da ispune zahtev za javnu nabavku leka “tami-flu kapsule 10h75mg”, a koji proizvodi kompanija “Hoffman la Roche”. Mi-{qewe ove agencije je da veletrgovine “Velfarm”, “Jugohemija”, “Erma” i“Adoc” mogu da u~estvuju u proceduri javne nabavke leka, jer imaju potpisanugovor o distribuciji proizvoda kompanije “Hoffman la Roche”.

Isti proizvo|a~ leka, ali novi posrednik i nova cena

Nadle`ni u Institutu “Batut” su, nakon pribavqenog mi{qena odstrane Uprave za javne nabavke RS, morali da poni{te prvu odluku o pokre-tawu javne nabavke od 29. marta 2006. godine, jer nisu bili ispuweni zakon-ski uslovi za sprovo|ewe javne nabavke na na~in kako je to prvobitno pla-nirano. Naime, nije bilo mogu}e izvr{iti dodelu ugovora o nabavci sa po-ga|awem, bez prethodnog objavqivawa (tendera), jer je utvr|eno da postoje~etiri konkurentna ponu|a~a za nabavku leka. S obzirom na ovu prepreku,direktor Instituta “Batut” je, 19. jula 2006. godine, doneo novu odluku90) opokretawu javne nabavke istog leka, iste koli~ine, sa istom procewenomvredno{}u celokupne nabavke, ali ovog puta u otvorenom postupku. Rok zadostavqawe ponuda je istekao dana 21. avgusta 2006. godine, nakon ~ega se sa-stala tenderska komisija koja je zapisni~ki konstatovala da su blagovreme-no pristigle tri ponude, i to od firmi iz Beograda: “Velfarm lekovi”, “Ju-gohemija farmacija” i “Adoc”. Samo 3 dana kasnije, 24. avgusta 2006. godine,sa~iwen je i zapisnik o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a za nabavku leka “ta-miflu kapsule 10h75mg”. U ovom zapisniku je navedeno da je nabavka sprove-dena na osnovu naloga ministra zdravqa, a da je prema kriterijumu “ekonom-ski najpovoqnije ponude” komisija izabrala ponudu preduze}a “Velfarm le-


46

91) Prema novom zakonu o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br.116/08), koji je nasnagu stupio 6. 1. 2009. godine, dotada{wa komisija za za{titu prava ponu|a~apri Upravi za javne nabavke je razdvojena od Uprave za javne nabavke i preime-novana u posebnu organizaciju dràvne uprave pod nazivom: Republi~ka komi-sija za za{titu prava u postupcima javnih nabavki.

92) Re{ewe Komisije za za{titu prava je zavedeno pod brojem: 4-00-621/2006, od 26.10. 2006. godine.

93) Ugovor je zaveden pod brojem: 6770, od 20. 11. 2006. godine.94) Re{ewe je u Ministarstvu zdravqa zavedeno pod brojem: 401-00-2696/06-07, od 14.

12. 2006. godine.95) Ugovor je zaveden pod brojem: 7251, od 12. 12. 2006. godine.

kovi” d.o.o. iz Beograda i da predlaè da se sa ovim ponu|a~em zakqu~i ugo-vor o nabavci. Na ovakvu odluku Tenderske komisije Instituta “Batut”, dru-gorangirani ponu|a~ “Jugohemija farmacija” d.o.o. iz Beograda, je uloìozahtev za za{titu svojih prava kod nadle`ne Komisije za za{titu prava po-nu|a~a, pri Upravi za javne nabavke91). Komisija je svojim re{ewem92) od 26.oktobra 2006. godine odbila zahtev za za{titu prava ponu|a~a “Jugohemijafarmacija” d.o.o. kao neosnovan.

Ve} 20. novembra 2006. godine, izme|u Instituta za javno zdravqe Srbi-je “Dr Milan Jovanovi} Batut” i preduze}a “Velfarm lekovi” d.o.o. iz Beo-grada potpisan je ugovor93) o kupoprodaji 10.000 pakovawa leka “tamiflukapsule 10h75mg”. Ugovorena cena ovog leka po pakovawu je bila 1.953,70 di-nara (bez PDV-a), {to je za 10.000 pakovawa iznosilo ukupnu cenu od21.099.960 dinara, sa PDV-om. Na osnovu ovog ugovora i fakture preduze}a“Velfarm lekovi” d.o.o. iz Beograda, a na osnovu re{ewa94) ministra zdra-vqa Tomice Milosavqevi}a, iz buyeta Republike Srbije na ra~un Institu-ta “Batut” je 25. decembra 2006. godine izvr{en prenos sredstava u visini od21.099.960 dinara. Ve} narednog dana Institut “Batut”, je izvr{io svoje oba-veze pla}awa prema dobavqa~u na pravno regularan, ali i te kako ~udan na-~in. Deo fakturisanog duga u iznosu od 17.280.960 dinara Institut je preneona ra~un firme “Roche” d.o.o. i to na osnovu ugovora o ustupawu potraìva-wa (cesiji)95) koji je zakqu~en 12. decembra 2006. godine. Naime, taj ugovor ocesiji je predvi|ao da “Velfarm lekovi” d.o.o. svoja potraìvawa od Insti-tuta “Batut, ustupi firmi “Velfarm a.d. holding”, a ova firma potraìva-wa ustupi cesionaru “Roche” d.o.o. iz Beograda. Na ovaj na~in je iznos od17.280.960 dinara direktno upla}en firmi “Roche”, dok je preostali iznos od3.819.000 dinara upla}en na ra~un stvarnog dobavqa~a, “Velfarm lekovi” izBeograda.

Zbog razlike u ceni buyet Srbije o{te}en za 8,7 miliona dinara

Dakle, ako rezimiramo ovu kriminalnu nabavku leka “tamiflu”, koju jeprekontrolisao buyetski inspektor Ministarstva finansija, lako se moguizvu}i pravilni zakqu~ci. U formalnopravnom smislu propusta nije bilojer je u svemu ispo{tovana procedura javne nabavke propisana Zakonom o jav-nim nabavkama, ali je o~igledno da je ovde re~ o klasi~noj otima~ini novca

Ivan Nini}

47

96) Porez na dodatu vrednost (PDV) na lekove je od 25. 7. 2005. godine iznosio 8 od-sto.

iz buyeta Srbije. Kako? Naime, prvi ugovor Ministarstva zdravqa sa fir-mom “Roche” d.o.o. iz Beograda je definisao je cenu pakovawa leka “tami-flu” na iznos od 1.146,00 dinara (bez PDV-a), a da pri tom ova nabavka uop-{te nije izvr{ena. Zatim, samo dve nedeqe nakon zakqu~ewa ugovora sa ova-kvom cenom, ministar Tomica Milosavqevi} je inicirao novu, hitnu nabav-ku potpuno istog leka, a da prethodno ugovorena nabavka uop{te nije izvr-{ena. Tako je drugim, novim ugovorom sa firmom “Velfarm lekovi” d.o.o. izBeograda prihva}ena i ugovorena cena leka “tamiflu” od 1.953,70 dinara(bez PDV-a). Dakle, radi se o razlici u ceni od 807,70 dinara po kutiji (pa-kovawu), a re~ je o koli~ini od 10.000 kutija. Tako je ova nabavka po drugomugovoru izvr{ena od firme “Velfarm”, i to po skupqoj ceni za 807,70 dina-ra, a {to je sa porezom fakturisano na iznos od 21.099.960 dinara, iz ~ega semoè zakqu~iti da je cena bez poreza iznosila 19.537.000 dinara96). Nared-ni zakqu~ak je veoma precizan i logi~ki ispravan, jer nam ukazuje na to da jeTomica nabavku leka “tamiflu” izvr{io po prvobitnom ugovoru i po cenifirme “Roche”, onda bi 10.000 pakovawa leka buyet ko{talo 11.460.000 dina-ra, odnosno 12.376.800 dinara sa porezom. Dakle, skupqom nabavkom, buyetSrbije je samo na razlici u ceni o{te}en za 8.723.160 dinara.

Svaka ““karika u lancu”” iz buyeta Srbije dobila ““svoj deo””

Ono {to je posebno zanimqivo, jeste ~iwenica da je iz buyeta Srbije iz-nos od 17.280.960 dinara preko ugovora o cesiji, direktno upla}en firmi“Roche” d.o.o. sa kojom poslovni odnos nije imala dràva, ve} firma “Vel-farm lekovi” d.o.o. Upravo ovako ~udno “ustupawe potraìvawa” primora-va nas da zakqu~imo da je firma “Velfarm lekovi” d.o.o. samo bila “proto~-ni bojler” za “skidawe kajmaka” i da se zbog toga firma “Roche” d.o.o. uop-{te nije pojavila kao ponu|a~ na tenderu. Logi~ki pretpostavimo da je“Velfarm” izvr{io nabavku leka “tamiflu” od firme “Roche” po ceni od1.728,00 dinara sa porezom, a da je zatim taj isti lek ponudio i prodao drà-vi po ceni od 2.109,00 dinara sa porezom. “Velfarm” platio svoju nabavku ro-be proizvo|a~u u visini od 17.280.960 dinara, a za sebe je sebe zadrào iznosod 3,8 miliona dinara. Time je “Roche” na perfidan na~in zaradio 4.904.160dinara vi{e nego {to bi zaradio da je lek direktno prodao dràvi, a “Vel-farm”, koji se samo malo “pomu~io” u posredovawu, zaradio je 3.819.000 dina-ra. Drugim re~ima, dràvna kasa je primenom skupqe cene iz drugog ugovoraumesto povoqnije cene iz prvog ugovora, ostala “kra}a” za 8.723.160 dinara.Me|utim, na ovome se pri~a ne zavr{ava jer buyetski inspektor u svom na-lazu navodi i odre|ene podatke o popisanim zalihama kupqenog i utro{e-nog leka “tamiflu” na dan 31. decembar 2006. godine, a koji je dràva poveri-la na ~uvawe preduze}u “Velfarm”. Iz tih podataka proizilazi da je drà-va nabavila ukupno 20.000 pakovawa leka “tamiflu kapsule 10h75mg”, od ~e-ga je do kraja 2006. godine utro{eno svega 20 pakovawa. Pored toga, nabavqe-


48

97) Obave{tewe ministra je u Ministarstvu zdravqa zavedeno pod brojem: 515-01-1373/07-05, od 20. 6. 2007. godine.

no je i 400 pakovawa istog leka, ali doze od “100 mg”, od ~ega je utro{eno sve-ga 10 pakovawa. Ono {to je svakako enigma jeste pitawe da li je svih 20.000pakovawa leka kupqeno po istoj ceni. Ukoliko je to u~iweno, onda bi ovanabavka dràvu ko{tala 42.199.920 dinara. U tom slu~aju, izvesno je da bizbog razlike u ceni {teta po buyet bila dvostruko ve}a i iznosila bi17.446.320 dinara.

Ministar se pravda ““nesta{icom leka na trì{tu””

Povodom nabavke leka “tamiflu” pod ovakvim okolnostima, na zahtevbuyetskog inspektora Institut, “Batut” je u saradwi sa Ministarstvomzdravqa sa~inio pismeno izja{wewe. To izja{wewe je potpisala Tawa Kne-èvi}, direktorka instituta i Nevena Karanovi}, dràvni sekretar u Mi-nistarstvu zdravqa. Wih dve navode da je “u vreme izuzetne potra`we za le-kom ’tamiflu’ na svetskom trì{tu, zbog pojave pojedinih àri{ta u svimdelovima sveta pa i kod nas (Bajina Ba{ta i Vojvodina), bilo neophodno re-zervisati ’tamiflu’ upravo zbog wegove deficitarnosti”. Zbog toga se pr-vim ugovorom sa “Roche” d.o.o. “iskqu~ivo vr{ila rezervacija koli~ina zaodre|eni period, kao i planirawe sredstava”. Kao posledwe opravdawe zanabavku na ovako kriminalan na~in, gospo|e Kneèvi} i Karanovi} navodeda “ugovor nije proizveo nikakve finansijske obaveze”. Sasvim je logi~no daprvi ugovor nije proizveo nikakve finansijske obaveze, jer nije ni realizo-van. Zato je drugim, nepovoqnijim ugovorom direktno opqa~kan buyet Srbi-je, ali se ove dve gospo|e u svom izja{wewu na to ne osvr}u, poku{avaju}i“zamenom teza” da zamaskiraju kriminal.

U akciju razja{wewa ovog razbojni{tva ukqu~io se i ministar TomicaMilosavqevi}, koji je u postupku buyetske kontrole, li~no \uri Rastovi-}u, na~elniku Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, u pisanoj for-mi poslao obave{tewe97). Na po~etku svoje verzije pri~e, ministar Milosa-vqevi} prvo upoznaje Buyetsku inspekciju {ta je to pti~iji grip, {ta zna~itermin “pandemija” i kakve posledice pti~iji grip ostavqa usled nepripre-mqenosti vlada dràva za brzo reagovawe “na veliki broj obolelih i umr-lih lica u kratkom vremenskom periodu”. On kaè da je lek “tamiflu” u Re-publici Srbiji “registrovan jedino kod proizvo|a~a ’F.Hofman-La Roche’([vajcarska) i nijedan paralelni antivirusni lek nije registrovan, tako dase pristupilo pregovorima sa navedenim ponu|a~em”. Za prvobitno potpi-sani ugovor Tomica tvrdi da je to bila re~ samo o planirawu koli~ine lekaza slu~aj nastupawa pandemije, jer “zbog aktuelne epidemiolo{ke situacije’F.Hofman-La Roche’ nije bio u mogu}nosti da proizvede dovoqne koli~inekoje su u tom trenutku od svih evropskih zemaqa traène”.

Me|utim, kako je u Srbiji u me|uvremenu do{lo do prelaska smrtono-snog virusa H5N1na doma}u ̀ ivinu, ministar u svom obja{wewu priznaje daje izdao nalog da se “sprovede hitna nabavka raspoloìvih koli~ina leka’tamiflu’ na trì{tu, i to koliko je u tom trenutku bilo na raspolagawu u

Ivan Nini}

49

Srbiji, a u skladu sa trì{nim cenama”. Ovakav postupak kupovine mini-star Milosavqevi} obja{wava re~ima: “Hitna kupovina drugih 10.000 kuti-ja ’tamiflu’ nije sprovedena po sporazumu o planirawu rezervi od 75.000 ku-tija, jer pomenuta koli~ina nije postojala na trì{tu Srbije, po{to nijebila proizvedena, tako da se cena iz Sporazuma o planirawu nije odnosilana ovu nabavku, ve} na eventualnu nabavku 75.000 kutija”. On kaè da plani-rana, odnosno ugovorena nabavka nije realizovana ni u 2007. godini zbog pre-vremenog buyetskog finansirawa, a samim tim i nedostataka sredstava nabuyetskim pozicijama Ministarstva zdravqa. Prema Tomi~inom izja{we-wu, “u svakom slu~aju, sporazum od 75.000 kutija po povla{}enoj ceni tek tre-ba da bude realizovan”.

Pitawa bez odgovora i krivci bez odgovornosti

Svako normalan u Srbiji ne moè da poveruje u obja{wewe ministra,koje o~igledno predstavqa opravdawe za smi{qenu i izvedenu pqa~kubuyeta koja je izvr{ena pri nabavci leka “tamiflu”. Prema verziji mini-stra Milosavqevi}a, ugovoreno je planirawe rezerve od 75.000 kutija, a ka-da je trebalo isporu~iti svega 10.000 kutija, to nije bilo mogu}e, jer ta koli-~ina “nije postojala na trì{tu Srbije”. Name}e se pitawe kako je onda mo-gu}e da tu koli~inu isporu~i preduze}e “Velfarm” ako je poznato da ono ni-je proizvo|a~, ve} prema potvrdi Agencije za lekove i medicinska sredstvaSrbije, re~ je samo o distributeru proizvoda kompanije “Hoffman la Roche”iz [vajcarske. Ako je preduze}e “Roche” d.o.o. iz Beograda predstavni{tvokompanije “Hoffman la Roche” iz [vajcarske, zbog ~ega nije bilo mogu}e iz-vr{iti nabavku lekova direktno od proizvo|a~a, i to prema ceni utvr|enoju prvobitnom ugovoru? Za{to je ta nabavka morala da ide preko distribute-ra “Velfarma”, i to po ceni ve}oj za ~ak 8.723.160 dinara, na {tetu buyetaSrbije? Za{to “Roche” d.o.o. nije ispo{tovao prvi ugovor i dràvi isporu-~io lekove po povoqnijoj ceni, nego je preko “Velfarma” potpuno “lagano”zgrnuo 17.280.960 dinara, odnosno 4.904.160 dinara vi{e nego {to bi zaradioda je lek direktno prodao dràvi? I posledwe pitawe bez odgovora jeste za-pravo pitawe ko je preduze}u “Velfarm” omogu}io da kao posrednik iz yepo-va gra|ana Srbije uzme 3.819.000 dinara. Sve ovo su pitawa na koja ministarTomica Milosavqevi} nije odgovorio u svom izja{wewu datom Buyetskojinspekciji Ministarstva finansija, niti je odgovorio javnosti u Srbiji igra|anima Srbije. Na ovaj na~in, i u reìji ministra zdravqa Tomice Mi-losavqevi} iz stranke G17 plus, od gra|ana Srbije je oteto 8.723.160 dinarabuyetskog novca i to samo na jednoj nabavci leka “tamiflu”, za {ta niko dodanas nije snosio odgovornost.


50

98) Izvor: Agencija Tanjug i “Politika”, (http://www.politika.rs/), od 31. 7. 2008. go-dine.

(7)Le{inari o~erupali ““JAT””

Posledica kontinuiteta pqa~ke koju trpi javno preduze}e “JAT er-vejz” jeste spora, ali sigurna propast na{eg giganta i nacionalnog avio-prevoznika, koji je do sada iskqu~ivo zavisio od kadrovske politike reì-ma Borisa Tadi}a. Prema nalazu Buyetske inspekcije i izve{taju Buyet-ske revizije Ministarstva finansija za 2004. i 2005. godinu, “JAT” je zahva-quju}i tada{wim direktorima iz Srpskog pokreta obnove (koje Tadi} idaqe drì na visokim funkcijama), samo po osnovu nezakonito uve}anih,odnosno ispla}enih plata, o{te}en za ~ak 111,8 miliona dinara. Kontro-la je pokazala da su u “JAT-u” sve javne nabavke, sa vi{e od 900 kooperanata,vredne preko 10 milijardi dinara, sprovedene na nezakonit na~in. Zbogpotkradawa i korupcije koja je “JAT-u” nanela {tetu od oko 50 milionadolara, ovo preduze}e ne moè da se izvu~e iz dugova koji su u 2008. godini do-stigli cifru od oko 25 miliona evra. Prema izve{taju i upozorewu neza-visnog revizora, bez programa restruktuirawa i bez permanentne finan-sijske podr{ke iz buyeta Srbije, “JAT-u” u budu}nosti preti totalni ko-laps. Problem je jo{ ve}i jer je {ansa za strate{ko partnerstvo sa ruskomkompanijom “Aeroflot” propu{tena zahvaquju}i Mla|anu Dinki}u, pa jetrenutno gotovo nemogu}e na}i kupca koji bi na{eg nacionalnog avio-pre-voznika spasao od totalne propasti.

* * *

Interesi osujetili partnerstvo sa Rusima

Posledwe vesti koje u medijsku orbitu dolaze iz Javnog preduze}a “JATervejz” ukazuju nam na to da se veliko breme problema sjatilo u na{u nacio-nalnu avio-kompaniju, i to iskqu~ivo zahvaquju}i aktuelnom reìmu koji“JAT” doìvqava kao strana~ki plen. Su{tina svih problema jeste u tome{to dràva nema dovoqno sredstava da spre~i daqe propadawe “JAT-a”, aonda kada je to moglo i trebalo da bude u~iweno, tada su partijski i li~niinteresi prevagnuli nad dràvnim interesima. Naime, krajem jula 2008. go-dine raspisan je tender za prodaju ve}inskog paketa akcija “JAT-a”, gde je po-nu|ena minimalna cena od 51 milion evra, i to za 51 odsto akcija. Prema na-vodima iz javnog poziva koji je objavqen u dnevnom listu “Politika”, Agen-cija za privatizaciju je uputila javni poziv potencijalnim kupcima za dosta-vqawe ponuda kojima je bilo mogu}e preuzeti najmawe 51 odsto, a najvi{e 70odsto udela u kompaniji “JAT”98). Tako je rok za dostavqawe ponuda istekao 24.oktobra 2008. godine, a iz Agencije za privatizaciju javnosti je saop{teno daje tender propao, jer do isteka utvr|enog roka nije pristigla nijedna ponuda.

Propast ovog tendera za “spas” na{e avio-kompanije je bila potpunoo~ekivana s obzirom da je posao bio u rukama Mla|ana Dinki}a, koji kon-

Ivan Nini}

51

99) Izvor: Internet portal “E-novosti”, (http://www.enovosti.info/), od 13. 6. 2007.godine.

100) Autor je analizu identi~nog sadràja objavio u listu SRS “Velika Srbija”,broj: 3277, iz meseca januara 2009. godine.

101) Dopisom broj: 811, od 17. 12. 2008. godine koji je, u smislu odgovora na podnetizahtev, autoru uputio tada{wi direktor “JAT-a” S.Vlaisavqevi} (DS), navo-di se da je uvidom u dokumentaciju nadle`nih slu`bi “JAT-a” utvr|eno da“JAT” u svom posedu ima samo izve{taj o izvr{enoj reviziji, odnosno da nemazapisnik o izvr{enoj kontroli od strane Buyetske inspekcije. To ukazuje na~iwenicu da je neko od Vlaisavqevi}evih prethodnika iz arhive preduze}a“sklonio” ovaj dokument.

stantno pokazuje otvorenu netrpeqivost prema kapitalu koji dolazi iz Ru-ske Federacije. Naime, prva procena vrednosti kapitala “JAT-a” je iznosi-la 150 miliona evra, da bi ta cena za svega nekoliko nedeqa bili drasti~nosnièna na 51 milion, a tender je raspisan tek kada je sve velike avio-kom-panije zahvatila ekonomska kriza. Najva`nije u celoj pri~i jeste to da jesredinom 2007. godine ruski “Aeroflot” bio zainteresovan za partnerstvosa “Jatom” i osnivawe zajedni~ke avio-kompanije sa sedi{tem u Beogradu, uvezi sa ~im je bilo potpisano i pismo o namerama u So~iju. âk su predstav-nici “Aeroflota” Vladi Srbije uputili zvani~nu ponudu, koja je pored ku-povine “Jata” podrazumevala da bi Rusi zadràli sve zaposlene, vratili du-gove i obnovili flotu “Jat-a”99). Naravno, ponuda “Aeroflota” se nije po-dudarala sa interesima Zapada”” pa je lobista Mla|an Dinki} ceo posao sto-pirao i tender je u nepovoqnom trenutku bio osu|en na propast.

Ovakva tempirana propast poku{aja da “Jat” do|e do strate{kog part-nerstva sa jednom jakom ruskom kompanijom kao {to je “Aeroflot”, jeste re-zultat politike Mla|ana Dinki}a, ali je istovremeno i velika korist re-ìmu Borisa Tadi}a i Demokratskoj stranci. Korist se iskqu~ivo ogledalau tome {to je Demokratska stranka preko svog ~oveka nastavila i daqe da uma-wuje vrednost “JAT-a”i da pqa~ka imovinu ovog javnog preduze}a kojim je do-skoro upravqao Sa{a Vlaisavqevi} (DS). Za{to je “JAT” partijski plen,kolika je vrednost tendera koji se sprovode mimo zakona u ovom preduze}u ikako sve to izgleda u brojkama i u novcu, najboqe je u ovoj analizi ilustro-vati na primerima koji su utvr|eni prilikom buyetske kontrole i revizijeposlovawa “Jat-a” 2005. godine.

Revizija i kontrola poslovawa ““JAT-a””Sa ozbiqnijim propustima u dosada{wem poslovawu “JAT-a” javnost u

Srbiji nije upoznata, jer nijedan dosada{wi nalaz, kako inspekcije tako nirevizije, nikada ranije nije javno objavqivan u tzv. demokratskim mediji-ma100). U ovoj analizi autor }e obraditi zapisnik (nalaz) Buyetske inspekci-je Ministarstva finansija koji je zaveden pod brojem: 401-00-01918/2005-09, od18. marta 2005. godine, a koji se odnosi na izvr{enu kontrolu primene pro-pisa u oblasti materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitogkori{}ewa buyetskih sredstava JP “JAT ervejz”, za period od 1. jula 2004. go-dine do februara 2005. godine101). Ovaj dokument su sa~inili i potpisalibuyetski inspektori Hasan Berberovi} i Jovana Arizanovi}. Pored toga,


52

102) Aleksandar Milutinovi} (SPO) je bio odbornik u Skup{tini grada Beogra-da (1993-2000), narodni poslanik i potpredsednik Izvr{nog odbora Skup-{tine grada Beograda (1997-2000.), ministar saobra}aja i veza u prelaznojvladi od 19. oktobra do 23. decembra 2003. godine. U vreme “ekspanzije” SPO-a u Beogradu, Demokatska stranka ga je optu`ila da je svoju suprugu MilicuMilutinovi} “progurao” na mesto potpredsednika SO Palilula. Nakon do-laska na funkcuju direktora JAT-a, marta 2004. godine, Gradski odbor DS jeMilutinovi}evo postavqewe osudio saop{tewem za javnost u kome je ukaza-no da “wegov rad u gradskoj vladi Beogra|ani pamte po tome {to je do prosja~-kog {tapa doveo skoro sva beogradska javna preduze}a”.

103) Odluku o postavqewu N. Star~evi}a na mesto generalnog direktora Direk-torata za civilno vazduhoplovstvo Republike Srbije doneo je Savet Direk-torata, 23. januara 2009. godine, na predlog Vlade Republike Srbije. Ovufunkciju, prema Statutu Direktorata, Star~evi} bi trebalo da obavqa na-rednih pet godina.

autor }e obraditi i pojedine navode iz Izve{taja o izvr{enoj reviziji JP“Jat ervejz” koji su sa~inili buyetski revizori Ministarstva finansija, akoji je zaveden pod brojem: 40-00-14/2006-09-2 od 23. oktobra 2006. godine. Re-vizijom je obuhva}en period poslovawa ovog preduze}a u 2005. i 2006. godini,a revizorski tim su ~inili revizori Ministarstva finansija: Vesna Tomo-vi}, Qubinko Stanojevi} i Zoran @ivojinovi}. Iako se ova dva dokumentaznatno razlikuju po formi, jer je jedan nalaz sa~iwen od strane buyetskihinspektora, a drugi od strane revizora, detaqnom analizom se mo`e izvu}izakqu~ak da je wihova su{tina potpuno ista. Su{tina je zapravo u predme-tu kontrole, a predmet kontrole u “JAT-u”, kako od strane inspektora takoi od strane revizora, bio je: 1) obra~un zarada zaposlenih i 2) javne nabavke.Dakle, dva najva`nija pravca u finansijskim rashodima jednog javnog predu-ze}a, kao {to je u ovom slu~aju “JAT” koji je, primera radi, u 2005. godini“obrnuo” 12 milijardi dinara.

Me{etari Vuka Dra{kovi}a

Ono {to tako|e povezuje ova dva me|usobno nezavisna inspekcijska na-laza, jeste ~iwenica da je Srpski pokret obnove (SPO), trenutno koalici-oni partner i sau~esnik Demokratskoj stranci u vr{ewu vlasti, imao kon-tinuitet u upravqawu “JAT-om” u kontrolisanom periodu. Naime, prema na-vodima buyetskog inspektora, odnosno revizora, odgovorno lice u “JAT-u” umomentu kontrole bio je direktor Aleksandar Milutinovi}102) (SPO), ito u periodu od 24. marta 2004. godine, pa sve do 18. februara 2005. godine, ka-da ga je zamenio v.d. direktora Neboj{a Star~evi} (SPO). Ova “bra}a popartiji” u javnosti su poznata kao kadrovi koji su svojim rukovo|ewem oja-dili kompaniju “JAT”. Me|utim, bez obzira na to, Milutinovi} je nakonsmene imenovan na funkciju predstavnika “JAT-a” u Gr~koj (Atina), dok jeStar~evi} nakon smene, u februaru 2008. godine, imenovan na funkciju za-menika generalnog direktora “JAT-a”, te je tako postao desna ruka novom di-rektoru Sa{i Vlaisavqevi}u (DS). Nedugo zatim, po~etkom 2009. godine,Star~evi} je postavqen na funkciju direktora Direktorata za civilno va-zduhoplovstvo Republike Srbije103). Dakle, o~igledno da su nalazi buyetske

Ivan Nini}

53

104) Program poslovawa i saglasnost su zavedeni pod brojem vlade: 401-5969/2004-2,od 26. 8. 2006. godine.

105) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 343-941/2005-1, od 17. 2. 2005. godine.106) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 401-00-00195/2005-09-1, od 30. 6. 2006. godine.107) U dopisu koji je zaveden pod brojem: 4-00-00091/2008, od 15. 12. 2008. godine, a ko-

ji je Ministarstvo finansija dostavilo autoru u vidu odgovora na wegov zah-tev, navodi se da ministarstvo ne poseduje akt iz kog bi se moglo videti da lije “JAT ervejz” postupio po re{ewu ministra finansija.

108) Uredba o visini zarada u javnim preduze}ima (“Sl. glasnik RS”, br. 127/03).

inspekcije i revizije, Milutinovi}u i Star~evi}u, bili “odsko~na daska” i“preporuka” za napredovawe, umesto da posluè kao “viza” za vi{egodi{wurobiju.

Nezakonite plate ““pojele”” 111,8 miliona dinara

U pogledu kontrole zakonitosti obra~una i isplata zarada zaposlenihu “JAT-u”, buyetski inspektori su utvrdili da je direktor Aleksandar Mi-lutinovi} u 2004. godini “probio” Program poslovawa za 2004. godinu104), nakoji je saglasnost dala Vlada Republike Srbije, ~ime je u ovom javnom pred-uze}u stvoren mawak u kasi od 111.862.284 dinara. Tako je Milutinovi} na-loìo, odnosno odobrio isplatu zarada ve}ih od dozvoqenih, i to: (1) u me-secu julu za 11,1 milion vi{e; (2) u septembru za 104,1 milion vi{e; i (3) umesecu oktobru za 83,2 miliona vi{e. S druge strane radnicima je isplatiomawe zarade, i to: (1) u mesecu avgustu 3 miliona mawe; (2) u novembru 3,7 mi-liona mawe; i (3) u mesecu decembru 80,2 miliona dinara mawe. Razlika vi-{e ispla}enih li~nih dohodaka radnicima od ~ak 111,8 miliona dinara, pre-ma navodima iz inspekcijskog nalaza, vr{ena je na osnovu pojedina~nih od-luka generalnog direktora Milutinovi}a. Zbog toga su buyetski inspekto-ri naloìli da se pomenuti iznos sredstava vrati u buyet “JAT-a”, ali jeovaj nalog tada preduhitrila Vlada Republike Srbije, koja je u ciqu sanira-wa {tete donela odgovaraju}e re{ewe105). Ovim aktom vlada je “JAT-u” na-loìla da u prvom kvartalu 2005. godine, u masu sredstava od 248 miliona di-nara, koliko je kvartalno bilo predvi|eno za plate, ura~una vi{ak ispla-}enih 111,8 dinara i da za taj iznos isplate zarada budu umawene.

Tako je Buyetska inspekcija naknadno utvrdila da je “JAT” izvr{iosmawewe zarada i nadoknadio {tetu od 99 miliona dinara, dok je 12,8 mili-ona mawka ostalo nenadokna|eno. Tada{wi ministar finansija Mla|anDinki} je 30. juna 2006. godine, doneo re{ewe106) kojim je “JAT-u” naloènoda u sopstveni buyet vrati preostali mawak od 12,8 miliona dinara. Me|u-tim, do dana dana{weg se ne zna da li je ova obaveza izvr{ena, jer u Mini-starstvu finansija tvrde da o tome ne poseduju nikakav dokaz107). Ono {to jeposebno interesantno u celoj pri~i oko isplate li~nih dohodaka u “JAT-u”jeste ~iwenica da je osim “probijawa” Programa poslovawa za 2004. godinu,rukovodstvo ovog preduze}a kr{ilo tada vaè}u uredbu108) koja reguli{evisinu zarada u javnim preduze}ima. To je ~iweno tako {to poreske prijaveo pla}enim doprinosima za socijalno osigurawe na zarade i naknade, odgo-


54

109) Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02, 43/03 i 55/04).

vorni u “JAT-u” nisu dostavqali na overu nadle`nim ministarstvima uutvr|enim rokovima od 3 dana od dana isplate li~nog dohotka. Ovakvo me-{etarewe sa platama i poreskim prijavama, prema odredbama tada vaè}euredbe koju je donela Vlade Republike Srbije, bilo je ka`wivo i tretiranokao privredni prestup. Me|utim, da li je direktor Milutinovi} ka`wen zasvoj nesavestan rad i da li je “JAT” platio kaznu zbog Milutinovi}evog ne-savesnog rada, ili je pre}utno dopu{teno da ovi prekr{aji nakon godinu da-na zastare, autoru ove analize nije poznato.

Mimo zakona izvr{ene nabavke ““te{ke”” 10 milijardi

Kada je re~ o najva`nijem korupciona{kom poqu delovawa – javnim na-bavkama, buyetski inspektori su utvrdili da je “JAT” sve nabavke u 2004. go-dini izvr{io bez prethodno donetog godi{weg plana javnih nabavki, kojiprema tada{wem Zakonu o javnim nabavkama109) predstavqa osnovni predu-slov da bi javna nabavka uop{te smela da se sprovede. Ni{ta boqe stawe ni-je bilo ni 2005. godine kada je direktora Milutinovi}a nasledio Neboj{aStar~evi}, jer prema navodima iz izve{taja revizora Ministarstva finan-sija utvr|eno je da “JAT” ni u 2005. godini nije imao godi{wi plan javnih na-bavki, kao i to da je u 2006. godini ovaj plan sa~iwen “{turo”, bez svih ele-menata koje zakon propisuje. Naàlost, javne nabavke u “JAT-u”, nakon 2004.godine, pojedina~no nisu kontrolisane, ali kako je taj “razra|eni sistem”funkcionisao u 2004. godini, autor }e u ovoj analizi razobli~iti zahvaqu-ju}i zvani~nom inspekcijskom nalazu.

Naime, u 2004. godini nadle`ni u “JAT-u” su evidentirali 36 nabavkiukupne vrednosti: 113.285.799 dinara; 3.461.732 dolara; i 319.741 evro. Poredtoga, zvani~no je evidentirano i 9 poni{tenih postupaka (neuspelih), i 8 po-stupaka koji nisu bili okon~ani u teku}oj godini, a odnose se na “sitne uslu-ge”, nabavku rezervnih delova, odràvawe i nabavku mazuta. Me|utim, ako sezbirno posmatra, “JAT” je u 2004. godini, mimo godi{weg plana, izvr{io na-bavke od preko 900 dobavqa~a u zemqi i inostranstvu, ~ija je vrednosti bi-la 8 milijardi i 78.752.623 dinara, i to bez iskazanog prometa sa ostalim do-bavqa~ima u visini od jo{ 2,4 milijarde dinara. Drugim re~ima, “Jat” je to-kom 2004. godine od preko 200 dobavqa~a izvr{io nabavke vredne 2,4 mili-jarde dinara, a da pri tome uop{te nije sprovedena tenderska procedure pro-pisana tada{wim zakonom o javnim nabavkama.

Tako je, primera radi, mimo tendera vr{ena nabavka robe i usluga odpreko 50 dobavqa~a u zemqi, a da se pojedina~na vrednost nabavke kretalaod jednog miliona do jedne milijarde dinara. Potpuno ista situacija je bilai sa 124 dobavqa~a iz inostranstva od kojih je “JAT” bez tendera vr{io na-bavku rezervnih delova. Da bi se boqe shvatilo o kakvom kriminalu je ovdere~, najboqe je izdvojiti kao primer samo neke gigantske nabavke rezervnihdelova od stranih kompanija, i to: 23 miliona dinara (Sirija); 27,9 milionadinara (Holandija); 28,6 miliona dinara (Italija); 45,8 miliona dinara

Ivan Nini}

55

110) Mi{qewe u formi dopisa je zavedeno pod brojem: 458/II, od 2. 6. 2004. godine.

(Francuska); 46,6 miliona dinara (Turska); 80,4 miliona dinara (Francu-ska); 107,5 miliona dinara (Engleska); 130,7 miliona dinara (Amerika); 168,2miliona dinara (Amerika); 245,1 milion dinara (Amerika); 257 miliona di-nara (Gr~ka); 513 miliona dinara ([vajcarska); 626 miliona dinara (Belgi-ja), itd. Dakle, sve ove nabavke su pojedina~no prema{ile iznos od jednog mi-liona dinara, koliko je tada, ~lanom 17 Zakona o buyetu Republike Srbije za2004. godinu bilo limitirano da bi se neka nabavka smatrala nabavkom ve-like vrednosti, ali za wih jednostavno “JAT” uop{te nije raspisivao tender.

Milijarda dinara za kerozin bez tendera

Ono {to je tako|e zanimqivo kada je re~ o o~iglednom “{timovawu”tendera, jeste otkri}e inspektora da je “JAT” u 2004. godini prvo raspisaodva tendera kao javne nabavke velike vrednosti, i to: 1) odràvawe i nabav-ka rezervnih telova za ra~unara i 2) usluge odràvawa i zamene rezervnihdelova voznog parka, i da ih je zatim poni{tio. Me|utim, ove nabavke su na-knadno izvr{ene nezakonitom primenom procedure za nabavku male vredno-sti (sa 3 ponude) iako je vrednost prve nabavke iznosila 1,3 miliona dinara,dok je vrednost druge nabavke bila 1,4 miliona dinara. Naravno, da i od ovogkriminala uvek postoji ve}i kriminal, najboqe se moè uo~iti na na pri-meru nabavke naftnih derivata (goriva i maziva) za potrebe “JAT-a” u 2004.godini. Naime, Uprava za javne nabavke je “JAT-u” dala pozitivno mi{qe-we110), koje predstavqa neku vrstu saglasnosti, da to javno preduze}e moèda vr{i nabavku goriva od NIS-a kao potencijalnog ponu|a~a, tako {to ne-}e raspisivati tender, ve} }e shodno odredbama tada{weg zakona o javnimnabavkama izvr{iti postupak sa poga|awem, bez prethodnog objavqivawajavnog poziva. Me|utim, rukovodstvo “JAT-a” je ovu saglasnost na najgrubqimogu}i na~in zloupotrebilo tako {to je nabavka (utakawe) mlaznog goriva,osim na aerodromu u Srbiji, bez tendera vr{ena i u inostranstvu.

U postupku buyetske kontrole inspektori su utvrdili da je “JAT” u2004. godini imao ukupne rashode za gorivo u visini od 2,2 milijarde dinara.Od toga je, prema zakqu~ku inspektora, bez tenderske procedure mogla bitiizvr{ena samo nabavka goriva u vrednosti od 1 milijarde i 7,5 miliona di-nara sa “Jugopetrolom”, dok je za preostali utro{ak od preko 1 milijarde di-nara morao biti sproveden tender za izbor najpovoqnijih ponu|a~a u ino-stranstvu. Jednostavno, “JAT” ovu obavezu nije ispo{tovao, pa ja nabavka32.526 tona (Beograd i Ni{) i 3.563 tone (Podgorica i Tivat) u Srbiji bilazakonita, dok je s druge strane na nezakonit na~in izvr{ena nabavka 38.232tone mlaznog goriva u inostranstvu.

Kriminalna kupovina odela od 2,5 miliona evra

Prema otkri}u buyetskih inspektora, u septembru 2004. godine, ruko-vodstvo “JAT-a” je na nezakonit na~in sprovelo tender i izvr{ilo izbornajpovoqnijih ponu|a~a za nabavku slu`benih odela zaposlenima u delatno-


56

111) Izvor: Agencija Tanjug, od 22. 2. 2009. godine.112) Sa{a Vlaisavqevi} (DS) je predsednik resornog Odbora za privredu Grad-

skog odbora DS Beograd. U oktobru 2007. godine je imenovan za generalnog di-rektora JP “JAT ervejz”, a prethodno je u istom preduze}u, od 1995. godine, bio{ef Operativnog centra, a zatim direktor Delatnosti zemqakih poslova.Zbog prelaska na novu funkciju, Vlaisavqevi} je funkciju direktora napu-stio 2. 7. 2009. godine, kada je na wegovo mesto vlada imenovala Sr|ana Radova-novi}a (DS), ali je ostao na funkciji predsednika UO JP “JAT ervejz” koju jeobavqao istovremeno i dok je bio direktor. Po odluci gradona~enika Beogra-da D. \ilasa (DS), 1. 7. 2009. godine, Vlaisavqevi} je stupio na du`nost grad-skog menayera za privredni razvoj, ali se na toj funkciji zadrào svega 3 ne-deqe.

sti leta~kih i komercijalnih poslova. Naime, sa svojim ponudama na tenderse javilo 19 ponu|a~a, od kojih je wih 17 blagovremeno (u roku) dostavilo po-nudu. Kao najpovoqniji ponu|a~ za tri nabavke je izabrano preduze}e “Novi-tet” iz Novog Sada dok je u jednoj nabavci “pobedila” firma “Zekstra” iz Be-ograda. Me|utim, naknadnom proverom tenderske dokumentacije, inspektorisu utvrdili da tenderske ponude “pobedni~kih” firmi “Noviteta” i “Zek-stre” nisu mogle biti bodovane u konkurenciji sa preostalim ponudama, ve}su morale biti diskvalifikovane zbog toga {to nisu sadràle svu zakonompropisanu tendersku dokumentaciju. Drugim re~ima, ove ponude su bile ne-ispravne u smislu odredbi tada{weg zakona o javnim nabavkama, ali su i po-red toga izabrane kao “najpovoqnije”. O kakvom kriminalu je ovde re~, naj-boqe govori ~iwenica da je procewena vrednost tendera bila ~ak 2,5 mili-ona evra u dinarskoj protivvrednosti, i to bez tada{weg poreza na promet.

Tadi}ev reìm doveo ““JAT”” do kolapsa

Na kraju ove analize, najva`nije je ista}i da su svi ovi primeri prven-stveno “proizvedeni” u 2004. godini, {to samo name}e zakqu~ak kako i za ko-liko se “JAT” moè “o~erupati” na godi{wem nivou. Prvo, primer “JAT-a”je “obrazac” {teto~inskog i le{inarskog pona{awa u svim javnim preduze-}ima koja reìm Borisa Tadi}a danas doìvqava kao partijski plen i netreba se ~uditi za{to je strate{ko partnerstvo sa ruskim “Aeroflotom”osujetio Mla|an Dinki}. Drugo, javnost u Srbiji nikada nije bila upoznatasa me{etarewem u “JAT-u”, a ~iwenica je da je sindrom poznat po nazivom“Kri{to”, nakon 5. oktobra 2000. godine, prisutan u svakom javnom preduze-}u. Tre}e, ~iwenice iznete u ovoj analizi autora su zapravo rezultati poli-tike Srpskog pokreta obnove i wegovog predsednika Vuka Dra{kovi}a, ko-ji danas u koaliciji sa Demokratskom strankom i G17 plus, ~ini bitnu kom-ponentu Tadi}evog i Dinki}evog reìma.

Dakle, zbog ovakvog upravqawa dràvnim resursima i zbog ovakve ka-drovske politike, “JAT” mora da racionalizuje svoje rashode kroz re{ava-we vi{ka zaposlenih. Tako je u februaru 2009. godine raspisan interni kon-kurs za dobrovoqni odlazak iz kompanije, a kako bi se broj zaposlenih sa1.697 smawio na ispod 1.200 radnika111). Pre ovog ~ina, u decembru 2008. go-dine, tada{wi direktor “JAT-a” Sa{a Vlaisavqevi}112) (DS) je izjavio da

Ivan Nini}

57

113) Izvor: Agencija Beta, od 27. 12. 2008. godine.114) Izvor: Agencija Beta i TV B92, od 6. 2. 2009. godine.115) Izvor: Agencija Beta, od 7. 3. 2009. godine.116) Izvor: List “Politika”, (http://www.politika.rs), od 23. 7. 2009. godine.117) U intervju za list “Borba” (http://www.borba.rs/), od 25. 5. 2009. godine, tada{wi

generalni direktor “JAT-a” S. Vlaisavqevi} (DS) je izme|u ostalog rekao:“(...) o{te}eni smo svojim ne~iwewem ili korupcijom u samoj kompaniji za oko50 miliona dolara, a svi predmeti su procesuirani (...)”.

}e program re{avawa vi{ka zaposlenih ko{tati “JAT”, odnosno dràvu, 7,5miliona evra i da je za ulagawe u osnovno odràvawe flote, toj kompanijineophodno jo{ 4,8 miliona evra. Sredstva u ukupnom iznosu od 12,3 milionaevra, “JAT” je zatraìo od Vlade Republike Srbije kao jednogodi{wu po-mo}, a da }e “pozajmica” biti vra}ena u buyet Srbije, “JAT” (koji je i sadaprezaduèn) garantuje svojom imovinom u Srbiji i inostranstvu113). Samomeseca dana kasnije, Vlada je “JAT-u” odobrila pozajmicu od 10 milionaevra, {to je kompanija du`na da vrati do kraja 2009. godine114). A kako }e“JAT” ova sredstva vratiti, to vi{e niko ̀ ivi u Srbiji ne zna, jer je kompa-nija 2008. godinu zavr{ila sa gubitkom od oko 25 miliona evra115).

Nezavisni revizor previ|a kolaps ““JAT-a””

Kakvo je zaista stawe tokom 2008. godine bilo u “JAT-u”, u svom izve{ta-ju utvrdio je i nezavisni revizor “BDO BC EKSEL” koji je izvr{io revizi-ju rada kompanije. “Grupa posluje sa nedostatkom trajnog kapitala i obrtnihsredstava, a kratkoro~ne obaveze Grupe su ve}e od obrtne imovine. Pored to-ga, poslovawe Grupe optere}eno je i posledicama globalne ekonomske kri-ze. Ovakvo stawe ukazuje na postojawe materijalno zna~ajnih neizvesnostikoje mogu da izazovu sumwu u sposobnost Grupe da nastavi sa poslovawem pona~elu stalnosti pravnog lica. Mogu}nosti poboq{awa finansijskog po-loàja Grupe ograni~ene su i gotovo u celosti zavise od podr{ke Vlade Sr-bije i wenih planova za restrukturirawe mati~nog preduze}a” – ovako je ko-laps “JAT-a” u odeqku “skretawe pa`we” revizorskog izve{taja, zabeleìonezavisni revizor. Uz ove ~iwenice, list “Politika” tako|e iznosi i poda-tak da “prema nekim neformalnim ali pouzdanim informacijama, ’JAT’ za6 meseci ove godine ima gubitak od oko 12 miliona evra”. Dakle, za opstanak“JAT-a” u skorijoj budu}nosti sve o~i su uprte u Vladu Srbije, odnosno u po-reske obveznike koji su i do sada finansirali java{luk i pogre{nu ekonom-sku i kadrovsku politiku reìma Borisa Tadi}a. Zbog totalnog kolapsa na-{e nacionalne avio-kompanije niko od wenih dosada{wih direktora nijesnosio krivi~nu odgovornost, i pored zvani~nih informacija koje ukazujuda je u korupciji, “JAT” o{te}en za ~ak 50 miliona dolara117). Posledwi me-|u wima, Sa{a Vlaisavqevi} (DS), daqe se nalazi na funkciji predsedni-ka Upravnog odbora JP “JAT ervejz”, iako je prethodno kao direktor dao svojdoprinos u propasti kompanije.


58

118) Prema pisawu lista “Kurir” od 23. 10. 2007. godine, a prema svedo~ewu Draga-na @ivadinovi}a, nekada{weg savetnika u Ministarstva finansija, magazin“Juromani” je svojevremeno objavio i “afirmativni tekst o tada{wem jugo-slovenskom guverneru Dragoslavu Avramovi}u uz nadoknadu od 80.000 dola-ra”. Pla}eni tekst koji je aminovan od strane ministara iz Savezne vladeSRJ, imao je za ciq “da popravi imiy zemqe, pohvali jak dinar i istakne u prviplan ekonomske reforme koje se uspe{no sprovode u SRJ”.

(8)Dinki}eva hajdu~ija (1)

Buyetska kontrola je pokazala da je lider stranke G17 plus, Mla|anDinki}, tokom 2006. godine u resoru finansija izvr{io pravi razbojni~kiatak na buyet Republike Srbije. Mla|a je u Ministarstvu finansija, pre-ko “ugovora o delu”, nezakonito zapo{qavao “honorarce” kojima je ispla}i-vao apanaè od vi{e stotina hiqada dinara. Na ime “usluga po ugovoru” i“specijalizovanih usluga” tokom 2006. godine, nezakonito je “ispumpao” mi-lione i milione dinara iz buyeta. Mla|a je buyet Republike “probio” za2,5 milijarde dinara, privatnoj firmi iz Va{ingtona je, pod oznakom“strogo poverqivo”, platio sumwive poslove od 368.000 USD, dok je firmiiz Stokholma za poslove “lobirawa” platio ~ak 720.000 USD. Prema ot-kri}u inspektora, Mla|a je za tro{kove realizacije festivala “Exit 06”na nezakonit na~in organizatoru transferisao 12 miliona dinara izbuyetske rezerve, a Fond “Dr Zoran \in|i}” je ~astio sa 3,5 miliona dina-ra, dok mu je ta organizacija kao pomo} zatraìla 1,3 miliona dinara. Sa-mo na jednom poslu, koji je Dinki} ugovorio pogre{nim obra~unom kursa odstrane nadle`nih u Ministarstvu finansija, buyet je o{te}en za 451.025dinara. Tokom 2006. godine u Dinki}evom ministarstvu Zakon o javnim na-bavkama ili se u op{te nije primewivao ili se primewivao selektivno.

* * *

Me{etarewe ““najboqeg”” ministra finansija u svetu

Kada je vode}i svetski (ameri~ki) ~asopis za finansije i bankarstvo“Juromani” u oktobru 2007. godine proglasio Mla|ana Dinki}a (G17 plus)“najboqim ministrom finansija u svetu u 2006. godini”, srpska javnost bilaje frapirana. [ta je zaista Dinki}a preporu~ilo da bude “najboqi u svetu”i da li je on, kako su mediji pisali, ovu nagradu debelo platio novcem gra|a-na Srbije118), niko do danas nije uspeo da razotkrije. Me|utim, dok su se ~la-novi “stru~nog ìrija” u Va{ingtonu pripremali da “dorade” Mla|inu bi-ografiju tako {to }e ga proglasiti “najboqim” i “najuspe{nijim” mini-strom finansija u svetu, wegovu profesionalnu biografiju, odgovaraju}im~iwenicama, dopunili su i nadle`ni organi u Srbiji. Na tome treba zahva-liti Lazaru Nikoli}u, buyetskom inspektoru i Danijeli Milovi}, buyet-skom revizoru Ministarstva finansija koji su u prostorijama tog ministar-stva, u periodu od 5. marta do 26. juna 2007. godine, profesionalno obavilisvoj radni zadatak.

Ivan Nini}

59

119) Po ovla{}ewu predsednika Vlade, dr V.Ko{tunice (DSS), broj: 02-01-00-001/2006-01, od 14. 11. 2006. godine funkcija koordinatora rada Ministarstvafinansija poverena je tada{wem ministru za ekonomske odnose sa inistran-stvom M. Parivodi}u (DSS), jer su M. Dinki} i ministri iz G17 plus napusti-li Vladu.

Oni su izvr{ili kontrolu primene zakona u oblasti materijalno-fi-nansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa buyetskih sred-stava kod Ministarstva finansija za period 2006. godine kada je funkcijuministra obavqao Mla|an Dinki}. Inspektorima je “~e{qawe”dokumenta-cije omogu}io tada{wi ministar Milan Parivodi} koji je privremeno oba-vqao funkciju koordinatora Ministarstva finansija119). Tako je sa~iwena“publikacija” u formi inspekcijskog zapisnika (nalaza) koji je u Ministar-stvu finansija zaveden pod slu`benim brojem: 401-00-294/2007-09-01, od 26. ju-na 2007. godine. U ovom dokumentu, koji sasvim sigurno moè posluìti kaodopuna biografiji Mla|ana Dinki}a, ali i kao osnova za formirawe pred-meta za krivi~no gowewe pred nadle`nim tuìla{tvom, inspektori izno-se svoje vi|ewe rada Ministarstva finansija pod Dinki}evim patronatom.Kako je Dinki}, kao ministar finansija, tro{io novac gra|ana Srbijeautor }e prikazati u ovoj analizi, i to uz oslawawe na zvani~an, inspekcij-ski nalaz.

Bez finansijskog plana i zavr{nog ra~unaPostupak vr{ewa buyetske kontrole u Ministarstvu finansija buyet-

skim inspektorima nije bio nimalo lak ni jednostavan s obzirom na to da su“pretres” vr{ili u “mati~noj ku}i”, koja im je ujedno i poslodavac. Pri tomtreba ista}i i to da ovo ministarstvo inspektorima na uvid nije dalo Fi-nansijski plan za 2006. godinu, koji je morao biti sa~iwen u skladu sa odred-bom ~lana 19 tada{weg zakona o buyetskom sistemu. Isto tako, suprotno~lanu 65. tada{weg Zakona o buyetskom sistemu, zavr{ni ra~uni Ministar-stva finansija za 2005. i 2006. godinu nisu bili sa~iweni u propisanoj for-mi, a na wima nije bilo ni potpisa odgovornih lica. Ovde se postavqa fun-damentalno pitawe: ako jedan dràvni organ, poput Ministarstva finansi-ja, nema finansijski plan i zavr{ni ra~un, kako onda o~ekivati od preosta-lih 8.300 buyetskih korisnika u Srbiji da imaju ove bazi~ne dokumente oprojekcijama i izvr{ewu buyetskih rashoda u toku godine? No, ovaj problemu Ministarstvu finansija buyetski inspektori su prevazi{li tako {to sufinansijsku kontrolu sproveli zahvaquju}i dokumentaciji o izvr{ewubuyeta kojom je raspolagala Uprava za trezor Republike Srbije, a preko ko-je Ministarstvo finansija kao direktan buyetski korisnik vr{i sva buyet-ska pla}awa. [ta je kontrola pokazala i kako je Mla|an Dinki}, tada{wiministar finansija, tro{io novac gra|ana Srbije?

Nedodirqive plate u Ministarstvu finansija

Kontrola tro{ewa buyeta u Ministarstvu finansija pokazala da jeDinki} za potrebe svoga ministarstva u 2006. godini za plate zaposlenih izbuyeta namenio 355,3 miliona dinara, iako mu ova sredstva nisu bila po-


60

trebna. Bilo mu je potrebno svega 42,6 odsto, odnosno 151,6 miliona dinara,koliko je za plate u navedenoj godini zaista i potro{eno. Kako je do ove “po-gre{ne” procene do{lo? Do{lo je tako {to Ministarstvo finansija nijeizradilo validan predlog finansijskog plana koji je Upravi za trezor mo-rao biti dostavqen prema stvarnim potrebama rashoda ministarstva, a neprema pau{alnim, Mla|inim projekcijama, ~ime je najgrubqe prekr{en Za-kon o buyetskom sistemu u delu koji se odnosi na pripremu i dono{ewebuyeta Republike Srbije. Provera da li su plate zakonito ispla}ivane ni-je mogla biti izvr{ena jer prema navodima inspektora, “Ministarstvo neposeduje pomo}nu kwigu plata, niti bilo kakvu drugu vrstu evidencije o pla-tama i dodacima zaposlenih u Ministarstvu”. Pri tom je utvr|eno neslaga-we kwièwa tro{kova plata, dodataka i doprinosa koji su ispla}eni, abrojke se ne slaù i to za ~ak 559.623 dinara. Rashodi po osnovu otpremninakoje su u 2006. godini dobili radnici koji su oti{li sa svojih radnih mestaiz Ministarstva finansija iznosili su 4,8 miliona dinara. Tro{ak po ovomosnovu nije propra}en validnom dokumentacijom koja bi sadràla elementena osnovu kojih je isplata vr{ena u pogledu godina radnog staà i drugih po-dataka.

Da skandal bude jo{ ve}i, savetnica za finansijske poslove Ministar-stva finansija Zora Pavlovi}, i pored zahteva buyetskih inspektora da imse omogu}i uvid u dokumentaciju o isplatama plata, svih zarada i otpremni-na zaposlenima, nije im to omogu}ila. Na ovaj na~in javnost je ostala uskra-}ena za odgovore na pitawe da li je obra~un zarada zaposlenih u Ministar-stvu finansija izvr{en u skladu sa zakonom, vaè}im uredbama, koeficijen-tima i kvotama koje su buyetom bile propisane. Tako|e, javnost je ostala bezodgovora na pitawe da li je neko od zaposlenih slu`benika stavio u yep ve-}e zarade nego {to je to propisima bilo dopu{teno, imaju}i u vidu masovnupojavu nezakonitih uve}awa mese~nih zarada u dràvnim organima, {tobuyetu Republike nanosi milionske {tete. Osim ovoga, u 2006. godini Mi-nistarstvo finansija je po osnovu “ostvarenih u{teda” zaposlenima ispla-tilo 12,4 miliona dinara, i to bez ikakvih kriterijuma. Pojedina~ni izno-si po zaposlenom ispla}ivani su u rasponu od 5.000 do 60.000 dinara. Jedinikriterijum za visinu “apanaè” bila je ocena rada slu`benika od strane ru-kovodioca organizacione jedinice, a takav na~in ocewivawa nije bio utvr-|en nijednim aktom.

Mla|ini ““eksperti”” na grba~i gra|ana

Koliko je za stranku G17 plus karakteristi~an sindrom “Kri{to” kadaje re~ o astronomskim ugovorima o delu svedo~i i primer Mla|ana Dinki-}a. On je svojevremeno u Ministarstvu finansija praktikovao sklapaweovakvih ugovora, i to naravno na nezakonit na~in. Tako je Dinki} u ime Mi-nistarstva finansija zakqu~io ugovor o delu bez broja i datuma sa izvesnimRajkom Jovanovi}em kao izvr{iocem poslova. Jovanovi} je za 3 meseca rada(februar-april 2006. godine) na poslovima “projekata” Ministarstva fi-nansija u yep stavio neto apanaù od 270.000 dinara. Drugi ugovor Mla|a jeponovo potpisao sa istim licem, i to za dvomese~ni rad (maj i jun 2006. godi-

Ivan Nini}

61

120) Na Pravilnik o unutra{wem ure|ewu i sistematizaciji radnih mesta u Mi-nistarstvu finansija Vlada Republike Srbije dala je saglasnost 12. 10. 2006.godine, a wime je obrazovana unutra{wa organizaciona jedinica “Sektor zaupravqawe projektima”.

ne) na poslovima “stru~ne podr{ke oko realizacije NIP-a”, uz apanaù od180.000 dinara neto. Slede}i Mla|in ugovor o delu je bio ugovor sa izvesnimZoranom ômi}em za “stru~ne poslove u okviru NIP-a” koji je za 3 mesecarada (septembar-novembar 2006. godine) dobio mese~nu apanaù od 65.000 di-nara neto. Za iste poslove ministar Dinki} je ugovor o delu zakqu~io i saLedom Litri~anin uz mese~nu apanaù od 70.000 dinara, i to u trajawu od 4meseca (septembar-decembar 2006. godine). Jo{ jedan od zakqu~enih ugovorao delu Ministarstva finansija bio je i ugovor sa izvesnim Nenadom Brki-}em koji je angaòvan za “realizaciju investicija u pozori{tima u Beogra-du, Subotici, Ni{u i Uìcu i odre|ivawe prioriteta projekata”. Wegovaapanaà za 4 meseca rada (mart-jun 2006) iznosila je 240.000 dinara neto.

Interesantno je da se u inspekcijskom nalazu navodi da se na zahtevimaza pla}awe Mla|inih “honoraraca” ne nalaze overe (potpisi) nadle`nihlica da su poslovi odra|eni u skladu sa ugovorom. Dokazi o tome nisu obez-be|eni ni u postupku buyetske kontrole. Za ugovore o delu (i to bez broja idatuma) buyetska inspekcija je utvrdila da su bili nezakoniti i da su skla-pani na {tetu buyeta Republike Srbije. Naime, prema Pravilniku o siste-matizaciji radnih mesta u Ministarstvu finansija120), honorarni poslovikoje je Mla|a ugovarao, ve} su bili sistematizovani u okviru poslova stal-no zaposlenih slu`benika. Tako je u okviru Sektora za upravqawe projek-tima, u Odeqewu za operativno upravqawe projektima Ministarstva fi-nansija, pravilnikom bilo sistematizovano radno mesto za stalno zaposle-ne izvr{ioce “za stru~no-operativne poslove konsultanta” u zvawu “mla|isavetnik”. Dakle, i pored ove ~iwenice, o~igledno je da je za ministra Din-ki}a prioritet bio sklapawe poslova sa li~nim i partijskim prijateqimana teret buyetskih sredstava gra|ana Srbije.

Kod Mla|e se ““radilo”” i po 300 sati

Zapo{qavawe u Ministarstvu finansija po Dinki}evim kriterijumi-ma nije se svodilo samo na zakqu~ewe ugovora o delu, ve} su za to postojalii drugi, perfidniji mehanizmi. Za tro{kove “ostalih administrativnihusluga” Mla|a je u 2006. godini potro{io 3,6 miliona dinara, i to izme|uostalog i za potrebe angaòvawa studenata preko omladinske zadruge, kojisu honorarno radili u Ministarstvu finansija. Tako je student Radovan Me-di} u Sektoru za makroekonomske i fiskalne analize Ministarstva finan-sija, preko omladinske zadruge radio 28 dana u februaru 2006. godine i zara-dio 61.800 dinara. Za isti anga`man, u trajawu od 31 dan tokom meseca marta2006. godine, Medi} je zaradio tako|e 61.800 dinara. Kako se navodi u inspek-cijskom nalazu, Medi} je u Ministarstvu finansija navodno mese~no ostva-rivao 300 sati “rada”, rade}i “rudarski posao”, i to od 07:00 do 20:00 ~asova


62

121) U skladu sa odredbama Zakona o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/05... 61/05) kojereguli{u puno radno vreme (40 ~asova nedeqno) i prekovremeni rad (4 ~asadnevno, a najduè 8 ~asova nedeqno) “honorarac” R. M. je u Ministarstvu fi-nansija mogao da ostvari 160 ~asova rada (bez vikenda) i 32 ~asa prekovreme-nog rada. Dakle, R. M. je po zakonu mogao da bude angaòvan 192 ~asa, a on je an-gaòvan, odnosno pla}eno mu je 300 ~asova rada.

122) Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02... 101/05).

i od 08:00 do 20:00 ~asova121). Isto tako, drugi student, Marko Licisa, je zaostvarenih 200 sati istog “posla” dobio 41.200 dinara, dok je student MarkoZec za “kurirske poslove” dobijao mese~nu apanaù od 37.449 dinara. Koli-ke je zapravo tro{kove Ministarstvo finansija imalo prema omladinskimi studentskim zadrugama, inspektori nisu mogli da utvrde zbog toga {toMla|ino ministarstvo “nije vodilo pomo}ne kwige i evidencije”, ve} je sa-mo vr{ilo pla}awa. Isto tako, buyetskim inspektorima dokumentacijomnije dokazano da je Ministarstvo finansija sprovelo proceduru javne nabav-ke kada su zakqu~ivani ugovori o pruàwu usluga preko zadruga, a to je bi-la obaveza prema tada{wem zakonu o javnim nabavkama.

Za Dinki}a ne vaì Zakon o javnim nabavkama

Veoma je interesantna ~iwenica da Mla|an Dinki}, za vreme svog ruko-vo|ewa u Ministarstvu finansija u 2006. godini, za odre|ene astronomskenabavke (npr. usluge stranih firmi) uop{te nije primewivao Zakon o jav-nim nabavkama122) ili ga je primewivao selektivno. Buyetski inspektori sukonstatovali da im, u postupku kontrole, na uvid uop{te nije stavqen Planjavnih nabavki za 2006. godinu, koji je Ministarstvo moralo da donese pre ne-go {to uop{te zapo~ne bilo koju javnu nabavku, ~ime je najgrubqe prekr{enzakon. Prema otkri}ima inspekcije, Ministarstvo finansija procedurujavne nabavke nije sprovelo za pla}awe usluga robe i materijala u 2006. go-dini, a ~ija je ukupna vrednost iznosila 6,3 miliona dinara. Primera radi,nabavka benzina za potrebe Ministarstva finansija uop{te nije izvr{enaiako je vrednost kupqenog benzina iznosila ~ak 4,8 miliona dinara. Poseb-no je skandalozno to {to je za kontrolu primene Zakona o javnim nabavkamau svim dràvnim organima u Srbiji bilo nadle`no upravo Ministarstvofinansija, odnosno buyetski inspektori i buyetski revizori tog ministar-stva. O~ito je Mla|an Dinki}, kao ministar finansija, bio iznad zakona,umesto da zakon bude iznad wega.

Ministar Dinki} ““probio”” buyet za 2,5 milijarde

@urba ministra Dinki}a da se milioni i milijarde dinara iz buyetaRepublike Srbije potro{e zarad politi~ke promocije wegove partije i{to boqeg pozicionirawa na narednim parlamentarnim izborima, dovelaje do toga da je istovremeno uz tro{ewe novca kr{en i zakon. Tako je, prime-ra radi, inspekcija utvrdila da je Dinki} u 2006. godini samo na jednoj eko-nomskoj klasifikaciji probio buyet za ~ak 2 milijarde i 579 miliona dina-ra! Kako? Naime, Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2006. godinu, za po-

Ivan Nini}

63

123) Uredba o buyetskom ra~unovodstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 125/03 i 12/06).

ziciju “nabavka doma}e finansijske imovine” Ministarstva finansija bi-lo je predvi|eno i odobreno 4 milijarde i 623 miliona dinara, a Mla|a je po-tro{io 7 milijardi i 383 miliona dinara. Ovo “probijawe” buyeta mimo za-kona odnosilo se na date kredite fizi~kim licima i u~e{}e dràvnog ka-pitala u javnim preduze}ima i drugim institucijama. Tako je, primera radi,Mla|a iz buyeta Srbije preneo 1 milijardu i 91 milion dinara kao osniva~-ki kapital wegove ideolo{ke i politi~ke Agencije za osigurawe i finan-sirawe izvoza. Po istom kqu~u Nacionalnoj korporaciji za osigurawestambenih kredita preneo je iz buyeta Republike iznos od 210 miliona di-nara. Osim “probijawa” buyeta koji je Narodna skup{tina stavila na raspo-lagawe ministarstvu Mla|ana Dinki}a, nigde u poslovnim kwigama Mini-starstva finansija, kao vlasni~ki udeo Republike Srbije, nije evidentira-no ulagawe od 1,3 milijarde dinara koje je preneto navedenim institucijama.Takav propust bio je u suprotnosti sa odredbama tada vaè}e uredbe123) ko-ja je bliè precizirala materiju buyetskog ra~unovodstva. Sli~an slu~aj jebio i sa subvencijom od 80 miliona dinara koju je Dinki} iz teku}e buyetskerezerve uplatio preduze}u a.d. “Politika” , i to “na ime u~e{}a Republikeu sanirawu poslovawa”. Nakon ove uplate, Ministarstvo finansija u svojimposlovnim kwigama nigde nije evidentiralo pove}awe vlasni~kog udela Re-publike Srbije u a.d. “Politika”. Da li je to samo bilo propust “tehni~ke”prirode ili je pozadina ovog me{etarewa ne{to druga~ija, buyetska inspek-cija nije proveravala.

Mla|ine kriminalne i nezakonite ““usluge po ugovoru””

Kako je u Ministarstvu finansija tokom 2006. godine ministar Mla|anDinki} utro{io ~ak 59,5 miliona dinara na ~uvene “usluge po ugovoru”,buyetski inspektori nisu u potpunosti kontrolisali, ve} je samo delimi~-no izvr{ena kontrola pojedinih rashoda. Primera radi, “usluge prevo|ewa”ko{tale su buyet 2,5 miliona dinara, a u tu svrhu nije u celosti sprovedenpostupak javne nabavke propisan Zakonom o javnim nabavkama. Tako rashodeod 453.581 dinar, koji se odnose na “usluge prevo|ewa” , ministar Dinki}uop{te nije tretirao kao javnu nabavku, ~ime je grubo prekr{en Zakon o jav-nim nabavkama i Zakon o buyetskom sistemu. Kada je re~ o “uslugama infor-misawa” za potrebe Ministarstva finansija, u maju 2006. godine Mla|a je“Euromoney Magazinu” platio usluge “informisawa javnosti” u iznosu od 4,2miliona dinara (faktura ispostavqena na iznos od 48.000 evra). Za isteusluge ministarstvo je snosilo i tro{kove prema agenciji “Beta pres”, kojisu, primera radi, za mesec maj 2006. godine iznosili 48.600 dinara. Tako|e,preduze}ima “Blic pres” i “Politika” vr{eno je pla}awe objavqivawa ten-dera i informativnih oglasa. U svom inspekcijskom nalazu inspektori kon-statuju da u postupku kontrole nisu dobili dokaz da je Ministarstvo finan-sija usluge informisawa javnosti kod ovih firmi ugovorilo sprovo|ewempostupka koji je propisan Zakonom o javnim nabavkama.


64

124) Faktura nosi broj: No.24808, od 19. 1. 2006. godine.125) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: 00-198/2006, od 27. 7. 2006. godine i nosi oznaku

“strogo poverqivo”.126) Faktura nosi broj: Inovoice No.14955, od 27. 7. 2006. godine.127) Faktura nosi broj: Inovoice No.16028, od 1. 11. 2006. godine.

Buyetska pozicija “ostale stru~ne usluge” za potrebe Ministarstva fi-nansija u 2006. godini, ko{tala je gra|ane Srbije 66,4 miliona dinara. Ovajtro{ak je delom finansiran sredstvima obezbe|enim Zakonom o buyetu za2006. godinu, i to u iznosu od 16,4 miliona dinara. Razlika je izmirena iz dru-gih izvora finansirawa, i to sa 44,5 miliona dinara iz sredstava primqe-nih od inostranih zaduìvawa i 3,2 miliona dinara iz donacija me|unarod-nih organizacija. Iz inspekcijskog nalaza se vidi da je Buyetska inspekcijaimala i nameru i ̀ equ da prekontroli{e dokumentaciju koja prati zahteveza pla}awe, a koji se odnose na tro{ewe 44,5 miliona dinara iz sredstavaprimqenih od inostranih zaduìvawa. Me|utim, na zahtev za uvid u spornadokumenata, od nadle`ne slu`be Ministarstva finansija inspektori su do-bili odgovor da ta slu`ba ne raspolaè istima. Tako se u inspekcijskom na-lazu konstatuje da inspektori nisu imali uvid u re{ewa ministra finansi-ja iz kojih bi se moglo videti da li su sredstva opredeqivana i tro{ena ona-ko kako to zakon nalaè. Ina~e na teret ove buyetske stavke, Ministarstvofinansija je u martu 2006. godine, po fakturi124) agencije “Fitch Ratings” izLondona, platilo ~ak 35.000 evra “na ime godi{we naknade za odràvawekreditnog rejtinga”. Kakvo “dobro” je ovaj tro{ak doneo gra|anima Srbije,nije poznato. Me|utim, poznata je ~iwenica da je sporna obaveza proiza{laiz ugovora koji je 25. maja 2005. godine Mla|an Dinki} potpisao sa Agenci-jom za utvr|ivawe kreditnog rejting “Fitch Ratings”.

““Strogo poverqivo””, a gra|ane ko{ta 368.000 USD

Buyetskih rashodi koji se iskazuju kroz ekonomsku klasifikaciju “spe-cijalizovane usluge” ~esto su predmet kritike javnosti u Srbiji, kojoj nikone ̀ eli da odgovori na pitawe {ta zapravo zna~i ova buyetska pozicija, ko-je usluge obuhvata i kakva je potreba buyetskih korisnika za rashodima poovom osnovu. Da je re~ o mutnim poslovima preko koji ministri “ispumpava-ju” ogromne svote novca, svedo~i primer Mla|ana Dinki}a i rashoda od 115,2miliona dinara koje je Ministarstvo finansija imalo u 2006. godini na te-ret tzv. specijalizovanih usluga. Primera radi, ovo ministarstvo je pod nerazja{wenim okolnostima, u ciqu sprovo|ewa zakqu~ka125) Vlade Republi-ke Srbije koji je ozna~en kao “strogo poverqiv”, u{lo u poslovni odnos sapreduze}em “Barbour Griffith & Roges LLC” iz Va{ingtona. Ova naknada je pofakturi126) navedenog preduze}a pla}ena 8.000 USD za jul 2006. godine, a po60.000 USD za avgust septembar i oktobar iste godine. Zatim je na teretbuyeta pla}ena i nova faktura127) “prijateqa” iz Va{ingtona, i to po 60.000USD za svaki mesec, a re~ je o novembru i decembru 2006. i januaru 2007. go-dine. Iz inspekcijskog nalaza se ne vidi koje su to “strogo poverqive” uslu-ge pla}ene navedenom preduze}u, ali se isti~e da nije bilo mogu}e utvrditida je ovaj posao dodeqen u skladu sa procedurom koju propisuje Zakon o jav-

Ivan Nini}

65

128) Dnevni list “Borba” je u broju: 28853, od 28. 8. 2009. godine objavio informaci-ju da je Vlada Republike Srbije, 30. aprila 2009. godine, donela zakqu~ak kojinosi oznaku “strogo poverqivo” broj: 00-197/2009-001. Zakqu~ak se odnosi nausvajawe ugovora o angaòvawu sumwive konsultantske ku}e “Advanced Practi-cal Solutions LLC”, koja }e za interese Srbije raditi na unapre|ewu diplomat-skih i ekonomskih odnosa sa SAD. Prema istraìvawu tog lista, usluge pome-nute firme kao i usluge firme, “30 Point Strategies LLC” ko{taju Srbiju145.000 USD svakog meseca, odnosno 1.740.000 USD godi{we.

nim nabavkama. Osim toga, naknada za sporne usluge pla}ana je uglavnom una-pred, a u kontrolisanoj dokumentaciji nisu se nalazili dokazi da su ugovo-rene i pla}ene obaveze zaista i izvr{ene. To ostavqa i sumwu da je 368.000USD “na mufte” oteto od gra|ana Srbije.

Mla|ino lobirawe od 720.000 USDPrema navodima iz inspekcijskog nalaza, tokom 2006. godine gra|ani

Srbije su preko buyetske pozicije “specijalizovane usluge” Ministarstvafinansija, platili jo{ jedan sumwiv posao ~iji je nosilac i realizator bioMla|an Dinki}. Naime, radi se o ugovoru od 27. juna 2006. godine koji su pot-pisali Ministarstvo finansija, koje je kao naru~ilac zastupao ministarDinki} i firma “Kreab floragatan” iz Stokholma koju je kao izvr{ilac za-stupao izvesni MrGeorg Danell. Predmet ugovora je, kako se navodi u inspek-cijskom nalazu, “pruàwe savetodavnih usluga RS u pregovorima sa EU iSAD, ~lanovima Kontakt grupe, me|unarodnim finansijskim institucija-ma, Pariskim klubom poverilaca, kao i susedima u regionu, naro~ito o bu-du}em statusu Kosova, evropskim integracijama RS, regulisawu duga RS, a uciqu postizawa zna~ajnih u{teda za RS”. Jedna od ugovornih obaveza izvr-{ioca bila je, izme|u ostalog, i pruàwe “takti~ke podr{ke za sastanke sakqu~nim me|unarodnim sagovornicima”, a period angaòvawa ove firmebio je jul –decembar 2006. godine. Cena posla koji je Dinki} ugovorio na te-ret buyeta Srbije, iznosila je ~ak 120.000 USD mese~no, odnosno 720.000USD za celokupni {estomese~ni anga`man. To je u dinarskoj protivvredno-sti ko{talo gra|ane Srbije vi{e od 40 miliona dinara.

U pogledu zakonitosti ovih poslova, Buyetska inspekcija je u svom na-lazu konstatovala da u toku kontrole Ministarstvo finansija, nije pruì-lo dokaze da je sporni ugovor sklopqen u skladu sa procedurom koju propi-suje Zakon o javnim nabavkama. Osim toga, inspektorima nije dat nikakav do-kaz u vidu zakqu~ka Vlade kojim bi se ovaj posao poverio eventualno Mini-starstvu finansija u ~iju nadle`nost i delokrug rada ne spada sklapawe ova-kvog ugovora. I pored toga, Ministarstvo finansija je ovaj posao finansi-ralo svojim sredstvima koja su bila namewena za redovno poslovawe Mini-starstva kao organa dràvne uprave, a ne za me|unarodne aktivnosti. [to seti~e dokaza da je pla}eni posao od 720.000 USD zaista izvr{en i pored ugo-vorne obaveze da “naru~ilac izvr{iocu dostavi pismeni izve{taj o reali-zaciji ugovora”, inspektori na uvid nisu dobili takav dokument. Intere-santno je da je kontinuitet ugovarawa i pla}awa lobisti~kih usluga pod ~ud-nim okolnostima u 2009. godini nastavila i vlada premijera Mirka Cvetko-vi}a128). Dakle, re~ je o najperfidnijem pusto{ewu buyeta Srbije i pqa~ka-


66

129) Fond “Dr Zoran \in|i}” osnovan je 15. 12. 2003. godine nakon likvidacije ta-da{weg premijera dr Z. \in|i}a (DS), a osnovali su ga wegovi prijateqi i sa-radnici s ciqem “da se nastavi promocija vrednosti na kojima je insistiraodr Z. \ini|i}”. Dakle, re~ je o pravnom licu koje nema status direktnog, nitiindirektnog buyetskog korisnika u smislu odredbe ~lana 2 Zakona o buyet-skom sistemu Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02... 86/06).

130) Kakav imiy kreira festival “Exit” najboqe ilustruju informacije koju su jav-nosti saop{tene iz Okru`nog suda u Novom Sadu, a koje je preneo list “Pres”(http://www.pressonline.rs/) od 16. 7. 2009. godine. Prema saop{tewu tog suda, uvreme odràvawa festivala “Exit” u julu 2009. godine izre~ene su nov~ane ka-zne od 15.000 do 50.000 dinara za 93 optuèna stranca. Kod 276 osoba zaplewe-ne su razli~ite vrste narkotika: 666 grama marihuane, oko 1.500 tableta “ek-stazija”, oko 30 grama kokaina, 10 grama ha{i{a i druge vrste droga.

wu gra|ana Srbije po osnovu fantomskih, lobisti~kih usluga koje dràvi inarodu ni{ta konkretno ne donose. Li~nu i politi~ku korist usluga ovakvevrste imaju samo u~esnici ove pqa~ke.

Fondu ““Dr Zoran \in|i}”” 3 puta vi{e od traènog

Kako je ministar Dinki} rasipao novac gra|ana Srbije najboqe svedo-~i jedan interesantan podatak koji je u svom nalazu konstatovala buyetskainspekcija. Naime, Dinki} je, 18. septembra 2006. godine, iz buyeta Republi-ke Srbije transferisao iznos od 4,8 miliona dinara Fondu “Dr Zoran \in-|i}”129), a na osnovu zahteva koji je ova organizacija, 11. septembra 2006. go-dine, uputila Ministarstvu finansija. Iako je od Dinki}a zatraèno 1,3miliona dinara, i to “za pokrivawe dela organizacionih tro{kova progra-ma” Fonda, a “~ime bi bila olak{ana wegova organizacija”, Mla|a je bio da-leko “velikodu{niji” pa je iz buyetske rezerve, preko Vlade Republike Sr-bije, izdejstvovao znatno vi{e. Tako je ideolo{ki “odre{io kesu”, te je \in-|i}ev fond ~astio novcem gra|ana Srbije vi{e nego {to je od wega zatra-èno, i to sa ~ak 3,5 miliona dinara. Kako je Dinki} zakqu~io da ba{ tre-ba da dotira 3 puta vi{e od traènog i da li bi isti ar{ini vaìli za bi-lo koju drugu organizaciju koja bi svoj zahtev uputila Ministarstvu finan-sija, nije poznato. îwenica je da su poreski obveznici iz svog yepa finan-sirali jedan partijski transfer.

Dinki} ““~astio”” festival ““Exit 06”” sa 12 miliona

U okviru ~uvenih “specijalizovanih usluga”, Ministarstvo finansijaje u 2006. godini imalo i rashode na ekonomskoj poziciji “usluge kulture”,iako nadle`nost ovog resora uop{te nisu poslovi kulture. Naime, dana 21.marta 2006. godine, udruèwe “Exit” se (putem faksa) obratilo ministru fi-nansija Mla|anu Dinki}u, zahtevaju}i nov~anu podr{ku neophodnu za reali-zaciju festivala “Exit 06” u iznosu od ~ak 12 miliona dinara! U pismu upu}e-nom Dinki}u, ovo udruèwe je “izrazilo nadu da }e zajedni~kim naporimavratiti Srbiju na kulturnu mapu Evrope, dovesti veliki broj turista i no-vinara, te doprineti kreirawu pozitivnog imiya na{e zemqe”130). Kako ta-da Dinki}, poznati qubiteq muzike, nije u svom resoru imao sredstava jer

Ivan Nini}

67

131) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 401-1483/2006.132) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-02-99/2005, od 12. 9. 2005. godine.

Zakonom o buyetu za 2006. godinu nisu bila predvi|ena sredstva za takvu na-menu, on je predloìo Vladi da se izdvoje sredstva iz teku}e buyetske rezer-ve, {to je Vlada prihvatila i donela odgovaraju}e re{ewe131). Sredstva nabuyetskoj poziciji “usluga kulture” odobrena su Ministarstvu finansija ipored ~iwenice da taj posao nije u nadle`nosti ovog resora. Nakon toga, mi-nistar Dinki} je 13. aprila 2006. godine izvr{io prenos novca u koristudruèwa “Exit”. Buyetski inspektori su utvrdili da je ovaj Mla|in tran-sfer bio nezakonit, odnosno u suprotnosti sa odredbama ~lana 48, stav 4 Za-kona o buyetskom sistemu. Osim {to novac za ovu svrhu nije smeo biti dode-qen Ministarstvu finansija, Dinki} je pre prenosa sredstava u smislu od-redbe ~lana 7, stava 1 Zakona o buyetskom sistemu, morao da donese re{ewekoje bi predstavqalo pravni osnov za transfer. Isto tako, Dinki} je sa na-vedenim udruèwem morao da zakqu~i ugovor o me|usobnim pravima i oba-vezama, {to nije u~iweno. Tako uop{te nije bio predvi|en na~in pravdawa12 miliona dinara, koliko je iz teku}e buyetske rezerve navedenom udruè-wu “pokloweno”, odnosno oteto od gra|ana Srbije.

Pogre{an kurs napravio pqa~ku od 451.025 dinara

Kako se na osnovu pogre{nog obra~una sredweg kursa dolara u Mini-starstvu finansija pod Dinki}evim patronatom perfidno pqa~kaju dràvai gra|ani, dovoqno je ilustrovati na samo jednom primeru koji su otkrilibuyetski inspektori i sve je jasno. Naime, kontrolom tro{kova rashoda“usluga za izradu softvera” za potrebe Ministarstva finansija u 2005. godi-ni, utvr|eno je da je ovaj organ u septembru 2005. godine zakqu~io ugovor132)

sa preduze}em za konsalting, inèwering i zastupawe u oblasti informa-ti~kih i komunikacionih tehnologija “Spinnaker New Tehnologies”a.d. iz Be-ograda. Predmet ugovora bila je izrada softvera za posrednu kontrolu devi-znog poslovawa, a za potrebe Sektora za deviznu inspekciju Ministarstvafinansija i to po ceni od 70.000 dolara u dinarskoj protivvrednosti po sred-wem kursu NBS na dan uplate. Dinamika pla}awa ugovorena je u 3 rate, i toprva rata u vidu avansa 50 odsto od ugovorene cene, zatim druga rata 40 odstoi tre}a rata 10 odsto. Iako je rok za izradu ovog posla bio ugovoren na 6 me-seci, svi poslovi su okon~ani tek u decembru 2006. godine. Pri tom je buyet-ska inspekcija konstatovala da joj na uvid nisu stavqena dokumenta iz kojihbi se moglo videti da je ovako vredan posao pro{ao kroz proceduru javne na-bavke koju nalaè zakon.

Me|utim, ono {to je najkriminalnije u ovom poslu izrade i nabavkesoftvera za potrebe Ministarstva, jeste na~in pla}awa koji je bio suprotanugovoru i suprotan kursnoj listi NBS na dan pla}awa, ~ime je direktnoopqa~kan buyet Srbije. Kako je inspekcija utvrdila, sredwi kurs dolaraprema kursnoj listi NBS na dan pla}awa tre}e rate (27. jun 2006. godine) iz-nosio je 68,75 dinara za 1 USD. Prema ovom kursu, Ministarstvo finansija


68

je preduze}u “Spinnaker New Tehnologies” trebalo da plati iznos od 1.925.168dinara. Me|utim, upla}en je iznos od 2.259.004 dinara, {to je ~ak za 333.836dinara vi{e od ugovorene sume, a na {tetu buyeta Republike Srbije. Istislu~aj je bio i sa preostalom, tre}om ratom, koja je pla}ena za 117.189 dina-ra vi{e od cene koja je definisana ugovorom. Buyetski inspektori su kon-statovali da su zbog ovakvog pla}awa prekr{ewe odredbe ~lana 38, stava 2tada{weg zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije. Dakle, buyet jeo{te}en za ukupno 451.025 dinara, koliko je preduze}u “Spinnaker New Teh-nologies” pla}eno vi{e od obaveze iz ugovora. Ovo je konkretno slu~aj kojibi morao da zainteresuje javnog tu`ioca jer je navedenom preduze}u priba-vqena protivpravna nov~ana korist, a buyetu Srbije pri~iwena {teta.

Dakle, sve ovo su rezultati ministrovawa Mla|ana Dinki}a u 2006. go-dini, ina~e u godini kada je progla{en “najboqim ministrom finansija usvetu”. Za ove ~iwenice koje je utvrdila Buyetska inspekcija, a koje su siste-matizovane i obra|ene u ovoj analizi, slobodno se mo`e re}i da predstavqa-ju samo “mrvicu” {tete koju je Dinki} pri~inio buyetu Srbije. Dinki}evo{teto~instvo je daleko ve}e, odnosno neizmerqivo je u pogledu sveukupnogekonomskog pusto{ewa Srbije od 5. oktobra 2000. godine do danas.

Ivan Nini}

69

133) Mla|an Dinki} (G17 plus) je 3. 3. 2004. godine stupio na funkciju ministra fi-nansija u prvoj vladi dr Vojislava Ko{tunice (DSS) i tu du`nost je vr{io svedo 1. 10. 2006. godine, kada je podneo ostavku, odnosno do 9. 11. 2006. godine, kadaje Narodna skup{tina konstatovala wegovu ostavku.

134) Dopis je zaveden pod brojem: 361-03-31/2004-05, od 24. 5. 2005. godine.

(9)Dinki}eva pqa~ka bez pardona (2)

Eks-ministar finansija Mla|an Dinki} i wegov tada{wi pomo}nikNeboj{a Skori}, posao renovirawa i adaptacije nove zgrade Ministar-stva finansija u ulici Kneza Milo{a br. 20 u Beogradu, vredan 371,3 mili-ona dinara ili oko 5 miliona evra, sproveli su od po~etka do kraja na naj-kriminalniji mogu}i na~in i to na {tetu dràve i gra|ana. Prema navo-dima iz nalaza Buyetske inspekcije, utvr|eno je da je ugovor o izvo|ewu ra-dova sa preduze}em “Grading SS” iz Beograda zakqu~en na nezakonit na~in,i to u “postupku sa poga|awem”, a osim toga, ovom preduze}u nije mogao bi-ti dodeqen posao jer je prethodno bilo angaòvano na poslovima tehni~-ke kontrole-revizije glavnih projekata za izvo|ewe radova na istom objek-tu. Umesto da u skladu sa ugovorom, me{etari iz Ministarstva finansi-ja preduze}u “Grading SS” naplate 11,5 miliona dinara na ime “penala” zbogka{wewa u izvo|ewu radova, navedenoj firmi je iz buyeta Srbiji pla}eno13,7 miliona dinara kao “penali” zbog ka{wewa u izmirivawu obaveza. Sa-mo po osnovu kursne razlike, izvo|a~ radova je “po~a{}en” sa 4 miliona di-nara, dok je potraìvawe izvo|a~a od 4,7 miliona dinara izmi{qeno kao“zaostali” dug prema dràvi. Od krajweg “ceha”, koji je iznosio 371,3 mili-ona dinara, jednostavnim prora~unom buyet Republike Srbije je na ovomposlu o{te}en za ukupno 39,9 miliona dinara.

* * *

Za Dinki}a aminovan ““tender sa poga|awem””

Koliko je gra|ane Srbije ko{tao sjaj i glamur rekonstruisane zgrade ukojoj se danas nalazi Ministarstvo finansija Republike Srbije i kako jeovaj posao odra|en u reìji tada{weg ministra finansija Mla|ana Dinki-}a i wegovih saradnika, proverila je Buyetska inspekcija. U sveobuhvatnojkontroli poslovawa Ministarstva finansija za period 2006. godine, u deluinspekcijskog zapisnika (nalaza) koji je zaveden pod slu`benim brojem: 401-00-294/2007-09-01, od 26. juna 2007. godine, posebno se daje osvrt na izvo|eweradova, odnosno “zidawa” Dinki}evog dvorca od 371,3 miliona dinara! Da-kle, kako je po vi|ewu buyetskih inspektora sve po~elo, teklo i kako se za-vr{ilo, autor }e detaqno obraditi u ovoj analizi. Naime, sve je po~elo ka-da je dana 24. maja 2004. godine Ministarstvo finansija, po stupawu Dinki-}a na funkciju ministra133), uputilo dopis Upravi za javne nabavke kojim seovaj organ obave{tava da planira izvo|ewe velikih radova na zgradi u uli-ci Kneza Milo{a br. 20134). Prema navodima dopisa, radovi }e u prvoj fazi


70

135) Mi{qewe UJN je zavedeno pod brojem: 404-02-2968/04, od 24. 5. 2004. godine.136) Odluka je zavedena pod brojem: 404-02-86/2004-01, od 26. 5. 2004. godine.137) Odluka o davawu ovla{}ewa Neboj{i Skori}u, tada{wem pomo}niku mini-

stra finansija za imovinskopravne poslove zavedena je pod brojem: 021-02-85/2004-01, od 28.5. 2004. godine.

138) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-02-98/2004-05, od 18. 6. 2004. godine.

obuhvatiti: rekonstrukciju krova i oluka, restauraciju i rekonstrukcijufasade sa dekorativnom rasvetom, zamenu stolarije i gromobranskih insta-lacija. Od Uprave za javne nabavke se traì pozitivno mi{qewe da se ugo-vor za gra|evinske i gra|evinsko-zanatske usluge dodeli u postupku sa poga-|awem bez prethodnog objavqivawa javnog poziva (tendera), i to uz obrazlo-èwe da se objekat nalazi u “alarmantnom stawu” i da je neophodna hitna ineodlo`na rekonstrukcija. Neverovatno, ali istog dana Uprava za javne na-bavke u pisanoj formi daje svoje “uslovno mi{qewe”135) da se ugovor za ovajposao moè zakqu~iti u postupku “sa poga|awem” u smislu odredbe ~lana 23,stav 1, ta~ka 2 Zakona o javnim nabavkama, i to “ukoliko su navodi iz zahte-va Ministarstva ta~ni”. Na bazi ovog mi{qewa, Dinki} je odmah, 26. maja2004. godine, doneo odluku136) o pokretawu postupka za realizaciju “prve fa-ze” radova na zgradi Ministarstva finansija, i to u postupku javne nabavkesa poga|awem, bez prethodnog raspisivawa javnog poziva.

Ugovor vredan 276,1 milion ““na mufte””

Samo dva dana kasnije, ta~nije 28. maja 2004. godine, ministar Dinki} do-nosi odluku kojom u ciqu eliminisawa svog imena kao odgovornog lica, zasve poslove oko izvo|ewa radova, sklapawa ugovora i pla}awa poslova, pi-smeno ovla{}uje137) svog pomo}nika Neboj{u Skori}a. Ministarstvo fi-nansija je donelo odluku da se ovako veliki posao dodeli preduze}u “GradingSS” iz Beograda, kao “najpovoqnijem ponu|a~u” u konkurenciji razmatranihponuda, i to naravno u postupku bez objavqivawa javnog poziva. Dakle, uskladu sa pozitivnim mi{qewem Uprave za javne nabavke, niko u Srbiji ni-je znao za ovaj tender, a da jeste, verovatno bi bilo na desetine povoqnijihponuda. Ve} 18. juna 2004. godine, po Mla|inom ovla{}ewu, wegov “izasla-nik” Neboj{a Skori} potpisuje ugovor138) sa navedenim preduze}em, i to zaizvo|ewe “prve faze” radova ~iji rok za zavr{etak iznosi 360 dana (12 ka-lendarskih meseci). Vrednost radova u ugovoru iznosila je 230,1 milion di-nara, {to je sa porezom na promet dostiglo cifru od 276,1 milion dinara.Ugovoreno je i avansno pla}awe 30 odsto po potpisivawu ugovora, {to jepodrazumevalo iznos od 82,8 miliona dinara. Tako|e, ugovor predvi|a da }ese cena mewati ukoliko samo do|e do promene kursa evra koji je na dan do-stavqawa ponude iznosio 71,21 dinara u odnosu na 1 evro, dok je ta~kom 2.6ugovora regulisano da se cena ne}e mewati ukoliko izvo|a~ radova svojomkrivicom kasni sa zavr{etkom radova. Izvo|a~ radova se obavezao da }e po-ve}ati broj radnika i uvesti rad u smenama kako bi u ugovorenom roku od 360dana posao bio okon~an u celosti. Ipak, ukoliko do|e do probijawa rokakrivicom izvo|a~a radova, ugovor izvo|a~a obavezuje da dràvi, odnosno

Ivan Nini}

71

139) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-02-429/03-01, od 7. 11. 2003. godine.140) Odluka je zavedena pod brojem: 404-02-184/2004-10, od 8. 4. 2005. godine.141) Mi{qewe UJN je zavedeno pod brojem: 404-02-5857/04-01, od 25. 10. 2004. godine.

Ministarstvu finansija, za svaki dan ka{wewa plati “penale” u visini oddva promila od ukupne vrednosti ugovorenih radova, s tim {to ukupan iznos“penala” ne moè pre}i 5 odsto od ukupne cene radova.

Procedura ugovarawa ~ist kriminal

U postupku kontrole dokumentacije, Buyetska inspekcija je utvrdila daposao nije smeo biti dodeqen firmi “Grading SS” u postupku poga|awa, ito bez prethodnog objavqivawa javnog poziva (tendera) kako nalaè Zakon ojavnim nabavkama. Ministarstvo je u ovom slu~aju obmanulo nadle`ne uUpravi za javne nabavke, jer ni wima, a ni buyetskim inspektorima nisu pru-èni dokazi koji bi potvrdili “alarmantno stawe” u kome se zgrada nalazii hitnost da se u posao u|e odmah, a ne putem redovne tenderske procedure ko-ja podrazumeva ve}u konkurenciju ponuda sa niìm cenama. Otpo~iwawemposla na navedeni na~in, buyetski inspektori konstatuju da su grubo prekr-{ene odredbe ~lana 24, stav 1, ta~ka 1 Zakona o javnim nabavkama i odredbe~lana 37 Zakona o buyetskom sistemu. Daqa kontrola ove Dinki}eve pqa~-ke pokazala je da Ministarstvo finansija nije inspektorima dalo Godi{wiplan javnih nabavki za 2004. godinu, iz koga bi se videlo da su sporni radoviplanski predvi|eni, {to u smislu ~lana 24 tada{weg zakona o javnim nabav-kama predstavqa osnovni zakonski preduslov da se krene sa radovima. Osimovoga, Dinki} u dnevnim novinama, u smislu ~lana 71 Zakona o javnim nabav-kama, uop{te nije oglasio prethodni raspis (oglas-najavu radova), a to je bi-la obaveza s obzirom da vrednost ugovorenih radova iz ugovora dostiè ~ak276 miliona, odnosno na kraju 371,3 miliona dinara! Da stvar bude jo{ gora,preduze}e “Grading SS” je u novembru 2003. godine, prema ugovoru139) saUpravom za zajedni~ke poslove bilo angaòvano na poslovima tehni~kekontrole-revizije glavnih projekata za izvo|ewe radova na istom objektu.Nakon toga, isto preduze}e je kasnije dobilo ovaj posao, {to nije bilo dopu-{teno odredbama ~lana 6, stava 2 Zakona o javnim nabavkama, a ova ~iweni-ca je bila dobro poznata i nadle`nima u Ministarstvu finansija.

I aneks osnovnog ugovora od 68,3 miliona ““na mufte””

Skoro godinu dana kasnije, 8. aprila 2005. godine, u svojstvu ministrafinansija, Mla|an Dinki} donosi odluku140) o pokretawu postupka javne na-bavke za izvo|ewe “druge faze” rekonstrukcije i restauracije zgrade u uli-ci Kneza Milo{a br. 20, i to u vidu “dodatnih radova”. Mla|a je prethodno,25. oktobra 2004. godine, zatraìo i dobio pozitivno mi{qewe141) Upraveza javne nabavke da u vidu “dodatnih radova” moè sklopiti ugovor o izvo|e-wu radova, i to sa poga|awem bez prethodnog raspisivawa javnog poziva, uko-liko vrednost “dodatnih radova” ne prelazi 25 odsto od vrednosti prvobit-no zakqu~enog ugovora. Nadzorni organ u ovom poslu, preduze}e “Zinko”


72

142) “Aneks 1” osnovnog ugovora je zaveden pod brojem: 404-02-45/05-03, od 13. 5. 2005.godine.

d.o.o. analizirao je prikupqene ponude za “dodatne radove” i tenderskoj ko-misiji, u svojoj analizi od 12. aprila 2005. godine, izneo je primedbu da je po-nu|ena cena preduze}a “Grading SS” “u principu vi{a za 10 odsto u odnosuna ponude drugih izvo|a~a”. Me|utim, bez obzira na to {to je za dr`avu ibuyet bilo povoqnijih ponuda, po Dinki}evom ovla{}ewu, wegov pomo}nikNeboj{a Skori} je sa preduze}em “Grading SS”, ve} 13. maja 2005. godine, za-kqu~io “Aneks 1” osnovnog ugovora142) za izvo|ewe “druge faze” radova uvrednosti od 68,3 miliona dinara sa porezom. Ovim aneksom je tako|e pred-vi|ena korekcija cena u skladu sa kursom evra i “penali” zbog ka{wewa, akao krajwi rok za izvo|ewe “dodatnih radova” odre|eno je 150 radnih dana.

Zbog ““gre{ke”” pretpla}eno 4 miliona dinara

Kako je ove radove na rekonstrukciji zgrade Ministarstva finansija,ministar Mla|an Dinki} sa svojom ekipom, ugovorio uz totalno nepo{tova-we procedure i kr{ewe vi{e zakona i kako su radovi polako odmicali, do-{lo je na red i wihovo pla}awe. Ministarstvo finansija je preduze}u “Gra-ding SS”. za ugovorene radove u periodu od 2. jula 2004. godine, do 1. septem-bra 2006. godine, transferisalo novac na osnovu ispostavqenih 10 faktura,a jedna uplata je bila na ime “avansa”. Iz nalaza koji su sa~inili buyetskiinspektori vidi se da je “prva faza” radova, bez poreza i kursne razlike, ko-{tala 227,4 miliona dinara, dok je izvo|a~u, sa porezom i kursnim razlika-ma, iz buyeta ukupno pla}eno 300,8 miliona dinara. Dakle, porez na radoveje pla}en u iznosu od 42,7 miliona dinara, dok su kursne razlike sa pripada-ju}im porezom pla}ene u iznosu od ~ak 30,5 miliona dinara. [to se ti~e“druge faze” radova po “Aneksu 1” osnovnog ugovora, sa porezima i kursnimrazlikama, pla}eno je 70,5 miliona dinara! Dakle, zbirna (ukupna) vrednostizvedenih radova na rekonstrukciji zgrade Ministarstva finansija, bar ka-da je re~ o “prvoj fazi” i “drugoj fazi” ko{tala je poreske obveznike, odno-sno gra|ane Srbije 371,3 miliona dinara. Me|utim, da je i ovde re~ o krimi-nalu i da je dr`ava izvo|a~u preplatila radove novcem gra|ana Srbije, in-spektori su utvrdili detaqnim “~e{qawem” dokumentacije Ministarstvafinansija.

Naime, kontrolom je utvr|eno da je pla}awe koje je po “petom obra~unu”do tada izvedenih radova, 11. maja 2005. godine, izvr{eno u iznosu 31,3 mili-ona dinara, plus razlika u kursu evra od 7,4 miliona dinara. Me|utim, stvar-na kursna razlika iznosila je 14,85 odsto, pa je kao takva trebalo da bude ob-ra~unata i pla}ena u iznosu od 4,6 miliona, a ne 7,4 miliona dinara. Iz togasu inspektori izveli zakqu~ak i ra~unicu da je Ministarstvo finansija iz-vo|a~u radova platilo ~ak 2,8 miliona dinara vi{e nego {to je shodno ugo-voru trebalo da bude pla}eno! Potpuno isti slu~aj je bio i sa pla}awem “de-setog obra~una” izvedenih radova, kada je, 1. septembra 2006. godine, Mini-starstvo izvo|a~u radova platilo ~ak 3,6 miliona dinara, i to samo na ime

Ivan Nini}

73

razlike u kursu, od ~ega je iznos od 451.747 dinara nezakonito (vi{e) prepla-}en! Razlika u kursu je tako|e pogre{no obra~unata i ispla}ena izvo|a~uradova i po “Aneksu 1” osnovnog ugovora, i to u iznosu od 172.787 dinara! Da-kle, zbog ovih namernih ili “slu~ajnih” gre{aka, buyet Srbije o{te}en je~ak za 3,4 miliona, odnosno 4 miliona dinara, koliko je sa porezom izvr{e-no prepla}ivawe firmi “Grading SS” od strane Dinki}evog Ministarstva,i to suprotno zakqu~enom ugovoru za obe faze radova.

Buyet namerno o{te}en za 11,5 miliona dinara

Ugovor koji je bio zakqu~en izme|u Ministarstva finansija i preduze-}a “Grading SS” definisao je rok za zavr{etak radova od 360 dana (12 mese-ci) od dana uplate avansa. U toku buyetske kontrole, inspekcija je utvrdilada je izvo|ewe radova trajalo 488 dana, odnosno da je ugovorni rok probijenza ~ak 122 dana. Shodno odredbama iz ugovora koje su izvo|a~a radova obave-zale da zbog probijawa roka plati “penale”, inspektori su izveli ra~unicuda je Ministarstvo finansija od izvo|a~a radova za svaki dan ka{wewa ima-lo pravo da naplati 460.242 dinara. Drugim re~ima, Ministarstvo finansi-ja je za 122 dana zaka{wewa imalo pravo da na ime “penala” naplati iznos od~ak 56,1 milion dinara. S obzirom da je ugovor imao dobro smi{qenu “caku”da iznos “penala” ne moè pre}i 5 odsto od ukupne cene radova, tako Mini-starstvo nije imalo pravo na naknadu stvarne {tete u iznosu od 56,1 miliondinara, ve} je ta {teta mogla da bude napla}ena pet puta mawe, odnosno 11,5miliona dinara. Iako je ministarstvo ovaj iznos, shodno odredbama ugovora,moglo da naplati jednostavno tako {to }e neku od mnogobrojnih faktura is-postavqenih od izvo|a~a umawiti za 11,5 miliona, to nije u~iweno. Buyet-ski inspektori u svom nalazu navode da u toku kontrole nisu dobili dokazekojima se potvr|uje da su nadle`ni u Ministarstvu finansija poku{ali danaplate ovaj iznos. Tome u prilog ide i ~iwenica da je Ministarstvo u sep-tembru 2006. godine, bez umawewa 11,5 miliona dinara, izvr{ilo prenossredstava od 24,6 miliona izvo|a~u, a da je tada ve} bilo poznato da je rok zaizvo|ewe radova probijen! O~ito je da “skija{i” iz G17 plus, Dinki} i Sko-ri}, nisu {titili interes dràve, ve} su izvo|a~u bukvalno poklonili 11,5miliona buyetskih sredstava gra|ana Srbije.

““Prebijawe”” dugova i potraìvawa na {tetu dràve

Kako bi se u ovoj “pqa~ki veka” kona~no “sravnale” me|usobne obavezeMinistarstva finansija i preduze}a “Grading SS”, dana 27. marta 2007. go-dine sa~iwen je “Protokol o izvr{enim radovima na objektu Ministarstvafinansija u ulici Kneza Milo{a br. 20”. Protokol je svojim potpisom po-tvrdio i nadzorni organ, tj. preduze}e “Zinko”. Ovim protokolom je utvr|e-no da su radovi u svemu izvedeni po ugovoru i aneksu ugovora, da je ukupnavrednost radova, sa porezom i kursnom razlikom, 371,3 miliona dinara i danisu utvr|ene dodatne obaveze naru~ioca i izvo|a~a radova. Samo mesec da-na kasnije, 27. aprila 2007. godine, me{ovita komisija u kojoj se ispred Mi-nistarstva finansija nalazio Neboj{a Skori}, tada jo{ uvek pomo}nik mi-


74

143) U inspekcijskom nalazu se ne navode delovodni brojevi Protokola od 27. 3.2007. godine i Zapisnika od 27. 4. 2007. godine.

nistra finansija, kao i predstavnici izvo|a~a radova i nadzornog organa,sa~inili su zapisnik o prijemu i kona~nom obra~unu radova koji odgovaravisini cene radova koja stoji u potpisanom protokolu143). U ovom zapisnikuo prijemu radova se navodi: 1) da su radovi probijeni i da su trajali 488 da-na, ali da 183 dana nije bilo mogu}e izvoditi radove zbog vremenskih uslo-va, pa se “penali” ne}e naplatiti izvo|a~u jer ne postoji wegova krivica; 2)da je saglasno primedbama buyetske inspekcije “pre

pla}eno” izvo|a~u 4 miliona dinara (sa porezom) zbog pogre{nog obra-~una kursne razlike, {to se pretvara u potraìvawe Ministarstva premaizvo|a~u; 3) da pojedine fakture ministarstvo nije platilo u roku, pa je ce-na shodno ugovoru uve}ana za dodatnih 4,7 miliona dinara, {to predstavqapotraìvawe dobavqa~a prema Ministarstvu; 4) da je obilaskom prostori-ja komisija uo~ila nedostatak kerami~kih radova, zbog ~ega se vrednost ra-dova izvo|a~u umawuje za 671.704 dinara; i 5) da se predlaè da se na osnovuovog mi{qewa komisije prihvati kona~an obra~un izvedenih radova. Dakle,na ovaj na~in izvr{eno je “peglawe” i “prebijawe” mawka radova od 671.704dinara i iznosa od 4 miliona dinara, koliko su zbog pogre{nih kursnih raz-lika Dinki} i wegov “pajtos” Skori} ~astili izvo|a~a radova. Iz toga je nakraju proisteklo da “niko nikome ni{ta ne duguje”, a da u dràvnoj kasi ipakostaje mawak. O ~emu se ovde zapravo radi?

Zbog ““gre{ke”” pla}eno 13,7 miliona dinara

Ovako “na{minkan” zapisnik o prijemu radova, u toku buyetske kontro-le Buyetska inspekcija nije prihvatila kao validan. S tim u vezi, u inspek-cijskom nalazu se navodi da izvo|a~ radova nije traìo prekora~ewe rokaza izvo|ewe radova zbog “vi{e sile”, kao i da dodatni rok naknadno uop{tenije bio odobren, iz ~ega proizilazi da je dràva od izvo|a~a morala da na-plati “penale” u iznosu od 11,5 miliona dinara. Tako|e, inspektori navodeda je komisija neosnovano i naknadno iskazala obavezu – dug Ministarstvaod 4,7 miliona dinara, a da se ovaj dug uop{te ne pomiwe, niti je obra~unatprotokolom koji je potpisan samo mesec dana ranije. I ono {to je na krajunajva`nije, a to je ~iwenica da su inspektori otkrili da zapravo dràva ni-je trebalo da plati “penale” od 13,7 miliona zbog ka{wewa u pla}awu fak-tura, a da je ovaj iznos ipak pla}en izvo|a~u. Naime, inspektori su otkrilida je Neboj{a Skori} (ovla{}en od strane Dinki}a) “propustio” da u ugo-vor o izvo|ewu radova unese odredbu koja se nalazila u tenderskom obrascu- “modelu ugovora”, a kojom je predvi|eno da Ministarstvo finansija ne}epla}ati “penale” izvo|a~u zbog ka{wewa u pla}awu ako je izvo|a~ probiorok za izvo|ewe radova. Me|utim, bez obzira na “propust”, predstavnikpreduze}a “Grading SS” je prilikom sprovo|ewa tenderske procedure pot-pisao izjavu kojom prihvata “model ugovora” iz tenderske dokumentacije ukome je sadràna ova odredba. Ipak, pored ove ugovorene (izjavom prihva}e-

Ivan Nini}

75

144) Neboj{a Skori} je deklarativno “nestrana~ka li~nost” (a u~estvuje u tribi-nama stranke G17 plus) i ~ovek koji se tretira kao “desna ruka” M. Dinki}a.Dok je Dinki} bio guverner NBJ, Skori} je bio generali direktor Direkcijeza op{te poslove u NBJ i, prema pisawu medija, lice koje je bilo angaòvanoza poverqive transfere devizne efektive u inostranstvo. Zatim, dok je Din-ki} bio ministar finansija, Skori} je bio wegov pomo}nik za imovinsko-pravne poslove. On je na Dinki}ev predlog jedno vreme bio i ~lan UO JP“JAT ervejz”, ali je zbog sukoba interesa bio prinu|en da u septembru 2004.godine na tu funkciju podnese ostavku. Izborom Dinki}a na novu funkcijuministra ekonomije i regionalnog razvoja, N. Skori} je postavqen na funk-ciju pomo}nika ministra za sektor turizma. Nedugo zatim, u junu 2008. godi-ne, na predlog M. Dinki}a, Vlada RS je N. Skori}a postavila na funkciju ge-neralnog direktora JP “Skijali{ta Srbije”.

ne) odredbe, a i pored probijawa ugovorenog roka od 360 dana, Ministarstvoje prilikom ka{wewa u pla}awu ~etiri ra~una izvo|a~u uvek pla}alo i raz-liku u ceni u vidu “penala”, u ukupnom iznosu od ~ak 13,7 miliona dinara!

Krajwa {teta po buyet 39,9 miliona dinara

Dakle, ako se sumira ova pqa~ka koju je buyet Republike Srbije pretr-peo u me{etarewu prilikom rekonstrukcije i adaptacije nove zgrade Mini-starstva finansija, ona se moè prikazati na slede}i na~in: 11,5 miliona(izvo|a~ nije dràvi platio “penale”); 13,7 miliona (dràva bez osnova iz-vo|a~u platila “penale”); 4 miliona (vi{e pla}ena kursna razlika); 4,7 mi-liona (izmi{qen zaostali “dug” prema izvo|a~u, koji je trebalo navodno dabude obra~unat na iznos od 13,7 miliona) i 671.704 dinara (neizvr{eni, apla}eni kerami~arski radovi). Prema tome, osim {to je posao vredan oko 5miliona evra bio nezakonit i kriminalan od po~etka do kraja, kada se ovecifre saberu, proizilazi da su Mla|an Dinki} i wegov pomo}nik, partij-ski saborac i “skija{“ Neboj{a Skori}, o{tetili buyet Republike Srbijeza ukupno 39.971.704 dinara! Zbog toga ni jedan ni drugi nisu snosili nika-kvu odgovornost, ve} su samo promenili foteqe. Mla|a je u novoj vladi iza-bran na funkciju ministara ekonomije i regionalnog razvoja i na funkcijupotpredsednika Vlade, a wegov “pajtos”Neboj{a je imenovan na funkciju di-rektora JP “Skijali{ta Srbije” 144). I jedan i drugi su za sada nedodirqi-vi za pravosudne organe jer su deo reìma Borisa Tadi}a.


76

145) Tihomir Timotijevi} je kao kadar Demokratske stranke, po dolasku DOS-a navlast, postavqen na funkciju direktora Republi~ke direkcije za puteve dana23. 2. 2001. godine. Sa ove funkcije razre{en je re{ewem Vlade Republike Sr-bije broj: 119-1996/2004, od 25. 3. 2004. godine.

146) Qubi{a Buha ûme je kontraverzni biznismen iz Sur~ina, a od strane poli-cije, pravosu|a i medija, identifikovan je kao vo|a tzv. kriminalne grupe“Sur~inski klan”. U kriminalnim poslovima sa dràvom za vreme reìma S.Milo{evi}a (SPS) i reìma Z. \in|i}a (DS), ûmetu je na brz i lak na~inomogu}eno sticawe neprocewivog kapitala. U sudskom procesu optuènima zalikvidaciju Z. \in|i}a (DS), dobio je status prvog “svedoka saradnika” u isto-riji srpskog pravosu|a.

(10)Asfaltirawe ““demokratskog”” lopovluka

Kako je 2003. godine, “ekspoziturom” za boga}ewe mafije – Republi~komdirekcijom za puteve, rukovodio kadar Demokratske stranke i biv{i di-rektor Tihomir Timotijevi}, proveravala je i Buyetska inspekcija Mini-starstva finansija. Prema nalazu Buyetske inspekcije, Timotijevi} je u2003. godini “probio” buyet Direkcije, odnosno buyet Republike Srbijetako {to je potro{io ~ak 118 miliona dinara vi{e od zakonom dozvoqe-nog. Preko 200 javnih nabavki koje su bile “te{ke” oko 10 milijardi dina-ra, Timotijevi} je izvr{io uz kr{ewe Zakona o javnim nabavkama, dok za po-jedine nabavke, koje se mere u milionima dinara, uop{te nije raspisivaotender. Primera radi, nabavka soli za puteve u vrednosti ~ak 173,1 mili-on dinara izvr{ena je na nezakonit na~in. Zbog “naduvanih” faktura, kojeje Direkcija pla}ala suprotno tada vaè}em cenovniku usluga, buyet Sr-bije je o{te}en za 23,3 miliona dinara. Buyetski inspektor je otkrio i toda je, 2003. godine, direktor Timotijevi} nezakonito potpisao sporazumkoji je buyet Srbije naknadno ko{tao 60 miliona dinara. Zbog nezakonitekupovine odela i cipela za sebe, svoje saradnike i referente koji na to ni-su imali pravo, Timotijevi} je buyet o{tetio za 1,6 miliona dinara. Ve-rodostojnost i zna~aj ovih ~iwenica koje je nadle`ni dràvni organ utvr-dio i zapisni~ki konstatovao prilikom kontrole finansijskog poslovawaRepubli~ke direkcije za puteve, eks-direktor Tihomir Timotijevi} negira.

* * *

Drumski razbojnici

Koliko “uspe{no” kadrovi Demokratske stranke rukovode dràvnim,odnosno javnim preduze}ima, najboqe se moè videti na primeru Republi~-ke direkcije za puteve, kojom je, od februara 2001. godine sve do marta 2004.godine, rukovodio Tihomir Timotijevi}145) (DS). Timotijevi}evo ime se umedijima, tokom leta 2003. godine, vi{e puta dovodilo u vezu sa angaòva-wem firme “Difens roud” u vlasni{tvu Qiqane Buhe, supruge Qubi{e Bu-he ûmeta146), na asfaltirawu puteva u Srbiji. Tako|e, objavqivani su i

Ivan Nini}

77

147) Vladimir Beba Popovi} je u vladi dr Z. \in|i}a (DS) obavqao funkciju {e-fa Biroa za komunikacije sa medijima. Suvlasnik je marketin{ke firme“Spektra”, koja je 1993. godine za DS radila predizbornu kampawu pod sloga-nom “Po{teno”. Popovi} je u javnosti poznat kao “~ovek iz senke”, a wegovoime politi~ki neistomi{qenici ~esto dovode u vezu sa likvidacijom Z.\in-|i}a, sumwivim privatizacijama i kriminalnim aferama iz vremena VladeDOS-a. Ina~e, Popovi} vaì za jednog od imu}nijih qudi u Srbiji koji vodiveoma lagodan i skup ̀ ivot, a o wegovom kapitalu se ~esto pri~alo i pisalo umedijima.

148) Izvor: List “Pres”, od 1. 7. 2007. godine, str. 2.149) Republi~ka direkcija za puteve je Odlukom Vlade Republike Srbije broj: 023-

8228/2005, od 22. 12. 2005. godine, transformisana u JP “Putevi Srbije”, a shodnonovom Zakonu o javnim putevima (“Sl. glasnik RS”, br. 101/05).

transkripti telefonskih razgovora koje su presretali operativci UB-POK-a, a koje je svojevremeno sa ~elnicima DOS-ovog reìma obavqao û-me. Me|u tim transkriptima na{ao se i transkript razgovora od 6. septem-bra 2001. godine koji je vo|en izme|u ûmeta i Vladimira Bebe Popovi-}a147), u kom se isti~e kako je tada{wem direktoru Republi~ke direkcije zaputeve Tihomiru Timotijevi}u nu|eno ~ak 100.000 DEM da bi ostavio fir-mu “Biodekor” da i daqe radi dotada{we poslove sa dràvom148). Svi ovinavodi su do dana{weg ostali nerazja{weni, pa se zbog toga i ne zna kolikije Timotijevi}ev udeo u saradwi sa podzemqem u vreme vladavine DOS-a uSrbiji, s obzirom da je on bio samo eksponent, ali ne i “kqu~ni igra~” u ugo-varawu i dodeli poslova asfaltirawa puteva u Srbiji. Tu dilemu nije rasve-tlio ni Branko Joci} (NS), koji je u direktorskoj foteqi zamenio Timoti-jevi}a. Me|utim, u ovoj dràvi ipak se na{ao neko ko je bar malo “za~epr-kao” po Timotijevi}evim poslovima, a to je Buyetske inspekcija Ministar-stva finansija, koja je krajem 2004. godine posetila Republi~ku direkciju zaputeve.

U kontrolu materijalno-finansijskog poslovawa, zakonite i namenskeupotrebe buyetskih sredstava Republi~ke direkcije za puteve149), buyetskiinspektor Hasan Berberovi} je do{ao 22. oktobra 2004. godine i tu se zadr-ào sve do 31. decembra iste godine. Nakon 3 meseca inspekcijskog pregleda,zapisnik (nalaz) o ~iweni~nom stawu definitivno je bio zavr{en 21. janu-ara 2005. godine i u Ministarstvu finansija je zaveden pod brojem: 401-00-01918/2004. U ovom dokumentu, koji se sastoji iz 56 stranica teksta, kao prvoodgovorno lice ozna~en je direktor Direkcije Tihomir Timotijevi}. Osimwega, kao odgovorna lica su ozna~eni i {ef ra~unovodstva i na~elniciOdeqewa za magistralne i regionalne puteve. Uvidom u ovaj inspekcijskinalaz, samo se delimi~no moè ste}i slika o Timotijevi}evom me{etarewu,a za{to je to tako navodi se u samom nalazu. Naime, buyetski inspektor jezbog obimnosti posla vr{io kontrolu dokumentacije “metodom slu~ajnoguzorka”, odnosno inspekcijskom metodom “na probir i preskok”. Me|utim,bez obzira {to je re~ o “slu~ajnom uzorku”, rezultate buyetske kontrole, od-nosno rezultate rada direktora i “demokrate” Timotijevi}a, autor }e siste-mati~no obraditi i prezentovati u ovoj analizi.


78

150) ^lanom 12 Zakona o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu (“Sl. glasnikRS”, br. 86/02 i 35/03) bilo je propisano da u toj godini sve nabavke dobara, ra-dova i usluga ispod 600.000 dinara podleù pod javnu nabavku male vrednosti,odnosno da se sve nabavke iznad navedenog iznosa tratiraju javnom nabavkomvelike vrednosti.

151) Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02 i 43/03).

Tika ““probio”” buyet za 118 miliona dinara

Kontrolom tro{ewa buyetskih sredstava u Republi~koj direkciji zaputeve, utvr|eno je da je u ovom preduze}u utro{eno ~ak 118.325.000 dinaravi{e nego {to je to bilo dozvoqeno buyetskim aproprijacijama koje su bi-le definisane Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu. Tako jena buyetskoj poziciji “423 usluge po ugovoru”, iz buyeta Republike bilo iz-dvojeno 12,5 miliona dinara, a Timotijevi} je utro{io 68,8 miliona, {to jeza 56,3 miliona bilo vi{e od dozvoqenog. Isto tako, za buyetsku poziciju“426 – tro{kovi materijala” utro{eno je 4,2 miliona vi{e od dozvoqenog,dok je za buyetsku poziciju “541 – Zemqi{te” utro{eno 16,8 miliona dina-ra vi{e od dozvoqenog. Jo{ jedan od razloga “probijawa” buyeta, odnosno ne-zakonitog tro{ewa novca iz dràvne kase, krije se u otplati stranih i do-ma}ih kamata, ali i u otplati glavnice stranim kreditorima. Tako je za ot-plate raznoraznih doma}ih kamata, buyet “probijen” za 7,2 miliona dinara,dok je zbog otplate stranih kamata buyet “probijen” za 10,1 milion dinara.Ne{to gori slu~aj je bio sa otplatom glavnice stranim kreditorima, za {taje iz buyeta bilo odobreno 250,7 miliona, dok je krajwi utro{ak iznosio274,1 miliona, iz ~ega proizilazi da je ~ak 23,4 miliona dinara utro{eno vi-{e od odobrenog. S obzirom na ovako neracionalno i nezakonito poslovawedirektora Tihomira Timotijevi}a, buyetski inspektor je konstatovao ma-wak u buyetu i naloìo Republi~koj direkciji za puteve da u roku od 30 da-na u dràvnu kasu nadoknadi iznos od 118.325.000 dinara.

[ta to be{e tender?

Kontrola je pokazala da je Republi~ka direkcija za puteve, odnosno wendirektor Tihomir Timotijevi} kao naru~ilac radova, u 2003. godini spro-veo ~ak 90 javnih nabavki velike vrednosti na kriminalan na~in. Sve javnenabavke velike vrednosti (tada preko 600.000 dinara)150), koje je Republi~kadirekcija za puteve sprovela u 2003. godini, imale su ukupnu vrednost od ~ak9,5 milijardi dinara. Ove nabavke nisu proceduralno izvr{ene u skladu satada{wim zakonom o javnim nabavkama151), jer Republi~ka direkcija za pu-teve prethodno nije donela godi{wi plan javnih nabavki, {to predstavqapreduslov da se raspi{e tender, odnosno da se zapo~ne i sprovede tenderskaprocedura. Dakle, direktor Timotijevi} je, o~igledno po svojim èqama imerama, mimo Zakona o javnim nabavkama, sprovodio gigantske tendere vred-ne 9,5 milijardi dinara, i to onako kako je odgovaralo reìmu DOS-a i ma-fiji koja je profitirala na asfaltirawu puteva. Mimo spiska od 90 javnihnabavki, koji je u formi godi{weg izve{taja Republi~ka direkcija za pute-

Ivan Nini}

79

152) ^lanom 17 Zakona o buyetu Republike Srbije za 2004. godinu (“Sl. glasnik RS”,br. 33/04 i 115/04) bilo je propisano je da u toj godini sve nabavke dobara, ra-dova i usluga ispod 1.00.000 dinara podle`u pod javnu nabavku male vrednosti.

153) Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02 i 43/03) i Zakon o jav-nim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02, 43/03 i 55/04).

ve dostavila Upravi za javne nabavke Republike Srbije, buyetski inspektorje naknadnom kontrolom otkrio jo{ 17 nabavki na koje uop{te nije ni pri-mewena tenderska procedura. Ove nabavke su se kretale u rasponu od mili-on do ~ak 57 miliona dinara. Me|utim, na tome se tenderske mahinacije di-rektora Timotijevi}a ne zavr{avaju.

Buyetski inspektor je utvrdio da je u nekim slu~ajevima tokom 2003. go-dine, isto tako bez tenderske procedure, tro{en buyetski novac, odnosnonovac gra|ana Srbije. Tako je, primera radi, nezakonito, preko Republi~kedirekcije za puteve, kao dobavqa~ usluga, JP “Beograd-put” utro{ilo 188,6miliona dinara, dok je Direkcija za puteve SO [abac utro{ila 9,7 milio-na dinara. Naravno, kontinuitet nezakonitog poslovawa direktora Tihomi-ra Timotijevi}a je nastavqen i u narednoj, 2004. godini, gde je situacija iz2003. godine apsolutno preslikana. Prema navodima iz inspekcijskog nala-za, Republi~ka direkcija za puteve uop{te nije donela godi{wi plan javnihnabavki, a izvr{ila je preko 60 nabavki velike vrednosti. Tako|e, kontro-lom je utvr|eno da za 14 javnih nabavki uop{te nije ni sproveden postupaktenderske procedure, iako se vrednost spornih nabavki kretala u rasponu odmilion do ~ak 396 miliona dinara!

““Male nabavke””, a velike mu}ke

Osim kontrole postupaka javnih nabavki velike vrednosti, u Republi~-koj direkciji za puteve buyetski inspektor je izvr{io i kontrolu javnih na-bavki male vrednosti (u 2003. godini do 600.000 dinara, a u 2004. godini do mi-lion dinara)152). Tom prilikom je otkriveno da ovaj organ u 2003. godini,uop{te nije doneo godi{wi plan javnih nabavki, ovog puta male vrednosti.U tom slu~aju, tada{wi zakon o javnim nabavkama153) je propisivao da direk-tor Timotijevi} uop{te nije smeo da pokre}e postupke javne nabavke malevrednosti bez prethodno donetog plana. Me|utim, kontrolom finansijskedokumentacije, inspektor je utvrdio da je u 2003. godini izvr{eno ~ak 55 na-bavki male vrednosti. Od toga su izvr{ene i 4 nabavke koje su se kretale urasponu od 800.000 do 1,1 milion dinara, a {to je podlegalo proceduri za na-bavke velike vrednosti. Na`alost, ovde se pri~a ne zavr{ava, jer je daqomkontrolom buyetski inspektor utvrdio da su pojedine nabavke vr{ene bezikakve zakonske procedure. Takvih kupovina bilo je 10, a wihova vrednost jedostizala i do 700.000 dinara. Kada je re~ o nabavkama Republi~ke direkci-je za puteve u 2004. godini, buyetski inspektor je utvrdio da je izvr{enoukupno 45 malih nabavki koje su dostizale milion dinara, dok je 10 kupovi-na realizovano bez ikakvog tenderskog postupka.

Dakle, bez obzira da li je re~ o velikim ili malim javnim nabavkama, zadirektora Timotijevi}a je Zakon o javnim nabavkama bio samo “mrtvo slovo


80

154) Prema pisawu internet portala i lista “Ve~erwe novosti” (http://www.novo-sti.rs/), u tekstu pod naslovom “ûme iz druge ruke”, od 31. 1. 2005. godine, Repu-bli~ka direkcija za puteve, u periodu od 2001. do 2004. godine, “nije potpisa-la” nijedan ugovor sa firmom “Difens”, ~iji je tada vlasnik bila QiqanaBuha, supruga Q. B. ûmeta. Ova firma nije mogla direktno da u~estvuje natenderima za obnovu i izgradwu saobra}ajnica jer nije ispuwavala uslove,ali je u~estvovala indirektno kao podizvo|a~ drugih firmi koje su na tende-rima “pobe|ivale” i zvani~no dobijale poslove. Tako se reìm “ogra|ivao”od ûmeta, pod izgovorom da “izvo|a~ radova ima pravo da angaùje podizvo-|a~a po svom izboru” i da “dràva nema nikakve veze” sa firmom “Difens”.Uz ovakvo “obrazloèwe” ûme je iz dràvne kase u svoj yep zgrtao milijar-de dinara profita.

155) Dnevni list “Politika”, od 6. 8. 2003. godine i “Slu`beni glasnik RS”, br.79/-88/03.

156) Ugovor je zaveden pod brojem: 454-01-966, od 17. 9. 2003. godine.

na papiru”, a upravo takvo me{etarewe su kroz buyet Srbije finansiraligra|ani. Zbog toga je za vreme mandata direktora Timotijevi}a najvi{e pro-fitirala mafija, kojoj su Vlada DOS-a i wen premijer Zoran \in|i} (DS)omogu}ili asfaltirawe puteva po Srbiji i to kao gest zahvalnosti za fi-nansijsku i logisti~ku podr{ku “demokratskim” promenama154).

Tika solio puteve –– ““zabiberio”” buyet

Kao jedinstven primer zloupotrebe tendera koji je u Republi~koj direk-ciji za puteve otkrio buyetski inspektor, bio je tender za nabavku soli. Na-ime, u avgustu 2003. godine, Republi~ka direkcija za puteve i wen direktorTihomir Timotijevi}, otpo~eli su tendersku proceduru za nabavku 35.000tona soli za posipawe puteva u zimskom periodu 2003/2004. godine, i to uvrednosti od 115 miliona dinara. Javno ogla{avawe ove nabavke je izvr{e-no u listu “Politika” i “Slu`benom glasniku”155), a tendersku dokumenta-ciju je preuzelo ~ak 12 firmi koje su bile zainteresovane za u~e{}e na ten-deru. Buyetski inspektor je utvrdio da nijedan od 12 ponu|a~a, uz svoju ponu-du u tenderskoj dokumentaciji, nije priloìo dokaz da je izmirio poreze idoprinose i druge javne da`bine u skladu sa propisima, a {to je bilo izri-~ito propisano odredbom ~lana 45, stava 2, ta~ke 4 tada{weg zakona o javnimnabavkama.

Bez obzira na ovaj nedostatak, tender nije poni{ten, ve} je tenderskakomisija kao najpovoqnijeg ponu|a~a, sa ponu|enom cenom od 100.695.000 di-nara (bez poreza), izabrala firmu “Univerzal” a.d. holding iz Beograda. Na-kon toga Republi~ka direkcija za puteve je, dana 17. septembra 2003. godine,sa preduze}em “Univerzal” a.d. holding zakqu~ila ugovor156) o nabavci soliza posipawe puteva u vrednosti od 121.935.251 dinar sa porezom na promet.Me|utim, buyetski inspektor je utvrdio da je u ostatku zimske sezone 2004.godine, od istog preduze}a, i to bez ikakvog tendera, nabavqeno jo{ 14.776tona soli, a {to je pla}eno dodatnih 51,2 miliona dinara. Dakle, soqewe pu-teva na ovakav na~in, sa ukupno 50.097 tona soli, na kraju je ko{talo Repu-bli~ku direkciju za puteve 173.142.367 dinara. Prema navodima iz inspekcij-

Ivan Nini}

81

skog nalaza, inspektor je uvidom u pojedine fakture utvrdio da pla}awe so-li nije uvek fakturisano i vr{eno po ugovorenoj ceni, ve} da su pojedine ko-li~ine nabavqene po znatno ve}im cenama. Interesantno je i otkri}ebuyetskog inspektora da firma “Univerzal” nije ispuwavala svoju obavezudistribucije soli, a {to je proizilazilo kao obaveza iz potpisanog ugovorai {to je fakturisano, odnosno pla}eno. Tako je Preduze}e za puteve “Kru-{evac put” iz Kru{evca, Republi~koj direkciji za puteve na naplatu dosta-vilo fakturu u iznosu od 96.000 dinara za distribuciju u sopstvenoj organi-zaciji, iako je to bila obaveza dobavqa~a, firme “Univerzal”. Dakle, re~ jeo klasi~nom ~erupawu dràvne kase.

Sumwive i ““naduvane”” fakture od 23,3 miliona

Kontrolom po principu “slu~ajnog uzorka” dokumentacije koja se odno-sila na tro{kove prevoza rasutih materijala (obeleàvawe kolovoznihtraka), tako|e su utvr|ene velike mahinacije. Izvo|a~ radova, Preduze}e zaputeve “Kragujevac”, je Republi~koj direkciji za puteve dostavilo, obra~un-ske listove gra|evinske kwige o rasipawu 51 tone materijala na putevima.Me|utim, iz te evidencije se nije mogla uo~iti pojedina~na cena usluge, re-gistarski broj vozila i wegova nosivost. Ovi podaci su svakako bili bitnida bi se utvrdila zakonitost i regularnost fakturisawa tro{kova za navod-no rasipawe 51 tone materijala na putevima, a prema vaè}im cenovnicimausluga. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, utvr|eno je da su fakturekoje su iskazane na prethodno opisa na~in, bile krajwe sumwive jer u wimanisu sadràni neophodni podaci. Tako je izvo|a~ radova, Preduze}e “Srbi-ja autoput” iz Beograda, dana 6. novembra 2003. godine, Republi~koj direkci-ji za puteve, prvo ispostavilo fakturu na iznos od 26,3 miliona dinara, a ka-snije tu fakturu naknadno uve}alo na 33,5 miliona dinara. Ovakva fakturaje pla}ena i pored ~iwenice da nije overena od nadzornog organa koji bi svo-jim potpisom potvrdio wenu verodostojnost. Preduze}e za puteve “Kru{e-vac-put” je 5. novembra 2003. godine, Republi~koj direkciji za puteve na pla-}awe ispostavilo fakturu u visini od 6,6 miliona dinara. Ni ova fakturanije potpisana od odgovornih lica za nadzor, a izvr{eno je weno pla}awe. Stim u vezi buyetski inspektor je utvrdio da je fakturisawe na ovakav na~inbilo potpuno nezakonito.

Kontrolom identi~ne dokumentacije koja se odnosila na tro{kove odr-àvawa magistralnih i regionalnih puteva od strane Preduze}a za puteve“Kragujevac” iz Kragujevca, jasno je utvr|eno da su fakture bila “naduvane”.Naime, buyetski inspektor je ustanovio da je u fakturama dolazilo do odstu-pawa cena u odnosu na cene utvr|ene tada vaè}im cenovnikom Republi~kedirekcije za puteve. Tako je, primera radi, za pojedina~no fakturisawe tro-{kova goriva dizel D-2, bitumena i kamenog agregata koji su utro{eni naodràvawu regionalnih puteva, odstupano od vaè}ih (propisanih) cena ido 565.602 dinara. S tim u vezi, detaqnom kontrolom je utvr|eno da je Repu-bli~ka direkcija za puteve u 2003. i 2004. godini Preduze}u za puteve “Kra-gujevac” iz Kragujevca isplatila ukupno 23,3 miliona dinara vi{e nego {to


82

157) Sporazum je zaveden pod brojem: 953-00-3436, od 6. 8. 2003. godine.158) ^lanom 53, stavom 2 Zakona o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02 i

87/02) bilo je propisano: “Direktni i indirektni korisnik buyetskih sred-stava ne moè da ovlasti drugo lice, osim ministra, da potpi{e ugovor ilidrugi sporazum koji po svojoj prirodi predstavaqa zaduìvawe, iz kojeg pro-izilazi ili moè da proiza|e obaveza pla}awa iz buyeta”.

159) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 953-00-4685, od 23. 10. 2003. godine.

je trebalo da bude pla}eno shodno sopstvenom, vaè}em cenovniku usluga.Zbog ove astronomske pqa~ke, buyetski inspektor je Republi~koj direkci-ji za puteve naloìo meru da u roku od 30 dana u buyet Srbije nadoknadi {te-tu od 23.366.435 dinara, koliko je preko uve}anih faktura nezakonito ispla-}eno Preduze}u za puteve “Kragujevac” iz Kragujevca.

Tika zaduìo buyet Srbije za 60 miliona

Fenomen svih fenomena u Republi~koj direkciji za puteve za vrememandata direktora Tihomira Timotijevi}a (DS), koji je, mora se priznati,iznenadio i buyetskog inspektora, dogodio se 29. decembra 2004. godine, i tou momentu vr{ewa buyetske kontrole. Tog dana je Uprava za javna pla}awa –filijala Stari grad, izvr{ila isplatu “Delta banci” a.d. Beograd, a na te-ret buyeta Republike Srbije, u ukupnom iznosu od ~ak 60 miliona dinara.Ovakvu iznenadnu isplatu koja je “aktivirana” putem menica, proizveo je ta-da ve} biv{i direktor Tihomir Timotijevi} (DS), koji je jo{ 6. avgusta2003. godine, sa Preduze}em za puteve “Ni{“ a.d. iz Ni{a potpisao nezako-niti sporazum157). Tim sporazumom, Timotijevi} je Republi~ku direkciju zaputeve obavezao na odloèno pla}awe radova koji su izvedeni na autoputu E-75, deonica Pe~ewevce-Grabovnica (sektor I). Sporazumom je predvi|eno dase pla}awe vr{i putem menica, a po prethodnoj dostavi svake overene “situ-acije” od izvo|a~a radova. Tako je Republi~ka direkcija za puteve izdala 6solo menica na iznos od po 10 miliona dinara, {to je ukupno ~inilo 60 mi-liona dinara. Buyetski inspektor je u svom nalazu veoma precizno konsta-tovao da je potez direktora Timotijevi}a bio u suprotnosti sa odredbom~lana 53, stava 5 tada{weg zakona o buyetskom sistemu158), te je u skladu saistim bio i ka`wiv.

Na teret buyeta odelo i cipele za direktora

Koliki java{luk je buyetski inspektor Ministarstva finansija ot-krio u Republi~koj direkciji za puteve, za vreme mandata “demokrate” i di-rektora Timotijevi}a, najboqe ilustruje slede}i primer zloupotrebe slu-`benog poloàja. Naime, direktor Timotijevi} je 23. oktobra 2003. godine,pozivaju}i se na Zakon o za{titi na radu i Zakon o dràvnoj upravi, kao ina Poseban kolektivni ugovor, doneo re{ewe159) o nabavci ode}e, obu}e,sredstava i opreme li~ne za{tite na radu. Tu mogu}nost je iskoristilo 83radnika, me|u kojima su bili i direktor, kao i svi wegovi savetnici i refe-renti, a {to je buyet Srbije ko{talo 1.617.213 dinara. Prema navodima izinspekcijskog nalaza, svakom radniku je stavqeno na raspolagawe 20.000 di-

Ivan Nini}

83

160) Autor je analizu identi~nog sadràja objavio u listu SRS “Velika Srbija”,broj: 3203, iz meseca juna 2008. godine.

nara, a re{ewe je predvi|alo da “radnik donese ra~un na isplatu”. Me|utim,buyetski inspektor je kontrolom utvrdio da je ovakvo re{ewe direktoraTimotijevi}a bilo nezakonito. Naime, Poseban kolektivni ugovor za dr-àvne organe decidirano je propisivao koji dràvni slu`benici, premasvom radnom mestu i opisu posla, mogu da se obuku, obuju i opreme o dràv-nom tro{ku. Prema ovom aktu, takvoj mogu}nosti svakako da nisu podlegalidirektor Timotijevi}, wegovi savetnici i referenti. S obzirom da je ova-kvo nezakonito re{ewe direktora Timotijevi}a prouzrokovalo {tetubuyetu, buyetski inspektor je Republi~koj direkciji za puteve naloìo me-ru da u roku od 60 dana u dràvnu kasu nadoknadi iznos od 1,6 miliona dina-ra. Naravno, treba ista}i i to da u ovu sumu ulazi i odelo direktora Timo-tijevi}a koje je pla}eno 15.000 dinara, kao i cipele od 5.000 dinara.

Timotijevi} ““nije obave{ten”” o svom me{etarewu

Kada je autor ove analize me{etarewa u Republi~koj direkciji za pute-ve, analizu hteo da objavi u listu “Velika Srbija”, kontaktirao je sa gospo-dinom Tihomirom Timotijevi}em (DS) kako bi u analizu, odnosno u autor-ski ~lanak uvrstio i wegovo vi|ewe inspekcijskog nalaza buyetskog inspek-tora160). U telefonskom razgovoru, autor je gospodinu Timotijevi}u rekaoda poseduje zvani~an nalaz o kontroli wegovog rada u Republi~koj direkci-ji za puteve, a koji je sa~inio buyetski inspektor. Zatim, autor je Timotije-vi}u u kratkim crtama predo~io ~iwenice koje su konstatovane u spomenu-tom dokumentu. Na pitawe autora kako komentari{e ~iwenicu da je “pro-bio” buyet za 118 miliona dinara, nezakonito sprovodio javne nabavke, pla-}ao “naduvane” fakture i nezakonito zaduìo buyet za 60 miliona dinara,Timotijevi} je potpuno smireno odgovorio: “Ma nema od toga ni{ta, to sugluposti koje nemaju veze sa mnom, ja odavno nisam tu.” Na pitawe autora dali je zbog ovog inspekcijskog nalaza do sada bio predmet interesovawa pra-vosudnih organa, Timotijevi} je negativno odgovorio i prokomentarisao:“Hvala bogu da od toga nema ni{ta, to su gluposti”. Na konstataciju autorada je re~ o ozbiqnim ~iwenicama za vreme wegovog direktorskog mandatakoje su ipak potkrepqene preciznim dokazima, Timotijevi} se branio re~i-ma: “To {to vi pri~ate meni ni{ta nije jasno, ja uop{te nemam pojma {ta vi~itate.” Ipak, on je neke svoje “grehe” i potvrdio, ali svakako izabrao je one“najbezna~ajnije”. “Da je to ne{to va`no, ja bi taj zapisnik imao, meni bi biouru~en. Jedina gre{ka koju je prona{la buyetska inspekcija u mom poslova-wu jeste probijawe buyeta zbog nabavke odela za radnike”, rekao je tada u iz-javi za “Veliku Srbiju” Tihomir Timotijevi}. Me|utim, on je demantovaotvrdwu autora da je re~ o 1,6 miliona dinara, komentarom da su to “pau{al-ne pri~e”.

Dakle, “demokrata” Timotijevi} nije bio raspoloèn da javno govori oonome {to je zvani~no utvrdio nadle`ni inspekcijski organ, ne priznaju}i


84

pri tom kao verodostojne navode iz dokumenta Ministarstva finansija. Mo-`e mu se, jer iza wega stoji Demokratska stranka kojoj je po`rtvovano slu-`io na mestu direktora “zlatne koke” kao {to je Republi~ka direkcija zaputeve. Zbog toga, ako se desi da Timotijevi} “propeva”, mnoge kolovo|e ne-kada{weg DOS-a i Demokratske stranke bi}e u panici. [tite}i Tiku odrobije, “demokrate” zapravo {tite sebe.

Ivan Nini}

85

161) Nakon raspada Dràvne zajednice SCG, pravo svojine nad dotada{wom zgra-dom Saveznog parlamenta je pripalo Republici Srbiji, pa je 23. 7. 2006. godineovo zdawe zvani~no progla{eno Domom Narodne skup{tine Srbije.

162) Kako prenosi list “Danas” (http://www.danas.rs), od 3. 4. 2009. godine, re~ je o in-vesticiji koja je ko{tala 16.434.414 dinara.

(11)Milioni ““sagoreli”” na ““zgari{tu demokratije”” (1)

Nakon 5. oktobra 2000. godine, buyet Skup{tine Savezne RepublikeJugoslavije, a kasnije Skup{tine Dràvne zajednice SCG, prema nalazuBuyetske inspekcije Ministarstva finansija, bio je predmet “demokrat-ske” otima~ine. Oni koji su spalili skup{tinsku zgradu, ispostavili sui od gra|ana Srbije, preko kompanije “Dunav osigurawe”, naplatili {tetuu iznosu od 95 miliona dinara. Zatim su 2002. godine, za nabavku “admini-strativne opreme”nenamenski utro{ili 46,8 miliona dinara, dok je pret-hodno oprema u vrednosti od 64,6 miliona dinara “otpisana” bez ikakvihdokaza. Ista “garnitura” je 2002. i 2003. godine nezakonito potro{ila55,6 miliona dinara za druge namene mimo zakonom predvi|enih i odobrenih.Najodgovorniji za pusto{ewe skup{tinske kase bili su “demokrate” Dra-goqub Mi}unovi}, predsednik Skup{tine, i Zoran Lu~i}, generalni sekre-tar. Odgovornost je imao i Ratko Matovi}, ~ovek koji je 2002. godine uzeootpremninu od 804.801 dinara, i po ugovoru o delu nastavio i daqe da radikao rukovodilac Odseka za imovinskopravne, finansijske i materijalneposlove, {to je dràvu i gra|ane ko{talo 1,3 miliona dinara.

* * *

Zgrada Skup{tine –– ““aligator”” koji guta milione

Treba li zaista Srbiji dve skup{tinske zgrade i da li taj rashod i luk-suz gra|ani Srbije mogu da isfinansiraju, pitawe je bez odgovora koje se sve~e{}e moè ~uti u srpskoj javnosti. Ovo pitawe je aktuelizovano u jekusvetske i doma}e ekonomske krize i u trenutku kada je vladaju}i reìm u Sr-biji doneo odluku da se od meseca marta 2009. godine skup{tinska zasedawaodràvaju u nekada{woj zgradi Savezne skup{tine, odnosno Skup{tineSRJ161). Mo`da se javnost i ne bi previ{e uzburkala zbog ~iwenice da }enajvi{e zakonodavno telo u Srbiji na raspolagawu imati dve zgrade, da uz tonije stigla jo{ jedna vest. Mediji su preneli informaciju, koja im je potvr-|ena od strane nadle`nih u Skup{tini Srbije, da }e preseqewu poslanikaiz zgrade u ulici Kraqa Milana u zgradu na Trgu Nikole Pa{i}a prethodi-ti investiciono ulagawe od oko 16 miliona dinara162). Ova sredstva su utro-{ena za sre|ivawe sale u kojoj se odràvaju skup{tinska zasedawa. I tamankada se “pra{ina” oko skup{tinskog rasipni{tva usred krize “slegla”, me-diji su preneli neke dodatne frapiraju}e informacije. Naime, sredinom ju-la 2009. godine, najavqeni su novi, letwi radovi u skup{tinskoj zgradi na


86

163) Izvor: List “Ve~erwe novosti”, (http://www.novosti.rs/), od 17. 7. 2009. godine.164) Prof. dr Dragoqub Mi}unovi} je jedan od osniva~a Demokratske stranke

(1989), bio je wen predsednik (1990-1994), delegat u Ve}u Republika Savezneskup{tine biv{e Jugoslavije (1991–1992), savezni poslanik sa liste DS(1992), jedan od osniva~a NVO “Centar za demokratiju” (1994), osniva~ i predsed-nik partije Demokratski centar (1996), savezni poslanik ispred Koalicije“Zajedno” u Ve}u gra|ana Savezne skup{tine (1996), jedan od inicijatoraosnivawa koalicije DOS (1999), savezni poslanik ispred koalicije DOS uVe}u gra|ana Savezne skup{tine (2000), predsednik Ve}a gra|ana Savezneskup{tine (oktobar 2000), predsednik Skup{tine DZ SCG (mart 2003–mart2004), republi~ki poslanik ispred DS (od decembra 2003. godine do danas).Predsednik je Politi~kog saveta DS, ~lan Predsedni{tva i ~lan GO DS.

Trgu Nikole Pa{i}a. Prema medijskim napisima, re~ je o uvo|ewu sistemaklimatizacije koji }e ko{tati buyet “oko 40 miliona dinara”. Me|utim, ov-de se pri~a ne zavr{ava jer prema izjavi Veqka Odalovi}a, sekretara Na-rodne skup{tine “potpisano je dvadesetak ugovora sa izvo|a~ima za razneradove i renovirawe }e trajati sigurno jo{ nekoliko godina”163).

Dok se najavquju novi gigantski i milionski radovi na osvetqewu, sre-|ivawu fasade i prostora ispred skup{tinske zgrade, niko iz “demokrat-ske” vlasti gra|anima Srbije i javnosti nije ispostavio ra~une o tome koli-ko je od 5. oktobra 2000. godine do danas, ukupno novca iz buyeta uloèno urenovirawe i adaptaciju skup{tinskog zdawa na Trgu Nikole Pa{i}a. Ovacifra se ne krije samo iz razloga {to je astronomska, ve} se krije zbog toga{to }e neko postaviti pitawe {ta su sve to platili gra|ani Srbije i da lisu poslovi adaptacije odra|eni u skladu sa zakonom. Odgovore na sporna pi-tawa kojima se “slobodni i demokratski” mediji u Srbiji u proteklih 9 go-dina nisu bavili, autor ove analize }e poku{ati da predo~i gra|anima Sr-bije i javnosti.

Kontrola poslovawa Mi}unovi}a i ““ekipe””

Na koje sve na~ine je nakon 5. oktobra 2000. godine, za vreme predsedni~-kog mandata prof. dr Dragoquba Mi}unovi}a164) izdvajan i tro{en novac zarenovirawe zgrade tada{we Skup{tine SRJ, kasnije Skup{tine SCG, a da-nas Doma Narodne skup{tine Republike Srbije, nije nimalo lako utvrditi.Nadle`ni organi nisu istraìvali kako je Mi}unovi} raspolagao novcemgra|ana Srbije sve do juna 2004. godine, kada je prof. dr Zoran [ami (DSS)preuzeo funkciju predsednika Skup{tine SCG. Tada je inicirana prva kon-trola materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori-{}ewa sredstava buyeta u Saveznoj skup{tini, koja je trajala u periodu od 4.juna do 14. septembra 2004. godine. Buyetski inspektori Ministarstva fi-nansija, Nada Metiko{ i Bojana Svilar, su dana 14. septembra 2004. godinesa~inili zapisnik (nalaz) koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod bro-jem: 401-00-900/2004-09-4. Ovaj dokument na najboqi mogu}i na~in svedo~i otome kako i koliko su ~elnici DOS-a bili razbojni~ki nastrojeni premadràvnim institucijama koje su prethodno, spaqivawem i pqa~kawem, osvo-

Ivan Nini}

87

165) Milan Lu~i} je funkciju generalnog sekretara Skup{tine SRJ obavqao kaokadar Demokratske stranke. Lu~i} je u maju 2008. godine, od strane O. Duli}a(DS), bio promovisan kao kandidat za funkciju generalnog sekretara Skup-{tine Srbije, ali mu je fotequ iznenada “izmakla” Tamara Stoj~evi} (DS).

jili. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, kao odgovorna lica za kon-trolisani period ozna~eni su Dragoqub Mi}unovi}, tada{wi predsednikaVe}a gra|ana, Milan Lu~i}165), generalni sekretar parlamenta i kadar De-mokratske stranke, kao i pojedini “spoqni saradnici”.

U ovoj analizi autor }e na sistemati~an na~in obraditi i rezimiratipojedinosti koje su buyetski inspektori ustanovili u postupku kontrole po-slovawa Savezne skup{tine za vreme Mi}unovi}evog mandata. Naime, za fi-nansirawe rada Savezne skup{tine SRJ, kasnije Savezne skup{tine SCG, uperiodu od januara 2002. godine do maja 2004. godine, bila su obezbe|ena nov-~ana sredstva u visini od 987,6 miliona dinara. Dakle, skoro milijarda di-nara ili ne{to vi{e od 10 miliona evra po orijentacionom, sredwem kursuevra u julu 2009. godine. U ovu sumu ulaze obezbe|ena sredstva iz Saveznog iRepubli~kog buyeta u iznosu od 861,4 miliona dinara, sredstva koja su 2002.godine dozna~ena od “Dunav osigurawa” a.d. iz Beograda u iznosu od 91,2 mi-liona dinara, ali i sredstva od Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tineu iznosu od 35 miliona dinara. Ukoliko se napravi gruba analiza strukturerashoda koji su u nazna~enom periodu predstavqali utro{ak od 987,6 mili-ona dinara, proizilazi da je za kapitalno odràvawe zgrade Skup{tine i ad-ministrativno opremawe utro{eno 450,9 miliona, na plate zaposlenih, na-knade i otpremnine je utro{eno 293 miliona, dok je na tro{kove slu`benihputovawa u zemqi i inostranstvu utro{eno 127,6 miliona dinara. Dakle,ovakva struktura skup{tinskih rashoda za vreme trajawa mandata Dragoqu-ba Mi}unovi}a bila je predmet interesovawa Buyetske inspekcije, a {ta jetim povodom otkriveno, to je predmet pri~e koja zasluùje posebnu pa`wu.

Gra|ani i dràva platili spaqivawe Skup{tine 95 milionaPre osvrta na konkretne pojedinosti me{etarewa, neophodno je podse-

titi da su tro{kovi rekonstrukcije i adaptacije zgrade Skup{tine nastalikao direktna posledica vandalskog ~ina spaqivawa i pqa~kawa najvi{e za-konodavne institucije u tada{woj SRJ, a {to je 5. oktobra 2000. godine orga-nizovao DOS uz logisti~ku, finansijsku i medijsku podr{ku me|unarodnezajednice, doma}ih i stranih NVO. Materijalna {teta tada{we ~uvene“buldoèr revolucije” na kraju je, razume se, pla}ena novcem gra|ana i dr-àve Srbije. A kako? Naime, prema sudskom poravnawu izme|u “KompanijeDunav osigurawe” a.d. iz Beograda i Savezne direkcije za imovinu, odnosnoSavezne skup{tine SRJ, koje je 14. marta 2002. godine postalo pravosna`no,stranke u postupku (tuèni i tuìlac) su se sporazumeli da “Dunav” ispla-ti Skup{tini SRJ iznos od 95.001.088 dinara povodom {tetnog doga|aja ko-ji je nastupio 5. oktobra 2000. godine na objektu Savezne skup{tine. Ra~una-ju}i 3,8 miliona, koliko je “Dunav” pre sudskog poravnawa isplatio, do de-cembra 2002. godine, “Dunav” je sukcesivno Saveznoj skup{tini isplatio ce-lokupnu dogovorenu nadoknadu {tete koja je proizilazila iz sudskog porav-


88

166) Kompanija ““Dunav osigurawe”” a.d. je 2002. godine bila lider me|u osiguravaju-}im dru{tvima u SCG, sa ukupnom premijom od oko 150 miliona dolara i sa34,5 odsto trì{ta osigurawa. Prihodi ove kompanije u navedenoj godini suiznosili 9.305.316.000 dinara (Izvor: “Glas javnosti”, (http://arhiva.glas-javno-sti.rs/), od 12. 2. 2004. godine).

167) Zakon o ra~unovodstvu (“Sl. list SRJ”, br.46/96... 71/01).168) Pravilnik o na~inu i rokovima vr{ewa popisa i uskla|ivawa kwigovodstve-

nog stawa sa stvarnim stawem (“Sl. list SRJ”, br.17/97).

nawa. Dakle, “demokratsko” i huligansko spaqivawe zgrade Savezne skup-{tine ko{talo je direktno gra|ane i dràvu vi{e od milion evra, a {to jenapla}eno preko dràvne kompanije “Dunav”. Osiguranici kod “Dunava” bi-le skoro sve dràvne firme i ustanove, pa je samim tim ova kompanija deosvog prihoda morala da izdvoji za pla}awe {tete nanete “buldoèr revolu-cijom”, ~ime je podjednako stavqena ruka u yep i gra|anima i dràvi166).

Bez traga ““otpisana”” oprema vredna 64,6 miliona dinaraPrema navodima iz inspekcijskog nalaza, Zakonom o saveznom buyetu za

2002. godinu, za rad Savezne skup{tine SRJ bila su odobrena buyetska sred-stva u iznosu od 381 milion dinara, dok su ukupni godi{wi rashodi realizo-vani u prikazanom iznosu od 403,1 milion dinara. Kako buyetski inspekto-ri navode, ovo “probijawe” izme|u planiranih i realizovanih tro{kova,stvorili su tro{kovi otpremnina i posebnih plata za zaposlene, koji su na-knadno odobreni u visini od 17 miliona dinara. Me|utim, i pored togabuyet Savezne skup{tine je neplanirano pretrpeo rashod od 5 miliona, ko-liko je utro{eno vi{e od dozvoqenog za slu`bena putovawa. Detaqnom kon-trolom poslovnih kwiga, inspektori su do{li do saznawa da ukupan buyetSavezne skup{tine zapravo nije iznosio 381 milion, kako je to bilo prika-zano. Buyet Skup{tine je zapravo iznosio 496,1 milion dinara, a razlika iz-me|u prikazanih i stvarnih sredstava ostvarena je od “Dunav osigurawa” iod tenderskih prihoda. Ono {to je posebno zanimqivo jeste otkri}e buyet-skih inspektora da iznos od 10,6 miliona neutro{enih i neopredeqenihsredstava, koji se na{ao na skup{tinskom ra~unu na dan 31. decembar 2002.godine, uop{te nije vra}en u savezni buyet kao {to je to nalagao ~lan 33 Za-kona o finansirawu SRJ. Za ovu nepravilnost kao odgovorno lice je ozna-~en Milan Lu~i}, tada{wi sekretar Savezne skup{tine.

Kontrolom pojedina~nih rashoda u 2002. godini, inspektori su utvrdi-li da je na osnovu re{ewa generalnog sekretara Milana Lu~i}a, Saveznaskup{tina otpisala opremu u vrednosti od 64,6 miliona dinara. U otpisanuopremu spadaju ra~unari, ofset {tamparska ma{ina, ma{ina za umnoàva-we, fotoslagaju}i aparat, kwigoveza~ki no ,̀ 15 aparata za fotokopirawe,mobilni telefoni i sl. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ne posto-ji nikakav dokaz o izvr{enom popisu i izve{taj o otpisu navedene opreme,~ime su prekr{eni propisi. Takvom radwom je prekr{ena odredba ~lana 25,stava 3 tada{weg zakona o ra~unovodstvu167) i odredba ~lana 13 pravilnikakoji bliè ure|uje na~in i rokove popisa168). Dakle, postavqa se pitawe gdeje zapravo zavr{ila “otpisana” oprema u vrednosti od 64,6 miliona dinara,

Ivan Nini}

89

jer da je propisno (komisijski) uni{tena, onda bi o tome postojao bar nekipisani trag!? Me|utim, o tome pisanog traga nema.

Spiskali 55,6 miliona dinara, pa perfidno prekwiìli

Kada je re~ o nabavci nove administrativne opreme u 2002. godini,buyetski inspektori su utvrdili da je Savezna skup{tina u tu svrhu utro{i-la 46,8 miliona dinara vi{e od predvi|enog, a da je razlika “pokrivena”prekwiàvawem sredstava iz drugih namena. To je u~iweno tako {to je iz-vr{eno prekwiàvawe sredstava namewenih za: kapitalno odràvawe 20,8miliona; tro{kove putovawa u inostranstvo 11,4 miliona; tro{kove puto-vawa u zemqi 5,3 miliona; medicinsku i laboratorijsku opremu 3,1 milion;opremu za saobra}aj 1,7 miliona; reprezentaciju 1,2 miliona; usluge komuni-kacije 1,2 miliona; i naknade 1,8 miliona. Ovakvim me{etarewem su prekr-{ene odredbe Zakona o saveznom buyetu za 2002. godinu i odredbe Zakona ofinansirawu SRJ. Me|utim, ovde je bila sasvim o~igledna namera me{eta-ra da na teret drugih buyetskih pozicija ravnomerno rasporede sredstva ko-ja su nenamenski utro{ena za nabavku nove administrativne opreme i timeda na prvi pogled prikriju “probijawe” buyeta na pravoj buyetskoj poziciji.Tako|e, u buyetskoj kontroli tromese~nog perioda januar-mart 2003. godine,inspektori su otkrili da su nadle`ni u parlamentu, u okviru buyetskih po-zicija, izvr{ili nezakonito prekwiàvawe sredstava u visini od 8,8 mili-ona dinara. Prethodno je izvr{eno nenamensko tro{ewe buyeta za slu`be-na putovawa u zemqi u iznosu od 6.022.283 dinara, {to je prekwiàvawempreba~eno na druge buyetske pozicije, ~ime je prekr{en zakon i uredba oprevremenom finansirawu. Slu`benik koji je ovo me{etarewe “korigo-vao”, u izjavi datoj Buyetskoj inspekciji naveo je da je to u~inio po naloguMilana Lu~i}a, sekretara parlamenta i Ratka Matovi}a, {efa Odseka zafinansijske poslove.

Fakturisawe i pla}awe kako Mi}un kaè

U periodu januar-mart 2003. godine, kada je jo{ uvek vr{eno finansira-we iz saveznog buyeta, za tromese~ni rad Skup{tine SRJ je uredbom o pre-vremenom finansirawu bilo izdvojeno 95,2 miliona dinara. Me|utim, par-lament je u nazna~enom periodu realizovao ukupne prihode od 132,4 milio-na i rashode od 127,6 miliona dinara. Tako je planirani rashod od 25 milio-na za kapitalno odràvawe zgrade uve}an na ~ak 47,1 milion, o ~emu inspek-torima u toku kontrole na uvid nije stavqen nikakav predra~un za ovu raz-liku iako je prema Zakonu o finansirawu SRJ organ bio duàn da uskladisvoje rashode sa sredstvima utvr|enim buyetom. Ipak, ovu mu}ku je raskrin-kala inspekcija koja je utvrdila da je 19. februara 2003. godine u skup{tin-ski buyet od strane Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine (Osniva~:Dragoqub Mi}unovi}) izvr{en prenos sredstava od 35 miliona dinara. Ovasredstva su preneta u ciqu delimi~nog pokrivawa tro{kova prema faktu-ri od 50,3 miliona dinara, za izvedene radove na renovirawu i opremawu ka-bineta predsednika Ve}a gra|ana i Ve}a Republika Savezne skup{tine.


90

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, faktura za izvedene radove uop-{te nije prokwièna u poslovnim kwigama Savezne skup{tine, pa samimtim nije ni iskazana razlika dugovawa od 15,3 miliona dinara, {to je bio ne-zakonito. Osim toga, me|usobni odnosi Fonda za obnovu zgrade Savezneskup{tine i Savezne skup{tine nisu bili definisani nikakvi ugovorom,pa inspektori nisu mogli da utvrde osnovanost fakturisawa radova na ova-ko polovi~an na~in. Prema izjavama odgovornih lica, Milana Lu~i}a, se-kretara, i Ratka Matovi}a, koji je po ugovoru bio angaòvan kao {ef Odse-ka za finansijske poslove, sve je ura|eno “u skladu sa usmenim dogovorom sapredsednikom Skup{tine SRJ (Mi}unovi}em)”.

Nenamenski utro{eno 6,3 miliona dinara

Za razliku od dotada{we Skup{tine SRJ, od 1. aprila 2003. godine radSkup{tine Dràvne zajednice SCG je finansiran sredstvima iz buyeta Re-publike Srbije. Tako je Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu,za rad parlamenta DZ SCG bio opredeqen iznos sredstava od 203,8 milionadinara. Osim ovog iznosa, po zahtevima stru~ne slu`be Skup{tine SCG, Sa-vet ministara je iz teku}e buyetske rezerve odobrio prenos sredstava u vi-sini od 7,2 miliona, pa je tako parlament tokom 2003. godine raspolagao saukupno 211.034.000 miliona dinara. Kontrolom tro{kova rashoda, buyetskiinspektori su utvrdili da je parlament u 2003. godini potro{io 6,3 milio-na dinara za investicione radove i opremawe zgrade, i to na teret sredsta-va koja su bila namewena za tro{kove “putovawa” i tro{kove “usluga po ugo-voru”. Kako ovakav vid nenamenskog tro{ewa novca nije bio u saglasnostisa Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu, a imaju}i u vidu da jere~ o novcu iz republi~kog buyeta, inspekcija je nadle`nima u Skup{tiniSCG naloìla odgovaraju}u meru. Tom merom Skup{tina SCG je bila u oba-vezi da u roku od 30 dana, u republi~ki buyet izvr{i povra}aj 6,3 milionadinara koliko je nenamenski, odnosno nezakonito utro{eno.

Ono {to su buyetski inspektori u svom nalazu konstatovali, a {to seodnosi na celokupni period koji je prekontrolisan, jeste ~iwenica da sukwièwa (nakon toga i pla}awa) vr{ena bez verodostojne dokumentacije,{to je bilo u suprotnosti sa vaè}im propisima. Primera radi, prema na-vodima iz inspekcijskog nalaza u delu koji se odnosi na 2003. godinu, inspek-cija je utvrdila da je u poslovnim kwigama Skup{tine SCG zatvoreno po-traìvawe za dati avans dobavqa~u “Cores” iz Beograda. To je u~iweno bezverodostojne dokumentacije iz koje bi moglo da se utvrdi da li su dati avan-si zaista i opravdani, ~ime je izvr{eno grubo kr{ewe propisa koji ure|ujubuyetsko ra~unovodstvo i buyetski sistem Republike Srbije. Jo{ jedna kon-statacija inspektora, koja se generalno odnosi na mandat Dragoquba Mi}u-novi}a, jeste i to da u toku buyetske kontrole Skup{tina SCG inspektori-ma nije pruìla nikakav dokaz iz koga bi se moglo videti da je vr{eno usa-gla{avawe plasmana, potraìvawa i obaveza. Isto tako, nije pruèn dokazo izvr{enom popisu osnovnih sredstava u pripremi, van upotrebe, i imovi-ne koja se nalazi kod drugih pravnih lica. Koliko je sve ovo proizvelo ozbi-

Ivan Nini}

91

qan kriminal, to je posebna pri~a koja svakako zasluùje posebnu analizu.

Uzeo otpremninu, ali sa~uvao fotequ {efa

Za sporazumni prestanak radnog odnosa 2002. godine, u Saveznoj skup-{tini opredelilo se 19 zaposlenih, za {ta je po osnovu otpremnine i skup-{tinske kase ispla}eno 13,1 milion dinara. Prema navodima iz inspekcij-skog nalaza, me|u tim radnicima se na{ao i Ratko Matovi}, koji je 27. decem-bra 2002. godine primio otpremninu u visini od 804.801 dinara. Me|utim,Matovi} je nakon toga nastavio i daqe da radi kao rukovodilac Odseka zaimovinskopravne, finansijske i materijalne poslove, i to po ugovoru o de-lu. Po tom osnovu, Ratku Matovi}u je do juna 2004. godine ispla}eno ~ak557.017 dinara neto, ali je wegov rad skup{tinski buyet ukupno ko{tao 1,3miliona dinara bruto. U ovom slu~aju se postavqa elementarno pitawe dali je ovakav vid funkcionisawa Mi}unovi}evog parlamenta zaista imaosmisla. Postavqa se pitawe bez odgovora, da li je Ratko Matovi} bio toli-ko “stru~an” da je nakon prijema otpremnine, a {to je za ciq imalo raciona-lizaciju skup{tinske slu`be, morao da nastavi sa radom na istom radnommestu. Matovi} ne samo da je nastavio i daqe da {efuje, nego je svoj dopri-nos dao i u me{etarewu jer je kontrola u vi{e navrata pokazala wegovu od-govornost za mnogobrojne nezakonitosti u finansijskom segmentu rada par-lamenta.

Srbija pla}ala bahanalije Milovog kadra –– ““prazno kao puno””

Da bahatost u vreme Mi}unovi}evog mandata nije imala granice, svedo-~i podatak da je Skup{tina SCG 2. jula 2003. godine, zakqu~ila ugovor saUgostiteqskim preduze}em “Stari grad” iz Beograda, o kori{}ewu uslugasme{taja u “apartmanu broj 101” i to po ugovorenom principu “prazno kaopuno”. Naime, re~ je o uslugama sme{taja koje je koristio dr Milorad Drqe-vi}, potpredsednik Skup{tine SCG i visoki funkcioner DPS-a, partijeMila \ukanovi}a. Ugovorom je precizirano da }e Skup{tina SCG snosititro{kove svakog dana u visini od 5.400 dinara, bez obzira da li se apartmankoristi ili ne. îstom ra~unicom se moè do}i do zakqu~ka da je ovajapartman mese~no ko{tao buyet Srbije 167.400 dinara, i to ne ra~unaju}iostale takse. Ina~e, pored ove cene ugovorom je bilo definisano i to daSkup{tina SCG snosi tro{kove boravi{ne takse i osigurawa za dr Drqe-vi}a.


92

169) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 20. 12. 2000. godine.170) Zakon o imovini Savezne Republike Jugoslavije (“Sl. list SRJ”, br. 41/93...

30/00).

(12)Sanacija i adaptacija ““zgari{ta demokratije”” (2)

Dok se na ~elu Savezna skup{tina SRJ nalazio Dragoquba Mi}unovi}iz Demokratske stranke, svi poslovi su pod krajwe ~udnim okolnostimaili na nezakonit na~in poveravani preduze}u “Omni Stock” iz Beograda, ko-je je, za razliku od drugih firmi, najvi{e fakturisalo i naplatilo “demo-kratsko” spaqivawe, rekonstrukciju i modernizaciju zgrade parlamentanakon 5. oktobra 2000. godine. Vrednost ugovorenih poslova izme|u ovefirme i parlamenta kroz osnovne ugovore, anekse i dopunske ponude u peri-odu od 2000. do 2004. godine, iznosila je ~itavih 528,5 miliona dinara, od ~e-ga je do maja 2004. godine fakturisano 341,2 miliona dinara. Buyetski in-spektori su utvrdili da je preduze}u “Omni Stock” uglavnom vr{eno avan-sno pla}awe, bez obzira na vrednost i koli~inu ugovorenih radova. Tako jeova firma samo na ime avansa iz buyeta dobila 157,4 miliona dinara, od ~e-ga ~ak 38,9 miliona dinara do kraja maja 2004. godine uop{te nije biloopravdano. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, u novembru 2001. godi-ne nadle`ni u Saveznoj skup{tini su preduze}u “Omni Stock” nezakonito“namontirali” posao nabavke i montaè elektronskog sistema za glasaweu vrednosti od 93 miliona dinara. Me{etarewe, bezakowe i pqa~ku u Sa-veznoj skup{tini je istraìo i UBPOK, koji je svoj izve{taj na daqe po-stupawe i procesuirawe odgovornih prosledio Okru`nom javnom tuìla-{tvu u Beogradu, koje od javnosti krije informacije u vezi sa ovim slu~a-jem.

* * *

Kako su ““bra}a”” 20. decembra naplatila 5. oktobar...

Prema nalazu buyetskih inspektora Ministarstva finansija, sumwivii nezakoniti poslovi na renovirawu, adaptaciji i opremawu zgrade Savezneskup{tine, zapo~eti su odmah nakon 5. oktobra 2000. godine, odnosno nakonizbora prof. dr Dragoquba Mi}unovi}a na funkciju predsednika Ve}a gra-|ana. Tako je ve} 20. decembra 2000. godine izme|u Savezne skup{tine i pred-uze}a “Omni Stock” iz Beograda zakqu~en ugovor169) o sanaciji i opremawudela zgrade Savezne skup{tine. Me|utim, Buyetska inspekcija u toku kon-trole na uvid nije dobila mi{qewe Saveznog javnog pravobranila{tva, ko-je je bilo neophodno pribaviti pre zakqu~ewa ugovora u skladu sa odredbom~lana 43 tada{weg zakona o imovini SRJ170). Ovim ugovorom, ~ija je vred-nost iznosila 42,3 miliona dinara, ugovoreno je izvo|ewe: gra|evinsko-za-natskih radova na delu zgrade; elektro-instalaterskih i ma{inskih radovau celoj zgradi i zanatskih radova u odre|enim prostorijama zgrade. Ugovore-

Ivan Nini}

93

171) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 26. 8. 2002. godine.172) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 8. 10. 2002. godine.173) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 27. 12. 2001. godine.

ni rokovi za zavr{etak radova bili su 45 dana od dana uplate avansa, a“avans” je podrazumevao uplatu ukupno ugovorene cene, i to u roku od 3 danaod dana potpisivawa ugovora.

Inspektori su utvrdili da je Savezna skup{tina, u periodu od 20. 12. do31. 12. 2000. godine, preduze}u “Omni Stock” iz Beograda, na osnovu predra~u-na, isplatila ukupno 30,2 miliona dinara. Da kriminal bude jo{ ve}i, utvr-|eno je da je u poslovnim kwigama za 2000. godinu ova uplata kwièna kao“izmirewe obaveza prema ovom dobavqa~u”, iako je zapravo re~ od uplati“avansa po predra~unima”. Mnogo gore od ovoga jeste ~iwenica da je ceo po-sao namonitiran preduze}u “Omni Stock” tako {to je Savezna skup{tina za-kqu~ila ugovor bez prethodno sprovedenog postupka javnog nadmetawa. Ti-me je prekr{en Zakon o imovini SRJ, a kao formalno odgovorno lice za ovajprekr{aj, identifikovan je Milan Lu~i}, generalni sekretar tada{wegparlamenta.

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, iako je posao izme|u Savezneskup{tine i preduze}a “Omni Stock” prvobitno bio ugovoren u vrednosti od42,3 miliona dinara, kona~na situacija je uve}ana ~ak dva i po puta. Premakona~nom obra~unu radova iz osnovnog ugovora, aneksa osnovnog ugovora idopunskih ponuda, iskazana je vrednost ukupno ugovorenih radova u iznosu od112,7 miliona, ukupno izvedenih radova u iznosu od 90,4 miliona i ukupnopla}enih radova u iznosu od 93 miliona dinara. Buyetska inspekcija nije mo-gla da prekontroli{e naknadno ugovoreni kriminal, jer u postupku kontro-le inspektorima na uvid nisu dati aneksi ugovora i dopunske ponude koje suznatno uticale na krajwu, astronomsku cenu radova.

Avansi od 68,7 miliona dinara kao ““bak{i{””

Kada je re~ o godi{wim tro{kovima odràvawa zgrade Savezne skup-{tine, ukupno iskazani rashod po tom osnovu na kraju 2002. godine iznosioje 91,3 miliona dinara. Inspekcija je prekontrolisala pojedine rashode ko-ji su vr{eni na teret buyeta Savezne skup{tine i tom prilikom je, naravno,utvr|eno me{etarewe i bezakowe. Naime, po “prvoj privremenoj situaciji”,koja je ispostavqena od preduze}a “Montaà” a.d. izvr{eno je pla}awe izno-sa od 9,4 miliona, dok je vrednost celokupnih radova iz ugovora171) defini-sana na iznos od 26,6 miliona dinara. Tako|e, po “prvoj privremenoj situa-ciji” izvr{eno je pla}awe 3,1 milion dinara preduze}u “Omni Stock” i to zaizvedene fasaderske radove na zgradi Savezne skup{tine koji su ugovo-rom172) definisani na iznos od 12,5 miliona dinara. U oba slu~aja nije utvr-|eno da li su prethodno ispo{tovane zakonske obaveze u smislu sprovo|ewajavnog nadmetawa, {to propisuje Zakon o imovini SRJ. Preduze}u “Corecs”je po “~etvrtoj privremenoj situaciji” pla}eno 1,3 miliona dinara, a u skla-du sa ugovorom173) o isporuci, montaì i pu{tawu u rad opreme informaci-onog sistema, ra~unarsko-komunikacione i sistemske osnove u zgradi Save-


94

174) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 27. 12. 2001. godine.

zne skup{tine. U novembru 2002. godine Savezna skup{tina je u poslovnimkwigama prokwiìla ulaz ra~unarske opreme od Preduze}a “Corecs” u vred-nosti od 6,8 miliona dinara. Buyetska inspekcija je kontrolom dokumenta-cije utvrdila da je nabavka ra~unarske opreme na teret sredstva za kapital-no odràvawe Savezne skup{tine, realizovana sredstvima koja nisu bilapredvi|ena i odobrena za tu namenu, ~ime je izvr{eno nenamensko raspola-gawe buyetom.

Buyetski inspektori su detaqnom kontrolom utvrdili da tro{koviodràvawa zgrade Savezne skup{tine, koji su u 2002. godini iskazani u izno-su od 91,3 miliona, sadrè i ispla}ene avanse koji nisu opravdani na dan iz-rade godi{weg – zavr{nog ra~una (nakon 31. 12. 2002), a iznose ~ak 68,7 mi-liona dinara. Dakle, kasa parlamenta je olak{ana za 68,7 miliona koje nikood dobavqa~a (izvo|a~a radova) nije opravdao na kraju 2002. godine. prethod-no stawe datih avansa, na dan 31. decembar 2002. godine je iznosilo 100,2 mi-liona dinara, a najzna~ajniji finansijski iznosi avansa su se odnosili naslede}e dobavqa~e: 1) “Omni Stock” iz Beograda 38 miliona; 2) “Corecs” izBeograda 19,2 miliona; 3) “Union inìwering” iz Beograda 12,8 miliona i4) “Name{taj @ivkovi}” iz Kragujevca 7,3 miliona dinara.

Probijali rokove, a ““na mufte”” zgrtali milione

Buyetski inspektori su u postupku kontrole utvrdili da su pojedinefirme, u periodu januar-mart 2004. godine, ispostavqale Skup{tini na pla-}awe “privremene situacije” za ~ije radove su rokovi iz ugovora odavno bi-li istekli. Tako je u navedenom periodu 2004. godine vr{eno delimi~no pla-}awe sumwivih poslova koji su prethodno bili dodeqeni favorizovanimfirmama. Pla}awe je vr{eno delom iz buyeta, a delom donatorskim sred-stvima preko “Fonda za obnovu zgrade Savezne skup{tine” ~iji je osniva~bio Dragoqub Mi}unovi}, a donatori strane vlasti i ambasade. Fond je do-bavqa~ima izvr{io pla}awe 3 miliona dinara, a od Savezne skup{tine jena sebe preuzeo i dug od 19 miliona dinara koji je nastao pri renovirawupredsedni~kog kabineta u Saveznoj skup{tini. Buyetska inspekcija je utvr-dila da u poslovnim kwigama Savezne skup{tine uop{te nije evidentiranapojedina dokumentacija, pa su samim tim i obaveze prema dobavqa~ima iska-zane u mawim ili ve}im iznosima od stvarnih potraìvawa i dugovawa.

Preko Fonda je izvr{ena uplata iznosa od milion dinara za tri “pri-vremene situacije” koje su ispostavqene u 2004. godini od strane preduze}a“Montaà” a.d. Pri tom, ove “privremene situacije” uop{te nisu evidenti-rane u poslovnim kwigama Savezne skup{tine, dok je ukupna vrednost rado-va iznosila 32,4 miliona dinara. Najskandaloznije u svemu tome jeste navodiz inspekcijskog nalaza da je rok za zavr{etak radova protekao jo{ u 2002.godini. Potpuno isti slu~aj je bio i sa preduze}em “Energoprojekt-Energo-data” a.d. iz Beograda, kome je preko Fonda u 2004. godini upla}eno “milion-~e”, a ~ime je zatvorena finansijska konstrukcija od 5,5 miliona dinara. Me-|utim, ugovor o izvo|ewu radova174) je potpisan 2002. godine, dok je trebalo

Ivan Nini}

95

175) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 15. 5. 2002. godine.

da radovi budu okon~ani jo{ tokom 2003. godine. Izme|u preduze}a “Kompa-ni-name{taj @ivkovi}” d.o.o. i Savezne skup{tine, 15. 5. 2002. godine, pot-pisan je ugovor175) o izradi, transportu, ugradwi i lakirawu klasi~nog ihrastovog parketa. Vrednost posla je ugovorena na iznos od 15,5 miliona di-nara, rok za zavr{etak radova je definisan na 90 dana od dana uplate avansa,a avans je upla}en 22. 5. 2002. godine. U ovom slu~aju finansijska konstruk-cija nije bila zatvorena sve do 2004. godine, kada je Fond “intervenisao” svo-jim sredstvima.

U svom nalazu buyetski inspektori su konstatovali da u toku kontrolena uvid nisu stavqene saglasnosti saveznog javnog pravobranioca za zakqu-~ewe ugovora sa tri prethodno nagla{ene firme. Nepostojawem mi{qewa(saglasnosti) pravobranioca ne samo da su pogaène odredbe Zakona o imo-vini SRJ, ve} se ostavqa prostor i za pitawe da li je uop{te sproveden po-stupak javnog nadmetawa, a ukoliko jeste, postavqa se pitawe na koji na~inje to u~iweno.

Firmi ““Omni Stock”” poslovi od 528,5 miliona dinara

Ono {to su buyetski inspektori posebno uo~ili i u svom nalazu eviden-tirali, jeste ~iwenica da je sa preduze}em “Omni Stock” iz Beograda “od ok-tobra 2000. godine pojedina~no ugovarano najvi{e poslova, i to kroz osnov-ne ugovore, anekse i dopunske ponude”. Ova firma se pokazala kao “devojkaza sve”, a povereni su joj poslovi: izrade projektne dokumentacije, sanacije iopremawa dela zgrade Savezne skup{tine, arhitektonsko-gra|evinski rado-vi, fasaderski radovi, protivpoàrne instalacije, ma{inske instalacije,TT instalacije, klimatizacija, ventilacija, grejawe, adaptacija diplomat-skog salona, isporuka i ugradwa “konferencijskog sistema”, centralno-teh-ni~ka reìja, kao i video-TV nadzor. Kontrolom dva osnovna ugovora koja jeSavezna skup{tina sa preduze}em “Omni Stock” zakqu~ila, i to prvi 20. de-cembra 2000. godine i drugi 27. decembra 2001. godine, utvr|eno je da je ugo-vorena obaveza pla}awa avansa u rasponu od 50 odsto do 100 odsto. S obziromna ovakav vid ugovorenih obaveza avansnog pla}awa, kao i to da su pojediniradovi kroz anekse naknadno ugovarani, inspekcija u svom nalazu konstatujeda je “zna~ajan iznos sredstava zadràn u stawu datih avansa”, a da su radovijo{ uvek u toku (jun 2004.).

Preduze}e “Omni Stock” je, kako buyetski inspektori kaù, “prisutno ucelom kontrolisanom periodu i predstavqa najzna~ajnijeg dobavqa~a u fi-nansijskom iznosu”. Zbog toga je bilo neophodno sagledati ukupne vrednostiugovorenih i realizovanih poslova, pa su u postupku kontrole sa~iwenipregledi obaveza dobavqa~a “Omni Stock”, odnosno pregledi ugovorenih,fakturisanih i realizovanih poslova prema vrsti, obimu i ceni. Dakle, bi-lo je neophodno sistematizovati i analizirati ~udan i obiman poslovni od-nos Skup{tine i preduze}a koje je nakon 5. oktobra 2000. godine postaloglavni “servis” spaqenog i opusto{enog parlamenta. Tako se iz sa~iwenog


96

176) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 402-6/00-060, od 30. 8. 2001. godine.177) Javni oglas je objavqen 26. 10. 2001. godine (“Sl. list SRJ”, br. 33/01).

“pregleda” poslovnog odnosa Skup{tine i preduze}a “Omni Stock” moèuo~iti da je ukupna vrednost ugovornih poslova sa ovom firmom u perioduod 2000. do 2004. godine iznosila ~ak 528,5 miliona dinara. Od toga je u istomperiodu avansno pla}eno ~ak 157,4 miliona dinara, od ~ega su dati avansi, ito: u 2001. godini avans od 60 miliona; u 2002. godini avans od 52,9 miliona; u2003. godini avans od 39,9 miliona; i u prvih pet meseci 2004. godine avans od2,3 miliona dinara. U nazna~enom periodu preduze}e “Omni Stock” je Skup-{tini fakturisalo iznos od 341,2 miliona dinara, {to je pla}eno pravda-wem avansa u iznosu od 118,5 miliona, i po ispostavqenim situacijama 210,8miliona dinara. Na kraju maja 2004. godine, dug Skup{tine prema preduze}u“Omni Stock” je iznosio 11,7 miliona, dok je dug te firme prema Skup{tiniu vidu neopravdanih avansa iznosio ~ak 38,9 miliona dinara. Dakle, mutnoda mutnije ne moè biti.

Elektronski sistem za glasawe –– kriminal za primer

Prilikom kontrole materijalno-finansijskog poslovawa parlamenta,buyetski inspektori su se posebno zadràli na kontroli dokumentacije ko-ja se odnosila na realizaciju nabavke “konferencijski sistem” za potrebeSavezne skup{tine. Ovaj sistem izme|u ostalog podrazumeva identifikaci-ju poslanika, automatsko utvr|ivawe kvoruma, formirawe liste govornika,automatizovano vo|ewe sednice, govor s mesta i automatsko brojawe glaso-va poslanika. Nabavka opreme pod nazivom “konferencijski sistem” izvr-{ena je, naravno, od ve} poznatog preduze}a “Omni Stock” iz Beograda. Rea-lizacija nabavke je, ina~e, otpo~eta dono{ewem re{ewa176) o obrazovawukomisije za javno otvarawe ponuda i izradu predloga najpovoqnijeg ponu|a-~a. Navedeno re{ewe je, 30. avgusta 2001. godine, doneo Milan Lu~i}, gene-ralni sekretar parlamenta i kadar Demokratske stranke. Zatim je komisijasa~inila svoj izve{taj o otvarawu ponuda i izradi predloga najpovoqnijegponu|a~a po raspisanom javnom oglasu177) za “ustupawe radova na isporuci,montaì i pu{tawu u pogon dela elektronskih sistema i opreme u zgradiSavezne skup{tine”.

Prema navodima iz izve{taja, komisija je izvr{ila bodovawe tri ponu-|a~a koja su u~estvovala na javnom oglasu. Tako je ponuda preduze}a “LolaAudio”, sa cenom od 103,2 miliona dinara i rokom isporuke od 16 nedeqa,ocewena sa 94,59 bodova. Ponuda preduze}a “NT Milenijum”, sa cenom od 98miliona dinara i rokom isporuke od 12 nedeqa, bodovana je sa 93,7 bodova.Tre}a ponuda iz izve{taja bila je ponuda konzorcijuma koji je u~estvovao usklopu firme “Omni Stock”, sa cenom od 102,6 miliona dinara i rokom ispo-ruke od 22 nedeqe, a {to je oceweno sa 89,62 boda. Komisija je zakqu~ila daje “Lola Audio” ponudila najboqe tehni~ko re{ewe, pa je ovu firmu pred-loìla kao najpovoqnijeg ponu|a~a, a “uzimaju}i u obzir cenu ponu|a~a,ocenu ponuda, rangirawe ponuda po tehni~kim mogu}nostima, svedene cene i

Ivan Nini}

97

178) Odluka je zavedena pod brojem: 402-6/00-060, od 1. 11. 2001. godine.179) Obrazloèwe àlbe je zavedeno pod brojem: 01-1208, od 22. 11. 2001. godine.

rokove isporuke”. Zanimqivo je to da je ponuda firme “Lola Audio” po bo-dovima bila prva, a po ponu|enoj ceni najskupqa. Ovakvu svoju odluku komi-sija je obrazloìla tvrdwom da se “radi o izuzetno modernom sistemu, kojije do sada proizveden i instaliran na nekoliko lokacija, da (ponu|a~) imaiskustva sa analognim konferencijskim sistemom sa digitalnim upravqa-wem, tako da se ne o~ekuje da ima softverskih problema sa novim sistemom”.S obzirom da izabrani ponu|a~ nudi konferencijsku opremu firme Inter-kom iz Nema~ke, komisija tvrdi da u odnosu na ostale ponu|a~e prednost ko-ri{}ewa ba{ ove opreme se krije u “novijoj tehnologiji”, i to sa jednim cen-tralnim upravqa~kim sistemom. Osim toga, u prednosti je i zbog kori{}e-wa standardnih kablova i mogu}nost integrisawa prenosnih ra~unara.

Elektronski sistem za glasawe –– ““burazerski”” izbor

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, generalni sekretar saveznogparlamenta, Milan Lu~i}, uop{te nije uvaìo prethodni zakqu~ak i pred-log nadle`ne komisije da se izvr{i izbor firme “Lola Audio”. On je 1. no-vembra 2001. godine doneo odluku178) o izboru “najpovoqnijeg ponu|a~a poraspisanom javnom oglasu za ustupawe radova na isporuci, montaì i pu{ta-wu u pogon dela elektronskih sistema i opreme u zgradi Savezne skup{ti-ne”, kojom je kao “najpovoqnijem”(!?) nabavku dodelio ponu|a~u “Omni Stock”– konzorcijumu iz Beograda. Da skandal bude jo{ ve}i, Lu~i} je svoju odlukuobrazloìo re~ima: “(...) ovo iz razloga {to je na osnovu cene ponu|a~a i po-nude, rangirawa po tehni~kim mogu}nostima, svedenih cena i rokova ispo-ruke, stru~nog iskustva, referenci i usagla{enosti ponude sa zahtevima izponudbeno-ugovorne dokumentacije, predloìo najboqe tehni~ko re{ewesa postoje}om opremom (...)”. Dakle, o~igledno je da je ovakvo obrazloèwe ukona~noj Lu~i}evoj odluci u potpunosti suprotno obrazloèwu i konstata-cijama, zakqu~cima i preporukama iznetim u izve{taju nadle`ne komisije.Buyetska inspekcija je napravila pore|ewe i tom prilikom je utvr|eno daje nadle`na komisija za ponu|a~a “Omni Stock” navela: “(...) da nudi opremufirme PHILIPS koja ima veliki broj referenci i kvalitetnu opremu, me|u-tim ponu|en je zatvoren sistem bez mogu}nosti pro{irewa prenosnim ra~u-narima, sa kori{}ewem iskqu~ivo specijalnih, sopstvenih kablova i slabata~ka ponu|enog sistema je ve}i broj centralnih jedinica i nemogu}nostvru}e rezerve”.

Iz ovakvih kriminalnih postupaka moè se zakqu~iti da je “komisijaza javno otvarawe ponuda i izradu predloga najpovoqnijeg ponu|a~a”, koju je~inio ~ak 21 ~lan, me|u kojima je bilo i 9 doktora (ma{instva, arhitekturei elektro-struke), zapravo imala samo “dekorativnu” ulogu u celom postup-ku. Kona~nu odluku o dodeli posla je doneo “interesni lobi”, a wu je samoformalno, i to na nezakonit na~in, u delo sproveo “ùti” Milan Lu~i}.Ipak, o{te}ena i prevarena firma “Lola Korporacija”, odnosno “LolaAudio” d.d. je u novembru 2001. godine Skup{tini izjavila àlbu179) na od-


98

180) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-6/00-060, od 27. 12. 2001. godine.181) Mi{qewe RJP je zavedeno pod brojem: M-1023/01, od 27. 12. 2001. godine.

luku o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a i to “imaju}i u vidu da je istom za naj-povoqnijeg ponu|a~a, odre|ena kompanija ~ija je ponuda tre}eplasirana narang-listi stru~ne komisije”. Vrhunac bahatosti i bezobrazluka koji je kul-minirao u ovom kriminalu dogodio se 28. novembra 2002. godine, kada je, ve-rovali ili ne, Zoran Lu~i}, generalni sekretar parlamenta, doneo akt-od-luku kojom je usvojio prigovor ponu|a~a “Lola Audio” d.d. iz Beograda. Me-|utim, Lu~i} je samo dan ranije, 27. novembra 2001. godine, sa preduze}em“Omni Stock” zakqu~io ugovor180) o isporuci, montaì i pu{tawu u pogondela elektronskih sistema i opreme u zgradi Savezne skup{tine. Vrednostugovora je definisana na iznos od 93.037.867 dinara, {to je znatno mawe odponude sa kojom je isti ponu|a~ u~estvovao na konkursu.

Buyetski inspektori su utvrdili da je sekretar Lu~i}, zakqu~ivawemugovora na ovakav na~in, suprotno sprovedenom postupku javnog nadmetawa,prekr{io ~lan 6 tada{weg zakona o imovini SRJ. Tako|e, utvr|eno je i toda je Savezno javno pravobranila{tvo dalo pozitivno mi{qewe181) vezanoza zakqu~ivawe ugovora sa preduze}em “Omni Stock”, me|utim, ovo mi{qe-we se nije odnosilo na cenu koja je utvr|ena ugovorom. O ~emu se ovde radi ida li je pravobranilac bio obmanut ili je bio deo istog “ansambla”, ostaloje nerazja{weno. O~ito je da je Lu~i} na potpuno kriminalan na~in preina-~io mi{qewe komisije i ugovor zakqu~io sa ponu|a~em po sopstvenom “uku-su”, {to je i savezni javni pravobranilac trebalo da konstatuje, ali iz nepo-znatih razloga to nije u~iweno.

Kako je inkognito ““skladi{teno”” 60 miliona dinara

Spornim ugovorom Savezne skup{tine i preduze}a “Omni Stock” o ispo-ruci, montaì i pu{tawu u pogon dela elektronskih sistema i opreme uzgradi Savezne skup{tine, decidirano je definisana obaveza dobavqa~a.Tako je predmet ugovora podrazumevao: isporuku i montaù opreme i pribo-ra konferencijskog sistema i wihovo pu{tawe u rad; izradu projekata; is-poruku seta rezervnih delova za petogodi{we odràvawe; isporuku setaalata, mernih i ispitnih instrumenata za odràvawe; isporuku servisno-tehni~ke dokumentacije i garantnih listova; i isporuku uputstva za rad iostale dokumentacije instaliranog sistema u tri primerka i na CD-u. Po-red ovoga, ugovorom je definisana i stru~na obuka kadrova za kori{}eweopreme, ali i odràvawe opreme u garantnom i vangarantnom roku. Ugovo-reni rokovi su precizirani, i to: 1) isporuka opreme 22 nedeqe od dana upla-te avansa i 2) izvo|ewe radova 4 nedeqe od prispe}a opreme u objekat. [tose ti~e najva`nije stvari, a to je montaà opreme i pu{tawe u rad sistema,dogovorena je realizacija u fazama. Tako je bilo predvi|eno da prva faza ra-dova ko{ta 58,9 miliona dinara, a pla}awe da se vr{i na slede}i na~in: iz-nos od 29,4 miliona na ime avansa u roku od 5 dana od potpisivawa ugovora,iznos od 23,5 miliona sukcesivno po izvr{enim isporukama i 5,8 miliona

Ivan Nini}

99

dinara po izvr{enoj primopredaji prve faze okon~anih radova. Kada je re~o finansirawu ostalih faza radova, “naru~ilac i isporu~ilac su saglasnida se isporuka i montaà opreme vr{i sukcesivno sa obezbe|ivawem sred-stava u Saveznom buyetu”.

Kontrolom pla}awa ugovorenih radova izme|u Savezne skup{tine ipreduze}a “Omni Stock”, buyetska inspekcija je otkrila izuzetno zanimqi-ve, kriminalne detaqe. Uplate preduze}u “Omni Stock” iz buyeta Savezneskup{tine, u periodu od 30. aprila do 5. jula 2002. godine, izvr{ene su u ukup-nom iznosu od 49,9 miliona dinara, i to: 30. aprila 2002. godine uplata 19,5miliona; 7. juna 2002. godine uplata 15,8 miliona; i 5. jula 2002. godine upla-ta 14,6 miliona. Ovom pla}awu je prethodilo ispostavqawe “privremene si-tuacije” sa prate}im otpremnicama od strane preduze}a “Omni Stock”. Kon-trolom otpremnica robe, inspektori su utvrdili da na wima stoji napome-na: “Oprema se preuzima na ~uvawe u skladi{tu u Beogradu, Bulevar KraqaAleksandra 174, do ugradwe”. Me|utim, ulaz robe u kwigovodstvenu eviden-ciju Savezne skup{tine, umesto kwièwa kao “oprema u pribavqawu”, nakraju godine kwièn je na teret kapitala i to to u iznosu od 41,9 miliona di-nara. Time su grubo prekr{ene odredbe ~lanova 5 i 7 tada{weg zakona o ra-~unovodstvu. Uvidom u izve{taj o popisu imovine Savezne skup{tine, in-spekcija je utvrdila da uop{te nije izvr{en popis imovine koja se nalazikod drugih pravnih lica, ~ime su ponovo pogaèni propisi, a osim toga stvo-ren je i prostor za me{etarewe. Prema izjavi predsednika popisne komisi-je datoj inspekciji, navodi se da “komisija uop{te nije bila upoznata da jekonferencijski sistem predmet popisa, pa iz tog razloga osnovna sredstvakoja se nalaze kod drugih pravnih lica, nisu bila popisana”.

Kada je re~ o realizaciji tzv. prve faze ugovora o nabavci “konferen-cijskog sistema”, koja je ugovorena po ceni od 58,9 miliona dinara, utvr|enoje da je do 31. maja 2004. godine po ovom osnovu fakturisano ukupno 60,4 mili-ona, a od Savezne skup{tine napla}eno 60 miliona dinara. Kako se uop{tenije znala vrednost opreme koja je stavqena u funkciju (oprema u upotrebi),buyetski inspektori su nadle`nima u parlamentu naloìli da tu vrednostutvrde. Nakon {to je stvar isterana “na ~istac”, ispostavilo se da se odopreme koja je pla}ena 60 miliona dinara, do maja 2004. godine u upotrebnojfunkciji nalazi oprema vrednosti svega 644.828 dinara! Dakle, re~ je o me-{etarewu i bezakowu na {tetu dràve kod kojih Dragoqub Mi}unovi} i“ekipa” nisu znali za granice.

Pqa~kawe buyeta preko razlike u kursu evra

Pored svih ovih nepravilnosti, posebno je interesantan jedan detaq uvezi sa nabavkom i pla}awem ~uvenog “konferencijskog sistema”. Naime,ugovorom o nabavci je bilo definisano da se “neispla}eni iznos korigujeprema deviznom kursu valute evro na dan isplate preostalog duga”. Buyetskiinspektori su, uvidom u “privremene situacije”, utvrdili da se zbog prome-ne kursa od 1 odsto nakon korekcija cena uve}ava za 199.623 dinara. Me|utim,ukupna korekcija, cene koja je zbog promene kursa od 1 odsto fakturisana Sa-


100

182) Izvor: Portal “Srpska dijaspora” (http://www.srpskadijaspora.info/).183) Uvid u podatke se moè izvr{iti posetom veb sajta Agencije za privredne re-

gistre RS (http://www.apr.gov.rs/), i to unosom naziva preduze}a “Omni Stock”ili mati~nog broja 17245031 u sekciju “pretraga privrednih subjekata”.

184) Izvor: Oficijelni sajt kompanije “Omni Stock” (http://www.omnistock.rs/).185) Izvor: List “Glas javnosti”, (http://arhiva.glas-javnosti.rs/), od 6. 12. 2002. godine.

veznoj skup{tini iznosi ~ak 334.168 dinara. Inspektori u svom nalazu navo-de da “kako su cene date u dinarima i finansijske obaveze uglavnom izmire-ne, kontrolom nije utvr|en osnov za fakturisawe korekcije cene zbog pro-mene kursa od 1 odsto”. Dakle, re~ je o klasi~noj pqa~ki 334.168 dinara izbuyeta Savezne skup{tine. S tim u vezi, inspektori su zatraìli, ali nisudobili pismeno obrazloèwe od Milana Lu~i}a, koji je u svojstvu general-nog sekretara parlamenta ovaj ugovor zakqu~io i bio naredbodavac za izvr-{ena pla}awa.

Ko stoji iza favorizovanog preduze}a ““Omni Stock””?

Podatak da je Savezna skup{tina, u periodu od 2000. do 2004. godine, sapreduze}em “Omni Stock” iz Beograda ugovorila nabavke i usluge u vredno-sti od 528,5 miliona dinara, a da su fakturisane usluge iznosile 341,2 mili-ona dinara, otvara niz pitawa i dilema. Svakako najva`nije pitawe jeste kostoji iza preduze}a koje je imalo monopol nad svim poslovima vezanim zaadaptaciju i opremawe Savezne skup{tine nakon 5. oktobra 2000. godine.Naime, preduze}e “Omni Stock” je osnovano neposredno pred 5. oktobar 2000.godine, ta~nije 15. marta 2000. godine, kada se vlasnik Veselin Sjeklo}a, ta-da mladi, tridesetogodi{wi biznismen vratio u Srbiju. Re~ je zapravo opotpredsedniku Privredne komore Beograda i ~oveku koji je posle deset go-dina rada u Rusiji, SAD i Italiji, do{ao u Beograd “s namerom da se ukqu-~i u borbu za uspostavqawe demokratije”. On tvrdi da je doneo sav kapitalste~en u inostranstvu i investirao u kompaniju “Omni Stock”182). [ta je ikoliko je gospodin Sjeklo}a “doneo u Srbiju” to se ne zna, ali se prema po-dacima Agencija za privredne registre Republike Srbije zna da upisani iupla}eni osniva~ki kapital wegove firme “Omni Stock” iznosi svega 5.001evro. [to se ti~e godi{weg prometa ove firme, u 2005. godini iskazan jeprihod od 75,7 miliona i dobit od 1,5 miliona, u 2006. godini prihod 155,1 mi-lion i dobit od 760.000 dinara, u 2007. godini prihod 61,2 miliona i dobitsvega 799.000 dinara, a u 2008. godini prihod od 66,1 milion i dobit od 6,6 mi-liona dinara183).

Firma Veselina Sjeklo}e je u~estvovala i u radovima na “Beogradskojareni” tokom 2004. godine, kao i na rekonstrukciji i adaptaciji vi{e obje-kata MUP-a Republike Srbije tokom 2002. godine184). Pored toga, Sjeklo}aje poznat i kao uspe{ni u~esnik na nekoliko aukcijskih prodaja preduze}a uAgenciji za privatizaciju. Za 61 milion dinara ili milion evra je kupio po-znatu beogradsku projektantsku firmu “Centroprojekt” koju su hteli da ku-pe i zaposleni, ali nisu mogli da se nose sa cenom koju je izlicitirao Vese-lin Sjeklo}a185). Osim ove firme, Sjeklo}a je u avgustu 2003. godine kupio

Ivan Nini}

101

186) Izvor: List “Balkan” od 3. 2. 2005. godine. 187) Odgovor je ozna~en slu`benim brojem: 9-1130/08, od 7. 7. 2008. godine.188) Odgovor je ozna~en slu`benim brojem: 03/4-1 br. 1902/08, od 19. 8. 2008. godine.

{aba~ko preduze}e “Ingo” za 23 miliona i to obaveznicama stare devizne{tedwe. Radnici su ga tokom {trajka, po~etkom 2005. godine, optuìvali zanepriznavawe naknade za topli obrok i regres, ali i za neispuwewe obave-za iz kupoprodajnog ugovora jer im nije uplatio povezivawe radnog staà zapun period od 2002. do 2004. godine186).

Okru`no tuìla{tvo i UBPOK ““~e{qaju”” malverzacije

Tragaju}i za dokumentacijom o malverzacijama u Saveznoj skup{tini zavreme trajawa mandata Dragoquba Mi}unovi}a, autor ove analize se, pisa-nim zahtevom od 23. juna 2008. godine, obratio i Narodnoj skup{tini Repu-blike Srbije koja je preuzela arhivu od biv{e Savezne skup{tine. Me|utim,iz republi~kog parlamenta je stigao odgovor187) da se traèna dokumenta vi-{e ne nalaze u arhivi tog parlamenta jer ih je: “(...) Narodna skup{tina, po-stupaju}i po zahtevu okru`nog javnog tuìoca, predala Upravi za borbu pro-tiv organizovanog kriminala (UBPOK)”. Dakle, nadle`ni organi su star-tovali sa “obradom” Mi}unovi}evog me{etarewa, a dokle se u tome stigloautor je proverio u UBPOK-u. Od Mladena Spasi}a, tada{weg na~elnikaUBPOK-a pri MUP-u RS, autor je, 19. avgusta 2008. godine, dobio pisani od-govor188) u vidu informacije o {ta je ta slu`ba preduzela kada je re~ o pro-veri nezakonitosti u renovirawu zgrade nekada{we Savezne skup{tine.

Spasi} u svom odgovoru navodi da je UBPOK dana 26. 12. 2007. godineOkru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu dostavio “izve{taj broj: 03/4-1-2342/07 o izvr{enim proverama po navedenom zahtevu za prikupqawe po-trebnih obave{tewa, na 15 strana, sa prate}om dokumentacijom”. Tako|e,Spasi} navodi da je UBPOK na ovaj na~in postupio po zahtevu za prikupqa-we potrebnih obave{tewa KTR br. 4030/04, koji je ta slu`ba, 20. oktobra2006. godine, dobila od Okru`nog javnog tuìla{tva u Beogradu.

Navedenim zahtevom je od kriminalisti~ke policije, ta~nije od Slu-`be za borbu protiv organizovanog kriminala, zatraèno da prikupi odre-|ene informacije “oko materijalno-finansijskog poslovawa, tj. namensko-zakonitog kori{}ewa sredstava buyeta Skup{tine SRJ, odnosno Skup{ti-ne DZ SCG, za period od 1. januara 2002. godine do 31. maja 2004. godine, kao ioko poslovnog odnosa sa Fondom za obnovu zgrade Savezne skup{tine”.

Autor je poku{ao da istraì dokle je Okru`no javno tuìla{tvo sti-glo u ovom slu~aju, ali je od Jelene Kati}, zamenika okru`nog javnog tuìo-ca, stigao negativan odgovor. Naime, u odgovoru iz septembra 2008. godinenavodi se da se “ne mogu dostaviti traène informacije iz predmeta KTRbr. 4030/04 obzirom da se predmet nalazi u fazi pretkrivi~nog postupka”.Dakle, slu~aj je pod velom tajne, a sve o~i su uprte u okru`nog javnog tuìo-ca, odnosno u wegovog zamenika.


102

189) Predrag Markovi} je kao funkcioner stranke G17 plus u prvoj vladi dr V. Ko-{tunice (DSS) obavqao funkciju predsednika Narodne skup{tine RS (2004-2007). Bio je osniva~ i drugi predsednik ekspertske mreè G17, a od osnivawastranke G17 plus wen je potpredsednik sve do maja 2006. godine, kada napu{ta ovufunkciju. Po~etkom 2007. godine izabran je za po~asnog predsednika strankeG17 plus.

190) Dopis je ozna~en slu`benim brojem: 9-1130/08, od 7. 7. 2008. godine.191) Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja (“Sl. glasnik RS”,

br.120/04).192) Autor je tu`bu Vrhovnom sudu Srbije predao 12. 8. 2008. godine.

Od skrivawa informacija do tu`be Vrhovnom sudu SrbijeU ciqu informisawa javnosti i gra|ana Srbije o tro{ewu buyetskog

novca u Narodnoj skup{tini Republike Srbije za vreme predsedni~kog man-data Predraga Markovi}a189) (G17 plus), autor ove analize je od parlamentazatraìo nalaz Ministarstva finansija o izvr{enoj reviziji materijalnogposlovawa republi~kog parlamenta, koji su revizori tog ministarstva sa-~inili tokom 2005. godine. Me|utim, slu`benica parlamenta Aleksandra[a{o je slu`benim dopisom190) odbila navedeni zahtev, upu}uju}i pri tomautora da “dokument zatraì od Ministarstva finansija” i pored ~iweni-ce da se traèni dokument nalazi u arhivi parlamenta. Obrazloèwe za ova-kav postupak je nezakonito, zapravo u suprotnosti je sa odredbama Zakona oslobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja191) koje propisuju danije bitno ko je “izvor informacije”, ve} je bitno da se “traèna informa-cija nalazi u posedu organa javne vlasti”.

Naime, odredbom ~lana 2 propisano je da “informacija od javnog zna~aja,u smislu ovog zakona, jeste informacija kojom raspolaè organ javne vlasti,nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadràna u odre|enomdokumentu, a odnosi se na sve ono o ~emu javnost ima opravdan interes da zna”.U drugom stavu istog ~lana stoji “da bi se neka informacija smatrala infor-macijom od javnog zna~aja, nije bitno da li je izvor informacije organ javnevlasti ili koje drugo lice, nije bitan nosa~ informacija (papir, traka,film, elektronski mediji i sl) na kome se nalazi dokument koji sadrì infor-maciju, datum nastanka informacije, na~in saznavawa informacije, niti su bit-na druga sli~na svojstva informacije”. Dakle, imaju}i u vidu prethodno ci-tirane odredbe Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~a-ja, stav ovla{}enog lica Narodne skup{tine, kojim se autor upu}uje na Mi-nistarstvo finansija uz obrazloèwe da je “re~ o izvornom aktu tog organa” ida “Narodna skup{tina nije ovla{}ena da u~ini dostupnim akt koji je na-stao u radu drugog organa”, u potpunosti je nezakonit. Zbog ovakvog postupawai nezakonite odluke Narodne skup{tine Republike Srbije, autor ove analizeje presavio tabak i Vrhovnom sudu Srbije podneo je tu`bu192) kako bi doka-zao da najvi{i stub zakonodavne vlasti u Srbiji mora da se pridràva zakona~iji je donosilac, a ne da ga gazi i pogre{no tuma~i. Upravni spor pred Vr-hovnim sudom Srbije je u toku, pa je iz tog razloga javnost za sada ostala uskra-}ena za informacije o ~iwenicama kako je novcem gra|ana Srbije raspola-gao republi~ki parlament na ~elu sa predsednikom Predragom Markovi}em.

Ivan Nini}

103

193) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 022-05-43/2000-05, od 21. 12. 2000. godine.

(13)Mrak ““pojeo”” donacije za ““zgari{te demokratije”” (3)U Fond za za obnovu zgrade Savezne skup{tine, koji je nakon 5. oktobra

2000. godine osnovao Dragoqub Mi}unovi}, vlasti Gr~ke, Engleske, Kanadei Italije su preko svojih ambasada u Beogradu uplatile enormno velike do-nacije, i to 855.263 dolara, 54.250 maraka i 69.034 evra. Buyetska inspekci-ja uop{te nije mogla da utvrdi potpuno stawe i kretawe nov~anih prili-va i odliva sa deviznih ra~una Fonda jer joj uvid u to nije bio omogu}en. Po-slovni odnos i me|usobne obaveze izme|u Fonda, kojim je upravqao Mi}uno-vi}, i Skup{tine, na ~ijem ~elu je bio Mi}unovi}, uop{te nisu bile defi-nisane sporazumom ili ugovorom, me|utim to nije predstavqalo preprekuda se sredstvima Fonda pla}aju sumwive, nepotpune i virtuelne milion-ske fakture koje su od strane izvo|a~a radova ispostavqane parlamentu.Kontrola je pokazala da je samo renovirawe i opremawe Mi}unovi}evog ka-bineta ko{talo 50,3 miliona dinara, da u poslovnim kwigama Fonda nijeevidentirana donacija Ambasade Engleske od 10.000 funti i da je preduze-}u “Energoprojekt-Energodata” a.d. iz Beograda upla}eno milion dinarabez pravnog osnova.

* * *

Fond za ““dizawe”” Feniksa iz pepela

Nakon vandalizma i varvarizma u kome je 5. oktobra 2000. godine strada-la zgrada i imovina Savezne skup{tine u Beogradu, razumqivo je bilo da no-voizabrani predsednik Dragoqub Mi}unovi} nije mogao da boravi u demo-liranoj zgradi parlamenta, niti je mogao da sedi u “ugqenisanom” kabinetu.To “zgari{te demokratije” je moralo biti sanirano u najkra}em mogu}em ro-ku, a poslove oko sanacije i adaptacije su na sebe li~no preuzeli “podstre-ka~i” paqewa i razarawa. S tim u vezi, predsednik Ve}a gra|ana Savezneskup{tine, Dragoqub Mi}unovi}, je osnovao i svoj privatni “Fond za obno-vu zgrade Savezne skup{tine”, sa osniva~kim ulogom od 200.000 dinara.Osnivawe Fonda je izvr{eno u skladu sa re{ewem193) tada{weg Ministar-stva za kulturu, a Fondu je, dana 21. decembra 2000. godine, izdata potvrda oupisu u registar, koji se pod rednim brojem 421 vodio kod tog ministarstva.Re{ewem Ministarstva kulture ta~no je definisano u koje svrhe se svesredstva Fonda mogu tro{iti. Tako je predvi|eno da sredstva Fonda slu`eza “obnovu zgrade Savezne skup{tine nakon {to su wene prostorije uni{te-ne i o{te}ene po`arom u gra|anskom protestu 5. oktobra 2000. godine”. De-finisano je da u obnovu zgrade parlamenta spada izvo|ewe svih gra|evin-skih, umetni~kih i drugih radova, uz to i opremawe zgrade savremenom opre-mom, opremawe kabineta, sala i drugih prostorija autenti~nim kancelarij-skim i drugim name{tajem, ukqu~uju}i i nabavku umetni~kih skulptura i


104

194) Overa osniva~kog akta je zavedena pod slu`benim brojem: 1531/2000. od 20. 12.2000. godine.

slika. Tako|e je bilo predvi|eno da sredstva Fonda sluè i za sve tro{ko-ve izrade tehni~ke i druge dokumentacije, kao i za inicirawe i organizova-we saradwe izme|u vladinih i drugih stru~nih institucija, koja za ciq imakvalitetno i kompleksno obavqawe radova na obnovi zgrade Savezne skup-{tine.

Sva pitawa koja su se ticala na~ina unutra{weg funkcionisawa i or-ganizacije Fonda ure|ena su aktom o osnivawu Fonda194), koji je bio overenu ̂ etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu. Predvi|eno je da Fondom upravqaOdbor Fonda od 10 ~lanova, koji ~ine predstavnici zna~ajnih dràvnih idrugih institucija, kao i istaknuti pojedinci u nau~nim i tehni~kim obla-stima. Tako je na konstitutivnoj sednici, koja je odràna 6. februara 2001.godine, osnovan Odbor Fonda u slede}em sastavu: 1) Mr Sr|a Boòvi}, pred-sednik Ve}a Republika Savezne skup{tine; 2) Prof. Dr Mom~ilo Gruba~,savezni ministar pravde; 3) Qiqana ôli}, savezni poslanik u Ve}u gra|a-na; 4) Milan Lu~i}, generalni sekretar Savezne skup{tine; 5) Mr NenadBogdanovi}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda; 6)Lidija Ratkovi}-Trifunovi}, direktor Zavoda za za{titu spomenika kul-ture grada Beograda; 7) Dr Marko Popovi} iz Arheolo{kog instituta SA-NU i saradnik Zavoda za za{titu spomenika kulture; 8) Prof. dr VladimirKosti}-Divac sa Fakulteta primewenih umetnosti i iz Narodnog muzeja; 9)Irina Suboti}, profesor; i 10) Milomir Joksimovi}, privrednik. Dakle,re~ je o {arolikoj i politi~ki obojenoj ekipi “stru~waka” i “istaknutihpojedinaca” koje je na jednom mestu okupio Dragoqub Mi}unovi}.

Mentori i sponzori davali i {akom i kapom

S obzirom na ~iwenicu da je rekonstrukcija, adaptacija i opremawezgrade Savezne skup{tine SRJ delom finansirano sredstvima buyeta, a de-lom sredstvima Fonda, buyetski inspektori Ministarstva finansija suprilikom materijalno-finansijske kontrole poslovawa parlamenta istra-ìli i prekontrolisali poslovni odnos Savezne skup{tine i Fonda. Kon-trolom je obuhva}en period od osnivawa Fonda, pa sve do 2004. godine, do ka-da se Dragoqub Mi}unovi} nalazio na ~elu saveznog parlamenta. Tako jeuvidom u dokumentaciju Fonda inspekcija utvrdila da ne postoje odluke okori{}ewu sredstava Fonda, ne postoje finansijski planovi, a nije bilo nifinansijskih izve{taja za ~ije dono{ewe je bio nadleàn Odbor Fonda.Pri tom, Fond je finansijsko poslovawe obavqao preko 3 dinarska i 3 de-vizna ra~una, ~ije prihode i rashode su, sa malo uspeha, inspektori poku{a-li da prekontroli{u. U toku kontrole inspektorima na uvid nisu stavqenisvi devizni izvodi iz banaka, pa tako nije bilo mogu}e utvrditi za koje de-vizne donacije je izvr{en prenos i utro{ak sredstava, niti je bilo mogu}eutvrditi promet i stvarno stawe na deviznim ra~unima Fonda.

Kada je re~ o podacima koji govore o tome ko je i koliko novca u deviza-ma, a na ime donacija, dao Fondu, cifre su zaista bile impozantne. Tako je

Ivan Nini}

105

195) Me|u navedenim donatorima privatna pravna lica su tada bila samo: “HVB”banka, koja od 1. 4. 2007. godine nosi naziv “UniCredit bank Srbija” i NVO “Fondza otvoreno dru{tvo”, na ~ijem ~elu se nalazi Sowa Liht.

Ambasada Gr~ke u martu 2001. godine Fondu uplatila donaciju od 800.000 do-lara za obnovu zgrade, odnosno kabineta u Saveznoj skup{tini. Istog mese-ca i iste godine Ambasada Engleske je donirala 30.650 maraka za obnovu bi-blioteke Savezne skup{tine, dok je Ambasada Kanade donirala 23.600 mara-ka za nabavku kompjutera za biblioteku, {to je, konvertovano u evre iznosi-lo 27.737 evra. Ambasada Kanade je i u februaru 2002. godine donirala 55.263dolara, dok je u septembru 2003. godine Vlada Italije donirala 41.316 evraza restauraciju opreme i name{taja u “Diplomatskom salonu” i 9 gipsanihskulptura. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ukupan priliv sredsta-va po osnovu ovih donacija je utvr|en u slede}em iznosima i valutama: 855.263dolara, 54.250 maraka i 69.034 evra. Rashodi su evidentirani i to: 550.000 do-lara od Ambasade Gr~ke za restauraciju i opremawe kabineta i 40.000 evraod Vlade Italije za pla}awe faktura koje je ispostavila Savezna skup{ti-na, a me|u kojima su uo~ene i fakture bez verodostojne dokumentacije. Ono{to je posebno interesantno jeste to da su buyetski inspektori otkrili dau poslovnim kwigama Fonda, kao ni u poslovnim kwigama Skup{tine SCG,nije evidentirana donacija od Ambasade Engleske u iznosu od 10.000 funtikoja se odnosila na nabavku kompjuterske opreme. Iz kog razloga je nekomebilo te{ko da “pribele`i” priliv i odliv 10.000 funti i {ta se iza ovog“propusta” krije, nije poznato.

Novi Mi}unovi}ev kabinet ko{tao 50,3 miliona dinara

Od ukupno 7,7 miliona dinara, koliko je na ra~unu Fonda bio iskazanprihod u 2001. godini, prihod od donacija u istoj godini je iznosio 7,6 mili-ona dinara. Tada je “DDOR” iz Novog Sada donirao 2 miliona, a “HVB Ban-ka” je dala donaciju od 1,5 miliona dinara. Donaciju od po milion dinara da-li su “Fond za otvoreno dru{tvo”, Beogradski sajam, preduze}e “Toza Mar-kovi}” iz Kikinde i preduze}e “Hemofarm” iz Vr{ca195). Buyetski inspek-tori su utvrdili da su ovako prihodovana sredstva tro{ena u suprotnosti sapravilima rada Fonda, i to iskqu~ivo po odobrewu predsednika Fonda Dra-goquba Mi}unovi}a, zbog ~ega u postupku inspekcijske kontrole na uvid ni-su stavqene odluke nadle`nog Odbora Fonda. Izme|u ostalog, sredstva izdonacija su tokom 2001. godine tro{ena za pla}awe nabavke ra~unara, {tam-pa~a i faks ure|aja po ceni od 751.200 dinara. Kontrolom odgovaraju}e do-stavnice utvr|eno je da je Savezna skup{tina navedenu opremu primila 18.maja 2001. godine, me|utim isto tako je utvr|eno da oprema uop{te nije evi-dentirana kao “osnovno sredstvo” u poslovnim kwigama parlamenta, a niFonda. Na kraju 2001. godine utro{eno je svega 1.015.000 dinara, dok je 6,6 mi-liona dinara ostalo neutro{eno. Ova sredstva su preneta u narednu, 2003.godinu, tokom koje nisu evidentirani nikakvi prihodi od donacija, ve} jeevidentiran samo rashod od 985.424 dinara. Time je stawe na ra~unu Fonda,na dan 31. decembar 2002. godine, iznosilo 5,6 miliona dinara.


106

196) Dr Sr|a Boòvi} je kao kadar iz Crne Gore obavqao funkciju predsednikaVe}a Republike Skup{tine SRJ (1997-2003), bio je potpredsednik SNP CrneGore (1997-2006), poslanik u Skup{tini Republike Crne Gore (od 2003. godinedo danas).

197) Ugovor je zaveden pod brojem: 402-4/00-060, od 17. 10. 2003. godine.198) Zakon o ra~unovodstvu (“Sl. list SRJ”, br. 46/96... 71/01).

Tokom 2003. godine na dinarski ra~un Fonda za obnovu zgrade Savezneskup{tine slilo se ~ak 32,1 milion dinara, {to je sa zate~enim stawem od5,6 miliona ukupno iznosilo 37.856.157 dinara raspoloìvih sredstava. Unavedenoj godini rashodi su evidentirani u iznosu od 36,4 miliona, a na dan31. decembar 2003. godine na ra~unu Fonda ostalo je svega 1,8 miliona dina-ra. Najve}i izdatak u ovoj godini predstavqao je transfer 35 miliona dina-ra sa ra~una Fonda na ra~un Savezne skup{tine. Na taj na~in Dragoqub Mi-}unovi} je na teret Fonda preuzeo obavezu i samoinicijativno odobrio de-limi~no pla}awe radova na rekonstrukciji sopstvenog kabineta, kao i ka-bineta Sr|e Boòvi}a196), tada{weg predsednika Ve}a Republika Savezneskup{tine. Za zdrav razum je neshvatqivo da su tro{kovi adaptacije i opre-mawa dva kabineta (8 prostorija) iznosili ukupno 50.329.125 dinara! Poseb-no je frapiraju}a struktura i cena izvedenih i pla}enih radova. Naime, gra-|evinski radovi, ukqu~uju}i elektro i ma{inske instalacije, ko{tali su15,6 miliona, dok su stolarski radovi (vrata, lamperija i radovi u vezi saparketom) ko{tali 19,7 miliona, a prozori su pla}eni 2,3 miliona dinara.Samo za kupovinu opreme kojom je opremqen predsedni~ki kabinet utro{e-no je 12,6 miliona dinara. Dakle, bahato od strane Mi}unovi}a da bahatijenije moglo biti.

Kad Mi}un ““~asti”” tu|im parama...

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, u oktobru 2003. godine Save-zna skup{tina i Narodni muzej iz Beograda sklopili su ugovor197) o konzer-vaciji i restuaraciji 9 o{te}enih skulptura iz zgrade parlamenta. Ovaj ugo-vor je, po Mi}unovi}evom ovla{}ewu, potpisao Milan Lu~i}, generalni se-kretar parlamenta, a wime je bilo predvi|eno da se ugovoreni tro{kovi od1,3 miliona dinara finansiraju iz sredstava donacije koje je dala VladaItalije (41.316 evra). Ugovorom je definisano da }e Narodnom muzeju tro-{kovi biti pla}eni avansno u visini od 40 odsto, i to u roku od 8 dana od pot-pisivawa ugovora, a preostali iznos duga bi}e pla}en u 3 rate po dinamicikoju odrede nadle`ni u parlamentu. U skladu sa ovom obavezom, Fond za ob-novu zgrade Savezne skup{tine je u novembru 2003. godine izvr{io avansnopla}awe Narodnom muzeju, i to u iznosu od 546.000 dinara. Me|utim, kontro-lom poslovnih kwiga Fonda, inspekcija je utvrdila da je izvr{ena uplatakwièna kao “zatvarawe obaveze prema dobavqa~u”, a ne kao “potraìvaweza dati avans”. Dakle, u potpunosti je nelogi~an potez zatvarawa finansij-ske konstrukcije za posao koji uop{te u tom trenutku nije bio izvr{en. Ova-kvim na~inom kwièwa utro{ka donatorskih sredstava grubo je prekr{enaodredba ~lana 7 tada{weg zakona o ra~unovodstvu198).

Ivan Nini}

107

Kada je re~ o poslovawu Fonda u 2004. godini, buyetski inspektori sutako|e utvrdili odre|ene malverzacije. Naime, u prvih pet meseci 2004. go-dine Fond je ostvario prihod od 4,3 miliona dinara, {to je sa do tada neu-tro{enim sredstvima iznosilo 5,7 miliona dinara. Me|u ostvarenim priho-dima bila je i uplata 415.417 dinara od strane Ambasade Kanade, ali zbog ne-dostatka dokumentacije inspekcija nije mogla da utvrdi za koju namenu su ovasredstva donirana. Drugi dinarski prihod ostvaren u 2004. godini bio je pri-liv od 2,7 miliona dinara, za koliko je izvr{ena konverzija 40.000 evra ko-je je donirala Vlada Italije jo{ u 2003. godini. I tre}i prihod je iznosio1,1 milion dinara, a ostvaren je po osnovu donacije iz me|unarodnih ugovo-ra. Rashodi Fonda u ovom periodu iznosili su 5,4 miliona dinara, iz ~egaproizilazi da je na dan 1. jun 2004. godine na ra~unu Fonda ostalo svega320.972 dinara. Rashodi u visini od 3 miliona dinara su stvoreni na osnovura~una koji je Savezna skup{tina ispostavila Fondu, a re~ je o dugovimaprema raznim dobavqa~ima, me|u kojima su bile firme “Energoprojekt”,“Montaà”, “Name{taj @ivkovi}”, “Omni Stock”, itd. Utvr|eno je da je ovomizmirewu dugova prethodio zapisni~ki konstatovan predlog DragoqubaMi}unovi}a da Fond u celosti preuzme preostale skup{tinske dugove kojisu nastali pri renovirawu kabineta predsednika, i to u iznosu od 19.078.033dinara. Buyetski inspektori su prekontrolisali izvr{eno pla}awe deladuga od 3 miliona dinara prema pojedinim dobavqa~ima i tom prilikom jekonstatovano da “nije utvr|ena osnovanost za fakturisawe od preduze}a’Energoprojekt-Energodata’ a.d. iz Beograda na iznos od 1.037.176 dinara”.Dakle, zbog ~ega se Mi}unovi} “ponudio” da donatorskim sredstvima izmi-ri pojedine “virtuelne” dugove koji su bili fakturisani na ime renovira-wa wegovog kabineta, ostalo je nerazja{weno.

Fond u senci me{etarewa i spornih pitawa

Na sve sporne okolnosti oko rada Fonda za obnovu zgrade Savezne skup-{tine, Buyetska inspekcija je zatraìla obja{wewe od Dragoquba Mi}u-novi}a, osniva~a Fonda. Mi}unovi} se, 12. jula 2004. godine, u 5 ta~aka izja-snio o spornim pitawima, ali su wegova obja{wewa toliko {tura i “siro-ma{na” da se iz wih ne moè zaista rekapitulirati zakonitost funkcioni-sawa Fonda. Kada je re~ o nepostojawu ugovora kojim bi se regulisali odno-si Fonda i Savezne skup{tine, Mi}unovi} kaè da je “Fond, ako je èleo,mogao da sredstva upla}uje u savezni buyet za posebnu namenu, ali da za ta-kvom vrstom uplate nije bilo potrebe”. Dakle, Mi}unovi}u je iz nepoznatihrazloga vi{e odgovaralo da dobijene donacije budu utro{ene na relacijiFond – izvo|a~i radova, nego da pro|u kroz savezni buyet. Ono {to je svaka-ko najozbiqnije u celoj pri~i jeste ~iwenica da buyetski inspektori uop-{te nisu imali uvid u sve izvode sa deviznih ra~una. Jednostavno nije bilomogu}e da inspektori utvrde koje su to devizne donacije pretvarane u dina-re, pa u samom inspekcijskom nalazu stoji da zbog toga “nije bilo mogu}eutvrditi promet i stvarno stawe na deviznim ra~unima”. Ova ~iwenica jezabriwavaju}a iz vi{e razloga, a naro~ito zbog toga {to je re~ o namenskimdonacijama za koje nije utvr|eno kako su utro{ene u celosti.


108

Poznato je da je iskazan prijem u stranoj valuti, i to: 855.263 dolara,54.250 maraka i 69.034 evra. U ovoj analizi mo`e se sagledati samo kako jeutro{eno 550.000 dolara od Ambasade Gr~ke i 40.000 evra od Vlade Italije,a {ta je sa ostalim novcem buyetski inspektori nisu bili u mogu}nosti dakonstatuju u svom nalazu. Jednostavno, ne postoji odgovor na pitawe kakvo jestawe na deviznim ra~unima bilo na kraju svake godine koja je kontrolisa-na. Ako je na dinarskom ra~unu, na dan 1. jun 2004. godine preostalo svega320.972 dinara, koliko novca se istog dana nalazilo na deviznim ra~unimaFonda? Za{to uop{te u poslovnim kwigama Fonda nije evidentirana dona-cija od Ambasade Engleske u iznosu od 10.000 funti koja se odnosila na na-bavku kompjuterske opreme? Za{to inspektori nisu mogli da utvrde pravniosnov za uplatu iznosa od 1.037.176 dinara preduze}u “Energoprojekt-Ener-godata” a.d. iz Beograda? Za{to je opremawe dva predsedni~ka kabineta ko-{talo ~ak 50,3 miliona dinara? Dakle, sve su ovo pitawa na koje buyetskiinspektori Ministarstva finansija nisu mogli da daju odgovore. Zbog togajavnosti i gra|anima Srbije samo ostaje nada da }e rad Fonda za obnovu zgra-de Savezne skup{tine, nakon istrage UBPOK-a, dobiti svoj epilog u Okru-`nom javnom tu`ila{tvu koje se bavi proverom ovog kriminala. Kakav godda taj epilog bude, odgovornost u svakom slu~aju niko ne}e snositi, i to jesve, dok Demokratska stranka upravqa pravosudnim sistemom, potpuno jasno.

Ivan Nini}

109

199) Izvor: List “Danas”, od 19. 7. 2007. godine, str. 15.

(14)Carovawe Mla|inog ““carinika”” Dragana Jerini}a

Trogodi{we rukovo|ewe Upravom carina od strane Dragana Jerini}a,koga je na tu funkciju doveo Mla|an Dinki}, imalo je kobne posledice pocarinski i buyetski sistem Republike Srbije. Po imenovawu Jerini}a nafunkciju direktora, u javnosti su se otvorile mnogobrojne teme o wego-vom “minulom radu” i sumwivom cariwewu robe dok je upravqao Carinar-nicom Beograd. Pisalo se i pri~alo se o tome da je Jerini} zaveo diktatu-ru u Upravi carina, da je stricu omogu}io da privatno carini robu u Doba-novcima, da je nepodobnim radnicima delio otkaze, a da je istovremeno za-po{qavao i na kqu~ne pozicije postavqao svoje qude od poverewa. Za vre-me wegovog mandata uhap{eno je 36 radnika Uprave carina koji su ozna~enikao tzv. carinska mafija, a za koju se procewuje da je svojim nezakonitimradwama o{tetili dràvu za vi{e desetina miliona evra. U kontrolirada Uprave carina i direktora Jerini}a koju je u prvom kvartalu 2007. go-dine izvr{ila Buyetska inspekcija, utvr|ene su mnogobrojne nezakonito-sti. Tako je, primera radi, zbog nepoklapawa kwigovodstvenog stawa bilonemogu}e prekontrolisati tokove sopstvenih sredstava od 927,2 milio-na dinara, koje je Uprava carina ostvarila u 2006. godini. Utvr|eno je daUprava carina uop{te nije vodile evidenciju o koli~ini i vrednosti za-plewene robe, koja je naknadno procewena na oko 1 milijardu i 115 milionadinara. Tako|e, kontrola je pokazala da je direktor Jerini} svoje odabra-ne kadrove iz unutra{wosti Srbije doveo u Beograd, isplatio im naknaduod preko milion dinara za “odvojen ìvot od porodice” i nezakonito imomogu}io kori{}ewe sme{taja u internatu Uprave carina na teret dr-àve.

* * *

Nestrana~ka li~nost, ali Dinki}ev izbor

Kriminalna hobotnica, koja sebe identifikuje kao G17 plus, svoje pip-ke je u periodu od marta 2004. godine do jula 2007. godine dràla i nad Upra-vom carina Republike Srbije. U tom periodu funkciju direktora Upravecarina obavqao je Dragan Jerini}, eksponent i kadar Mla|ana Dinki}a (de-klarativno “nestrana~ka li~nost”) i ~ovek sa kontroverznom biografijom.Ovaj Mla|in “pajtos” u Upravu carina dolazi 1990. godine, kada radni odnoszasniva kao pripravnik u Carinarnici Beograd. Wegov lavirint do fote-qe direktora prosto je “impresivan”. Prema pisawu medija,199) u periodu od1994. do 1999. godine Jerini} je bio raspore|en na mesto {efa Odseka za ca-rinsko-upravni postupak Carinarnice Beograd, a zatim postaje i {ef Ca-rinske ispostave Luke Beograd. Petooktobarski pu~ doneo mu je funkciju~lana Privremene uprave Savezne uprave carina, koju je obavqao u periodu


110

200) Izvor: List “Revija 92”, (http://www.revija92.rs /), broj: 587.

od oktobra do decembra 2000. godine. Nakon toga, Jerini} u periodu od de-cembra 2000. do marta 2001. godine vr{i funkciju savetnika direktora Sa-vezne uprave carina. On zatim ekspresno postaje upravnik Carinarnice Be-ograd i savetnik direktora Uprave carina. Dakle, na prvi pogled reklo bise da je gospodin Jerini} prevalio “teàk” profesionalni i politi~ki puti “redovnom procedurom” postao direktor, ali tako ne{to samo naivni mo-gu da pomisle. Poznato je da u svakom talasu dru{tveno-politi~kih “previ-rawa” interesne grupacije imaju svoju kombinatoriku u tzv. politi~koj eli-ti, koju direktno ili indirektno dovode na vlast i isto tako smewuju s vla-sti.

Konkretno, sa svojim ambicijama gospodin Jerini} bi, kako na{ narodkaè, “mogao samo da se slika”, da ga za prvog ~oveka Uprave carina Srbijenije “progurao” li~no Dinki} i da u raspodeli politi~kog plena iza weganije stala ta ma{inerija koja se zove G17 plus. Upravo zbog toga name}e sepitawe kakav je to “minuli rad” preporu~io Dragana Jerini}a za tako odgo-vornu funkciju? U ovoj analizi autor }e nastojati da objektivno prikaè“carovawe” Mla|inog “carinika” Dragana Jerini}a i neka od najintere-santnijih de{avawa u Upravi carina za vreme wegovog mandata.

Mutni poslovi ““carinika”” Jerini}a

Me|u zaposlenim carinicima Dragan Jerini} je poznat pod nadimkom“Kinez”, a po ~emu se u negativnom svetlu proslavio na radnom mestu uprav-nika Carinarnice Beograd. Prema navodima iz krivi~ne prijave koju je pro-tiv wega tokom 2004. godine podnela grupa biv{ih carinika, Jerini} je,upravqaju}i Carinarnicom Beograd (od 2001. do 2004. godine), po izuzetnoniskim cenama, ocarinio 3.600 kontejnera kineske robe, dok ogromne koli-~ine robe nisu ni pregledane.

Prema navodima prijave, dràva je ovakvim radwama o{te}ena za najma-we 100 miliona evra. Tako je u oktobru mesecu 2002. godine u CarinarniciBeograd, za samo jedan dan, ocariwen 21 kontejner kineske robe, {to je ~ak ifizi~ki nemogu}e zbog toga {to je jedan kontejner teàk izme|u 14 i 16 to-na. Pri tom, prema nekim procenama, kontejner koji je vrednovan sa svega4.500 evra, na trì{tu donosi zaradu od 80.000 evra, a zbog ~ega je navodno dr-àvna kasa ostajala “tawa” godi{we za 30 milijardi dinara.

Da ovo nisu samo pau{alne pri~e, moè se utvrditi iz jednog akta, kojije u Upravi carina u 2003. godini zaveden pod brojem D-4359/2, a u kome stojida su kontrolori Odseka za kontrolu Uprave carina utvrdili da je u Beo-grad svojevremeno “stigao 21 kontejner robe iz Kine i da zaista niko nijekontrolisao deklarisanu robu, a da je dekleracije izdao ’Mil{ped’ iz Beo-grada”200). Zbog ovih i drugih Jerini}evih mahinacija, biv{i direktorUprave carina Srbije Vladan Begovi} je 2002. godine uputio zahtev Saveznojvladi za Jerini}evu smenu.

Ivan Nini}

111

201) Dr Miroqub Labus je bio savetnik za makroekonomska pitawa u Saveznoj vla-di (1987-1991), poslanik u Saveznoj skup{tini i ~lan Komiteta za monetarnupolitiku (1992-1996), potpredsednik Demokratske stranke (1994-1997), pred-sednik UO G17 plus (1999-2000.), predsednik politi~ke stranke G17 plus(2002-2006), potpredsednik Savezne vlade SRJ i ministar za ekonomske odno-se sa inostranstvom, kao i guverner SRJ u Svetskoj banci i Evropskoj banciza obnovu i razvoj (2000-2003), potpredsednik Vlade Srbije (2004-2006). Dr La-bus je nakon sukoba sa M. Dinki}em 13. maja 2006. godine, podneo ostavku nastrana~ku funkciju i vratio se profesuri na Pravnom fakultetu Univerzi-teta u Beogradu, gde danas predaje predmet politi~ku ekonomiju.

202) Izvor: List “Balkan”, od 15. 7. 2004. godine, str. 7.203) Zbog sumwe da je u inostranstvo izvoèn {e}er koji nije proizveden u Srbiji,

Evropska komisija je 4. 3. 2003. donela odluku kojom je na 3 meseca suspendovanpovla{}eni izvoz {e}era iz SCG u zemqe EU. Tzv. “{e}erna afera” nikadanije dopila svoj epilog na sudu niti su me{etari sankcionisani.

204) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), od 14. 5. 2003. godine.

Me|utim, kako pojedinci svedo~e, ovu inicijativu je stopirao tada{wipotpredsednik Savezne vlade Miroqub Labus201) iz G17 plus. “Hteo sam daga smenim iz vi{e razloga. Pre svega {to sam bio nezadovoqan radom carin-ske ispostave Pan~evo, jer se velika koli~ina robe nije gledala. Jerini} menije obave{tavao o problemima s cariwewem robe, a ~ak sam ja li~no tra-ìo da se preispita cariwewe ma{ina za asfaltirawe Qubi{e Buhe, {toje bilo u wegovoj nadle`nosti. Moj zahtev za wegovu smenu je bio i na sedni-ci Savezne vlade, ali je Labus traìo da se to odloì za narednu sednicu dabi imao vremena da razmotri slu~aj. Me|utim, to vi{e niko niko nije nispomenuo”- izjavio je Vladan Begovi} u julu 2004. godine202).

Begovi}u smena zbog ““{e}era””, a Jerini}u foteqa

Umesto da tada{wa Savezna vlada SRJ preispita rad i mutne posloveDragana Jerini}a za vreme wegovog upravqawa Carinarnicom Beograd, umaju 2003. godine Republi~ka vlada je sa mesta direktora Uprave carina sme-nila direktora Vladana Begovi}a. Begovi}evoj smeni je prethodila wegovaizjava kojom je potvrdio da ima odre|ena saznawa da je u Srbiji bilo prepa-kivawa {e}era koji je uvezen iz EU po niòj ceni, pa zatim izvezen u EU povi{oj ceni203). Begovi} je tada izjavio: “Vide}emo da li }e se na kraju predo-~iti ti dokazi. Ja kaèm da sam svojim o~ima video dvojnu fakturu za jedan{leper, a jedan {leper je 20-25 tona. Ne mogu da kaèm da je postojao nekisistem, a s obzirom na to da je ovo Balkan, nije to ra|eno na nau~noj bazi. Ja~ak verujem da je to ra|eno sa {e}erom koji je bio bliì ruti, tu nije biloneke organizacije. Mora i to da se kaè, ako se otvori takav neki posao, dakupujete za 300, a prodajete za 600, to }e morati da se kad-tad desi, ili ne}e-te imati doma}i {e}er”204). Da daqe ne bi rovario i prikupqao dokaze, Vla-dan Begovi} je ve} narednog dana razre{en du`nosti direktora Uprave ca-rina Srbije. Naravno, tada{wi ministar finansija Boìdar \eli} je de-mantovao da Begovi}eva smena ima bilo kakve veze sa wegovom izjavom o{vercu {e}era, uz napomenu da je Vlada izuzetno zadovoqna wegovim dota-


112

205) Izvor: List “Revija 92”, (http://www.revija92.rs), broj: 587.206) Izvor: List “Pres”, od 16. 12. 2006. godine, str.7.

da{wim radom. “Daleko od toga da Vlada Republike Srbije èli da kaznigospodina Begovi}a. Mi smo veoma zadovoqni wegovim radom. On je posledve, dve i po godine poslovnih napora hteo da malo promeni, rekao bih, i ri-tam ìvota, mo`da i porodice, jer to je izuzetno zahtevna stvar. Mi nismohteli da on napusti na{e redove i ponudili smo mu veoma osetqivo mesto uvezi sa stvarima u kojima je pokazao zapaène rezultate u pro{losti, a to jeborba protiv {verca duvana” – izjavio je tada \eli}.

Dakle, da bi ublaìla Begovi}evo talasawe, tada{wa dosovska VladaSrbije imenovala ga je na funkciju direktora Agencije za duvan. Na funk-ciju direktora Uprave carina imenovan je kadar Demokratske stranke i pri-jateq tada{weg premijera Zorana @ivkovi}a, Ni{lija Aleksandar Krsti}koji je do imenovawa obavqao funkciju predsednika Izvr{nog odboraSkup{tine grada Ni{a. U martu 2004. godine, na predlog Mla|ana Dinki}a,Krsti}a je nasledio Dragan Jerini} i tada kre}e daleko ve}i sunovratUprave carina Republike Srbije.

Od sinovca ““carinarnica”” za strica

Imenovawe i mandat Dragana Jerini}a na direktorskoj funkciji jedneizuzetno va`ne institucije kao {to je Uprava carina, propratile su mnogo-brojne afere. Odmah po preuzimawu funkcije, Jerini} je prvo izdao direk-tivu svim zaposlenima u Upravi carina da niko ne sme davati izjave za me-dije sem wega li~no i ministra finansija, tada Mla|ana Dinki}a. Premaodre|enim informacijama, Jerini} je u avgustu 2003. godine otpustio 334radnika, a za vreme svog mandata doveo je oko 500 novih radnika. Na kqu~na,rukovode}a mesta postavio je svoje odabrane kadrove bez iskustva u radu nacarini. Istovremeno, pojedinim carinskim inspektorima izdelio je otkazezbog toga {to su u medije “curele” odre|ene informacije, pa se zbog togaume{ao i Vrhovni sud koji je presudio u korist otpu{tenih radnika, ali jeJerini} odbijao da izvr{i nalog suda i radnike vrati na posao205). Jerini}je svojevremeno imao i aferu zbog toga {to je svom stricu Dragoslavu Jeri-ni}u, tada direktoru {pedicije “Interjug As”, omogu}io da otvori privatnucarinsku ispostavu za cariwewe robe u Dobanovcima.

Da skandal bude jo{ ve}i, mediji su izve{tavali kako je na vratima fir-me “Interjug As” u Dobanovcima, bila oka~ena tabla sa natpisom “Uprava ca-rina”, uz obave{tewe da se pregled robe vr{i “od 11:00 do 14:00 ~asova”. Re-publi~ki odbor za re{avawe o sukobu interesa je tada odlu~io da nema me-sta vo|ewu postupka protiv Jerini}a, a odluku je doneo, na osnovu tvrdweMinistarstva finansija, da takva carinska ispostava u Dobanovcima ne po-stoji206). Ovakva odluka ovog dràvnog tela u javnosti i medijima podigla jepra{inu jer su se novinari li~no uverili da se roba u Dobanovcima carinii da na tom privatnom punktu rade carinici, a {to Odbor nikada nije u~i-nio.

Ivan Nini}

113

207) Izvor: List “Ve~erwe novosti”, od 29. 11. 2006. godine, str. 3.208) Izvor: List “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 7. 2. 2007. godine.209) Specijalno tuìla{tvo za organizovani kriminal je u maju 2007. godine, na

vi{e od 200 stranica teksta, podiglo optu`nicu protiv 28 lica koja su biliudruèna u tzv. carinsku mafiju, koja je buyet Srbije o{tetila za vi{e dese-tina miliona evra. Tuìlac ovu grupu tereti za korupciju na carini, prima-we mita, zloupotrebu slu`benog poloàja i krijum~arewe. Pred Specijal-nim sudom u Beogradu su|ewe je zapo~eto u decembru 2007. godine.

Za Jerini}a ne postoji ““carinska mafija””

Ono {to je u javnosti ostavilo poseban trag za vreme Jerini}evog man-data, jeste ~iwenica da je policija u vi{e sinhronizovanih akcija uhapsila36 radnika carine, koji su osumwi~eni da su pripadali tzv. carinskoj mafi-ji. Kao organizator ove kriminalne grupe, ozna~en je Velibor Lukovi}, biv-{i {ef Odseka za suzbijawe krijum~arewa i koordinator Uprave carina zapodru~je ju`no od Beograda. Prema navodima policije, grupa je radila veo-ma organizovano i procewuje se da su svojim radwama o{tetili dràvu za vi-{e desetina miliona evra. Tako su, primera radi, istovarali kamione sa ro-bom u tranzitu u nelegalnim skladi{tima u Srbiji, a zatim, uz fiktivnu do-kumentaciju, te iste kamione pu{tali preko granice. Pri tom, istovremenosu fiktivnu dokumentaciju pregledali korumpirani carinici na grani~-nim prelazima, a organizatori “posla” su uzimali od 3.000 do 12.000 evra zasvaku uslugu. Roba koja je krijum~arena u Srbiju, prema navodima policije,bila je uglavnom tehnika i tekstil iz Bugarske, Turske, Hrvatske, BiH i Ma-kedonije. Ono {to je bilo posebno interesantno tada, jesu navodi ~elnikapolicije da policija uop{te nije sara|ivala sa Upravom carine prilikompra}ewa i hap{ewa mafije207). Sve ovo bilo je razlog da nakon dva i po me-seca prvi ~ovek Uprave carina Dragan Jerini} odrì konferenciju za{tampu. On je tada izjavio da “ne prihvata insinuacije da postoji carinskamafija i da je taj termin smi{qen tendenciozno da bi se cela carinska slu-`ba kriminalizovala”. Da skandal bude jo{ ve}i, Jerini} je istakao da suhap{ewa radnika carine bila “nezakonita i protivustavna”. “Hap{ewe,snimawe i objavqivawe imena i lika uhap{enih je neustavno i protivzako-nito. [ta }e biti ako ti qudi u postupku budu progla{eni nevinim? Pa wi-ma su, takvim snimcima, zauvek ukaqani ~ast i obraz, a hap{ewe je, naà-lost, iskori{}eno u druge svrhe” – izjavio je tada Jerini}, {tite}i sebe isvoju fotequ208). Me|utim, o tome da li su nadle`ni dràvni organi bili upravu kada su pokrenuli slu~aj “carinske mafije”, ili je u pravu Dragan Je-rini} kada poku{ava da za{titi “~ast i obraz” svojih bliskih saradnika,pokaza}e sudska presuda209).

Argumenti za inicirawe odgovornosti Jerini}a

Nakon hap{ewa tzv. carinske mafije, Buyetska inspekcija Ministar-stva finansija je u januaru 2007. godine otpo~ela kontrolu poslovawa Upra-ve carina Srbije. Nalaz inspekcije je bio gotov krajem aprila 2007. godine,


114

210) Vlada Republike Srbije je na sednici odrànoj 19. 7. 2007. godine razre{ilaD. Jerini}a funkcije direktora Uprave carina Srbije. Na wegovo mesto po-stavqen je Predrag Petronijevi} koji je prethodno radio u preduze}u “Jugo-import SDPR” i BIA.

211) Prema Odluci Vlade Republike Srbije o vrsti, visini i na~inu pla}awa na-knade za usluge carinskog organa (“Sl. glasnik RS”, br. 7/04 i 97/05), ta~no jepropisano za {ta se moè koristiti ostvareni prihod po osnovu naknada zausluge carinskog organa, odnosno sopstvena sredstva koja ostvari Uprava ca-rina.

a Jerini} je sa funkcije direktora smewen tri meseca kasnije210). Ovaj doku-ment je u Ministarstvu finansija zaveden pod slu`benim brojem: 401-00-15/2007-09, od 27. 4. 2007. godine. Sa~inila ga je buyetski inspektor DragicaPanteli} koja je i izvr{ila kontrolu rada Uprave carina za period 2006.godine. [ta je u postupku kontrole utvr|eno, autor ove analize }e detaqni-je obraditi u daqem tekstu analize, i to oslawaju}i se na ~iwenice iz zva-ni~nog inspekcijskog nalaza.

Kako je utro{en sopstveni prihod od 927,2 miliona?Kontrolom poslovnih kwiga i prihoda koje je Uprava carina ostvarila

u 2006. godini, utvr|ene su znatne nepravilnosti i mu}ke koje nisu razja{we-ne do kraja. Naime, carinarnice {irom Srbije poslovale su kao organizaci-one jedinice u okviru Uprave carina, i to sa 12 redovnih ra~una i 12 ra~unadepozita. Pored ovih ra~una za naplatu buyetskih prihoda i naplatu kama-te, bila su otvorena dva zasebna ra~una u Upravi za trezor Republike Srbi-je. Za jedan od ovih ra~una uop{te nije vo|ena glavna kwiga, {to je bilo u su-protnosti sa vaè}im propisima. Na wega su se slivale naplate prihoda odcarine, akciza, PDV-a, republi~ke administrativne takse, kao i prihodi odsvih drugih usluga carinskih organa. Isti slu~aj je bio i sa ra~unom Carin-ske ispostave Beograd, na koji su se tako|e slivali prihodi od carinskih da-`bina. Buyetski inspektor je utvrdio da su svih prihodi prvo dolazili napomenuta dva ra~una, a zatim je jedan deo prihoda usmeravan u buyet Republi-ke, dok je drugi deo novca, koji pripada carinskom organu, transferisan nara~un sopstvenih prihoda Uprave carina. Primera radi, utvr|eno je da jeCarinska ispostava u Subotici, u svom dnevniku blagajne za period od 5. ju-la do 6. avgusta 2006. godine, iskazala prihod po osnovu napla}ene takse zakori{}ewe puteva u me|unarodnom drumskom saobra}aju, i to u iznosu od160.360 evra. Me|utim, prema navodima buyetskog inspektora, ove takse iuplate nisu bile iskazane u poslovnim kwigama koje vodi Uprava carina,{to je bilo u suprotnosti sa vaè}im propisima. Na ovaj na~in, u 2006. go-dini, Uprava carina je ostvarila sopstvene prihode sa stawem na dan 31. de-cembar 2006. godine u iznosu od ~ak 927,2 miliona dinara211). “ê{qawem”ovih prihoda nije bilo mogu}e prekontrolisati wihovo “kretawe”, {to pod-razumeva tokove prihoda i rashoda u toku godine, jer se kwigovodstveno istvarno stawe uop{te nije poklapalo. Iz kog razloga je na ovakav na~in po-stupalo rukovodstvo Uprave carina, nije poznato. îwenica je da je ovako“zagonetan” vid poslovawa bio nezakonit.

Ivan Nini}

115

U magacin ““ba~eno”” 77,6 miliona dinara

Ono {to je prilikom kontrole Uprave carina posebno zapalo za okobuyetskom inspektoru, jeste milionska oprema koja je pla}ena kreditnimsredstvima, a koja je, neraspakovana i skladi{tena ostavqena da ~ami kod{peditera u magacinu. Naime, nekada{wi direktor Savezne uprave carine,Vladan Begovi}, je 7. aprila 2003. godine zakqu~io ugovor sa kompanijom“NEC CORPORATION” iz Japana u vrednosti od 117.961.579 jena. Predmetugovora bila je nabavka komunikacione opreme za LAN WAN tehnologiju.Pla}awe ugovorene opreme izvr{eno je sredstvima kredita koji je Srbija iCrna Gora dobila od Me|unarodnog udruèwa za razvoj, i to u iznosu od 61,1milion dinara, dok je Uprava carina iz sopstvenih sredstava platila 3,4 mi-liona dinara, pa je ukupna cena pla}ene opreme iznosila 64.590.854 dinara.Ova oprema je, 31. decembra 2004. godine, ocariwena na Carinskoj ispostaviu Beogradu, a obra~un carinskih da`bina iznosio je 8,9 miliona dinara. Me-|utim, izmirewe da`bina nije izvr{eno ni po dolasku Dragana Jerini}a namesto direktora (mart 2004), ve} je pla}awe iz sopstvenih sredstava Upravecarina izvr{eno tek 17. januara 2006. godine. Naravno, kako pla}awe nije iz-vr{eno u roku od 8 dana od dana obra~una i uru~ewa tro{kova, narasla je ka-mata u iznosu od 2,1 milion dinara, koja je pla}ena 13. februara 2006. godi-ne. Pored ovih tro{kova pla}eni su i tro{kovi uvozni~ke provizije i {pe-diterskih usluga po ra~unu preduze}a “Jugo{ped” iz Beograda, i to u iznosuod 969.603 dinara. Ono {to je posebno skandalozno, jeste ~iwenica da je oddana nabavke kupqena oprema neraspakovana i skladi{tena u magacinu “Ju-go{peda” u Beogradu. Pri tom, samo za tro{kove skladi{tewa u 2005. i 2006.godini Uprava carina je skladi{taru morala da plati tro{kove u iznosu od1,6 miliona dinara.

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ukupni tro{kovi po osnovunabavke i skladi{tewa ove telekomunikacione oprema, na kraju 2006. godi-ne, evidentirani su u iznosu od 77,6 miliona dinara, a do dana kontrole (10.april 2007) nabavqena oprema nije stavqena u upotrebnu funkciju. S tim uvezi, Jerini}ev pomo}nik za informacione tehnologije u Upravi carina,Zoran Vukoti}, u postupku buyetske kontrole dao je pismeno obja{wewe. Uobja{wewu se navodi da je “oprema poru~ena i dobijena za glavni SDH pr-sten 155 MBIT/S, ali da istu Uprava carina nije mogla da koristi bez Voj-ske, pa je ponu|ena na preuzimawe Vojsci ili MUP-u”. Vukoti} daqe obja-{wava da su “najve}i uticaj na kori{}ewe ove opreme imale promene u biv-{oj SRJ i u Vojsci, po{to su odre|en broj wihovih objekata preuzele drugeslu`be, a bitno je smawen broj zaposlenih u vojsci, pa su ove promene dove-le do toga da se izgube osnovne prednosti kori{}ewa postoje}e infrastruk-ture – objekata i antenskih stubova vojske, kao i kori{}ewe tehni~kog ka-dra za odràvawe opreme”. Buyetska inspekcija se nije upu{tala u ocenuovakvog opravdawa, ve} je Upravi carina izdala meru da se hitno, i to u ro-ku od 60 dana, ova oprema u koju je uloèno 77,6 miliona dinara, ili “stavi ufunkciju ili otu|i uz adekvatnu naknadu”. Dakle, kupqena je bespotrebnaoprema koja nikada nije upotrebqena, {to je prouzrokovalo rashod od skoro


116

212) Prema Zakonu o potvr|ivawu Sporazuma o kreditu za razvoj izme|u SRJ i Me-|unarodnog udruèwa za razvoj (“Sl. list SRJ”, Me|unarodni ugovori br.8/02), SRJ je 14. 6. 2002. godine sa navedenim kreditorom zakqu~ila sporazumo kreditu (br. kredita IDA-351YF). Re~ je o “projektu za olak{avawe trgovi-ne i saobra}aja u jugoisto~noj Evropi”, a na{a dràva }e ovaj kredit od5.099.134 evra vra}ati u periodu od oktobra 2012. godine sve do aprila 2022.godine.

213) ^lanom 2 Odluke o Upravi za zajedni~ke poslove republi~kih organa (“Sl.glasnik RS”, br. 67/91... 13/04), propisano je da ovaj organ vodi pomo}ne kwigerobnog i materijalnog kwigovodstva.

milion evra. Da bezobrazluk bude jo{ ve}i, ovaj java{luk je finansiran nov-cem iz kredita. Pri tom, nije iskqu~eno ni to da nam je kredit212) od Me|u-narodnog udruèwa za razvoj dat uz istovremeno uslovqavawe da kupujemo,po èqi i meri kreditora, ono {to dràvi Srbiji zaista nije potrebno i{to je za na{e uslove fakti~ki neupotrebqivo.

Zaplenili robu, a ne znaju koli~inu i vrednost

Dok je Upravom carina Srbije palio i ̀ ario Dinki}ev “pajtos” DraganJerini}, dràva uop{te nije znala koliko robe je oduzeto na carinskimpunktovima, niti je bila poznata vrednost te robe, jer uop{te nije vr{enwen popis. Tako je buyetski inspektor izvr{io kontrolu kwigovodstva usegmentu koji se odnosio na evidentirawe privremeno oduzete i zadrànerobe, i tom prilikom je utvr|eno haoti~no stawe. Primera radi, Carinskaispostava u Beogradu od gra|ana je oduzimala razli~ite vrste robe, kao {tosu: nafta, ~amci, ̀ enske torbice i ode}a, putni~ka vozila, motocikli, belatehnika, {e}er, itd. Nakon oduzimawa, izdavane su potvrde ili re{ewa o od-uzetoj robi do okon~awa prekr{ajnog postupka. Me|utim, privremeno odu-zeta roba (koja nije vlasni{tvo Uprave carina) predavana je u magacin naskladi{tewe, a pri tom nije iskazana u kwigovodstvenoj evidenciji Upravecarina, niti je evidentirana u trezoru Republike Srbije. Isto tako, doku-mentacija o oduzetoj robi nije dostavqena ni Upravi za zajedni~ke posloverepubli~kih organa213). Dakle, nigde nije popisana ukupna vrednost privre-meno zadràne i oduzete robe u 2006. godini, sa stawem na dan 31. decembar.Ipak, u toku kontrole buyetski inspektor je, uvidom u zahteve za pokretaweprekr{ajnog postupka, uspeo da utvrdi da vrednost nepotpisane robe iznosi~ak 1 milijardu i 115 miliona dinara.

Pojedina~no gledano, najvi{e robe je oduzeto na Carinskoj ispostavi uBeogradu, i to sa procewenom vredno{}u od 493,8 miliona dinara, dok je uVr{cu oduzeta roba u vrednosti od 8,1 milion dinara. Za carinske isposta-ve u Beogradu i Vr{cu interesantno je to da u vrednost zaplewene robe uop-{te ne ulaze vrednosti oduzetog oru j̀a, kompjuterske opreme, softvera, mo-tornih vozila, kafe, zlatnih dukata i predmeta od zlata. Zbog toga je u tokubuyetske kontrole izvr{en popis robe ~ija se vrednost do tada uop{te nijeznala. Tako je, pojedina~no gledano po gradovima u kojima se nalaze carin-ske ispostave, iz zahteva za pokretawe prekr{ajnih postupaka utvr|ena sle-

Ivan Nini}

117

214) Direktiva je zavedena pod slu`benim brojem: D-16033/1, od 18. 2. 2006. godine.215) Uredba o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dràvnim organima,

odnosno postavqenih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 95/05 – pre~i{}en tekst).

de}a vrednost oduzete robe: u Kraqevu 67,3 miliona dinara; u Novom Sadu73,2 miliona dinara; u Zrewaninu 19,3 miliona dinara; u Dimitrovgradu102,5 miliona dinara (bez vrednosti oduzetih cigareta); u Kragujevcu 43 mi-liona dinara; u Subotici 113,2 miliona dinara; u Somboru 21,5 miliona di-nara; u Ni{u 123,1 milion dinara; u Kladovu 29,1 milion dinara (bez vred-nosti svih oduzetih vozila); i u [apcu 20,5 miliona dinara. Buyetski in-spektor je ocenio da je ovakav na~in poslovawa Uprave carina bio nezako-nit, jer do dolaska inspekcije ukupna vrednost zaplewene robe od 1 milijar-du i 115 miliona dinara uop{te nije bila kwigovodstveno evidentirana nazalihama. Dakle, ovakav na~in rada je ostavio dovoqno prostora za mahina-cije i zloupotrebe kojima se Buyetska inspekcija, naàlost, nije bavila.

Gratis bahanalije za svoje qude na teret dràve

Buyetska kontrola je pokazala da je u 2006. godini Dinki}ev “pajtos”Dragan Jerini} omogu}io da, pored 441 carinskog radnika koji nema prebi-vali{te na teritoriji Beograda, a koriste usluge sme{taja u internatuUprave carina, te usluge gratis koristi i 5 radnika po wegovom izboru. Je-rini} je pisanom direktivom214), koju je doneo u februaru 2006. godine, odre-dio koje kategorije lica i pod kojim uslovima imaju pravo kori{}ewa uslu-ga sme{taja i ishrane u internatu Uprave carina. Tom direktivom on je od-redio da se navedene usluge mogu koristiti “i u drugim slu~ajevima uz wego-vu saglasnost”. Tako su, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, pored sme-{taja, usluge ishrane u internatu gratis koristili i carinski radnici ko-ji su bili polaznici na seminarima za stru~nu obuku. Buyetski inspektor jeovakve bahanalije tretirao kao nezakonite, jer su bile u suprotnosti sa va-è}im propisima215), kojima nije predvi|eno da navedene usluge mogu gratiskoristiti u internatima, korisnici buyetskih sredstava. Pri tom je tokomkontrole utvr|eno da cene sme{taja i ishrane u internatu Uprave carinauop{te nisu definisane, niti su u kwigovodstvu vo|eni podaci o izdacimaza rad internata. U inspekcijskom nalazu se konstatuje da su svi izdaci poovom osnovu nadokna|eni iz buyetskih sredstava.

Tako je izme|u ostalog utvr|eno da je usluge sme{taja gratis koristioNikola Kru{kowa, na~elnik Odeqewa za carinske istrage u Direkciji zakontrolu primene carinskih propisa. Pored visoko kotiranog Nikole Kru-{kowe, gratis usluge sme{taja u internatu koristili su i Ivan Petrovi},upravnika Carinarnice Beograd, Qiqana Jovanovi}, slu`benica na uprav-no-nadzornim poslovima u Odeqewu revizije, Goran Je ,̀ elektri~ar u Ode-qewu za op{te poslove i Darko Kova~evi}, KV radnik u bifeu Odeqewa zaop{te poslove. Ova lica su prethodno iz unutra{wosti Srbije preme{te-na na radna mesta u Upravi carina u Beogradu, pa su po tom osnovu “ubirali”i naknadu po osnovu “odvojenog ìvota od porodice”. Tako je po re{ewima


118

direktora Jerini}a svima wima ispla}ena naknada za 2006. godinu, i to ubruto iznosu: Nikoli Kru{kowi 283.900 dinara; Qiqani Jovanovi} 283.900dinara; Goranu Jeù 289.614 dinara; Darku Kova~evi}u 281.851 dinara. Da-kle, ovde se postavqa pitawe moralnih “dimenzija” Dragana Jerini}a. Sulu-do je bilo da “miqenici” iz unutra{wosti Srbije dolaze u Beograd i da setu provode gratis o tro{ku dràvne kase, a na ista radna mesta su mogli dabudu raspore|eni radnici ~ije je prebivali{te u Beogradu.

Nakon smene Dragana Jerini}a sa funkcije direktora Uprave carinaRepublike Srbije sve ove ~iwenice morale su postati predmet interesova-wa nadle`nog javnog tuìoca. To se za sada nije dogodilo, a realna je pret-postavka da se u skorije vreme ne}e ni dogoditi. Eventualno krivi~no gowe-we Jerini}a gotovo da je nemogu}e iz prostog razloga {to je wegov {ef imentor bio Mla|an Dinki}.

Ivan Nini}

119

216) Zakon o zdravstvenom osigurawu (“Sl. glasnik RS”, br. 18/92... 107/05).217) Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana RZZO za 2009. godinu zave-

dena je pod brojem: 400-18/09, od 14. 4. 2009. godine. Prema prvobitnom Finan-sijskom planu RZZO za 2009. godinu broj: 400-27/08, od 12. 9. 2008. godine, buyetRZZO u 2009. godini bio je projektovan na 193 milijarde i 150 miliona dinara.

(15) Zavod za me{etarewe

Umesto da bude u funkciji gra|ana-zdravstvenih osiguranika koji samilijardama dinara finansiraju zdravstveno osigurawe, Republi~ki zavodza zdravstveno osigurawe (RZZO), pod upravom direktorke Svetlane Vu-kajlovi} i “ideologijom” stranke G17 plus, postao je institucija kojapqa~ka gra|ane Srbije. U kontroli rada ovog organa tokom 2005. godineBuyetska inspekcija je otkrila astronomsko “probijawe” nov~anih sred-stava koja su na pojedinim ekonomskim klasifikacijama, u finansijskomplanu RZZO, bila odobrena od strane Narodne skup{tine Republike Sr-bije. Kontrola je pokazala da je zbog nezakonitog akta o koeficijentima,koji je donela direktorka Vukajlovi}, a koji je bio suprotan uredbi VladeRepublike Srbije, zaposlenima u RZZO potpuno neosnovano ispla}eno ~ak525.105.896 dinara na {tetu gra|ana Srbije. Isto tako, nezakonitosti suotkrivene i prilikom sprovo|ewa Programa racionalizacije radnika uzdravstvenim ustanovama tokom 2005. i 2006. godine, kada je dràva izbuyeta Republike Srbije pozajmila RZZO ukupno 4 milijarde i 470 milio-na dinara. Dok s jedne strane RZZO nezakonito pqa~ka gra|ane i otima immilijarde dinara za zdravstveno osigurawe, s druge strane GAK “Narodnifront” pacijentkiwama nezakonito napla}uje 8.060.000 dinara za uslugekoje im besplatno pripadaju kao pravo iz zdravstvenog osigurawa.

* * *

RZZO najprofitabilniji organ dràvne uprave

Zavod za zdravstveno osigurawe Republike Srbije (RZZO) je osnovan uskladu sa Zakonom o zdravstvenom osigurawu216), i to sa statusom organiza-cije za obavezno socijalno osigurawe koja se finansira kroz uplatu porezaza zdravstveno osigurawe. O kakvom “gigantu” je ovde re~, najboqe svedo~igodi{wi buyet kojim raspolaè RZZO, a koji }e u 2009. godini, prema izme-wenom finansijskom planu217) na koji je saglasnost dala Narodna skup{ti-na, iznositi ~ak 179 milijardi i 712,6 miliona dinara! Prema projekcijamakoje je dao RZZO u Memorandumu o buyetu Republike Srbije za 2009. godinu,u kasu ovog organa dràvne uprave u 2010. godini trebalo bi da legne 207 mi-lijardi i 385,5 miliona dinara, a u 2011. godini 215 milijardi i 680,9 mili-ona dinara! Me|utim, ove cifre nimalo nisu za ~u|ewe ako je poznato da seu kasu RZZO sliva novac od Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, FondaPIO zaposlenih, Fonda PIO samostalnih delatnosti i Fonda PIO ze-


120

218) Prvobitno je bilo planirano da ova transferna sredstva iznose 4 milijardei 250 miliona dinara.

219) Svetlana Vukajlovi} je za direktora RZZO postavqena Re{ewem Vlade Re-publike Srbije broj: 119-1465/2004-1, od 6. 3. 2004. godine, a zatim je na osnovunovog zakona o zdravstvenom osigurawu (“Sl. glasnik RS”, br. 107/05) imeno-vana Odlukom UO RZZO broj: 119-2234/2006, od 4. 5. 2006. godine.

mqoradnika. Pored osiguranih 6.600.000 lica, znatna sredstva za finansi-rawe zdravstvene za{tite za jo{ 1.200.000 lica koja nisu obavezno osigura-na po zakonu, kao i izbeglih i prognanih lica, RZZO ostvaruje dotacijama izbuyeta Republike Srbije. Na ime ovih dotacija, RZZO }e u 2009. godini do-biti 1 milijardu i 198,3 miliona dinara transfernih sredstava218). Dakle,imaju}i u vidu ogroman godi{wi buyet Zavoda, slobodno se moè re}i da jeova ustanova asocijacija za pravu “kovnicu novca” u Srbiji. Zbog toga se na-me}e opravdano pitawe ko i kako tro{i novac gra|ana Srbije koji je name-wen finansirawu zdravstvenih usluga i zdravstvene za{tite.

Mo} i ““bolest”” jedne institucije

Kako finansijski posluje RZZO, koji bi za dràvu, gra|ane i Ministar-stvo zdravqa trebalo da predstavqa “servis” koji preko svojih 28 regional-nih filijala i 152 ispostave na teritoriji Republike Srbije “servisira”sve tro{kove propisane Zakonom o zdravstvenom osigurawu, kontrolisalaje i Buyetska inspekcija. Taj zadatak je bio poveren An|elki Radenkovi},buyetskom inspektoru Ministarstva finansija, koja je papire u ovoj ustano-vi “~e{qala” u periodu od septembra do novembra 2006. godine. O izvr{enojkontroli ona je sa~inila i kona~an zapisnik (nalaz) koji je zaveden pod slu-`benim brojem: 401-00-1357/2006-09, od 25. januara 2007. godine. Naravno, kaoi svaki put do sada, javnost u Srbiji nikada nije saznala ni{ta o ovoj kontro-li, tako da je rad Svetlane Vukajlovi}, direktorke RZZO-a, ostao pod velomtajne. Ina~e, Svetlana Vukajlovi}219) je u fotequ najprofitabilnije dr-àvne institucije zasela 6. marta 2004. godine, i to na predlog stranke G17plus, odnosno na predlog ve~itog ministra zdravqa Tomice Milosavqevi-}a. Sa ove funkcije ona je, isto kao i Milosavqevi}, gotovo nesmewiva. Akose u obzir uzme ~iwenica da je pod okriqem ideologije G17 plus RZZO, pri-mera radi, u 2005. godini “obrnuo” 104 milijarde i 393,6 miliona dinara, on-da je jasno za{to se od osiguranika, odnosno od gra|ana Srbije kriju inspek-cijski nalazi. Zbog toga }e autor u ovoj analizi prezentovati su{tinu ono-ga {to je utvrdila Buyetska inspekcija u radu RZZO u 2005. i delimi~no u2006. godini.

RZZO ““iznad”” Narodne skup{tine Republike Srbije

Kako je utvrdio buyetski inspektor, prema finansijskom planu za 2005.godinu na koji je saglasnost dala i Narodna skup{tina Republike Srbije,RZZO je planirao “tro{kove putovawa” u visini od 20 miliona dinara, alije za tu namenu utro{eno 24,1 milion dinara. Kada je re~ o probijawu buyeta

Ivan Nini}

121

220) Uredba o izmenema i dopunama Uredbe o koeficijentima za obra~un i ispla-tu plata zaposlenih u javnim slu`bama (“Sl. glasnik RS”, br. 44/01).

221) Pravni osnov za obra~un i isplatu zarada u RZZO na navedeni na~in bio jeakt direktora “Tabela za obra~un i isplatu zarada zaposlenih u RZZP-direk-ciji”, broj: 121-666/04, od 21. 7. 2004. godine. Koeficijenti iz ovog akta su bi-li u suprotnosti sa koeficijentima iz akta (uredbe) Vlade Republike Srbi-je.

u milijardama dinara, za “teku}e popravke i odràvawa” bilo je predvi|eno73,4 milijarde, a utro{eno je ~ak 81,5 milijardi dinara. Tro{kovi nabavke“materijala” su bili odobreni na 38,9 milijardi dinara, ali je probijawemplana stvoren rashod u visini od 43,8 milijardi dinara. Posebno je intere-santan slu~aj sa tro{kovima “usluga po ugovoru” koji su bili odobreni na100 miliona dinara, a ostvareni su rashodi od ~ak 171,1 milion dinara. U oveizdatke spadaju i naknade ~lanovima Upravnog i Nadzornog odbora i raznihkomisija, a {to je u 2005. godini RZZO, ili boqe re~eno gra|ane-zdravstve-ne osiguranike, ko{talo ~ak 9.421.661,73 dinara.

Ovde se postavqa fundamentalno pitawe kako to direktorka Zavodabez ikakve odgovornosti moè da rasipa novac osiguranika u ve}im iznosi-ma od iznosa koji je odobrila Narodna skup{tina Republike Srbije?! O~i-gledno je samovoqa Svetlane Vukajlovi}, uz “blagoslov” G17 plus, bila iz-nad odluke Narodne skup{tine Republike Srbije.

Nezakonito u yepove 525 miliona dinara

U pogledu rashoda koje je RZZO imao u 2005. godini po osnovu obra~unai isplate zarada zaposlenih u ovoj instituciji, buyetski inspektor je u po-stupku kontrole utvrdio nezakonitosti kojima su direktno o{te}eni zdrav-stveni osiguranici, odnosno gra|ani Srbije. Naime, RZZO je u 2005. godiniimao 2.279 sistematizovanih radnih mesta, koja je na platnom spisku u decem-bru 2005. godine popuwavalo 2.068 izvr{ilaca.

Ovim radnicima je u navedenom mesecu na ime plata ispla}eno 48,5 mi-liona dinara neto, odnosno 85,6 miliona dinara bruto. Kontrola re{ewa oobra~unu zarada koju je sprovela Buyetska inspekcija, pokazala je da je, pri-mera radi, radnik sa visokom stru~nom spremom imao koeficijenat za obra-~un zarade od 17,69 dok je tada vaè}om uredbom220) Vlade koeficijenat zavisoku stru~nu spremu bio utvr|en u visini od 9,68. Zbog ove “gre{ke”, kojaje svoje “pravno upori{te” imala u odluci221) direktorke RZZO, u perioduod 1. januara 2005. do 30. marta 2006. godine, na ime sredstava koja su vi{e oddozvoqenog ispla}ena zaposlenima, buyet RZZO je o{te}en za 303.305.441dinar neto, odnosno za ~ak 525.105.896 dinara bruto. Buyetski inspektor jeZavodu naloìo meru da u roku od 30 dana izvr{i povra}aj ovih sredstava ko-ja su nezakonito ispla}ena u bruto iznosu. Dakle, re~ je o klasi~noj zloupo-trebi slu`benog poloàja od strane direktorke Vukajlovi}.


122

222) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: 401-6681/2005-1, od 20. 10. 2005. godine.223) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: 401-826/2006, od 23. 2. 2006. godine.224) Ugovori su zavedeni pod brojevima: 400-28/05-1, od 25. 10. 2005. godine i 450-

153/06, od 27. 2. 2006. godine.225) Ugovori o pozajmici su odobreni odlukama UO RZZO i to broj: 400-28/05, od 24.

10. 2005. godine i 450-151/06, od 27. 2. 2006. godine.

Osiguranici da finansiraju otpremnine

Kako je RZZO poslovao u 2005. godini, najboqe govori podatak iz in-spekcijskog nalaza koji ukazuje na to da je ova ustanova poslovnu godinu za-vr{ila sa neizmirenim obavezama (deficitom) koje su iznosile ~ak 9 mili-jardi i 168 miliona dinara! Tako su dugovi prema zdravstvenim ustanovamai dobavqa~ima, sa stawem na dan 31. decembar 2005. godine, iznosili ~ak 3,6milijardi dinara, dugovi prema osiguranim licima dostigli su 4,4 milijar-de, a dugovi prema buyetu Republike narasli su na 2,1 milijardu dinara. Ono{to je posebno interesantno kada je re~ o dugovima Zavoda, jeste dug koji jeZavod imao prema buyetu Republike Srbije, i to kao posledicu pozajmicebuyetskih sredstava u ciqu realizacije “Programa racionalizacije u zdrav-stvenim ustanovama”. Naime, radi se o programu koji je podrazumevao da se uzdravstvenim ustanovama broj zaposlenih smawi za 7.140 radnika, za ~ije ot-premnine je iz buyeta izdvojeno 2 milijarde i 166,5 miliona dinara. Ovasredstva su iz buyeta odobrena 25. oktobra 2005. godine zakqu~kom222) Vla-de, i to uz obavezu da iz RZZO vrati u buyet do 30. novembra 2005. godine. Vla-da je svojim zakqu~kom223), sredstva za ovu namenu odobrila i 2006. godine, uzobavezu da RZZO dug vrati u buyet do 30. novembra 2006. godine. Ovakva po-litika finansirawa otpremnina u zdravstvu bila je nezakonita. Kako? Ta-ko {to je inspektor u svom nalazu zakqu~io da zdravstveni osiguranici nemogu finansirati tro{kove otpremnine, s obzirom na ~lan 231 Zakona ozdravstvenom osigurawu, koji decidno propisuje namenu sredstava koja RZ-ZO ostvaruje od doprinosa.

Rasprodaja tu|e imovine, pa vra}awe duga

Tro{kovi racionalizacije radnika u zdravstvenim ustanovama, odno-sno tro{kovi otpremnina koje je snosio RZZO zahvaquju}i pozajmici izbuyeta Republike, stvorili su ukupan dug od 4 milijarde i 470 miliona dina-ra koji je ova ustanova imala prema buyetu u 2005. i 2006. godini. Da stvar bu-de jo{ gora, u obavezuju}em roku iz ugovora224) o pozajmici RZZO uop{te ni-je vratio pozajmicu u buyet Republike. Posebno je zapawuju}a ~iwenica ka-ko je uop{te i dogovoreno da se ova pozajmica vrati dr`avi. Naime, odluka-ma225) UO Zavoda o prihvatawu ugovora o pozajmici, RZZO i aktima VladeRepublike Srbije predvi|eno je da se pozajmqena sredstva vrate u buyet Re-publike tako {to }e se izvr{iti prodaja vi{ka poslovnog prostora zdrav-stvenih ustanova. S tim u vezi, i sam buyetski inspektor u svom nalazu izra-`ava ~u|ewe ovakvom zdravstvenom politikom, jer je op{tepoznata ~iweni-ca da su svi zdravstveni objekti u vlasni{tvu Republike Srbije, imaju}i u

Ivan Nini}

123

226) Sporazum o poravnawu i uzajamnom prenosu prava broj: 711-20/06, od 28. 2. 2006.godine zakqu~en je izme|u RZZO, “Galenike” a.d. i kompanije “Valeant” izSAD. Na potpisivawe ovgog sporazuma Vlada Republike Srbije je prethodnodala svoju saglasnost zakqu~kom koji nosi oznaku “strogo poverqivo” broj:00-64/2005-004, od 23. 2. 2006. godine.

227) Odluka je zavedena pod brojem: 711-107/06, od 14. 11. 2006. godine.

vidu da je Republika wihov osniva~, a ne RZZO koji je samo krajwi korisnik.Prema tome buyetski inspektor jasno konstatuje: “(...) imovinom zdravstve-nih ustanova, odnosno imovinom Republike, ne moè raspolagati RZZO kaoorganizacija socijalnog osigurawa”. Propisi nalaù da je za realizacijuovakve zdravstvene politike Tomice Milosavqevi}a potrebno da Mini-starstvo zdravqa prethodno sprovede postupak otu|ewa imovine ~iji je vla-snik Republika, dok s druge strane RZZO ima obavezu da u buyet Srbije vra-ti dug. Ovo se kosi i sa zdravim razumom i sa vaè}im propisima dràve Sr-bije.

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, dug od 4 milijarde i 470 mili-ona dinara koji je RZZO imao prema buyetu Republike Srbije po osnovu po-zajmice za isplatu otpremnina, nije bio jedini dug ovog organa. Zavod je du-govao i 34 miliona dolara ameri~koj kompaniji VPI (Valeant PharmaceuticalsInternational – re~ je o biv{oj kompaniji “ICN”) i to po sporazumu o poravna-wu226) koji je potpisan kao posledica okon~awa spora nad vlasni{tvom “Ga-lenike” a.d. Beograd. Buyetski inspektor je utvrdio da su oba duga ~inilaukupan (jedinstven) dug Zavoda prema buyetu Republike Srbije od ~ak 5 mi-lijardi i 73,6 miliona dinara. Tako je UO Zavoda doneo odluku227) da se za-kqu~i sudsko poravnawe izme|u RZZO i Vlade Republike Srbije i izmiredugovawa prema buyetu Republike na taj na~in {to }e se izvr{iti prenosvlasni{tva akcija koje RZZO ima kod “Galenike” na Republiku Srbiju. Da-kle, na ovaj na~in je izvr{eno “prebijawe” dugova RZZO i Vlade RepublikeSrbije, a sve u reìji Svetlane Vukajlovi} i sa “blagoslovom” Tomice Mi-losavqevi}a i stranke G17 plus.

Kako je GAK ““Narodni front”” pqa~kao pacijentkiwe

Mnogobrojni su primeri koji svedo~e o tome koliki haos vlada u srp-skom zdravstvu kada je re~ o kori{}ewu propisanih prava osiguranika kojaproisti~u iz Zakona o zdravstvenom osigurawu. Jedan od specifi~nih pri-mera bahate i nezakonite pqa~ke zdravstvenih osiguranika, odnosno pacije-nata, zabeleèn je u Ginekolo{ko-aku{erskoj klinici “Narodni front” uBeogradu. Naime, nadzornici zdravstvenog osigurawa iz RZZO JasminkaKosti} i dr Elena Pa{i}, u novembru 2008. godine, izvr{ili su kontrolurada navedene klinike. One su o tome sa~inile i zapisnik (nalaz) koji je uRZZO zaveden pod slu`benim brojem: 54-2609/08-1, od 5. decembra 2008. godi-ne. Tako su kontrolori RZZO u postupku kontrole rada GAK “Narodnifront” u Beograd utvrdili da je ova zdravstvena ustanova svoje pacijentki-we nezakonito i neosnovano pqa~kala u periodu od januara do septembra


124

228) Odluka je zavedena pod brojem: 790/1, od 3. 5. 2007. godine i wome su propisanecene zdravstvenih usluga za le~ewe neosiguranih lica, le~ewe lica bez upu-ta i le~ewe lica na spostveni zahtev. Za ove tri kategorije lica (pacijenata)propisana je cena od 20.000 dinara za vanstandardnu uslugu u~e{}a u materi-jalnim tro{kovima u “laparaskopskoj hiru{koj intervenciji”.

229) Shodno odredbi ~lana 178, stav 3 Zakona o zdravstvenom osigurawu (“Slu`be-ni glasnik RS” br. 107/05 i 109/05-ispravka), GAK “Narodni front” nije smeoda napla}uje sporne tro{kove i usluge od osiguranika RZZO koji se ustano-vi jave sa overenom zdravstvenom kwi`icom i urednim uputom za “lapara-skopsku hiru{ku intervenciju”.

2008. godine. Naime, uprava GAK-a je napla}ivala zdravstvenu uslugu “lapa-roskopske hirur{ke intervencije” u visini od 20.000 dinara, a na osnovu ne-zakonite odluke228) Upravnog odbora, iako su pacijentkiwe kao osiguranalica imale svu potrebnu dokumentaciju229). Tako je od 400 pacijentkiwa na-pla}eno 8.870.000 dinara, a deo sredstava od 300.000 dinara je vra}en zbog ne-ura|enih intervencija. Dok je ova zdravstvena ustanova pqa~kala svoje ko-risnike i dok je novac “legao” na wen ra~un “sopstvenih prihoda”, istovre-meno su Zavodu ispostavqane fakture za refundaciju tro{kova koji su pa-dali na teret buyeta. Kontrolori RZZO su svojim merama, datim u zapisni-ku, nalo`ili klinici da pacijentkiwama vrati ukupno 8.060.000 dinara, ko-liko je nezakonito napla}eno. Naravno, odgovornost za ovu pqa~ku i otima-~inu ni ovoga puta ne}e snositi niko, {to je u skladu sa politikom mini-strovawa Tomice Milosavqevi}a.

Ivan Nini}

125

230) Izborom Borisa Tadi}a (DS) na funkciju ministra odbrane Dràvne zajed-nice SCG, 17. 3. 2003. godine, zapo~eto je sprovo|ewe naru~enog i pripremqe-nog koncepta reforma sistema odbrane. U tom procesu “reforme” posebnu,savetodavnu ulogu su imale strane NVO i odre|ene me|unarodne organizaci-je, kao i pojedinci koje je Tadi} postavio na kqu~ne funkcije u resoru odbra-ne. Tadi} je funkciju preuzeo od dotada{weg ministra odbrane SRJ i kadraiz Crne Gore Velimira Radojevi}a (SNP).

(16) Ministar Davini} ““sahranio”” buyet vojske (1)

Prema nalazu buyetske inspekcije Ministarstva finansija, nekada-{wi ministar odbrane SCG Prvoslav Davini}, kadar stranke G17 plus, izbuyeta Srbije je u 2004. godini nenamenski utro{io ~ak 448,8 miliona di-nara, od ~ega mu 106,6 miliona uop{te nije bilo odobreno. Za preusmerava-we buyetskih aproprijacija i tro{ewe spornih sredstava po li~nom naho-|ewu, ministar Davini} je pribavqao odluke od Saveta ministara Dràv-ne zajednice SCG, ali ne i od Ministarstva finansija. On je u toku svogmandata konstantno uve}avao dugove vojske Srbije koji su na po~etku 2004.godine iznosili 2,7 milijardi, da bi na kraju 2004. godine dostigli ~ak 3,9milijardi dinara. U svom nalazu buyetski inspektori “beleè” i to kakoje ministar Davini} izmirivao dugove prema pojedinim dobavqa~ima pre-ko reda dospe}a, zbog ~ega je buyet trpeo dodatne izdatke. Tako su zbog“mizernog” duga od 106,3 miliona dinara u 2004. godini, tro{kovi penala ikazni zbog ka{wewa u pla}awu na teret buyeta pali u iznosu od ~ak 634miliona dinara. Tako|e, Ministarstvo odbrane je za vreme Davini}evogministrovawa imalo rashod od ~ak 9 milijardi dinara kao pla}ene, a neo-pravdane avanse dobavqa~ima. Iz sredstava buyeta Srbije su pla}eni i ras-hodi vojske od 13,4 miliona dinara, a trebalo je da padnu na teret buyetaCrne Gore.

* * *

““Reforma”” koja je opusto{ila vojsku

Doma}a i svetska javnost, mnogi ugledni vojni stru~waci, analiti~arii gra|ani, slaù se sa ocenom da u Srbiji vi{e ne postoji odbrambena vojnasila koja je ranijih decenija u me|unarodnoj bezbednosnoj infrastrukturipersonifikovala snagu i potencijale na{e dràve. Prvi i pravi udarac voj-sci SRJ zadao je NATO pakt u nelegitimnoj agresiji koja je izvedena tokom1999. godine, a koja je trajala punih 78 dana. Drugi i zavr{ni udarac vojskaSRJ je doìvela nakon “demokratskih” promena posle 5. oktobra 2000. godi-ne. Tada su “reformu” sektora odbrane u Srbiji preuzele one politi~kestrukture koje su iz Pentagona i Brisela dobile zadatak da potpuno ugu{ei “sahrane” na{ sistem odbrane230). Tako je prve kobne posledice po na{ si-stem odbrane i borbenu gotovost vojnih snaga, proizvela tzv. Tadi}eva “re-


126

231) Dr Prvoslav Davini} je na predlog stranke G17 plus, a od strane Skup{tineSCG, 16. 4. 2004. godine, izabran na funkciju ministra odbrane Dràvne za-jednice SCG. On je zbog afera u vojsci i sukoba sa M. Dinki}em, 8. 9. 2005. go-dine, podneo ostavku na funkciju ministra i tako peduhitrio svoju smenu odstrane poslanika Skup{tine SCG.

forma po NATO standardima”. Zbog toga danas okupatori srpskog naroda imentori mentori Borisa Tadi} iz Pentagona i Brisela, s punim pravom mo-gu da kaù da su uspe{no ispunili svoje ciqeve – Srbija vi{e nema vojsku.

Ono {to je posebno karakteristi~no kada se govori “reformi” na{evojske, jeste ~iwenica da je uz gu{ewe odbrambene mo}i Srbije, u kontinui-tetu uni{tavana i pqa~kana izuzetno vredna vojna imovina. Otima~ina jesprovo|ena u pogledu vojne opreme, naoruàwa i objekata, a buyet koji je dr-àva proteklih godina izdvajala za vojsku bio je predmet posebne otima~i-ne “reformatora”.

O tome kako je Boris Tadi} za vreme svog ministarskog mandata upra-vqao buyetskim novcem koji je bio izdvajan za vojsku, javnost nije informi-sana, niti su to istraìvale nadle`ne inspekcijske slu`be. ̂ ak da su se slu-`be time i bavile, podaci takve vrste danas bi bili gotovo nedostupni s ob-zirom na apsolutnu vlast i ulogu u dràvi koju ima Boris Tadi}. Me|utim,o tome kako je pusto{en buyet vojske javnost u Srbiji je prvi put bila u pri-lici da ~uje sredinom 2005. godine, kada je nastao li~ni sukob izme|u Prvo-slava Davini}a231), tada{weg ministra odbrane SCG, i Mla|ana Dinki}a,tada{weg republi~kog ministra finansija.

Ovaj sukob je nastao u avgustu 2005. godine, i to upravo kao posledicaborbe stranke G17 plus, odnosno Mla|ana Dinki}a, da u Ministarstvo od-brane, na funkciju pomo}nika ministra koji bi bio zaduèn za buyet i ce-lokupne finansije vojske, “progura” izvesnog Aleksandra Radovi}a. Za ovuDinki}evu inicijativu “inspiracija” je bio nalaz Buyetske inspekcije Mi-nistarstva finansija koja je prethodno izvr{ila kontrolu tro{ewa buyet-skog novca u Ministarstvu odbrane SCG kojim je upravqao ministar Prvo-slav Davini}.

Kontrola rasipni{tva Prvoslava Davini}

Kao posledica sukoba na relaciji Dinki}-Davini}, u medijsku orbituSrbije “lansirane” su informacije o tome kako je Prvoslav Davini} za vre-me svog ministarskog mandata raspolagao buyetom Ministarstva odbrane,odnosno novcem gra|ana Srbije. Javnost je o tom rasipni{tvu, tokom 2005. i2006. godine mesecima “brujala”, kako pre tako i nakon podno{ewa ostavkeDavini}a na funkciju ministra odbrane Dràvne zajednice SCG. O cifra-ma je obi~no “operisano” na konferencijama za {tampu stranke G17 plus,ali mediji nikada nisu imali uvid u zvani~ne izve{taje buyetske inspekci-je Ministarstva finansija. Iz tog razloga, autor }e u ovoj analizi, ne upu-{taju}i se u li~ni, politi~ki i strana~ki sukob na relaciji Dinki}-Davi-ni}, ukazati na to {ta su sve buyetski inspektori otkrili prilikom kon-trole tro{ewa novca u Ministarstvu odbrane SCG.

Ivan Nini}

127

232) Inspekcijski nalaz nosi oznaku ““Slu`bena tajna”” i ““Poverqivo””, a ukolikonadle`ni dr`avni organi u “demokratskoj” Srbiji procene da je “ugro`enabezbednost zemqe” obelodawivawem ~iwenica koje proisti~u iz wega, autorje spreman da snosi krivi~nu odgovornost.

233) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9 i 87/02).234) Pravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u

Ministarstvu odbrane (“Sl. vojni list”, br. 18/97 do 22/02).235) Pravilnika o planirawu i materijalnom i finansijskom poslovawu u Save-

znom ministarstvu za odbranu i vojsci Jugoslavije (“Sl. vojni list”, br. 2/96).

Naime, 2. avgusta 2005. godine buyetski inspektori Ministarstva fi-nansija su sa~inili zapisnik o izvr{enoj kontroli primene zakona u obla-sti materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i zakonitog kori{}e-wa buyetskih sredstava u Ministarstvu odbrane – Upravi za buyet. Ovaj do-kument, odnosno zapisnik (nalaz) je u Ministarstvu finansija zaveden podbrojem: 401-00-00506/2005-09-1232). Iz wega proizilazi da su predmetnu kon-trolu izvr{ili buyetski inspektori Lazar Nikoli} i Jovana Arizanovi},a kontrola je obuhvatila period poslovawa od 1. januara 2004. godine do jula2005. godine.

Na prvoj, od ukupno 33 strane teksta iz koliko se sastoji nalaz, kao od-govorno lice za zakonitu, namensku, ekonomi~nu i efikasnu upotrebu buyet-skih aproprijacija, kao i za preuzimawe obaveza, wihovu verifikaciju i da-vawe naloga za pla}awe u Ministarstvu odbrane, a prema odredbi ~lana 50Zakona o buyetskom sistemu233), bio je ministar Prvoslav Davini}. Poredwega, prema navodima inspektora, odgovornost za zakonitost tro{ewa voj-nog buyeta imali su: Pavle Jankovi}, pomo}nik ministra za politiku odbra-ne; Du{an Orli}, na~elnik Uprave za finansije i buyet; Milo{ Mileti},zamenik na~elnika Uprave za finansije i buyet; pukovnik Velibor Luko-vi}, na~elnik Ra~unovodstvenog centra u Upravi za finansije i buyet; kaoi potpukovnik Dragan Drakuli}, na~elnik Odeqewa za kwigovodstvo iplatni promet u Ra~unovodstvenom centru pri Upravi za finansije i buyetMinistarstva odbrane. Wihova odgovornost je decidno utvr|ena odredbamaPravilnika o unutra{woj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta234),kao i odredbama Pravilnika o planirawu i materijalnom i finansijskomposlovawu235). Pred toga, odgovornost ovih lica je bila posebno utvr|ena naosnovu re{ewa o finansirawu odbrane SCG za 2004. i 2005. godinu koja je do-neo li~no ministar Davini}.

Nenamenski spiskano 448,7 miliona dinara u 2004. godini

Prvo na {ta su u svom nalazu ukazali buyetski inspektori, jesu znatnaodstupawa izme|u planiranih i izvr{enih prihoda i rashoda u Ministar-stvu odbrane tokom 2004. godine. Zakonom o buyetu Republike, za finansi-rawe odbrane u 2004. godini bilo je odobreno 43 milijarde 82.663.000 dinara,od ~ega je iz buyetskih sredstava odobreno 41,1 milijarda dinara, a iz sop-stvenih sredstava 1,9 milijardi. Kada se govori o sopstvenim sredstvima, mi-sli se pre svega na sporednu prodaju dobara i usluga i prodaju nefinansijske


128

236) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9 i 87/02) je u ~lanu 41, sta-vu 7 propisivao da: “direktni korisnik buyetskih sredstava, uz odobrewe mi-nistra, odnosno lokalnog organa uprave nadle`nog za finansije, moè izvr-{iti preusmeravawe aproprijacija odobrenih na ime odre|enog rashoda u iz-nosu do 5 odsto vrednosti aproprijacije za rashod ~iji se iznos umawuje”. Ta-kva mogu}nost je samo bila iskqu~ena odredbom ~lana 41, stava 8 zakona i to:“aproprijacije se ne mogu prenositi izme|u zakonodavne, izvr{ne i sudskevlasti”.

imovine, ~ime Ministarstvo odbrane ostvaruje svoje prihode u toku fiskal-ne godine. [to se ti~e buyetskih sredstava, pored navedene sume, tada{wavlast je posebnim re{ewima iz teku}e buyetske rezerve izdvojila i dodat-nih 1,5 miliona dinara za isplatu naknade {tete. Me|utim, prema zavr{nomra~unu koji je Ministarstvo odbrane izradilo i predalo Upravi za trezorMinistarstva finansija, buyetska primawa Ministarstva odbrane u 2004.godini odvajala su se na druga~iji na~in nego {to je to Zakonom o buyetu bi-lo predvi|eno. Naime, prema navodima iz inspekcijskog nalaza, za sistemodbrane je u 2004. godini iz buyeta Republike Srbije izdvojeno 241,6 milio-na dinara mawe od predvi|enog iznosa. Pri tom su sopstveni prihodi vojskeostvareni u iznosu ve}em od planiranog, i to za 209,3 miliona dinara. Na ba-zi ostvarenog priliva nov~anih sredstava, razlika odobrenih, a neutro{e-nih sredstava od 130,8 miliona dinara je preneta u 2005. godinu, i to za redov-no finansirawe odbrane u toj godini.

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, buyet Ministarstva odbranebio je prava “poslastica” za ministra Prvoslava Davini}a, koji je u 2004. go-dini uspeo da nenamenski utro{i ~ak 448,8 miliona dinara. Kako? Naime,Davini} je kao odgovorno lice sprovodio u delo ovakvo nekontrolisano ra-sipawe novca iz dràvne kase, ali je prethodno ~etiri puta pribavqao iodobrewe Saveta ministara Dràvne zajednice SCG. Tako je Savet minista-ra nezakonito odobravao preusmeravawe odre|enih aproprijacija koje su bi-le ve}e preko 5 odsto od prvobitno utvr|enih. Za te poteze prethodno nijetraèna saglasnost nadle`nog Ministarstva finansija, kako je to propisi-vao ~lan 41, stav 7 tada{weg zakona o buyetskom sistemu236). Ministar Da-vini} je pojedine aproprijacije odobrene Zakonom o buyetu za 2004. godinu,tro{io u iznosima mawim od dozvoqenih, i to zbirno za 342,1 milion dina-ra. Me|utim, dodatni utro{ak od 106,6 miliona dinara je ostvaren “probi-jawem”buyeta jer su pojedine aproprijacije realizovane u ve}im iznosima odiznosa koji su buyetom bili odobreni.

Osim {to je buyet Ministarstva odbrane “probijen” za 106,6 milionadinara, buyetski inspektori su otkrili da je izvr{eno i kwièwe poslov-nih promena na nezakonit na~in. Time su neutro{ena sredstva u iznosu od342,1 milion dinara, nezakonito preusmerena i upotrebqena za druge name-ne od namena predvi|enih i odobrenih Zakonom o buyetu za 2004. godinu. Ta-ko je Ministarstvo odbrane u 2004. godini odobrilo pla}awe rashoda u ukup-nom iznosu od 448,8 miliona dinara, a da sredstva za te namene nisu bila odo-brena Zakonom o buyetu za 2004. godinu, ~ime je postupqeno u suprotnosti sa

Ivan Nini}

129

odredbama Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije. Dakle, ako rezi-miramo ovo me{etarewe, moèmo izvesti slede}i zakqu~ak: Ministar Da-vini} je prvo “u{tedeo” deo sredstava (342,1 milion), pa je zatim od Savetaministara pribavio ~etiri nezakonite odluke kojima mu je odobreno da tasredstva potro{i za druge namene. Me|utim, wemu je i to bilo malo, pa je izbuyeta utro{io dodatnih 106,6 miliona dinara, koje mu niko nije odobrio.Dakle, ministar Prvoslav Davini} je po buyet Republike Srbije stvorio{tetu od 448,8 miliona dinara u 2004. godini.

Dugovi vojske ““sko~ili”” sa 2,7 na 3,9 milijardi dinara

Odredbe ~lana 35, stava 1 tada{weg zakona o buyetskom sistemu, strikt-no su propisivale da obaveze koje preuzima direktni korisnik buyetskihsredstava, moraju biti u skladu sa propisanim kvotama za svako tromese~jeili drugi period, koji odredi ministar finansija. Odredbama ~lana 36, sta-va 3 istog zakona, propisano je da preuzete obaveze, ~iji je iznos ve}i od iz-nosa sredstava predvi|enog buyetom, ili koje su nastale u suprotnosti sa za-konom ili nekim drugim propisom, ne mogu se izvr{avati na teret konsoli-dovanog ra~una Trezora Republike Srbije. Formalnopravno gledano, odovoga (teoretski) nije odstupao ni Prvoslav Davini}, koji je svojim re{e-wem o finansirawu odbrane SCG za 2004. godinu propisao da stvarawe oba-veza iznad iznosa raspore|enih sredstava u buyetu, predstavqa nezakonito inenamensko kori{}ewe buyetskih sredstava. Prema tome, Davini} je propi-sao da }e, u takvim slu~ajevima, naredbodavca koji stvori obaveze iznadpredvi|enih, Ra~unovodstveni centar Ministarstva odbrane upozoravatida je tako stvorena obaveza u suprotnosti sa odredbama Zakona o buyetskomsistemu, pa }e se takva obaveza samo evidentirati, a isplata izvr{iti poobezbe|ewu sredstava za tu namenu.

Ipak, da sve nije onako kako zakon nalaè i kako bi po re{ewu mini-stra trebalo da bude, ustanovili su i buyetski inspektori prilikom kon-trole neizmirenih obaveza Ministarstva odbrane u 2004. godini. Prema na-lazu inspektora, dugovi Ministarstva odbrane tokom 2004. godine su iz danau dan i iz meseca u mesec uve}avani sve vi{e. Tako su na dan 1. 1. 2004. godi-ne neizmirene obaveze Ministarstva odbrane iznosile 2,7 milijardi, na dan31. 8. 2004. godine 2,8 milijardi, na dan 30. 9. 2004. godine 3,3 milijarde, a nadan 31. 12. 2004. godine ~ak 3,9 milijardi dinara. Ukoliko se napravi osvrtna pojedine ekonomske klasifikacije ili buyetske pozicije ~iji je pregledsa~inila Buyetska inspekcija, ta~no se moè uo~iti koji su dugovi predsta-vqali veliko breme za vojni buyet. Tako je prema navodima iz inspekcijskognalaza, vojska pod Davini}evim ministrovawem najvi{e novca dugovala zanabavqeni “materijal”, i to 1,13 milijardi dinara. Dug po osnovu “kazni ipenala” zbog ka{wewa prilikom pla}awa prema dobavqa~ima iznosio je106,3 miliona dinara, dok je dug po osnovu “tro{kova za naknadu {tete” iz-nosio 1,4 miliona dinara. Dugovi za “odràvawe zgrada i objekata” iznosi-li su 507 miliona dinara. Dugovi za odràvawe “ma{ina i oprema” iznosi-li su 737,5 miliona dinara, dok su dugovi za “teku}e popravke i odràvawe”


130

237) General potpukovnika Zdravka Pono{a je, 30. 12. 2008. godine, sa mesta na~el-nika General{taba vojske Srbije smenio predsednik Republike Srbije Bo-ris Tadi} (DS). Razlog za ovu smenu je bio taj {to je Pono{ prethodno prekomedija uputio niz o{trih kritika na ra~un ministra odbrane Dragana [uta-novca (DS) u pogledu pogre{nog na~ina reforme sistema odbrane i nenamen-skog tro{ewa vojnog buyeta.

238) Izvor: Magazin “Ekonomist”, (http://www.emportal.rs/), od 21. 6. 2008. godine.239) Re{ewe int.broj: 11-51, od 6. 5. 2004. godine.

dostigli 587 miliona dinara. Na ime “stalnih tro{kova” Ministarstvo od-brane je dugovalo 743 miliona dinara. Dugovi po osnovu “plata za zaposlene”iznosili su 24,3 miliona, a dug “naknada u naturi za zaposlene” je dostigao49,3 miliona dinara.

Od dugova za izgradwu objekata do vi{ka objekata

Prilikom kontrole neizmirenih obaveza Ministarstva odbrane, in-spektori su utvrdili da je to ministarstvo, pre rebalansa buyeta, zapo~eloproces zakqu~ewa “enormno velikog broja ugovora sa dobavqa~ima”. Ugovo-ri su zakqu~eni odmah nakon izvr{enog rebalansa buyeta, i to 20. oktobra2004. godine, {to je, bez obzira na rebalans, doprinelo uve}awu neizmirenihobaveza na 3,9 milijardi dinara. Tako je zakqu~eno: 44 ugovora u vrednostiod 73,9 miliona na ime “popravki i odràvawa”; 89 ugovora u vrednosti od311,6 miliona na ime “nabavke materijala”; i 8 ugovora u vrednosti od 117,3miliona dinara na ime “izgradwe, odnosno kupovine zgrada i objekata”.Buyetski inspektori se, naàlost, nisu upu{tali u kontrolu ovih ugovora,tako da je u potpunosti ostale nepoznato o kakvim ugovorima se radi kada jere~ o ekonomskoj klasifikaciji 511, koja se prema kontnom okviru odnosina “kupovinu zgrada i objekata”. U potpunosti bi bilo nelogi~no da vojskaugovara takvu izgradwu, ili jo{ gore, kupovinu zgrada i objekata u vredno-sti od 117,3 miliona dinara, jer je javnost bila u prilici da ~uje i vidi kakovojska stalno ogla{ava i vr{i prodaju vi{kova svoje imovine. U oktobru2008. godine, tada{wi na~elnik General{taba vojske Srbije Zdravko Po-no{237) je iza{ao u javnost sa podacima da vrednost vi{ka imovine, odnosnonekretnina koje poseduje vojska Srbije, prema proceni Poreske uprave Sr-bije, iznosi preko 2 milijarde evra238).

[to se ti~e stvarawa enormno visokih dugova na teret buyeta Mini-starstva odbrane u 2004. godini, zakqu~ak buyetskih inspektora je preciznoizraèn u wihovom nalazu. Naime, inspektori su naveli da je preuzimawe ineizmirivawe obaveza u visini od 3,9 milijardi dinara od strane nadle`nihu Ministarstvu odbrane bilo nezakonito. Konstatovano je da ovakvim rad-wama nije postupqeno po re{ewu239) o finansirawu odbrane u 2004. godini,koje je doneo niko drugi, nego sam ministar Prvoslav Davini}. Dakle, me{e-tar Davini} nije postupao po sopstvenom aktu, {to je, jednom re~ju, skanda-lozno. Tako|e, prekr{ena je i odredba ~lana 35, stava 1 tada{weg zakona obuyetskom sistemu Republike Srbije, kojom je striktno propisano da obave-

Ivan Nini}

131

240) Ugovor je zaveden pod brojem: 1072-82-47-2004, od 2. 12. 2004. godine.241) Ugovor je zaveden pod brojem: 1072-82-2004.242) Ugovori su zavedeni pod brojevima: 34/4 i 38/05, od 2. 8. 2004. godine. 243) Ugovor je zaveden pod brojem: 27/03, od 21. 5. 2004. godine.

ze koje preuzima direktni korisnik buyetskih sredstava moraju biti u skla-du sa propisanim kvotama za svako tromese~je ili drugi period koje odrediministar finansija. Kr{ewem ove odredbe, nadle`ni u Ministarstvu od-brane su prekr{ili i odredbu ~lana 74, stava 1, ta~ke 1 istog zakona, jer sustvarali obaveze koje nisu predvi|ene buyetom, a stvarawe takvih obavezase ne sme pla}ati buyetskim sredstvima. Na`alost, kr{ewe zakona na ova-kav na~in je, sve do izmena i dopuna Zakona o buyetskom sistemu u oktobru2006. godine, tretirano samo kao obi~an prekr{aj, a ne kao krivi~no delo.

Prodavali vojnu imovinu kao svoju dedovinu

Kako je Ministarstvo odbrane raspolagalo buyetom u svojim organiza-cionim jedinicama tokom 2004. godine, buyetski inspektori su utvrdilikontrolom ~etiri vojne po{te. Kontrola je pokazala da su se tri vojne po-{te pridr`avale visine odobrenih sredstava po unapred utvr|enim buyet-skim namenama, dok je “probijawe” buyeta utvr|eno u jednoj vojnoj po{ti. Ta-ko se u inspekcijskom nalazu navodi da je Vojna po{ta “3888-1 Beograd” u2004. godini “probila” odobreni buyet za ~ak 429,2 miliona dinara. [to seti~e raspolagawa vojnom imovinom, inspektori su otkrili da je Ministar-stvo odbrane u 2004. godini, u pet navrata, izvr{ilo nezakonitu prodaju vi-{kova vojne imovine. Tako je prilikom kontrole Vojne po{te “8634-4 Beo-grad” utvr|eno da je u decembru 2004. godine ova organizaciona jedinica Mi-nistarstva odbrane izvr{ila prodaju vojne imovine. Naime, izme|u ove voj-ne po{te i kupca T.P. “Standard” iz Beograda zakqu~en je ugovor240) o pro-daju osnovnih sredstava, i to u vrednosti 2.270.000 dinara. Tako|e, izme|uiste vojne po{te i preduze}a “Autoremont” iz Kraqeva zakqu~en je ugo-vor241) o prodaji osnovnih sredstava u vrednosti od ~ak 1.937.800 dinara. Voj-na po{ta “8080-20 Beograd (Zemun)” je sa A.D. “Metva” iz Vaqeva, u avgustu2004. godine, zakqu~ila ugovore242) o prodaji pokretne vojne imovine vred-nosti 274.089 dinara i 247.341 dinar. Ista vojna po{ta je, u maju 2004. godine,sa kupcem “Otpad-promet” iz Koceqeve zakqu~ila ugovor243) o prodaji imo-vine u vrednosti od 294.000 dinara. Prema zakqu~ku buyetskih inspektorakoji se navodi u nalazu o izvr{enoj kontroli, prodaja vojne imovine je vr{e-na “bez prilagawa odluke o progla{ewu vi{kova pokretne imovine u kwi-govodstvenim evidencijama, kao i navo|ewa razloga zbog kojih se pristupi-lo neposrednoj pogodbi sa samo jednim kupcem”.

Osnovni dug 106,3 miliona, a kamata 634,1 milion dinara

Kontrolom finansijske dokumentacije koja se odnosila na izmireweobaveza Ministarstva odbrane prema dobavqa~ima, buyetski inspektori suotkrili da pla}awe pojedinih nabavki, dobara, radova i usluga, nije vr{eno


132

u skladu sa rokovima dospe}a. Tako je utvr|eno da su u mnogim slu~ajevima“izmirivane obaveze novijeg datuma i pored postojawa zna~ajnijih iznosa ne-izmirenih obaveza koje su ste~ene pre obaveze koja je pla}ena”. Ra~unovod-stveni centar Ministarstva odbrane je redovno, periodi~no, ponekad ~ak isedmodnevno sa~iwavao preglede neizmirenih obaveza po svim kontima irokovima, me|utim o~igledno je da je pla}awe vr{eno na selektivan na~inpo burazerskim principima “ko podmaè bi}e prvi namiren”. Ovakvo po-slovawe neurednog i neredovnog izmirewe ste~enih obaveza i te kako uti~ena drasti~no pove}awe obaveza pla}awa kamata zbog ka{wewa. Tako je pla-}awe kamata zbog ka{wewa u 2004. godini, na teret buyeta Ministarstva od-brane, realizovano u iznosu od 634,1 milion dinara i to zbog ste~enih a ne-izmirenih obaveza od 106,3 miliona dinara. Na bazi toga, inspektori su kon-statovali da “pla}awe obaveza mimo rokova wihovog dospe}a ne predstavqaekonomi~nu i efikasnu upotrebu buyetskih aproprijacija, kako je uslovqe-no odredbama ~lana 50, stava 2 Zakona o buyetskom sistemu”.

Neopravdani avansi od devet milijardi ““na lepe o~i””

Kontrola pla}awa “avansa” i “privremenih situacija” pokazala je da jeMinistarstvo odbrane vr{ilo kwièwe poslovnih promena i transferasuprotno propisima i suprotno kontnom okviru. Tako su inspektori izvr-{ili uvid u evidenciju o datim avansima i depozitima u 2004. godini i tomprilikom je utvr|eno da pojedine isplate, do momenta otpo~iwawa buyetskekontrole, uop{te nisu pravdane potrebnom dokumentacijom. Tako je utvr|e-no da je bez neophodne dokumentacije Ministarstvo odbrane izvr{ilo avan-sno pla}awe u visini od 9,04 milijarde dinara, i to za: 1) pribavqawe stano-va 15 miliona; 2) isplate po privremenim gra|evinskim situacijama 3,4 mi-lijarde; 3) isplate po privremenim gra|evinskim situacijama za stambenuizgradwu 4,06 milijardi; 4) isplate po fazama 870 miliona; 5) ostale ispla-te 434,6 miliona i 6) avansi za nabavke 230,2 miliona. Primera radi, Direk-ciji za investicione radove je tokom 2001. i 2002. godine izvr{eno nekoli-ko avansnih pla}awa u ukupnom iznosu od 140 miliona dinara, a {to do vr-{ewa buyetske kontrole (22. 3-15. 7. 2005) “nije pravdano potrebnom doku-mentacijom”.

Buyetski inspektori su otkrili da je Ministarstvo odbrane, za izgrad-wu objekata dobavqa~u “Binom”, dana 25. oktobra 2003. godine, uplatiloavans u iznosu od 45 miliona dinara, a {to do zavr{etka buyetske kontrole(15. 7. 2005) nije pravdano validnom dokumentacijom. Za izmirewe obavezaprema dobavqa~u “IMP-Ra~unarski sistemi” izvr{eno je pla}awe po ra~u-nu od 7. decembra 2003. godine, i to u iznosu od 2,6 miliona dinara, a “{to sezbog nekompletnosti dokumentacije i daqe vodi u okviru ispla}enih avan-sa”. Primera radi, po “petoj privremenoj situaciji” i “tre}em aneksu”osnovnog ugovora, Ministarstvo odbrane je preduze}u “M-invest inìwe-ring”, dana 9. avgusta 2000. godine, platilo 20 miliona dinara. Istom predu-ze}u je, po privremenim situacijama, ukupno preneto 350 miliona dinara “zakoje nije pribavqena dokumentacija potrebna za pravdawe u~iwenih izdata-

Ivan Nini}

133

ka”. Preduze}u “Termomont-gradwa” je, prema “privremenoj situaciji”, jo{11. septembra 1999. godine iz buyeta Ministarstva odbrane preneto 2,6 mi-lina, a 4. jula 2002. godine je istoj firmi prenet i iznos od 10 miliona dina-ra. Ova pla}awa su u 2005. godini u dokumentaciji Ministarstva vo|ena kao“pravdawe izdataka koji su evidentirani u okviru ispla}enih privremenihgra|evinskih situacija”. Dakle, ovo su bile samo neke od spornih situacijaza koje nisu “zatvorene” finansijske konstrukcije i za koje ne postoji neop-hodna i validna dokumentacija koja bi, u skladu sa propisima, pratila ipravdala izvr{eno buyetsko pla}awe.

Iz buyeta Srbije finansirani tro{kovi Crne Gore

Kontrolom ispla}enih plata i zarada u Ministarstvu odbrane tokom2004. godine, buyetski inspektori su utvrdili da je za tu svrhu utro{eno ~ak78,3 miliona dinara vi{e od odobrenog u buyetu. Ova sredstva su upotrebqe-na iz potpuno druge namene. Iz inspekcijskog nalaza se vidi da je Ministar-stvo odbrane, u septembru 2004. godine, iz buyeta Srbije isplatilo zarade za42.027 lica. Od toga je bilo 18.560 profesionalnih vojnika, 17.556 civilnihlica i 6.701 vojnik po ugovoru. U decembru iste godine obra~unate su i is-pla}ene zarade na teret buyeta za ukupno 41.966 lica. Tako je, izme|u osta-log, u periodu mart-jul 2004. godine, iz buyeta ispla}eno i 881 milion dina-ra na ime naknada za odvojeni `ivot od porodice. Bez obzira na to {to suova sredstva bila namewena za Vojnu po{tu “1570-2 Beograd”, kori{}ena suzapravo za pla}awe naknada za odvojeni ̀ ivot od porodice profesionalnimvojnicima i civilnim licima sa teritorije Republike Crne Gore. S tim uvezi, inspektori su utvrdili da je pla}awe naknada licima iz Crne Gore ko-{talo buyet Srbije ~ak 5,9 miliona dinara. To je bilo suprotno re{ewu mi-nistra odbrane o finansirawu odbrane u 2004. godini, kojim je bila defini-sana obaveza finansirawa odbrane “po teritorijalnom principu”. Ovo ni-je bio jedini primer da su se, za vreme Davini}evog ministrovawa, iz buyetaSrbije finansirali tro{kovi Crne Gore.

Kontrolom finansijske dokumentacije koja se odnosila na rashode Voj-ne po{te “4171 Bar”, utvr|eno je da su tokom 2004. godine izvr{ena kwi`e-wa tro{kova hrane i pi}a za potrebe ove jedinice. Rashodi po ovom osnovusu pla}ani sopstvenim sredstvima Ministarstva odbrane, dok je iznos od 1,2miliona dinara pla}en iz buyeta Republike Srbije. Isto tako, tro{kovihrane i pi}a za Vojnu po{tu “7133 Kumbor”, pla}eni su sredstvima iz buyetaRepublike Srbije, i to u iznosu od 2,2 miliona dinara. Buyetski inspektorisu u svom nalazu konstatovali da je ovakvo pla}awe na teret buyeta Srbijebilo “u suprotnosti sa definisanim na~inom finansirawa odbrane SCG u2004. godini, i to po teritorijalnom principu”. Dakle, buyet Srbije je ostao“kra}i” za 3,4 miliona dinara, koliko je trebalo da plati Crna Gora iz svogbuyeta.

Kontrola izvr{enih pla}awa po osnovu naknade {tete pokazala je da jePrvoslav Davini} iz buyeta Srbije namirivao i {tete koje su padale na te-ret buyeta Crne Gore. Tako je dana 23. 1. 2004. godine, preduze}u A.D. “Zeta-


134

244) Prema informaciji koju je 31. 8. 2005. godine prenela novinska agencija “Tan-jug”, tada{wi crnogorski predsednik Filip Vujanovi} je izjavio da je “za Cr-nu Goru neprihvatqivo da Prvoslav Davini} bude smewen”, uz obrazloèweda je vo|ewe Ministarstva odbrane prepustio kadrovima iz Crne Gore i dozvo-lio da se buyetska sredstva Srbije koriste za potrebe Vojske u Crnoj Gori.

trans” sa sedi{tem u Podgorici, iz buyeta Srbije pla}eno 94.427 dinara. Da-na 8. decembra 2004. godine, pravnom licu A.D. “Jadran” sa sedi{tem u Baru,iz buyeta Srbije pla}eno je ~ak 4 miliona dinara. Osnov za ove isplate pred-stavqale su sudske odluke koje su donete po tu`bama o{te}enih lica. Takoje tuèna strana u navedenim predmetima bila Dràvna zajednica SCG –Ministarstvo odbrane, dok su tuìoci A.D. “Zetatrans” iz Podgorice iA.D. “Jadran” iz Bara podneli tu`bu za naplatu potraìvawa od jedinica sateritorije Crne Gore. Sudsku presudu u predmetu A.D. “Zetatrans” je doneoPrivredni sud u Podgorici, a presudu u predmetu A.D. “Jadran” doneo je Tr-govinski sud u Beogradu. Buyetski inspektori su konstatovali da je ovo pla-}awe na teret buyeta Srbije izvr{eno “suprotno Re{ewu ministra odbra-ne o finansirawu odbrane u 2004. godini, kojim je definisana obaveza fi-nansirawa odbrane po teritorijalnom principu”. Samo na ovih nekolikoprimera buyet Srbije je “olak{an” za 13,3 miliona dinara, i pored ~iweni-ce da je taj tro{ak trebalo da pada na teret buyeta Crne Gore. Drugim re~i-ma, ministar Prvoslav Davini} je novcem gra|ana Srbije pla}ao rashodeCrne Gore, {tede}i na taj na~in buyet Crne Gore, ~iji reìm mu je za uzvratpruào politi~ku podr{ku244).

Ivan Nini}

135

(17) Kontinuitet ““agresije”” na vojni buyet (2)

U prvih {est meseci 2005. godine, biv{i ministar odbrane PrvoslavDavini} je nenamenski utro{io ~ak 376,4 miliona dinara koji za Mini-starstvo dobrane nisu bili odobreni u buyetu Republike Srbije. Pri tomsu dugovi vojske, sa 3,9 milijardi na kraju 2004. godine, dostigli cifru od4,9 milijardi na kraju juna 2005. godine, a zbog pla}awa odre|enih dobavqa-~a preko reda, {estomese~ni penali i kazne ko{tali su buyet 97,6 milio-na dinara. Tako je zbog neblagovremenog izmirivawa obaveza, samo po osno-vu kamata u prvih pet meseci 2005. godine, Ministarstvo odbrane predu-ze}u za proizvodwu vojne opreme “Mile Dragi}” iz Zrewanina, moralo daplati ~ak 10,6 miliona dinara. Isto tako je, zbog duga od svega 2,3 milio-na dinara, ova firma na ime kamate od dr`ave “ubrala” 32,7 miliona dina-ra. Sredstvima iz buyeta Srbije u 2005. godini su pla}ani rashodi vojskeCrne Gore, a pla}eni su i tro{kovi 17 avionskih letova za Crnu Goru Vu-ka{inu Mara{u, zamenika ministra odbrane, i to obi~no za vreme viken-da i dr`avnih praznika. Srbija je iz svog buyeta sa 263.700 dinara, Mara{uplatila posebno iznajmqen avion na relaciji Beograd-Podgorica-Beograd,i to za odlazak na referendum za nezavisnost Crne Gore.

* * *

Za pola godine Davini} nezakonito potro{io 867,1 milion

Pored kontrole materijalno-finansijskog poslovawa, namenskog i za-konitog kori{}ewa buyetskih sredstava u Ministarstvu odbrane SCG u2004. godini, istom kontrolom je obuhva}en i period u prvih {est meseci2005. godine. Tako je, sude}i po ~iwenicama iz nalaza Buyetske inspekcije,ministar Prvoslav Davini} sa rasipawem i nezakonitim raspolagawemsredstvima vojnog buyeta nastavio i u 2005. godini. Naime, Ministarstvu od-brane je u 2005. godini na raspolagawe stavqen buyet u ukupnom iznosu od46,5 milijardi dinara. Od toga je 43,2 milijarde opredeqeno iz buyeta Repu-blike Srbije, a 3,3 milijarde iz sopstvenih prihoda Ministarstva odbrane,ostvarenih putem prodaje dobara, usluga i nefinansijske imovine. Prema{estomese~nom finansijskom izve{taju za period januar-jun 2005. godine,koji su nadle`ni u Ministarstvu izradili i dostavili Upravi za trezor Re-publike Srbije, za finansirawe odbrane iz buyeta Srbije je utro{eno 21,5milijardi dinara. Drugim re~ima, to je predstavqalo utro{ak od 49,18 od-sto od ukupnog buyeta koji je zakonom bio odobren Ministarstvu odbrane zatu godinu. Osim navedenog iznosa, Ministarstvo je utro{ilo i 1,2 milijar-de dinara iz sopstvenih sredstava, {to ~ini ukupnu {estomese~nu realiza-ciju buyeta u iznosu od 22,7 milijardi dinara.

Detaqnom kontrolom tro{ewa buyetskih sredstava za prvih {est mese-ci 2005. godine u Ministarstvu odbrane, buyetski inspektori su i ovog putaotkrili bezakowe u radu ministra Prvoslava Davini}a i wegove “svite”.


136

245) Re{ewe int.broj: 11-241, 29. 12. 2004. godine.

Tako je za odre|ene namene, za koje su sredstva bila odobrena Zakonom obuyetu Republike Srbije za 2005. godinu, utro{eno vi{e novca od odobre-nog, i to 867,1 milion dinara, dok je za druge namene utro{eno 490,7 milio-na dinara mawe nego {to je bilo odobreno. Na bazi toga, inspektori su ot-krili razliku od 376,4 miliona dinara koja je utro{ena za odre|ene namene,a da pri tom ta sredstva uop{te, Zakonom o buyetu za 2005. godinu, nisu bilaniti odobrena, niti dotirana Ministarstvu. O ~emu je ovde zapravo re~?Naime, radi se o istoj “formuli” me{etarewa Davini}a kao i u 2004. godi-ni, tako {to je ministar za neke rashode koji su bili planirani “stegao ka-i{“, da bi sredstva iz takve u{tede nezakonito usmerio u druge namene. Stim u vezi, buyetski inspektori su konstatovali da je Ministarstvo odbra-ne “odobravalo izdatke i vr{ilo pla}awe izdataka za odre|ene namene, i topreko iznosa koji je za {etomese~ni period odredio ministar nadleàn zafinansije u vidu kvota”. Ovakav potez ministra Davini}a je bio u suprotno-sti sa odredbom ~lana 34, stava 1 tada{weg zakona o buyetskom sistemu.

Imaju}i u vidu da je u trenutku buyetske kontrole izvr{ewe buyeta za2005. godinu bilo u toku, inspektori su Ministarstvu odbrane naloìli od-govaraju}u meru. Tako je naloèna mera prema kojoj je Ministarstvo obave-zno da do 31. decembar 2005. godine “stvori uslove i ispravkama omogu}i dase sredstva buyeta za 2005. godinu, u iznosu od 490,7 miliona dinara, za kojaje utvr|eno da do vr{ewa kontrole nisu utro{ena za namene za koje su obez-be|ene – utro{e namenski”. Me|utim, ova mera buyetske inspekcije se u naj-mawu ruku moè oceniti kao skandalozna. Naime, inspektori Ministarstvuodbrane nalaù da za planirane namene utro{i sredstva u iznosu od 490,7miliona dinara, a pri tom su prethodno utvrdili da je Ministarstvo spor-na sredstva ve} nezakonito upotrebilo za druge namene. Po logici stvari,Ministarstvo odbrane, na dan 31. jun 2005. godine, ve} ima “rupu” u buyetu od376,4 miliona dinara (867,1-490,7) zbog stvarawa izdataka koji nisu bilapredvi|ena buyetom. Dakle, Ministarstvo odbrane treba da izvr{i naloè-ne meru iz inspekcijskog nalaza i da ponovo utro{i 490,7 miliona, ali ovogputa za prave (planirane i odobrene) namene. Potpuno nelogi~an predlogbuyetskih inspektora.

Dugovi vojske dostigli 4,9 milijardi dinara

Dugovi koji su stvoreni na teret Ministarstva odbrane SCG, na dan 31.decembar 2004. godine iznosili su 3,9 milijardi dinara, a zaduìvawe je ukontinuitetu vr{eno i tokom 2005. godine. Prema navodima iz inspekcij-skog izve{taja, u prvih {est meseci 2005. godine dugovi su narasli za ~ak986,5 miliona dinara. Tako su na dan 31. jun 2005. godine neizmirene obavezevojske dostigle 4,9 milijardi dinara. Ovakav kontinuitet zaduìvawa je,prema oceni buyetskih inspektora, bio u suprotnosti sa re{ewem245) o fi-nansirawu odbrane za 2005. godinu, koje je doneo ministar Prvoslav Davi-ni}. Naime, prekr{ene su i odredbe ~lana 35, stava 1 Zakona o buyetskom si-

Ivan Nini}

137

246) Pravilnik o planirawu i materijalnom i finansijskom poslovawu u S.M.O. iVojsci Jugoslavije (“Sl. vojni list”, br. 18/97 od 22/02).

stemu jer su “stvorene i preuzete obaveze iznad kvote koju je ministar fi-nansija propisao za {estomese~ni period 2005. godine”. Tako|e, prekr{enesu i odredbe ~lana 74, stava 1 Zakona o buyetskom sistemu jer su “stvoreneobaveze i odobreno pla}awe rashoda koji nisu predvi|eni u buyetu”.

Pored nezakonitog zadu`ivawa vojske, ministar Davini} je u 2005. godi-ni nastavio isti trend pla}awa rashoda na teret buyeta kao {to je to ~iniou 2004. godini. Tako su kontrolom dokumentacije koja se odnosila na izmiri-vawe obaveza prema dobavqa~ima, buyetski inspektori ponovo utvrdili da“pla}awe za pojedine nabavke dobara, usluge i radove, nije vr{eno sa roko-vima nastanka, odnosno dospe}a tih obaveza, ve} da su u odre|enim su~ajevi-ma izmirivane obaveze novijeg datuma i pored postojawa zna~ajnijih iznosaneizmirenih obaveza”. Zbog takvog funkcionisawa Ministarstva odbrane iministra Davini}a, {tetu su pla}ali gra|ani Srbije. Samo u prvih {est me-seci 2005. godine stvorene su kamate, odnosno kazne zbog ka{wewa, u visiniod 97,6 miliona dinara, a zbog neizmirenih dugova prema dobavqa~ima kojisu iznosili 231,9 miliona dinara. Ovakav {teto~inski pristup dr`avnojkasi svakako da se kosio sa odredbama tada{weg zakona o buyetskom sistemukojim je bila propisana ekonomi~na i efikasna upotreba buyetskih apro-prijacija.

Kontrolom dokumentacije koja se odnosi na nabavku nov~anih bonova zabenzin, za potrebe Ministarstva odbrane, inspektori su utvrdili da je u me-secu maju 2005. godine izvr{eno pla}awe po tom osnovu u visini od 1,4 mili-ona dinara. Me|utim, za iznos od 600.000 dinara, koliko je pla}ena nabavkabonova za benzin, utvr|eno je da nije obezbe|ena niti je inspektorima u to-ku kontrole na uvid stavqena neophodna dokumentacija kojom bi se pravdaoovaj izdatak. Prema zakqu~ku inspektora, ovakav na~in pla}awa, za koji nepostoje odgovaraju}e ra~unovodstvene isprave za pravdawe, bio je u suprot-nosti sa pravilnikom246) kojim se ure|uje buyetsko ra~unovodstvo. Dakle,kada i kako je neko u Ministarstvu odbrane upotrebio bonove za benzin ko-ji su pla}eni buyetskim sredstvima u visini od 600.000 dinara, buyetski in-spektori nisu mogle da utvrde.

Iz yepa gra|ana Srbije u korist Mila \ukanovi}a

U postupku kontrole rashoda Ministarstva odbrane u 2005. godini,buyetski inspektori su otkrili i nekoliko izvr{enih pla}awa koja su pa-la na teret buyeta Srbije, a po teritorijalnom principu predstavqali surashod koji je morao biti podmiren iz buyeta Crne Gore. Tako je, primeraradi, trgovinskom preduze}u “Bojan” iz Beograda pla}en ra~un za nabavkupotro{ne robe, i to u iznosu od 163.725 dinara, a za potrebe Vojne po{te“7133 Kumbor”. Po re{ewu i naredbi Vojnog suda u Podgorici, sudsko-medi-cinskom ve{taku iz Podgorice je ispla}en iznos od 14.642 dinara, i to na te-ret buyetskih sredstava Republike Srbije. Isto tako, na ime radova kod Voj-


138

247) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vojsci Jugoslavije (“Sl. vojni list”,br. 5/2005).

ne po{te “3272 Podgorica”, za nabavku stolarske bravarije, preduze}u“Elektrometal” iz Beograda pla}en je iznos od 30.403 dinara na teret buyet-skih sredstava Republike Srbije. Sva ova pla}awa, prema navodima buyet-skih inspektora, izvr{ena su u suprotnosti sa re{ewem o finansirawu od-brane SCG u 2005. godini, kojim je bilo propisano da se evidentirawe i iz-vr{avawe obaveza pla}awa vr{i po teritorijalnom principu. Tako su gra-|ani Srbije, po ko zna koji put do tada, finansirali tro{kove koji su tre-bali da padnu na teret buyeta Crne Gore.

I pored vi{ka zaposlenih, Davini} zaposlio jo{ 395 lica

Kada je re~ o isplata zarada zaposlenim licima u vojsci, odnosno u Mi-nistarstvu odbrane SCG tokom 2005. godine, tako|e su utvr|ene odre|ene ne-pravilnosti. Kontrola je pokazala da je u prvih {est meseci 2005. godine, zazarade (plate i dodatke) iz buyeta Srbije utro{eno ~ak 58 odsto buyetskihsredstava. To je bilo prouzrokovano finansirawem ve}eg broja zaposlenihod broja koji je planom bio predvi|en. Tako su sredstva za finansirawe za-rada u vojsci, odnosno u Ministarstvu odbrane, Zakonom o buyetu Republi-ke Srbije za 2005. godinu, planirana i odobrena za ukupno 35.459 lica, a {toje za 6.716 lica bilo mawe u odnosu na 2004. godinu. Zna~ajna smawewa brojazaposlenih u vojsci su usledila nakon meseca februara 2005. godine, kada suusvojene izmene Zakona o vojsci Jugoslavije247), pri ~emu su stvoreni usloviza prestanak slu`be civilnih lica i zaposlenih u vojsci Crne Gore i Mi-nistarstvu odbrane. Tako su u decembru 2004. godine obra~unate, a u januaru2005. godine ispla}ene plate za 41.966 lica, dok su plate za maj obra~unate, au junu 2005. godine ispla}ene za 37.898 lica. Dakle, radi se o 4.068 lica maweu odnosu na decembar 2004. godine (do momenta buyetske kontrole radni od-nos je prestao za 4.082 lica). Me|utim, bez obzira na znatno smawewe, ukupanbroj lica na platnom spisku je ipak predstavqao 2.439 lica vi{e u odnosu naprojektovan broj zaposlenih u 2005. godini, za koji su obezbe|ena sredstva ubuyetu. Ovu prvobitnu kadrovsku i buyetsku projekciju poremetio je preme-{taj 193 vojna lica iz Crne Gore u Srbiju, kao i prijem u radni odnos novih395 lica. Ovakvo neplanirano “poja~awe” radne snage u vojsci na teretbuyeta Srbije dogodilo se u periodu januar-maj 2005. godine.

Nova kontrola, a stare ““rupe””

Nakon kontrole tro{ewa buyetskih sredstava u Ministarstvu odbrane,koja je obuhvatala period 2004. godine i prvih {est meseci 2005. godine, a ukojoj je otkriveno sistematsko razarawe vojnog buyeta, u maju i junu 2006. go-dine buyetski inspektori Ministarstva finansija su izvr{ili jo{ jednukontrolu. Tako je, 28. juna 2006. godine, buyetski inspektor Lazar Nikoli}sa~inio svoj zapisnik (nalaz) o izvr{enoj kontroli, koji je u Ministarstvu

Ivan Nini}

139

248) Inspekcijski nalaz nosi oznaku ““Poverqivo””. Autor je prvi i drugi nalazbuyetske inspekcije o izvr{enoj kontroli u Ministarstvu odbrane SCG do-bio od Ministarstva finansija RS, a u skladu i na na~in propisan ~lanom 5i 15 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja (“Sl. gla-snik RS”, br. 120/04).

249) Dr Zoran Stankovi} je pukovnik u penziji, a nakon ostavke Prvoslava Davi-ni}a, na predlog Demokratske stranke Srbije, izabran je na funkciju mini-stra odbrane SCG od strane Skup{tine SCG. Tu funkciju Stankovi} je oba-vqao sve do 15. 5. 2007. godine kada ga je nasledio Dragan [utanovac (DS).

250) Vuka{in Mara{ (DPS) je obavqao funkciju zamenika ministra odbraneSCG od marta 2003. godine, do juna 2006. godine kada je prestala da postoji Dr-àvna zajednica SCG. Nakon kra}e bolesti preminuo je u Podgorici 12. 9.2008. godine.

finansija zaveden pod brojem: 401-00-838/2006-09/5248). Kontrolom je obuhva-}ena provera finansijskog poslovawa Ministarstva odbrane u 2005. godini,kao i period januar-jun 2006. godine. Pored Prvoslava Davini}a, koji jefunkciju ministra formalno obavqao do 20. 10. 2005. godine, odgovornost zatro{ewe buyetskih sredstava, od 21. 10. 2005. godine snosio je i novi mini-star Zoran Stankovi}249).

Za period Stankovi}evog ministrovawa, inspektori nisu utvrdili pre-terano velike propuste na {tetu buyeta Republike Srbije, osim {tete kojuje nasledio od Prvoslava Davini}a. Tako su novog ministra Stankovi}a su-stigle neizmirene obaveze vojske, koje su iz dana u dan sve vi{e uve}avane.Na dan 30. april 2006. godine dugovi vojske dostigli su ~itavih 5,7 milijar-di, a poznato je da su na dan 31. jun 2005. godine iznosili 4,9 milijardi dina-ra. Ovakav vid zaduìvawa i gurawe vojske u “du`ni~ko ropstvo” posebno seodrazio na uve}awe penala i kamata zbog ka{wewa u pla}awu. Primera ra-di, u prvih pet meseci 2005. godine, Preduze}u za proizvodwu vojne opreme“Mile Dragi}” iz Zrewanina, Ministarstvo odbrane je moralo da plati ~ak10,6 miliona dinara, i to po osnovu obra~unate kamate zbog neblagovreme-nog izmirivawa obaveza. Tako|e, buyetski inspektor je utvrdio da je dug Mi-nistarstva odbrane prema ovom preduze}u, na dan 2. jun 2006. godine, iznosio35,9 miliona dinara. Od toga, potraìvawe od svega 2,3 miliona dinarapredstavqa dug za isporu~enu robu, a potraìvawe od 32,7 miliona dinarapredstavqa dug po osnovu obra~unate kamate koja je nastala zbog neblagovre-menog izmirivawa obaveza.

Srbija platila let Mara{u da glasa za nezavisnost CG

U postupku kontrole, buyetski inspektor je otkrio da je sredstvimabuyeta Republike Srbije, preko Ministarstva odbrane, vr{eno finansira-we avionskih letova za Crnu Goru tada{weg zamenika ministra odbrane Vu-ka{ina Mara{a250). Naime, sve do po~etka 2005. godine, Vuka{in Mara{ je,kao funkcioner iz Crne Gore, sve putne tro{kove avio karata za slu`benaputovawa u Crnu Goru, podnosio na naplatu Vladi Crne Gore koji su padalina teret buyeta Crne Gore. Me|utim, od 1. 4. 2005. godine sva slu`bena puto-


140

251) Referendum za nezavisnost Crne Gore je odràn 21. 5. 2006. godine. Gra|aniCrne Gore su, pod jakim uticajem spoqnog i unutra{weg politi~kog i propa-gandnog faktora, izglasali nezavisnost u odnosu na dotada{wu dràvnu za-jednicu SCG i to sa “diskutabilnih” 55,54 odsto glasova. Crna Gora zvani~nopostala samostalna dràva 3. 6. 2006. godine.

vawa zamenika ministra odbrane obavqala su se po wegovim pismenim nare-|ewima. Tako je Mara{ sam sebi potpisivao putne tro{kove, kao i naredbeza isplatu putnih tro{kova, a po prethodnom odobrewu kabineta ministraodbrane. Obrazloèwe za takav postupak je bilo to da se ti tro{kovi “mo-gu tretirati kao planski rashodi koji padaju na teret kabineta ministra”.

Kontrolom dokumentacije, buyetski inspektor je utvrdio da je po osno-vu ispostavqenih ra~una za kori{}ewe avionskog prevoza za zamenika mi-nistra, i naj~e{}e jo{ jedno lice, po osnovu 8 naredbi za slu`bena putova-wa, stvoren rashod od 173.579 dinara, koji je u 2005. godini pla}en na teretbuyeta Srbije.

Isto tako, za 9 slu`benih putovawa gospodina Mara{a, i naj~e{}e jo{jednog “saputnika”, u Crnu Goru, na teret buyeta Srbije je tokom 2006. godi-ne izvr{en rashod od 276.315 dinara. U toj godini, tro{kove je u svojstvu nad-le`nog naredbodavca odobravao i naredbe za isplatu izdavao, pukovnik Mi-lan Bjelica, na~elnik kabineta ministra odbrane. U inspekcijskom nalazuse konstatuje da su u obe godine putovawa vr{ena “uglavnom u vreme vikendai dràvnih praznika”. Dakle, gra|ani Srbije su finansirali ukupno 17 le-tova Vuka{ina Mara{a za Crnu Goru, i to u svrhu odmora “od napornog ra-da” u Beogradu.

Osim ovih “redovnih” letova za odmarawe Vuka{ina Mara{a u CrnojGori, buyetski inspektor je otkrio da je dana 25. juna 2006. godine potpisanai data naredba kojom se vr{i isplata putnih tro{kova u iznosu od 131.850dinara, po ra~unu Avio-slu`be Dràvne zajednice SCG, na ime “kori{}e-wa usluga prevoza posebno iznajmqenim avionom na relaciji Beograd-Pod-gorica-Beograd, dana 18. 5. 2006. godine”.

Ovu naredbu, kojom se odobrava pla}awe na teret buyeta Srbije, potpi-sao je pukovnik Milan Bjelica, a radi “realizacije aktivnosti zamenika mi-nistra odbrane prilikom slu`benog putovawa u Crnu Goru, u vreme odrà-vawa referenduma”251). Pored ovoga, buyetski inspektor je konstatovao daiz pregledane dokumentacije “nije utvr|en broj i spisak putnika koji su pu-tovali posebno iznajmqenom letelicom”. U inspekcijskom izve{taju se na-vodi i to da je dana 20. maja 2006. godine Avio-slu`bi podnet zahtev u ciqupovratka zamenika ministra odbrane sa slu`benog putovawa u Crnu Goru,posle odràvawa referenduma. Tada je tako|e iznajmqen poseban avion za22. maj 2006. godine u 9:00 ~asova iz Podgorice. Avio-slu`ba je Ministarstvuodbrane, nakon realizacije ovog leta, ispostavila ra~un “za kori{}eweusluga i ovog prevoza u iznosu od 131.850 dinara”. Dakle, samo za odlazak Vu-ka{ina Mara{a i wegove svite na referendum u Crnu Goru i povratak izCrne Gore iznajmqen je poseban avion, {to je buyet Srbije ko{talo 263.700dinara.

Ivan Nini}

141

252) Aferu ““Satelit”” je u javnost, u junu 2005. godine, lansirao M. Dinki} tvrd-wom da je P. Davini} neovla{}eno potpisao ugovor vredan 45 miliona evra ozakupu {pijunskog satelita od izraelske kompanijom “Imiy set interne{e-nal” kojim bi Srbija kontrolisala teritoriju Kosova i Metohije. U januaru2009. godine Vrhovni sud Srbije nalo`io je ponovno sprovo|ewe istrage pro-tiv P. Davini}a. Prema pisawu medija iz aprila 2009. godine, Arbitra`nisud u Londonu je doneo prosvtepenu presudu po kojoj Srbija izraelskoj kompa-niji mora da plati {tetu od 37 miliona evra.

253) Aferu ““Pancir”” je u javnost, krajem avgusta 2005. godine, lansirao M. Dinki}tvrdwom da je firma za proizvodwu vojne opreme “Mile Dragi}” sa vojskomSCG potpisala {tetan ugovor nabavke vojne opreme u kome bi buyet bioo{te}en za 176 miliona evra. Krajem 2007. godine protiv biznismena MiletaDragi}a, biv{eg ministra Prvoslava Davini}a, pukovnika Jovice Vu~kovi-}a i generala Miluna Kokanovi}a, podignuta je optu`nica i su|ewe je u to-ku.

Za zloupotrebu 1,3 milijarde dinara iz buyetaministra Davini}a –– prekr{ajna ““kazna”” do 20.000 dinara

Nenamensko tro{ewe buyetskih sredstava u Ministarstvu odbrane, od-nosno “probijawe” buyeta Republike Srbije u ve}im iznosima od odobrenihaproprijacija, i to prvenstveno 448,8 miliona dinara u 2004. i 376,4 milio-na dinara u 2005. godini, kod ministra Prvoslava Davini}a nikako nije mo-glo da stvori “brigu”. Naime, ovakvim radwama ministra Davini}a bio jeprekr{en ~lan 74, stav 1 tada{weg zakona o buyetskom sistemu, jer su “stvo-rene obaveze i odobreno pla}awe rashoda koji nisu predvi|eni u buyetu”, aza {ta je za odgovorno lice bila propisana kazna u rasponu od 2.000 do 20.000dinara. Dakle, re~ je o obi~nom prekr{aju koji se sankcioni{e u prekr{aj-nom postupku kao, primera radi, bilo koji lak{i saobra}ajni ili komunal-ni prekr{aj. Tek 04. oktobra 2006. godine, kada su na snagu stupile izmene idopune Zakona o buyetskom sistemu, bio je propisan novi ~lan 74a, kojim jepropisano: “Nov~anom kaznom od 30.000 do 300.000 dinara ili zatvorom dojedne godine, kazni}e se za krivi~no delo odgovorno lice korisnika buyet-skih sredstava (...) koje stvori obaveze ili na teret ra~una buyeta odobripla}awe rashoda i izdataka preko iznosa od 1.000.000 dinara u odnosu na iz-nos utvr|en buyetom ili finansijskim planom, odnosno preko iznosa sred-stava pozajmica datih aktom Vlade”. Dakle, slu~aj ministra Prvoslava Da-vini}a je, sa aspekta primene odredaba Zakona o buyetskom sistemu, bio ve-oma diskutabilan jer je tretiran samo kao prekr{aj. [to se ti~e odredabaKrivi~nog zakonika Republike Srbije, ukoliko ne postoje prepreke poli-ti~ke prirode, nadle`ni pravosudni organi bi svakako morali da se zainte-resuju za Davini}ev slu~aj. Do sada je u javnosti me{etarewe Prvoslava Da-vini}a povezivano iskqu~ivo sa postupcima koji se vode za dve afere, i toaferu “Satelit”252) i aferu “Pancir”253).


142

254) Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 53/95...101/05).

(18)Biznis na {tetu buyeta

[ta sve od nepokretne imovine u svom vlasni{tvu ima Republika Sr-biji, nadle`na Republi~ka direkcija za imovinu moè samo da naga|a jer otome nema precizne, ve} samo ima pribli`ne podatke. Zbog toga i ne po-stoji precizna evidencija o tome kojim sve tre}im licima i po kojim cena-ma dràvni organi, organizacije i ustanove koje koriste dràvni poslov-ni prostor, taj isti poslovni prostor izdaju u zakup, i to nezakonito,bez prethodne pismene saglasnosti nadle`ne direkcije. Da stvar bude jo{gora, nemogu}e je u}i u trag podacima koliko novca dràvni organi godi-{we ostvaruju po osnovu kirije od zakupa i za koliko miliona, odnosno mi-lijardi dinara, buyet Republike ostaje “kra}i” svake godine. Za rentira-we dràvnog poslovnog prostora zakon propisuje da se pita nadle`na di-rekcija, kao i to da se sredstva ostvarena po osnovu kirije od zakupa mora-ju uplatiti u buyet Republike. Ova obaveza ne odgovara me{etarima kojisu navikli da novac ste~en po tom osnovu prihoduju na ra~une sopstvenihprihoda i da ga tako tro{e nenamenski, neracionalno i nezakonito. Naovu pojavu Srpska radikalna stranka je reagovala tako {to je na predlogZakona o buyetu Republike Srbije za 2009. godinu predloìla amandman ko-ji je usvojen, ali to nije dovoqno da se lo{a praksa me{etarewa osujeti izaustavi. U konkretnom slu~aju, neophodno je da se (1) ustroji evidencija ovlasni{tvu i izdavawu u zakup dràvne svojine, (2) promenom zakona rede-fini{e slaba dosada{wa kaznena politiku i da se (3) poja~aju inspekcij-ski i kontrolni mehanizmi. Naàlost, za sve ovo reìm Borisa Tadi}a ne-ma politi~ku voqu.

* * *

Srbija bez preciznog popisa dràvne imovine

Dok se za dru{tvenu svojinu kaè da je “sva~ija i ni~ija”, {to aludirana to da kod ovog oblika svojine titular nije precizno utvr|en, isto to se nemoè re}i i za dràvnu svojinu s obzirom da ovaj oblik svojine ima svog ti-tulara – dràvu. Dakle, dràva je titular dràvne svojine, a {ta je sve dr-àvna svojina u Republici Srbiji, jasno je definisano zakonom. S obziromna temu koju }e autor bliè obraditi u ovoj analizi, posebno je interesant-no prakti~no raspolagawe nepokretnostima koje se nalaze u dràvnoj svoji-ni. S tim u vezi, Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije254) propi-suje da raspolagawe nepokretnostima u dràvnoj svojini zapravo moè pred-stavqati wihovo: 1) otu|ewe iz dràvne svojine; 2) pribavqawe u dràvnusvojinu; 3) davawe na kori{}ewe, odnosno u zakup; i 4) stavqawe hipoteke nanepokretnost u dràvnoj svojini. Naravno, kada se govori o ovoj temi, va`no

Ivan Nini}

143

255) Str. 4. i 12. Izve{taja o radu Republi~ke direkcije za imovinu RS u 2006. godi-ni, broj: 021-1/2007, od 19. 1. 2007. godine.

256) Str. 3. i 4. Izve{taja o radu Republi~ke direkcije za imovinu RS u 2008. go-dini, broj: 02-4/2008, od 30. 1. 2009. godine.

je ista}i i to da se sredstva (pokretna i nepokretna) koja pripadaju dràv-noj svojini, mogu i otu|iti po trì{nim uslovima, ali iskqu~ivo po pro-ceduri koju propisuje zakon.

Analiziraju}i podatke i brojke koje je, za potrebe izrade ove analize,autor prikupio od nadle`nih slu`bi Republi~ke direkcije za imovinu Re-publike Srbije (u daqoj analizi: Direkcija za imovinu), name}u se tri za-kqu~ka. Prvi zakqu~aj je taj da Republika Srbija u svom vlasni{tvu ima do-sta nepokretne imovine (poslovnog prostora, stambenog prostora i zemqi-{ta). Drugi zakqu~ak je da ni sami nadle`ni organi nemaju potpuno preci-znu evidenciju o tome koliko jedinica nepokretnosti dràva poseduje. Itre}i zakqu~ak je da nadle`ni organi nemaju evidenciju o tome koliko se odprodaje i davawa u zakup odre|enih nepokretnosti, u buyet Republike godi-{we slije nov~anih sredstava. Prema podacima iz 2006. godine koje je Direk-cija dobila od korisnika nepokretnosti u dràvnoj svojini, i to za potrebeformirawa svoje baze podataka, evidentirano je 116.058 jedinica nepokret-nosti, ukupne povr{ine 127.904 ha, 51 ari i 46 m2 ~iji je vlasnik RepublikaSrbija. Ovde je va`no ista}i i ~iwenicu da je u 2006. godini, izme|u ostalog,izvr{eno preuzimawe i evidentirawe 2.264 objekta ukupne povr{ine oko800.000 m2, imovine koja je sa Dràvne zajednice SCG pre{la u vlasni{tvoRepublike Srbije255). Me|utim, kakvo je stawe trenutno sa kvadraturomzgrada, objekata i zemqi{ta ~iji je vlasnik dràva? To se veoma te{ko mo-è pouzdano utvrditi zbog ~este prodaje ili razmene ovih nepokretnosti.Zbog toga se ovi podaci uop{te i ne iskazuju u godi{wim izve{tajima o ra-du Direkcije za imovinu, {to je zaista skandalozno.

Prihod od rentirawa –– medaqa sa dve strane

Ukoliko se samo napravi osvrt na podatke koji ukazuju na to kolike pri-hode ostvaruje buyet Republike po osnovu prodaje i davawa u zakup odre|e-nih nepokretnosti ~iji je vlasnik dràva, cifre su zaista impresivne. Pri-mera radi, samo u periodu od jula do decembra 2008. godine, Republika Srbi-ja je naplatila milionske prihode, i to izme|u ostalog: 43,3 miliona dinarapo osnovu izdavawa u zakup nepokretnosti biv{e Dràvne zajednice SCG(poslovni prostor, garaè, stanovi, otkup stanova...); 133,4 miliona dinarapo osnovu izdavawa u zakup ostalog poslovnog prostora; 22,2 miliona dina-ra po osnovu prodaje nepokretnosti u dràvnoj svojini; 19,5 miliona dinarapo osnovu prodaje stanova koje koje su koristili dràvni organi i organiza-cije; i 55,1 milion dinara po osnovu otu|ewa vojne imovine256). Prema poda-cima za period od maja do decembra 2007. godine, buyet Republike je na istina~in prihodovao sredstva, i to: 117,1 milion dinara po osnovu izdavawa uzakup vila, zgrada i stanova koji su izdavati stranim ambasadama i diplo-


144

257) Str. 2. Izve{taja o radu Republi~ke direkcije za imovinu RS u 2007. godini,broj: 021-1/2008, od 1. 2. 2008. godine.

matsko-konzularnim predstavni{tvima; 50,7 miliona dinara po osnovu iz-davawa u zakup nepokretnosti biv{e Dràvne zajednice SCG; 218,2 milio-na dinara po osnovu izdavawa u zakup ostalog poslovnog prostora; 3,5 mili-ona dinara po osnovu prodaje stanova koje su koristili dràvni organi i or-ganizacije, 12,8 miliona dinara po osnovu otu|ewa vojne imovine; i 3,5 mi-liona evra po osnovu napla}enih licitacionih garancija u vezi s prodajomzgrade biv{eg saveznog MUP-a257).

Me|utim, ono {to je u ovoj analizi najva`nije i ono {to zapravo pred-stavqa sr ̀problema na koji autor èli da ukaè, jeste ~iwenica da bi dr-àvna kasa, odnosno buyet Republike, trebalo da prihoduje znatno vi{esredstava po osnovu izdavawa u zakup nepokretnosti koja je u dràvnoj svo-jini. Prethodno iznete cifre, iako su milionske, predstavqaju samo “mrvi-cu”prihoda koji se slije u buyet po osnovu zakupa, a koji se u toku jedne buyet-ske godine fakti~ki realizuje od strane korisnika dràvne svojine kao za-kupodavca s jedne strane i tre}eg lica kao zakupca s druge strane. Naàlost,milioni, a verovatno i milijarde dinara, iako bi trebalo, ne odlaze u buyetRepublike kao naknada po osnovu izdavawa u zakup nepokretnosti ~iji jevlasnik dràva. Ako novac od zakupa ne odlazi u buyet, gde onda zavr{ava?Kako su propisi regulisali ovu oblast? [ta s tim u vezi preduzima Buyet-ska inspekcija Ministarstva finansija, a {ta Direkcija za imovinu? Da lii kako odgovorni treba da odgovaraju za me{etarewe? Kako je na ovu pojavureagovala Srpska radikalna stranka? Sve su ovo kqu~na pitawa na koja }eautor u daqoj analizi dati odgovore.

Dràva rentira, ali ne zna kome i za koliko para

Mogu}nost davawa “na kori{}ewe, odnosno u zakup” nepokretnosti ko-je koriste dràvni organi (javne slu`be), propisana je odredbom ~lana 8aZakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Istom odredbom je propi-sano da je ovako ne{to mogu}e realizovati na osnovu odluke organa javne slu-`be koji je utvr|en zakonom, odnosno statutom te slu`be, ali iskqu~ivo uzsaglasnost Direkcije za imovinu. Dakle, ako se posmatra u prakti~nom smi-slu, dràvni poslovni prostor se ne moè dati zakupcu pod “kiriju”, akoprethodno nadleàn organ (direktor, odnosno u ve}ini slu~ajeva je to uprav-ni odbor) koji je zapravo korisnik tog prostora ne donese takvu odluku, a za{ta saglasnost treba pribaviti od nadle`ne Direkcije za imovinu, da biugovor o zakupu uop{te i smeo da se realizuje. Odredbom stava 2, ~lana 4 Za-kona, propisano je da je ugovor koji se zakqu~i suprotno prethodno navede-nom na~inu “ni{tavan” u pravnom prometu, {to je sasvim logi~no. Me|utim,ovde je norma jedno, a praksa ne{to sasvim drugo. Veliki broj dràvnih or-gana, zbog ignorisawa zakona i spore, birokratske procedure, uop{te od Di-rekcije za imovinu ne traì saglasnost pre nego {to nepokretnost u dràv-noj svojini, koja mu je data na kori{}ewe, izda u zakup tre}em licu.

Ivan Nini}

145

258) Dopis je zaveden pod brojem: 46-29/2009, od 4. 2. 2009. godine.259) Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima (“Sl. glasnik RS”, br. 76/91...

135/04).

Autor ove analize je od Direkcije za imovinu zatraìo podatke u pogle-du toga koliko zahteva za davawe saglasnosti na odluke o zakupu je taj organdobio u posledwe tri godine. Iz pisanog odgovora258) koji je prosle|en auto-ru, vidi se da je Direkcija za imovinu u 2006. godini primila 913 zahteva, u2007. godini 1092 zahteva, a u 2008. godini 1282 zahteva. U pogledu date sagla-snosti da se dràvni prostor izda u zakup, Direkcija za imovinu je za nave-deni broj zahteva donela pozitivna re{ewa i to u 2006. godini 179 re{ewa,u 2007. godini 104 re{ewa i u 2008. godini 97 re{ewa. Tako|e, autor je dobioi informaciju da u postupcima re{avawa po zahtevima korisnika, u navede-nom periodu, Direkcija za imovinu “nije donosila negativna re{ewa”. Ovdeostajemo uskra}eni za odgovor {ta se zapravo dogodilo sa velikim brojempredmeta na koje Direkcija za imovinu nije dala saglasnost i da li su kori-snici dràvne svojine poslovni prostor izdali i bez dobijene saglasnostinadle`ne direkcije?! Me|utim, ~uveno “}utawe administracije” je karakte-risti~no ba{ za rad ovde institucije koja dràvne organe (korisnike dr-àvne svojine) tako podsti~e da kr{e zakon. Daqe, autor je pitao nadle`neu Direkciji za imovinu ko im se sve u protekle 3 godine obra}ao sa zahtevi-ma da dobije saglasnost o izdavawu poslovnog prostora. Odgovor je da su touglavnom bili dràvni organi, organizacije, organi lokalne samouprave ijavna preduze}a, bez preciznog navo|ewa naziva ovih korisnika.

Najskandaloznije u ovoj pri~i jeste to {to je na pitawe autora da li Di-rekcija za imovinu ima precizne ili pribli`ne podatke o povr{ini izda-tog poslovnog prostora u protekle 3 godine koji se nalazi u dràvnoj svoji-ni, stigao odgovor da Direkcija za imovinu takve podatke “nema”. I ovde sedolazi do su{tine problema, a to je ~iwenica da dràva ne zna kako i na ko-ji na~in dràvni organi raspolaù dràvnim prostorom. Samim tim drà-va ne moè da izvede ta~nu, niti pribli`nu projekciju koliko novca godi-{we izgubi buyet Republike Srbije, jer zakupodavci, umesto da ova sredstvau skladu sa zakonom uplate u buyet, ista zadrè na sopstvenim ra~unimaustanova.

Rashodi dràvi, a prihodi sebi

Obaveza dràvnih organa i ustanova koje izdaju dràvni (poslovni)prostor da u buyet Republike Srbije uplate prihode ostvarene po osnovu iz-davawa u zakup nepokretnosti u dràvnoj svojini, proizilazi iz odredbe~lana 17, ta~ke 4 Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima259). Dakle,naknada koju organi, organizacije i ustanove ostvaruju po ovom osnovu, pred-stavqa prihod buyeta Republike i sluì za finansirawe buyetskih rasho-da u toku fiskalne godine. Me|utim, kada bi svi korisnici koji se bave “ren-tirawem” dràvnog prostora po{tovali ovo pravilo, i novac upla}ivali ubuyet Republike, gde bi onda tu bila wihova mogu}nost da novac stave u svojyep? Primer ovakvog poslovawa najboqe dolazi do izraàja u osnovnim i


146

260) Primeri na koje autor ukazuje sadràni su u zvani~nim, pojedina~nim doku-mentima ~iji je donosilac Ministarstvo finansija, odnosno Sektor za buyet-sku inspekciju i reviziju, odnosno Odeqewe za buyetsku kontrolu.

261) Zakon o buyetu Republike Srbije za 2009. godinu (“Sl. glasnik RS”, br. 120/08)usvojen je 29. 12. 2008. godine, a na pravnu snagu je stupio 30. 12. 2008. godine.

sredwim {kolama na teritoriji Republike Srbije, domovima zdravqa i dru-gim institucijama. Direktori {kola, mahom bez saglasnosti Direkcije zaimovinu, izdaju {kolski (dràvni) prostor tre}im licima koja u okviru{kole otvaraju pekare, kwiàre, prodavnice... Da stvar bude jo{ gora, kada{kola izdaje fiskulturne sale, sportske terene i bazene privatnim sport-skim klubovima, najvi{e trpe u~enici. Primera radi, domovi zdravqa naisti na~in naj~e{}e izdaju poslovni prostor privatnim opti~arskim rad-wama i apotekama, mada i kod drugih institucija ima jo{ gorih primera me-{etarewa dràvnom imovinom.

Ovde vaqa ista}i samo neke od mnogobrojnih primera koje su nadle`neinspekcije, i to Buyetska inspekcija Ministarstva finansija, “uhvatile” upqa~kawu dràve i kr{ewu propisa koji ure|uju pitawe dràvne svojine ijavnih prihoda i rashoda. Primera radi, O[ “Sveti Sava” u Beogradu je ne-zakonitim izdavawem {kolskog prostora u 2006. godini zaradila 873.014 di-nara. ET[ “Mihajlo Pupin” iz Novog Sada je, po istom osnovu, u 2005. godi-ni zaradila i prisvojila 3,1 milion dinara. Dom zdravqa “Vra~ar” u Beogra-du je tokom 2005. i 2006. godine, izdavawem dràvnog prostora, prihodovaona sopstveni ra~un 4,9 miliona dinara, umesto da ova sredstva budu upla}e-na u buyet Republike. Fakultet za sport u Novom Sadu je nezakonito izda-vao nepokretnosti (zemqi{te) u 2006. godini, i to za potrebe jednog ugosti-teqskog objekta, ~ime je ovaj fakultet na sopstveni ra~un ostvario prihodeod 873.449 dinara. Posebno je zanimqiv primer Studentskog centra “Beo-grad” u kome su nadle`ni tokom 2004. godine izdavali prostorije, sportsketerene i sale, ~ime je ostvaren prihod od ~ak 11 miliona dinara, koliko jetrebalo da bude upla}eno u buyet Republike, ali to nije u~iweno260). Sveovo je samo “kap vode u moru”u odnosu na ~iwenicu koliko poslovnog (dràv-nog) prostora u Srbiji godi{we izda i koliko se novca se po tom osnovuostvari, a ne uplati u buyet.

Amandman SRS u interesu buyeta, ali kaznena politika lo{a

S obzirom da je ova pojava unosnog i profitabilnog “rentirawa”dràv-ne imovine poprimila {iroke razmere, i to na {tetu gra|ana i buyeta, Srp-ska radikalna stranka je tim povodom reagovala u Narodnoj skup{tini Re-publike Srbije. Tako je autor napisao, a narodni poslanik Srpske radikal-ne stranke, Marina Toman, podnela amandman na predlog Zakona o buyetu Re-publike Srbije za 2009. godinu. Amandmanom je predloèno da se u ovaj zakondoda novi ~lan 11a, koji je Vlada Republike Srbije razmotrila i prihvati-la, te je on tako postao sastavni deo predloga zakona, a kasnije i sastavni deosamog zakona. Odredbe predloènog ~lana 11a Zakona o buyetu RepublikeSrbije za 2009. godinu261) glase: “(1) Direktni i indirektni korisnici sred-

Ivan Nini}

147

262) Dopis je zaveden pod brojem: 4-00-2/2008, od 28. 1. 2009. godine.

stava buyeta Republike Srbije koji raspolaù nepokretnostima u dràvnojsvojinu, du`ni su da nepokretnostima raspolaù u skladu sa zakonom; (2) Ko-risnici iz stava 1 ovog ~lana koji nepokretnosti u dràvnoj svojini daju nakori{}ewe, odnosno u zakup uz naknadu, du`ni su da sredstva ste~ena poovom osnovu uplate u buyet Republike Srbije; (3) Sredstva iz stava 2 ovog~lana smatraju se javnim prihodima i sluè za finansirawe javnih rashodau skladu sa zakonom”. Dakle, autor i Srpska radikalna stranka su ovimamandmanom i pored postoje}e zakonske obaveze, jo{ jedanput obavezali dr-àvne organe da u ekonomski te{koj 2009. godini moraju novac ostvaren odzakupa poslovnog prostora da uplate u buyet Republike.

Ovako predloèno i usvojeno re{ewe }e biti od vi{estrukog zna~ajanaro~ito za rad nadle`nih inspekcijskih organa koji }e na terenu imatiobavezu da kontroli{u da li se apsolutno svi pripadaju}i prihodi po ovomosnovu upla}uju u buyet. Ipak, ovaj amandman Srpske radikalne stranke ne-}e biti dovoqan ako se ne promeni svest o tome da dràvna svojina nije ni-~ija dedovina koja se moè tako lako ~erupati i stavqati na dobo{. Ali, ka-ko promeniti politi~ku ideologiju reìma koji predvodi Boris Tadi}? Napitawe novinara, autora ove analize, u koliko slu~ajeva je u protekle 3 go-dine “utvr|eno kr{ewe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije”, izMinistarstva finansija je stigao odgovor262) da je Buyetska inspekcija kr-{ewe ovog propisa utvrdila u svega “7 slu~ajeva kontrole”. Naàlost, ovabrojka bi bila mnogo ve}a kada bi nadzor nad primenom zakona bio sveobu-hvatniji, ~e{}i i ozbiqniji. Tako|e, autor je pitao i Direkciju za imovinukoliko je taj organ u posledwe 3 godine podneo prekr{ajnih, a koliko kri-vi~nih prijava protiv odgovornih lica koja su dràvnim nepokretnostimaraspolagala nezakonito. Odgovor koji je autor dobio je zaista skandalozan,a glasi: “Direkcija kao posebna organizacija Vlade Republike Srbije, uokviru svojih ovla{}ewa nema nadle`nost za podno{ewe krivi~nih, odno-sno prekr{ajnih prijava.”

Dakle, o~igledno je da je sistem omogu}io i osigurao ovakvo pona{awe“direktor~i}ima”, da dràva ne èli da ih spre~i u kriminalu, niti èlida ih sankcioni{e. Svako je sebi dao slobodu da dràvne nepokretnosti iz-daje kome ho}e, bez saglasnosti dràve, da odredi cenu koju ho}e, a koja u ve-}ini slu~ajeva odstupa od realne trì{ne cene zakupa, da novac ne uplatina ra~un buyetskih prihoda, ve} na ra~un sopstvenih prihoda i na kraju da tajnovac potro{i bez ikakve kontrole. Sve ovo, naravno, nije krivi~no delo,ve} obi~an prekr{aje za koji, ukoliko ne zastari (nakon godinu dana), sudi-ja za prekr{aje po prijavi (koju niko od nadle`nih ne}e podneti) moè iz-re}i nov~anu kaznu pravnom licu (dràvnom organu-korisniku dràvne svo-jine) u rasponu od 50.000 do 1.000.000 dinara, {to zna~i da bi ova kazna najve-rovatnije morala biti pla}ena buyetskim sredstvima. Ukoliko se u ovomme{etarewu uhvati odgovorni me{etar, preti mu kazna u rasponu od svega10.000 do 50.000 dinara, ali fotequ svakako niko ne}e izgubiti. Upravo naovaj na~in aktuelni reìm u Srbiji {titi dràvnu svojinu!


148

263) Du{an Mihajlovi} je svoju politi~ku karijeru zapo~eo kao mladi komunista,jer je partijsku kwiìcu dobio jo{ u tre}em razredu gimnazije. Bio je grado-na~elnik Vaqeva (1986-1990), potpredsednik vlade dr Stanka Radmilovi}a(1990-1991), vlasnik i generalni direktor preduze}a “Lutra” d.d. (1991-1995),predsednik UO “Lutra” a.d. (1996-2000), bio je savezni poslanik i predsednikOdbora za kreditna i monetarna pitawa Ve}a republika u Saveznoj skup{ti-ni (1992-1996), jedan je od osniva~a Nove demokratije – Pokreta za Vaqevo iNove demokratije – Pokreta za Srbiju. Kratko vreme je bio i generalni se-kretar DEPOS-a, a 90-ih, sve do 1997. godine, rado je bio koalicioni sarad-nik SPS-a i JUL-a i deo tada{weg reìma. Nakon izbora na funkciju mini-stra unutra{wih poslova u Vladi DOS-a 2001. godine, obavqao je funkcijupotpredsednika Vlade, ~lana Saveta za kontrolu DB i funkciju ~lana UOGra|evinske direkcije Srbije. Prema svedo~ewu i podacima dr V. [e{eqa(SRS), D. Mihajlovi} je ~lan masonerije i dugogodi{wi saradnik CIA.

(19)Od ““vizije”” do velike provizije (1)

Kako je eks-ministar policije Du{an Mihajlovi}, uz podr{ku VladeZorana \in|i}a (DOS), vr{io nabavku opreme za uvo|ewe novih biometrij-skih isprava u Srbiji, proveravala je slu`ba Generalnog inspektorata Mi-nistarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, koja je utvrdila da jere~ o klasi~nom kriminalu. Mihajlovi} je sa svojim saradnicima sprovodiotenderske procedure, i to uz najgrubqe mogu}e kr{ewe zakona, sklapaju}itako u ime MUP-a milionski vredne i {tetne ugovore na teret buyetaRepublike Srbije. Umesto da MUP nabavi opremu za izradu biometrijskihisprava bez ~ipa, ekspresno je prihva}en predlog prodavaca da u ID doku-menta bude ugra|en ~ip, a {to je buyet Srbije, umesto prvobitno plani-ranih i odobrenih 75 miliona evra, ko{talo ~ak 89 miliona evra. Mini-star Mihajlovi} je, izme|u ostalog, na nezakonit na~in posao i provizijudodelio i svojoj firmi “Arius”, umesto da uvoz opreme iz inostranstva di-rektno sprovede dràva. Da stvar bude gora, javni tuìlac je u dva navra-ta, 2003. i 2005. godine, doneo odluke da za kriminal u nabavci informa-ti~ke opreme i softvera za MUP Srbije “niko nije odgovoran”.

* * *

Kriminal iz fokusa unutra{we kontrole MUP-a

Javna je tajna da je priprema i nabavka opreme za uvo|ewe novih biome-trijskih isprava “demokratskom” reìmu u Srbiji posluìla kako idealna{ansa za pqa~ku dràvne kase. Naime, jedna od najve}ih afera, “te{ka” oko100 miliona evra, koju je u periodu od 2001. do 2004. godine proizvela vladaDOS-a, uz po~etno odobrewe Zorana \in|i}a (DS), a sve u organizaciji ireìji tada{weg ministra policije Du{ana Mihajlovi}a263), nije dobilasvoj sudski epilog i, kako stvari stoje, nikada ga ne}e ni dobiti. Iako su svidokazi bili prikupqeni i na sto “servirani” nadle`nim tuìla{tvima, ta

Ivan Nini}

149

264) Generalni inspektorat Resora javne bezbednosti MUP-a Republike Srbije jeZakonom o policiji (“Sl. glasnik RS”, br. 101/2005) preoblikovan u Sektorunutra{we kontrole sa zadatkom da vr{i unutra{wu kontrolu rada policije.

265) [ifra tendera je bila: IT 2001-H.266) Svih 7 tendera je, radi identifikacije, ozna~eno {iframa od IT 2001-H/1 do

IT 2001-H/7.

ista tuìla{tva koja su bila u obavezi da {tite “javni interes”, ocenila suda protiv odgovornih “nema mesta krivi~nom gowewu po slu`benoj du`no-sti”. Koliko su ovakvom odlukom tuìoci u ulozi partijskih slugu pokle-kli pred ~elnicima reìma, pogazili Ustav i zakon i “pqunuli” na svojuprofesiju, treba prepustiti javnosti i gra|anima da sami zakqu~e. Zbog to-ga }e u ovoj analizi autor ukazati na sve ~iwenice do kojih je, istraùju}inezakonitosti prilikom nabavke sporne opreme od strane Du{ana Mihajlo-vi}a i wegovih saradnika, do{ao Generalni inspektorat264) MUP-a Repu-blike Srbije. Naime, autor }e u ovoj analizi obraditi Izve{taj generalnoginspektorata koji nosi oznaku “strogo poverqivo” i slu`beni broj: 856/04,a koji su sa~inili major Qubi{a Vaqarevi} i potporu~nik Ivan Petkovi}.Iz ovog dokumenta se jasno vidi kriminalna metodologija na osnovu koje jesporni tender, na {tetu buyeta Srbije, sproveden u reìji Du{ana Mihaj-lovi}a, a pod patronatom vlade tada{weg premijera Zorana \in|i}a.

““Zeleno svetlo”” od Vlade DOS-a

Iz autoru dostupnog izve{taja proizilazi da je sve po~elo 1. avgusta2001. godine, kada je rukovodstvo MUP-a Srbije, bez prethodne procedurekoja bi podrazumevala izradu nacrta zakona o li~noj karti i wegovo detaq-no usagla{avawa od javne rasprave do skup{tinske procedure, raspisalo jav-ni poziv za nabavku “integrisanog automatizovanog sistema za personaliza-ciju identifikacionih dokumenata”265). Ovako veliki tender, koji }e ne-{to kasnije pretrpeti drasti~ne korupciona{ke “turbulencije” i “{timo-vawe”, sastojao se iz 7 zasebnih delova, i to nabavke: 1) personalni ra~una-ri, 2) laserski {tampa~i, 3) nadgradwa centralnog ra~unara, 4) serveri, 5)sistemi za neprekidno napajawe, 6) ra~unarsko telekomunikaciona opremai 7) integrisani automatizovani sistem266).

Koliko je ovaj posao bio profitabilan, najboqe govori podatak da jetendersku dokumentaciju preuzelo ~ak 103 preduze}a koja su mogla da dosta-ve od jedne do sedam pojedina~nih ponuda, iz koliko se delova tender i sasto-jao, pa je tako do isteka tenderskog roka (za 27 dana), prispelo ~ak 118 ponu-da. Tenderska komisija koju je MUP formirao, dana 26. februara 2002. godi-ne, je predloìla Vladi Republike Srbije da se kao “najpovoqniji” ponu|a-~i izaberu preduze}a: “Arius”, “IBM”, “Vlatakom”, “Videodata”, “SoFraCO” i“MRG”, uz naznaku da }e vrednost celokupnog projekta ko{tati 75 milionai 50.766 evra. S obzirom da ovaj ogromni buyetski izdatak nije bio obezbe-|en u buyetu MUP-a za 2002. godinu, Vlada je donela odluku kojom je naloì-la MUP-u da ceo projekat nabavke podeli u dve faze. Tako je tada{wi mini-


150

267) Zakqu~ak je potpisao @arko Kora}, tada{wi potpredsednik Vlade.268) Ugovor je zaveden pod brojem: 05 br.404-1446/01, od 25. 12. 2001. godine.269) Zakon o spoqnotrgovinskom poslovawu (“Sl. glasnik RS”, br. 46/92... 23/2001).

star Du{an Mihajlovi} odlu~io da “prva faza” nabavke obuhvati {est poje-dina~nih nabavki, dok bi sedma nabavka “automatizovanog integrisanog si-stema za personalizaciju identifikacionih dokumenata” bila odlo`ena zanaredni period kada se u buyetu obezbede sredstva za tu namenu. Ovaj pred-log za realizaciju “prve faze” tendera u vrednosti od 39 miliona i 179.492evra, MUP je, 6. marta 2002. godine, dostavio Vladi Srbije, uz predlog da sekao “najboqi ponu|a~i” izaberu preduze}a: “Arius”, “IBM”, “Vlatakom”, i “Vi-deodata”. Samo dan kasnije, 7. marta 2002. godine, vlada Zorana \in|i}a je nasvojoj sednici donela zakqu~ak267) kojim se prihvata informacija MUP-a iodobrava realizacija “prve faze” projekta nabavke.

Dule sebi dao i posao i proviziju

Sprovode}i odluku Vlade, ve} narednog dana, 8. marta 2002. godine,MUP je zakqu~io ugovor sa preduze}em “Arius” iz Beograda u kome je vla-sni~ki udeo svojevremeno imao i sam ministar Du{an Mihajlovi}. Predmetzakqu~enog ugovora bio je “upravqawe projektom celog sistema, sistemskaintegracija svih podsistema, nadzor i obuka kadrova”, za {ta je ugovorena ce-na u iznosu od 2.420.500 evra, uz obavezu od 20 odsto avansnog pla}awa. Ipak,ovo nije bio prvi put da MUP za vreme mandata ministra Mihajlovi}a ula-zi u saradwu sa spornim i favorizovanim preduze}em “Arius”, ova saradwadatira jo{ iz decembra 2001. godine. Naime, 24. decembra 2001. godine MUPje zakqu~io ugovor268) sa preduze}em “IBM” o nabavci opreme u vrednosti~ak 12,9 miliona evra, {to je podrazumevalo i avansno pla}awe 3,5 milionaevra pre nego {to oprema uop{te bude isporu~ena. Ve} narednog dana, 25. de-cembra 2001. godine, MUP je sa preduze}em “Arius” zakqu~io ugovor koji jepodrazumevao da, na osnovu ugovora izme|u MUP-a i “IBM-a”, preduze}e“Arius” kao posrednik izvr{i uvoz opreme i softvera u Srbiju, a sve premanalozima MUP-a Srbije. Ovim ugovorom koji je potpisao Gojko Todorovi},tada{wi na~elnik Uprave za zajedni~ke poslove MUP-a, bilo je predvi|e-no da MUP Republike Srbije, na ime uvozni~ke provizije, preduze}u “Arius”plati naknadu u visini od 0,2 odsto od ugovorene vrednosti uvezene opreme.Prema navodima iz Izve{taja Generalnog inspektorata, preduze}u “Arius”ispla}eno je ukupno 2.266.246,32 dinara, ~ime je “je prouzrokovana {tetaMUP-u Srbije”.

Naime, prema odredbi ~lana 9 tada{weg zakona o spoqnotrgovinskomposlovawu269), MUP je kao dr`avni organ mogao da izvr{i pojedina~an po-sao spoqno trgovinskog prometa za svoje potrebe, iako nije upisan u regi-star za obavqawe spoqnotrgovinskog prometa, i to na osnovu odobrewa sa-veznog organa nadle`nog za ekonomske odnose sa inostranstvom. Dakle, ovdese o~igledno i{lo na to da umesto direktnog uvoza za svoje potrebe i bezprovizije, MUP preko posrednika plati proviziju, stavqaju}i tako ruku u

Ivan Nini}

151

270) Izvor: Nedeqnik “Vreme”, (http://www.vreme.com/), broj: 670, od 6. 11. 2003. go-dine.

271) Prvi zakon o javnim nabavkama je po~eo da se primewuje od 13. 7. 2002. godine.

yep gra|anima Srbije. Prema navodima iz Izve{taja Generalnog inspekto-rata, nakon utvr|enih ~iwenica i prikupqenih dokaza koji su prezentovaniSneàni Bogdanovi}, tuìocu Drugog op{tinskog javnog tuìla{tva,“konstatovano” je da se u radwama Gojka Todorovi}a pri potpisivawu ovogugovora i pla}awu provizije, “sti~u obele j̀a krivi~nog dela zloupotrebaslu`benog poloàja”! Me|utim, da je izvesni Gojko Todorovi} “sitna riba”u ovom kriminalu jasno je bilo svima u Srbiji kada je obelodaweno da je ak-cionar firme “Arius” sa svojih 6 odsto vlasni~kog udela, sve do aprila 2001.godine bio tada{wi ministar Du{an Mihajlovi}. Ovu informaciju je svo-jevremeno potvrdio i Mihajlovi}ev advokat Aleksandar Lojpur270). Poredovoga, Mihajlovi} je preko firme “Vidra info”, koju je osnovala tako|e Mi-hajlovi}eva firma “Lutra”, imao svoja osniva~ka prava jer je u sastavu ovefirme poslovali sporno preduze}e “Arius”. To {to je Mihajlovi} tvrdio dau momentu ovog posla nije direktno imao vlasni~ki udeo u navedenom pred-uze}u i nije neki argument s obzirom na na teìnu ovog kriminala i ~iwe-nicu da je wegov kompawon Slobodan Paunovi} bio direktor firme “Arius”.Naravno, ovome treba dodati i podatak da je sedi{te preduze}a “Arius”, “Lu-tra”, i “Vidra info”, bilo na istoj adresi: Mekenzijeva br. 53 u Beogradu.

““Sugestija”” prodavca podigla cenu na 89 miliona

Pripreme za realizaciju “druge faze” projekta preostale nabavke“automatizovanog integrisanog sistema za personalizaciju identifikacio-nih dokumenata” zapo~ete su krajem 2002. godine, dok su u buyetu za 2003. go-dinu izdvojena sredstva za tu namenu. Me|utim, kako je u me|uvremenu na sna-gu stupio Zakon o javnim nabavkama271), odlu~eno je da se na ovu nabavku pri-mene odredbe tada{weg zakona, ali samo u onoj meri u kojoj je to odgovaraloreìmu, odnosno ~elnicima MUP-a. Pre nego {to se uop{te krenulo u na-bavku, ~elnici MUP-a su odjedanput promenili prvobitno zami{qenu “vi-ziju”, prema kojoj je u “prvoj fazi” tendera traèna ponuda za ID dokumentu obliku polikarbonatske kartice sa odre|enim vidovima za{tite koja seprimewuje u [vajcarskoj, Hrvatskoj, BiH..., ali bez ~ipa! Tako se u Izve{ta-ju Generalnog inspektorata MUP-a Srbije navodi da “s obzirom da je do{lodo velikog proteka vremena od po~etka sprovo|ewa tendera, ponu|a~i supredloìli stru~nim slu`bama MUP-a Srbije da, zbog zna~ajnih tehni~ko-tehnolo{kih pomaka na svetskom trì{tu, treba razmotriti mogu}nostuvo|ewa ~ipa u ID dokumenta”. Me|utim, u Izve{taju se ne navodi koji suto ponu|a~i predloìli ove “inovacije”, ali stoji da su “stru~ne slu`beMUP-a Srbije prihvatile ovaj predlog i odlu~ile da se uvede ~ip u ID do-kumenta”.

Ovakva odluka ~elnika MUP-a, kasnije }e se odraziti na naknadnu pro-menu tehni~kih uslova tendera i “{timovawe” konkursne dokumentacije,


152

272) Prema pisawu lista “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 0 3. 3. 2005. godine, vred-nost opreme za izradu li~nih dokumenata je oko 90 miliona evra, a ukupnitro{kovi opreme i adaptacije prostora za {tampariju iznosi}e oko 100 mi-liona evra.

ali i na cenu celokupnog projekta. Ukoliko samo podsetimo da je MUP pr-vobitno Vladi Srbije na odobrewe predloìo vrednost celokupnog projek-ta koji je trebalo da ko{ta 75 miliona i 50.766 evra, a da je Vlada odobrila“prvu fazu”, realizacije (6 nabavki) u vrednosti od 39 miliona i 179.492evra, onda je jasno da je za “drugu fazu” koja je realizovana samo godinu danakasnije, trebalo biti izdvojeno preostalih 35 miliona i 871.274 evra. Me|u-tim, vrednost nabavke u “drugoj fazi” ko{tala je poreske obveznike ~itavih50 miliona i 184.055 evra, tako da je celokupni projekat nabavke opreme pla-}en 89 miliona i 363.547 evra. To }e na kraju sa svim tro{kovima dosti}i ~i-tavih 100 miliona evra272)!

““Cepkawe”” tendera da svi ““vuci budu siti””

Realizacija “druge faze” projekta zapo~eta je raspisivawem javnog po-ziva od strane MUP-a, koji je objavqen 14. februara 2003. godine u “Slu`be-nom glasniku RS”. Tender je bio podeqen na 4 zasebna segmenta nabavke, i to:TP-1 Sistem za pripremu podataka za personalizaciju i za{titu; TP-2 Per-sonalizacioni centar za elektronska ID dokumenta; TP-3 Personalizaci-oni centar za putne isprave; i TP-4 Ure|aji za validaciju ID dokumenata.Kako ni ovako “cepkawe” tendera nije bilo dovoqno da svi Mihajlovi}evi“vuci budu siti”, sva ~etiri segmenta tendera su usitwena na nekoliko do-datnih podsegmenata. Ovakvo pravqewe “rezanaca za supu” od jednog ozbiq-nog i skupog tendera je izvr{eno na nezakonit na~in jer, prema tada vaè-}im odredbama Zakona o javnim nabavkama, MUP je bio u obavezi da od Upra-ve za javne nabavke zatraì saglasnost na svoju odluku o oblikovawu tende-ra u vi{e zasebnih partija, me|utim o~igledno je da tada zakon za Du{anaMihajlovi}a nije vaìo, pa je na svoju ruku odlu~io da “iscepka” tender.

Za u~e{}e na ovom tenderu se prijavilo 14 ponu|a~a koji su dostavilisvoje ponude, o ~emu je komisija MUP-a sa~inila svoj zapisnik 15. aprila2003. godine. Sve prikupqene uzorke, tenderska komisija MUP-a je prosle-dila Institutu za bezbednost radi analize, pa je ova ustanova traènu ana-lizu i izvr{ila, o ~emu je MUP obave{ten nekoliko meseci kasnije, ta~ni-je 14. maja 2003. godine. Naime, Institut za bezbednost je dao svoje mi{qewe,prema kome se nije mogla izvr{iti analiza uzoraka bez kompletnih tehni~-kih karakteristika za segment TP-2 personalizacioni centar za elektron-ska ID dokumenta, i to za nabavku opreme iz podsegmenta {estog (TP-2.6).Ve} 4. septembra 2003. godine MUP je izuzimaju}i sporni podsegment TP-2.6kao najpovoqnija preduze}a za segmente ovog tendera ozna~ene kao TP-1 iTP-2 izabrao preduze}e “Giesecke&Devrient”, za segment TP-3 preduze}e“Thales”, dok je za segment TP-4 izabrano preduze}e “Vlatacom”.

Prema navodima iz Izve{taja o izvr{enoj kontroli zakonitosti ovogtendera koji je sa~inio Generalni inspektorat MUP-a Srbije, ponu|a~, od-

Ivan Nini}

153

273) Prijava je zavedena pod brojem: 401-00-519/2004-09-07, od 25. 9. 2004. godine.

nosno preduze}e “Giesecke&Devrient” je nepravilno bodovano od strane ten-derske komisije. Tako je komisija ovom preduze}u neosnovano umawila 2 bo-da, pa je naknadno izvr{ena korekcija bodova, prema kojoj su pomenutoj fir-mi vra}ena “zakinuta” 2 boda, {to nije uticalo na promenu mesta na tabelisvih ponu|a~a koji su bodovani. Me|utim, MUP ostale ponu|a~e nije obave-stio o ovoj korekciji, uskrativ{i im tako mogu}nost da se u skladu sa odred-bama Zakona o javnim nabavkama ̀ ale na formalno pravne propuste, {to bisvakako u àlbenom postupku dovelo u pitawe regularnost i transparent-nost celokupnog tendera.

““Na{timovan”” tender vredan 24,9 miliona evra

Kada je re~ o “zaostaloj” i “preostaloj” nabavci opreme iz podsegmentaTP-2.6, ona prvobitno nije bila ugovorena jer je MUP ispo{tovao mi{qe-we Instituta za bezbednost, te je obavestio sve ponu|a~e da se javni poziv zaovu nabavku obustavqa zbog nezadovoqavaju}ih ponuda. Me|utim, ve} 11. sep-tembra 2003. godine, umesto da raspi{e potpuno novi tender za nabavku opre-me iz podsegmenta TP-2.6, tenderska komisija MUP-a je obavestila ponu|a-~e da naknadno produùje rok za dostavqawe novih ponuda! Tako je prvobit-na tenderska dokumentacije znato izmewena uvo|ewem novih referenci o~ipu i operativnom sistemu, a da stvar bude jo{ vi{e u suprotnosti sa od-redbama Zakona o javnim nabavkama, prvobitno traèni operativni sistem“Java” sada je promewen u operativni sistem “Multos”. Naime, da stvar budejasnija, u konkretnom slu~aju, MUP je u skladu sa odredbom ~lana 79 tada-{weg zakona o javnim nabavkama morao da odbije sve ponude kao neispravnei da raspi{e potpuno novi tender, {to nije u~iweno, ve} se i{lo na izme-ne, dopune ili boqe re~eno i{lo se na “{timovawe” tenderske dokumenta-cije. Sve ovo je vodilo ka tome da uz pomo} nezakonite tenderske procedurena tenderu u~estvuju potpuno isti ponu|a~i kojima je samo nekoliko meseciranije ponuda odbijena kao neispravna, ali naknadno ponude tih istih fir-mi, zahvaquju}i “{timer-majstorima” iz MUP-a, postaju “ispravne”. Tako jetenderska komisija, 28. novembra 2003. godine, sa~inila zapisnik i zakqu~akda se kao najpovoqniji ponu|a~i koji su u~estvovali na tenderu za nabavkuopreme (koja je definisana podsegmentom TP-2.6 prvobitnog tendera), iza-beru firme: “Cetis Celje”, “Giesecke&Devrient” i “Miehlbauer”.

Mu}ka od 24,9 miliona evra ““nije za robiju””

Zbog grubog kr{ewa propisa i ~iwenice da je na potpuno nezakonit na-~in, sa firmom “Miehlbauer” iz Nema~ke, uz saglasnost Du{ana Mihajlovi-}a, zakqu~en ugovor u vrednosti od 24 miliona i 950.000 evra, reagovala je ibuyetska inspekcija Ministarstva finansija. Tako su buyetski inspektori,dana 25. septembra 2004. godine, podneli krivi~nu prijavu273) protiv odgo-vornog lica (potpisnika ugovora), i ovog puta poznatog Gojka Todorovi}a,tada{weg na~elnik Uprave za zajedni~ke poslove MUP-a, zbog sumwe da je


154

274) Pisana informacija u formi dopisa je zavedena pod brojem: A749/08, od 30. 12.2008. godine.

275) Prema informacijama koje je 3. 11. 2003. godine prenela TV B92, svojevreme-no su M. Dinki} i stranka G17 plus optuìli D. Mihajlovi}a da je u svojstvuministra policije zloupotrebqavao poloàj u Vladi tako {to se susretao sastranim delegacijama privrednog karaktera i tako pronalazio kupce za 3.500junadi i bikova koji su se nalazili u vlasni{tvu wegovih firmi.

naknadnim “{timovawem” tenderske dokumentacije izvr{io krivi~no delo“nesavestan rad u slu`bi”. Me|utim, da osumwi~eni Gojko Todorovi} po ovojkrivi~noj prijavi nije odgovarao za svoje me{etarewe, potvr|uje pisana in-formacija274) koju je autor ove analize dobio u Okru`nom javnom tuìla-{tvu. Tako je krivi~na prijava buyetske inspekcije u predmetu KT-1767/04odba~ena, a predmet je arhiviran 28. decembra 2005. godine “jer nije bilo za-konskog osnova za pokretawe krivi~nog postupka”. Prema navodima iz Iz-ve{taja Generalnog inspektorata, u predmetu Ktr-2713/03 koji se vodio kodOkru`nog javnog tuìoca, a u kome je vr{ena provera me{etarewe sa pro-vizijom i preduze}em “Arius”, tuìlac je 20. novembra 2003. godine doneosvoju odluku. U odluci stoji da “nema osnovane sumwe da je u vezi s nabavkomsredstava i informati~ke opreme, kao i softvera za MUP Srbije, izvr{e-no bilo koje krivi~no delo koje se goni po slu`benoj du`nosti”.

Dakle, upravo ovako je Du{an Mihajlovi}, \in|i}ev ministar, pozna-tiji kao trgovac bikovima275), koji je priznao da je bio akcionar u ~ak 13preduze}a, “uspe{ni biznismen” ~ija se preduze}a bave turizmom, poqopri-vredom, spoqnom i unutra{wom trgovinom, marketingom, informacionimtehnologijama, projektovawem, inèweringom, integracijom ra~unarskihmreà i sistema, jo{ jedanput dokazao svoju nadmo}, nedodirqivost i “super-iornost” nad pravnim sistemom Republike Srbije. I ne samo to, Mihajlovi}je najboqi primer kako nakon 5. oktobra 2000. godine jedan ministar moèslobodno da smisli, organizuje i izvr{i “atak” na buyet Republike Srbije,a da ne snosi krivi~nu odgovornost.

Ivan Nini}

155

(20)Du{an nedodirqivi i kvadrati nevidqivi (2)

Prema navodima krivi~ne prijave koju je protiv eks-ministra polici-je Du{ana Mihajlovi}a podnela buyetska inspekcija Ministarstva fi-nansija, pravosudni organi su imali i razloga i materijala da se zaintere-suju za ovaj slu~aj, obzirom da se Mihajlovi} tereti za za buyetske zloupo-trebe koje se mere u milionima i milijardama dinara. Prema navodima pri-jave, on je za vreme svog mandata potpisao sijaset ugovora iako za wihovurealizaciju nisu bila obezbe|ena sredstva u buyetu Republike i time dr-àvi i buyetu natovario obaveze za period od 2004. do 2010. godine od ~ak7 milijardi i 217,9 miliona dinara. Tako|e, kako se u prijavi navodi, Mihaj-lovi} je avansno platio izgradwu stanova, i to 172,5 miliona dinara, dabi nakon izgradwe prodavac ove stanove prodao na trì{tu, umesto da ihpreda policiji. On je isto tako, sa 161,2 miliona dinara, unapred pla}aoizgradwu stanova, ~ime je na kraju realno bio opravdan samo 51,1 milion di-nara, jer je od ugovorenih i pla}enih 2.501m2 policija dobila svega 981,05m2

stambenog prostora. Me|utim, Okru`no javno tuìla{tvo je ovu kri-vi~nu prijavu odbacilo uz obrazloèwe da “nema mesta krivi~nom gowewu”,dok se obrazloèna odluka o tome skriva od javnosti, uz obrazloèwe da jere~ o “slu`benoj tajni koja je dostupna samo odre|enom krugu lica”.

* * *

Prijava zbog ““rasipawa”” buyeta policije

Ministarstvo unutra{wih poslova je ve} dugi niz godina ozna~eno kao“vrh ledenog brega” korupcije i kriminala u Srbiji. Pod “ki{obranom”ovog organa sve po~iwe i sve se zavr{ava. Prema tome, ako se u kr{ewu za-kona “uhvate” i tuìla{tvu procesuiraju ~elnici MUP-a Srbije, a to istotuìla{tvo potencijalne krivce abolira svake vrste odgovornosti, onda se{aqe jasna poruka gra|anima da se prekr{ioci zakona dele na dodirqive inedodirqive. O~igledno je za pravosudni sistem Srbije nedodirqiv i biv-{i ministar Du{an Mihajlovi}, ali i wegovi saradnici Gojko Todorovi},nekada{wi na~elnik Uprave za zajedni~ke poslove MUP-a, i Sava \ikano-vi}, blagajnik MUP-a. Sude}i po sadràju krivi~ne prijave broj: 401-00-519/2004-09-07, od 25. septembra 2004. godine, koju je Buyetska inspekcija Mi-nistarstva finansija podnela Okru`nom javnom tuìla{tvu u Beogradu,prijavqeni Mihajlovi}, Todorovi} i \ikanovi}, osumwi~eni su da su di-rektno svojim postupcima i radwama proizveli {tetu buyetu Republike Sr-bije. Ukoliko se u ovoj analizi osvrnemo na navode krivi~ne prijave, “najbo-qe” je pro{ao prijavqeni Sava \ikanovi} koji se sumwi~i za “nesavestanrad u slu`bi”. Prema navodima Buyetske inspekcije, on je isplatio 5.000evra za slu`beno putovawe jednog radnika MUP-a, a da ta sredstva uop{tenisu opravdana validnom dokumentacijom.


156

276) Ugovor je zaveden pod brojem: 351-83/2003, od 15. 7. 2003. godine.277) Prvi ugovor je zaveden pod brojem: 04/1 br. 452-74/99, od 27. 1. 1999. godine, a

drugi ugovor je zaveden pod brojem: 04/1 br. 452-171/99, od 24. 2. 1999. godine.278) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02 i 87/02).

Za prijavqenog Gojka Todorovi}a, prema navodima krivi~ne prijave,osnovano se sumwalo da je izvr{io krivi~no delo “nesavestan rad u slu`bi”,jer je sa preduze}em “Srem-put” iz Rume, dana 15. jula 2003. godine, sklopiougovor276) vrednosti 9.157.031 dinar. To je za ~ak 784.154 dinara bilo vi{e odiznosa koji je prethodno odobrio tada{wi ministar Du{an Mihajlovi}.Osim ove nezakonite radwe, Todorovi}u je Buyetska inspekcija na teretstavila i krivi~no delo “zloupotrebe slu`benog poloàja”, za koje se sum-wa da ga je izvr{io jo{ 1999. godine kao slu`beno lice u MUP-u Srbije.

Naime, prema tvrdwi podnosioca prijave, Gojko Todorovi} je u januarui februaru 1999. godine, suprotno propisima, bez postojawa odluke VladeRepublike Srbije, zakqu~io ugovore sa preduze}em “National Group” iz Vr-wa~ke Bawe. Predmet oba ugovora277) je izgradwa i prodaja stambenih jedi-nica na lokaciji SRC “Hajduk” u Beogradu, i to po ceni od 2.184.000 dinarai 2.343.362 dinara. Iako je rok za zavr{etak radova bio mesec avgust 1999. go-dine, ugovorene stambene jedinice nisu izgra|ene, a pla}ene su sredstvimaMUP-a Srbije.

Dule dugoro~no zaduìo MUP sa 7,2 milijarde dinara

Prema navodima buyetske inspekcije koji su izneti u obrazloèwu kri-vi~ne prijave, a u delu u kome se za krivi~nu odgovornost sumwi~i biv{i mi-nistar unutra{wih poslova Du{ana Mihajlovi}, re~ je o kr{ewu odredabe~lana 35, stava 2 i ~lana 50 Zakona o buyetskom sistemu278) i nezakonitom,dugoro~nom zaduìvawu dràve.

Naime, Mihajlovi} je, kako se u prijavi navodi, odgovoran jer je ispredMUP-a preuzeo obaveze za period od 2004. do 2010. godine, i to po osnovu ugo-vora potpisanih u periodu od 2001. do 2003. godine, a da za to uop{te nijeimao obezbe|ena buyetska sredstva u teku}oj fiskalnoj godini na ekonom-skim klasifikacijama “512: Ma{ine i oprema” i “426: Materijal”. Visinapreuzetih obaveza bila je ~ak 7 milijardi i 217,9 miliona dinara, {to je uevrima iznosilo 109.479.966 evra. Dakle, tada{wi ministar je fakti~kisklapao poslove koji dospevaju na naplatu tek nakon pada vlade DOS-a i ko-ji buyetu Republike Srbije predstavqaju du`ni~ko breme sve do 2010. go-dine.

Pri tom, Mihajlovi} je kao ministar bio u obavezi da po{tuje buyetskekvote za teku}u fiskalnu godinu, {to nije ~inio, a tako|e, u pogledu vaè-}ih propisa, bio je odgovoran i za preuzimawe obaveza, zakonitu, namensku,ekonomi~nu i efikasnu upotrebu buyetskih sredstava. Ovakvo pona{awe\in|i}evog ministra, buyetski inspektori su okarakterisali kao osnova-nu sumwu da je izvr{io krivi~no delo “nesavestan rad u slu`bi”, koje je ta-da bilo propisano ~lanom 245 KZ RS.

Ivan Nini}

157

279) Ugovor je zaveden pod brojem: 464-771/2001, od 14. 12. 2001. godine.

Dule sa 172,5 miliona ““kupio”” prodate stanove

Drugi “greh” koji su buyetski inspektori Mihajlovi}u pripisali u kri-vi~noj prijavi, stavqaju}i mu ponovo na teret krivi~no delo “nesavestanrad u slu`bi”, jesu nezakonitosti oko izgradwe stanova za potrebe MUP-a.Naime, prema navodima prijave, MUP je sa gra|evinskim preduze}em “Cari-~in grad” imao sklopqen ugovor za izgradwu i kupovinu 55 stanova ukupnevrednosti 227,7 miliona dinara. Iako je ovim ugovorom bila ta~no defini-sana dinamika pla}awa, koja je trebalo da prati stepen izvr{enih radova,Du{an Mihajlovi} je, zarad svojih kooperanata, obaveze pla}awa vr{io posvojim ar{inima.

Tako je “po datom odobrewu ministra” navedenom izvo|a~u radova, su-protno ugovornim obavezama, upla}eno 172.558.632 dinara, a da je stepen iz-vr{enih radova iznosio svega 50 odsto. U novembru 2002. godine je istekaougovorni rok za zavr{etak izgradwe 55 stanova, a novi rok nije bio defini-san aneksom, niti bilo kojim drugim aktom. Da stvar bude jo{ gora, izvo|a~je, prema navodima krivi~ne prijave, “u me|uvremenu deo ugovorenih stano-va prodao, a nova lokacija i struktura stanova nije ugovorena”. Buyetska in-spekcija daqe navodi da su uplatom ovog iznosa na ra~un izvo|a~a radova, ito “bez pravnog osnova”, prekr{ene odredbe ~lana 39 i ~lana 50 tada{wegzakona o buyetskom sistemu. Tako|e je zanimqivo da je izvo|a~ radova u svo-joj zvani~noj ponudi na osnovu koje je i dobio posao, ponudio MUP-u Srbijekao poklon jedan stan, koji kasnije nijednim ugovorom nije bio obuhva}en.

Dule pla}ao unapred stanove kojih nema

Koliko je stambena izgradwa bila profitabilna za Du{ana Mihajlovi-}a, potvr|uje i ~iwenica da je buyetska inspekcija, u tre}oj ta~ki krivi~neprijave, biv{em ministru na teret stavila krivi~no delo “zloupotreba slu-`benog poloàja”. Radi se o ugovoru279) koji je Republi~ka direkcija za imo-vinu, kao kupac, zakqu~ila 14. decembra 2001. godine sa Kompanijom “Gradi-teq-inèwering” iz Beograda, kao prodavcem. Predmet ugovora je bila ku-povina 34 stana u izgradwi u nasequ “Bra}a Jerkovi} 2” u Beogradu, ~ija jepovr{ina obuhvatala 2.501 m2. Vrednost kupovine ugovorenih stanova, kojise nabavqaju za potrebe MUP-a Srbije, iznosila je 130 miliona i 52.000 di-nara.

Dinamika ugovorenog pla}awa je bila utvr|ena tako da je kupac bio uobavezi da po potpisivawu ugovora plati avans od 20 odsto kupoprodajne ce-ne, u iznosu od 26.010.400 dinara, {to je MUP i u~inio tokom decembra 2001.godine. Kupac je zatim bio obavezan da plati 5 odsto kupoprodajne cene, u iz-nosu od 6.502.600 dinara, i to po primopredaji objekta, dok }e se preostaliiznos platiti u 6 jednakih mese~nih rata. MUP je u 2003. godine, kompaniji“Graditeq-inèwering”, u 7 rata uplatio iznos od 144.268.320 dinara, a ovakompanija je MUP-u vratila “prepla}eni” iznos od 9.249.652 dinara.


158

281) Re{ewe je zavedeno pod brojem: A16/09, od 20. 1. 2009. godine.

Prema navodima iz zapisnika280) o primopredaji stanova, MUP je dobiojedan stan koji nije bio ugovoren i 12 kqu~eva, uz napomenu da se u stanovi-ma nalaze, “bespravno useqena lica”. Tako u zapisnicima o primopredajistanova stoji da su MUP-u predati stanovi ugovorene i izvedene povr{ineod ukupno 428,27 m2, stanovi ugovorene povr{ine od ukupno 485,78 m2 i stanbr. 35 izvedene povr{ine 67,06 m2, koji uop{te nije bio ugovoren kupopro-dajnim ugovorom! Iako je ukupna vrednost ugovorenih i pla}enih stanova iz-nosila ~ak 2.501 m2, prema dokumentaciji MUP-a jasno se vidi da je ugovore-ne stanove kompanija “Graditeq-inèwering” otu|ila, umesto da ih je pre-dala na kori{}ewe MUP-u Republike Srbije! Tako proizilazi da je MUPna kori{}ewe dobio stanove povr{ine svega 981,05m2, koji vrede 51.14.600dinara. Prema navodima Buyetske inspekcije, MUP je prodavcu, kompaniji“Graditeq-inèwering” ukupno platio ~ak 161.29.067 dinara, ukqu~uju}i iiznos od 6,5 miliona dinara koji je trabalo da bude pla}en tek po primopre-daji stanova.

Kamata na kamatu, pqa~ka na pqa~ku

Kako buyetska inspekcija navodi u krivi~noj prijavi, MUP je svoje oba-veze prema kompaniji “Graditeq-inèwering” platio vi{e od ugovorenog,i to za 30 miliona i 750.347 dinara na ime zatezne kamate. Ovu kamatu je na-vedena kompanija obra~unala i ispostavila na pla}awe MUP-u Srbije, i tozbog neblagovremenih uplata rata u iznosu od 29,2 miliona dinara. Tako|e,enormno visoka kamata sa revalorizacijom je obra~unata i na ve} postoje}ukamatu od 1,4 miliona dinara, koja se odnosila na ka{wewe uplate od 5 od-sto ugovorene vrednosti stanova. Dakle, sve ugovoreno je pla}eno, ukqu~uju-}i i “kamatu na kamatu”, a od toga {to je ugovoreno i pla}eno, opravdano jesamo 51 milion dinara! Buyetski inspektor u krivi~noj prijavi navodi da jeMUP platio sve kamate kao i kamatu na 5 odsto ugovorenog iznosa, koji jeprema ugovoru trebalo da bude upla}en po primopredaji stanova, ali kakostanovi iz ugovora nisu primqeni na upotrebu, uop{te “nije postojala oba-veza da se kamata plati na ugovorenu vrednost”. Prema mi{qewu Buyetskeinspekcije, pla}awem stanova na ovakav na~in, suprotno zakqu~enom ugovo-ru o wihovoj nabavci, prekr{ene su odredbe ~lana 39 tada{weg zakona obuyetskom sistemu jer je izvr{eno pla}awe a da za to “nije postojao pravniosnov, ~ime je naneta {teta buyetu Republike Srbije”. Zbog toga je Du{anMihajlovi} kao odgovorno lice osumwi~en za “zloupotrebu slu`benog po-loàja”.

I pored svih ovih nezakonitosti koje je napravio tada{wi ministarMihajlovi}, a koje su sadràne u krivi~noj prijavi Buyetske inspekcije, tu-ìla{tvo je donelo kona~nu odluku da nije re~ o krivi~nim delima i prija-va je odba~ena. Zahtev autora ove analize da mu se dostavi kopija obrazloè-ne odluke o razlozima za odba~aj krivi~ne prijave, odbijen je re{ewem281)

Okru`nog javnog tuìoca, uz tvrdwu da je re~ o “slu`benoj tajni koja je do-

Ivan Nini}

159

stupna samo odre|enom krugu lica”. Dakle, sasvim je jasno i o~igledno da setu`ila{tvo u potpunosti stavilo u funkciju za{tite kriminala koji jeproizveden za vreme vladavine DOS-a u Srbiji. [ta drugo re}i, sem da }esrpska istorija crnim slovima u istorijske uybenike dosmanlijske vladavi-ne zabele`iti ministrovawe jednog Du{ana nedodirqivog.


160

282) Izvor: Nedeqnik “NIN”, (http://www.nin.co.rs/), broj: 2721, od 20. 2. 2003. godine.

(21)Od me{etara do foteqe gradskog sekretara

O tome kako se me{etari i kako se pqa~ka u zdravstvu, funkcionerkaDemokratske stranke dr Sneàna Stevanovi} prva iskustva stekla je to-kom 2005. i 2006. godine na rukovode}oj poziciji u beogradskom Domu zdra-vqa “Vra~ar”, da bi ubrzo potom bila imenovana na funkciju gradskog se-kretara za zdravstvo grada Beograda. Wenim rukovo|ewem i rukovo|ewemwene naslednice, dr Vesne Te{i}, tako|e funkcionerke Demokratskestranke, bavila se i Buyetska inspekcija Ministarstva finansija koja jeutvrdila veoma interesantne “finansijske akrobacije”. Kako proizilaziiz inspekcijskog izve{taja, dr Stevanovi} je umela da telefonira nezako-nito na ra~un dràve i do 39.236 dinara mese~no, dok je milionske buyet-ske donacije tro{ila nenamenski i uz kr{ewe Zakona o javnim nabavkama.Samo po osnovu nezakonitog rentirawa poslovnog prostora koji se nala-zi u dràvnoj svojini, buyet Srbije je izgubio 4,9 miliona dinara. Premaotkri}ima inspekcije, u Domu zdravqa “Vra~ar” buyet je opqa~kan za 5,8miliona dinara preko “naduvane” isplate minulog rada zaposlenima, ali iza 1,5 milion dinara po osnovu nezakonito zakqu~ivanih ugovora o delu iugovora o dopunskom radu. Svakako najve}e me{etarewe i bezakowe zabele-èno je u sferi javnih nabavki koje je sprovodilo rukovodstvo Doma zdra-vqa “Vra~ar”. Tako je u jednom slu~aju, umesto da tender, po nalogu nadle-`nog organa, bude poni{ten i sproveden ponovo, izvr{eno nezakonitopotpisivawe ugovora o nabavci vrednoj 6,2 miliona dinara. U drugom slu-~aju falsifikovana je tenderska dokumentacija o izboru ponu|a~a za na-bavku ra~unarske opreme vredne 1.192.178 dinara.

* * *

““Minuli rad”” kao preporuka za napredovawe

Kao “ìrant” Demokratske stranke, interesna organizacija G17 plus jeod svog osnivawa uvek bila u tesnoj vezi sa partijom Borisa Tadi}a, i to uonim trenucima kada se vr{ila podela plena, odnosno raspodela “reìm-skih plodova”. Tako je bilo i po~etkom 2003. godine, kada je ve~iti i neza-menqivi ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} iskoristio neuskla|e-nost Zakona o lokalnoj samoupravi sa Zakonom o zdravstvenoj za{titi i kao“supermen” preuzeo ingerencije nad smenama i postavqewima direktora(bez konkursa) u oko 270 zdravstvenih ustanova u Srbiji. Foteqe su me|usob-no i sporazumno dobijali iskqu~ivo kadrovi G17 plus i Demokratske stran-ke. Pravdaju}i kadrovske poteze, Tomica, u jednoj od svojih izjava iz febru-ara 2003. godine, kaè: “Osnovni kriterijumi za izbor direktora, bili sustru~nost, plan rada koji su ponudili, prakti~nost, dosada{wi rezultati ispremnost za saradwu pred veliku reformu zdravstva”282). Uz ovakvo obra-

Ivan Nini}

161

283) Dr Sneàna Stevanovi} (DS) je od 1996. godine ~lan Resornog odbora zazdravstvo pri Gradskom odboru DS, ~lan je Republi~kog odbora za zdravstvou DS, birana je za odbornika SO Vra~ar, direktor DZ “Vra~ar” (februar2003 – septembar 2006), gradski sekretar za zdravstvo grada Beograda (okto-bar 2006 – septembar 2008). Re{ewem broj: 920-239/2008-VIII, od 2. 9. 2008. godi-ne koje je doneo predsednik op{tine Vra~ar B. Kuzmanovi} (DS), dr Stevano-vi} je postavqena za pomo}nika predsednika op{tine Vra~ar na mandatni pe-riod od 4 godine.

284) Dr Vesna Te{i} (DS) je kao kadar SPO-a obavqala funkciju potpredsedni-ce gradske vlade u Kragujevcu (1996-2000), a zatim je izabrana za ~lana Izvr-{nog odbora SG Kragujevca (od 2000. godine). Dr Te{i} se u me|uvremenu pri-klonila Demokratskoj stranci.

zloèwe, izvr{ena je perfidna i brza ~istka na nivou Republike, ali i nanivou grada Beograda. Milosavqevi} je tada uspeo da u beogradskim domovi-ma zdravqa izvr{i velike turbulencije u korist Demokratske stranke. Ta-ko je u “jednom cugu”, od 13 novoimenovanih direktora domova zdravqa u glav-nom gradu, ~ak wih 8 bilo obojeno bojama Demokratske stranke.

Me|u kadrovima Demokratske stranke koji su “avanzovali”svoj strana~-ki anga`man i zaseli u direktorske foteqe na{la se i dr Sneàna Steva-novi}283), koja je 5. februara 2003. godine imenovana za direktora Doma zdra-vqa “Vra~ar”. Ona se na toj funkciji zadràla sve do 29. septembra 2006. go-dine, nakon ~ega je kao kadar Demokratske stranke, po~etkom oktobra 2006.godine, imenovana, na funkciju gradskog sekretara u Sekretarijatu za zdrav-stvo grada Beograda. Na weno mesto u DZ “Vra~ar” kao v.d. direktora, posta-vqena je dr Vesna Te{i}284), tako|e kadar Demokratske stranke. Zapravo“istorijske ~iwenice” govore da je re~ o ~uvenoj dr Vesni Pajevi} iz Kragu-jevca, koja je promenila prezime, stranku, grad i fotequ. Ove kadrovske tur-bulencije svakako nisu puno uticale na rad DZ “Vra~ar” jer je kontinuitetme{etarewa koje je zapo~ela dr Stevanovi} nastavila dr Te{i}. Me|utim,kontinuitet takvog rukovo|ewa malo je “poquqala” Buyetska inspekcijaMinistarstva finansija koja je neposredno pred imenovawe dr SneàneStevanovi} na funkciju gradskog sekretara za zdravstvo, posetila DZ “Vra-~ar” i izvr{ila redovnu buyetsku kontrolu. Tako je {estomese~na kontro-la od strane buyetske inspektorke Sneàne Jerkovi} zapo~eta 25. septem-bra 2006. godine, nakon ~ega je sa~iwen zapisnik (nalaz) koji je u Ministar-stvu finansija zaveden pod brojem: 401-00-1654/2006-09, od 10. aprila 2007. go-dine.

Osim kontrole finansijskog poslovawa DZ “Vra~ar” za period kada jefunkciju direktora obavqala dr Sneàna Stevanovi}, kontrolisani peri-od je obuhvatao i poslovawe tada imenovane dr Vesne Te{i} (Pajevi}). Da-kle, obe funkcionerke Demokratske stranke su, prema navodima iz inspek-cijskog nalaza, ozna~ene kao odgovorna lica, i to svaka za svoj period ruko-vo|ewa. O kakvom “rukovo|ewu” je zapravo re~ i kakvi su to “rezultati”pre-poru~ili dr Stevanovi} za funkciju gradskog sekretara za zdravstvo, autor}e obraditi i prezentovati u ovoj analizi.


162

285) Ugovor je zaveden pod brojem: 02/386, od 31. 3. 2005. godine, a ugovor o izmeni idopuni ugovora je zaveden pod brojem: 02/1951.

286) Ugovor je zaveden pod brojem: 02/215, od 9. 2. 2006. godine, a ugovori o izmena-ma i dopunama ugovora su zavedeni pod brojevima: 02/714, od 18. 4. 2006. godine;02/975, od 30. 5. 2006. godine; i 02/1672, od 24. 8. 2006. godine.

287) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02... 86/06).

Buyetski ““kola~i}”” od 658,9 miliona dinara

Kako i za{to je profitabilno biti direktor zdravstvene ustanove uSrbiji, na najboqi mogu}i na~in svedo~i “kasa” u beogradskom Domu zdra-vqa “Vra~ar”. Naime, buyet DZ “Vra~ar” u 2005. godini iznosio je ~ak 330,1milion dinara, od ~ega je 282,9 miliona dotirano iz sredstava Republi~kogzavoda za zdravstveno osigurawe (RZZO), a 47,2 miliona Dom zdravqa jeostvario po osnovu sopstvenih prihoda. Buyetski inspektor nije mogao dautvrdi da li je Upravni odbor DZ “Vra~ar” doneo Finansijski plan za 2005.godinu, a {to je bila obaveza definisana ugovorom sa RZZO. Razlog za to sekrije u ~iwenici da je inspektoru na uvid dat finansijski plan bez ikakvogdelovodnog broja, datuma, pe~ata i parafa odgovornog lica. Ovakvim na~i-nom rada odgovorni u Domu zdravqa su prekr{ili odredbe ugovora285) sa RZ-ZO, odredbe ~lana 20, stava 7 tada{weg zakona o buyetskom sistemu i odred-be ~lana 24, stava 1, ta~ke 3 Statuta ustanove. [to se ti~e buyeta DZ “Vra-~ar”u 2006. godini, on je iznosio ~ak 328,8 miliona dinara. U ovoj godini ugo-vor286) o pruàwu i finansirawu zdravstvene za{tite sa RZZO pretrpeo je3 izmene tako {to je konstantno pove}avan iznos sredstava koja su dotiranaovoj ustanovi. Tako je DZ “Vra~ar” od RZZO ostvario ukupan prihod u izno-su od 255,8 miliona dinara, dok je ostatak sredstava do iznosa od 328,8 mili-ona dinara ostvaren po osnovu sopstvenih prihoda. Prema navodima buyet-skog inspektora, Finansijski plan DZ “Vra~ar” za 2006. godinu bio je neove-ren i nepotpisan, a pri tom u wemu nisu bili odvojeno iskazani rashodi postrukturi buyetskih prihoda. Dakle, zakonitost i na~in tro{ewe enormnihbuyetskih sredstava od 330,1 milion dinara u 2005. godini i 328,8 milionadinara u 2006. godini bio je predmet interesovawa buyetskog inspektoraMinistarstva finansija.

Telefonirali i putovali na ra~un dràve

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza tro{kovi mobilnih telefonau DZ “Vra~ar” u 2005. godini iskazani su u iznosu od 219.396 dinara, a u 2006.godini u iznosu od 223.105 dinara. Buyetski inspektor je utvrdio da u DZ“Vra~ar” nijednim aktom nije bilo regulisano pravo na kori{}ewe mobil-nih telefona u slu`bene svrhe, niti je bila utvr|ena visina dozvoqenog li-mita potro{we. Time je postupqeno u suprotnosti sa odredbama ~lana 38.stav 1 i 2 Zakona o buyetskom sistemu287). Dakle, stvarani su izdaci na teretbuyeta koji nisu bili odobreni nijednim aktom pre izvr{ewa pla}awa, {toje sankcionisano zakonom. Tako je, primera radi, tro{ak mobilnog telefo-na direktorke Sneàne Stevanovi} u mesecu junu 2005. godine iznosio 18.023

Ivan Nini}

163

288) Ugovor je zavedene pod brojem: 02/881, od 3. 6. 2005. godine.289) Ugovor je zavedene pod brojem: 2345/222, od 10. 4. 2005. godine.

dinara, u mesecu julu 39.236 dinara, a u mesecu avgustu 9.649 dinara. U julu2006. godine ra~un direktorke Stevanovi} iznosio je neverovatnih 23.668dinara. Neki ra~uni su pla}eni iz sopstvenih sredstava DZ “Vra~ar”, dok suneki pla}eni iz buyetskih sredstava. Isto tako tokom 2005. i 2006. godine,za ostale zaposlene kupqeno je na desetine pri-peid dopuna za privatne mo-bilne telefone. Samo u 2006. godini, DZ “Vra~ar” je izvr{io nabavku 21 te-lefona za slu`bene potrebe, {to je ko{talo 179.500 dinara, dok je u 2007. go-dini izvr{ena nabavka 4 telefona ukupne vrednosti 29.259 dinara. Ina~e, ovenabavke su izvr{ene u suprotnosti sa tada{wim zakonom o javnim nabavkama.

U pogledu rashoda DZ “Vra~ar” koji su se odnosili na tro{kove dnevni-ca, sme{taja i krkanluka na seminarima i simpozijumima tokom 2005. i 2006.godine, inspektor je utvrdio da ovi izdaci nisu bili propra}eni validnomdokumentacijom. Pri tom su sporni rashodi iznosili 830.404 dinara u 2005.godini i 424.515 dinara u 2006. godini. Putovalo se na Zlatibor, u Vrwa~kubawu, ^aw..., a za ve}inu putovawa nisu izdavati putni nalozi, niti su tro-{kovi pravdani na zakonit na~in, ~ime je kr{en Zakon o buyetskom siste-mu Republike Srbije i uredbe kojima je precizirana ova materija. [to se ti-~e utro{ka sredstava za benzin u 2005. godini, buyetski inspektor je utvr-dio da su ovi tro{kovi pla}eni u iznosu od 1.220.000 dinara, i to bez sprovo-|ewa postupka javne nabavke, {to je bilo suprotno odredbama Zakona o jav-nim nabavkama. Pri tom, bonovi za benzin su tro{eni bez vo|ewa evidenci-je o pre|enoj kilometra`i za svako vozilo, a DZ “Vra~ar” uop{te nije imaoakt o kori{}ewu slu`benih automobila.

Improvizovani tenderi ““istopili”” donacije

U martu 2005. godine, DZ “Vra~ar” je od grada Beograda dobio donacijuu visini od 3 miliona dinara, i to za nabavku medicinske opreme za labora-toriju. U ovu svrhu sproveden je tender, ali u toku buyetske kontrole inspek-toru na uvid nije data dokumentacija o pokretawu postupka javne nabavke iformirawu tenderske komisije. Isto tako buyetski inspektor je konstato-vao da se iz zapisnika o prispelim ponudama na tenderu nije mogao utvrditikriterijum na osnovu kojeg je, u konkurenciji od 5 ponuda, izabrana ponudapreduze}a “Makler” iz Beograda. Cena iz ponude ovog preduze}a sa kojim jei potpisan ugovor288) o nabavci, iznosila je 3.232.000 dinara sa porezom. Ova-kvim propustima nadle`ni u DZ “Vra~ar”su na najgrubqi mogu}i na~in pre-kr{ili odredbe Zakona o javnim nabavkama. Druga donacija u ovu zdravstve-nu ustanovu stigla je tokom 2005. godine od op{tine Stari grad, a re~ je osredstvima u visini od 800.000 dinara za kupovinu aparata za livewe kosto-mata. S tim u vezi, krajem marta 2005. godine, komisija za izbor najpovoqni-jeg ponu|a~a na raspisanom tenderu, izabrala je ponudu firme “Dentalmedi-kal” iz Subotice, i to sa cenom od 677.966 dinara. Osim ove firme sa kojomje potpisan ugovor289) o nabavci, na tenderu je u~estvovalo jo{ dva ponu|a~a,


164

290) Ugovor je zavedene pod brojem: 02/2374, od 26. 12. 2005. godine.291) Ugovor je zavedene pod brojem: 02/497, od 21. 3. 2006. godine.292) Ugovor je zavedene pod brojem: 02/636, od 4. 4. 2006. godine.

ali inspektor nije mogao da utvrdi da li je izabrani ponu|a~ zaista blago-vremeno dostavio svoju ponudu, jer zapisnik komisije nije sadrào sve neop-hodne elemente o danu i ~asu prijema ponuda. Time je i u ovom slu~aju od stra-ne nadle`nih u DZ “Vra~ar” prekr{en Zakon o javnim nabavkama.

Krajem 2005. godine, DZ “Vra~ar” je od op{tine Vra~ar dobio donacijuu visini od milion dinara, a u svrhu nabavke aparata za merewe ko{tane sr-ì. Raspisan je tender za nabavku aparata, i u konkurenciji od 3 prispele po-nude tenderska komisija je izabrala ponudu preduze}a “Intermedik Grup” izBeograda. Cena iz ponude ove firme sa kojom je potpisan ugovor290) o nabav-ci, iznosila je 1.439.600 dinara bez poreza, odnosno 1.698.728 dinara sa pore-zom. Zbog nepotpunog tendrskog zapisnika, buyetski inspektor nije mogao dautvrdi cene drugih ponu|a~a, kriterijume na osnovu kojih je izabrana najbo-qa ponuda, kao ni datum, odnosno ~as pristizawa ponude. Dakle, prekr{enesu odredbe Zakona o javnim nabavkama. [to se ti~e kontrole pla}awa, DZ“Vra~ar” je spornu nabavku platio u dva dela, i to prenosom iznosa od mili-on dinara sa sopstvenog ra~una i prenosom iznosa od 698.728 dinara sa buyet-skog ra~una. Inspektor je utvrdio da je ovakvim pla}awem iznos od 301.272dinara koji je dotiran od op{tine Vra~ar, utro{en nenamenski i to suprot-no odredbi ~lana 36, stava 2 Zakona o buyetskom sistemu.

Donacije ““isparile”” nenamenski

Posebno interesantan primer me{etarewa u DZ “Vra~ar” kada je re~ otransfernim sredstvima, odigrao se u martu 2006. godine. Tada su vlasti gra-da Beograda, na ra~un DZ “Vra~ar”, izvr{ile namenski prenos sredstava od2 miliona dinara, i to za potrebe remonta pumpe i ventila. Me|utim, ume-sto remonta pumpe i ventila, direktorka Sneàna Stevanovi} je raspisalatender za prikupqawe ponuda za rekonstrukciju toaleta u holu DZ “Vra~ar”.Od 3 prikupqene ponude, kao najpovoqnija izabrana je ponuda preduze}a “Za-natprom” d.o.o. iz Smederevske Palanke i to sa cenom od 542.785 dinara bezporeza. Nakon toga sa ovim preduze}em, u martu 2006. godine, zakqu~en je ugo-vor291) o izvo|ewu radova na rekonstrukciji sanitarnih ~vorova i ostalihzanatskih radova u DZ “Vra~ar”. Izvo|a~u radova je za ugovorene radove, sasopstvenog ra~una DZ “Vra~ar” pla}eno 550.977 dinara. Zatim je direktor-ka Sneàna Stevanovi}, u aprilu 2006. godine, sa istim preduze}em zakqu-~ila i drugi ugovor292) o rekonstrukciji hola u DZ “Vra~ar” vrednosti1.373.500 dinara. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, po “okon~anoj si-tuaciji” radovi su pla}eni u iznosu od 1.806.677 dinara, a {to je za 443.177 di-nara vi{e od cene iz ugovora. Time je prekr{ena odredba ~lana 36 Zakona obuyetskom sistemu.

Me|utim, direktorka Stevanovi} se na ovim aktivnostima nije zausta-vila, pa je istom preduze}u poverila i molersko-farbarske radove, koji su

Ivan Nini}

165

293) Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 53/95...101/05).

294) Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima (“Sl. glasnik RS”, br. 76/91...135/04).

prema “okon~anoj situaciji” ko{tali ~ak 745.229 dinara, a {to je DZ “Vra-~ar” platio sa ra~una sopstvenih sredstava. Sva pla}awa za prethodno nave-dene radove, rukovodstvo DZ “Vra~ar” je realizovalo avansno i do 50 odsto,a buyetski inspektor nije imao uvid u “privremene situacije” na osnovu ko-jih je pla}awe vr{eno. Pri tom, pojedine “okon~ane situacije” nisu bilepotpisane od strane nadzornog organa koji je trebalo da potvrdi da su svi ra-dovi iz ra~una zaista i izvr{eni u fakturisanim koli~inama. Zbog tro{e-wa novca na ovakav na~in od strane direktorke Sneàne Stevanovi}, buyet-ski inspektor je konstatovao da su 2 miliona dinara, koliko je grad Beogradtransferisao za remont pumpi i ventila, utro{ena nenamenski. Time je nanajgrubqi mogu}i na~in prekr{ena odredba ~lana 38 Zakona o buyetskom si-stemu.

Buyet Republike ostao ““kra}i”” za 4,9 miliona dinara

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, poslovni prostor ~iji je ko-risnik DZ “Vra~ar”, a koji se nalazi u dràvnoj svojini Republike Srbije,bio je posebna meta direktorke Sneàne Stevanovi}. Ona je dràvni, po-slovni prostor izdavala zakupcima po osnovu 9 zakqu~enih ugovora o zaku-pu, a pri tom na zakqu~ewe tih ugovora Direkcija za imovinu Republike Sr-bije uop{te nije dala svoju saglasnost. Pri tom, odredbama Zakona o sred-stvima u svojini Republike Srbije293) decidirano je bio propisan na~in nakoji se moè izdavati imovina u dràvnoj svojini. Jedan od uslova za izdava-we dràvnog, poslovnog prostora jeste i to da se od Direkcija za imovinu Re-publike Srbije zakupodavac mora pribaviti pisanu saglasnost. U DZ “Vra-~ar”, direktorka Stevanovi} je izdavala poslovni prostor za potrebe peka-re, auto-{kole, garaè, magacina, “Beotaksija”, itd. Cene zakupnine koje jeodre|ivala kretale su se u rasponu od 150 do 500 evra u dinarskoj protivvred-nosti, a u zavisnosti od zakupqene kvadrature.

Tako je DZ “Vra~ar” kao zakupodavac tokom 2005. godine na kori{}eweu zakup dao 400 kvadratnih metara poslovnog prostora. Ostvareni prihod odizdavawa u toj godini iznosio je 2.296.397 dinara i uop{te nije upla}en ubuyet Republike Srbije. Sredstva su zadràna na ra~unu sopstvenih priho-da DZ “Vra~ar” i sa tog ra~una su utro{ena. Isti trend nastavqen je i na-redne, 2006. godine, kada je DZ “Vra~ar” po osnovu izdavawa u zakup poslov-nog prostora prihodovao i za sebe zadrào 2.665.901 dinar. Buyetski inspek-tor je utvrdio da je ovakav na~in raspolagawa poslovnim prostorom, bez sa-glasnosti nadle`ne Direkcije, zapravo bio u suprotnosti sa odredbama ~la-na 8 i 8a Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. S obzirom da je di-rektorka Sneàna Stevanovi} ovakvim radwama prekr{ila odredbu ~lana17, ta~ke 4 Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima294), reagovao je i


166

295) Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br.24/05... 61/05).

buyetski inspektor tako {to je u svom nalazu naloìo izvr{ewe adekvatnemere. Zapravo, nadle`nima u DZ “Vra~ar” naloèna je mera da u roku od 3meseca u buyet Republike Srbije izvr{e uplatu 4.962.298 dinara, koliko jeostvareno tokom 2005. i 2006. godine po osnovu izdavawa u zakup poslovnogprostora. Ova sredstva su, po odredbama Zakona o javnim prihodima i javnimrashodima, predstavqala prihod buyeta Republike i kao takva morala su bi-ti upla}ena u buyet Republike.

Minuli rad ““pojeo”” 5,8 miliona dinara

Kontrola obra~una i isplata plata za zaposlene u DZ “Vra~ar” tokom2005. i 2006. godine, pokazala je katastrofalne nezakonitosti u tom segmen-tu. Naime, RZZO je prema ugovoru o finansirawu zdravstvene za{tite u2005. godini, za isplate plata u DZ “Vra~ar” obezbedio 220,6 miliona dina-ra. Me|utim, direktorka Sneàna Stevanovi}, uz ugovor o finansirawuzdravstvene za{tite nije priloìla spisak zaposlenih koji je bio sastavnideo ugovora, a na osnovu kog RZZO vr{i prenos nov~anih sredstava za pokri-}e rashoda. U postupku kontrole buyetskom inspektoru je “podmetnut” spi-sak zaposlenih u DZ “Vra~ar”, ali je nakon provere utvr|eno da taj spisakuop{te nije validan. Stvarno stawe zaposlenih na po~etku 2005. godine bi-lo je 569 radnika, od toga 546 lica na stalnom radu i 23 lica na odre|eno vre-me. Zbog toga su od strane RZZO preneta sredstva za plate tokom 2005. godi-ne iznosila 214,1 milion dinara, a {to je za 6,5 miliona dinara bilo maweod ugovorene sume. Kontrolom zakonitosti obra~una i isplate plata, utvr-|eno je da su koeficijenti pravilno obra~unati, ali da je buyet opqa~kanna pogre{no obra~unatom “minulom radu”. Tako je “minuli rad” za sve zapo-slene u 2005. godini bio obra~unavan suprotno odredbi ~lana 108 Zakona oradu295), i to po ve}oj stopi od propisane. Time je iz buyeta nezakonito is-pla}eno ~ak 3.457.200 dinara vi{e od zakonom dozvoqenog.

Naredne, 2006. godine, bio je potpuno isti slu~aj, ali ovog puta je samore~ o mawem broju radnika. Zbog Programa racionalizacije broj zaposlenihbio je 373 radnika, od ~ega su 362 radnika na stalnom radu, a 11 lica na odre-|eno vreme. Me|utim, na kraju 2006. godine, na platnom spisku DZ “Vra~ar”na{lo se 365 zaposlenih lica, dok je, prema ugovoru o finansirawu zdrav-stvene za{tite sa RZZO, broj zaposlenih u 2006. godini definisan na 329 li-ca. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, tokom 2006. godine u DZ “Vra-~ar” nije bilo nepravilnosti prilikom utvr|ivawa i obra~una osnovnihkoeficijenata za zarade zaposlenih, ali je i ovog puta vr{en nezakonit ob-ra~un “minulog rada”. Po nezakonito uve}anoj stopi od 0,5 odsto od osnovi-ce na ime “minulog rada” buyet je o{te}en za 2.413.414 dinara. S obzirom daje ovde re~ o klasi~noj pqa~ki dràvne kase, buyetski inspektor je nadle-`nima u DZ “Vra~ar” naloìo meru prema kojoj su u obavezi da u roku od 3meseca, na ra~un RZZO vrate iznos od 5.870.615 dinara. Dakle, re~ je o sred-stvima koja su tokom 2005. i 2006. godine godine nezakonito ispla}ena “nadu-vavawem” zarade po osnovu “minulog rada”.

Ivan Nini}

167

Fantomi i ““virtuelni”” savetnici na platnom spisku

U postupku kontrole zakonitosti obra~una i isplata zarada u DZ “Vra-~ar”, buyetski inspektor je izvr{io i proveru navoda iz jedne prijave kojuje primilo Odeqewe Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, a vero-vatno je re~ o nekome ko je zaposlen u kontrolisanoj zdravstvenoj ustanovi.S tim u vezi, kontrolom dokumentacije utvr|eno je da je u zakqu~enom ugo-voru o finansirawu plata u 2007. godini izme|u DZ “Vra~ar” i RZZO, pred-vi|eno i finansirawe plate za zaposlenog Sa{u Ristovi}a, diplomiranogekonomistu, raspore|enog na radno mesto u nemedicinskoj slu`bi. Me|u-tim, iz dokumentacije koja se vodi u kadrovskoj slu`bi DZ “Vra~ar”, buyet-ski inspektor je utvrdio da Sa{a Ristovi} nije zaposlen u toj zdravstvenojustanovi, pa se samim tim nije mogao na}i na spisku radnika ~ije }e zarade u2007. godini finansirati RZZO.

Osim Ristovi}a, na spisku buyetskog finansirawa koji je sa~iwen za-kqu~no sa 31. decembrom 2006. godine tako|e se na{ao i Branislav Miqko-vi}, diplomirani pravnik. S tim u vezi, inspektor je utvrdio da je Miqko-vi} zasnovao radni odnos na neodre|eno vreme tek 31. januara 2007. godine, ito za poslove “savetnika direktora”, a nakon {to je istog dana samo zbog we-ga promewen pravilnik o sistematizaciji radnih mesta i uvedeno novo rad-no mesto “savetnik direktora”. Pre toga Miqkovi} je jo{ 25. decembra 2006.godine sa Vesnom Te{i}, novom direktorkom DZ “Vra~ar”, zakqu~io ugovoro dopunskom radu u ovoj zdravstvenoj ustanovi, i to za poslove “savetnika di-rektora za op{te i pravne poslove” koji uop{te tada nisu ni bili sistema-tizovani.

Buyetski inspektor je u svom nalazu konstatovao da ne postoji nikakavizve{taj iz kojeg bi se moglo utvrditi koje je to poslove Miqkovi} zaistaobavqao, a za {ta je primio 15.000 dinara neto zarade koja je pla}ena iz sop-stvenih sredstava DZ “Vra~ar”. Kako ovi poslovi nisu bili sistematizova-ni, inspektor je naloìo meru prema kojoj su nadle`ni iz DZ “Vra~ar” bi-li u obavezi da u roku od 3 meseca izvr{e povra}aj iznosa od 15.000 dinara,koliko je Miqkovi}u nezakonito ispla}eno.

Pored Ristovi}a i Miqkovi}a, tokom 2007. godine nova direktorka Ve-sna Te{i} je u radnom odnosu nezakonito zadràla i Draganu Tomi}evi}-Ga-vrilovi}. Ona se na{la na platnom spisku istovremeno sa kolegom koga jezamewivala, pa je tako za jedno radno mesto sa RZZO ugovoreno finansira-we dva radnika na teret poreskih obveznika. Interesantno je da je posle po-vratka doktora Vladimira Petrovi}a koji je bio privremeno odsutan, di-rektorka Te{i} zadràla Draganu Tomi}evi}-Gavrilovi} u radnom odnosu.Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, to je u~iweno tako {to je zakqu-~en aneks ugovora prema kome je Dragana Tomi}evi}-Gavrilovi} ostala uradnom odnosu na odre|eno vreme, a navodno zbog “pove}anog obima posla uSlu`bi socijalne medicine”. Zakqu~ivawem ovakvog aneksa ugovora, pre-kr{ene su odredbe ~lana 30 i 31 Zakona o radu.


168

296) ^lanom 199 stavom 1 Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br.24/05... 61/05) propisa-no je: “Poslodavac moè sa odre|enim licem da zakqu~i ugovor o delu radiobavqawa poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju za predmetsamostalnu izradu ili opravku odre|ene stvari, samostalno izvr{ewe odre-|enog fizi~kog ili intelektualnog posla”.

Predsednici sindikata i otpremnina i plata

Najskandalozniji slu~aj politi~kog i interesnog finansirawa radni-ka u DZ “Vra~ar”, bio je primer zaposlene Divne Petrovi}. Naime, premanavodima iz inspekcijskog nalaza, Divna Petrovi} je u ovoj zdravstvenojustanovi radila kao referent za kadrovske i pravne poslove. Ona je 25. sep-tembra 2006. godine preuzela otkaz ugovora o radu, a prethodno je 29. avgusta2006. godine primila otpremninu u iznosu od 486.917 dinara. Iako je propi-sano da zaposleni koji se izjasne za prestanak radnog odnosa uz odgovaraju}uotpremninu ne mogu vi{e zasnivati radni odnos u ustanovama koje se finan-siraju iz buyeta, gospo|a Petrovi} se na{la na platnom spisku radnika ko-je finansira RZZO. Takvo bezakowe je, dana 30. avgusta 2006. godine, inici-rao Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Beograda, kada jeuputio dopis direktoru DZ “Vra~ar” i to s molbom da Petrovi} Divni odo-bri ostanak u radnom odnosu do kraja 2006. godine, s obzirom na to da je onabila predsednik sindikata. Na taj na~in Divni Petrovi} je produèn rad-ni odnos sve do 13. novembra 2006. godine, kada je nova direktorka Vesna Te-{i} donela re{ewe o prestanku radnog odnosa, ali i re{ewe o kori{}ewugodi{weg odmora o tro{ku dràve sve do 25. decembra 2006. godine. Buyet-ski inspektor je ovakvo potkusurivawe ocenio kao nezakonito, s obzirom daostanak u radnom odnosu nakon preuzimawa otpremnine nije dozvoqen. Zbogtoga je DZ “Vra~ar” naloèna mera da u roku od 3 meseca na ra~un RZZO iz-vr{i povra}aj 184.692 dinara, koliko je nezakonito, nakon prestanka radnogodnosa, ispla}eno Divni Petrovi}.

Ugovori o delu i pqa~ki dràve

Prema navodima buyetskog inspektora, utvr|eno je da je tokom 2005. i2006. godine rukovodstvo DZ “Vra~ar” zakqu~ilo na desetine nezakonitihugovora o delu i ugovora o zdravstvenoj za{titi. Kontrolom svih ugovora odelu i ugovora o dopunskom radu, inspektor je s pravnog stanovi{ta utvrdioda je DZ “Vra~ar” u 2006. godini zakqu~io nezakonite ugovore sa medicin-skim i lekarskim osobqem, i to za poslove koji su ve} bili sistematizova-ni. Time je grubo prekr{en ~lan 199 Zakona o radu296) jer su ugovarani po-slovi koji su stalnog karaktera i koji spadaju u delatnost DZ “Vra~ar”. Sa-mo u 2005. godini po tom osnovu, na teret sredstava RZZO, nezakonito je stvo-ren izdatak od 99.527 dinara, a u 2006. godini izdatak od ~ak 1.439.931 dinara.Buyetski inspektor je rukovodstvu DZ “Vra~ar” naloìo meru da u roku od3 meseca na ra~un RZZO izvr{i povra}aj nezakonito utro{enih sredstava,i to u ukupnom iznosu od 1.554.458 dinara. Interesantno je da je jedan u nizunezakonito zakqu~enih ugovora tokom 2005. i 2006. godine, bio i ugovor sa

Ivan Nini}

169

297) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 4-00-559/2005, od 24. 10. 2005. godine.298) Ugovor je zaveden pod brojem: 02/1226, od 1. 8. 2005. godine.

izvr{iocem posla koji je uveo i odràvao elektronski karton u DZ “Vra-~ar”, a za {ta mu je mese~no pla}ana naknada od 25.000 dinara. Isplata poovom ugovoru je izvr{ena unapred, pre obavqawa poslova, a da o tome na uvidinspektoru nije dat nikakav izve{taj. Ispla}ena naknada u 2005. godini iz-nosila je 300.000 dinara neto, odnosno 451.832 dinara bruto, dok je u 2006. go-dini istom licu ispla}eno 225.000 dinara neto. Inspektor je ustanovio da zaove radove nije sproveden postupak javne nabavke male vrednosti, kako je topropisivao Zakon o javnim nabavkama, a {to je pre zakqu~ewa ugovora bilaobaveza direktorke Sneàne Stevanovi}. Na isti na~in, bez sprovo|ewapostupka javne nabavke, zakqu~en je i ugovor o molersko-farbarskim rado-vima u DZ “Vra~ar”, koji je tokom 2005. godine stvorio izdatak od 139.964 di-nara neto. Pri tom, ne postoji dokaz da su ugovoreni i pla}eni radovi zai-sta i izvr{eni.

Ugovor vredan 6,2 miliona dinara ““na mufte””

U DZ “Vra~ar” buyetski inspektor Ministarstva finansija nije kon-trolisao sve javne nabavke koje je ova zdravstvena ustanova izvr{ila tokom2005. i 2006. godine, ali kontrolom odre|enih nabavki otkrivene su nezako-nitosti. Tako je kontrola pokazala da je sredinom 2005. godine na nezakonitna~in sprovedena velika nabavka stomatolo{kog, sanitetskog i laborato-rijskog materijala i lekova u DZ “Vra~ar”. Na tenderu je u~estvovalo ~ak 10ponu|a~a, a tenderska komisija je kao najpovoqnijeg ponu|a~a za nabavkustomatolo{kog materijala izabrala ponudu firme “Hipokrat sistem” izNovog Sada, sa cenom od 6.204.812 dinara. Me|utim, preduze}e “Neodent” izBeograda, tako|e u~esnik na tenderu, podnelo je zahtev za za{titu svojihprava za koja smatra da su mu povre|ena u postupku izbora najpovoqnijeg po-nu|a~a. Nadle`ni u DZ “Vra~ar” su ovaj zahtev re{ewem odbili, i to uzobrazloèwe da je neosnovan. Odmah nakon toga, preduze}e “Neodent” je upu-tilo zahtev za za{titu prva Komisiji za za{titu prava pri Upravi za javnenabavke Republike Srbije. Ovaj organ je uvaìo zahtev (àlbu) i doneo re-{ewe297) kojim se u celosti poni{tava nezakonito sprovedeni postupak jav-ne nabavke stomatolo{kog materijala. Prema ovom re{ewu, DZ “Vra~ar” jebio obavezan da ponovo sprovede ceo postupak, ali i da preduze}u “Neodent”nadoknadi tro{kove àlbenog postupka u visini od 58.000 dinara. Tro{ko-vi postupka su nadokna|eni iz sopstvenih sredstava ove zdravstvene ustano-ve, ali re{ewe nadle`nog organa nije izvr{eno u celosti jer postupak jav-ne nabavke nije ponovqen. Za{to? Naime, kako je utvrdio buyetski inspek-tor, nadle`ni u DZ “Vra~ar” nisu hteli da sa~ekaju kona~nu odluku Upraveza javne nabavke, ve} su u me|uvremenu zakqu~ili ugovor298) o nabavci safirmom “Hipokrat sistem” iz Novog Sada. Dakle, ugovor vredan 6.204.812dinara zakqu~en je skoro 3 meseca ranije nego {to je re{ewe o poni{tava-wu tendera doneto od strane nadle`nog dràvnog organa. Buyetski inspek-


170

tor je u svom nalazu konstatovao da je ovakvo postupawe rukovodstva DZ“Vra~ar”, odnosno ignorisawe odluke prema kojoj je postojala obaveza da setender poni{ti u celosti, bilo nezakonito. Time je prekr{en ~lan 145 ta-da{weg zakona o javnim nabavkama.

Nabavka ““odobrena”” na sastanku koji nije odràn

U reìji novoimenovane direktorke Vesne Te{i} koja je nasledilaSneànu Stevanovi}, krajem septembra 2006. godine, za potrebe DZ “Vra-~ar” izvr{ena je kriminalna nabavka ra~unarske opreme u vrednosti od pre-ko miliona dinara. Naime, buyetski inspektor je utvrdio da je i ova nabav-ka, kao i sve ostale nabavke, izvr{ena bez prethodno donetog godi{weg pla-na javnih nabavki. Ovaj akt u DZ “Vra~ar”, nije postojao iako je to u smisluodredbe ~lana 24, stava 1 tada{weg zakona o javnim nabavkama, bio predu-slov za pokretawe javne nabavke. U toku kontrole, inspektoru na uvid nijedata ni odluka Upravnog odbora DZ “Vra~ar” koji je eventualno mogao daodobri nabavku ra~unarske opreme. Utvr|eno je da je kao najpovoqniji ponu-|a~ izabrana firma “List solution” iz Beograda, i to sa ponu|enom cenom od1.192.178 dinara sa porezom, a {to je konstatovano u zapisniku koji je navod-no sa~inila i potpisala tro~lana komisija. Me|utim, prema obja{wewu ko-je su ~lanovi komisije dali buyetskom inspektoru, “kona~nu odluku o izbo-ru opreme donela je direktorka DZ “Vra~ar” kojoj su dostavqene 3 ponude izapisnik komisije za male nabavke sa potpisima ~lanova komisije”. Premaistom obja{wewu, a kako se navodi u inspekcijskom nalazu, sastanak komi-sije na kojoj je vr{en izbor najpovoqnije ponude “nikada nije odràn”. U ci-qu provere ovih navoda, buyetski inspektor je izvr{io uvid u evidencijuprisutnosti i odsutnosti sa posla i utvrdio je da su dva ~lana komisije (drDragana Grebenarevi} i dr Ana Bu|evac) bili na godi{wem odmoru u tre-nutku kada je “odràn” sastanak i sa~iwen zapisnik o izboru najpovoqnijegponu|a~a. Tako buyetski inspektor zakqu~uje da “iz ovoga proizilazi da sesastanak komisije nije ni odrào, te nije jasno ko je i na koji na~in izabraonajpovoqnijeg ponu|a~a, kao i na osnovu ~ega je sa~iwen zapisnik komisije”.Dakle, jasno je da je falsifikovawem dokumentacije izvr{ena kupovina ra-~unarske opreme vredne 1.192.178 dinara. Pri tom, za ovu kupovinu izme|uDZ “Vra~ar” i prodavca uop{te nije zakqu~en ugovor u pisanoj formi.

Sve ove ~iwenice koje je utvrdio buyetski inspektor Ministarstva fi-nansija, a koje je autor sistematizovao i obradio u ovoj analizi, samo poka-zuju kako je funkcionisao DZ “Vra~ar” pod upravom dve direktorke iz De-mokratske stranke. Me|utim, dokazano bezakowe, kriminal i me{etarewena {tetu dràve, buyeta i gra|ana, nisu bili prepreka dr Sneàni Steva-novi} da postane gradski sekretar za zdravstvo grada Beograda, a nakon togai pomo}nik predsednika op{tine Vra~ar. Ovo je prava slika “demokratske”Srbije i zdravstvenog sistema koji funkcioni{e u Srbiji, a prvenstveno uBeogradu. Ovaj primer je ogledalo lopovluka u zdravstvu koji se javqa onogmomenta kada doktor sa sebe skine beli mantil i sedne u direktorsku fote-qu koju mu ponudi aktuelni politi~ki reìm. Istog trenutka doju~era{wi

Ivan Nini}

171

lekar prestaje da bude lekar i prestaje da pomaè qudima. On postaje aktiv-ni u~esnik u za~aranom krugu korupcije koju proizvodi profitabilnizdravstveni sistem. Time pomaè iskqu~ivo sebi, a ne mari {to uru{avaprofesiju i potkrada dràvu. Eto, to je slu~aj i dr Sneàne Stevanovi} izDemokratske stranke.


172

299) Na konstitutivnoj sednici Skup{tine grada Beograda, odrànoj 5. oktobra2000. godine, nakon pobede na septembarskim izborima iste godine, gradskuvlast je formirala koalicija DOS. Stoèr okupqawa ove koalicije bila jeDemokratska stranka.

300) Nenad Bogdanovi} je bio ~lan Demokratske stranke od 1992. godine, predsed-nik Gradskog odbora DS Beograda (2000-2004), potpredsednik DS i narodniposlanik (od 2004), predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Beograda(2000-2004), gradona~elnik Beograda (2004-2007) i predsednik Gradskog odboraDS Beograd (2000-2004), posle kra}e bolesti preminuo je u Beogradu (27. 9. 2007).

(22)Crni bilansi ““demokratske”” vlasti u Beogradu (1)

Kako je gradska vlast u 2001, 2002. i delimi~no 2003. godini raspolaga-la novcem Beogra|ana, kontrolisali su buyetski inspektori Ministar-stva finansija, koji su utvrdili mawak u gradskoj kasi od 146,5 miliona di-nara. Osim ovih sredstava, “mrak je progutao” i milione dinara iz buyet-skih rezervi, dok su tenderi predstavqali posebnu poslasticu za ~elnikegrada. Gradska kasa je ostala “kra}a” i za milionsku kamatu koju gradskavlast nije potraìvala od “Beobanke” 2001. godine. Kontrola je pokazalada su Nenad Bogdanovi} i Radmila Hrustanovi}a odgovorni za dono{ewenezakonitih akata u vezi sa “Programom izgradwe 1100 stanova”, ~ije fi-nansirawe je naknadno “probijeno” za 271,3 miliona dinara, pa je zbog togagradska vlast morala da zaduì Beograd uzimawem kredita kod poslovnihbanaka.

* * *

Kontrola poslovawa gradske uprave u Beograda

Da se buyet grada Beograda razara i “~erupa” kroz korupciju koja je po-primila {iroke razmere i da je to ne{to {to je postalo sasvim uobi~ajenoi prihvatqivo za one koji posledwu deceniju upravqaju srpskom prestoni-com299), gra|ani Beograda odli~no znaju. Poznato je i to da su u proteklihdeset godina, funkcioneri, odnosno kadrovi Demokratske stranke, ustano-vili i razradili najperfidnije korupciona{ke instrumente i tehnikepqa~ki gradskog buyeta. Tim povodom, u medijima su otvarane mnogobrojneafere o nezakonitim tenderima koje je sprovodila gradska vlast, koju je od2000. godine personifikovao Nenad Bogdanovi}300), me|utim umesto “mate-rijala” koji je trebalo da posluì za pokretawe i utvr|ivawe krivi~ne od-govornosti, sve afere su se uglavnom otvarale i zatvarale u novinskim stup-cima dnevnih i nedeqnih novina. Upravno iz tog razloga se name}e pitawekoliko se zaista, zahvaquju}i Demokratskoj stranci, svake godine, “o~eru-pa” buyet grada Beograda, a da za to niko ne snosi nikakvu odgovornost. Pi-tawe je zaista kompleksno, a odgovor gotovo i da ne postoji. Ne postoji for-mula pomo}u koje je mogu}e izra~unati, odnosno sabrati {tetu koju buyetgrada Beograda pretrpi u toku jedne godine, a koja je direktna posledica ko-

Ivan Nini}

173

301) Radmila Hrustanovi} je bila ~lan Reformske stranke Jugoslavije i Gra|an-skog saveza Srbije, oktobra 2004. napu{ta GSS i postaje ~lan Demokratskestranke, ~lan IO i predsednik Skup{tine grada Beograda (2000-2004), isto-vremeno 7 meseci v.d. direktora JR PD “Studio B”, zamenik gradona~elnika N.Bogdanovi}a (2004-2007), pomo}nik v.d. gradona~elnika Z. Alimpi}a za razvoji me|unarodnu saradwu(2007-2008), pomo}nik gradona~elnika D. \ilasa(2008).

rupcije gradske vlasti. Me|utim, na nekim “slu~ajnim uzorcima” moè seilustrovati samo “mrvica” {tete koju je buyet grada Beograda pretrpeo. Ta{teta nastala je kao direktna posledica kr{ewa zakona, odnosno dono{ewanezakonitih odluka i akata, kao i zakqu~ewa nezakonitih poslova od stra-ne ~elnika gradske vlasti u Beogradu.

Naime, poslovawe gradske vlasti za period 2001, 2002. i delimi~no 2003.godine u Beogradu, u svojoj redovnoj kontroli “pro~e{qala” je Buyetska in-spekcija Ministarstva finansija. Koliko je ova kontrola bila sveobuhvat-na i za buyetske inspektore izuzetno kompleksna, govori podatak da je istaotpo~eta 21. maja 2003. godine, a okon~ana tek 10. maja 2004. godine. Tada je sa-~iwen zapisnika (nalaz) o kontroli materijalno-finansijskog poslovawa,zakonite i namenske upotrebe buyeta grada Beograda za navedeni period ko-ji je bio predmet kontrole. Ovaj zapisnik je obeleèn slu`benim, delovod-nim brojem Ministarstva finansija: 401-00-00591/2003-09-7, a sastoji se iz 50stranica gusto kucanog teksta na formatu A4. Potpisan je od strane NadeMetiko{ i Lazara Nikoli}a, inspektora buyetske inspekcije koji su izvr-{ili predmetnu kontrolu. Na prvoj stranici ovog nalaza od 10. maja 2004. go-dine, buyetski inspektori su ozna~ili lica koja su bila odgovorna za zako-nito poslovawe gradske uprave u kontrolisanom periodu. Tako su na osnovuStatuta grada Beograda i drugih op{tih i pojedina~nih akata, na prvo me-stu kao odgovorna lica ozna~eni Radmila Hrustanovi}301), predsednikSkup{tine grada Beograda, i Nenad Bogdanovi}, predsednik Izvr{nog od-bora Skup{tine grada Beograda. Pored ovih “kolovo|a”, ozna~ena je odgo-vornost i drugih lica koja su u zavisnosti od funkcije u gradskoj upravi vr-{ila poslove iz svoje nadle`nosti, a koja je bila definisana op{tima ak-tima grada. Re~ je, pre svega, o kadrovima Demokratske stranke koji su biliraspore|eni na funkcije u pojedinim sekretarijatima gradske uprave.

Sama ~iwenica koja je trebalo da bude od izuzetnog zna~aja za pravosud-ne organe, jeste to {to su buyetski inspektori u svom nalazu za svaku neza-konitu radwu, prilikom realizacije buyeta grada Beograda, ozna~ili odgo-vorno lice. Dakle, decidno se opisuje u ~emu se to ogleda povreda zakona ukonkretnom slu~aju, citira se odredba zakona ili drugog propisa koji je pre-kr{en, i na kraju se navodi ime, prezime i funkcija lica koje je odgovornoza povredu propisa. Na taj na~in sasvim je jednostavno do}i do odgovora ko iza{to snosi odgovornost u gradskoj upravi grada Beograd. Naàlost, to sva-kako ne zna~i da moèmo lako do}i i do zakqu~ka ko je idejni tvorac i na-logodavac svake pojedina~ne “finansijske akrobacije” koja je u suprotnostisa vaè}im propisima. Tako da iz ovog inspekcijskog nalaza ne moèmo po-


174

302) Mirko Ti{ma (DS) je ostavku na funkciju gradskog sekretara za finansijepodneo sredinom 2007. godine pod nerazja{wenim okolnostima. Na wegovo me-sto je zatim imenovana Renata Mili}-Radujko (DS), supruga predsednika op-{tine Rakovica Bojana Mili}a (DS) i sestra Branka Radujka (DS), ~oveka odpoverewa Borisa Tadi}a i aktuelnog direktora JP “Telekom Srbija”.

uzdano utvrditi ime pojedinca ili grupe koja je dobila proviziju za posaokoji je odra|en na {tetu buyeta grada Beograda. Isto tako ostajemo bez sa-znawa koliko je ta provizija iznosila. Me|utim, ono {to na osnovu ~iweni-ca koje su utvrdili buyetski inspektori generalno moèmo zakqu~iti, je-ste da su gradski funkcioneri iz redova Demokratske stranke zaista ogre-zli u korupciji, {to se vidi na svakom pojedina~nom primeru o kome }e bi-ti vi{e re~i u daqem izlagawu.

U buyetu grada mawak od 146,5 miliona dinara

Ukoliko generalno posmatramo nalaz Buyetske inspekcije, sasvim jeo~igledno da je novac iz buyeta grada Beograda, u 2001. i 2002. godini, rasi-pan mimo zakona, i to uglavnom po sopstvenom naho|ewu ~elnika gradskevlasti i Demokratske stranke. Tome u prilog ide i ~iwenica da su inspek-tori otkrili mawak u gradskoj kasi, i to u iznosu od 146.568.790,27 dinara, inaloìli meru da se ova sredstva u odre|enim rokovima vrate nazad u grad-ski buyet. Deo ovog novca je kori{}en za kupovinu “socijalnog mira” kod za-poslenih u gradskoj upravi i javnim preduze}ima, ali i za kupovinu “sindi-kalnog mira” kod sindikalnih organizacija. Zatim, drugi deo buyetskihsredstava je nezakonito transferisan, i to mimo finansijskih planova Se-kretarijata za stambene i komunalne poslove. Sredstva iz teku}e i stalnebuyetske rezerve grada Beograda, na neki na~in su predstavqala pravi “raz-bojni~ki plen” za ~elnike gradske vlasti. Novac iz buyetske rezerve je tro-{en protivzakonito, tako {to je usmeravan u skladu sa partijskim potreba-ma Demokratske stranke. Uglavnom je naredbodavac svih nezakonitih tran-sakcija, odnosno transfera, bio Mirko Ti{ma302), sekretar gradskog Sekre-tarijata za finansije, koji se na toj funkciji na{ao, ina~e, kao kadar Demo-kratske stranke. Ti{ma je po funkciji bio naredbodavac za izvr{ewe grad-skog buyeta, pa je samim tim bio obavezan da se stara o tome da svaki tran-sfer iz gradskog buyeta bude izvr{en u skladu sa vaè}om zakonskom regu-lativom. Me|utim, Mirko Ti{ma formalno snosi deo odgovornost, dok su-{tinski deo odgovornosti snosi Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beogra-da na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em (u daqoj analizi: IO SG Beograda), ko-ji je sve nezakonite transfere verifikovao, odnosno odobravao svojim poje-dina~nim odlukama.

Potpuno je zakonito i logi~no to {to je buyetska inspekcija dala nalogda se pojedine, milionske svote novca iz gradskog buyeta koje su nezakonitotransferisane, nadoknade u buyet grada. Ipak s druge strane, inspektori ni-su naloìli meru da svi milioni koji su “isparili” pod ~udnim okolnosti-ma budu vra}eni natrag u kasu. Iako je u postupku kontrole utvr|eno da je u

Ivan Nini}

175

vi{e navrata tokom 2001. i 2002. godine na teret buyetskih sredstava izvr-{eno desetine transfera bez ikakvog pravnog osnova, mera nadoknade nijeizdata gradskim vlastima. U analizi koja sledi, ~itaoci }e na konkretnimprimerima mo}i da vide kako su na teret buyeta grada Beograda obi~no pre-uzimane obaveze drugih organa po raznim sudskim presudama, i to bez ika-kvog pravnog osnova. Bilo je to zapravo me|usobno raskusuravawe i “zapu{a-vawe” strana~kih rupa koje su dràvi napravili kadrovi iz Demokratskestranke.

Tako|e, iz inspekcijskog nalaza jasno se vidi da su ~elnici gradske vla-sti posebno “specijalizovani” za korupciju i bezakowe u realizaciji postu-paka javnih nabavki za potrebe grada i gradskih preduze}a. Me{etarilo sepodjednako, bez obzira da li je re~ o nabavci male ili velike vrednosti. Za-kon se kr{io prilikom nabavke kopir-aparata, {tampa~a, stolica, kao iprilikom gigantskih tendera za nabavku autobusa i trolejbusa za gradskiprevoz Beogra|ana. Kako su buyetski inspektori utvrdili, gradska vlast jeuredno raspisivala tendere i sprovodila tendersku proceduru, ali je ta pro-cedura odstupala od slova zakona. Izbor “najpovoqnijih” ponuda je vr{en uz{timovawe i favorizovawe firmi bliskih reìmu i pojedincima iz reì-ma. Pri tom, ponude “burazerskih” firmi su uvek prihvatane od strane ten-derske komisije i IO SG Beograda. Me|utim, te ponude ili su bile neis-pravne, ili su bile skupqe i nepovoqnije od drugih ponuda i u~esnika natenderu. De{avalo se da nakon zavr{enog tenderskog roka za u~e{}e na ten-deru, gradska vlast mewa prvobitne uslove konkursa i da ih prilago|ava po-trebama i ponudama svojih ponu|a~a iz “burazerskih” firmi. Osim toga,gradska vlast je praktikovala da pqa~ka gradski buyet i kroz raznorazneanekse osnovnih ugovora, koji nisu zakqu~ivani u skladu sa vaè}im propi-sima.

““Beobanci”” milijarde na ““obrtawe””, buyetu nula odsto kamate

U periodu 2001. i 2002. godine, koji je bio predmet interesovawa buyet-ske inspekcije, grad Beograd je obavqao finansijsko poslovawe preko sedamìro ra~una. Od toga je preko pet ra~una vr{eno izvr{ewe buyeta Skup-{tine grada Beograda, dok je jedan ra~un koristila Skup{tina grada Beo-grada, a drugi ra~un Gradska uprava. Prema zavr{nom ra~unu grada za 2001.godinu, ostvareni prihodi u gradskom buyetu u 2001. godini iznosili su11.162.430.451 dinar, dok su ukupni rashodi iznosili 11.001.498.322 dinara.Dakle, buyet grada je u 2001. godini ostvario vi{ak prihoda (suficit) u iz-nosu od 160,9 miliona dinara koji je prenet u buyetsku 2002. godinu. Ovaj vi-{ak buyetskih prihoda nikako se ne moè okarakterisati kao rezultat“uspe{ne” vladavine tada{we gradske vlasti, ve} je isti ostvaren iskqu~i-vo zahvaquju}i neplaniranim prilivima, koje su po vi{e osnova realizova-li gra|ani. Tako su, primera radi, prihodi od poreza na promet proizvoda iusluga, porezi na promet apsolutnih prava, kao i porezi na imovinu, ostva-reni za 58,9 miliona dinara vi{e od planiranih. Osim toga, vi{ak buyet-skih prihoda stvorile su i naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta,


176

naknade za kori{}ewe komunalnih dobara, kao i naknade od lokalnih komu-nalnih taksi. Prihodi po ovom osnovu prema{ili su planirane prihode za63,3 miliona dinara. Dakle, ovi parametri najboqe dokazuju da je buyet gra-da u 2001. godini ostvario suficit iskqu~ivo zahvaquju}i gra|anima, odno-sno pravnim i fizi~kim licima.

S druge strane, koliko je tada{wa gradska vlast, predvo|ena Demokrat-skom strankom, aùrno “vodila ra~una” o redovnim i blagovremenim prili-vima sredstava u gradski buyet u 2001. godini, najboqe govori otkri}e buyet-skih inspektora. Prva nepravilnost koju je prilikom buyetske kontrolekonstatovala Buyetska inspekcija, odnosi se na uo~ene nepravilnosti ubuyetskim prilivima. Naime, nov~ana sredstva buyeta grada Beograda u2001. godini, bila su deponovana kod “Beobanke”, “Vojvo|anske banke” i“Cepter banke”. Tako je Ugovorom o deponovawu sredstava po vi|ewu (beznazna~enog datuma kada je isti zakqu~en), kod “Beobanke” deponovano 70 od-sto sredstava buyeta grada Beograda. ^lanom 2 ugovora, “Beobanka” se oba-vezala da }e na sredstva deponovana po ugovoru pla}ati deponentu “najvi{umogu}u kamatu u skladu sa Me|ubankarskim sporazumom, odnosno zakonom”.Daqom kontrolom, inspektori su utvrdili da je bilo predvi|eno da se obra-~un kamate “vr{i u zakonski utvr|enim rokovima, odnosno na dan prestankava`nosti ugovora”. Bez obzira na ovu obavezu, kontrolom je utvr|eno da u2001. godini grad Beograd “nije evidentirao prihode od deponovawa nov~a-nih sredstava” po ovom ugovoru sa navedenom bankom. Me|utim, iste godine,ta~nije 31. maja, gradske vlasti su zakqu~ile novi ugovor o deponovawu nov-~anih sredstava po vi|ewu sa “Beobankom” a.d. iz Beograda. Ovim ugovorom,visina iznosa deponovanih sredstava je sada bila precizirana na 40 odstoukupnih sredstava buyeta grada Beograda. Ugovorom je definisano da bankapla}a kamatu u zavisnosti od visine prose~nog iznosa deponovanih sredsta-va, koja u momentu zakqu~ewa ugovora iznose 1 odsto mese~no.

Bez obzira na ove ugovorne obaveze, verovali ili ne, za period januar-maj 2001. godine, buyet grada nije ostvario ni dinara prihoda po osnovu ka-mate na deponovana nov~ana sredstva kod “Beobanke”. Jedini prihod koji je“Beobanka” u tom periodu uplatila u gradsku kasu, jeste iznos od 87.190,52 di-nara, i to na ime duga iz 2000. godine. Koliko god ovo bilo ~udno i nevero-vatno, buyetski inspektori su u svom nalazu konstatovali da im u postupkukontrole na uvid nije stavqen obra~un kamata, kao ni dokaz da je grad ovasredstva po osnovu kamate potraìvao od banke. Zatim su inspektori, s timu vezi, zatraìli pismeno obja{wewe od odgovornog lica (verovatno Mir-ka Ti{me), ali isto obja{wewe nisu dobili.

Ovakvim ignorisawem zahteva ovla{}enih inspektora od strane odgo-vornog lica u gradskoj upravi, grubo su prekr{ene odredbe Zakona o dràv-noj upravi. Dakle, jasno je da niko iz gradske vlasti na sebe nije ̀ eleo da pre-uzme odgovornost za “~a{}avawe” jedne banke, u ovom slu~aju “Beobanke” ko-joj su bila poverena sredstva buyeta grada. Koliko je ovakvo ~a{}avawe “Be-obanke” o{tetilo buyet grada, buyetski inspektori nisu posebno ustanovi-li, ali je sasvim izvesno da je u pitawu {teta od vi{e miliona dinara. Ta-

Ivan Nini}

177

303) Nad “Beogradskom bankom-Beobankom” a.d. Beograd i nad jo{ tri banke, 4. 1.2002. godine je pokrenut ste~ajni postupak od strane Agencije za sanaciju ilikvidaciju banaka kojom je tada upravqala Vesna Yini}, desna ruka M. Din-ki}a, tada{weg guvernera NBJ. “Zeleno svetlo” i striktne instrukcije za po-~etak i tok ste~ajnog postupka date su iz MMF-a i Svetske banke, a akciju uSrbiji su koordinirali M. Dinki}, B. \eli} i M. Labus. Da je ste~aj ove ban-ke pod spoqnim uticajem bio politi~ki motivisan najboqe svedo~i podatakda ste~ajni postupak do danas nije okon~an, a da je “Beobanka” na kraju 2008.godine potraìvala oko 1,14 milijardi evra, a dugovala 1,06 milijardi evra.

kav zakqu~ak proizilazi iz same ~iwenice da kamata koju je u buyet gradauplatila “Beobanka”303) za period jun-decembar 2002. godine, iznosila ~ak7,2 miliona dinara.

[to se ti~e preostala dva ugovora o deponovawu sredstava po vi|ewukod “Vojvo|anske banke” i “Cepter banke”, u toku kontrole, buyetskim in-spektorima na uvid nisu stavqeni zakqu~ci IO SG Beograda. Time je osta-la nerazja{wena dilema da li je IO SG Beograda svojim aktom, u skladu sazakonskom obavezom, uop{te i odredio banke kod kojih }e biti deponovanasredstva sa ra~una gradskog buyeta, ukqu~uju}i i depozit. Ovakvim izbega-vawem stavqawa na uvid traène dokumentacije buyetskim inspektorima upostupku kontrole, prekr{ene su odredbe Zakona o dràvnoj upravi. [ta toprakti~no zna~i? To zna~i da niko od odgovornih lica iz gradske vlasti ni-je smeo da konstatuje da se u kontrolisanoj dokumentaciji ne nalaze spornaakta IO SG Beograda, jer postoji velika verovatno}a da neophodne odlukenisu ni donete. [ta to daqe zna~i? To zna~i da je neko iz gradske uprave (~i-taj: Demokratske stranke), samoinicijativno odlu~io sa kojim bankama }ebiti zakqu~eni ugovori, tj. ko }e i pod kojim uslovima “obrtati” novac izgradske kase. Zanimqivo je da je ugovore sa “Vojvo|anskom bankom” i “Cep-ter bankom” (sa po 30 odsto sredstava gradskog buyeta) u ime Skup{tine gra-da Beograda zakqu~io Mirko Ti{ma, tada{wi sekretar Sekretarijata zafinansije.

Kredit kome je te{ko utvrditi trag kretawa

Zbog privremenog finansirawa, odluka o buyetu grada Beograda u 2002.godini je doneta tek krajem meseca marta navedene godine. Prema toj odluci,ukupni prihodi i rashodi grada u 2002. godini planirani su u iznosu od16.911.198.219 dinara, dok su isti na kraju godine korigovani (preraspore|e-ni) na iznos od 19.829.832.119 dinara. Kako se navodi u Zavr{nom ra~unu gra-da za 2002. godinu, buyet grada je u ovoj godini ostvario prihode u iznosu od20 milijardi i 248 miliona dinara. S druge strane, rashodi gradskog buyetasu iznosili 19 milijardi i 470 miliona dinara. Time je u 2002. godini, buyetgrada prema{io planirane prihode zahvaquju}i prihodima od poreza po vi-{e osnova. Naravno, na tome ponovo treba zahvaliti pravnim i fizi~kimlicima, a ne tada{woj gradskoj vlasti.

Za razliku od prethodne, 2001. godine, u narednoj, 2002. godini, buyet gra-da je ostvario ~ak 130 miliona dinara po osnovu kamata na deponovana sred-


178

stva kod poslovnih banaka. Tako su u toj buyetskoj godini, na osnovu Zakqu-~aka IO SG Beograda, nov~ana sredstva buyeta grada, ukqu~uju}i i depozit,deponovana po vi|ewu, i to kod: 1),”Vojvo|anske banke” (30 odsto sredstavabuyeta); 2) “Cepter banke” (30 odsto odsto sredstava buyeta); 3) “Komerci-jalne banke” (20 odsto odsto sredstava buyeta) i 4) “Delta banke” (20 odstosredstava buyeta). Na ovaj na~in je buyet grada trebalo da ostvari ugovore-nu kamatu od 1 odsto na mese~nom nivou. Me|utim, u toku 2002. godine do{loje do smawewa kamatne stope na deponovana sredstva po vi|ewu kod poslov-nih banaka, i to sa 1 odsto na 0,3 odsto mese~no.

Ova promena je definisana aneksima osnovnog ugovora o dugoro~nomokvirnom namenskom kreditu za finansirawe stambene izgradwe. Ugovor jeu ime grada Beograda sa navedenim bankama potpisao li~no Nenad Bogdano-vi}, tada{wi predsednik IO SG Beograda, a na osnovu odobrewa iz zakqu~-ka koji je prethodno doneo IO SG Beograda. Tako je Bogdanovi} za finansi-rawe stambene izgradwe i potrebe finansirawa drugih programa koje utvr-dio IO SG Beograda, zaduìo grad Beograd sa kreditom od 1 milijarde i 650miliona dinara. Pri tom je ugovorom bila definisana kamatna stopa od 3,5odsto na godi{wem nivou, dok je rok otplate ugovoren na 60 meseci. Na baziovoga, poslovne banke su do kraja 2002. godine gradu Beogradu na ra~un tran-sferirale ukupno 150 miliona dinara kreditnih sredstava. Kontrolom za-konitosti ovih transakcija, buyetska inspekcija je utvrdila da su kreditnasredstva upla}ena na ra~un Skup{tine grada, a ne na ra~un buyeta grada Be-ograda. Tako je u postupku buyetske kontrole otkriveno i konstatovano dakreditna sredstva u nazna~enom iznosu nisu iskazana kao prihod u buyetugrada, ve} su iskazana samo u kwigovodstvu Skup{tine grada Beograda.

Sporna kreditna sredstva u iznosu od 150 miliona dinara utro{ena supo dva osnova. Jedan deo sredstava, u iznosu od 99,5 miliona dinara, transfe-risan je Gra|evinskom preduze}u “Graditeq Beograd” a.d. i to po “prvojokon~anoj situaciji” za izgradwu stanova na lokaciji ûkari~ka padina.Drugi deo sredstava u iznosu od 50,4 miliona dinara transferisan je Fonduza finansirawe izgradwe stanova na lokacijama Blok 9A (objekti K1 i K2).Me|utim, u postupku buyetske kontrole inspektori su utvrdili da rashod od150 miliona dinara kreditnih sredstava uop{te nije bio iskazan u zavr-{nom ra~unu grada Beograda za 2002. godinu.

Ovaj rashod je bio iskazan samo u kwigovodstvenoj evidenciji Skup{ti-ne grada Beograda, i to kao rashod za “nabavqene gra|evinske objekte”, i tobez buyetske pozicije kwièwa. Kontrolom godi{weg finansijskog planaSekretarijata za finansije grada Beograda za 2002. godinu, nije bilo mogu}eutvrditi da li su za navedene gra|evinske radove zapravo bila planiranabuyetska ulagawa i u kom iznosu, kao ni da li je bilo eventualnog prekora-~ewa po istim. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, ovakvo me{etare-we nadle`ne gradske vlasti proizvelo je povredu odredaba Zakona o javnimprihodima i javnim rashodima. Za to je kao odgovorno lice ozna~en MirkoTi{ma, sekretar Sekretarijata za finansije.

Ivan Nini}

179

Za{to je gradskim ~elnicima bilo va`no da se ova sredstva ne prikaùu buyetu grada i zavr{nom ra~unu buyetu grada, vide}e se u daqoj analizi.Su{tina me{etarewa se ogleda u tome da je kredit od 150 miliona dinarauzet kako bi se nadomestilo “probijawe” cene ugovorenih radova za stambe-nu izgradwu.

Ne{ina i Radina ““divqa gradwa””

U postupku buyetske kontrole finansijskog poslovawa grada Beograda,inspektori Ministarstva finansija su posebno i detaqno prekontrolisa-li stambenu gradwu koja je realizovana od strane gradske vlasti. Naime, IOSG Beograda, na ~ijem ~elu se nalazio Nenad Bogdanovi}, je svojim zakqu~-kom iz aprila 2002. godine odobrio sredstva iz buyeta grada u iznosu od 560miliona dinara za realizaciju “Posebnog programa stambene izgradwe”.Ovim zakqu~kom je obrazovana “Komisija za realizaciju buyetskih sredsta-va po Posebnom programu”, koja je izme|u ostalog imala zadatke da pripre-mi predlog “Posebnog programa stambene izgradwe”, odredi lokaciju za iz-gradwu i sl. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, “Poseban program zarealizaciju stambene izgradwe” nije stavqen na uvid inspektorima u tokukontrole, ve} je dat “Projekat izgradwe 1100 stanova u Beogradu”. Me|utim,ovaj dokument je bio donet u momentu dok je trajala buyetska kontrola, i tona sednici IO SG Beograda tek 8. avgusta 2003. godine. Kako buyetski in-spektor zapaàju, sporni dokument, po svojoj sadrìni, uop{te nije predsta-vqao “Poseban program za realizaciju stambene izgradwe” koji je morao bi-ti donet, ali o~igledno da to nije u~iweno.

Kontrolom zakqu~aka koje je u maju i oktobru 2002. godine donela Skup-{tina grada Beograda, a kojima se ovla{}uje IO SG Beograda da realizujeprojekat izgradwe 1100 stanova, utvr|eno je da su isti bili nezakoniti. Ka-ko? Naime, tada{wa vladaju}a ve}ina u Skup{tini grada Beograda donelaje ove zakqu~ke pozivaju}i se na ~lan 11 stav 1, ta~ku 7 Statuta grada Beo-grada. Me|utim, ovom odredbom statuta uop{te nije bila propisan osnov zastambenu izgradwu, ve} je iskqu~ivo propisan osnov za obezbe|ewe uslovaza izgradwu, odràvawe i kori{}ewe komunalnih, infrastrukturnih, stam-benih, poslovnih i drugih objekata.

Ne{to kasnije, u februaru 2003. godine, ista skup{tinska ve}ina oli-~ena Demokratskom strankom, je na sednici Skup{tine grada donela “Odlu-ku o uslovima i na~inu raspolagawa stanovima izgra|enim prema Projektuizgradwe 1100 stanova”. Ovim aktom je definisan krug lica, na~in prodaje,kriterijumi za utvr|ivawe rang-liste kod prodaje 1000 stanova, kao i dava-wa 100 stanova u zakup licima koja su u stawu socijalne potrebe. Preostalih1000 stanova predvi|eno je da se proda (otu|i) na kredit, i to sa otplatnimrokom od 20 godina i u~e{}em od 20 odsto vrednosti cene stana. Kontrolomzakonitosti sporne odluke, buyetski inspektori su utvrdili da je ista tako-|e nezakonito doneta jer predvi|a otu|ewe stanova iz dràvne svojine u ko-rist lica koja na to nemaju pravo. Kako?


180

304) ^lan 9 Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br.53/95... 44/99).

305) ^lan 6 Uredbe o re{avawu stambenih potreba izabranih, postavqenih i za-poslenih lica kod korisnika sredstava u dràvnoj svojini (“Sl. glasnik RS”,br. 41/2002 i 76/2002).

306) ^lan 41 Zakona o ra~unovodstvu (“Sl. glasnik RS”, br.40/96... 71/01).

Naime, prema odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Sr-bije304), stambene zgrade i stanovi u dràvnoj svojini daju se na kori{}eweiskqu~ivo zaposlenim, izabranim i postavqenim licima u organima i or-ganizacijama dràvne uprave, ali i drugim licima koje utvr|uje zakon, i topo osnovu zakupa na neodre|eno ili odre|eno vreme. Isto tako, Uredbom ore{avawu stambenih potreba izabranih, postavqenih i zaposlenih lica kodkorisnika sredstava u dràvnoj svojini305), regulisano je koje kategorije li-ca mogu re{avati stambene potrebe, a ovim aktom je propisan i na~in re{a-vawa stambenih potreba. Tako su buyetski inspektori, prilikom kontroledokumentacije koja se odnosi na stambenu izgradwu, u svom nalazu konstato-vali da: 1) grad Beograd finansira izgradwu stanova i lokala kao investi-tor i vr{i prodaju stanova izme|u ostalog i licima koja nisu zaposlena uorganima grada i gradskoj upravi; 2) za pribavqawe i otu|ewe nepokretno-sti, inspektorima na uvid nije stavqen “Poseban program stambene izgrad-we” i saglasnost Vlade Republike Srbije; i 3) na uvid inspektorima nijestavqen dokaz da je gra|evinsko zemqi{te pribavqeno javnim nadmetawem.

Dakle, nadle`ni inspektori su utvrdili da su ovim radwama gradskihvlasti u vi{e navrata prekr{ene odredbe Zakona o sredstvima u svojini Re-publike Srbije, kao i odredbe uredbe kojom je bliè regulisana ova materi-ja. Kako stoji u inspekcijskom nalazu, “odgovorno lice za u~iwenu povredupropisa je Nenad Bogdanovi}, predsednik IO SG Beograda”. Pored toga, ne-stavqawem na uvid traène dokumentacije, u postupku buyetske kontrole,na zahtev buyetskih inspektora, grubo su prekr{ene odredbe Zakona o dr-àvnoj upravi. Tako|e, daqa kontrola je pokazala da “ovakva mogu}nost pri-bavqawa nepokretnosti ne proizilazi iz navedene regulative koja defini-{e ovu oblast i delatnost kojima se isti bavi prema propisima (...), te je nataj na~in postupqeno u suprotnosti sa odredbama ~lana 22 Zakona o lokal-noj samoupravi i ~lana 11 Statuta grada Beograda”. Konkretno za ovu povre-du propisa, u inspekcijskom nalazu, navodi se da je “odgovorno lice RadmilaHrustanovi}, predsednik Skup{tine grada Beograda”. Da stvar bude jo{ go-ra, sporni stanovi u poslovnim kwigama gradske uprave nisu bili iskazanikao “nedovr{ena proizvodwa, odnosno gotovi proizvodi”, ~ime je gradskavlast postupila u suprotnosti sa odredbama Zakona o ra~unovodstvu306). Zaovu povredu propisa, kao odgovorno lice ozna~en je @arko Radovanovi}, ta-da{wi zamenik direktora Slu`be za finansijsko-ra~unovodstvene poslovegrada Beograda.

Na ovom primeru kriminala u vezi sa stambenom izgradwom najboqe sevidi kako gradski funkcioneri iz Demokratske stranke ignori{u vaè}epropise. To dokazuje i slede}a konstatacija buyetskih inspektora: “(...) kako

Ivan Nini}

181

307) Du{an Bajec je ~lan Demokratske stranke od 1992. godine, narodni poslaniku Skup{tini Srbije (1994-1997) odbornik u Skup{tine grada Beograda (1996-2000), ~lan IO SG Beograda (1997), ~lan IO SG Beograda zaduèn za finan-sije (2000-2004), ~lan Gradskog ve}a grada Beograda zaduèn za finansije(2004-2008), ~lan Komisije za hartije od vrednosti u dva mandata (od 2004. go-dine do danas).

se iz dokumentacije koja je stavqena na uvid u postupku kontrole nije mogaoutvrditi osnov za stambenu izgradwu od strane grada Beograda, kao ni zaprodaju 1000 stanova (na napred izneti na~in), u ciqu pravilnog definisa-wa ove materija, zatraèno je obja{wewe predsednika Komisije za realiza-ciju buyetskih sredstava po posebnom programu, Du{ana Bajeca307), koje u po-stupku kontrole nije dobijeno”. Ovakav postupak Du{ana Bajeca u formal-nopravnom smislu predstavqa kr{ewe odredbi Zakona o dràvnoj upravi,ali u politi~koj praksi ima sasvim drugu simboliku. Prema toj simbolici,za funkcionere Demokratske stranke zakon jednostavno ne vaì. Dakle, ve-liki “borci” za demokratiju, “borci” za ure|enu i pravnu dràvu iz Demo-kratske stranke, smatraju da su nedodirqivi i iz tog razloga ignori{u bi-lo kakav oblik kontrole i revizije. U ovakvim slu~ajevima, Buyetska in-spekcija je nemo}na da na bilo koji na~in primora odgovorno lice da sa~i-ni pismeno obja{wewe u vezi sa okolnostima koje su predmet materijalno-finansijske kontrole.

““Probijawe”” buyeta pla}eno kreditom

Pored izgradwe spornih 1100 stanova bez zakonskog osnova i prethodnoispo{tovane procedure koja je podrazumevala striktnu primenu vaè}ihpropisa, utvr|ene su i odre|ene nepravilnosti koje se ti~u finansijskih to-kova prilikom pla}awa ove investicije. Buyetska inspekcija je prekontro-lisala sve transfere koje je grad Beograd imao prema pravnim licima kojasu na neki na~in u~estvovala u postupku stambene izgradwe. Re~ je pre svegao transferima prema izvo|a~ima radova i preduze}ima koja su bila zaduè-na za izradu invensticioni-tehni~ke dokumentacije, kao i o transferima ukorist Direkcije za gra|evinsko zemqi{te, a po osnovu naknade za kori-{}ewe gra|evinskog zemqi{ta. Na bazi kontrole ovih transfera novca izgradske kase, utvr|eno je da je za stambenu izgradwu u 2002. godini ukupnoutro{eno 831,3 miliona dinara. Prema zakqu~ku IO SG Beograda kojim jerukovodio Nenad Bogdanovi}, za ovu namenu bila su opredeqena sredstva uiznosu od 560 miliona dinara. Dakle, utvr|eno je da su “stvorene obaveze iizvr{eno pla}awe rashoda u ve}em iznosu za 271,3 miliona dinara, od izno-sa predvi|enog zakqu~kom IO SG Beograda”.

Upravo ovo “probijawe” buyeta za investicije stambene izgradwe, raz-log je da se ponovo vratimo na prethodni deo analize u kome je bilo vi{e re-~i o spornom kreditu. Naime, Buyetska inspekcija je utvrdila da je zbog pla-}awa obaveza ve}ih od iznosa raspoloìvih sredstava u buyetu grada, grad-ska vlast morala da se zaduì kod doma}ih banaka, uzimawem kredita od 1


182

milijardu i 650 miliona dinara, od ~ega je u 2002. godini utro{eno 150 mi-liona. Na ovaj na~in, gradska vlast je platila “nepredvi|enu razliku” stam-bene izgradwe, i to sa 150 miliona dinara iz kreditnih sredstava i 83,5 mi-liona dinara kompenzacijom. Naravno, zbog ovoga su rashodi u zavr{nom ra-~unu buyeta grada Beograda za 2002. godinu iskazani u mawem iznosu od 233,5miliona dinara. To je posledica toga {to su isplate vr{ene bez buyetskepozicije, ~ime su grubo prekr{ene odredbe Zakona o javnim prihodima i jav-nim rashodima i odredbe Zakona o ra~unovodstvu. Kao lica koja su odgovor-na za ove “propuste”, buyetski inspektori su ozna~ili Mirka Ti{mu i @ar-ka Radovanovi}a. Me|utim, u inspekcijskom nalazu se ne navode razlozi zbogkojih su tro{kovi stambene izgradwe naknadno uve}ani, i to za ~ak 271,3 mi-liona dinara, tako da ovo pitawe ostaje enigma.

Sude}i po ovom primeru, ali i po drugim primerima me{etarewa grad-ske vlasti, nije nimalo ~udno to {to su buyetski inspektori ~esto nailazi-li na problem nedostatka finansijske dokumentacije koja je bila predmetkontrole u gradskoj upravi. U toku postupka kontrole ~esto je bio slu~aj daodre|ena dokumentacija u pojedinim predmetima nedostaje, tako da je neke~iwenice bilo potpuno nemogu}e utvrditi, ili su pak delimi~no utvr|ene.

Ivan Nini}

183

308) Namenu, obim planirawa i na~in kori{}ewa buyetske rezerve ranije je de-finisao Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima iz 1991. godine, a we-govu materiju na sveobuhvatan na~in preuzeo je novi zakon o buyetskom siste-mu koji je stupio na snagu 6. 3. 2002. godine.

(23)Buyetska rezerva grada kao ““fond””

Demokratske stranke (2)

Na {ta je sve gradska vlast, oli~ena u Demokratskoj stranci, tro{i-la novac iz stalne i teku}e buyetske rezerve, inspektori buyetske inspek-cije Ministarstva finansija su utvrdili u postupku buyetske kontro-le. ^iwenice govore da je novac iz buyetske rezerve tro{en kao da je re~ onovcu iz kase i fondova Demokratske stranke. Jednostavno, namirena jesvaka sporedna rupa koja je za “demokrate” imala nekakav strana~ki i li~-ni zna~aj, iako za to nije postojao pravni osnov, pa su buyetski inspekto-ri imali “pune ruke posla”. Iz nalaza se vidi da je gradska vlast, tokom2001. i 2002. godine, nezakonito “spiskala” vi{e od 100 miliona dinara izteku}e i stalne buyetske rezerve grada Beograda. Sve nezakonite tran-sfere je odobravao IO SG Beograda, na ~ijem ~elu je tada bio Nenad Bogda-novi}, a iste je izvr{avao Mirko Ti{ma, gradski sekretar za finansije.Tako je nezakonito, za kupovinu “socijalnog mira”, iz buyetskih rezervi“isparilo” 86,4 miliona dinara, za pla}awe tu|ih dugova 17,8 miliona di-nara, za virtuelnu donaciju 15 miliona, za sumwive radove 40 miliona, za ne-dozvoqene radove 1,5 milion, kao i za “probijawe” radova 9,7 miliona dinara.

* * *

Kupovina socijalnog mira ko{tala 86,4 miliona dinara

Buyetom grada Beograda za 2001. godinu, za teku}u buyetsku rezervu bi-la su izdvojena sredstva u iznosu od 138 miliona dinara, dok je utro{ak istihiznosio 135,5 miliona dinara. Isto tako, u gradskom buyetu za 2002. godinu,za teku}u buyetsku rezervu je bilo izdvojeno 110 miliona dinara, dok je odtoga utro{en iznos od 100,4 miliona dinara. S druge strane, kada je re~ ostalnoj buyetskoj rezervi u 2001. godini, za ovu namenu je bilo izdvojeno 59,4miliona dinara, a za istu namenu u 2002. godini izdvojeno je 99,8 miliona di-nara308). Kontrolom tro{ewa ovih sredstava iz teku}e buyetske rezerve,Buyetska inspekcija je utvrdila da je zakqu~ak IO SG Beograda broj: 4-1797/01-IO, od 24. decembra 2001. godine bio nezakonit, ~ime je buyet gradao{te}en za 86,4 miliona dinara. Kako? Naime, isplata “solidarne pomo}i”zaposlenima u Gradskom javnom pravobranila{tvu, ustanovama de~ije i so-cijalne za{tite, ustanovama kulture, ustanovama sporta i pojedinim javnimpreduze}ima, me|u kojima su: “Gradska ~isto}a”, “Zelenilo Beograd”, “Beo-gradski vodovod i kanalizacije”, GSP “Beograd” i JKP “Beogradske elek-trane”, nije imala utemeqewe u zakonskim propisima. Bez obzira na to, so-


184

lidarna pomo} u neto iznosu od 3.000 dinara (bruto: 3.488,50 dinara), dobiloje 26.225 zaposlenih. Me|u wima je bilo i 2.873 zaposlena radnika u JKP “Be-ogradske elektrane” koji su dobili duplo mawe, po 1.500 dinara.

Nesporno je da su zarade u Srbiji 2001. godine bili daleko od zadovoqa-vaju}ih, kao {to je to slu~aj i dan-danas, ali u konkretnom slu~aju radi se ojednoj partijskoj kampawi Demokratske stranke, koju je sprovodio NenadBogdanovi}, a za {ta nije imao zakonsko utemeqewe. Qudima je svakako tre-balo finansijski pomo}i, ali je svaki vid dodatka uz platu morao da ima za-konski a ne marketin{ki i politi~ki osnov. Tada{wi op{ti kolektivniugovor, koji se oslawao na Zakon o radnim odnosima, decidirano je utvr|i-vao u kojim slu~ajevima poslodavac zaposlenima moè isplatiti solidarnupomo}, i to na na~in i u visini utvr|enoj pojedina~nim kolektivnim ugovo-rom. S obzirom na ova vaè}a akta, a naro~ito cene}i situacije u kojima seprema istim moè isplatiti solidarna pomo}, buyetski inspektor je utvr-dio da je ovakav na~in rasipawa stalnih buyetskih rezervi u potpunosti bionezakonit.

Dakle, u konkretnom slu~aju se ne radi o pomo}i koja je namewena za: le-~ewe duè ili teè bolesti zaposlenog ili ~lana wegove uè porodice, na-bavku ortopedskih pomagala, zdravstvenu rehabilitaciju, ublaàvawe po-sledica elementarnih nepogoda, nabavku lekova, niti je re~ o pomo}i poro-dici za smrtni slu~aj. Onda se postavqa se pitawe o kakvoj pomo}i je zapra-vo re~. Sasvim je o~igledno da se radi o nekoj vrsti politi~ke pomo}i, i tona {tetu gradske kase, a takva vrsta pomo}i i promocije, naàlost, nije sa-dràna u vaè}oj zakonskoj regulativi koja je regulisala oblast radnih od-nosa.

Ovakvim potezom “velikodu{ne” Demokratske stranke i Nenada Bogda-novi}a, koji je verifikovao IO SG Beograda, buyet grada je o{te}en za ~i-tavih 86,4 miliona dinara. Ipak, kao lice koje je odgovorno za odobrewe irealizaciju ove isplate na teret buyeta, buyetski inspektori su ozna~iliMirka Ti{mu, sekretara gradskog Sekretarijata za finansije. Me|utim, naovome se pri~a ne zavr{ava jer su inspektori naloìli gradskim vlastimameru da se “na ra~un buyeta grada Beograda izvr{i povra}aj nezakonito is-pla}enih sredstava u vidu socijalne pomo}i radnicima u ukupnom iznosu od86,474.374,11 dinara”. Pri tom je za izvr{ewe citirane mere ostavqen i rokod tri meseca, odnosno 90 dana.

Milioni za advokatske usluge

Sredstava iz teku}e buyetske rezerve grada u 2001. godini, gradska vlastje koristila i za pla}awe milionskih tro{kova advokatskih usluga. Kako jeBuyetska inspekcija utvrdila, gradska vlast je ove tro{kove pla}ala pod ve-oma ~udnim i nerazja{wenim okolnostima, a na {tetu buyeta grada Beogra-da. Naime, Gradska uprava grada Beograda i JP “Parking servis” su 12. fe-bruara 1996. godine zakqu~ili ugovor o pravnom zastupawu sa advokatskomkancelarijom “Igwa~evi}”. Predmet ugovora je zastupawe u arbitra`nomsporu pred arbitraòm MTK u Parizu, koji je pokrenuo tuìlac “Electroni-

Ivan Nini}

185

309) Prema pisawu lista “Politika”, (http://www.politika.rs/), od 12. 7. 2009. godine,grad Beograd je izgubio spor sa izraelskom of{or kompanijom iz Paname“Electronical and Automation corp. Inc” i mora}e da plati 10.189.985 evra na imeizmakle koristi i 1.240.000 dolara na ime stvarne {tete i sudskih tro{kova.Ina~e, re~ je o sporu oko neispuwavawa obaveza iz ugovora o koncesiji (upra-vqawe parking sistemom u Beogradu) koji je pre 17 godina pomenuta firma za-kqu~ila sa gradskim vlastima, uzev{i istovremeno 16 miliona dolara kre-dita od “Dafiment banke”, koji nikad nije vratila, da bi wime, toboè, gra-dila parkinge po Beogradu.

cal and Automation Corp.Inc.” iz Paname, “ETAElectronical and Automation SA”iz [vajcarske i “Electronical and Automation d.o.o.” iz Jugoslavije309). Ugovo-rom je precizirano da tro{kove advokatskih usluga u ovom postupku snosegrad Beograd i JP “Parking servis”, i to po 50 odsto od ukupnih tro{kova.U skladu sa tim ugovorom, re{ewima IO SG Beograda iz 2001. godine, u ~e-tiri navrata odobreno je pla}awe duga na teret gradskog buyeta u ukupnomiznosu od 3,4 milion dinara. To je u~iweno na osnovu ~etiri ra~una koje jeispostavila Advokatska kancelarija “Igwa~evi}”.

Buyetska inspekcija je kontrolom dokumentacije koja se odnosi na fak-turisane tro{kove od strane Advokatske kancelarije “Igwa~evi}” i pla}e-ne rashode na teret buyeta, konstatovala da nije bilo mogu}e utvrditi da lisu advokatske usluge izvr{ene u iskazanom obimu i vrednosti. U postupkukontrole, buyetskim inspektorima na uvid nije stavqen ra~un i tro{kov-nik za koji je izvr{eno pla}awe u iznosu od 832.230 dinara. Tro{kovniciisto tako nisu stavqeni ni uz ra~une koji su iznosili 836.874 dinara i600.876 dinara. Ovakvo postupawe odgovornih lica u gradskoj upravi je bilou suprotnosti sa odredbama Zakona o dràvnoj upravi. Tako|e, inspektorinisu mogli da utvrde da su stvarno izvr{ene usluge u iskazanom obimu od 200~asova advokatskog rada, {to je nazna~eno u jednom od ra~una, a {to je fak-turisano na iznos od 852.000 dinara. Kontrolom analiti~ke evidencije do-bavqa~a u 2001. godini, utvr|eno je da je u skladu sa re{ewima IO SG Beo-grada, izvr{eno ukupno pla}awe prema Advokatskoj kancelariji “Igwa~e-vi}” u iznosu od 3,4 miliona dinara. Me|utim, grad Beograd je prema ugovor-noj obavezi bio duàn da izmiri tro{kove u visini od 2,2 miliona dinara,iz ~ega proizilazi da je iznos od 1,1 milion dinara, koji je odobrio IO SGBeograda, pogre{no utvr|en. Potpuno isti slu~aj me{etarewa preslikan je i u narednoj godini. Tako je2002. godine, iz teku}e buyetske rezerve grada, i to u dva navrata, re{ewimaIO SG Beograda, na teret buyeta, odobreno pla}awe ukupno 1,4 miliona di-nara a, Advokatskoj kancelariji “Igwa~evi}”. Me|utim, kontrolom anali-ti~ke kartice dobavqa~a utvr|eno je da je obaveza grada prema ra~unima do-bavqa~a iznosila 1,6 miliona dinara. Daqom kontrolom, buyetski inspek-tori su utvrdili da uz odre|ene ra~une nedostaju tro{kovnici, pa samimtim “nije bilo mogu}e utvrditi da li su advokatske usluge stvarno izvr{e-ne u iskazanom obimu i vrednosti”. Iz delimi~no dostupne dokumentacijeutvr|eno je da samo jedna stavka iz ra~una, koja se odnosi na utro{ak 240 sa-


186

ti engleskog jezika, odnosno 30 dana rada na pripremi i sastavu zavr{nogpodneska, iznosi ~ak 1.080.000 dinara, a da za to “nije pruèn dokaz”. Zani-mqivo je i otkri}e inspektora da je u jednom tro{kovniku ukupna vrednostpruènih advokatskih usluga iskazana u iznosu od 1,2 miliona dinara, dokzbir ukupnih stavki zapravo iznosi 1,6 miliona dinara.

U svom inspekcijskom nalazu, Buyetska inspekcija je za ovako haoti~no,nepotpuno i neta~no kwièwe i pla}awe ra~unovodstvenih isprava identi-fikovala odgovorna lica u gradskoj upravi. Tako je, kao odgovorno lice zapovredu propisa, odnosno odredbi Zakona o ra~unovodstvu, ozna~ena VesnaJovanovi}, {ef Odeska kwigovodstva buyeta. S druge strane, kao odgovornolice zbog toga {to pre kwièwa nije vr{ena kontrola potpunosti, istini-tosti, ra~unske ta~nosti i zakonitosti kwigovodstvenih isprava, inspekto-ri su ozna~ili @arka Radovanovi}a, zamenik direktora Slu`be za finan-sijsko-ra~unovodstvene poslove. Dakle, odgovornost Nenada Bogdanovi}a senigde ne spomiwe i pored ~iwenice da je IO SG Beograda pod wegovim ru-kovo|ewem doneo re{ewa da grad “~asti” JKP “Parking servis”310) tako{to }e 1,1 milion dinara platiti umesto tog preduze}a.

Partijski transferi bez pravnog osnova

Gradska vlast, odnosno IO SG Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi-}em, zakqu~kom iz decembra 2000. godine i re{ewem iz maja 2001. godine, jenezakonito iz sredstava teku}e buyetske rezerve odobrila ukupno 17,8 mili-ona dinara za izmirewe obaveza koje nisu dospele na teret gradskog buyeta.Time je grad Beograd, po presudi Privrednog i Vi{eg privrednog suda u Be-ogradu, na sebe preuzeo obavezu pla}awa dugova sportskih centara: “[umi-ce” u Beogradu, “Mladenovac” u Mladenovcu i “11. april” na Novom Beogra-du, po osnovu isporu~ene toplotne energije za tri godine, ukqu~uju}i i za-konsku zateznu kamatu. Ovom pla}awu je prethodio dopis od JKP “Beograd-ske elektrane” sa pregledom dugovawa sportskih centara, i to u ukupnom iz-nosu od 19,1 milion dinara. Detaqnim pregledom navedene dokumentacijeBuyetska inspekcija je utvrdila da iz “navedene dokumentacije nije utvr|enosnov za preuzimawe duga ovih sportskih centara od strane grada Beograda,kao i samo preuzimawe duga, budu}i da se preuzimawe duga u smislu odredbi(....) Zakona o obligacionim odnosima, vr{i ugovorom o preuzimawu duga”. Sobzirom na ovakvo ~iweni~no stawe, buyetski inspektori su konstatovalida je izmirewe obaveze od 17,8 miliona dinara izvr{eno u suprotnosti sa va-è}im propisima, za {ta je kao odgovorno lice ozna~en Ti{ma Mirko, se-kretar Sekretarijata za finansije. Tako|e, za buyetsko pla}awe nezakoni-to i neta~no utvr|enih ra~unovodstvenih isprava, kao odgovorna lica u in-spekcijskom nalazu ozna~eni su Vesna Jovanovi} i @arko Radovanovi}.

Ne{to kasnije, u junu i julu 2001. godine, zakqu~kom i re{ewem IO SGBeograda, ovog puta iz stalne buyetske rezerve, izdvojeno je 15 miliona di-nara. Ovaj iznos je ispla}en na ime donacije za sanirawe {teta od elemen-tarnih nepogoda, bez navo|ewa kome su sredstva dotirana, a u korist ra~una:40802-840-016-62686. Inspektori su konstatovali da u “postupku kontrole

Ivan Nini}

187

nije stavqena na uvid dokumentacija iz koje bi se utvrdio osnov i visina oba-veze”, te su ovakvim ~iwewem, odnosno “nestavqawem dokumentacije na uvidinspektoru povre|ene odredbe ~lana 29, stava 2 Zakona o dràvnoj upravi”.Iz kojih razloga gradska vlast buyetskim inspektorima nije pokazala tra-ènu dokumentaciju, ostaje enigma. [to se ti~e namene sredstava stalnebuyetske rezerve, poznato je da je odredbama Zakona o javnim prihodima irashodima bilo definisano da se sredstva stalne buyetske rezerve mogu ko-ristiti za “...podmirivawe rashoda nastalih kao posledica vanrednih okol-nosti za koje nisu obezbe|ena sredstva u buyetu ili na drugi na~in, a naro-~ito: poplava, su{a, poàr, zemqotres i druge elementarne nepogode”. Me-|utim, buyetski inspektori su konstatovali da se u konkretnom slu~aju “neradi o podmirivawu rashoda, ve} o prihodima po osnovu donacija za sanaci-ju {teta od elementarnih nepogoda”, te je samim tim ovaj transfer bio neza-konit. I ovog puta kao odgovorno lice bio je identifikovan Ti{ma Mirko,sekretar gradskog Sekretarijata za finansije.

U decembru 2002. godine, na osnovu re{ewa IO SG Beograda, iz sredsta-va stalne buyetske rezerve izvr{en je nezakonit prenos 40 miliona dinaraPreduze}u za izgradwu èlezni~kog ~vora “Beograd” d.o.o. i to na ime rea-lizacije “pro{irenog programa za{tite objekata i radova u @elezni~kojstanici Beograd (centar)”. Ovom pla}awu je prethodio dopis koji je u okto-bru 2002. godine, od strane J@TP “Beograd” i Preduze}a za izgradwu èle-zni~kog ~vora “Beograd” d.o.o. upu}en Skup{tini grada Beograda. U dopisuse gradska vlast poziva da obezbedi nedostaju}a finansijska sredstva u vred-nosti od 80 miliona dinara, i to na ime realizacije tro{kova spomenutogprojekta. Ovde je bitno ista}i to da su buyetski inspektori konstatovali da“u postupku kontrole nije stavqen na uvid pomenuti dopis, pa nije bilo mo-gu}e utvrditi osnovanost obaveze, kao i visinu iste”. Na bazi raspoloìvedokumentacije i uvida u analiti~ku evidenciju dobavqa~a, buyetski inspek-tori su do{li do zakqu~ka da za ovaj prenos buyetskih sredstava nije posto-jao pravni osnov. Utvr|eno je da je isplata sredstava od 40 miliona dinaraizvr{ena samo na bazi re{ewa IO SG Beograda, a {to, u skladu sa odredba-ma Zakona o ra~unovodstvu, nikako ne moè da predstavqa verodostojnu is-pravu “za iskazivawe, ve} samo za izmirewe buyeta”. Odgovornost za ovakvopla}awe, prema inspekcijskim navodima, snose Vesna Jovanovi}, {ef Ode-ska kwigovodstva buyeta i @arko Radovanovi}, zamenik direktora Slu`beza finansijsko-ra~unovodstvene poslove. Me|utim, imena mentora i nalogo-davaca ovog transfera nisu poznata, osim ~iwenice da se radi o odluci IOSG Beograda na ~ijem ~elu se nalazio Nenad Bogdanovi}.

Iz sredstava stalne buyetske rezerve u decembru 2002. godine izvr{enje prenos 1,5 miliona dinara kao avans Dru{tvenom preduze}u “Beograd-odr-àvawe” iz Beograda, a na osnovu zakqu~aka IO SG Beograda iz oktobra inovembra iste godine. Kao pravni osnov za prenos sredstava navedenom pred-uze}u, posluìo je ugovor koji je 20. novembra 2002. godine zakqu~en izme|u:1) Gradske uprave – Sekretarijata za komunalne i stambene poslove, 2) DP“Beograd-odràvawe” iz Beograda i 3) SO Palilula. Predmet ovog ugovora


188

bio je definisawe obaveza i u~e{}a grada Beograda u finansirawu izvo|e-wa radova na prokopavawu kanala du ̀Zrewaninskog puta za potrebe vodo-snabdevawa naseqa Krwa~a, a u skladu sa zakqu~kom IO SG Beograda. Takoje spornim ugovorom grad preuzeo obavezu da obezbedi sredstva u visini od 5miliona dinara i da ista prenese na ra~un DP “Beograd-odràvawe”. Pre-nos sredstava je ugovoren prema slede}oj dinamici: “30 odsto na ime avansa uroku od 8 dana od dostavqawa bankarske garancije, a preostali iznos po pri-vremenim situacijama i okon~anoj situaciji u roku od 8 dana od dana prije-ma i overe istih”. Mo`da bi ovde sve ostalo nezapaèno da ovo rasipawegradskog buyeta nije u skladu sa odredbama Zakona o javnim prihodima i jav-nim rashodima, kojima je precizirano za koje rashode i pod kojim okolnosti-ma se koriste sredstva iz stalne buyetske rezerve. Prema slovu zakona, sred-stva iz stalne buyetske rezerve se mogu koristiti za “...podmirivawe rasho-da nastalih kao posledica vanrednih okolnosti za koje nisu obezbe|enasredstva u buyetu ili na drugi na~in, a naro~ito: poplava, su{a, poàr, ze-mqotres i druge elementarne nepogode”.

Buyetski inspektori su utvrdili da su navedena sredstava od 1,5 milio-na dinara “na ime avansa” nezakonito utro{ena, jer je re~ o vodosnabdevawunaseqa, a ne o vanrednim okolnostima koje zakon propisuje. Ipak, ~elnicigradske vlasti su shvatili da su “uhva}eni na delu”, je u toku buyetske kon-trole doneto novo re{ewe od strane IO SG Beograda, kojim je prethodno re-{ewe stavqeno van snage, a 21. avgusta 2003. godine je izvr{en povra}aj upla-}enih sredstava od 1,5 miliona dinara. Kao odgovorna lica za ovo me{eta-rewe, inspektori su ozna~ili Mirka Ti{mu, Vesnu Jovanovi} i @arka Ra-dovanovi}a, dok iz IO SG Beograda niko nije ozna~en kao odgovoran.

Kako je 9,7 miliona dinara ““pojeo mrak””...

Za finansirawe izrade izolacije na krovu SRC “Bawica” u Beogradu,ponovo su u skladu sa zakqu~kom IO SG Beograda iz avgusta 2002. godine, “upogon stavqena” sredstva iz teku}e buyetske rezerve gradskog buyeta. Ovimpovodom, IO SG Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em je, u roku odsvega tri dana, prihvatio molbu Vaterpolo kluba “Partizan”, te je na ra~untog sportskog kluba izvr{en prenos nov~anih sredstava u iznosu od 3 mili-ona dinara, a za izradu krovne izolacije po naknadnim aneksima osnovnogugovora o izvo|ewu radova. Prethodno je izme|u V.K. “Partizan”, Gradskeuprave – Sekretarijata za sport i omladinu i preduze}a “Vodotehnika” d.o.o.iz Beograda, zakqu~en ugovor za izvo|ewe radova na rekonstrukciji i sana-ciji SRC “Bawica” u Beogradu.

Vrednost ugovora prema usvojenoj ponudi izvo|a~a radova iznosila je30,6 miliona dinara, ali u ovu cenu nisu bili ura~unati porezi na materi-jal i usluge. Ugovorom je definisano da }e tro{kovi poreza pasti na teretgradske uprave i to samo ukoliko gradska uprava ne obezbedi gra|evinsku do-zvolu za izvo|ewe predmetnih radova. Me|utim, da je u ovom poslu od po~et-ka ne{to bili kriminalno, proizilazi iz samog ugovora koji je zagonetnosa~iwen.

Ivan Nini}

189

Naime, ugovoreno je da se sredstva za izvo|ewe radova obezbede tako{to }e V.K. “Partizan” u~estvovati sa 5,6 miliona dinara, dok }e Gradskauprava – Sekretarijat za sport i omladinu, u~estvovati sa 25 miliona dina-ra. ^lanom 9 predmetnog ugovora, V.K. “Partizan” se obavezao da sredstavaGradske uprave – Sekretarijata za sport i omladinu isplati po potpisiva-wu ugovora, na `iro ra~un izvo|a~a radova, i to avans u visini od 50 odstougovorene vrednosti posla, {to ~ini 15,3 miliona dinara, a ostatak po “pri-vremenim” i “okon~anim” situacijama. Tako je “prva okon~ana situacija” ra-dova iznosila 19,9 miliona dinara, “druga okon~ana situacija” je fakturisa-na na 24,5 miliona dinara, dok je “pred-okon~ana situacija” iznosila 33,6 mi-liona dinara, a sa porezom na promet taj iznos je bio fakturisan na 40,3 mi-liona dinara.

Na bazi prethodno citiranog ugovora, Sekretarijat za finansije je Se-kretarijatu za sport i omladinu odobrio prenos sredstava na svoju buyetskupoziciju, i to u ukupnom iznosu od 30,6 miliona dinara. Nakon ovog transfe-ra, re{ewem Sekretarijata za finansije od 12. decembra 2002. godine, odo-bren je prenos sredstava u iznosu od 6,7 miliona dinara direktno izvo|a~uradova Preduze}u “Vodotehnika” d.o.o. iz Beograda, i to na ime okon~ane si-tuacije, a iz sredstava obezbe|enih u gradskom buyetu za otplatu dugova. Uovom slu~aju, Buyetska inspekcija je prekontrolisala finansijski plan ko-ji je bio sastavni deo plana rada Sekretarijata za sport i omladinu u 2002.godini. Inspektori su utvrdili da je za investicije u objekte ~iji osniva~nije grad Beograd (to se odnosi i na SRC “Bawica”), bio planiran iznos odsvega 6 miliona dinara. Me|utim, samo za ovaj jedan objekat, iz buyeta gradaje mimo finansijskog plana izdvojeno 30,6 miliona dinara potpuno nezako-nito.

Daqom kontrolom finansijske dokumentacije za napred izvedene i pla-}ene radove na SRC “Bawica”, buyetski inspektori su utvrdili da su isti“izvedeni u vrednosti od 40,3 miliona dinara, dok su za tu namenu odobrenasredstva u vrednosti od 30,6 miliona dinara”. Iz toga je proiza{ao zakqu-~ak i konstatacija da su radovi “izvedeni i pla}eni u ve}oj vrednosti od 9,7miliona dinara, a da za iste nije sa~iwen aneks osnovnog ugovora”. Dakle, zaovo “probijawe” ugovorenih radova nije postojao zakonski osnov, pa je samimtim pla}awe 9,7 miliona dinara bilo potpuno nezakonito. Kako? Naime,prema ugovornim obavezama, grad Beograd nije bio u obavezi da izmiri puniznos od 40,3 miliona dinara sa obra~unatim porezom, a to je upravo u~iwe-no u celosti. Ova razlika od 9,7 miliona dinara, prema nalazu inspekcije,pokrivana je nezakonito na dva na~ina. Kako?

To je u~iweno, kao {to je nagla{eno u prethodnom delu ove analize, ta-ko {to je IO SG Beograda, na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, odobrio pla-}awe 3 miliona dinara iz sredstava teku}e buyetske rezerve, i to bez ikakvevalidne dokumentacije i aneksa osnovnog ugovora. Preostali deo duga izno-sio je 6,7 miliona dinara i u tu svrhu je Sekretarijat za finansije, 12. decem-bra 2002. godine, doneo nezakonito re{ewe kojim je odobren prenos sredsta-va u nazna~enom iznosu, i to direktno preduze}u koje je izvodilo radove i


190

“probilo” vrednost radova. Buyetski inspektori su utvrdili da prilikomdono{ewa ovog re{ewa nije postojao pravni osnov, pa je samim tim tro{akpao na teret buyetska sredstva, {to je u suprotnosti sa odredbama Zakona ojavnim prihodima i javnim rashodima. S obzirom na sve okolnosti, inspek-tori su gradskim vlastima naloìli meru da se “na ra~un grada Beograda iz-vr{i povra}aj nenamenski utro{enih sredstava na ime izmirewa poreskeobaveze u iznosu od 6.727.177,93 dinara”. Za izvr{ewe ove mere ostavqen jerok od 15 dana.

Kao lice koje je odgovorno za ovakvo nezakonito postupawe i ovog putaje ozna~en Ti{ma Mirko, sekretar Sekretarijata za finansije, ali ne i ne-ko iz IO SG Beograda. Dakle, ostali smo bez odgovora kako je mogu}e da Ne-nad Bogdanovi} nije bio odgovoran za dono{ewe odluke o nezakonitom usme-ravawu 3 miliona dinara iz gradske kase. Druga enigma jeste zapravo pitaweza{to buyetski inspektori nisu naloìli da se u buyet grada vrati 9,7 mi-liona dinara, za koliko su radovi probijeni. Dakle, kako sredstva od 6,7 mi-liona koja je usmerio Ti{ma moraju da se vrate u buyet, a 3 miliona koja jeusmerio Bogdanovi} ne moraju da se vrate u buyet? Pri tom, oba akta o usme-ravawu sredstava su bila u potpunosti nezakonita. Me|utim, mo`da bi uovom primeru me{etarewa su{tinsko pitawe bilo to zbog ~ega su radoviugovoreni na 30,6 miliona, a pla}eni 40,3 miliona. Da li je razlika oprav-dana i, ako nije, gde je 9,7 miliona dinara zavr{ilo svoju “putawu”? Naà-lost, ovo pitawe ostaje bez odgovora.

Ivan Nini}

191

(24)Gradska uprava ““o~erupala”” gradsku kasu (3)

Prema nalazu Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, “~erupa-we” buyeta od strane ~elnika Gradske uprave ostavilo je duboke rupe ubuyetu grada Beograda tokom 2001. i 2002. godine.

Samo nezakonitim obra~unom i isplatama plata zaposlenih u grad-skoj upravi buyet je o{te}en za 45,5 miliona dinara, a nezakonitim ispla-tama tro{kova prevoza buyet je o{te}en za 5,1 milion dinara. Zbog nedo-statka validne i potpune dokumentacije za pravdawe akontacija za dnev-nice i tro{kove slu`benih putovawa, buyetu grada je “bez pokri}a” napra-vqen rashod od oko milion dinara.

Kupovina “socijalnog mira” dotirawem sredstava sindikatu gradskeuprave, napravila je rupu u buyetu za 5,5 miliona dinara. Nenamenski tran-sferi Sekretarijata za komunalne i stambene poslove naneli su {tetubuyetu u iznosu od 45,6 miliona dinara, dok je Sekretarijat za saobra}ajnenamenski utro{io 22,7 miliona dinara.

* * *

Milioni koje nije bilo te{ko potro{iti

Odlukom o buyetu grada Beograda za 2001. godinu, samo za rad Gradskeuprave bila su obezbe|ena sredstva u iznosu od 358 miliona dinara. Me|u-tim, re{ewem IO SG Beograda iz decembra iste godine, prethodno plani-rana sredstva su uve}ana na 369,7 miliona dinara. Time je, prema zavr{nomra~unu grada Beograda iz 2001. godine, Gradska uprava u toj godini utro{i-la 366,9 miliona dinara, od ~ega je za isplatu plata zaposlenih u Gradskojupravi utro{eno 254,1 milion dinara, za materijalne tro{kove je utro{e-no 85,9 miliona dinara, dok je za opremawe organa uprave utro{eno 11,8 mi-liona dinara. Kada je re~ o buyetskoj 2002. godini, tu su cifre bile mnogove}e. Buyet Gradske uprave u 2002. godini je prvobitno iznosio 587,7 milio-na dinara, ali je naknadno uve}an na 588,3 miliona dinara.

U toj buyetskoj godini utro{eno je 571,1 milion dinara, od ~ega je za is-platu plata potro{eno 414,9 miliona dinara, dok je za materijalne tro{ko-ve potro{eno 116,2 miliona dinara, a za odràvawe i opremawe objekataSkup{tine grada utro{eno je 36,4 miliona dinara.

Iz ove grube, ali ta~ne analize prihoda i rashoda, sasvim je o~iglednoda je bilo dovoqno novca u gradskoj kasi da se “èqe” svih ~elnika Gradskeuprave zadovoqe. Upravo to je nateralo i Buyetsku inspekciju Ministar-stva finansija da se u svojoj kontroli materijalno-finansijskog poslovawazadrì na realizaciji utro{ka ovih sredstava. Ono {to su inspektori u po-stupku kontrole otkrili i precizno utvrdili, nije ni{ta novo i iznena|u-ju}e kada je re~ o me{etarewu kadrova Demokratske stranke koji su imali“pristup” gradskoj kasi.


192

310) Na ~elu JKP “Parking servis” se od 2001. do 2008. godine nalazio generalnidirektor @ivorad @ika An|elkovi}, funkcioner Demokratske stranke, ujavnosti poznatiji pod nadimkom “@ika pauk”. Vaìo je za ~oveka od poverewaZ. \in|i}a, N. Bogdanovi}a i B. Tadi}a. Dok je obavqao funkciju ministraodbrane SCG, B.Tadi} je An|elkovi}a imenovao za svog savetnika za bezbed-nost. Iako je An|elkovi}evo ime u javnosti spomiwano u mnogobrojnim afe-rama, u septembru 2008. godine postavqen na funkciju pomo}nik gradona~el-nika D. \ilasa.

311) Pravilnik o zvawima, zanimawima i platama zaposlenih u Gradskoj upravi(“Sl. list grada Beograda”, br.1/96, 6/96, 8/97 i 20/2000).

312) Odluka o naknadama i drugim primawima odbornika u Skup{tini grada Beo-grada i platama izabranih, imenovanih i postavqenih lica (“Sl. list gradaBeograda”, br. 13/93 i 1/96).

313) Novi zakon o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama (“Sl. glasnikRS”, br. 34/01) donet je 13. 6. 2001. godine, a na snagu je stupio 1. 7. 2001. godine,~ime je prestao da vaì Zakon o platama u dràvnim organima i javnim slu-`bama (“Sl. glasnik RS”, br.53/95).

““Gre{ka”” koja je ko{tala 45,5 miliona dinara

Koliko samo “nemarnost” nadle`nih u gradskoj upravi moè da proiz-vede nenamensko “ispumpavawe” buyetskog novca, o~igledno je na primeruobra~una i isplata zarada zaposlenih u Gradskoj upravi, a {to je bilo pred-met interesovawa buyetskih inspektora. Naime, kontrolom obra~una i is-plata plata izabranih, imenovanih, postavqenih i zaposlenih lica u grad-skoj upravi tokom 2001. i 2002. godine, ustanovqeno je da su iste vr{ene u su-protnosti sa tada vaè}im propisima.

Obra~un i isplata zarada u gradskoj upravi su vr{eni primenom osno-vica koje su utvr|ene na bazi zakqu~aka IO SG Beograda, koeficijenata izpravilnika gradske uprave311) koji je bio u primeni, kao i na bazi odluke onaknadama i drugim primawima u gradskoj upravi312).

Ovi, po pravnoj prirodi, op{ti normativni akti koje je gradska upravaprimewivala prilikom obra~una i isplata zarada, doneti su u skladu sa Za-konom o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama iz 1995. godine, pasu tako bili neusagla{eni sa novim zakonom iz 2001. godine313).

Na bazi tako donetih podzakonskih akta koji nisu bili usagla{eni savaè}im zakonom, u 2001. godini, iz buyeta grada Beograda je obra~unata iispla}ena masa plata za zaposlene u iznosu od 872,8 miliona dinara, a u 2002.godini u iznosu od 1 milijardu i 458 miliona dinara.

S obzirom da je u pitawu ovako veliki prekr{aj, buyetski inspektorisu u ciqu utvr|ivawa iznosa mase plata koju je bilo mogu}e isplatiti za na-vedeni period, Gradskoj upravi izdali zakqu~ak kojim je naloèno gradskimslu`bama da izvr{e validan obra~un. Rok za izvr{ewe ovog naloga je bio 15dana, me|utim inspektori su u svom nalazu konstatovali da traèni obra~unnije stavqen na uvid, te da nadle`ni u gradskoj upravi nisu postupili po na-logu.

Ivan Nini}

193

314) Tamara Stoj~evi} je kao kadar Demokratske stranke vr{ila funkciju zame-nika sekretara i sekretara u SO Vra~ar (1995-1998.), sekretar OIK Vra~ar(1999-2002.), savetnik sekretara SO Vra~ar (2000.), sekretar Sekretarijata zaskup{tinske poslove i propise grada Beograda (2000-2001), zamenika sekreta-ra i sekretara Skup{tine grada Beograda (2001-2004), na~elnik Gradske upra-ve grada Beograda (2004-2007), ~lan RIK-a (2002-2009), zamenik sekretaraGIK-a (2001-2005.), generalni sekretar Narodne skup{tine (2007-2008). Stoj-~evi}eva je trenutno na funkciji generalnog sekretara Vlade Srbije (od 8. 7.2008).

Time je kao odgovorno lice za neizvr{avawe naloga Buyetske inspekci-je ozna~ena Tamara Stoj~evi}314), koja je u momentu buyetske kontrole vr{i-la funkciju sekretara Gradske uprave. Ovakav primer bahatosti gospo|eStoj~evi} sam po sebi dovoqno govori o tome kako za kadrove Demokratskestranke ne vaè obaveze koje proizilaze iz pozitivno-pravnih propisa i na-loga nadle`nih i neposredno vi{ih organa kontrole, u konkretnom slu~ajuBuyetske inspekcije. Me|utim, bez obzira na ovu prepreku, inspektori susami izvr{ili obra~un i utvrdili da je gradska uprava iz buyeta grada Beo-grada, na ime zarada isplatila ~ak 45,5 miliona dinara vi{e od dozvoqenog.Iz nama nepoznatih razloga, inspekcija nijednom merom nije naloìla da seovaj vi{ak sredstava, koja su ispla}ena u iznosu ve}em od predvi|enog i za-konom dozvoqenog, vrati u buyet grada. Tako je gradska kasa, bez ikakvih po-sledica i bez ikakve odgovornosti, “o~erupana” za neverovatnih 45,5 milio-na dinara.

Kontrolom ispravnosti i zakonitosti ugovora o delu koje je Gradskauprava zakqu~ivala sa pojedinim fizi~kim licima, utvr|eno je da je za tunamenu u 2002. godini utro{eno 114.000 dinara neto, odnosno 162.857 dinarabruto. Detaqnom kontrolom dokumentacije, buyetski inspektori su utvrdi-li odre|ene “zanimqivosti”, i to: “da su ugovori sa izvo|a~ima sklapani po-sle rokova utvr|enih za vr{ewe zadataka iz ugovora”; “da ugovorima nije de-finisan obim posla, ve} samo naveden opis posla, npr. odràvawe ra~unar-ske opreme, fizi~ki poslovi i sl.”; “da su isplate naknada vr{ene bez overeda je posao izvr{en”; i “da su za isti opis poslova i za isti period izvr{e-wa utvr|ivani razli~iti iznosi naknada”. Dakle, na ovom primeru se veomajasno vidi kako je Demokratska stranka na najgrubqi mogu}i na~in zloupo-trebqavala gradsku vlast u Beogradu.

Tro{kovi prevoza vi{i od stvarnih za 5,1 milion

Kontrolom tro{kova prevoza (dolaska na posao i odlaska sa posla) za-poslenih u Gradskoj upravi, buyetski inspektori su utvrdili ve}e nepravil-nosti, ~ime je gradskom buyetu za samo dve godine naneta {teta od 5,1 mili-on dinara. Naime, odredbama uredbe o naknadama i drugim primawima zapo-slenih u dràvnim organima i izabranih, odnosno postavqenih lica, koja jetada bila na snazi, jasno je definisano da se naknada tro{kova prevoza is-pla}uje u visini cene mese~ne pretplatne karte u gradskom i prigradskom,odnosno me|ugradskom saobra}aju. S tim u vezi, IO SG Beograda je u septem-


194

bru 2001. godine doneo zakqu~ak da se svim zaposlenim u Gradskoj upravi is-plati naknada tro{kova prevoza u iznosu od 800 dinara, i to nabavkom pret-platnih karata i naknadom tro{kova do iznosa cene pretplatne karte.Buyetski inspektori su utvrdili da je na ovakav na~in Gradska uprava, po-red izdataka za nabavku pretplatnih karata po ra~unima GSP-a, utro{ila idodatnih 1,8 miliona dinara. Ova sredstva su ispla}ivana kao nov~ana na-knada tro{kova prevoza do visine od 800 dinara (po pojedincu), i to upravoonako kako je definisano zakqu~kom organa kojim je rukovodio Nenad Bog-danovi}, a {to je bilo u suprotnosti sa vaè}om uredbom. Me|utim, ovo me-{etarewe je preslikano i u 2002. godinu, jer je na snazi bio isti zakqu~akIO SG Beograda iz 2001. godine. Tako je na preslikan na~in, u 2002. godini,dodatno i potpuno nezakonito utro{eno 3,3 miliona dinara. Buyetska in-spekcija je naloìla meru kojom je gradska vlast bila u obavezi da u roku od60 dana “na ra~un buyeta izvr{i povra}aj sredstava u iznosu od 5.170.505 di-nara, utro{enih iznad propisanog iznosa”.

Rupe u buyetu, a dnevnice u yepu

Zakqu~kom iz maja meseca 2001. godine, IO SG Beograda na ~elu sa Ne-nadom Bogdanovi}em, odobrio je slu`beni put u Pariz za 5 osoba. Na osnovuovog akta “putnicima” su ispla}ene dnevnice u visini od 180.760 dinara, tro-{kovi hotelskog sme{taja i avio-prevoza u visini od 683.630 dinara i goto-vina u iznosu od 3.250 dinara. Buyetska kontrolom od strane buyetskih in-spektora je utvr|eno da su dnevnice pravdane prilagawem putnih naloga nakojima je navedeno vreme putovawa, i to bez potrebnih dokaza, a pri tom istinalozi nisu overeni od strane likvidatora, rukovodioca ra~unovodstva inaredbodavca. Daqa kontrola je pokazala da su tro{kovi preno}i{ta prav-dani ra~unom agencije “Kontiki”, i to bez prilagawa originalnog hotel-skog ra~una iz koga bi se utvrdili stvarni tro{kovi preno}i{ta. Isto tako,tro{kovi prevoza su pravdani ra~unom pomenute agencije, i to u iznosu od99.667 dinara, bez priloènih originalnih prevoznih karata. [to se ti~egotovinskog iznosa od 3.250 dinara, koji je podignut na ime pokrivawa aero-dromski taksi, utvr|eno je da “isti nije pravdan do zavr{etka kontrole”.

Naredne, 2002. godine, situacija nije bila nimalo sjajnija kada je re~ orasipawu gradskih para na slu`bena putovawa, o ~emu najboqe govore ~iwe-nice do kojih je do{la Buyetska inspekcija. Naime, uvidom u popis neoprav-danih akontacija za slu`bena putovawa na dan 31. 12. 2003. godine, utvr|enoje da Gradska uprava od “putnika” potraùje 296.306 dinara, i to na ime akon-tacija koje su ispla}ene u valuti zemqe u koju su putovali. Za razliku od ino-stranih putovawa, dug prema Gradskoj upravi za neopravdana putovawa u ze-mqi evidentiran je u iznosu od 80.700 dinara. Tako su inspektori konstato-vali da su istekli do tada svi predvi|eni rokovi za podno{ewe i pravdaweobra~una putnih tro{kova za koje je uzet novac iz gradske kase u ukupnom iz-nosu od 376.376 dinara. Zbog toga je odgovornim licima u Gradskoj upravi na-loèna mera da “naplate potraìvawa od zaposlenih po osnovu ispla}enih,a ne opravdanih akontacija za slu`bena putovawa u iznosu od 376.376 dina-ra”. Za izvr{ewe ove mere je ostavqen sasvim dovoqan rok od 60 dana.

Ivan Nini}

195

IO SG Beograda je, u januaru 2002. godine, doneo zakqu~ak kojim se odo-brava put u Pariz advokatu R. Igwa~evi}u i prof. dr V. Besarovi}u, radi za-stupawa grada Beograda pred Me|unarodnim arbitra`nim sudom u Parizu.Za ovu namenu, iz buyeta je izdvojeno 41.433 dinara, {to predstavqa sedamdnevnica za oba lica, ali je tako|e izdvojeno i 162.846 dinara za tro{kovehotelskog sme{taja (2 osobe i 7 no}ewa). U me|uvremenu, prof. dr V. Besa-rovi} je odustao od slu`benog puta, pa je izvr{io povra}aj 23.589 dinara ko-je je podigao na ime dela sredstava po osnovu dnevnica. Me|utim, drugo lice,advokat R. Igwa~evi}, do po~etka vr{ewa buyetske kontrole, prema navodi-ma iz inspekcijskog nalaza, “nije pravdao ostatak od 21.617 dinara”, kolikoje podigao na ime dnevnica. Kada je re~ o tro{kovima hotelskog sme{taja zaadvokata R. Igwa~evi}a, oni su prema ra~unu agencije “Kontiki”, iznosili162.864 dinara, a ovaj ra~un je pla}en na osnovu zakqu~ka IO SG Beograda.Me|utim, inspektori su utvrdili da je ra~un u nazna~enom iznosu pla}en 17.januara 2002. godine, a da je IO SG Beograda odluku o pla}awu doneo tek 21.januara 2002. godine. Iz ovoga proizilazi zakqu~ak inspektora da je preura-weno pla}awe ra~una izvr{eno bez ikakvog zakonskog osnova. Zanimqivo jei to da u dokumentaciji nije prona|en originalan hotelski ra~un za pruè-ne usluge. Kao odgovorno lice za ove nezakonitosti, inspekcija je nazna~ila@arka Radovanovi}a, u tom trenutku v.d. direktora Slu`be za finansijsko-ra~unovodstvene poslove.

Kupovali sindikalni mir gradskim parama

Buyetskom kontrolom je otkriveno da je Gradska uprava, u 2001. godini,odobrila i isplatila regres za kori{}ewe godi{weg odmora zaposlenimradnicima, i to u iznosu od 4.035 dinara po radniku, {to predstavqa 100 od-sto utvr|enog prava u toj godini. Tako je, prema spisku Gradske uprave, novacdobio 1231 radnik, a ukupno je ispla}eno 4,9 miliona dinara. Ovim povodom,buyetski inspektori su u svom nalazu konstatovali da “grad Beograd, prili-kom obra~una i isplate plata izabranih, imenovanih, postavqenih lica izaposlenih u Gradskoj upravi za 2001. godinu, nije primewivao Zakon o pla-tama u dràvnim organima i javnim slu`bama”. Tako je odredbom ~lana 14ovog zakona bilo jasno precizirano da “ako je do dana stupawa na snagu ovogzakona ispla}en dodatak na ime regresa za kori{}ewe godi{weg odmora za2001. godinu, obra~un i isplata plate po odredbama ovog zakona i akta Vla-de RS iz ~lana 8 ovog zakona, umawuje se srazmerno mese~no do ukupnog izno-sa ispla}enog regresa”. Buyetski inspektori nisu posebno nazna~ili odgo-vorno lice za ovo me{etarewe, ali su gradskim vlastima naloìli odgova-raju}u meru. Tako je gradskoj upravi naloèno da u roku od 8 dana izvr{i ob-ra~un plata za kontrolisani period primenom Zakona o platama u dràv-nim organima i javnim slu`bama.

Pored ovih nezakonitih isplata, inspektori su otkrili da su vr{ene iisplate zaposlenima u gradskoj upravi, i to “na ime solidarne pomo}i” u iz-nosu od 4,3 miliona dinara. Me|utim, isplata ovih sredstava, niti je bilautvr|ena posebnim kolektivnim ugovorom za dràvne organe, niti je bila


196

315) Duwa Kneèvi} je na funkciju gradskog sekretara u Sekretarijatu za komu-nalne i stambene poslove postavqena 5. 11. 2000. godine, a 4. 1. 2005. godine jena istu funkciju reizabrana na predlog Demokratske stranke. Na tom mestuostala je sve do septembra 2008. godine.

utvr|ena Finansijskim planom Gradske uprave za 2001. godinu. Jednostavno,gradska vlast nije planirala dotacije sindikalnim organizacijama u 2001.godini, a koje su za ciq mogle da imaju “poboq{awe socijalnog poloàja za-poslenih”. Bez obzira na ovu ~iwenicu, Gradska uprava je sa pozicije buyetaizvr{ila dve isplate u vidu dotacije Sindikalnoj organizaciji gradskeuprave. Tako je re{ewem o raspodeli sredstava iz januara 2001. godine izvr-{ena isplata u iznosu od 1,2 miliona dinara, dok je re{ewem iz februara2001. godine izvr{ena isplata tako|e u iznosu od 1,2 miliona dinara. Pre-ma raspoloìvoj dokumentaciji koju je ovim povodom pregledala Buyetskainspekcija, ustanovqeno je da se sindikalna organizacija gradske uprave do-pisom obratila Gradskoj upravi, navode}i da }e obe dotacije sluìti za is-platu po 700 dinara svim nekvalifikovanim radnicima i po 500 dinara svimostalim radnicima u vidu socijalne pomo}i.

Inspektori su u svom nalazu konstatovali da je ovakva dotacija sindi-kalnoj organizaciji, u navedenim iznosima, izvr{ena u suprotnosti s name-nama predvi|enim odlukom o buyetu za teku}u godinu, kao i u suprotnosti saFinansijskim planom prihoda i rashoda gradske uprave za 2001. godinu. Da-kle, ovde je re~ o klasi~noj “kupovini” socijalnog i sindikalnog mira odstrane ~elnika gradske vlasti iz Demokratske stranke. Naravno, kako je ova-kav potez gradske vlasti bio nezakonit, buyetski inspektori su naloìlimeru vra}awa sredstava u buyet grada. Tako je naloèno da se “na ra~unbuyeta izvr{i povra}aj sredstava u iznosu od 5.577.773,32 dinara, nenamen-ski utro{enih za dotacije Sindikalnoj organizaciji Gradske uprave u 2001.godini”. Za izvr{ewe ove mere, ostavqen je rok od 30 dana, a kao odgovornolice za ovo nenamensko tro{ewe buyetskih sredstava, inspektori su ozna-~ili Mirka Ti{mu, sekretara Sekretarijata za finansije.

Nenamenski ““isparilo”” 45,6 miliona dinara

Kontrola tro{ewa buyetskih sredstava u Sekretarijatu za komunalne istambene poslove u 2002. godini, pokazala je da je i u ovom organizacionomdelu Gradske uprave dolazilo do nenamenskog rasipawa iz gradske kase. Ina-~e, na ~elu Sekretarijata bila je gradski sekretar Duwa Kneèvi}315), kaokadar Demokratske stranke. Buyetski inspektori su utvrdili da je Sekreta-rijat za komunalne i stambene poslove, re{ewem iz februara 2002. godine,odobrio prenos sredstava u iznosu od 813,8 miliona dinara u korist JKP“Beogradske elektrane”, a na ime nabavke energenata. Prenos 5,7 milionadinara od ukupnih sredstava koja su odobrena, izvr{en je izvan roka koji jedefinisan odgovaraju}im aneksom ugovora sa JKP “Beogradske elektrane”.Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, time su prekr{ene odredbe Zako-na o javnim prihodima i javnim rashodima.

Ivan Nini}

197

U decembru 2001. godine, iz buyetskih sredstava koja su bila namewenaza investicije u javna gradska preduze}a, Javnom preduze}u za stambene po-slove preneto je 30,5 miliona dinara iz gradske kase. Ovaj transfer je rea-lizovan na osnovu vansudskog poravnawa izme|u JKP “Infostan” i Javnogpreduze}a za stambene usluge, a za potrebu nabavke rezervnih delova za lif-tove. Prethodno je IO SG Beograda, na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, svo-jim aktom obavezao Sekretarijat za finansije da obezbedi sredstva u nave-denom iznosu i da ista prenese na ra~un JP za stambene usluge. Time je Javnopreduze}e za stambene usluge bilo zaduèno da iznos od 30,5 miliona dinaranamenski usmeri i iskqu~ivo koristi za nabavku rezervnih delova za lif-tove. Me|utim, kontrolom zakonitosti i regularnosti ovog transfera,buyetski inspektori su otkrili da “Finansijskim planom Sekretarijata zakomunalne i stambene poslove za 2001. godinu, na odgovaraju}oj poziciji –Sredstva za investicije u javna komunalna preduze}a, nisu planirana sred-stva za prenos JKP “Infostan”, odnosno JP za stambene usluge, te je iznos od30,5 miliona dinara” utro{en nenamenski. Time su, prema oceni inspekto-ra, grubo prekr{ene odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima.

Daqom kontrolom, otkriveno je da je Gradski sekretarijat za komunal-ne i stambene poslove, u oktobru 2001. godine, zakqu~io ugovor kojim se oba-vezao da }e u~estvovati u finansirawu radova na popravci krovova na 39stambenih objekata i snositi tro{kove u iznosu od 19,6 miliona dinara. Po-red toga, grad Beograd se obavezao da }e za radove stru~nog nadzora obezbe-diti dodatna sredstva u iznosu od 2,9 miliona dinara, a {to sa radovimaukupno ~ini 22,5 miliona dinara. Naravno, IO SG Beograda, na ~elu sa Ne-nadom Bogdanovi}em, je doneo odgovaraju}i zakqu~ak kojim se ovi posloviodobravaju. Ugovorom je bilo definisano da se sredstva u nazna~enom izno-su prenose Javnom preduze}u za stambene usluge, i to avansno 30 odsto u rokuod 8 dana od dana potpisivawa ugovora, a ostatak sukcesivno po zavr{etkuradova. Tako je na bazi ovoga izvr{en prenos buyetskih sredstava Javnompreduze}u za stambene usluge, u iznosu od 6,7 miliona dinara. Kontrolom za-konitosti transfera, buyetski inspektori su konstatovali da im u postup-ku kontrole na uvid nije stavqena nikakva dokumentacija kojom bi se prav-dao transferisani iznos od 6,7 miliona dinara. Inspektori su utvrdila daukupna sredstva, koja su iz buyeta grada preneta Javnom preduze}u za stambe-ne usluge, iznose 15 miliona dinara, i da su ista utro{ena nenamenski, od-nosno u suprotnosti sa Odlukom o buyetu grada za 2001. godinu. Naravno, ti-me su prekr{ene odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima.

Za ove malverzacije, buyetski inspektori su u svom nalazu kao odgovor-na lica identifikovali Duwu Kneèvi}, i to u svojstvu stare{ine Sekre-tarijata za stambene i komunalne poslove, i Mirka Ti{mu, sekretara Se-kretarijata za finansije, kao naredbodavca za izvr{ewe buyeta po re{ewuIO SG Beograda. Osim toga, inspektori su naloìli meru da se u roku od 30dana “na ra~un buyeta izvr{i povra}aj sredstava u ukupnom iznosu od 45,6miliona dinara”, koja su iz gradske kase nenamenski preneta Javnom predu-ze}u za stambene usluge.


198

316) Zoran Rubiwoni je kao kadar Demokratske stranke, u februaru 2002. godine,postavqen na funkciju sekretara Sekretarijata za saobra}aj. Na toj funkci-ji je ostao sve do februara 2004. godine, kada je odlukom IO SG Beograda iz-nenada razre{en du`nosti. Ubrzo zatim postaje savetnik za kapitalne inve-sticije direktora Direkcije za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda.Sa ove funkcije odlazi na funkciju izvr{nog direktora za projekte Direk-cije.

Pla}awe du`nika na teret sredstava za odr`avawe ulica

Iz buyeta grada za 2002. godinu, a prema otkri}u buyetskih inspektora,Sekretarijat za saobra}aj je izvr{io nenamensko, odnosno nezakonito pla-}awe sredstava u iznosu 22,7 miliona dinara u korist Gra|evinskog preduze-}a “Standard” iz Beograda. Kako? Naime, Vi{i trgovinski sud u Beogradu jeu julu 2002. godine doneo presudu koja je postala pravosna`na i izvr{na, a ukorist GP “Standard”. Tom presudom je grad Beograd kao du`nik bio obave-zan da poveriocu GP “Standard” isplati iznos od 18,5 miliona dinara sa za-teznom kamatom, po~ev{i od 31. 12. 2001. godine, kao i iznos od 678.250 dina-ra na ime tro{kova parni~nog postupka. Obra~unom zatezne kamate utvr|e-no je da ista iznosi 3,2 miliona dinara, dok se tro{kovi postupka uve}avajuza 210.500 dinara. Na bazi toga je obra~unat i utvr|en dug u ukupnom iznosuod 22,7 miliona dinara, a {to su gradske vlasti na teret buyeta grada mora-le da izmire prema du`niku.

Me|utim, buyetski inspektori su utvrdili da je ova obaveza izmirenanezakonito tako {to su za weno izmirivawe nenamenski utro{ena buyetskasredstva iz gradske kase. Ta sredstva, koja su pla}ena preko Sekretarijata zasaobra}aj, zapravo su bila namewena iskqu~ivo za realizaciju “Programaodr`avawa ulica i puteva u 2002. godini”. Prema navodima iz inspekcijskognalaza, “Odlukom o buyetu grada za 2002. godinu, sredstva za otplatu dugovai sudskih tro{kova obezbe|ena su na pozicijama buyeta raspore|enih uokviru razdela koji pripada Sekretarijatu za finansije”. Dakle, sporni dugod 22,7 miliona dinara morao je i smeo je jedino biti izmiren na teretbuyeta Sekretarijata za finansije, a nikako ne na teret buyeta Sekretari-jata za saobra}aj. Na bazi ovih ~iwenica, inspektori su kao lice koje je bi-lo odgovorno da se stara o namenskom, zakonitom i racionalnom kori{}e-wu buyetskih sredstva, ozna~ili Mirka Ti{mu, sekretara Sekretarijata zafinansije. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Ti{ma je odgovoran jerje u svojstvu naredbodavca potpisao re{ewe o izdvajawu spornih sredstava.Isto tako, kao odgovorno lice, navodi se i Zoran Rubiwoni316), koji je kaokadar Demokratske stranke u tom trenutku bio sekretar Sekretarijata zasaobra}aj.

Ivan Nini}

199

(25)[timer-majstori za tendere (4)

U proteklom periodu svoje vladavine, gradska vlast u Beogradu je po-kazala izuzetne sposobnosti kada je re~ o “{timovawu” javnih nabavki uGradskoj upravi, tako da je ve}ina gradskih tendera sprovedena u suprot-nosti sa zakonom, i to na {tetu buyeta grada. Buyetska inspekcija jeutvrdila da je tender za nabavku vozila u vrednosti od 3,3 miliona dinarabio “namontiran”tako {to je izabrani ponu|a~ svoju ponudu dostavio na-kon isteka tenderskog roka za dostavqawe ponuda. Isto tako, potpunonezakonito, {teto~inski i kriminalno su sprovedene nabavke stolica zapotrebe gradske uprave u vrednosti od 3,1 milion dinara, nabavka jarbolaza gradske zastave u vrednosti od ~ak 873.237 dinara, kao i nabavka foto-kopiranih aparata i {tampa~a ukupne vrednosti 779.289 dinara.

* * *

Do novih, slu`benih automobili ““na mufte””

Kontrola “sitnih” javnih nabavki koje je sprovela Gradska uprava to-kom 2001. i 2002. godine, pokazala je koliko su gradski ~elnici ogrezli u ko-rupciji. Naime, finansijskim planom Gradske uprave za 2001. godinu, na ko-ji je saglasnost dao IO SG Beograda na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, bi-la su opredeqena znatna finansijska sredstva za opremawe Gradske uprave.Tako je ovim dokumentom bila planirana nabavka 12 putni~kih vozila mar-ke “zastava 101” i jednog teretnog putni~kog vozila “zastava pik-ap”, a ukup-ne vrednosti 3,3 miliona dinara. Na bazi toga, Gradska uprava je u julu 2001.godine objavila oglas u dnevnom listu “Politika”. Predmet oglasa je bio ku-povina vozila po sistemu “staro za novo”, a u {ta ulazi nabavka 5 vozila “ju-go-skala 55v”, 5 vozila marke “{koda felicija” i jedno teretno vozilo “ska-la 1,1 poliy”. Dakle, o~igledno je da ~elnici gradske vlasti nisu `eleli daorganima Gradske uprave daju na kori{}ewe vozila doma}e proizvodwe, paje “{koda felicija” tada bila veoma luksuzan izbor. S tim u vezi, inspekto-ri su utvrdili da su ovom potezom ~elnici gradske vlasti odstupili od go-di{weg finansijskog plana, kojim je bila predvi|ena nabavka (13) automo-bila, i to iskqu~ivo doma}e proizvodwe.

Na raspisani konkurs za nabavku vozila javila su se svega tri ponu|a~atako da je komisija za prikupqawe ponuda i izbor “najpovoqnijeg” ponu|a~aodlu~ila da se “kao najpovoqnija” prihvati ponuda preduze}a “Ema” a.d. izKni}a. Me|utim, prilikom kontrole inspektori su otkrili da je ponudapreduze}a “Ema” a.d. upu}ena 20. jula 2001. godine, nakon isteka konkursnogroka, a da su pre we prispele ponude preduze}a “Auto~a~ak” iz ̂ a~ka i pred-uze}a “Ivani}” iz Iriga. Bez obzira na to, nabavka automobila je izvr{enaod preduze}a “Ema” a.d. jer je to verovatno i{lo na ruku (i u yep) nekome izgradske vlasti. Buyetski inspektori su u svom nalazu konstatovali da suovakvim radwama prekr{ewe odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim


200

317) Na postupak nabavki za potrebe dràvnih organa i organizacija primewivaose Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br. 53/95,3/96, 54/96 i 32/97), i to sve do 13. 7. 2002. godine, kada je na snagu stupio Zakono javnim nabavkama, za koji se kaè da je “prvi sistemski zakon antikorupcij-skog karaktera koji je usvojen nakon demokratskih promena u zemqi”. Kasni-je u prakti~noj primeni, pokaza}e se da je ovaj zakon u stvari “proizvo|a~” ko-rupcije u oblasti javnih nabavki.

rashodima, kao i odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbi-je317). Dakle, na ovom primeru se veoma jasno vidi kako su kadrovi, gradski~elnici predvo|eni Demokratskom strankom, “{timovali” cenu niè ponu-de i u yep lagano stavili “masnu” proviziju. Kako? Jednostavno tako {to sucene iz ponuda preostala dva ponu|a~a bile poznate pre prijema tre}e ponu-de, odnosno do isteka konkursnog roka za prijem ponuda. Zbog toga se ne mo-è re}i da je izabrani ponu|a~ “sasvim slu~ajno” ponudio jeftiniju cenu, ito nakon isteka konkursnog roka. Na ovaj na~in, potpuno nezakonito je “na-{timovana” nabavka vredna 3,3 miliona evra, a ko je od gradskih ~elnika uovom poslu bio “kreativan”, ostaje enigma.

Do novih foteqa ““na mufte””

Druga javna nabavka koja je zapala za oko buyetskim inspektorima, bilaje nabavka daktilo-stolica, stolica za programere, konferencijskih i kan-celarijskih stolica. Re~ je o koli~ini od ~ak 500 komada stolica, sa prose~-nom cenom od 2.500 dinara po komadu. Za ovu nabavku u 2001. godini, u grad-skoj kasi su bila planirana sredstva u iznosu 1,2 miliona dinara. Me|utim,kontrolom finansijske dokumentacije je utvr|eno da je za nabavku kancela-rijskog name{taja u 2001. godini utro{eno ~ak 3,1 milion dinara. Daqomkontrolom je utvr|eno da je kancelarijski name{taj za potrebe Gradskeuprave, u obimu ve}em od planiranog, nabavqan uglavnom od dva dobavqa~a,i to od preduze}a “Nomex” i “Emy” iz Beograda. Tako su, u proseku na 15 da-na, preduze}u “Emy” pla}ane fakture, i to u slede}im iznosima: 464.106 di-nara, 627.123 dinara i 673.130 dinara. Isti slu~aj je bio i sa preduze}em “No-mex”, koje je u rasponu od 15 dana dobilo dve uplate, i to: 574.762 dinara i605.455 dinara.

Me|utim, kontrolom dokumentacije, vezano za nabavke stolica, inspek-tori su otkrili da se uz ra~une ne nalaze i odgovaraju}e otpremnice doba-vqa~a iz kojih bi se videlo da li su stolice stvarno isporu~ene Gradskojupravi. To name}e logi~no pitawe da li su ove stolice zaista i stigle napravu adresu, odnosno na adresu gradskih organa grada Beograda. U inspek-cijskom nalazu se daqe konstatuje da u postupku kontrole nisu pruèni do-kazi o tome da je za nabavke stolica, prema svim pojedinim fakturama, spro-veden postupak prikupqawa ponuda i izbora najpovoqnijeg ponu|a~a na na-~in propisan zakonom. Isto tako, kontrolom preostalih faktura spornihpreduze}a, gradske vlasti inspektorima na uvid nisu stavile zapisnike od-govaraju}ih komisija koje su prispele ponude razmatrale i izabrale kao“najpovoqnije”. To svakako ostavqa dosta prostora za sumwu da li je pored

Ivan Nini}

201

318) ^lan 35a navedenog zakona propisuje da sredstva za nabavku moraju biti iska-zana u godi{wem Finansijskom planu prihoda i rashoda grada Beograda nakoji saglasnost daje IO SG Beograda. U konkretnom slu~aju, planski su bilaiskazana sredstva od 1,2 miliona, nabavka je realizovana na 3,1 milion i ti-me je mimo plana utro{eno 1,9 miliona dinara.

izabranih ponu|a~a, istovremeno na trì{tu bilo i povoqnijih cena i po-nuda za isti tip stolica, koje su za potrebe gradske uprave pla}ene novcemgra|ana Beograda. Prema zakqu~ku Buyetske inspekcije, ovakva nabavkastolica je izvr{ena u suprotnosti sa odredbama Zakona o javnim prihodimai javnim rashodima318), kao i odredbama Zakona o sredstvima u svojini Repu-blike Srbije.

Do jarbola ““na mufte””

Nabavka jarbola na kojima se danas vijore zastave grada Beograda, bilaje jo{ jedna u nizu kriminalnih nabavki koje je sprovodila gradska vlast na~elu sa Demokratskom strankom. Naime, u julu 2001. godine, u dnevnom listu“Politika” objavqen je konkurs za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a od koga setraì nabavka i montirawe jarbola za zastave na gradskim objektima u uli-ci Dragoslava Jovanovi}a br. 2 i na Trgu Nikole Pa{i}a br. 6 u Beogradu.Ina~e, kako su ustanovili buyetski inspektori, ova nabavka nije bila pred-vi|ena godi{wim Finansijskim planom Gradske uprave za 2001. godinu, aista je realizovana po naknadnom zahtevu Sekretarijata za informisawe.Na raspisani konkurs javilo se 4 ponu|a~a, odnosno do zatvarawa konkursaprispele su 4 ponude. Komisija koja je razmatrala prispele ponude, prihva-tila je ponudu preduze}a “Progres” iz Vaqeva, dok su preostale 3 ponudeozna~ene kao nekompletne u tehni~kom, ali i u finansijskom smislu. Me|u-tim, komisija u svom zapisniku nije navela cene ostalih prispelih ponuda,ali je te cene u svom pisanom “mi{qewu” iskazala nadle`na slu`ba za op-{te poslove. Tako su buyetski inspektori ustanovili da cene iz ostalih po-nuda nisu bile dovoqno jasne i da je bilo nemogu}e utvrditi da li iste sadr-è porez ili su iskazane bez poreza. Pri tom, zanimqivo je da su cene izostalih ponuda, kako navode buyetski inspektori, “bile ekstremno vi{eili ekstremno niè u odnosu na cenu ponu|a~a ’Progres’”.

Bez obzira na sve ove nedoumice, gradske vlasti su, u mesecu avgustu 2001.godine, sa preduze}em “Progres”sklopile ugovor za nabavku i postavku 6 jar-bola, a u skladu sa ponudom koju je taj ponu|a~ dostavio. Ugovorena je nabav-ka i montaà ovih 6 jarbola, i to po ceni od ~ak 873.237 dinara. Na bazi pre-kontrolisane dokumentacije, buyetski inspektori su konstatovali da je ovanabavka izvr{ena “suprotno usvojenom Finansijskom planu gradske upraveza 2001. godinu, odnosno sredstva u iznosu od 873.237 dinara su utro{ena su-protno odredbama (...) Zakona o javnim prihodima i rashodima”. Dakle, iz na-bavke u nabavku, gradski novac je tro{en na krajwe kriminalan na~in.Upravno na ovom primeru mogla se videti “taktika” prikupqawa ponuda ko-je nisu dovoqno jasne, a sve kako bi tendenciozno “isplivala” ponuda èqe-nog ponu|a~a iz “burazerske firme”, i to kao “najpovoqnija”.


202

319) ^lan 33, stav 2 navedenog zakona propisuje da “o pribavqawu i otu|ewu opre-me ve}e vrednosti za potrebe dr`avnih organa i organizacija odlu~uje VladaRepublike Srbije, a opreme mawe vrednosti i potro{nog materijala, funk-cioner koji rukovodi dr`avnim organom, odnosno organizacijom”.

Do kopirni aparata ““na mufte””

Finansijskom planom gradske uprave u 2001. godini, u okviru sredstavaza opremawe organa uprave bila su izdvojena sredstva u visini od 1,5 milio-na dinara, i to za nabavku dva fotokopir aparata. Tako je gradska uprava, ufebruaru 2001. godine, u dnevnom listu “Politika” raspisala oglas za kupo-vinu: 1) dva digitalna fotokopir aparata sa 40-50 kopija formata A3 u mi-nutu; 2) jednog digitalnog fotokopir aparata sa 30 kopija formata A3 u mi-nutu; i 3) dve digitalne multifunkcionalne ma{ine sa 15-20 kopija forma-ta A3 u minutu. Nakon zavr{etka konkursa komisija za prikupqawe ponudai izbor najpovoqnijeg ponu|a~a je razmotrila ~ak 18 ponuda koje su bile bla-govremeno pristigle. Predlog komisije, nakon obavqenog razmatrawa ponu-da, bio je da se prihvate ponude dve firme, i to firme “Meteor” i firme“Isuwawa”. Prvi ponu|a~ je ponudio digitalni fotokopir aparat sa 20 fo-tokopija A3 formata u minutu, i to sa cenom od 375.569 dinara. Drugi ponu-|a~ je ponudio laserski {tampa~ (sa raznim dodacima koji su integrisani usamom aparatu) kapaciteta 42 kopije u minutu, formata A3-A6, i to sa cenomod 379.000 dinara.

Na bazi prihva}enih ponuda, firmi “Meteor” je izvr{eno pla}awe izgradske kase, i to u dva navrata. Prvo je pla}en avans u visini od 262.898 di-nara, dok je dug od 112.671 dinara pla}en po izvr{enoj isporuci. Isto tako,firmi “Isuwawa” je avansno pla}en pun iznos od 379.000 dinara, ali je na-knadno pla}eno jo{ 24.720 dinara za dogradwu ponu|enog i prihva}enog apa-rata. Detaqnim “~e{qawem” dokumentacije koja se odnosila na ove nabav-ke, inspektori su utvrdili da nabavka prema{uje koli~inu koja je bila pred-vi|ena Finansijskom planom gradske uprave u 2001. godini. Osim toga, kon-statovano je da nabavka od firme “Meteor” “nije izvr{ena u skladu sa uslo-vima raspisanog konkursa (u pogledu karakteristika)”. Tako|e, ni nabavkaod firme “Isuwawa” nije izvr{ena na regularan na~in “budu}i da je u vremevr{ewa nabavke izvr{ena i dogradwa aparata, za {ta je dodatno pla}eno24.720 dinara”. Tako su na bazi kontrolisane dokumentacije inspektori ne-dvosmisleno i jasno konstatovali da je predmetna javna nabavka izvr{ena usuprotnosti sa odredbama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima,kao i odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije319).

Dakle, na prethodnim primerima javnih nabavki za potrebe Gradskeuprave, a od strane ~elnika gradskih vlasti, jasno se moglo uo~iti kako tona {tetu buyeta grada, odnosno buyeta svih Beogra|ana, funkcioni{e si-stem “kupovine”. Ako pri tom u obzir uzmemo ~iwenicu da ove nabavke ima-ju relativno “malu” vrednost, onda nas to primorava da se zapitamo kolikose tek me{etari u slu~ajevima “krupnijih” tendera. Odgovor na to pitawedobi}emo na analizi primera koji se ti~u nabavki autobusa i trolejbusa zapotrebe gradskog prevoza u Beogradu.

Ivan Nini}

203

320) Odluka Skup{tine grada Beograda (“Sl. list grada Beograda”, br. 15, od 20. 7.2001).

321) Sporazum o zajmu je zaveden pod brojem: 4-1036/2001-IO, od 27. 7. 2001. godine.

(26)Autobusi i trole za ““vozawe”” provizije (5)

Prema otkri}u Buyetske inspekcije Ministarstva finansija, grad-ska vlast, predvo|ena Demokratskom strankom, je zbog nekori{}ewa svih60 miliona evra kredita dobijenog od Evropske banke za obnovu i razvoj,novcem Beogra|ana platila proviziju od 31,7 miliona dinara. S drugestrane, “razbacuju}i”novac iz kredita, gradska vlast je tokom 2001. i 2002.godine firmi “Unibros” d.o.o. direktno i otvoreno “na{timovala” neza-konitu pobedu na “improvizovanom” tenderu nabavke prigradskih autobu-sa u vrednosti od 5,4 miliona, gradskih autobusa u vrednosti od 127,9 mi-liona i trolejbusa u vrednosti od 39,3 miliona dinara. Podaci govore dase iza ovog preduze}a, koje je na tenderu imalo najskupqe i najnepovoqnijeponude, kriju zapravo firme “Unibros commodities limited” iz Nikozije sa Ki-pra i “Unibros Steel CO LTD” iz Limasola sa Kipra. Buyetska inspekcija jeutvrdila i da je Gradsko saobra}ajno preduze}e “Beograd”, bez ikakvog ten-dera i saglasnosti gradskih organa, sprovelo nabavku ure|aja za poni{ta-vawe karata za prevoz, i to od najskupqih firmi.

* * *

Gradska vlast ““~astila”” Evropsku banku sa 31,7 miliona dinara

Skup{tina grada Beograda je na svojoj sednici odrànoj 19. jula 2001. go-dine, donela odluku da se grad Beograd zaduì tako {to }e zakqu~iti ugo-vor o kreditu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (u daqoj analizi:EVRD, Evropska banka)320). U julu 2001. godine, tada{wi predsednik IO SGBeograda Nenad Bogdanovi} je sa Evropskom bankom potpisao sporazum o za-duìvawu grada Beograda kod te institucije u ukupnom iznosu od 60 milio-na evra321).

Sporazumom je predvi|eno da kreditna sredstva sluè za finansiraweprojekata ~iji je osniva~ grad Beograd, i to prema ta~no definisanim name-nama: 1) za “javni saobra}aj” je izdvojeno ukupno 20 miliona evra, od ~ega jeza kupovinu novih autobusa nameweno 15 miliona evra, za obnavqawe tram-vajske infrastrukture 2 miliona evra i za radioni~ku opremu (alate i po-boq{awe radionice) 3 miliona evra; 2) za “javni vodovod i kanalizacije”ukupno 40 miliona evra, s tim da grad Beograd iz akcijskog kapitala finan-sira 20 miliona evra, a 20 miliona evra iz sredstava dugoro~nog zajma. To jepodrazumevalo izdvajawe 29,5 miliona evra za izgradwu fabrike vode “Ma-ki{“, 7 miliona evra za magistralni cevovod, 1,5 miliona evra za mera~e vo-de, 1,5 miliona evra za “spojni tunel” i 500.000 evra za tehni~ku saradwu; i 3)za “daqinsko grejawe” ~iji su ukupni tro{kovi investicije proceweni na


204

322) Ugovori o me|usobnim pravima i obavezama grada Beograda i javnih preduze}asu zakqu~eni 15. 5. 2002. godine.

23,8 miliona evra, s tim da JKP “Beogradske elektrane” finansiraju tro-{kove u iznosu od 3,8 miliona evra iz akcijskog kapitala, a 20 miliona evraiz sredstava dugoro~nog zajma. Tako je za ovaj projekat planirano 17,4 mili-ona evra za mere efikasnosti na strani proizvodwe, 3,3 miliona evra za me-re efikasnosti na strani potro{we, 1,1 milion evra za konsalting usluge,500.000 evra za informacioni sistem upravqawa i 1,5 miliona evra u svrhurezerve.

U skladu sa ovim sporazumom, grad Beograd je zakqu~io pojedina~ne ugo-vore sa javnim preduze}ima322) koja }e biti nosioci realizacije planiranihprojekata. Tim ugovorima je precizirano da otplatu zajma koji se obezbe|u-je od strane Evropske banke, na sebe preuzima grad Beograd. U postupku kon-trole finansijske dokumentacije, buyetski inspektori su utvrdili da jeEvropska banka tokom 2002. godine, na devizni ra~un grada Beograda, koji jebio otvoren kod “Vojvo|anske banke”, prenela zajam u iznosu od 11,9 milio-na evra, odnosno 729,6 miliona dinara u dinarskoj protivvrednosti. Ovasredstva su preneta za potrebe realizacije investicionog programa koji seodnosio na “javni prevoz”, a koji je prema planu sprovodio GSP “Beograd”.Tako je na kraju 2002. godine, od ukupno dobijenog kredita od 60 miliona evra,iskori{}eno svega 11,9 miliona evra.

Zbog neiskori{}enog dela kredita u 2002. godini, grad Beograd je moraodavaocu kredita, Evropskoj banci, da plati proviziju u iznosu od 250.301evra. To je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo ~ak 15,4 miliona dinarabespotrebno “ba~enih” para gra|ana Beograda. Daqom kontrolom dokumen-tacije, inspektori su utvrdili da je do 01. avgusta 2003. godine, za potrebeGSP “Beograd” utro{eno jo{ 4,9 miliona evra. Iz toga proizilazi da je po-menutom preduze}u transferisano ukupno 16,8 miliona evra, dok je neisko-ri{}eni deo kredita iznosio 43,1 milion evra. Zbog nekori{}ewa kredit-nih sredstava, Evropskoj banci je ponovo pla}ena provizija od 257.355 dina-ra, {to je u dinarskoj protivvrednosti iznosilo ~ak 16,3 miliona.

Dakle, bez ikakve strategije i bez ikakvog akcionog plana kojima bi sebli`e definisala realizacija investicionih projekata, gradska vlast u Be-ogradu, predvo|ena Demokratskom strankom i Nenadom Bogdanovi}em, zadu-`ila je Beogra|ane kreditom od 60 miliona evra.

O~igledno, ne znaju}i kako ovaj novac da potro{i i da se dogovore komesve i koliki “deo kola~a” pripada, sa realizacijom projekata se odugovla~i-lo ponovo na {tetu gra|ana. Gradskim ~elnicima je bilo neophodno vi{evremena da bi razradili korupciona{ke mehanizme koje }e kasnije prime-niti prilikom tro{ewa ovih para. Me|utim, to odugovla~ewe, osmi{qava-we svih segmenata pqa~ke, kao i obra~unavawe srazmerne podele “plena”,ko{talo je Beogra|ane 31,7 miliona dinara. Kako? Tako {to je, shodno pot-pisanom sporazumu, Evropska banka imala pravo da naplati i naplatila jeova sredstva kao neku vrstu takse (naknade) zbog nekori{}enih a odobrenih

Ivan Nini}

205

323) Pored redovne kamatne stope, korisnik kredita je u obavezi da zajmodavcu(EVRD) plati i proviziju na odobreni a jo{ uvek neiskori{}eni deo sred-stava kredita (“commitment fee”). Ova provizija se obi~no kre}e u rasponu od0,25 odsto do 0,5 odsto godi{we na saldo neiskori{}enih sredstava i obra~u-nava se uglavnom tromese~no.

324) U SP “Lasta” a.d. Beograd, od 2001. godine funkciju generalnog direktora oba-vqa Velibor Sovrovi}, ina~e blizak Demokratskoj stranci. Bio je ~lan UOBK Telekom i zamenik predsednika UO JP PTT Srbija (2003-2004), trenutnoje na funkciji potpredsednika Privredne komore Srbije (od septembra 2007).U javnosti Sovrovi} je poznat kao ~ovek koji ima desetine funkcija u sport-skim dru{tvima i sportskim savezima.

kreditnih sredstava323). Kao potpisnik ugovora, gradska vlast je znala da }edo naplate ove provizije do}i ukoliko se odobrena kreditna sredstva ne bu-du iskoristila.

Me|utim, dok se s jedne strane odugovla~ilo sa kori{}ewem odobrenihkreditnih sredstava, s druge strane kriminal i korupcija su uveliko biliprisutni prilikom realizacije dela kreditnih sredstava od 16,8 milionaevra koja su preneta GSP “Beograd”. Ova sredstva u dinarskoj protivvredno-sti su iznosila 729,2 miliona i u 2002. godini preneta su GSP “Beograd” i tokao pozajmica na teret buyeta grada Beograda sa obavezom vra}awa iz tran-{e kredita. Ova sredstva je GSP “Beograd” bio obavezan da upotrebi za re-mont i nabavku novih autobusa i to u skladu sa odlukom o buyetu grada za2002. godinu. Buyetski inspektori su, kontrolom finansijske dokumentaci-je, otkrili da je prenos kreditnih sredstava od strane grada Beograda na ra-~un GSP-a, vr{en mimo buyeta, osim jednog transfera koji je iznosio 8,8 mi-liona dinara, a koji je prenet u okviru buyeta i jedini prikazan kao buyet-ski rashod. Kako se konstatuje u inspekcijskom nalazu, iz ovoga proizilazida su “stvorene obaveze na teret buyeta i odobrena pla}awa rashoda koji ni-su predvi|eni buyetom, te da su prihodi i rashodi buyeta mawe iskazani zaiznos od 720,3 miliona dinara”. Time je gradska vlast, po ko zna koji put dosada, grubo prekr{ila odredbe Zakona o javnim prihodima i javnim rashodi-ma, kao i odredbe Zakona o ra~unovodstvu.

Inspektori su kao odgovorna lica ozna~ili samo Mirka Ti{mu, grad-skog sekretara u Sekretarijatu za finansije i @arka Radovanovi}a, zameni-ka direktora Slu`be za finansijsko-ra~unovodstvene poslove. Me|utim,ako je suditi po pri~i koja tek sledi u daqoj analizi, a vezano za kriminal-ne nabavke autobusa i trolejbusa za potrebe gradskog prevoza, jasno je da usvemu ovome ne mogu samo Ti{ma i Radovanovi} biti odgovorni.

Kako je name{ten tender za autobuse ““Laste””

Gradska vlast, odnosno nadle`ne slu`be Gradske uprave grada Beogradasu u avgustu 2002. godine, preko Sekretarijata za saobra}aj, izvr{ile nabav-ku 5 solo gradsko-prigradskih autobusa. Ova nabavka je izvr{ena za potrebeSaobra}ajnog preduze}a “Lasta” a.d. Beograd324), a bila je predmet intereso-vawa buyetskih inspektora koju su vr{ili kontrolu finansijskog poslova-


206

325) Ugovor o nabavci je zaveden pod brojem: IV-01-4011-106, od 6. 8. 2002. godine.

wa gradske vlasti u Beogradu. Tako su u kontroli dokumentacije koji se od-nosila na ovu nabavku, buyetski inspektori utvrdili da je komisija za izbor“najpovoqnijeg” ponu|a~a odlu~ila da se ugovor dodeli firmi “Unibros”(kako se navodi u inspekcijskom nalazu: “Unibros Steel.Co.LTD”). Me|utim,prema zapaàwu inspektora, ova firma je sa svojom ponu|enom i prihva}e-nom cenom od 5.454.000 dinara po autobusu, bila nepovoqnija u odnosu na po-nudu druge firme koja je ponudila niù cenu. Ovakav potez je od strane ten-derske komisije prosto obrazloèn re~ima “da ponu|eni tip vozila ’FAP’A537.2.3. vi{e odgovara tehni~kom opisu iz zahteva “Laste”, a u ciqu nastav-ka zapo~ete unifikacije voznog parka istog prevoznika”. Me|utim, da toba{ i nije tako, pregledom dokumentacije buyetski inspektori su utvrdilida se na tender za traèni tip autobusa prijavilo i preduze}e “Ikarbus”, ~i-ji se autobusi tako|e nalaze u voznom parku preduze}a ’Lasta’, i to sa ponu-dom od 5.350.000 dinara. Dakle, sasvim je o~igledno da je ova ponuda za 104.000dinara bila jeftinija od izabrane ponude firme “Unibros”, me|utim to ni-je odgovaralo gradskim ~elnicima. Kako?

Naime, IO SG Beograda, na ~elu sa Nenadom Bogdanovi}em, je svojim za-kqu~kom prihvatio predlog komisije da se sa firmom “Unibros”, kao “naj-povoqnijim ponu|a~em”, zakqu~i ugovor o nabavci autobusa. Istim aktom,IO SG Beograda je ovlastio gradskog sekretara u Sekretarijatu za saobra-}aj, Zorana Rubiwonija, da sklopi ugovor sa navedenim dobavqa~em. Tako zagradsku vlast nikakav problem nije predstavqala ~iwenica iz ~lanova 3 i6 ugovora sa firmom “Unibros”, gde se navodi da ova firma ne poseduje fa-briku, ve} vr{i prodaju autobusa proizvo|a~a “FAP korporacije” iz Pri-boja.

U svom nalazu, buyetski inspektori daqe ukazuju na ~iwenicu da je pred-uze}e “Unibros” d.o.o. iz Beograda, poslovnu 2001. godinu zavr{ilo sa pri-hodima od svega 333.000 dinara (“{to je niè od cene jednog autobusa”), ras-hodima od 477.000 dinara i poslovnim gubitkom od 114.000 dinara. Zanimqi-vo je i to da su ovi podaci o poslovawu izabranog preduze}a konstatovani iu zapisniku komisije za izbor “najpovoqnijeg” ponu|a~a. Prema navodimainspektora, “u postupku kontrole nisu stavqeni dokazi da je izvr{ena po-sebna provera pouzdanosti ’Unibros’d.o.o. prilikom sklapawa ugovora”. Da-kle, na bazi ovoga, Buyetska inspekcija je u svom nalazu konstatovala neza-konitost ugovora izme|u: 1) Sekretarijata za saobra}aj, kao naru~ioca; 2)SP “Lasta”, kao korisnika; i 3) preduze}a “Unibros”, kao prodavca 5 soloautobusa325). Drugim re~ima, sporna nabavka autobusa je izvr{ena u suprot-nosti sa odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. O~i-gledno je nekome u gradskoj vlasti bilo u interesu da favorizovanoj firmiplati cenu od 104.000 dinara vi{e za svaki autobus. Ionako su tu razliku zasvih 5 autobusa platili gra|ani Beograda iz svog yepa, a to za funkcionereiz Demokratske stranke ne predstavqa nikakav problem.

Ivan Nini}

207

326) Ugovor o nabavci je zaveden pod brojem: 401.1-71, od 5. 7. 2002. godine.

Do trolejbusa uz ““korekciju”” tenderske ponude

U aprilu 2002. godine, IO SG Beograda je odobrio nabavku 10 solo i 10zglobnih trolejbusa za potrebe GSP “Beograd”. Javni poziv za prikupqaweponuda objavqen je 17. aprila 2004. godine u dnevnom listu “Politika”. Ta-ko je u roku utvr|enom konkursom, sedam ponu|a~a dostavilo svoje ponude,{to je u svom zapisniku konstatovala i komisija za izbor “najpovoqnije po-nude”. Na bazi prispelih ponuda, komisija je donela odluku kojom je kao naj-povoqnija, za nabavku 10 solo trolejbusa, prihva}ena ponuda firme “UnibrosSteel”. U obrazloèwu odluke komisije navedeno je da su, od sedam ponu|a~a,u uì izbor u{le tri firme, koje su nakon obavqenih razgovora dostavilepismenim putem “dopune ponuda u pogledu cena i rokova isporuke”. Od ovatri u~esnika iz “uèg izbora”, osnovna i prvobitna ponuda firme “UnibrosSteel” je bila najnepovoqnija i kada je re~ o ponu|enoj ceni i kada je re~ o po-nu|enim rokovima. Me|utim u “dopuni ponude”, firma “Unibros Steel” je zaponu|eni model trolejbusa, svoju cenu smawila sa 71.500 dolara na 64.000 do-lara po komadu. Ostale firme koje su u{le u uì izbor, svoje prvobitne ce-ne od 64.988 dolara, zadràle su i u svojim “dopunskim ponudama”.

Bez obzira na ove nezakonite radwe u pogledu dostavqawa “naknadnih”,odnosno “dopunskih ponuda”, predstavnici gradske vlasti, koju je oli~avalaDemokratska stranka, u julu 2002. godine su sa ponu|a~em “Unibros Steel” pot-pisali ugovor, i to u vrednosti od 39,3 miliona dinara326). Na bazi ovog ugo-vora, a kako je Buyetska inspekcija utvrdila, trolejbusi su isporu~eni ko-risniku GSP “Beograd” ali u nekompletnom stawu. Naime, u “trolama” nijebio ugra|en, informacioni sistem, ve} je sa ponu|a~em dogovoreno da on na-knadno bude ugra|en i to do kraja 2002. godine. Time su i ovog puta dva “eks-pertska preduze}a” za “{timovawe” tendera, jedno “ùto i demokratsko”, adrugo “kiparsko”, ostvarila poslovnu saradwu “na obostrano zadovoqstvo”,ali mimo vaè}ih propisa. S tim u vezi, inspektori su u svom nalazu konsta-tovali da “u postupku nabavke 10 solo trolejbusa, nije izvr{en neposredniizbor najpovoqnijeg ponu|a~a na bazi ponuda dostavqenih po uslovima i urokovima navedenim u javnom pozivu, ve} na bazi dopuna tih ponuda, te naopisan na~in nije obezbe|ena ravnopravnost svih u~esnika javnog tendera”.Prema zakqu~ku inspektora, sprovo|ewem nabavke na ovakav na~in, ukqu-~uju}i i to {to je nekompletna u pogledu informacionog sistema, povre|e-ne su odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.

Autobusi kupqeni ““na trafici””

Posledweg dana u 2002. godini, 31. decembra, sa ìro ra~una buyeta gra-da Beograda, preneta su sredstva na ra~un GSP “Beograd”, i to u iznosu od127,9 miliona dinara. Ovaj transfer je izvr{en na osnovu zakqu~ka IO SGBeograda kojim je rukovodio Nenad Bogdanovi}, a u svrhu finansirawa na-bavke 20 novih solo autobusa za potrebe GSP “Beograd”. Kontrolom doku-


208

mentacije vezane za ovaj transfer, buyetski inspektori su utvrdili da “nadan prenosa sredstava, ugovor o nabavci 20 autobusa nije bio potpisan, ve} jeisti sklopqen 4. 3. 2003. godine”. Za{to? Jednostavno zbog toga {to je ~el-nicima gradske vlasti bili bitno da iz buyeta transferi{u novac “na si-gurno”, namenski na ra~un GSP-a, a da u me|uvremenu “na{timuju” ceo ten-der u skladu sa sopstvenim interesima. Tako je tender za nabavku 20 soloautobusa bio raspisan jo{ 22. novembra 2002. godine, a kao rok za dostavqa-we ponuda bio je definisan 12. decembar 2002. godine. U oglasu za sprovo|e-we postupka javne nabavke, precizirano je da se ponuda mora popuniti naoriginalnoj tenderskoj dokumentaciji. Oglas je sadr`ao o kriterijume saprocentualnim u~e{}em u ukupnoj oceni koja }e doprineti dono{ewu ko-na~ne odluke i to: kvalitet 30 odsto, cena 30 odsto, na~in pla}awa 15 odstoodsto i rok isporuke – 25 odsto.

Nakon isteka utvr|enog roka za dostavqawe tenderskih ponuda, komisi-ja za izbor “najpovoqnijeg” ponu|a~a, sastala se 16. decembra 2002. godine ra-di otvarawa prispelih ponuda, i to u prisustvu predstavnika preduze}a“Unibros”, “Ikarbus” i FAP. Komisija je u svom izve{taju, osim opisa svihponuda, izme|u ostalog konstatovala da ponuda “Ikarbusa” nije sastavqenana originalnoj dokumentaciji, ali da ista predvi|a odre|ene elemente kojisu kvalitetniji od zahtevanih. Tako je utvr|eno da je posle vrednovawa po-nuda po zadatim kriterijumima iz tendera, komisija konstatovala da je naj-povoqnija ponuda “Ikarbusa” iz Beograda. Cena jednog autobusa, data u po-nudi “Ikarbusa”, iznosila je 7,6 miliona dinara, odnosno 159,9 miliona di-nara za 20 autobusa. Me|utim, komisija je naprasno promenila mi{qewe, ce-ne}i da je “Ikarbusova” ponuda skupqa od prvobitne ponude kompanije “Uni-bros Steel”. Tako je “na adresu” IO SG Beograda upu}en predlog da se pristu-pi nabavci 18 autobusa koji se ve} nalaze u eksploataciji, i to od preduze}a“Unibros Steel” i po jedan autobus od oba ponu|a~a, sa novim performansamakoje do sada nisu bile u eksploataciji.

Buyetski inspektori su utvrdili da se na ovakav na~in kako je to pred-lo`ila komisija, a kako su kasnije ugovori i zakqu~eni, zapravo “odustalood dono{ewa odluke na bazi kriterijuma navedenih u oglasu od 22. novembra2002. godine”. Osim toga, zanimqivo je i to da je na bazi ugovora o poslovno-tehni~koj saradwi izme|u “FAP korporacije” iz Priboja i kompanije “Uni-bros Steel” iz Limasola (Kipar), odnosno “Unibros” d.o.o. iz Beograda, gene-ralni direktor FAP-a, dana 6. decembra 2002. godine, dao ovla{}ewe “Uni-bros” d.o.o. da podnese ponudu, pregovara i potpi{e ugovor sa naru~iocemproizvoda ove korporacije. Zbog ~ega je kompanija FAP iz Priboja moralada ovlasti predstavnike konkurencije da u weno ime podnose ponudu, da pre-govaraju i na kraju potpi{u ugovor, ostaje enigma bez odgovora. Me|utim,o~igledno je ovde re~ o veoma uigranoj ekipi iz firme “Unibros” koja funk-cioni{e po principu samo “ta{na i ma{na”.

Tome u prilog upravo ide i konstatacija buyetskih inspektora, koji suuvidom u dokaze o solventnosti i izve{taje o poslovawu pojedinih u~esnikana oglasu utvrdili da je firma “Unibros” d.o.o. iz Beograda, “poslovnu godi-

Ivan Nini}

209

327) Veb sajt “Agencije za privredne registre” koji sadrì podatke o poslovaweprivrednih subjekata koji su registrovani u Republici Srbiji nalazi se nainternet adresi: (http://www.apr.gov.rs/).

nu zavr{ila sa ukupnim prihodom od svega 333.000 dinara, rashodima od477.000 dinara i gubitkom od 114.000 dinara”. ̂ iwenica je da je ovoliki, akone i ve}i godi{wi prihod, tada imala jedna najobi~nija trafika. Dakle, re~je o firmi koja ostvaruje godi{wi prihod koji je za 20 puta mawi od vredno-sti jednog autobusa. Inspektori su u svom nalazu konstatovali da je “sa ova-kvim rezultatima, preduze}e za spoqa{wu i unutra{wu trgovinu ’Unibros’d.o.o. iz Beograda, steklo je poverewe da kao partner sklopi sa gradom Beo-gradom, odnosno GSP-om, ugovor broj: 2030, kojim su se obavezali da za ra~ungrada obezbede nabavku 20 solo autobusa proizvo|a~a ’FAP korporacije’ izPriboja”. Tako je logi~an zakqu~ak Buyetske inspekcije da je ova nabavka,vredna 127,9 miliona dinara, izvr{ena na na~in suprotan odredbama Zako-na o sredstvima u svojini Republike Srbije.

Kako je zaista mogu}e da ovako veliko posao bude dodeqen firmi sa go-di{wim prihodom od svega 333.000 dinara, to je ono {to najvi{e “kopka”qudski razum. Ako obi~an ~ovek ve} ne moè da re{i ovakvu enigmu, ondabar moèmo postaviti neka pitawa o poslovawu ove firme, i to pre svegapitawe o wenim osniva~ima.

Tramvaji i trole ““preko Kipra do Beograda””

Sklapawe nezakonitih ugovora za nabavku trolejbusa i autobusa, i to uvrednosti od 39,3 miliona dinara, 127,9 miliona dinara i 5,4 miliona dina-ra, koje je gradska vlast nezakonitim tenderima “na{timovala” firmi“Unibros” d.o.o. iz Beograda, ima svoje specifi~nosti. Naime, uvidom u ba-zu podataka o privrednim subjektima koju vodi Agencija za privredne regi-stre Republike Srbije327), moè se utvrditi da je Preduze}e za spoqa{wu iunutra{wu trgovinu “Unibros” d.o.o. sa sedi{tem u Beogradu, upisano u pri-vredni registar 16. 1. 1996. godine. Osniva~ ovog preduze}a sa udelom od 100odsto je preduze}e “Unibros commodities limited” iz Nikozije (Kipar). Me|u-tim, kako buyetski inspektori u svom nalazu ovo preduze}e povremeno spo-miwu i pod drugim nazivom, i to “Unibros Steel”, detaqnom proverom se lakomoè utvrditi o ~emu je re~. Naime, u privrednom registru je tako|e upisa-na firma “Unibros Steel CO LTD” kao predstavni{tvo u Beogradu koje jeosnovano 15. 4. 1991. godine, a ~iji osniva~ je “Unibros Steel CO LTD” iz Li-masola (Kipar). Dakle, radi se o dva potpuno razli~ita, odnosno dva zaseb-na pravna lica koja jedino povezuje Kipar kao mati~no sedi{te osniva~a. Naosnovu ovih ~iwenica i saznawa, u potpunosti bi bilo suvi{no komentari-sati razloge zbog kojih je gradska vlast, na ~elu sa Demokratskom strankom,odlu~ila da “kupuje preko Kipra”. U svakom svakom dràvnom poslu, li~niinteresi i li~ni profit su za Demokratsku stranku uvek bili i ostali naprvom mestu, a {to se i na ovom primeru moglo videti.


210

328) Ugovor o radovima je zaveden pod brojem: 3-1200/2001-IO, 11. 9. 2001. godine.329) Skup{tina grada Beograda je, na predlog novoformirane gradske vlasti, sre-

dinom oktobra 2000. godine na funkciju direktora GSP “Beograd” postavilaMilana Noìni}a. Noìni} se na toj funkciji zadrào do sredine novem-bra 2003. godine, kada je podneo ostavku. Wegovu funkciju nasledio je dotada-{wi direktor Direkcije za javni prevoz Slaven Tica (DS), koji je razre{entek u avgustu 2008. godine.

Rekonstrukcija tramvaja iznedrila ““aneks korupcije””

Za rekonstrukciju i modernizaciju 30 tramvaja (K-T4), gradske vlasti suu 2002. godini iz buyeta grada, odnosno sa buyetske pozicije koja pripada Se-kretarijatu za saobra}aj, utro{ili 250,7 miliona dinara. Ova sredstva suutro{ena po ugovoru iz septembra 2001. godine, prema kom je izvo|a~ radova“Inekon group” iz ê{ke Republike, u saradwi sa “Go{om” iz SmederevskePalanke, preuzeo obavezu da posao zavr{i za 11 meseci od stupawa na snagupotpisanog ugovora328). Me|utim, u ugovornom roku izvr{ena je isporuka sa-mo 10 remontovanih tramvaja, jer je navodno “usled nepredvi|enih okolno-sti” usledio postupak nabavke novih delova za remont preostalih 20 tram-vaja. S tim u vezi, dana 18. septembra 2002. godine sklopqen je i aneks osnov-nog ugovora, kojim je rok isporuke preostalih 20 tramvaja pomeren, i to dokraja 2002. godine. Aneksom je izme|u ostalog gradu Beogradu definisanaobaveza uplate 8,3 miliona dinara “na ime novih delova za koje je u toku de-fektaè dopremqenih tramvaja utvr|eno da se ne mogu remontovati i mora-ju biti zameweni novim”.

Ovo dodatno pla}awe po aneksu, odobrio je IO SG Beograda na ~elu saNenadom Bogdanovi}em, nakon ~ega je Sekretarijat za finansije, na ra~unholding kompanije “Go{a”, izvr{io naknadni transfer buyetskih sredsta-va u visini od 8,3 miliona dinara. Ovim povodom, buyetski inspektori su usvom nalazu konstatovali da “u toku postupka kontrole, nije stavqena nauvid overa (dokaz) od strane odgovornih lica GSP ’Beograd’ da su ugra|eninovi delovi po aneksu, odnosno da je wihova zamena bila neophodna i da jeista izvr{ena”. Ina~e, “Inekon group” kao izvo|a~ radova je u svojoj ponudina tenderu, koja je prihva}ena potpisanim ugovorom, izme|u ostalog naveo da“sprema humanitarnu pomo} u delovima, u vrednosti od milion maraka”. Stim u vezi, buyetski inspektori su konstatovali da je “izvo|a~ radova oda-bran propisanom procedurom po uslovima iz raspisanog tendera, uz prisu-stvo datog obe}awa za koje ne postoje dokazi da je ispuweno”. Dakle, {ta seto desilo sa delovima vrednim “milion maraka”, nije poznato.

Poni{tava~i karata kupovani mimo zakona

êlnici gradske vlasti i rukovodstvo GSP “Beograd”329) u 2002. i 2003.godini smislili su jo{ jedan na~in kr{ewa zakona i pqa~ke buyetskog nov-ca preko nabavki velike koli~ine ure|aja za poni{tavawe karata u vozili-ma GSP-a. Tako je na osnovu odluke Upravnog odbora GSP “Beograd”, broj:6132/6, od 25. aprila 2002. godine, odobrena nabavka 400 komada ure|aja za po-

Ivan Nini}

211

330) Ugovor o nabavci je zaveden pod brojem: 6736, od 15. 5. 2002. godine.

ni{tavawe karata i to od ma|arske firme BKV-GSZJ. Pojedina~na cenaovog ure|aja je iznosila 2.141 dinar, a ukupan iznos nabavke iz odluke UO jeozna~en na 856.500 dinara. Prema navodima iz odluke Upravnog odbora, ko-li~ina ure|aja za poni{tavawe karata koja je potrebna GSP-u iznosi 2.000komada, a za {ta “treba tra`iti inovaciju ponude doma}ih ponu|a~a u pogle-du cene, kao i rokova i garancije koju daju”. Daqe se navodi da komparacijucena tih ure|aja treba da pratiti u odnosu na ma|arskog ponu|a~a, a po izvr-{enoj proceni i opredeqenoj ponudi za nabavku ure|aja, potrebno je priba-viti saglasnost IO SG Beograda. Tako je, izme|u ostalog, Upravni odborovom odlukom ovlastio generalnog direktora da potpi{e ugovor o nabavciure|aja, ali i da se stara o izvr{ewu iste.

Ugovor o spornoj nabavci330) izme|u GSP “Beograd” i preduze}a “Dina-ra” a.d. zakqu~en je u maju mesecu 2002. godine, i to bez sprovo|ewa procedu-re za nabavku opreme koju su tada predvi|ale odredbe Zakona o sredstvima usvojini Republike Srbije. Osnov za zakqu~ewe ugovora bila je samo odlukaUO i pribavqena ponuda preduze}a “Dinara” a.d. Na taj na~in je ugovorenaisporuka 400 ure|aja (za poni{tavawe karata) ma|arske firme BKV-GSZJ,i to po ceni od 31,10 evra, u dinarskoj protivvrednosti od 2.141 dinar, a {toje ukupno iznosilo 856.500 dinara. U me|uvremenu, za nabavku 1.600 komadaure|aja, ma|arski proizvo|a~ je obavestio uvoznika “Dinaru” a.d. da }e cena,zbog izrade novih alata, biti neznatno vi{a, i to 32,6 evra po komadu. Me|u-tim, u svojoj ponudi preduze}e “Dinara” a.d. je naglasilo da i pored svega po-stoji prostor za smawewe cena prilikom “direktnih kontakata” GSP-a ima|arskog proizvo|a~a. Naravno, rukovodstvo GSP-a je u me|uvremenu pro-na{lo nove kombinacije, pa im ovaj uvoznik (ponu|a~), kao i proizvo|a~, vi-{e nisu bili interesantni.

Tako je GSP objavio drugi javni poziv za prikupqawe ponuda za nabav-ku nove koli~ine ure|aja za poni{tavawe karata, na koji je se odazvalo petdoma}ih proizvo|a~a koji su dostavili svoje ponude. Me|utim, javni poziv jemorao biti ponovqen zbog precizirawa cena, rokova i garancije isporuke.Na ponovqeni poziv su prispele tri ponude, od kojih je prihva}ena ponudapreduze}a “Enipinves”. Pored svih elemenata iz ponude, navedeno preduze}eje za GSP “Beograd” prihva}eno imaju}i u vidu da je re~ o dugogodi{wem po-slovnom partneru GSP-a, a naro~ito o wegovoj “spremnosti da otpi{e (ra-nije) dospele kamate u iznosu od 1,4 miliona dinara”. Pri tom je preduze}e“Enipinvest”, ure|aj o poni{tavawu karata ponudilo po ceni od 2.760 dinara,dok je preduze}e “Motorkov” istu ponudu dalo na 2.300 dinara po komadu. Upogledu rokova, isporuke i garancije, oba preduze}a su dala iste uslove. Ovedostavqene ponude nije ni razmatrala komisija za izbor “najpovoqnijeg” po-nu|a~a, ve} referenti u nadle`nim slu`bama GSP-a. To nije smetalo direk-toru GSP-a da uputi predlog IO SG Beograda da se sa preduze}em “Enipin-vest” zakqu~i ugovor o nabavci, tako {to }e Izvr{ni odbor dati svoju sagla-snost. Me|utim za ovu nabavku IO SG Beograda nije dao svoju saglasnost.


212

331) Ugovor o nabavci je zaveden pod brojem: 8047, od 21. 6. 2002. godine.332) Aneks ugovora je zaveden pod brojem: 8047/1, od 22. 10. 2002. godine.333) Aneks II ugovora je zaveden pod brojem: 4124, od 8. 5. 2003. godine.334) Dragomir Pavlov (DS), koji je funkciju gradskog sekretara u Sekretarijatu

za saobra}aj obavqao do kraja februara 2002. godine, kada ga je nasledio Z. Ru-biwoni (DS). Tada je Pavlov “pomeren” na funkciju pomo}nika u istom se-kretarijatu. Prema pisawu “Srpske re~i”(br.292) Pavlov je pre smene prethod-no “izriban” na sednici IO Gradskog odbora DS kojom je presedavao GoranVesi} i tada mu je “zamereno da ve}i deo novca od mita uzima za sebe, te su tekmrvice stizale u strana~ku kasu u Krunskoj ulici”. Da li je ova informacijabila ta~na treba proveriti kod Danice Dra{kovi} (SPO) koja je tada ure|i-vala “Srpsku re~”

I pored ~iwenice da IO SG Beograda nije dao svoju saglasnost, GSP“Beograd” i preduze}e “Enipinvest” su u maju 2002. godine potpisali protokolkojim se “Enipinvest” obavezao da otpi{e dospele kamate zbog neblagovreme-nog pla}awa GSP “Beograd”, ukoliko sa wim zakqu~i ugovor za isporukuautomata za poni{tavawe karata. Samo mesec dana kasnije, u junu 2002. godi-ne, sa preduze}em “Enipinvest” je potpisan ugovor o kupoprodaji 2.000 poni-{tava~a karata331) po ceni od 2.760 dinara po komadu. Ne{to kasnije, u ok-tobru 2002. godine, potpisan je aneks osnovnog ugovora332) sa preduze}em“Enipinvest”, s kojim je ugovorena kupovina dodatnih 1.000 komada ure|aja i200 komada neisporu~enih po osnovnom ugovoru, a po istoj ceni od 2.760 di-nara. U maju 2003. godine, potpisan je i Aneks II osnovnog ugovora333), kojimje ugovorena isporuka dodatnih 1.200 komada poni{tiva~a po nepromewenojceni. Kontrolom dokumentacije koja se odnosila na ove nabavke, buyetskainspekcija je utvrdila da su osnovni ugovor, kao i dva aneksa sa preduze}em“Enipinvest”, zakqu~eni “bez ispuwenosti uslova iz odluke UO GSP “Beo-grad” da se obezbedi komparacija cena i uslova sa ma|arskim proizvo|a~emi obezbedio potrebna saglasnost IO SG Beograda”. Inspektori su u svom na-lazu ocenili da su postupak izbora “najpovoqnijeg” ponu|a~a i sklapaweugovora sa preduze}ima “Dinara” i “Enipinvest”, izvr{eni u suprotnosti saodredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije.

Prema navodima inspektora, Sekretarijat za saobra}aj je bio nadleànza poslove koji se odnose na nadzor nad radom javnih preduze}a za gradskiprevoz. U tom pogledu, u nalazu se konstatuje da “u postupku kontrole, nisupruèni dokazi o merama preduzetim od strane odgovornih lica u Sekreta-rijatu za saobra}aj grada Beograda, po saznawu da je ugovor o nabavci poni-{tiva~a sklopqen bez potrebne saglasnosti IO SG Beograda, suprotnouslovima predvi|enim odlukom UO GSP-a, odnosno suprotno odredbama (...)Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije”. Tako je na bazi propisa,za ove propuste utvr|eno da su odgovorna lica Dragomir Pavlov334) i ZoranRubiwoni, koji su bili na funkciji gradskog sekretara u Sekretarijatu zasaobra}aj. Tako|e, inspektori su utvrdili da je za ove propuste odgovoran iMirko Ti{ma, sekretar u Sekretarijatu za finansije. Naravno, sve ovo jesamo “deli}” slike sprovo|ewa “gigantskih” tendera u Beogradu u reìjigradske vlasti i Demokratske stranke.

Ivan Nini}

213

(27)[teto~ine bez odgovornosti (6)

Po okon~awu buyetske kontrole materijalno-finansijskog poslova-wa Gradske uprave u Beogradu, buyetski inspektori su naloìli i u svomnalazu evidentirali odre|ene mere koje je gradska vlast bila u obavezi daizvr{i u ostavqenim rokovima. Date mere su se odnosile na obavezan po-vra}aj nenamenski i nezakonito utro{enih sredstava iz gradskog buyetau 2001. i 2002. godini. Me|utim, na date mere i ~iweni~no stawe iz nalazainspekcije, gradska vlast Beograda àlila se i tada{wem ministru fi-nansija Mla|anu Dinki}u. Dinki} je àlbu uvaìo delimi~no, pa je takoumesto 147,5 miliona dinara, gradska vlast bili obavezna da u gradsku ka-su vrati 146,5 miliona dinara. Nezadovoqna ovakvim re{ewem, gradskavlast je Vrhovnom sudu Srbije podnela tu`bu. Vrhovni sud je tu`bu odbiokao neosnovanu. Time je prakti~no Vrhovni sud potvrdio nalog Ministar-stva finansija da u gradsku kasu mora da se vrati iznos od 146,5 milionadinara, a gradska vlast, na ~elu sa Demokratskom strankom, odbila je daizvr{i ovu presudu. [to se ti~e odgovornosti za mahinacije sa gradskimnovcem, i ona je u potpunosti izostala. Prekr{ajna prijava koju su inspek-tori podneli protiv gradskih ~elnika, sudija za prekr{aje je odbacio, ito zbog “nastupawa zastarelosti”, “nedostatka dokaza” i “neispuweno-sti uslova za postojawe ili nepostojawe dela”. Da mahinacije gradske vla-sti ne podleù krivi~nom delu, niti podleù privrednom prestupu, za-kqu~ila su i nadle`na tuìla{tva.

* * *

@alba gradske vlasti bez osnova

Na ~iwenice o malverzacijama koje je uo~ila i “pribeleìla” Buyet-ska inspekcija Ministarstva finansija prilikom kontrole materijalno-finansijskog poslovawa gradske vlasti u Beogradu za period 2001. i 2002. go-dine, a koje su bile predmet prethodnih 5 analiza, gradski ~elnici su uloì-li prigovor. Dakle, iskoristili su svoje zakonsko pravo i u roku od 8 danaod dana prijema inspekcijskog nalaza, prigovorili su na ono {to je premawihovom mi{qewu bilo neta~no, nepotpuno ili ~ak pogre{no utvr|eno upostupku buyetske kontrole. Ovaj “pamflet” koji se sastoji od 20 stranica,zaveden je pod slu`benim brojem gradske uprave: 020-2067/04-SU. Na adresuMinistarstva finansija je upu}en 21. maja 2004. godine, a potpisala ga je Ta-mara Stoj~evi}, tada{wi sekretar gradske uprave grada Beograda. Ona jeovim prigovorom poku{ala da pobije skoro sve navode iz nalaza Buyetskeinspekcije, ali bezuspe{no. Sa velikom dozom drskosti i arogancije, Tama-ra Stoj~evi} u datom prigovoru tuma~i zakone i propise kao da je wihov do-nosilac. Osim toga, ona dopu{ta sebi da revidira rad buyetskih inspekto-ra, ne ustru~avaju}i se da im o~ita lekciju o tome kako treba da vr{e buyet-sku kontrolu. Tako se u prigovoru buyetski inspektori optuùju za “nekom-


214

335) Na pojedina~na akta doneta od strane buyetskih inspektora u prvostepenom,i ministra finansija u drugostepenom postupku, primewuju se odredbe Zakonao op{tem upravnom postupku.

petentnost”, “neobjektivne i tendenciozne navode u svom nalazu”, “prekora-~ewe granice slu`benih ovla{}ewa u postupku kontrole”, “nezakonito za-dirawe u pitawa vezana za konkretan izbor ponu|a~a na tenderima”, itd. Da-kle, stav gradske vlasti jeste da je svaki dinar iz buyeta utro{en u skladu sazakonom, a da je zapisnik, odnosno nalaz Buyetske inspekcije, neta~an i da gatreba revidirati na taj na~in {to se predlaè brisawe skoro svih navoda okr{ewu zakona koji su u wemu sadràni.

Potpuno o~ekivano, ve} 8. juna 2004. godine, Buyetska inspekcija je svo-jim aktom odbacila sve primedbe Gradske uprave i sekretara Tamara Stoj-~evi}, i to kao neosnovane, ~ime su inspekcijski nalaz i svi navodi iz wegaponovo potvr|eni. Me|utim, kako i pored ovoga gradska vlast nije u osta-vqenim rokovima postupila po merama, odnosno nije vratila nenamenskiutro{en novac u buyet grada, buyetski inspektori su 25. avgusta 2004. godi-ne doneli odgovaraju}e re{ewe. Ovim re{ewem, gradu Beogradu je ponovonaloèno izvr{ewe ve} datih mera iz nalaza, ali je ostavqeno i pravo naàlbu ministru finansija kao drugostepenom organu335). Gradska vlast je is-koristila svoje pravo, pa je na re{ewe Buyetske inspekcije, 3. septembra2004. godine, uloìla àlbu. Tu àlbu je li~no Mla|an Dinki}, tada{wiministar finansija, delimi~no prihvatio, {to su{tinski nije uticalo nabitnu promenu ~iweni~nog stawa. Naime, Dinki} je re{ewem od 20. oktobra2004. godine potvrdio nalaz Buyetske inspekcije, odnosno potvrdio je obave-zu vra}awa 146,9 miliona dinara u gradsku kasu, koliko je gradska vlast, na~elu sa Demokratskom strankom, nezakonito utro{ila. Da ministar Dinki}nije prihvatio àlbu gradske vlasti, onda bi inspekcijski nalaz u potpuno-sti ostao na snazi, pa bi ova cifra za milion dinara bila uve}ana. Tako bimorao da se nadoknadi mawak od 147,9 miliona dinara.

O ~emu je zapravo ovde re~? Naime, Dinki} je u obrazloèwu dispozi-tiva svog re{ewa zauzeo stav da je buyetska kontrola obuhvatala period fi-nansijskog poslovawa gradskih vlasti u 2001. i 2002. godine, a da se jedna odnaloènih mera odnosila na poslovawe iz 2003. godine. Ta mera odnosila sena nalog inspekcije da se u buyet grada izvr{i povra}aj milion dinara kojisu nezakonito “isparili”. Naime, u postupku kontrole inspektori su otkri-li da je iz buyeta grada 2003. godine izvr{en nenamenski i nezakonito tran-sfer (dotacija) u iznosu od milion dinara Sindikatu GSP “Beograd”. Pre-ma Dinki}evom stavu, kontrolisani period 2003. godine nije mogao bitipredmet kontrole raspolagawa sredstvima buyeta grada Beograda, jer Sek-tor za buyetsku inspekciju i reviziju Ministarstva finansija za to nije iz-dao nalog. Nalog je bio izdat samo za kontrolu materijalno-finansijskogposlovawa grada Beograda u 2002. i 2001. godini. Dakle, samo je to razlog {toje delimi~no bila osnovana ̀ alba gradskih vlasti i {to se u re{ewu mini-stra finansija ne navodi obaveza vra}awa 147,5 miliona dinara, ve} 146,5miliona dinara. Tako je gradska vlast bila u obavezi da ova sredstva nadok-nadi u gradsku kasu, i to do kraja 2004. godine.

Ivan Nini}

215

336) Presuda Vrhovnog suda Srbije nosi slu`beni broj: U.5536/04, od 13. 7. 2006. go-dine.

337) Odgovor na postavqeno pitawe o postupawu gradaskih vlasti po meramabuyetske inspekcije, autor je dobio od Ministarstva finansija dopisom broj:4-00-00038/2008, od 28. jula 2008. godine.

338) Na sednici Skup{tine grada Beograda koja je odràna 2. juna 2008. godine, zarazre{ewe gradona~elnika D.\ilasa glasalo je 42 opoziciona odbornika, aprotiv je bilo 55 odbornika vladaju}e ve}ine.

Vrhovni sud presudio, ali 146,5 miliona nije nadokna|eno

Protiv re{ewa koje je u drugostepenom postupku po àlbi grada Beo-grada doneo tada{wi ministar finansija Mla|an Dinki}, Gradsko javnopravobranila{tvo Beograd je u ime gradske vlasti podnelo tu`bu Vrhovnomsudu Srbije. Svoj tu`beni zahtev u ovom upravnom sporu gradska vlast je za-snovala na “pogre{nom” i “nepotpuno” utvr|enom ~iweni~no stawu, “bitnojpovredi pravila postupka”, i “pogre{noj primeni materijalnog prava” odstrane Buyetske inspekcije, a toboè na {tetu grada Beograda. I naravno, 13.jula 2006. godine, sastalo se ve}e Vrhovnog suda Srbije, i to u sastavu: Qubo-drag Pqaki}, predsednik ve}a; Du{anka Marjanovi} i Dragana Skoka, ~lano-vi ve}a i na nejavnoj sednici je doneta presuda po tu`bi grada Beograda. Tu-`ba grada Beograda je odbijena336). Dakle, buyetski inspektori su svoj in-spekcijski nalaz zasnovali na zakonu, a i ministar Mla|an Dinki} je svoje dru-gostepeno re{ewe zasnovao na zakonu. Po ovoj presudi Vrhovnog suda, gradskevlasti grada Beograda su bile u obavezi da izvr{e re{ewe Ministarstva fi-nansija i da u gradsku kasu nadoknade 146,5 miliona dinara, koliko je buyetskainspekcija utvrdila da je nezakonito potro{eno tokom 2001. i 2002. godine.

Gradska vlast je to odbila da u~ini, a na postavqeno pisano pitawa (uciqu prikupqawa podataka za izradu ove analize) u Ministarstvu finansi-ja kaù da se u spisima predmeta ne nalazi akt iz kog bi se moglo videti dali je grad Beograd postupio po naloènim merama337). S tim u vezi, odbor-ni~ka grupa Srpske radikalne stranke u Skup{tini grada Beograda je pred-sedniku Skup{tine grada Beograda, dana 21. maja 2008. godine, podnela ini-cijativu za razre{ewe gradona~elnika grada Beograda Dragana \ilasa. Kaojedan od razloga za razre{ewe Dragana \ilasa, u ta~ki 18 predloga za razre-{ewe je navedeno da \ilasa treba razre{iti “zato {to odbija da u delosprovede presudu Vrhovnog suda Srbije kojom je naloèno vra}awe u gradskibuyet 146.568.790,27 dinara koje su funkcioneri Demokratske stranke kao~elnici Beograda protivzakonito potro{ili”. Naàlost, ova inicijativaSrpske radikalne stranke nije dobila podr{ku ve}ine odbornika Skup{ti-ne grada Beograda338).

Time je Demokratska stranka nastavila i daqe da demonstrira pravno ipoliti~ko nasiqe nad pravosna`nim i izvr{nim odlukama nadle`nih sudo-va Republike Srbije. I ne samo to, sve dok ima odborni~ku ve}inu u Skup-{tini grada Beograda, Demokratska stranka }e nekontrolisano, bez ikakvogstraha od sankcionisawa nastaviti sa pusto{ewem gradskog buyeta koje ina-~e u kontinuitetu traje ve} 9 godina.


216

Prema odluci sudije za prekr{aje sve je ““zastarelo””

Kada je re~ o odgovornosti onih koji su u~estvovali u ovom me{etare-wu, buyetska inspekcija je preduzela mere u skladu sa svojim ovla{}ewima.Odmah po okon~awu “polemike” izme|u gradske vlasti i Ministarstva fi-nansija, buyetski inspektori su gradskom sudiji za prekr{aje grada Beogra-da, 17. novembra 2004. godine, prosledili zahtev za pokretawe prekr{ajnogpostupka protiv odgovornih lica u Gradskoj upravi. Interesantno je to da jezahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka napisan 12. oktobra 2004. godine,a prosle|en organu za prekr{aje tek 17. novembra 2004. godine. Dakle, mesecdana se bespotrebno odugovla~ilo sa inicirawem pokretawa prekr{ajneodgovornosti pred nadle`nim organom. Mada je to moglo da se u~ini i 6 me-seci ranije, jer je inspekcijski nalaz o izvr{enoj kontroli bio sa~iwen 10.maja 2004. godine. Bilo kako bilo, ovim zahtevom je zatraèno utvr|ivaweprekr{ajne odgovornosti za gradske ~elnike koji su direktno odgovorni zanezakonitosti i nenamensko rasipawe novca iz gradske kase. Inspektori suna 20 stranica detaqno opisali i dokumentovali sve mahinacije za koje su~elnici gradske vlasti snosili odgovornost, a ~ime je prouzrokovan mawaku gradskoj kasi. Grubo gledano, ta odgovornost se odnosila na nenamenskotro{ewe 146,5 miliona dinara, nezakonito transferisawe milionskih svo-ta novca, ali i na {timovawe velikih tendera u vrednosti od preko 170 mi-liona dinara. Prema navodima prekr{ajnog zahteva, inspekcija je zahtevalada se prekr{ajno kazne: Nenad Bogdanovi}, tada predsednik IO SG Beogra-da; Tamara Stoj~evi}, tada zamenika sekretara, a zatim i sekretar Gradskeuprave; Mirko Ti{ma, tada sekretar Sekretarijata za finansije; @arko Ra-dovanovi}, tada v.d. direktora Slu`be za finansijsko-ra~unovodstvene po-slove; Duwa Kneèvi}, tada sekretar Sekretarijata za komunalne i stambe-ne poslove; Zoran Rubiwoni, tada sekretar Sekretarijata za saobra}aj i Ne-boj{a Peruni~i}, sekretar Gradske uprave (do 04. jula 2003).

Kakva je sudbina ove prekr{ajne prijave, autor ove analize je poku{aoda sazna u Ministarstvu finansija. Pomalo ~udno, ali stigao je odgovor da“Ministarstvo finansija nije upoznato sa ishodom prekr{ajnog postupka”.Usledilo je zatim i drugo obra}awe, ali ovog puta na pravu adresu, i to kodorgana za prekr{aje grada Beograda. Na pismeni zahtev, autor je u skladu sazakonom dobio kopiju traènog dokumenta. Iz dobijenog dokumenta se vidida je Slavica Brki}, gradski sudija za prekr{aje, re{ewem broj: 107-UP220919/05, od 17. novembra 2005. godine, obustavila prekr{ajne postupke pro-tiv celokupne “ekipe” iz Gradske uprave protiv koje je podneta prekr{ajnaprijava. Prema navodima iz obrazloèwa ovog re{ewa, prekr{ajni postup-ci su obustavqeni zbog “nastupawa zastarelosti”, ili zbog “nedostatka do-kaza” ili zbog “neispuwenosti uslova za postojawe ili nepostojawe dela”.Va`no je ista}i i to da se u obrazloèwu re{ewa navodi da je predmet “do-deqen u rad postupaju}em sudiji 25. marta 2005. godine”. Dakle, to je 4 mese-ca kasnije od dana kada je organu za prekr{aje predat zahtev za pokretaweprekr{ajnog postupka, ili drugim re~ima, to je 10 meseci otkako je izvr{e-na buyetska kontrola i sa~iwen inspekcijski nalaz. Postavqa se logi~ko

Ivan Nini}

217

pitawe za{to je ova prekr{ajna prijava skupqala pra{inu ~etiri meseca,odnosno za{to odmah po prispe}u u decembru 2004. godine nije uzeta u razma-trawe! Pri tom je nadle`nima u ogranu za prekr{aje grada Beograda biliodli~no poznato da shodno odredbama Zakona o prekr{ajima, prekr{aj za-stareva ukoliko se nakon godinu dana kada je u~iwen ne pokrene postupak.O~igledno su ovde zlonamerno “probijani” rokovi, jer se pored zastarelihprekr{aja odgovornih lica, i{lo na apsolutnu zastarelost i onih prekr{a-ja za koje je bilo pitawe dana kada }e zastariti. Zanimqivo je i to da je uovom postupku tada{wi predsednik IO SG Beograda Nenad Bogdanovi} an-gaòvao advokata.

Prema odluci javnog tuìoca, ““nema krivi~nog dela””

Da li buyetski inspektori nakon izvr{ene kontrole nisu ̀ eleli da na-pi{u krivi~nu prijavu protiv odgovornih lica u gradskoj upravi, kako se nebi “zamerili”krupnim “zverkama”, nije poznato. Me|utim, inspektori su ve-rovatno zbog “mirne” savesti, 16. septembra 2004. godine, svoj nalaz sa prate-}im spisima prosledili Republi~kom javnom tuìla{tvu u Beogradu. U do-pisu upu}enom tuìla{tvu, izme|u ostalog navodi se “(...) kako je zapisni-kom utvr|eno nepo{tovawe zakonskih odredbi, to vas molimo da nas obave-stite o eventualnom pokretawu krivi~nog postupka”. Autor ove analize jeiz Republi~kog javnog tuìla{tva zatraìo, i 26. avgusta 2008. godine do-bio pisanu informaciju (br. A243/08) o konkretnim koracima koje je taj or-gan preduzeo. Naime, iz dobijene informacije se vidi da je ovo tuìla{tvo,20. septembra 2004. godine, predmet ustupilo na daqe postupawe Okru`nomjavnom tuìla{tvu u Beogradu, kao stvarno i mesno nadle`nom.

“Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu, 18. maja 2005. godine, pod KTRbrojem 2984/04, predmet je arhiviralo smatraju}i da se radwe odgovornih li-ca Skup{tine grada Beograda, vezano za namensko i zakonito tro{ewebuyetskih sredstava i vr{ewe prenamene buyetskih sredstava na osnovu za-kqu~aka IO SG Beograda, mogu eventualno podvesti pod sferu odgovorno-sti za privredne prestupe i prekr{aje odgovornih lica” – navodi se u odgo-voru koji je autor dobio, a koji je potpisala Zorica Popovi}, zamenik repu-bli~kog javnog tuìoca. U ovom odgovoru je daqe navedeno: “Tako|e vas oba-ve{tavamo da je dana 22. decembra 2004. godine, od strane Drugog op{tinskogjavnog tuìla{tva u Beogradu, odba~ena prijava Sektora za buyetsku in-spekciju i reviziju koja je podneta istom tuìla{tvu za privredni prestupprotiv odgovornih lica Gradske uprave grada Beograda, @arka Radovanovi-}a i Vesne Jovanovi}, zbog vi{e privrednih prestupa iz ~lana 70, stav 3 Za-kona o ra~unovodstvu”.

Dakle, stvar je potpuno jasna. Okru`no javno tuìla{tvo je zauzelo stavda u radwama ~elnika gradske vlasti nema obele j̀a krivi~nih dela, ve} sa-mo prekr{ajnih dela i privrednih prestupa. S druge strane, gradski organza prekr{aje je konstatovao “nastupawe zastarelosti”, “nedostatak dokaza”i “neispuwenost uslova za postojawe ili nepostojawe dela”. Na kraju, drugiop{tinski javni tuìlac je ocenio da prijavqeni prestupi zapravo nisu


218

privredni prestupi koje trebe sankcionisati. Ovakve odluke nadle`nihpravosudnih organa, koji zatvaraju o~i pred kriminalom kakav je tokom 2001.i 2002. godine proizvela gradske vlast u Beogradu, su u najmawu ruku sramne,nezakonite i politi~ki obojene. Upravo za ovakve situacije je Krivi~nimzakonikom Republike Srbije propisano krivi~no delo na koje su nadle`natuìla{tva posebno morala da obrate pa`wu prilikom razmatrawa dokazao kriminalu i pqa~kama u gradskoj upravi grada Beograda. Re~ je pre svega okrivi~nom delu “zloupotrebe slu`benog poloàja” iz ~lana 359, stav 3, a uvezi sa stavom 1 KZ RS kojim je propisano da }e: “slu`beno lice koje isko-ri{}avawem svog slu`benog poloàja ili ovla{}ewa, prekora~ewem gra-nice svog slu`benog ovla{}ewa ili nevr{ewem svoje slu`bene du`nostipribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu {tetu ili teèpovredi prava drugog”, biti ka`weno zatvorom od dve do dvanaest godina,ukoliko vrednost pribavqene imovinske koristi prelazi 1,5 miliona dina-ra. U ovom slu~aju se radi o sumi od ~ak 146,5 miliona dinara koje treba na-doknaditi u gradsku kasu, i tu su pravosudni organi pokazali kako je u Srbi-ji danas neraskidiva sprega izme|u politike i pravosu|a.

Dakle, ovaj slu~aj pokazuje da je vlast za Demokratsku stranku zapravopoluga koja sluì za pqa~kawe sopstvenog naroda i sopstvene dràve, da jepravosu|e poluga koja {titi kriminal i lopovluk Demokratske stranke, ada je zakon mrtvo slovo na papiru i da se na funkcionere Demokratske stran-ke uop{te ne primewuje.

Ivan Nini}

219

339) Na sednici SO Zvezdara, koja je odr`ana 18. 2. 2005. godine, smewen je dotada-{wi predsednik Milan Popovi} (DS) i za novog predsednika je izabranfunkcioner Srpske radikalne stranke. Posle sukoba dotada{wih koalicio-nih partnera DS i DSS, za smenu Milana Popovi}a je glasala nova odborni~-ka ve}ina (SRS-13, DSS-8, SPS-3, PSS-2 i SDP-1). Nedugo zatim, DS i DSSsu izgla-dili sukobe i ve} 28. juna Popovi} je ponovo postao predsednik op-{tine Zvezdara.

(28)Bezakowe u op{tini Zvezdara

Prema nalazu Buyetske inspekcije Ministarstva finansija iz 2005.godine, “demokratsko” rukovodstvo beogradske op{tine Zvezdara je razba-civawem novca iz op{tinske kase o{tetilo buyet ove op{tine za 18,7miliona dinara bruto. [teta je nastala po osnovu nezakonitog i partij-skog uve}awa plata i drugih naknada zaposlenima u op{tinskoj upravi.Kontrolom javnih nabavki koje je op{tinsko rukovodstvo realizovalo zapotrebe op{tine, buyetski inspektor je utvrdio kr{ewe Zakona o jav-nim nabavkama. Tako su radovi na ure|ewu op{tine, ~ija se vrednost kre-tala i do 10 miliona dinara u 2004. godini, dodeqivani bez tendera na ne-zakonit na~in. Fakture sa vi{emilionskim iznosima za poslove ru{ewabespravno podignutih objekata op{tina je bez sprovedenog tendera pla}a-la firmi “Gradwa rekord”d.o.o., dok je ugovor bio zakqu~en sa potpuno dru-gim pravnim licem, i to SZR “Gra|evinsko rekord”. Da stvar bude gora, svemalverzacije ~elnika op{tine Zvezdara su prekr{ajno zastarele, a i kri-vi~na odgovornost je tako|e izostala.

* * *

Op{tina Zvezdara kao ““tradicionalni plen””

U razli~itim koalicijama, jo{ od 1992. godine, vlast u beogradskoj op-{tini Zvezdara vr{i Demokratska stranka. Srpska radikalna stranka jeovom op{tinom rukovodila samo ~etiri meseca, i to u periodu od februarado juna 2005. godine339). Tada je za Demokratsku stranku ovaj gubitak vlastibio veliki poraz, ali su muwevitom akcijom pritisaka i ucena uspeli da iz-glade sve nesporazume sa koalicionim partnerima i naprave odborni~ku ve-}inu za preuzimawe op{tine od Srpske radikalne stranke. Osim trgovine,poseban doprinos povratku “`utih” u op{tinsku vlast, doprinela je i dobrosinhronizovana akcija pojedinih medija koji su redovno prenosili “gor~i-nu” i sejawe straha ~elnika Demokratske stranke. “Ne}emo se pomiriti sa~iwenicom da je radikal na ~elu op{tine koja je tradicionalno demokrat-ska i odmah }emo zapo~eti sa borbom protiv toga” – izjavio je u februaru2005. godine Milan Popovi}, funkcioner DS-a, i to samo dva dana nakon iz-bora radikala za predsednika op{tine Zvezdara. “Najverovatnije }emo izgu-biti i pomo} USAID-a namewenu demokratskim op{tinama, koja je predvi-


220

340) Milan Popovi} je, kao funkcioner Demokratske stranke, za predsednika op-{tine Zvezdara izabran 20. 11. 2004. godine, a reizabran je na istu funkciju19. 6. 2008. godine.

341) Petar Moravac je, kao funkcioner Demokratske stranke, izabran za predsed-nika op{tine Zvezdara sredinom oktobra 2000. godine, a u ranijem mandatu jebio predsednik IO u ovoj op{tini. Funkciju predsednika je vr{io sve do no-vembra 2004. godine, kada ga nasle|uje Milan Popovi}. Kao kadar Demokrat-ske stranke, Moravac postaje pomo}nik direktora, a ne{to kasnije zamenikdirektora JKP “Gradske pijace”.

|ena za modernizaciju rada op{tinske uprave, a prema mojoj proceni ta sred-stva bi iznosila oko 50 miliona dinara” – bila je jedna od mnogobrojnih Po-povi}evih pretwi iz marta 2005. godine. Krajem juna 2005. godine, Demokrat-ska stranka je ponovo preuzela vlast u op{tini Zvezdara i taj kontinuitetdo danas nije prekinut.

U junu 2008. godine Milan Popovi}340) drugi put za redom je izabran zapredsednika op{tine, a odborni~ku ve}inu u novom ~etvorogodi{wem man-datu ~ine dve istovetne politi~ke i interesne grupacije, DS i LDP. Ova“kombinatorika” }e biti pogubna za op{tinsku kasu, imaju}i u vidu to da se“`uti” veoma dobro razradili decenijski mehanizam me{etarewa u op{ti-ni Zvezdara. Ako se samo osvrnemo na tro{ewe op{tinskog buyeta u prvomkvartalu 2004. godine, sasvim je jasno o kakvoj politici i kakvim qudima jezapravo re~. Naime, kako je to Demokratska stranka me{etarila sa op{tin-skim buyetom u prva 4 meseca 2004. godine, utvrdila je Buyetska inspekcijaMinistarstva finansija. Ovaj organ je 24. oktobra 2005. godine sa~inio za-pisnik (nalaz) o kontroli koji nosi slu`beni broj: 401-00-1001/2005-09. Kaoodgovorna lica za materijalno-finansijsko poslovawe op{tine Zvezdara uperiodu januar-april 2004. godini, Buyetska inspekcija je u svom nalazuozna~ila starog i novog predsednika op{tine, Petra Moravca341) i MilanaPopovi}a, ina~e obojica su funkcioneri Demokratske stranke. Objektivnogledano, za period koji je bio predmet buyetske kontrole i predmet “intere-sovawa” Buyetske inspekcije odgovorno lice je bio Petar Moravac.

Prvo {to je inspekcija utvrdila u postupku kontrole, jeste to da ~uve-na “demokratska” vlast u op{tini Zvezdara nije umela ni odluku o buyetu za2004. godinu, da usaglasi sa svim elementima koje propisuje Zakon o buyet-skom sistemu. Izme|u ostalog, odlukom o buyetu za 2004. godinu koju je u mar-tu 2004. godine usvojila Skup{tina op{tine Zvezdara, bili su predvi|eniprihodi i rashodi ne samo za teku}u 2004. godinu, ve} i za naredne dve fi-skalne godine, {to je bilo u potpunosti suprotno zakonu. Pri tom, Op{tin-sko ve}e i Skup{tina op{tine, kao indirektni korisnici op{tinskogbuyeta, uop{te nisu sa~inili svoje finansijske planove tro{ewa sredsta-va u 2004. godini, a {to zakon eksplicitno nala`e kao obavezu. [to se ti~ezavr{nog ra~una buyeta op{tine Zvezdara u 2004. godini, on do 23. maja 2005.godine nije usvojen od strane nadle`nog izvr{nog organa, ali je i pored to-ga poslat Ministarstvu finansija, ~ime je ponovo grubo prekr{en zakon.Naravno, svi ovi veliki finansijski prekr{aji nisu predstavqali prepre-

Ivan Nini}

221

ku op{tinskoj vlasti koju je predvodila Demokratska stranka, da potro{i247,7 miliona dinara iz op{tinske kase. Pri tro{ewu tog novca, inspekci-ja je utvrdila odsustvo primene vaè}ih propisa, {to je stvorilo {tetu ve-}ih razmera po buyet op{tine Zvezdara.

Kupovina ““socijalnog mira”” ko{tala 18,7 miliona dinara

Predmet interesovawa buyetske inspekcije bio je rashod od 127,5 mili-ona dinara, koji je op{tina Zvezdara imala po osnovu isplate zarada i doda-taka na zarade zaposlenim slu`benicima i funkcionerima u op{tini. Me-|utim, kako nisu utvr|ene nepravilnosti prilikom odre|ivawa koeficije-nata za zaposlene, inspektor se “fokusirao” na kontrolu “naduvanih” doda-taka uz plate, koji su po svemu sude}i postali glavni adut “ùtih” za kupo-vinu socijalnog mira kod zaposlenih u op{tinama kojima rukovodi Demo-kratska stranka. Kao {to se moglo i pretpostaviti, raznorazni dodaci su iu ovoj “demokratskoj” op{tini obra~unati i ispla}eni na nezakonit na~in.Kako? Tako {to je IO op{tine Zvezdara, 12. januara 2004. godine, doneo“Pravilnik o zvawima, zanimawima, i platama zaposlenih i postavqenihlica u op{tinskoj upravi”, koji je posluìo za strana~ko potkusurivawe.Na osnovu ovog strana~kog “pamfleta”, prema navodima buyetskog inspekto-ra, zaposlenima je prethodno utvr|en osnovni koeficijenat, dodatno uve}a-van za 6, 10, ili 15 odsto, pa je tako uve}an koeficijent, jo{ jedanput uve}anza 30 odsto. Prema zakqu~ku inspektora, ovakvo “stimulisawe”, nagra|iva-we i “~a{}avawe” je bilo u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dr-àvnim organima i javnim slu`bama, pa samim tim i u suprotnosti sa Zako-nom o buyetskom sistemu.

U prvom slu~aju buyetski inspektor je utvrdio da je nezakonitim uve}a-wem osnovnih koeficijenata u rasponu od 6 odsto do 15 odsto (“stimulativ-ni dodaci”) tokom 2005. godine, u op{tini Zvezdara buyet o{te}en za4.595.323,36 dinara neto, odnosno za 6.716.635,36 dinara bruto. U drugom slu-~aju inspektor je utvrdio da je nezakonitim stimulisawem od 30 odsto (pla-ta koje je ve} prethodno “naduvana”) buyet o{te}en za 6.853.589,52 dinara ne-to, odnosno za 10.011.045,79 dinara bruto. S tim u vezi, buyetski inspektor jeop{tinskim vlastima naloìo dve mere. I prvom i drugom merom je nalo-èno da se u roku od 3 meseca u buyet izvr{i povra}aj neto i bruto iznosakoji su nezakonito ispla}eni zaposlenima tokom 2005. godine. Dakle, radise o ukupnoj neto cifri od 11.448.912,88 dinara, odnosno 16.727.681,15 dinarabruto, za koliko je zbirno naneta {teta buyetu op{tine Zvezdara.

U postupku buyetske kontrole isplata u op{tini Zvezdara, buyetskiinspektor je utvrdio jo{ jednu zloupotrebu novca iz op{tinskog buyeta. Na-ime, pozivaju}i se na odluku o buyetu op{tine Zvezdara za 2004. godinu, se-kretar op{tinske uprave je doneo re{ewe kojim je odobrio nov~anu ispla-tu u visini od 6.000 dinara u neto iznosu, i to za 259 radnika. Re{ewem jepredvi|eno da se isplata ovih sredstava izvr{i na ime “ostvarivawa pravana za{titu na radu, odnosno spre~avawa nastupawa {tetnih posledica”. Ta-ko je po ovom osnovu, iz op{tinskog buyeta svim radnicima ispla}eno


222

342) Odredbama Zakona o buyetu Republike Srbije za 2004. godinu bilo je propi-sano da je nabavka male vrednosti svaka nabavka dobara, usluga ili radova ko-ja se kre}e u rasponu od 3.000 do 1.000.000 dinara, a sve preko ovog iznosa tre-tira se kao nabavka velike vrednosti.

1.427.999,95 dinara neto, odnosno 2.063.583,61 dinar bruto. S obzirom da je in-spektor detaqno prekontrolisao odluku o op{tinskom buyetu za 2004. godi-nu, na koju se sekretar op{tine pozvao pri dono{ewu re{ewa, utvr|eno jeda nigde nisu bila predvi|ena sredstva za “za{titu na radu”. Kako je jasno daje ova isplata bila u potpunosti nezakonita, u inspekcijskom nalazu je op-{tinskim vlastima nalo`ena mera da se u roku od 3 meseca u op{tinsku ka-su vrati bruto iznos od 2.063.583,61 dinar.

Kako su milionski poslovi sprovedeni bez tendera

Prema nalazu Buyetske inspekcije skoro sve nabavke robe i usluga kojeje iz buyeta finansirala op{tina Zvezdara u 2004. godini izvr{ene su mi-mo sprovo|ewa tendera bez obzira da li je bila re~ o nabavci male ili ve-like vrednosti. Tako su, primera radi, tro{kovi “o~uvawa `ivotne sredi-ne” u 2004. godini iznosili 11.994.218,22 dinara. Inspektor je metodom “slu-~ajnog uzorka” izvr{io uvid u pojedine tro{kove koje je s tim u vezi imaoop{tinski buyet i otkriveno je bezakowe. Naime, za ure|ewe 11 de~ijihigrali{ta, preduze}u “Maraton LDN” d.o.o. iz Ma~vanske Mitrovice jepla}eno 900.000 dinara. Zatim je istom preduze}u pla}en iznos od 2.645.200dinara za ure|ewe zelenih povr{ina na 16 lokacija. Tako|e, op{tinskavlast je, za izradu potpornih zidova na sportskom terenu u Bosutskoj ulicina Zvezdari, preduze}u “Ceraprom” d.o.o. iz Beograda platila tro{kove uiznosu od 469.589 dinara. Na bazi ova tri rashoda, ~ija vrednost prelazi 4 mi-liona dinara, buyetski inspektor je konstatovao da su op{tinske vlasti bi-le u obavezi da sprovedu javnu nabavki velike vrednosti342), ali to nije u~i-weno.

Daqom kontrolom javnih nabavki utvr|eno je da je u 2004. godini op{ti-na Zvezdara iz buyeta platila radove na krovu zgrade Op{tinske uprave.Prvobitna vrednost ugovorenih radova sa preduze}em “Triumfal” d.o.o. izBeograda je iznosila 945.420 dinara, ali su prema okon~anoj situaciji pla-}eni radovi (sa porezom na promet) u iznosu od 1.195.804 dinara. Za ove rado-ve postoji zapisnik komisije o izboru “najpovoqnijeg” ponu|a~a – preduze}a“Triumfal” d.o.o. ~ija ponuda je razmatrana u konkurenciji sa jo{ tri ponu-de. Me|utim, inspektor je utvrdio da je za ove radove bilo neophodno raspi-sati tender velike vrednosti u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabav-kama i odredbama Zakona o buyetu za 2004. godinu, jer vrednost radova prela-zi milion dinara, {to op{tinska vlast nije u~inila. Potpuno isti slu~ajse “odigrao” i prilikom sanacije krova mesne zajednice “Veliki MokriLug”, gde je vrednost radova iznosila 1.194.852 dinara (sa porezom na promet),a posao je nezakonito dodeqen preduze}u “Produkt-invest” iz Beograda.

Ivan Nini}

223

[to se ti~e nabavke kancelarijskog materijala za potrebe rada Op-{tinske uprave op{tine Zvezdara u 2004. godini, po tom osnovu evidentira-ni su ukupni rashodi u visini od 4,735.039 dinara. Buyetski inspektor jeutvrdio da za nabavku kancelarijskog materijala uop{te nije sproveden po-stupak javne nabavke velike vrednosti. Pri tom je vrednost ove godi{we na-bavke prema{ivala milion dinara, koliko je tada Zakonom o buyetu biloodre|eno kao kao limit izme|u nabavke male i velike vrednosti.

Jedan od delimi~no retkih i mawe uspe{nih tendera koje je “demokrat-ska” vlast sprovela, ili je bar poku{ala da sprovede, jeste tender za nabav-ku ra~unara i ra~unarske opreme. Naime, u maju 2004. godine za potrebe Op-{tinske uprave izvr{ena je nabavka 36 ra~unara i 6 laserskih {tampa~a.Prema zapisniku koji je sa~inila komisija za javne nabavke, najpovoqnijiponu|a~ na tenderu je bilo preduze}e “Mega” iz Beograda, i to sa ponu|enomcenom od 1.746.900 dinara (bez poreza na promet). Sa ovim ponu|a~em Op-{tinska uprava op{tine Zvezdara je zakqu~ila ugovor o nabavci, koji je od-mah zatim po ugovorenoj ceni i realizovan. Me|utim, buyetski inspektor jeutvrdio da je javni poziv za ovaj tender koji je objavqen u “Slu`benom gla-sniku RS” zapravo bio nezakonit. U wemu uop{te nisu sadràni kriteriju-mi u skladu sa zakonom, prema kojima je kasnije bodovana i vrednovana najpo-voqnija ponuda. Pri tom je utvr|eno da je tokom 2004. godine od istog pred-uze}a nabavqena i dodatna ra~unarska oprema ukupne vrednosti od 845.270dinara, a za {ta uop{te nije sproveden postupak javne nabavke kako to nala-è Zakon o javnim nabavkama.

““Burazerska posla”” –– jedna firma ugovara, a druga fakturi{e

Posebno zanimqiv slu~aj bezakowa u javnim nabavkama koji je proizve-la “demokratska” vlast u op{tini Zvezdara, a koji je otkrio buyetski in-spektor jeste posao ru{ewa bespravno podignutih objekata. Kontrola meto-dom “slu~ajnog uzorka” koji je primenio inspektor, odnosila se na kontrolurashoda prema preduze}u “Gradwa rekord” d.o.o. iz Beograda. Ova firma ko-ja je o~igledno bila favorizovana od strane ~elnika op{tinske vlasti, naime svojih “ru{ila~kih” poslova tokom 2004. godine od op{tine Zvezdara jenaplatila milionske sume novca. Op{tinska vlast je spornom preduze}u izbuyeta op{tine izvr{ila pla}awa, i to u slede}im iznosima: 1,3 miliona;1,4 miliona; 1,5 miliona; 1,6 miliona; 553.560 dinara; 561.600 dinara; 849.982dinara. Prema navodima buyetskog inspektora, ukupni prekontrolisanitro{kovi prema preduze}u “Gradwa rekord” su iznosili 5.473.142 dinara. Zaove radove op{tinska vlast uop{te nije sprovela tender velike vrednostina kom bi izabrala najpovoqnijeg ponu|a~a, kako to nalaè zakon. Me|utim,buyetski inspektor je, prilikom kontrole finansijske dokumentacije kojase odnosila na poslove sa navedenim preduze}em, utvrdio veoma interesant-ne ~iwenice.

Naime, op{tinska vlast op{tine Zvezdara je za radove ru{ewa bes-pravno podignutih objekata zakqu~ila ugovor sa SZR “Gra|evinsko rekord”iz Beograda, i to jo{ 20. juna 2002. godine. Prema otkri}u inspektora, pret-


224

343) Ugovorom br. 404-71, od 20. 6. 2002. godine, koji su zakqu~ili op{tina Zvezda-ra kao naru~ilac i SZR “Gra|evinsko rekord” kao izvo|a~, bilo je definisa-no da }e ugovorene radove za ra~un izvr{ioca vr{iti izvo|a~, te su u tomsmislu predmetnim ugovorom regulisani me|usobni odnosi izme|u ugovornihstrana. Dakle, preduze}e “Gradwa rekord” d.o.o. se u navedenom ugovoru ne spo-miwe ni kao izvo|a~ ni kao podizvo|a~ radova. Iz toga se moè zakqu~iti daop{tina, prema navedenom pravnom licu, nije imala apsolutno nikakve oba-veze pla}awa, niti je za to postojao zakonski osnov.

344) Traène informacije od Ministarstva finansija, autor je dobio dopisombroj: 4-00-52/2009, od 8. 6. 2009. godine.

hodno navedeni (milionski) ra~uni nisu izdati od strane SZR “Gra|evinskorekord” ulica 110 nova br. 9 iz Beograda. Izdati su zapravo od preduze}a“Gradwa rekord” d.o.o. ulica Qube Davidovi}a br. 2 iz Beograda. Dakle, ra-dove je fakturisalo potpuno drugo pravno lice sa kojim op{tina uop{te ni-je imala zakqu~en ugovor343). Autor ove analize je izvr{io pretragu u bazipodataka privrednog registra koji za sva preduze}a i preduzetnike vodiAgencija za privredne registre, ne bi li uspeo da “poveè” o ~emu se zapra-vo radi. Naime, u privrednom registru pod registarskim brojem: BD23728 imati~nim brojem: 17456261, upisano je preduze}e za gradwu, inèwering iusluge gra|ewa “Rekord” d.o.o. iz Beograda, koje posluje sa skra}enim nazi-vom “Gradwa rekord” d.o.o. Me|utim, detaqnom pretragom baze podataka ko-ja se odnosi na privatne preduzetnike, u {ta spada SZR “Gra|evinsko re-kord”, utvr|eno je da ovakvo pravno lice ne postoji. Dakle, verovatno da jeSZR “Gra|evinsko rekord” izbrisana iz privrednog registra, a da je nakontoga 14. 1. 2003. godine, osnovana “Gradwa rekord” d.o.o. Pri tom, su{tina ne-zakonitosti se ogleda u tome {to nikakav ugovor op{tina Zvezdara i nave-deno preduze}e nisu zakqu~ili. Prema zakqu~ku buyetskog inspektora, to-me je svakako trebalo da prethodi postupak javne nabavke u skladu sa Zako-nom o javnim nabavkama i Zakonom o buyetu Republike Srbije za 2004. godi-nu. Op{tinska vlast je u ovom slu~aju verovatno smatrala da kako je u igri“ista ekipa”, onda ugovor iz 2002. godine (sa firmom koja vi{e ne postoji)ostaje na snazi i u 2004. godini.

Prekr{ajna odgovornost zastarela

Autor ove analize poku{ao je u Ministarstvu finansija da sazna odgo-vore na kqu~na pitawa, a vezano za me{etarewe “demokratske” vlasti u op-{tini Zvezdara. Prvo, da li je op{tinska vlast imala prigovor na nalazbuyetskog inspektora i da li je postupila po merama datim u inspekcijskomnalazu, odnosno da li je u op{tinsku kasu izvr{en povra}aj sredstava koja sunezakonito potro{ena? Drugo, da li je protiv odgovornog lica u op{tiniZvezdara podneta prekr{ajna ili krivi~na prijava? U pisanom odgovoru ko-ji je autor dobio od Ministarstva finansija344) navodi se da op{tinskavlast, na ~iweni~no stawe utvr|eno u postupku kontrole, nije izjavqivalaàlbu (prigovor), niti je postupila po naloènim merama buyetskog in-spektora. Tako|e, u odgovoru stoji da je buyetski inspektor morao da donese

Ivan Nini}

225

345) Re{ewe nosi isti slu`beni broj kao i nalaz (zapisnik) o izvr{enoj kontro-li u op{tini Zvezdara, jer je re~ o spisima istog predmeta koji je evidenti-ran u Ministarstvu finansija.

prvostepeno re{ewe kojim je ponovo naloìo vlastima u op{tini Zvezda-ra da izvr{e odre|ene mere. To se zapravo i vidi i iz prvostepenog re{e-wa345) koje je 7. februara 2006. godine doneo Mi{a Mi{i}, buyetski inspek-tor Ministarstva finansija. Naime, ovim re{ewem su vlastima u op{tiniZvezdara ponovo naloène iste mere kao i u inspekcijskom nalazu. Premadispozitivu re{ewa, radi se o obavezi vra}awa neto iznosa od 12.876.912,83dinara, odnosno ukupnog bruto iznosa od 18.791.264,76 dinara. Toliko je op-{tinska vlast nezakonito utro{ila tokom 2004. godine, a na ime “naduva-nih” zarada i spornih isplata u Op{tinskoj upravi. Ne samo da je ovo ne-sporno utvr|ena ~iwenica, ve} op{tina Zvezdara niti se àlila na re{e-we ministru finansija kao drugostepenom organu, niti je podnela tu`bu Vr-hovnom sudu Srbije. Dodu{e, postavqa se pitawe da li je ta ista vlast ovore{ewe i izvr{ila, jer autor ove analize iz Ministarstva finansija nijedobio odgovor u vezi sa tom ~iwenicom.

[to se ti~e prekr{ajne odgovornosti, za koju je svakako prema inspek-cijskom nalazu bilo “materijala”, ona je izostala iz razloga zastarelosti.Naime, u slu`benoj bele{ci iz ovog predmeta, koju je 9. februara 2006. godi-ne sa~inio buyetski inspektor Mi{a Mi{i}, izme|u ostalog se navodi:“(...) Za utvr|ene nezakonitosti koje imaju obele j̀e prekr{aja nije podnetzahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog zastarelosti u~iwenih pre-kr{aja, a shodno ~lanu 69 Zakona o prekr{ajima (“Slu`beni glasnik SRS”,br. 44/89 i “Slu`beni glasnik RS” br. 21/90... 55/04) kojim je propisano da seprekr{ajni postupak ne moè pokrenuti za u~iwene prekr{aje za koje jeproteklo vi{e od jedne godine od dana kada su isti u~iweni”. Dakle, stvar jevrlo jednostavna. Zbog kr{ewe zakona od strane op{tinske vlasti u op{ti-ni Zvezdara u periodu od 1. januara do 31. aprila 2004. godine, prekr{ajnaprijava organu za prekr{aje je mogla biti podneta samo u vremenskom inter-valu od 1. januara do 31. aprila 2005. godine. Me|utim buyetska kontrola jevr{ena u periodu od 1. septembra 2005. godine i trajala je do 14. oktobra 2005.godine. Iz ovoga proizilazi da je za bezakowe u javnim nabavkama op{tineZvezdara bilo nemogu}e podneti prekr{ajnu prijavu jer je od momenta izvr-{ewa prekr{aja proteklo godinu i po dana. U tom smislu buyetski inspek-tor je ispravno postupio, me|utim kada je re~ o kriminalu sa nezakonitomisplatom zarada i pojedinim tenderima u op{tini Zvezdara, ostaju dve dile-me bez odgovora. Prvo, zbog ~ega protiv odgovornih lica nije podneta kri-vi~na prijava nadle`nom tuìla{tvu, a drugo, za{to je predmetom kontro-le obuhva}en period od samo 4 meseca 2004. godine, a ne celokupna (buyetska)2004. godina? Pri tom se treba vratiti na po~etak ove pri~e i podsetiti na~iwenicu da Demokratska stranka u op{tini Zvezdara “hara” jo{ od 1992.godine.


226

346) @eqko Oègovi} je ~lan Demokratske stranke od 1992. godine, u ~etiri man-data je uzastopno bio odbornik u SO Novi Beograd (1992-2000), zatim u dvamandata je obavqao funkciju predsednik op{tine Novi Beograd (2000-2008).Od oktobra 2000. godine bio je odbornik u Skup{tini grada Beograda i {efodborni~ke grupe DS. Od oktobra 2005. godine predsednik je Stalne kofe-rencije gradova i op{tina, a od 15. decembra 2008. godine obavqa funkciju~lana Gradskog ve}a grada Beograda.

(29)Kako je ““menayer”” upravqao op{tinom Novi Beograd

U kontroli poslovawa op{tine Novi Beograd, kojom je rukovodio ve-liki “menayer” i funkcioner Demokratske stranke @eqko Oègovi},Buyetska inspekcija Ministarstva finansija utvrdila je me{etareweve}eg obima. Pored ~iwenice da u ovoj op{tini odgovorni nisu umeli nipopis imovine da urade u skladu sa zakonom, op{tinski buyet je u perioduod septembra 2005. do septembra 2006. godine o{te}en za neverovatnih 63,3miliona dinara. Re~ je o novcu koji je op{tinskim slu`benicima i funkci-onerima ispla}en po osnovu “naduvanih” koeficijenata i nezakonitih“stimulativnih dodataka”. Kr{ewa zakona je posebno bilo u sferi javnihnabavki gde su nabavke ra~unara vrednosti 3,3 miliona dinara i nabavka na-me{taja, tako|e vrednosti 3,3 miliona dinara, sprovedene u formi nabav-ke male vrednosti, iako je re~ o nabavci velike vrednosti za koju je moraobiti raspisan javni poziv. @eqko Oègovi} je prekr{ajno ka`wen samo zanezakonitosti u javnim nabavkama, i to simboli~nom kaznom od svega20.000 dinara.

* * *

Prilozi biografiji ““menayera”” @eqka Oègovi}a

Nakon izbora koji su odràni u maju 2008. godine, beogradski mediji su“licitirali” koju funkciju }e u gradskoj vlasti u Beogradu dobiti @eqkoOègovi}346), funkcioner Demokratske stranke i dotada{wi predsednikop{tine Novi Beograd. Tako je iz “dobro obave{tenih”, ali neimenovanihizvora, u javnost “procurela” informacija da je “Oègovi} najozbiqnijikandidat za funkciju gradskog menayera”. Za ovu funkciju wega su navodnopreporu~ili “menayerski” uspesi i rezultati u osmogodi{wem vo|ewu op-{tine Novi Beograd. Me|utim, Oègovi} je ve} u decembru 2008. godine iza-bran na funkciju ~lana Gradskog ve}a grada Beograda, pa su samim tim pre-stale sve dotada{we “licitacije” da }e biti novi gradski menayer. U sva-kom slu~aju, u trenutku kada su Demokratska stranka i Liberalno-demokrat-ska partija formirale novu op{tinsku vlast u op{tini Novi Beograd, bi-lo je jasno da su “ùti” Oègovi}a planirali za neku “krupniju” fotequ, ito na nivou gradske vlasti. Verovatno je Dragan \ilas osmislio ovakvo ka-drovsko re{ewe rukovode}i se logikom “za{to da se Oègovi} ponovo baviNovim Beogradom, ako je partiji potrebniji za ne{to drugo”. Pri tom ne

Ivan Nini}

227

347) \or|e Popac je 16. novembra 2004. godine, kao kadar Demokratske stranke po-stavqen na funkciju na~enika Op{tinske uprave op{tine Novi Beograd. Naistu funkciju je imenovan i u julu 2008. godine, kada su skup{tinsku vlast u op-{tini Novi Beograd konstituisali DS (ZES), LDP i SPS.

348) U kontrolisanom periodu, na popis imovine primewivala su se podzakonskaakta, i to: Uredba o buyetskom ra~unovodstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 125/03) iPravilnik o na~inu i rokovima vr{ewa popisa i uskla|ivawa kwigovod-stvenog stawa sa stvarnim stawem (“Sl. list SRJ”, br. 125/03).

treba zaboraviti da je o @eqku Oègovi}u kao “dobrom menayeru” stvorenveliki “medijski mit”. Zbog toga }e u ovoj analizi biti sistemati~no obra-|eni i publikovani neki do sada neobjavqeni “menayerski rezultati” @eq-ka Oègovi}a dok se nalazio na ~elu op{tine Novi Beograd.

Naime, objavquju}i ovu “dopunu biografiji” @eqka Oègovi}a iz De-mokratske stranke, autor }e se iskqu~ivo osloniti na nalaz, odnosno na za-pisnik o kontroli materijalno-finansijskog poslovawa op{tine Novi Be-ograd ozna~en slu`benim brojem: 401-00-1923/2006-09-01, koji je 31. januara2007. godine sa~inila Buyetska inspekcija Ministarstva finansija. Re~ jeo dokumentu koji obuhvata kontrolu poslovawa op{tine u periodu 2005. i2006. godine, a sam postupak kontrole finansijske dokumentacije trajao je(sa prekidima) od 24. oktobra 2006. godine do 31. januara 2007. godine. Kao od-govorna lica za predmetnu kontrolu, buyetski inspektor je na bazi tada-{wih propisa ozna~io upravo @eqka Oègovi}a, predsednika op{tine, i\or|a Popca347), na~elnika Op{tinske uprave Novi Beograd. Dakle, kakokontrola nije obuhvatila celokupan period Oègovi}evog upravqawa odoktobra 2000. godine, ovde se radi o jednom isuvi{e malom segmentu me{eta-rewa. Ipak, taj segment }e svakako biti dovoqan “uzorak” da pokaè o ka-kvom “menayeru” je zapravo re~.

““Menayer”” koji nije sposoban da organizuje popis imovine

Koliki je “menayer” bio @eqko Oègovi}, najboqe se moè zakqu~i-ti po tome {to op{tinska administracija pod wegovim rukovo|ewem i zavreme wegovog mandata nije umela da popi{e godi{we dugove i potraìva-wa op{tine. Naime, buyetski inspektor je u postupku kontrole finansij-skog poslovawa op{tine Novi Beograd utvrdio da se na popisnim listamaop{tine ne nalazi popis nov~anih obaveza i potraìvawa koje je ta op{ti-na imala na kraju 2005. godine. Me|utim, na~elnik Op{tinske uprave je do-neo odluku o usvajawu izve{taja popisne komisije, bez obzira {to komisijasvoj zadatak popisa imovine nije obavila u skladu sa propisima348). S tim uvezi je morala da interveni{e i Buyetska inspekcija, pa je buyetski inspek-tor u postupku kontrole, 8. novembra 2006. godine, doneo zakqu~ak kojim jeOp{tinskoj upravi naloèno da izvr{i popis osnovnih sredstava, obavezai potraìvawa sa stawem na dan 31. 12. 2005. godine i da kwigovodstveno sta-we uskladi sa stvarnim stawem na dan popisa. U poku{aju da ovaj nalog in-spektora sprovedu u delo, op{tinske vlasti su izvr{ile korekciju prethod-no sa~iwenih popisnih listi i takve lista dostavili Ministarstvu finan-


228

349) ^lan 29 stav 2 Zakona o dràvnoj upravi (“Sl. glasnik RS”, br. 20/92... 101/05).350) Zakqu~ak Vlade Republike Srbije broj: 120-202/2005-002, od 20. 1. 2005. godine.351) Uredba o koeficijentima za obra~un i isplatu plata imenovanih i postavqe-

nih lica i zaposlenh u dràvnim organima (“Sl. glasnik RS”, br. 45/01...70/03).

sija. Me|utim, naknadnom kontrolom ovih dokumenata, buyetski inspektorje u svom nalazu konstatovao da wegov nalog, u stvari, uop{te nije izvr{en.Tako je utvr|eno da naknadno “poturene” popisne liste osnovnih sredstavane sadrè kwigovodstveno naturalno stawe imovine, da nisu odre|ene natu-ralne razlike, da u listama nisu unete cene popisne imovine i da nije izvr-{en obra~un vrednosti imovine. Pri tom, op{tinske komisije ni ovog putanisu popisale nov~ane obaveze i potraìvawa koje je op{tina Novi Beo-grad imala u 2005. godini. Zbog toga je buyetskom inspektoru preostalo sa-mo da evidentira ~iweni~no stawe, {to je on i u~inio konstatacijom da“Op{tinska uprava gradske op{tine Novi Beograd nije izvr{ila nalog datu dispozitivu zakqu~ka br. (...)”. Ovakvim nepostupawem po nalogu buyet-skog inspektora, prekr{ene su odredbe Zakona o dràvnoj upravi349).

Buyet op{tine Novi Beograd o{te}en za 63,3 miliona dinara

Prihodi u buyetu op{tine Novi Beograd u 2005. godini iznosili su323.702.010 dinara, dok su rashodi izvr{eni u iznosu od 263.377.671 dinara.Najvi{e prihoda ostvareno je preko lokalnih komunalnih taksi, i to 73 mi-liona, preko transfera iz buyeta grada Beograda 64,5 miliona i preko izda-vawa poslovnog prostora u zakup 71,6 miliona dinara. Najve}i rashod, kojije “progutao” gotovo pola buyeta op{tine, bio je rashod za plate i naknade,odnosno za zaposlena lica i funkcionere op{tine, i to u visini od 163,7 mi-liona dinara. Kontrola Buyetske inspekcije }e pokazati da je deo ovih sred-stava ispla}enih na ime plata nezakonito “ispario”iz op{tinske kase. Kako?

Naime, kontrolom obra~una i isplata zarada za zaposlena lica i funk-cionere u op{tini Novi Beograd u 2005. i 2006. godini, buyetski inspektorje otkrio da je buyet samo po ovom osnovu nezakonito “isce|en” za ~ak63.381.718 dinara. Odredbama Zakona o platama u dràvnim organima i jav-nim slu`bama bilo je utvr|eno da se plate izabranih, imenovanih, posta-vqenih i zaposlenih lica, obra~unavaju na osnovu: osnovice za obra~un; ko-eficijenta koji se mnoì sa osnovicom; dodatka na platu i obaveza koje za-posleni pla}a po osnovu poreza, doprinosa i obaveza socijalnog osigurawaiz plate. U konkretnom slu~aju, u op{tini Novi Beograd su prilikom obra-~una plata primewene osnovice koje je svojim zakqu~kom iz januara 2005. go-dine utvrdila Vlada Republike Srbije350). Me|utim, tajna me{etarewa sekrije u “naduvanim” koeficijentima. Tako je inspektor otkrio da su op-{tinski ~elnici, prilikom dono{ewa re{ewa o raspore|ivawu radnika,na postoje}e koeficijente dodavali i “stimulativne dodatke” po sopstve-nom naho|ewu. To “slobodno” uve}avawe koeficijenata se kosilo sa ured-bom o koeficijentima koju je donela Vlada Republike Srbije351), a koja je pozakonu bila obavezuju}a za sve dràvne organe.

Ivan Nini}

229

352) Ukoliko je u toku jedne buyetske godine planirano vi{e pojedina~nih nabav-ki dobara, usluga ili radova, a ukupna vrednost predmetne nabavke prelaziiznos koji je zakonom o buyetu za tu godinu propisan kao gorwi limit vredno-sti male nabavke, onda se u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama ta nabavkamora izvr{iti po proceduri nabavke velike vrednosti.

Strana~ka kupovina “socijalnog mira” kod zaposlenih u Op{tinskojupravi u periodu od septembra 2005. godine do septembra 2006. godine finan-sirana je iz op{tinskog buyeta u obimu od 18 isplata za zaposlene, ali i 18isplata za op{tinske funkcionere. Tako je nezakonito uve}awe zarada za-poslenih u Op{tinskoj upravi op{tine Novi Beograd o{tetilo buyet za39.983.727,11 dinara u neto iznosu, odnosno za 58.713.255,64 dinara u bruto iz-nosu. Isto uve}awe zarada za op{tinske funkcionere, nezakonito je iz kaseispraznilo 2.770.623,22 dinara neto, odnosno za 4.668.462,87 dinara bruto.Buyetski inspektor je u svom nalazu konstatovao da je radno vreme svih li-ca u op{tini u nazna~enom periodu bili uobi~ajeno, i to od 8:00 do 16:00 ~a-sova, bez ikakvih produètaka. Na bazi ovih ~iwenica i otkri}a, inspektorje op{tinskim vlastima naloìo meru da u roku od 3 meseca u buyet op{ti-ne Novi Beograd izvr{e povra}aj nezakonito utro{enih sredstva u brutoiznosu od 63.381.718 dinara. Dakle, ovaj konkretni “rezultat” rada “me-nayera” @eqka Oègovi}a nas primorava da se zapitamo koji obim krimi-nala u op{tini Novi Beograd je bio prisutan u periodu od oktobra 2000. go-dine do 2005. godine. Ako je mawak u op{tinskoj kasi iznosio 63,3 milionadinara samo u periodu od septembra 2005. do septembra 2006. godine, kolikije onda taj mawak u prethodnih pet godina? Naàlost, pqa~kom buyeta za na-vedeni period buyetska inspekcija se nije bavila.

““Menayer”” kupovao ra~unare bez tendera

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, op{tina Novi Beograd je u2006. godini izvr{ila nekoliko nabavki ra~unarske opreme na nezakonitna~in. To je u~iweno po postupku javne nabavke male vrednosti, iako ukupanrashod nabavqene opreme u istoj buyetskoj godini pokazuje da je trebalo re-alizovati javnu nabavku velike vrednosti352). Na ovaj na~in, periodi~nimnabavkama po èqi, meri i potrebi, a u istoj buyetskoj godini, ~elnici op-{tinske vlasti su su potpuno svesno kr{ili odredbe Zakona o javnim nabav-kama, Zakona o buyetu Republike Srbije za 2006. godinu i Zakona o buyet-skom sistemu. O ~emu se radi? Naime, u februaru 2006. godine op{tina No-vi Beograd je bez sprovo|ewa tenderske procedure nabavke velike vredno-sti, izvr{ila nabavku 2 ra~unarska servera, 12 ra~unara i 12 monitora. Ta-ko je na bazi prikupqenih ponuda, kao “najpovoqniji” ponu|a~ izabranopreduze}e “Saga” d.o.o. iz Beograda, sa kojim je zakqu~en ugovor o nabavci,vredan 1.609.520 dinara. Zatim julu 2006. godine nabavqen je ra~unarski ser-ver za potrebe Op{tinskog uslu`nog centra (u Bloku br. 70), a ova nabavkaje izvr{ena bez raspisivawa tendera, ve} na bazi prikupqawa tri ponudeme|u kojima je ponuda firme “Saga” ponovo pobedila kao “najpovoqnija”.Ponovo je, dakle, op{tina sa firmom “Saga” zakqu~ila ugovor, a vrednost


230

353) Odredbama Zakona o buyetu Republike Srbije za 2006. godinu bilo je propi-sano da je nabavka male vrednosti svaka nabavka dobara, usluga ili radova kojase kre}e u rasponu od 200.000 do 2.000.000 dinara, a sve preko ovog iznosa tre-tira se kao nabavka velike vrednosti.

nabavqenog servera je iznosila 279.362 dinara. Istog meseca za potrebe Op-{tinskog uslu`nog centra (u Bloku br. 70), na isti na~in, metodom tri po-nude, izvr{ena je nabavka ra~unarske opreme, i to: 2 radne stanice, 6 moni-tora i 2 {tampa~a. Ugovor o ovoj nabavci je dodeqen preduze}u “Digit-ra~u-narski in`ewering”, a vrednost nabavke je iznosila 328.842 dinara.

U avgustu 2006. godine realizovana je tako|e nezakonita nabavka 24 ra-~unara sa monitorima za potrebe Op{tinske uprave Novi Beograd. Iako jevrednost nabavke iznosila 1.743.832 dinara, nije sproveden tender za nabav-ku velike vrednosti, ve} je i ovog puta manipulisano kao da je u pitawu na-bavka male vrednosti. U selekciji izme|u 3 uzete ponuda, kao najpovoqnijiponu|a~ izabrana je firma “Coming Computer Engineering”. Posledwa nabav-ka ra~unara i ra~unarske opreme za potrebe op{tine Novi Beograd, na ova-ko nezakonit, skandalozan i “burazerski” na~in, odigrala se u oktobru 2006.godine. Tada je po {ablonu nabavke male vrednosti kupqeno 7 ra~unara samonitorima i 12 {tampa~a. Ugovor u vrednosti od 708.129 dinara je, narav-no, i ovog puta zakqu~en sa preduze}em “Saga” d.o.o. iz Beograda.

Buyetski inspektor je u postupku kontrole dokumentacije utvrdio da jeza nabavku ra~unarske opreme i ra~unara u 2006. godini op{tina Novi Beo-grad utro{ila ukupno 3.357.053 dinara (bez PDV-a). Dakle, pla}awe rashodadobavqa~ima u ovom iznosu, a po osnovu nabavke ra~unara u istoj buyetskojgodini pokazalo je da se ne radi o nabavkama male vrednosti, ve} o nabavcivelike vrednosti. Kako je ova vrednost prema{ila iznos od 2 miliona dina-ra, trebalo je postupiti u skladu sa odredbama Zakona o buyetu RepublikeSrbije za 2006. godinu i Zakona o javnim nabavkama, i po zakonskoj procedu-ri raspisati tender nabavke velike vrednosti353). U svom nalazu buyetskiinspektor konstatuje da je “pla}awem iznosa od 3.357.053 dinara (bez PDV-a), za kupqenu ra~unarsku opremu u 2006. godini, iako nije sproveden postu-pak javne nabavke velike vrednosti predvi|en Zakonom o javnim nabavkama,postupqeno u suprotnosti sa (...) odredbama Zakona o javnim nabavkama i Za-kona o buyetskom sistemu”.

““Menayer”” kupovao i name{taj bez tendera

Da se nezakonitom kupovinom ra~unara i ra~unarske opreme, nezakoni-te kupovine “menayera” O`egovi}a u 2006. godini ne zavr{avaju, pokazujejo{ jedno otkri}e buyetskog inspektora. Naime, delimi~nom kontrolom, od-nosno kontrolom “na probi i preskok”, inspektor je utvrdio da je op{tinaNovi Beograd na nezakonit na~in izvr{ila ~etiri nabavke name{taja, i touglavnom za potrebe novog op{tinskog uslu`nog centra. Op{tinska vlastje i ovog puta sve nabavke tretirala kao nabavke male vrednosti i sprovodi-la ih je bez prethodnog raspisivawa tendera za nabavku velike vrednosti.Tako je u maju 2006. godine op{tinska vlast zakqu~ila ugovor o nabavci kan-

Ivan Nini}

231

354) Pored zakonskog limita vrednosti nabavke, formalnu razliku izme|u nabav-ke male vrednosti i nabavke velike vrednosti pravi Zakon o javnim nabavka-ma. Ona se ogleda u tome {to je za malu nabavku dovoqno pribaviti najmawe3 ponude od 3 razli~ita ponu|a~a i u toj konkurenciji izabrati “najpovoqni-ju ponudu”. Kod nabavke velike vrednosti situacija je druga~ija jer se prethod-no raspisuje i javno objavquje poziv (oglas) za prikupqawe ponuda. Ponu|a~isvoje ponude dostavqaju u zatvorenoj koverti i wihova ponu|ena cena je nepo-znata sve do momenta isteka konkursnog roka i zajedni~kog otvarawa svih po-nuda. U oba slu~aja postoji dovoqno prostora za manipulaciju i korupciju,ali je u prvom slu~aju to gotovo neizbe`no jer naru~ilac sam bira od koja 3ponu|a~a }e uzeti ponude i izbarati najpovoqniju.

celarijskog name{taja u vrednosti od 1.198.151 dinar sa preduze}em “S. B.Alsan” d.o.o. iz Beograda, koje je izme|u pet razmatranih ponuda izabranokao “najpovoqnije”. Krajem maja 2006. godine, realizovana je nabavka name-{taja i opreme za potrebe Op{tinskog uslu`nog centra u zgradi op{tineNovi Beograd. Ugovor o ovoj nabavci je potpisan sa preduze}em “My home of-fice” iz Beograda, a vrednost nabavke je iznosila 1.287.035 dinara.

Za potrebe nabavke name{taja i opreme u Op{tinskom uslu`nom cen-tru (u Bloku br. 70), ~elnici op{tine su u junu 2006. godine zakqu~ili ugo-vor sa preduze}em “Mobeksport group” iz Beograda. Kolika je vrednost ovogugovora, nije poznato, ali je buyetski inspektor u svom nalazu konstatovaoda je dobavqa~, dana 25. jula 2006. godine, uputio op{tini na pla}awe ra~unu iznosu od 1.606.875 dinara. Kontrola je pokazala da ovaj ra~un do 25. okto-bra 2006. godine uop{te nije pla}en od strane op{tine. U oktobru mesecu2006. godine, ~elnici op{tine Novi Beograd su sa preduze}em “Kenzai gro-up” d.o.o. iz Beograda zakqu~ili ugovor o nabavci stolica za potrebe uslu-`nog centra u zgradi op{tine Novi Beograd. Vrednost ovog nezakonitogugovora nije utvr|ena, ali je utvr|eno da je dobavqa~, dana 8. 11. 2006. godi-ne, op{tini izdao ra~un na iznos od 378.780 dinara, dok je deo ra~una u izno-su od 189.390 dinara bio pla}en jo{ 16. 10. 2006. godine. U inspekcijskom na-lazu se ne navodi pojedina~na cene nabavqenih stolica. Me|utim, ukolikopretpostavimo da je ispo{tovan plan u kome je navedeno da se planira nabav-ka 45 stolica, onda prostom ra~unicom moèmo zakqu~iti da je jedna stoli-ca pla}ena ~ak 8.417 dinara.

Dakle, kao i u slu~aju nabavke ra~unara bez prethodnog raspisivawatendera, buyetski inspektor je konstatovao da je prilikom nabavke name-{taja u 2006. godine op{tinska vlast prekr{ila odredbe tri zakona. Premanavodima iz inspekcijskog nalaza, op{tina Novi Beograd je morala da ras-pi{e tender za javnu nabavku velike vrednosti jer je re~ o nabavqenom na-me{taju ukupne vrednosti 3.357.053 dinara (bez PDV-a). Me|utim, treba raz-umeti postupke “menayera” Oègovi}a i wegovu ekipu iz Demokratskestranke koja je harala op{tinom Novi Beograd. Da su u slu~ajevima nabavkera~unara i name{taja raspisivali tender za javnu nabavku velike vrednosti,javio bi se ve}i broj ponu|a~a jer bi tender morali da oglase u bar jednomdnevnom listu. Tada bi konkurencija bila ve}a, {to bi mo`da usporilo isvakako oteàlo {timovawe ponuda354). Ovako je “lagano” izvr{ena selek-


232

cija ve} “selektovanih” ponuda, bilo da je re~ o tri ili pet razmatranih po-nuda koje su “prikupqene” i komisijski samo “upore|ene”. Tako je veliki“menayer” @eqko Oègovi}, za vreme svog predsedni~kog mandata, naba-vqao i tro{io novac gra|ana op{tine Novi Beograd.

Me{etarewe ““menayera”” potvrdio i Mirko Cvetkovi}

Na sve ~iwenice koje su obra|ene u ovoj analizi me{etarewa u op{ti-ni Novi Beograd, a koje je utvrdio buyetski inspektor Ministarstva finan-sija, op{tinska vlast se àlila. Naime, @eqko Oègovi} je, 8. februara2007. godine, Ministarstvu finansija Republike Srbije uputio svoj prigo-vor (primedbe) na zapisnik o izvr{enoj kontroli materijalno-finansij-skog poslovawa op{tine. On u prigovoru iznosi svoje vi|ewe isplate zara-da i dodataka na zarade op{tinskim slu`benicima i funkcionerima, koje jeu suprotnosti sa vi|ewem buyetskog inspektora. Oègovi} tvrdi da su sveisplate vr{ene u okviru planirane mase sredstava koja su bila predvi|enau buyetu op{tine za tu namenu u buyetskoj godini. Tako|e tvrdi i da su uve-}ani koeficijenti i stimulativni dodaci ispla}ivani u sladu sa op{tin-skim pravilnikom o zvawima, zanimawima i platama zaposlenih u Gradskojupravi koji je u op{tini Novi Beograd donet 9. februara 2005. godine, a za-tim izmewen 26. 9. 2005. godine. Iako se Oègovi} ne osvr}e na ~iwenicu daje sporni pravilnik bio u suprotnosti sa drugim propisima, on predlaè danaloèna mera povra}aja u op{tinsku kasu iznosa od 63.381.718 dinara, budeukinuta. [to se ti~e dela inspekcijskog nalaza koji se odnosi na me{etare-we u javnim nabavkama, Oègovi} apsolutno ni{ta nije prigovorio. Buyet-ski inspektor je ovakve primedbe odbio uz obrazloèwe da “ne uti~u na ~i-weni~no stawe” koje je utvr|eno u postupku buyetske kontrole, a {to je kon-statovano u inspekcijskom nalazu. O svom stavu po pitawu prigovora, Mini-starstvo finansija je dopisom od 19. februara 2007. godine obavestilo op-{tinu Novi Beograd.

Kako je “menayer” Oègovi} odbio da u ostavqenim rokovima od 3 me-seca izvr{i mere koje je buyetski inspektor naloìo, Ministarstvo finan-sija je moralo da reaguje u skladu sa zakonom. Tako je dana 25. 5. 2007. godinedoneto re{ewe kojim se op{tinskim vlastima op{tine Novi Beograd nala-ù iste mere koje su u obavezi da izvr{e, i to u naknadom roku od 30 dana. Da-kle, da u op{tinsku kasu vrate nezakonito utro{enih 42.754.350,33 dinaraneto, odnosno ukupno 63.381.718,51 dinar bruto. Op{tinske vlasti su iskori-stile svoje zakonsko pravo i na pomenuto re{ewe uloìle àlbu drugoste-penom organu, odnosno ministru finansija. Osnovna “teza” ove àlbe je da“isplatom stimulativnih dodataka op{tina Novi Beograd nije prekora~i-la masu sredstava za plate u buyetu, predvi|enu i utvr|enu republi~kim pro-pisima”. U àlbi se tako|e, kritikom na ra~un rada buyetskog inspektorakoji je vr{io kontrolu materijalno-finansijskog poslovawa op{tine No-vi Beograd, zamewuju teze i me{etarewe “stavqa pod tepih”. Tako se navodida je buyetski inspektor “potpuno prekora~io ovla{}ewa iz svoje nadle-`nosti”, da je “pogre{no utvrdio ~iweni~no stawe” i da “nije nadleàn da

Ivan Nini}

233

355) Dopis Vrhovnog suda Srbije broj: II Su. br. 387/09, od 15. 7. 2009. godine. 356) Re{ewe o prekr{ajnoj odgovornosti broj: I-39, 220902/07, od 19. 6. 2008. godine.

ceni uskla|enost op{tih akata jedinice lokalne samouprave sa zakonom, od-nosno vi{im pravnim aktom”. Postupaju}i po ovoj ̀ albi, Ministarstvo fi-nansija je 25. maja 2007. godine donelo i kona~no drugostepeno re{ewe kojeje potpisao Mirko Cvetkovi}, tada{wi ministar finansija. Ovim re{e-wem je àlba op{tine Novi Beograd u celosti odbijena, ~ime je potvr|enoprvostepeno re{ewe i obaveza da se u op{tinsku kasu nadoknadi mawak od63.381.718,51 dinar.

Da su nadle`ni u op{tini Novi Beograd oti{li i korak daqe, kako imto zakon dopu{ta, i Vrhovnom sudu podneli tu`bu protiv re{ewe koje je do-neo tada{wi ministar Mirko Cvetkovi}, autor ove analize je saznao u Vr-hovnom sudu Srbije. Naime, na pismeni zahtev autora, ovla{}eno lice Vr-hovnog suda Srbije odgovorilo je slu`benim dopisom u kome se navodi da jesud u predmetu U. br. 9939/07 primio i evidentirao tu`bu op{tine Novi Be-ograd, ali da odluka po tu`bi jo{ uvek nije doneta355). Dakle, da li je Mini-starstvo finansija pravilno utvrdilo sve ~iwenice prilikom kontrolematerijalno-finansijskog poslovawa op{tine Novi Beograd, odlu~i}e Vr-hovni sud Srbije.

““Menayer”” ka`wen kaznom od svega 20.000 dinara

Zbog svih ~iwenica o nezakonitostima koje su utvr|ene u postupkubuyetske kontrole u op{tini Novi Beograd, buyetski inspektor Ministar-stva finansija je reagovao. Protiv odgovornih lica @eqka Oègovi}a,predsednika op{tine, i \or|a Popca, na~elnika Op{tinske uprave, podne-ta je prekr{ajna prijava organu za prekr{aje grada Beograda. To je u~iwenopodno{ewem zahteva za pokretawe prekr{ajnog postupka od 18. aprila 2007.godine, ali i dopunom istog zahteva od 8. oktobra 2007. godine. Dakle, iakoje nalaz o kontroli bio sa~iwen 31. januara 2007. godine, prijava je podnetadva i po meseca kasnije. Dobro je da je uop{te i podneta jer su me{etari “ka-`weni”, ako se to ka`wavawem i moè nazvati. Naime, re{ewem gradskogsudije za prekr{aje356) od 19. juna 2008. godine, koje je donela Slavica Kajga-ni}, sudija ovog organa, odgovorna lica su ogla{ena krivim. Oègovi} jeogla{en krivim jer je dopustio da se na teret buyeta op{tine izvr{e pla-}awa nabavqenih ra~unara i name{taja, a da prethodno nije sproveden regu-laran postupak javne nabavke u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Timeje kao odgovorno lice prekr{io odredbe ~lana 74, stav 1, ta~ka 4 u vezi sa~lanom 36, stavom 3 Zakona o buyetskom sistemu, pa mu je izre~ena nov~anakazna od svega 20.000 dinara. Istim re{ewem, zbog nepostupawa po nalogubuyetskog inspektora koji je u samom postupku kontrole dat u formi za-kqu~ka, a vezano za obavezan popis imovine (dugovawa i potraìvawa op-{tine) ogla{en je krivim i prekr{ajno je ka`wen \or|e Popac, na~elnikOp{tinske uprave u kontrolisanoj op{tini Novi Beograd. On je po~inioprekr{aj iz odredbe ~lana 92, stava 3 u vezi sa ~lanom 29, stavom 2 Zakona o


234

dràvnoj upravi, pa mu je izre~ena nov~ana kazna u iznosu od 10.000 dinara. Dakle, “menayer” @eqko Oègovi} je ka`wen sa svega 20.000 dinara, a

vrednost nezakonito sprovedenih javnih nabavki koje su pla}ene novcem izop{tinskog buyeta iznosi vi{e od 6 miliona dinara. Da stvar bude jo{ go-ra, Oègovi} uop{te nije odgovarao za 63.381.718,51 dinar bruto, koliko jenaneta {teta buyetu op{tine za vreme wegovog rukovo|ewa. I na kraju, ono{to je najva`nije ista}i jeste to da protiv “menayera” Oègovi}a uop{tenije podneta krivi~na prijava od strane Buyetske inspekcije Ministarstvafinansija.

Ivan Nini}

235

357) Nakon izbora u maju 2008. godine, vlast u op{tini Stari grad je konstituisana26. 6. 2008. godine, a ~ine je DS (ZES) sa 28 odbornika i LDP sa 8 odbornika.

358) Mirjana Boìdarevi} je funkcioner Demokratske stranke, bila je odborniku SO Stari grad, zamenik predsednika op{tine Stari grad (1996-2000.), u trimandata, od 2000. godine do danas, je predsednik op{tine Stari grad.

(30)Stimulacije ““iscedile”” kasu op{tine Stari grad

Kasa imu}ne beogradske op{tine Stari grad je u 2003. godini, pod ru-kovodstvom predsednice Mirjane Boìdarevi} iz Demokratske stranke,nezakonito opusto{ena za 6,8 miliona dinara. Ova sredstva su, prema na-lazu buyetskih inspektora Ministarstva finansija, nezakonito ispla-}ena op{tinskim slu`benicima i funkcionerima, i to u vidu “naduvanih”zarada i “naduvanih” tro{kova prevoza. Inspekcija je otkrila da su op-{tinski funkcioneri sebe “~a{}avali” razli~itim procentualnim uve-}awima plate i do 30 odsto, dok su pojedini komunalni inspektori dobi-jali uve}anu zaradu i do 50 odsto. Op{tinska vlast je osnov za ovakve sti-mulacije prethodno propisala internim pravilnikom i tretirala ih kaonagra|ivawa po osnovu “kvaliteta rada, ostvarene produktivnosti iu{teda u kori{}ewu sredstava”, ali su takve isplate bile u suprotno-sti sa odredbama Zakona o platama u dràvnim organima i javnim slu`ba-ma. Zamenom teza da je Buyetska inspekcija nenadle`na da kontroli{e je-dinice lokalne samouprave, rukovodstvo op{tine Stari grad je tu`bamapred Vrhovnim sudom Srbije bezuspe{no poku{avalo da pobije otkri}ebuyetskih inspektora prema kome u kasi op{tine nedostaje 6,8 milionadinara.

* * *

Op{tina u kojoj pare nisu problem, jer para ima

Osim {to predstavqa “srce” Beograda, op{tina Stari grad je ujedno i“zlatna koka” Demokratske stranke, koja u ovoj jedinici lokalne samoupra-ve “hara” vi{e od jedne decenije. To “harawe” je pre 2000. godine bilo koali-ciono, u saradwi sa ekipom iz Srpskog pokreta obnove, a nakon 2000. godineDemokratska stranka je preko izbornih rezultata uspela da se ustoli~i uovoj beogradskoj op{tini, kao {to je slu~aj i sa gradom Beogradom. Na po-sledwim lokalnim izborima koji su odràni u maju 2008. godine, Demokrat-ska stranka i Liberalno-demokratska partija su osvojile dovoqan broj gla-sova za stvarawe odborni~ke ve}ine koja }e “harati”op{tinom Stari grad svedo 2012. godine357). Time se su{tinski ni{ta nije promenilo jer }e u ovoj op-{tini, zbog ekskluzivnog poslovnog i stambenog prostora na idealnim loka-cijama, i daqe biti forsirana korupcija, dodu{e ovog puta poduprta odstrane partije ̂ edomira Jovanovi}a. Na funkciju predsednika op{tine Sta-ri grad, po tre}i put zaredom, izabrana je Mirjana Boìdarevi}358) iz De-mokratske stranke. Neumorna Boìdarevi}eva, samo dan uo~i svog reizbora


236

359) Izvor: List “Blic”, (http://www.blic.rs/), od 26. 6. 2008. godine.

kaè: “Ve} 12 godina sam u op{tini, najpre kao zamenik predsednika, a pro-tekla dva mandata i kao predsednik. DS, kojoj pripadam, ukazala mi je pove-rewe i tre}i put tako {to sam ponovo wen kandidat za predsednika. Stran-ka je prepoznala u meni vrednog, marqivog i pouzdanog ~oveka”359). Dakle,kao {to i sama re~e, u Demokratskoj stranci je tretiraju kao “pouzdanog ~o-veka”.

Ukoliko se samo osvrnemo na enormno veliki buyet op{tine Starigrad, onda je za Demokratsku stranku upravqawe ovom beogradskom op{ti-nom prava “poslastica”. To je najboqe ilustrovati uporednim prikazombuyeta ove op{tine sa buyetom bilo koje prigradske (beogradske) op{tineili neke mawe razvijene op{tine iz unutra{wosti Srbije. Na primer, kadaje u 2008. godini, svojom odlukom o buyetu op{tina Stari grad planirala te-ku}a primawa buyeta u iznosu od 1.250.824.000 dinara, susedna prigradska op-{tina Mladenovac je na raspolagawu imala dvostruko mawe sredstava, i to516.150.000 dinara. S druge strane, op{tina Vladi~in Han kao jedna od neraz-vijenijih op{tina u Srbiji, za razliku od Starog grada, u 2008. godini je ima-la skoro petostruko mawe novca na raspolagawu, i to svega 268.322.000 dina-ra. Dakle, u slu~aju op{tine Stari grad se postavqa fundamentalno pitawekako op{tinska vlast tro{i ovaj novac. To je ono {to je interesovalo ibuyetsku inspekciju Ministarstva finansija koja je 2004. godine posetilaovu op{tinu. Predmet interesovawa Buyetskih inspektora bila je kontro-la materijalno-finansijskog poslovawa SO Stari grad za period 2003. go-dine. Ina~e, te godine buyet op{tine Stari grad je iznosio ~itavih 468 mi-liona dinara, od ~ega se ~ak 437 miliona dinara u op{tinsku kasu “slilo” odizdavawa u zakup poslovnih prostorija.

Buyetski inspektori Mi{a Mi{i} i Prvoslav Bi{evac su tromese~-nu kontrolu okon~ali sa~iwavawem zapisnika (nalaza) br. 401-00-00581/2004-09, od 30. avgusta 2004. godine. Sude}i po sadrìni inspekcijskognalaza, za kontrolu se ne moè re}i da je bila temeqna i sveobuhvatna. Ce-lokupna buyetska kontrola svela se samo na ozbiqnu kontrolu isplata zara-da zaposlenih slu`benika u op{tinskoj upravi, kontrolu tro{kova prevo-za, kao i selektivnu kontrolu svega ~etiri javne nabavke. Pored toga, u ne-koliko re~enica inspektori konstatuju da je 21,9 miliona dinara iz buyet-skih rezervi potro{eno na zakonit na~in, kao i to da se kwigovodstvo op-{tine u 2003. godini aùrno vodilo. Sasvim je nelogi~no da inspekcija “nepretrese”celokupno poslovawe jedne gradske op{tine koja je raspolagala sa~ak 468 miliona dinara. Ipak, ni ovakva kontrola nije pro{la bez ve}eg“ulova”.

““Stimulisawe”” koje su gra|ani platili 6,2 miliona dinara

Kontrolom zakonitosti isplata zarada i drugih dodataka na zaradu,buyetski inspektori su i u ovoj beogradskoj op{tini prona{li “Ahilovupetu” funkcionerima iz Demokratske stranke. Dakle, re~ je o karakteri-

Ivan Nini}

237

sti~noj nezakonitoj kupovini lojalnosti i “mira u ku}i”, a {to “ùti” ima-ju obi~aj da finansiraju novcem gra|ana. Naime, utvr|eno je da su op{tin-ske vlasti, prilikom obra~una i isplata zarada zaposlenim slu`benicimai op{tinskim funkcionerima, pravilno primenile osnovicu koju je preci-zirala Vlada Republike Srbije svojim aktom. Me|utim, op{tinske vlastisu 7. februara 2002. godine donele sopstveni pravilnik o platama, dodacimanaknadama i ostalim primawima slu`benika i funkcionera u op{tinskojupravi, koji je posluìo kao “paravan” za nezakonito rasipawe novca i stra-na~ko potkusurivawe. Ovim aktom je bilo precizirano da funkcioneri islu`benici imaju pravo na dodatak na platu, u odre|enom procentu svojihprimawa, a po osnovu “ostvarene produktivnosti i u{teda u kori{}ewusredstava i rezultata rada ostvarenih u radu organa op{tine”. Tako je tokom2003. godine “demokratska” op{tinska vlast svakog meseca vr{ila isplatekoje su bile u suprotnosti sa drugim vaè}im propisima. Buyetski inspek-tori su utvrdili da su na redovna primawa, slu`benici i funkcioneri za-posleni u op{tini, dobijali dodatke, i to u ve}im iznosima nego {to to za-kon dopu{ta. Funkcioneri su “~a{}avani” razli~itim procentualnim uve-}awima, i to npr. 24, 27 i 30 odsto, dok se de{avalo da pojedini komunalniinspektori dobijaju i dodatke na zaradu u visini od ~ak 50 odsto. Prema in-spekcijskom nalazu, na ovaj na~in je u 2003. godini je iz op{tinske kase is-pla}eno ~ak 6.234.947 dinara neto.

Buyetska inspekcija je prilikom kontrole spornog “naduvavawa” plataustanovila kr{ewe odredbi Zakona o platama u dràvnim organima i jav-nim slu`bama i Zakona o buyetu Republike Srbije za 2003. godinu. Me|utim,iz sadrìne inspekcijskog nalaza se vidi da je op{tinsko rukovodstvo poku-{alo da se opravda tvrdwama da time {to su Zakonom o buyetu RepublikeSrbije za 2003. godinu izostavqene odredbe koje predvi|aju na~in nagra|i-vawa zaposlenih, ne zna~i da je to bilo zabraweno ili ograni~eno. Zato suop{tinske vlasti u svojoj odluci i buyetu op{tine Stari grad za 2003. godi-nu propisale da se zaposleni mogu nagraditi po osnovu kvaliteta rada,ostvarene produktivnosti i u{teda o kori{}ewu sredstava. Tako|e, u in-spekcijskom nalazu stoji navod da je sekretar op{tine Stari grad dao obja-{wewe da se prilikom dodatnog nagra|ivawa zaposlenih, imao u vidu u op-{ti kolektivni ugovor koji predvi|a da se “zaradom pokriju tro{kovi ì-vota”. Naravno, “argumenti” ovakve prirode nisu mogli biti uvaèni odstrane inspektora jer jednostavno nisu bili utemeqeni na pozitivnim prav-nim propisima, a pre svega kose se sa odredbama Zakona o platama u dràv-nim organima i javnim slu`bama. Buyetski inspektori su op{tinskim vla-stima op{tine Stari grad naloìli meru da u roku od 6 meseci izvr{e po-vra}aj 6.234.947 dinara neto, koliko je nezakonito ispla}eno u 2003. godini,i da se istovremeno pokrene postupak za vra}awe poreza i doprinosa do bru-to iznosa sredstava.

Drugu “gre{ku” ili “slu~ajnu” oma{ku koju su napravile “demokratske”vlasti u poslovawu u op{tini Stari grad, Buyetska inspekcija je otkrilaprilikom kontrole zakonitosti obra~una i isplata tro{kova prevoza. Re~


238

360) Uredba o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dràvnim organima iizabranih, odnosno postavqenih lia (“Sl. glasnik RS”, br. 37/94... 37/01).

361) Cesija je ustupawe potraìvawa ili prava pismenom izjavom poverioca (ce-denta) u korist novog poverioca (cesionara).

je o sredstvima koja su iz buyeta op{tine ispla}ivana kao naknada svim za-poslenima u op{tinskoj upravi koji koriste prevoz prilikom dolaska naposao. Prema inspekcijskom nalazu, isplate po ovom osnovu umesto da buduvr{ene u visini cene pretplatne karte za prevoz u gradskom saobra}aju, vr-{ene su u ve}im iznosima, suprotno vaè}oj uredbi360). Tako su buyetski in-spektori kontrolom ovih rashoda utvrdila da je op{tina imala buyetski iz-datak od 1.961.817 dinara. Me|utim, da su “putnicima” vr{ene isplate u vi-sini cene mese~ne pretplatne karte, onda bi taj izdatak iznosio 1.364.400 di-nara. S obzirom da je ovakva isplata bila protivzakonita, buyetski inspek-tori su op{tinskim vlastima naloìli da u roku od 6 meseci u buyet op{ti-ne izvr{e povra}aj 597.471 dinar, koliko je ispla}eno vi{e od dozvoqenog.

Op{tina finansira sve, ali da tender da bude ““briga”” op{tine

U pogledu javnih nabavki koje je u 2003. godini realizovala op{tinaStari grad, buyetski inspektori su se u postupku kontrole, metodom “slu~aj-nog uzorka” osvrnuli na kontrolu samo 4 javne nabavke. Vrednost prekontro-lisanih javnih nabavki se kretala u rasponu od 3,4 do 4,9 miliona dinara, apo predmetu, kontrolisane nabavke su se odnosile na usluge gra|evinskih izanatskih radova na {kolskim objektima. Me|utim, kod ovih “uzoraka”, ni-su utvr|ene nikakve nepravilnosti, pa verovatno iz tog razloga nisu kon-trolisane sve ostale nabavke. Ono {to je svakako zabriwavaju}e kada se go-vori o javnim nabavkama koje se finansiraju iz sredstava op{tinskogbuyeta, jeste na~in na koji je op{tinska vlast centralizovala korupciju prisprovo|ewu tendera. Naime, ustaqena praksa op{tinske vlasti u op{tiniStari grad je da preko svojih organa nekoj ustanovi (kulturnoj, prosvetnojili zdravstvenoj) odobri milionska sredstva na ime donacije za renovira-we, adaptaciju, nabavku name{taja, opreme i sl. Nakon toga op{tinskavlast, ustanovi koja je dobila donaciju, perfidno “poturi” unapred pripre-mqeni formular na potpis i overu, ~ime ustanova ovla{}uje op{tinu da uweno ime sprovede postupak javne nabavke i da se sva pla}awa izvr{i poosnovu ugovora o cesiji361). Tada op{tina sprovodi tender, bira ponudu i vr-{i sva pla}awa, a ustanova kojoj su dodeqena nov~ana sredstva ne vidi ni di-nara od toga, niti ima pristup kalkulacijama i ukupnim tro{kovima. Da-kle, kako ustanova na kraju od op{tine dobije kupqenu robu ili izvr{eneradove, o~igledno se moè izvesti zakqu~ak da je re~ o “bri`qivosti” op-{tinske vlasti da se odobrena nov~ana sredstva namenski upotrebe. Me|u-tim, priroda ovog me{etarewa je ne{to druga~ija. Ovde se radi o centrali-zaciji svih tenderskih poslova za koje vaì pravilo da su jedan od najve}ihizvora korupcije u na{oj dràvi. Op{tinska vlast na sebe preuzima “najo-miqenije” segmente postupka javne nabavke, i to od ~ina izbora “najpovoq-

Ivan Nini}

239

362) ^lan 67 Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije (“Sl. glasnik RS”, br.9/02 i 87/02).

nije” ponude do ~ina finalnog pla}awa. Pri tom va`no je ista}i i to da jejako suèn i unapred poznat krug firmi koje dobijaju posao na ovakav na~in,a izabrane cene umesto da budu najpovoqnije, zapravo budu vi{estruko sku-pqe. Ovim se na sveobuhvatan na~in Buyetska inspekcija Ministarstva fi-nansija, naàlost, nije bavila prilikom kontrole poslovawa op{tine Sta-ri grad.

@albom protiv ~iwenice da je buyet ““isce|en””

Sa ~iwenicom da je prema nalazu buyetskih inspektora buyet op{tineStari grad u 2003. godini o{te}en po jednom osnovu za 6.234.947 dinara, a podrugom osnovu za 597.471 dinar, op{tinske vlasti se nisu sloìle. Tako jeop{tina Stari grad, 23. septembra 2004. godine, Ministarstvu finansijastavila prigovor u vidu primedbi na mere koje se odnose na povra}aj nezako-nito utro{enih sredstava, a koje je op{tina bila u obavezi da izvr{i tako{to }e sporna sredstva vratiti u op{tinsku kasu. Op{tinska vlast u svomprigovoru isti~e nenadle`nost Buyetske inspekcije Ministarstva finan-sija da uop{te vr{i nadzor nad radom lokalne vlasti (op{tine), jer je tajposao, shodno odredbama Zakona o buyetskom sistemu362), u nadle`nosti lo-kalne slu`be za inspekciju i reviziju. S druge strane, u prigovoru se isti~eda su isplate stimulacija vr{ene u skladu sa pravilnikom koji je donet odstrane op{tinskih organa i da inspektor u vr{ewu kontrole “nije ovla-{}en da ceni zakonitost op{tih akata” i da “ne moè naloìti postupawesuprotno tom aktu”. Tako|e se isti~e da sporne stimulacije ne predstavqa-ju pojam “stimulacije” koji reguli{e Zakon o platama u dràvnim organimai javnim slu`bama, ve} su to zapravo bile “stimulacije” kao vid nagra|iva-wa, a po osnovu “kvaliteta rada, ostvarene produktivnosti i u{teda u kori-{}ewu sredstava”. Isto tako je negodovano i po pitawu spornih sredstavakoja su u ve}im iznosima od dopu{tenih ispla}ena na ime tro{kova prevo-za, uz prigovor da je isplata vr{ena u skladu sa op{tinskim pravilnikom, ada uredba na koju se poziva inspektor zapravo jo{ od 1994. godine nije usagla-{ena za odredbama op{teg kolektivnog ugovora iz 1997. godine. Buyetska in-spekcija Ministarstva finansija je, svojim aktom od 28. septembra 2004. go-dine, odbacila ove prigovore kao neosnovane i potvrdila svoj nalaz i mereiz nalaza.

Kako “demokratska” vlast u op{tini Stari grad nije postupila u roko-vima iz inspekcijskog nalaza, odnosno kako nije izvr{ila povra}aj spornihsredstava u op{tinsku kasu, buyetski inspektor Ministarstva finansija je23. juna 2005. godine doneo re{ewe kojim je ponovo dat isti nalog. Koriste-}i zakonsko pravo na àlbu pred drugostepenim organom, 8. jula 2005. godi-ne, Mirjana Boìdarevi}, predsednica op{tine Stari grad, je ministru fi-nansija uputila àlbu na re{ewe buyetskog inspektora. @albom je predlo-èno da se re{ewe poni{ti, naravno iz istih razloga koji su istaknuti i u


240

363) Presuda Vrhovnog suda Srbije broj: U. 6925/05, od 21. 1. 2007. godine.

prethodnom prigovoru op{tine. Ve} 21. septembra 2005. godine tada{wi mi-nistar finansija Mla|an Dinki} je doneo re{ewe kojim je àlbu MirjaneBoìdarevi} odbio u celosti, i to kao neosnovanu. Time je potvr|eno prvo-stepeno re{ewe Buyetske inspekcije, prema kome u buyet op{tine Starigrad mora da se vrati ukupno 6.832.418 dinara koji su nezakonito utro{eni.Naredni korak Mirjane Boìdarevi} je bio podno{ewe tu`be Vrhovnomsudu Srbije kojim se traì poni{tavawe re{ewa Ministarstva finansija,odnosno ministra Mla|ana Dinki}a. U tu`bi koju je op{tina podnela 20.oktobra 2005. godine, ponovo se isti~e ista “odbrana” da je novac potro{enu skladu sa zakonom, ali se isti~e i prigovor “stvarne nenadle`nosti”Buyetske inspekcije Ministarstva finansija da u op{tini Stari grad vr-{i buyetsku kontrolu.

Formalni propust ne mewa su{tinu inspekcijskog nalaza

Odlu~uju}i po tu`bi op{tine Stari grad, Vrhovni sud Srbije, u ve}u sa-stavqenom od sudija Danice Bogdanovi} kao predsednika ve}a i Vere Pe{i}i Gordane Yakule kao ~lanova ve}a, 24. januara 2007. godine je doneo presu-du363). Presudom je uvaèna tu`ba op{tine Stari grad i poni{teno je re{e-we Ministarstva finansija. Za{to? Naime, u obrazloèwu ove presude na-vodi se da je Buyetska inspekcija, odnosno Ministarstvo finansija, pravil-no utvrdilo ~iwenice koje se odnose na nezakonitu isplatu stimulacija inaknada za prevoz. Time je nezakonit utro{ak od ukupno 6.832.418 dinara ko-je je otkrila Buyetska inspekcija potvr|en sa stanovi{ta primene materi-jalnog prava, i u tom pogledu je tu`ba op{tine Stari grad neosnovana. Me-|utim, tu`ba je osnovana u pogledu povrede procesnog prava, odnosno odre-daba Zakona o op{tem upravnom postupku od strane Ministarstva finansi-ja. Kako? Naime, kada je op{tina u svom prigovoru na inspekcijska nalazukazala da Buyetska inspekcija Ministarstva finansija nije nadle`na dakontroli{e lokalne organe (op{tine), Ministarstvo finansija se nije iz-jasnilo za{to smatra da jeste nadle`no. Tada je buyetski inspektor u svomodgovoru samo citirao odredbu ~lana 67 Zakona o buyetskom sistemu i na wuse pozvao. “(...) S obzirom na citirane zakonske propise i prigovor tuìocao stvarnoj nadle`nosti prvostepenog organa koji je sprovodio postupak i do-neo odluku u ovoj upravnoj stvari, tuèni organ je bio duàn da se izjasni uzpoziv na zakonski propis, zbog ~ega smatra da je prvostepeni organ biostvarno nadleàn za postupawe i odlu~ivawe. Kako tuèni nije postupio nanavedeni na~in, po oceni Vrhovnog suda Srbije, on je u~inio bitni povreduZakona o op{tem upravnom postupku, odnosno povredio je zakon na {tetu tu-ènog, zbog ~ega je tu`ba tuìla~ke op{tine uvaèna i osporeno re{eweponi{teno (...)” – navodi se izme|u ostalog u obrazloèwu presude Vrhovnogsuda Srbije.

Ovaj propust formalne prirode je ispravqen novim re{ewem Mini-starstva finansija od 11. februara 2008. godine, kojim je ̀ alba op{tine od-

Ivan Nini}

241

364) Dopis Vrhovnog suda Srbije broj: II Su.br. 390/09, od 15. 7. 2009. godine.

bijena kao neosnovana i ~ime su potvr|ene obavezuju}e mera povra}aja6.832.418 dinara u op{tinski buyet. Me|utim, op{tinska vlast ni ovim re-{ewem nije bila zadovoqna, pa je 10. marta 2008. godine podnela novu tu`buVrhovnom sudu Srbije. U tu`bi koju je podnelo Javno pravobranila{tvo op-{tine Stari grad, navodi se izme|u ostalog da je ministar finansija pono-vo izveo pogre{an zakqu~ak i da buyetska inspekcija nije nadle`na “za vr-{ewe nadzora nad finansijskim poslovawem jedinice lokalne samouprave”.Postavqa se pitawe kako to uop{te da ovakvu tezu zastupaju “demokrate” uop{tini Stari grad. Naime, cela “zbrka” je nastala u razli~itom tuma~ewu~lana 67 Zakona o buyetskom sistemu koji u stavu 1 propisuje da poslovebuyetske inspekcije i revizije obavqa Ministarstvo finansija za sve di-rektne i indirektne korisnike buyeta, organizacije socijalnog osigurawai javna preduze}a osnovana od strane Vlade. Pri tom je stavovima 2 i 3 istog~lana propisano da nadleàn organ lokalne vlasti osniva lokalnu slu`buza inspekciju i reviziju i utvr|uje wenu nadle`nost. Dakle, teza op{tin-skih vlasti je da Buyetska inspekcija Ministarstva finansija nije mogla davr{i posao inspekcijskog nadzora u op{tini, jer zakon propisuje da taj po-sao radi lokalna slu`ba. S druge strane, teza Ministarstva finansija je daje op{tina Stari grad podleè kontroli primene zakona u oblasti materi-jalno-finansijskog poslovawa i namenskog i zakonitog kori{}ewa buyet-skih sredstava i to kao “pravno lice u kojem javna sredstva, ~ine vi{e od 50odsto ukupnog prihoda”, a kako to propisuje ~lan 67 i 68 Zakona o buyetskomsistemu.

Zamenim teza protiv ~iwenica

Ovo “sporewe” oko nadle`nosti trebalo bi da “prese~e” Vrhovni sudSrbije koji u predmetu U. br. 1647/08 postupa po tu`bi op{tine Stari grad.S tim u vezi, autor je iz ovog suda zatraìo i od ovla{}enog lica dobio pi-smeni odgovor u kome se navodi da odluka po tu`bi op{tine jo{ uvek nijedoneta364). Dakle, u konkretnom slu~aju sud odlu~uje da li je bilo povredeprocesnog prava od strane Buyetske inspekcije, odnosno Ministarstva fi-nansija. U prvom sudskom epilogu sud je doneo presudu kojom je potvr|eno daje Buyetska inspekcija Ministarstva finansija, u pogledu materijalnogprava, pravilno utvrdila ~iwenice, prema kojima je buyet op{tine Starigrad u 2003. godini o{te}en za ukupno 6.832.418 dinara.

Dakle, ovde je re~ o klasi~nom primeru “zamene teza” funkcionera De-mokratske stranke koji pred Vrhovnim sudom Srbije poku{avaju da “operuruke” na jedan perfidan na~in. Na primeru op{tine Stari grad vidi se daDemokratskoj stranci uop{te nije bitno da li su ili nisu kr{ili zakon ida li su ili nisu o{tetili op{tinsku buyet. Wima je bitno da dokaù daonaj ko je izvr{io kontrolu wihovog rada i ko je otkrio pqa~ku zapravo ni-je mogao ili nije smeo da do|e u op{tinu, da “pro~e{qa” dokumentaciju i dau zvani~nom dokumentu konstatuje pqa~ku. Zdrav razum obi~nog ~oveka se u


242

ovom slu~aju ne mo`e i ne treba upu{tati u formalno pitawe nadle`nostibuyetskih inspektora, ve} treba da se bavi su{tinom onoga {to su oni ot-krili, pa makar bili i nenadle`ni da to otkriju. Podse}awa radi, otkrilisu da je iz op{tinske kase nezakonito ispla}eno ukupno 6.832.418 dinara, a{to je zajedno sa pitawem nadle`nosti potvrdio i Vrhovni sud Srbije. Me-|utim sve je ovo ostalo “mrtvo slovo na papiru” jer ni javni tu`ilac, a ni is-tra`ni sudija nisu reagovali. Nisu ni mogli da reaguju jer Ministarstvofinansija, protiv odgovornih lica u op{tini Stari grad, nije podnelo kri-vi~nu prijavu.

Ivan Nini}

243

365) Tomislav \or|evi} je kao funkcioner Demokratske stranke obavqao fun-ckiju predsednika IO SO Savski Venac (2000-2004), zatim funkciju predsed-nika op{tine Savski Venac (2004-2008), a na istu funkciju je ponovo izabranna sednici SO Savski Venac koja je odràna 18. 6. 2008. godine.

366) DS (ZES) i LDP u SO Savski Venac zajedno imaju 21 od ukupno 37 odbornika.

(31)Atak na buyet op{tine Savski Venac

Kako je vr{ena primena zakona u op{tini Savski Venac u 2005. godinii kako je predsednik Tomislav \or|evi} iz Demokratske stranke raspola-gao novcem iz op{tinskog buyeta, proveravala je Buyetska inspekcija Mi-nistarstva finansija, koja je utvrdila da je buyet ove op{tine nezakoni-to opusto{en za 10,3 miliona dinara. Prema navodima iz inspekcijskog na-laza, op{tinskim slu`benicima i funkcionerima su, na bazi internogpravilnika, vr{ene isplate izmi{qenog “stimulativnog dodatka” na za-radu u visini od 30 odsto, a svi zaposleni sa visokom stru~nom spremom poosnovu “kvaliteta rada” i “rezultata rada” dobijali su uve}awe plate od20 odsto. Ovakve isplate su bile u suprotnosti sa odredbama Zakona oplatama u dràvnim organima i javnim slu`bama i uredbama koje je donelaVlada Republike Srbije. U oblasti javnih nabavki koje je sprovodila vlastop{tine Savski Venac, buyetski inspektor je utvrdio odsustvo primenepojedinih odredaba Zakona o javnim nabavkama. Tako su vi{emilionske na-bavke vr{ene uz “probijawe” ili mimo godi{weg plana javnih nabavki, doks druge strane, za usluge obezbe|ewa uop{te nije ni sproveden tender. Da jetender vredan 39,9 miliona dinara okon~an, op{tina je u “Slu`benom gla-sniku” objavila 14 dana pre nego {to je zakqu~en ugovor o dodeli posla. Zasve milionske mahinacije u javnim nabavkama i nezakonito tro{ewe 10,3miliona dinara, koje je buyetski inspektor otkrio u kontroli poslovawaop{tine Savski Venac, predsednik Tomislav \or|evi} je ka`wen prekr-{ajnom kaznom od svega 47.000 dinara, a zatim je ova kazna ukinuta zbog za-starelosti.

* * *

Op{tina Savski Venac kao ““epicentar”” korupcije

Kontinuitet “demokratske” vladavine u beogradskoj op{tini SavskiVenac je nastavqen i nakon majskih izbora 2008. godine, kada je u na funkci-ju predsednika op{tine reizabran Tomislav \or|evi}365) iz Demokratskestranke. Pored Demokratske stranke koja je zadràla vlast u ovoj op{tini,novu odborni~ku ve}inu u SO Savski Venac ~ine i odbornici Liberalno-demokratske partije366). U javnosti je do sada op{tinska vlast na Savkomvencu etiketirana kao jedna od najkorumpiranijih lokalnih vlasti u Beo-gradu, na ~elu sa “kolovo|om” i predsednikom op{tine Tomislavom \or|e-vi}em. Ovakvih etiketa se nisu libili ni sami op{tinski funkcioneri, ko-


244

367) Izvor: List “Srpska re~”, br. 296, (http://www.srpskarec.rs/.368) Izvor: List “Danas”, (http://www.danas.rs), od 8. 11. 2004. godine.

ji su nakon 2000. godine bili raspoloèni da potvrde ~iwenicu da u op{ti-ni Savski Venac ima korupcije. Tako je prema pisawu “Srpske re~i”, Niko-la Savevski, ~lan Demokratske stranke i tada{wi potpredsednik IO SOSavski Venac, svojevremeno gostuju}i u emisiju “[ezdeset minuta” na RTV“Politika”, priznao da u toj op{tini “caruju kriminal i korupcija”. Pre-ma navodima “Srpske re~i”, Savevski je istakao “da op{tinski slu`beniciuzimaju mito od bogatih posednika vila na Dediwu, da bi ih zatim ’skinuli’s tzv. crnih lista za ru{ewe bespravno podignutih objekata”. Tom prilikom,on je priznao da se “premijer \in|i} bespravno uselio u tu|u vilu na Dedi-wu u Uì~koj ulici, koja je pravosna`nom sudskom presudom vra}ena pravomvlasniku – porodici Tatalovi}”367). Da se u pona{awu ~elnika op{tineSavski Venac nazire korupcija, u vi{e navrata su ukazivali i sami gra|anioptuùju}i za to Tomislava \or|evi}a, tada{weg predsednika IO, a kasni-je predsednika op{tine. U novembru 2004. godine, u centru Beogradu su osva-nuli plakati sa \or|evi}evom slikom i natpisima: “Zar kriminalac da nambude predsednik op{tine?” i “Ja sam kraq urbanisti~ke mafije”368). Bez ob-zira na sve optu`be koje su stizale na \or|evi}ev ra~un, ni pravosudni dr-àvni organi, a ni strana~ki organi Demokratske stranke nisu pokazali do-voqno interesovawa da ispitaju {ta se to de{ava u op{tini Savski Venac.\or|evi}evo dovo|ewe u vezu sa spornim i sumwivim urbanisti~kim aktiv-nostima nisu spre~ile Demokratski stranku da mu dva puta uzastopno pove-ri upravqawe ovom beogradskom op{tinom.

Ono {to je dràva u vezi sa poslovawem op{tine Savski Venac na nekina~in ipak uspela da otkrije i evidentira, jeste samo “mrvica” ukupnih ak-tivnosti Tomislava \or|evi}a, biv{eg i aktuelnog predsednika op{tine.Nije ovde re~ o posebnim “inovacijama” funkcionera Demokratske stranke,radi se zapravo o standardnom i uobi~ajenom obrascu {teto~inskog i neza-konitog pona{awa koje “ùti” forsiraju pri rukovo|ewu dràvnim orga-nima i ustanovama. Naime, Buyetska inspekcija Ministarstva finansija jeu periodu od 7. marta do 16. juna 2006. godine vr{ila kontrolu materijalno-finansijskog poslovawa op{tine Savski Venac za 2005. godinu. Buyetskiinspektor Mi{a Mi{i} je svoj nalaz o ovoj kontroli sa~inio u formi za-pisnika koji je u Ministarstvu finansija zaveden pod brojem: 401-00-372/2006-09-2, a datira od 28. avgusta 2006. godine. Naravno, kao odgovorno li-ce za predmetnu kontrolu, od strane buyetskog inspektora ozna~en je Tomi-slav \or|evi}, predsednik op{tine Savski Venac, koji je na tu funkcijuizabran 10. novembra 2004. godine.

Buyet op{tine ““kra}i”” za 10,3 miliona dinara

Buyet koji je op{tina Savski Venac ostvarila u 2005. godini iznosio je274,1 milion dinara. U op{tinsku kasu je najvi{e prihoda “leglo” od dava-wa u zakup poslovnog prostora kojim raspolaè op{tinsko javno preduze}e,

Ivan Nini}

245

369) Uredba o koeficijentima za obra~un i isplatu plata imenovanih i postavqe-nih lica i zaposlenih u dràvnim organima (“Sl. glasnik RS”, br. 45/01...70/03).

370) Zakqu~ak Vlade Republike Srbije broj: 120-01-31/2005, od 24. 1. 2005. godine.

i to 159,2 miliona, dok je davawem u zakup prostora kojim raspolaè op{ti-na ostvareno prihod od 15,8 miliona dinara. Me|utim, kontrola prihoda op-{tinskog buyeta nije bila interesantna za buyetskog inspektora, ve} samokontrola rashoda koje je op{tina ostvarila u 2005. godini. S tim u vezi utvr-|eno je da su rashodi buyeta op{tine iznosili 252,5 miliona dinara, a od togiznosa samo je na plate utro{eno ~ak 106,8 miliona dinara. Kontrola rasho-da koji su stvoreni u op{tini po osnovu isplata plata zaposlenih slu`be-nika i funkcionera, pokazala je da je op{tina po{tovala uredbu Vlade Re-publike Srbije po kojoj je ispravno utvrdila i obra~unala osnovicu za pla-tu, ali su plate na drugi na~in nezakonito “pumpane”. Naime, buyetski in-spektor je otkrio da je op{tinska vlast, linearno, svim zaposlenim u op-{tinskoj upravi ispla}ivala “stimulativni dodatak”, i to 30 odsto na zara-du, {to je bilo u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dràvnim or-ganima i javnim slu`bama. Ovakve isplate su bile u suprotnosti i sa vaè-}om uredbom o koeficijentima za obra~un i isplatu plata369), ali i sa od-redbom ~lana 36, stava 3 Zakona o buyetskom sistemu, gde se navodi da neza-konite isplate nisu smele da padnu na teret buyeta. Zbog toga je u samom na-lazu buyetski inspektor op{tinskim vlastima naloìo meru da u roku od 3meseca u buyet vrate neto iznos od 5.728.344 dinara, odnosno bruto iznos od8.411.642 dinara, koliko je nezakonito ispla}eno tokom 2005. godine na ime“stimulativnih dodataka”.

Me|utim, ovde se pri~a o platama ne zavr{ava jer je inspektor u postup-ku kontrole otkrio da su zaposlenima u op{tinskoj upravi, koji su imali vi-soku stru~nu spremu, nezakonito uve}avani koeficijenti i to 20 odsto poosnovu “kvaliteta rada” i “rezultata rada” u 2005. godini. Mogu}nost ispla-ta po ovom osnovu dala je Vlada Srbije svojim zakqu~kom370), ali je u op{ti-ni Savski Venac ta mogu}nost zloupotrebqavana, i to isplatama ve}ih iz-nosa od dozvoqenih. Kako? Vlada je svojim zakqu~kom predvidela mogu}nostisplate dodataka na plate po osnovu “kvaliteta rada” i “rezultata rada”, aliza samo 50 odsto zaposlenih lica koji su mogli da dobiju po 20 odsto uve}a-wa. Op{tinske vlasti su, me|utim, vr{ile linearnu isplatu svim zaposle-nima sa visokom stru~nom spremom, ne vode}i ra~una o ograni~ewu koje pro-pisuje da takav dodatak moè dobiti samo 1/2 zaposlenih. Time je iz buyetaispla}eno 6.110.201 dinar bruto, od ~ega je iznos od 1.888.883 dinara ispla}envi{e od dozvoqenog. Zbog toga je buyetski inspektor op{tinskim vlastimanaloìo meru da u roku od 3 meseca u op{tinsku kasu izvr{e povra}aj neza-konito ispla}ene sume od 1.286.330 dinara neto, odnosno 1.888.883 dinarabruto. Dakle, radi se o nezakonitoj isplati od ~ak 10.300.525 dinara na {te-tu buyeta op{tine Savski Venac, a {to je omogu}ila “demokratska” op{tin-ska vlast.


246

371) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-53, od 30.06.2005. godine.372) Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02... 101/05).373) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-83, od 1. 12. 2004. godine.374) Odredbama Zakona o buyetu Republike Srbije za 2005. godinu bilo je propisa-

no da je nabavka male vrednosti svaka nabavka dobara, usluga ili radova kojise kre}u u rasponu od 100.000 do 1.500.000 dinara, a sve preko ovog iznosa treti-ra se kao nabavka velike vrednosti.

Nabavke od 11,1 miliona mimo zakonske procedureBuyetski inspektor Ministarstva finansija je izvr{io i kontrolu jav-

nih nabavki koje su u 2005. godini sprovodili op{tina Savski Venac i we-no “demokratsko” rukovodstvo. S tim u vezi izvr{ena je kontrola javne na-bavke iz aprila 2005. godine koja se odnosila na “ru{ewe bespravno podig-nutih objekata i uklawawe kioska i drugih komunalnih objekata sa javnihpovr{ina”. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, op{tinske vlasti sukao najpovoqnijeg ponu|a~a za potrebe ru{ewa, izabrale preduze}e “Avan-garda” iz Beograda. Zatim je, krajem juna 2005. godine, sa navedenom firmomzakqu~en i ugovor371) kojim je bila definisana planska vrednosti usluga ru-{ewa, i to u neto iznosu od 5.739.000 dinara. Me|utim, inspektor je utvrdioda je sprovo|ewe tendera i zakqu~ivawe ugovora izvr{eno na nezakonit na-~in, i to u suprotnosti sa odredbama ~lana 24 Zakona o javnim nabavkama372).Nepravilnosti se ogledaju u tome {to je op{tina za ovu namenu u buyetupredvidela i odobrila sredstva u visini od samo 500.000 dinara, a vrednostugovorenih radova je iznosila 5.739.000 dinara.

S druge strane godi{wim planom javnih nabavki op{tine Savski Venacza 2005. godinu, nabavka ove vrste usluga uop{te nije bila predvi|ena. Kon-trolom zakonitosti javnih nabavki utvr|eno da je op{tina Savski Venac u2005. godini koristila usluge fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa od pruàocausluga agencije “Krug” iz Beograda, {to je iz op{tinske kase pla}eno3.062.941 dinar.

Ove usluge su kori{}ene u 2005. godini, a ugovor je datirao jo{ iz 2004.godine373). Buyetski inspektor je konstatovao da za pruàwe usluga obezbe-|ewa op{tina uop{te nije sprovela postupak izbora najpovoqnijeg ponu|a-~a iako usluge fizi~ko-tehni~kog obezbe|ewa podleù proceduri javne na-bavke koju propisuje Zakon o javnim nabavkama. S obzirom na vrednost oveusluge, koja iznosi 3 miliona dinara, op{tinske vlasti su bile u obavezi da,u skladu sa odredbama Zakona o buyetu Republike Srbije za 2005. godinu i od-redbama Zakona o javnim nabavkama, raspi{u tender za javnu nabavku velikevrednosti. Ovakvim propustima ne da su samo prekr{eni napred navedenizakoni, ve} je posao dodeqen po ko zna kojim prema “burazerskim” kriteri-jumima, bez mogu}nosti da se za iste poslove ugovori jeftinija cena i timeostvari u{teda po op{tinski buyet. Buyetski inspektor je utvrdio potpu-no isti slu~aj bezakowa i kada je u pitawu bila kontrola nabavke kancela-rijskog materijala u 2005. godini. Op{tinske vlasti su za potrebe op{tineizvr{ile nabavku i buyetsko pla}awe kancelarijskog materijala ukupnevrednosti 2.408.452 dinara. Ova nabavka je shodno propisima podlegala na-bavci velike vrednosti, za koju je morao da se raspi{e tender374), me|utim

Ivan Nini}

247

375) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-51, od 26. 6. 2005. godine.376) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-39, od 30. 5. 2005. godine.

to nije u~iweno, ~ime je postupqeno suprotno odredbi ~lana 20 Zakona o jav-nim nabavkama.

Objavqivani ishodi tendera pre nego {to je procedura okon~ana

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, u februaru 2005. godine Tomi-slav \or|evi}, predsednik op{tine Savski Venac, je raspisao tender saprocewenom vredno{}u od 39,7 miliona dinara, i to za isporuku i montaùprivremenih objekata, tj. kioska (tip “stari beogradski”). Po kriterijumu“ekonomski najpovoqnije ponude”, komisija za izbor najpovoqnijeg ponu|a-~a je izabrala firmu “Termoinìwering” iz Kragujevca. Sa tim se saglasioi predsednik \or|evi}, koji je u junu 2005. godine sa preduze}em “Termoin-ìwering” zakqu~io ugovor o isporuci i postavqawu kioska375). U postup-ku kontrole ove nabavke, buyetski inspektor je utvrdio da javni poziv zau~e{}e na tenderu, koji je objavqen u dnevnom listu “Politika”, nije bioistovetne sadrìne kao konkursna dokumentacija koja je bila na raspolaga-wu ponu|a~ima koji su u~estvovali na tenderu. Naime, utvr|eno je da op{ti-na u javnom pozivu nije navela i opisala, niti je vrednovala unapred svakikriterijum koji namerava da primeni prilikom izbora najpovoqnije ponu-de, dok je to u~iweno u konkursnoj dokumentaciji koju su ponu|a~i podiglipre u~e{}a na tenderu. Time je prekr{ena odredba ~lana 54 Zakona o javnimnabavkama. Zatim je utvr|eno da je op{tina preduze}u “Slu`beni glasnik”poslala na objavqivawe obave{tewe o dodeli ugovora o nabavci, i to ~ak 18dana ranije nego {to je ugovor uop{te bio zakqu~en. Shodno odredbi ~lana74 Zakona o javnima nabavkama, to je trebalo da se u~ini u roku od 14 dana na-kon zakqu~ewa ugovora sa izabranim ponu|a~em. Kada je re~ o kontroli na-bavke slu`benog automobila, inspektor je utvrdio potpuno istovetno kr{e-we zakona od strane op{tinskih vlasti. Naime, prilikom nabavke op{tin-skog automobila, op{tinska vlast je preduze}u “Slu`beni glasnik” na obja-vqivawe poslala obave{tewe o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a, i to ~ak 39dana ranije nego {to je ugovor sa preduze}em “Komneni} auto” bio zakqu-~en376).

Zloupotrebe i odstupawa od plana javnih nabavki

Predsednik op{tine Savski Venac, Tomislav \or|evi}, je u junu 2005.godine pokrenuo tender za “Projektovawe i dogradwu Pionirskog centra uKozja~koj ulici 3-5”, a procewena vrednost ovih radova je iznosila 10,9 mi-liona dinara. Buyetski inspektor je u postupku kontrole zakonitosti ovenabavke utvrdio da je op{tinska vlast objavila javni poziv u “Slu`benomglasniku”, a da taj poziv uop{te nije sadrào opis i vrednovawe unapred po-stavqenih kriterijuma koje je op{tina nameravala da primeni prilikom iz-bora najpovoqnijeg ponu|a~a. S druge strane, konkursna dokumentacija jeove kriterijume sadràla, ~ime je grubo prekr{ena odredba ~lana 54 Zako-


248

377) Ugovor je zaveden pod brojem: 404-105, od 7. 11. 2005. godine.

na o javnim nabavkama. Me|utim, slu~ajnost ili ne, na ovaj tender se niko odeventualnih ponu|a~a nije odazvao, pa je tenderska komisija predsedniku\or|evi}u predlo`ila da se izvr{i javna nabavka u postupku sa poga|awem,bez prethodnog objavqivawa. \or|evi} je doneo odluku o pokretawu postup-ka nove (stare) nabavke sa poga|awem bez prethodnog objavqivawa, nakon ~e-ga je komisija odradila svoj deo posla, a zatim je \or|evi} zakqu~io ugovorsa preduze}em “Pan in`iwering” iz Beograda377). Ovom izvo|a~u radova op-{tina je u 2005. godini izvr{ila pla}awa u ukupnom iznosu od 8.777.077,40dinara. Buyetski inspektor je detaqnom kontrolom nabavke utvrdio da istanije smela da se sprovede jer je u godi{wem planu javnih nabavki op{tine za2005. godinu rashod po ovom osnovu bio predvi|en u iznosu od svega 2 milio-na dinara (bez poreza). Me|utim, i pored ~iwenice da nije stvorena osnovnazakonska pretpostavka za sprovo|ewe tendera, jer u planu nabavke nije na-zna~eno da su u buyetu obezbe|ena celokupna sredstva za ovu namenu, predsed-nik \or|evi} je zakqu~io ugovor sa izvo|a~em radova i time prekr{io od-redbu ~lana 24 Zakona o javnim nabavkama.

Kontrola jo{ jedne javne nabavke iz 2005. godine pokazala je neracio-nalno i bahato pona{awe “demokratske” vlasti u op{tini Savski Venac.Naime, buyetski inspektor je utvrdio da je op{tinska vlast u julu 2005. go-dine potpuno bespotrebno i nezakonito sprovela tender za “ure|ewe Hajdparka” sa procewenom vredno{}u radova u visini od 3.390.000 dinara. Me|u-tim, za ovu namenu u op{tinskom buyetu uop{te nisu bila obezbe|ena nov-~ana sredstva. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, nakon objavqenogjavnog poziva, tenderska komisija je kao najpovoqnijeg ponu|a~a izabralapreduze}e “Grin dekor” iz Beograda. Izve{taj o izboru najpovoqnijeg ponu-|a~a je sa~iwen 8. septembra 2005. godine, ali ova nabavka do kraja 2005. go-dine uop{te nije realizovana, niti je ugovor o realizaciji zakqu~en. Pre-ma obja{wewima koja su buyetskom inspektoru dali op{tinski funkcione-ri, razlog za nerealizaciju ovog posla je taj {to u buyet op{tine “nije obez-be|en o~ekivani transfer iz buyeta grada Beograda”. Buyetski inspektor jekonstatovao da je ovakvo postupawe op{tinskih vlasti bilo u suprotnostisa odredbom ~lana 24 Zakona o javnim nabavkama. Dakle, procedura javne na-bavke je zapo~eta i izvr{ena bez prethodno obezbe|enih finansijskih sred-stava za realizaciju posla, {to je u potpunosti bilo nezakonito, a pri tomje op{tina bespotrebno snosila tro{kove sprovo|ewa tendera.

Pqa~ka stigla do Vrhovnog suda Srbije

Za razliku od buyetskog inspektora, nadle`ni u op{tini Savski Venaci javnom pravobranila{tvu te op{tine su imali potpuno druga~ije vi|ewesvog poslovawa, pa su ve} 8. septembra 2006. godine, na inspekcijski nalazuputili primedbe (prigovor) Ministarstvu finansija. Buyetski inspektorje 21. septembra 2006. godine sve primedbe Tomislava \or|evi}a, predsedni-ka op{tine, i Dubravke Petrovi}-Radeke, op{tinskog javnog pravobranio-

Ivan Nini}

249

378) Dopis Vrhovnog suda Srbije broj: II Su. br. 388/09, od 15. 7. 2009. godine.379) Re{ewe gradskog sudije za prekr{aje broj: U. pr.231323/06, od 28. 5. 2007. godine.380) Dopis Ministarstva finansija broj: 4-00-54/2009, od 10. 6. 2009. godine.

ca, odbacio kao neosnovane jer “nisu uticale na utvr|eno ~iweni~no stawe”.Me|utim, kako nadle`ni u op{tini Savski Venac nisu izvr{ili naloènemere povra}aja nezakonito utro{enih sredstava, buyetski inspektor je mo-rao da donese obavezuju}e re{ewe. Tako je re{ewem Ministarstva finansi-ja od 15. januara 2007. godine, vlastima u op{tini Savski Venac naloèno dau roku od 10 dana u op{tinski buyet izvr{e povra}aj ukupno 10.300.525 dina-ra bruto, koliko je nezakonito “isparilo” iz kase op{tine u 2005. godini.Na ovo re{ewe, ministru finansija su ̀ albu, 25. januara 2007. godine uputi-li Tomislav \or|evi} i Dubravka Petrovi}-Radeka. Re{ewem koje je 30.marta 2007. godine doneo Milan Parivodi}, tada{wi koordinator Mini-starstva finansija, àlba op{tine Savski Venac je odbijena kao neosnova-na, pa je tako jo{ jedanput potvr|en isti nalog buyetskog inspektora. Dakle,potvr|ena je obaveza nadle`nih u op{tini Savski Venac da buyetu te op-{tine nadoknade {tetu od 10.300.525 dinara.

Slede}i korak “demokratske” op{tinske vlasti odigrao se 24. aprila2007. godine, i to podno{ewe tu`be Vrhovnom sudu Srbije protiv re{ewaMinistarstva finansija. Tu`ba je podneta od strane Dubravke Petrovi}-Radeke, op{tinskog glavnog pravobranioca, s predlogom da se sporno re{eweponi{ti. Autor ove analize je od ovla{}enog lica Vrhovnog suda Srbije za-traìo i dobio informaciju o statusu tu`be op{tine Savski Venac. Takose u pisanom odgovoru suda navodi da sudska odluka u predmetu U. br. 3721/07jo{ uvek nije doneta378). Dakle, o tome da li je u pravu Ministarstvo finan-sija kada zahteva da se 10.300.525 dinara nadoknadi u op{tinsku kasu, ili suu pravu “demokrate” iz op{tine Savski Venac, odlu~i}e Vrhovni sud Srbije.

Zbog {tete od 10,3 miliona, \or|evi} ka`wen pa oslobo|en

S obzirom na rezultate buyetske kontrole u op{tini Savski Venac,buyetski inspektor Ministarstva finansija je 20. oktobra 2006. godine pod-neo zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv Tomislava \or|evi-}a, predsednika op{tine koji ima svojstvo odgovornog lica u op{tini. Se-dam meseci nakon toga, ta~nije 28. maja 2007. godine, gradski sudija za prekr-{aje Jasna U~ajev je donela re{ewe kojim je \or|evi}a oglasila odgovor-nim i kaznila nov~anom kaznom od 47.000 dinara379). Tomislav \or|evi} jeogla{en odgovornim za ukupno 8 prekr{aja odredbi Zakona o buyetskom si-stemu koji su u op{tini Savski Venac na~iweni tokom 2005. godine, a kojise prvenstveno odnose na nezakonite isplate “naduvanih” zarada i me{eta-rewe u sferi javnih nabavki. U zavisnosti od obima na~iwenog prekr{aja,sudija je sa 8 nov~anih kazni, koje su se kretale u rasponu od 4.000 do 8.000 di-nara, \or|evi}u izrekla jedinstvenu (zbirnu) nov~anu kaznu od 47.000 dina-ra. O ishodu ovog prekr{ajnog postupka sudija za prekr{aje je obavestilaMinistarstvo finansija slu`benim dopisom od 11. juna 2007. godine, a {toje autor ove analize zatraìo i dobio od nadle`nog ministarstva380). Me|u-


250

tim, u drugostepenom postupku, po àlbi osu|enog \or|evi}a, ve}e za pre-kr{aje je zauzelo druga~iji stav. Naime, ve}e u sastavu sudija Ana \urovi},predsednik ve}a, Nevenka Rodi}-Krpeti} i Slavica Spahi}, ~lanovi ve}a,dana 19. marta 2008. godine donelo je re{ewe kojim je ̀ alba Tomislava \or-|evi}a uvaèna. Time je re{ewe o ka`wavawu od 28. maja 2007. godine poni-{teno i postupak je obustavqen zbog zastarelosti prekr{ajnog gowewa pr-vobitno okrivqenog \or|evi}a.

Autor ove analize je istim pisanim zahtevom traìo, ali iz Ministar-stva finansija nije dobio kopiju krivi~ne prijave koja je eventualno podne-ta protiv Tomislava \or|evi}a. Dakle, o~igledno buyetski inspektor pro-tiv \or|evi}a nije podneo krivi~nu prijavu za me{etarewe koje je utvr|e-no i dokumentovano, a vezano za rad op{tine Savski Venac u 2005. godine inezakonitu isplatu 10.300.525 dinara iz op{tinske kase. Time je pored pre-kr{ajne izostala i krivi~na odgovornost ovog “demokrate”.

Ivan Nini}

251

381) Dragan \ilas je ~lan Demokratske stranke od 2004. godine, bio je ~lan Izvr-{nog odbora i Glavnog odbora DS, u februaru 2006. godine izabran je za ~lanapredsedni{tva DS za region Beograda, od juna 2006. godine predsednik jeGradskog odbora DS Beograd. \ilas je bio direktor Narodne kancelarijapredsednika Republike (2004-2007), ministar bez portfeqa zaduèn za spro-vo|ewe projekata NIP-a (maj 2007-jul2008), a za gradona~elnika grada Beo-grada izabran je 19.08.2008. godine. Vaì za jednog od najbogatiiih funkcio-nera Demokratske stranke.

(32)\ilasu milioni evra u yep, a Beogradu {teta

Kako je “lovac na novac” i jedan od najbogatijih funkcionera Demo-kratske stranke, gradona~elnik Beograda Dragan \ilas, opqa~kao svojgrad i svoje sugra|ane? Prema zvani~nim dokumentima inspekcijskih orga-na, prvo bez ikakvih dozvola i saglasnosti, a zatim pod izgovorom da se gra-di “objekat za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnunamenu”, firma Dragana \ilasa “Emotion Production” je nezakonito otelagradsko gra|evinsko zemqi{te i izgradila ku}u “Velikog brata”.

Nakon {to je sporni objekat izgra|en, naknadno su “fabrikovani” svipapiri i \ilasu je tako omogu}eno da promeni namenu objekta i da ga pri-lagodi za potrebe snimawa ~uvenog TV serijala “Veliki brat”. Tako je Dra-gan \ilas, 1.967,12 m2 poslovnog prostora, zakupio za svega 416,6 evra mese~-no, i to na period od 8 godina, a istovremeno je ostvario milione evra ~i-stog profita.

Da kriminal bude jo{ ve}i, naknada za kori{}ewe gradskog gra|evin-skog zemqi{ta koje je preoteo \ilas, obra~unata je i napla}ena po ceni 20odsto jeftinijoj od stvarne, jer se kroz papire kao investitor “provu-kla” dràvna ustanova, a ne stvarni investitor “Emotion Production”.

* * *

Tajkun i ““demokratski”” profiter Dragan \ilas

Iz dokumentacije do koje je autor ove analize do{ao, jasno se vidi da jeaktuelni gradona~elnik Beograda Dragan, \ilas381), iz Demokratske stran-ke, “zaglibio” u kriminal “do gu{e”, tako {to je opqa~kao buyet sopstvenoggrada, a sebi stavio milionski profit u yep! Akciju pqa~ke \ilas je izvr-{io indirektno preko svog preduze}a “Emotion Production” koje je u javnostipoznato po emitovawu profitabilnih TV emisija i kvizova, i to: “Velikibrat”, “Mewam ènu”, “Lete}i start”, “48 sati svadba”, “Uzmi ili ostavi”,“Sve za qubav”, “Ruski rulet” (...).

Vlasni~ki udeo u ovom preduze}u, tajkun \ilas zapravo ima preko osni-va~ke firme “Multicom Group”. Kako? Vrlo jednostavno, tako {to \ilas iwegova biv{a supruga Milica Delevi}-\ilas, imaju 50 odsto, odnosno po 25odsto vlasni~kog udela u preduze}u “Multicom Group”, a ovo preduze}e je sa


252

382) U javnosti \ilas ima obi~aj da kaè da je suvlasnik kompanije “Multicom Gro-up”, ali ne i to da je indirektno preko ove kompanije vlasnik na desetine dru-gih preduze}a. U maju 2009. godine, u toku zasedawa Narodne skup{tine RS, po-slanik mr Aleksandar Martinovi} (SRS) javnosti je skrenuo pa`wu da je premazvani~no dostupnim podacima \ilas potpuno ili delimi~no vlasnik ~ak 16firmi. Mr Martinovi} je tada taksativno pobrojao sve \ilasove firme.

383) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 463-1255/02-IO, od 28. 6. 2002. godine.384) Ugovor je zaveden pod brojem: 465, od 21. 9. 2005. godine.385) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 464-528/2002-04, od 12. 8. 2005. godine.

49 odsto akcija osniva~ i vlasnik preduze}a “Emotion Production”382) Beo-grad.

Prema navodima iz zapisnika (nalaza) broj: AB-22/06-001, koji su 30.aprila 2007. godine sa~inili inspektori Agencije za buyetsku reviziju gra-da Beograda Vera Agi} i Ankica [inka, \ilasovo preduze}e “Emotion Pro-duction” je u sprezi sa gradski vlastima proizvelo kriminal {irokih razme-ra i tako steklo ogroman profit. Buyetski inspektori su otkrili da je, kr-{ewem propisa i procedura, \ilasovo preduze}e na najperfidniji i najkri-minalniji mogu}i na~in, bukvalno otelo gradsko gra|evinsko zemqi{te uciqu izgradwe objekta (ku}e) za snimawe TV serijala “Veliki brat”! S ob-zirom da je re~ o aferi koja se ne moè rezimirati u kratkim crtama, najbo-qe je osloniti se na zvani~ne dokaze i na taj na~in sklopiti “mozaik” ovogkriminala u kome su svoj interes imali Dragan \ilas i wegovi pajta{i, a{tetu pretrpeli Beogra|ani. Gde je po~etak, a gde kraj ove pri~e autor }edetaqno obraditi i prezentovati u ovoj analizi.

Sportski centar dobio zemqi{te, a \ilas preoteo

Naime, sve je po~elo tako {to je Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beo-grada svojim re{ewem383) od 26. juna 2002. godine, na desetogodi{we kori-{}ewe, bez obaveze pla}awa naknade, Sprotsko-rekreativnom centru “Pio-nirski grad” ustupio gradsko zemqi{te sa odre|enim objektima. Zapravoradi se o parceli broj: 3543/1 koja je upisana u katastarsku op{tinu StaraRakovica. Predaja na kori{}ewe ove nepokretnosti u svojini grada, odno-sno u dràvnoj svojini, bila je regulisana izme|u SRC “Pionirski grad” igrada Beograda ugovorom384) koji datira od 21. septembra 2005. godine. [tose ti~e samog ugovora, wime je bilo precizirano da SRC “Pionirski grad”,bez saglasnosti grada i nadle`ne direkcije, ne moè davati u zakup drugimfizi~kim i pravnim licima poverenu nepokretnost u dràvnoj svojini ko-ju dobija na kori{}ewe u ulici Kneza Vi{eslava br. 27. Tako|e, ugovor jeobavezao SRC “Pionirski grad” da adaptaciju i radove na datoj nepokretno-sti moè vr{iti, i to iskqu~ivo uz prethodno pribavqenu saglasnost Gra-da kao nosioca prava kori{}ewa i uz odobrewe nadle`nog organa za gra|e-vinske poslove pri gradskoj upravi. Potpisivawu ovakvog ugovora je svaka-ko prethodilo i davawe pismene saglasnosti 12. avgusta 2005. godine od stra-ne Republi~ke direkcije za imovinu, i to u formi re{ewa385). Ovim aktom,nadle`na Direkcija je prakti~no podràla odluku gradske vlasti da SRC

Ivan Nini}

253

386) Zahtev je zaveden pod brojem: IX 04-350.3-465, od 6. 7. 2005. godine.387) Akt je zaveden pod brojem: IX 04-350.3-465/05, od 9. 8. 2005. godine.388) Ugovor je zaveden pod brojem: 411, od 22. 8. 2005. godine.

“Pionirski grad” na kori{}ewe dobije navedenu nepokretnost, koja }e ne-{to kasnije (nakon deset dana), postati predmet me{etarewa i eksploataci-je u svrhu razvoja i {irewa biznisa firme Dragana \ilasa.

I kad ne moè dozvola za gradwu, za \ilasa sve moè

Da je u ovom slu~aju odmah mogao da se nasluti kriminal, svedo~i i po-datak da su nadle`ni u SRC “Pionirski grad”, jo{ 06. jula 2005. godine, Se-kretarijatu za urbanizam podneli zahtev386) za izdavawe akta o urbanisti~-kim uslovima za gra|ewe, i to na delu katastarske parcele broj 23 u kata-starskoj op{tini Stara Rakovica. Nakon mesec dana “~ekawa”, ve} 9. avgu-sta 2005. godine, Sekretarijat za urbanizam je izdao izvod387) iz “Generalnogurbanisti~kog plana Beograda do 2012. godine”, iz kog se jasno videlo da sene moè zapo~eti sa gra|ewem na navedenoj parceli. Za{to? Zbog toga {toje navedena parcela, prema urbanisti~kim uslovima, namewena za “javne slu-`be, javne objekte i komplekse-povr{ine za objekte i aktivnosti od op{teginteresa”. Dakle, u konkretnom slu~aju, sa gradwom se moè otpo~eti uko-liko se pribavi odobrewe do koga se dolazi uz dugu u striktnu zakonsku pro-ceduru, {to podrazumeva i izradu prate}e tehni~ke dokumentacije. Kako seovde ùrilo da \ilasova firma {to pre “u|e u biznis”, tako je bez ikakvogodobrewa za gradwu, ve} 22. avgusta 2005. godine, izme|u SRC “Pionirskigrad” i preduze}a “Emotion Production” potpisan ugovor o poslovno-tehni~-koj saradwi388). Ugovorena “saradwa” je podrazumevala obezbe|ewe lokaci-je za postavqawe monta`no-demonta`nog privremenog objekta na delu par-cele koju koristi SRC “Pionirski grad”, i to na period od pet godina (od2005. do 2010. godine), a za potrebe produkcije i proizvodwe serijala “Veli-ki brat” (“Big Brother Show”).

Kako \ilas investira ““iz senke””

Ovim ugovorom, \ilasova firma je sebi obezbedila najve}e mogu}e be-neficije, isturaju}i SRC “Pionirski grad” kao formalno pravnog “inve-stitora”, iako ova ustanova to uop{te nije bila. Ugovorom je SRC “Pionir-ski grad” bio obavezan da preduze}u “Emotion Production”: 1) obezbedi loka-ciju sa “kompletnom infrastrukturom” (struja, kanalizacija, vodovodnamreà i dr); 2) da “izdejstvuje i obezbedi” sve potrebne gra|evinske i drugedozvole za postavqawe objekta; 3) kao i to da se ~ak “formalnopravno kaoinvestitor” prijavi za pribavqawe svih potrebnih dozvola od nadle`nihorgana “na {to efikasniji i ekonomi~niji na~in”. Pri tom je ugovor podra-zumevao i to da SRC “Pionirski grad” ni jednog momenta ne}e polagati bi-lo kakvo pravo vlasni{tva nad objektom. Sa druge strane, “Emotion Produc-tion” se obavezao da }e: 1) SRC “Pionirski grad” dobiti naknadu za privre-meno kori{}ewe lokacije u iznosu od 50.000 evra u dinarskoj protivvredno-


254

389) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 354.1-333/05, od 6. 10. 2005. godine.390) Re{ewe je zavedeno pod brojem: IX-04 br.351-442/2005, od 17. 3. 2005. godine.

sti, i to u pet rata; 2) snositi sve tro{kove izdavawa dozvola; 3) snositi svetro{kove kori{}ewa infrastrukture; i 4) izvr{iti demontaù i ukloni-ti objekat po isteku ugovornog roka.

Ugovor izme|u SRC “Pionirski grad” i preduze}a “Emotion Production”ne samo da je bio skandalozan, ve} je u velikoj meri bio i protivzakonit. Ja-sno je da jedan ovakav “dil” nadle`ne institucije ne mogu verifikovati kaozakonit, pa nije ni ~udo {to je ugovor potpisan bez prethodno pribavqenihsaglasnosti grada Beograda i Republi~ke direkcije za imovinu. Tako|e, umomentu potpisivawa ugovora nije postojalo ni odobrewe za izgradwu ve}uod 800 m2 koje je trebalo da bude pribavqeno od nadle`nog sekretarijata.Bez obzira na sve okolnosti i ~iwenice, ovakvo bezakowe nije smetalo \i-lasovom preduze}u “Emotion Production” da kao izvo|a~a radova angaùjefirmu “Eopod” i da u periodu od 1. septembra do 6. oktobra 2005. godine sa-gradi privremeni objekat za snimawe serijala “Veliki brat”. Me|utim, naovu ~iwenicu je reagovala gra|evinska inspekcija koja je dana 6. oktobra2005. godine svojim re{ewem389) naloìla formalnopravnom “investito-ru” SRC “Pionirski grad” da obustavi radove i da demontira ~eli~nu kon-strukciju u roku od 5 dana. êli~na konstrukcija je demontirana, ali je te-meq ostao neporu{en. Postavqa se pitawe za{to temeq nije poru{en?!

\ilas prvo sagradi, pa tek onda dobije dozvolu

Kako su nadle`ni u SRC “Pionirski grad” i odgovorni u preduze}u“Emotion Production” bili potpuno svesni da grade objekat bez potrebnih sa-glasnosti i gra|evinskih dozvola, a da za ugovoreni objekat (s obzirom na na-menu) nikako i nikada ne mogu da dobiju odgovaraju}e dozvole, neko je smi-slio kako ovaj problem, fingirawem papira, moè da bude re{en. Tako jeSRC “Pionirski grad”, jo{ 6. septembra 2005. godine, Sekretarijatu za ur-banizam uputio zahtev za izdavawe odobrewa za izgradwu objekta “za sme-{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu” povr{ine oko1.800 m2, koji }e navodno graditi iz sopstvenih sredstava! Verovali ili ne,Sekretarijat za urbanizam je 17. marta 2006. godine doneo re{ewe390) “o odo-brewu izgradwe objekta za dnevni boravak dece” povr{ine ~ak 1.967,12 m2 uokviru SRC “Pionirski grad”, a navedeno re{ewe je (s obzirom na delat-nost SRC “Pionirski grad”) izdato na ime Sekretarijata za sport i omla-dinu. Re{ewe o odobrewu izgradwe je postalo pravosna`no tek 3. aprila2006. godine, a ku}a “Velikog brata” je odavno bila sagra|ena jo{ u 2005. go-dini!

Dakle, preduze}e “Emotion Production” je na prvobitnom temequ, u okto-bru 2005. godine, nastavilo sa ponovnim gra|ewem objekta za snimawe seri-jala “Veliki brat”. Pri tom u periodu gradwe, niti je postojala gra|evinskadozvola za gradwu ku}e “Velikog brata”, niti je postojalo re{ewe “o odo-brewu izgradwe objekta za dnevni boravak dece”, a u gradwu objekta pre do-

Ivan Nini}

255

391) Odluka je zavedena pod brojem: 85/1, od 2. 2. 2006. godine.392) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: 66-2789/05-G, od 20. 12. 2005. godine.393) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 351-8/2006, od 9. 2. 2006. godine.394) Na obra~un naknade primewen je ~lan 15 alineja 2. Odluke o kriterijumima

i merilima za utvr|ivawe zakupnine i naknade za ure|ivawe gra|evinskog ze-mqi{ta (“Sl. list grada Beograda”, br. 16/2003, 22/2003 – ispr., 24/2003, 2/2004i 12/2004, “Sl. glasnik RS”, br. 68/2005 - odluka USRS i “Sl. list grada Beo-grada”, br. 3/2006).

no{ewa ovog re{ewa, \ilasovo preduze}e je uloìlo ~ak 16,1 milion dina-ra! Ovaj podatak name}e pitawe kako su to u \ilasovom preduze}u znali daim je ulog siguran. Kako je to neko smeo unapred da uloì 16,1 milion dina-ra u gradwu objekta, a da ne strepi da }e taj objekat po drugi put biti sru{en?O~igledno je da je postojao nagove{taj da }e naknadno biti “fabrikovan”bi-lo kakav “papir”, pa makar to bilo i re{ewe “o odobrewu izgradwe objektaza dnevni boravak dece”!

Za \ilasa zemqi{te 20 odsto jeftinije

Da je ovo jedan veliki kriminal, jasno je bilo onog momenta kada su od-govorni u SRC “Pionirski grad” zahtevali od Sekretarijata za urbanizamda se izda odobrewe za gradwu objekta za sasvim drugu namenu, a istovremenose gradila ku}a “Velikog brata”, u skladu sa nezakonitim ugovorom koji je topredvi|ao. Drugi dokaz ovog kriminala jeste ~iwenica da je Upravni odborSRC “Pionirski grad”, dana 2. februara 2006. godine, doneo kontradiktor-nu odluku391) da se gradi objekat ~ija }e namena biti “sme{taj dece, kultur-no-zabavna, multimedijalna i sportsko-rekreativna aktivnost”. U ovoj ob-mawuju}oj odluci se tako|e navodi i to da }e objekat biti gra|en iz sopstve-nih sredstava ili sredstava “pribavqenih poslovno-tehni~kom saradwom”,a za sklapawe svih ugovora ovla{}uje se Mladen Vujo{evi}, direktor SRC“Pionirski grad”.

Ovakvoj odluci je prethodio i zakqu~ak392) gradona~elnika BeogradaNenada Bogdanovi}a, kojim je od 20. decembra 2005. godine data saglasnostSekretarijatu za sport i omladinu, a povodom inicijative o gradwi koju jeuputio SRC “Pionirski grad”. Tada je gradona~elnik dao saglasnost da SRC“Pionirski grad” (iz sopstvenih sredstava), na katastarskoj parceli broj3543/1, gradi objekat za “sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekrea-tivnu aktivnost” na koji bi grad Beograd imao pravo kori{}ewa i raspola-gawa. ̂ ak je i Republi~ka direkcija za imovinu, 9. februara 2006. godine, do-nela re{ewe393) kojim se daje saglasnost na ovakav zakqu~ak Nenada Bogda-novi}a, kao i na odluku Upravnog odbora SRC “Pionirski grad”.

Ono {to je posebno karakteristi~no u ovom kriminalu, jeste ~iwenicada je Direkcija za gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda, obra~unalai naplatila naknadu za gra|evinsko zemqi{te po umawenoj ceni za 20 odsto,shodno vaè}im propisima394). Razlog za favorizaciju Dragana \ilasa jestetaj {to se kod Direkcije formalno kao “investitor” pojavio SRC “Pionir-ski grad”, koji je navodno gradio objekat za obavqawe svoje delatnosti (obje-


256

395) Ugovor je zaveden pod brojem: 14960/440019-II-3, od 3. 4. 2006. godine.396) Ugovor je zaveden pod brojem: 41/01/06, od 5. 4. 2006. godine.

kat kulture, sporta i de~iju ustanovu). Tako je, shodno ugovoru395) o me|usob-nim obavezama izme|u (1) Direkcije, (2) Sekretarijata za sport i omladinui (3) SRC “Pionirski grad”, utvr|ena naknada za kori{}ewe gra|evinskogzemqi{ta koja je iznosila 17.801.216,25 dinara. Drugim re~ima, ova naknadaje za 20 odsto bila mawa od realne naknade koja bi bila obra~unata da se kaoinvestitor kod Direkcije pojavilo preduze}e “Emotion Production”, a ne fik-tivno SRC “Pionirski grad”! Dakle, jako je te{ko definisati ovakvo pona-{awe nadle`nih organa i pojedinaca koji su na neverovatan na~in, zloupo-trebom svojih ovla{}ewa, prakti~no snagom svojih poluga vlasti, poku{a-li da “legalizuju” i da “ozakone” nezakonitu izgradwu ku}e “Velikog brata”.Naravno, sve ovo u korist firme Dragana \ilasa, a na {tetu grada Beogra-da i Beogra|ana.

\ilas preoteo ““objekat za decu””

Shvativ{i da je ku}a “Velikog brata” nezakonito izgra|ena jo{ krajem2005. godine, a da je odobrewe za potpuno drugu vrstu objekta (“objekat za sme-{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekreativnu namenu”) stiglo tek 17.marta 2006. godine, me{etari u \ilasovoj firmi i me{etari u SRC “Pio-nirski grad” nisu sedeli skr{tenih ruku. U tragawu za izlazom iz ovakvogbezakowa, me{etari su u{li u novi, jo{ ve}i kriminal. Kako? Naime, dana28. marta 2006. godine raskinut je ugovor o poslovno-tehni~koj saradwi kojije 25. avgusta 2005. godine bio potpisan izme|u preduze}a “Emotion Produc-tion” i SRC “Pionirski grad”. Razlog za raskid ovog ugovora je bio “nemo-gu}nost gra|ewa privremenog objekta”, pa je tako sporazumnim raskidom po-stignuta saglasnost da se potpi{e novi ugovor. Tim novim ugovorom SRC“Pionirski grad” bi trebalo da prizna sva dotada{wa i budu}a ulagawa uizgradwu objekta od strane preduze}a “Emotion Production”, {to je na per-fidan i kriminalan na~in i u~iweno. Kako?

Ve} 5. aprila 2006. godine, izme|u preduze}a “Emotion Production” i SRC“Pionirski grad” potpisan je novi ugovor396) “o poslovno-tehni~koj sarad-wi i regulisawu me|usobnih odnosa”. Ovim ugovorom, \ilasovoj firmi supriznata sva dotada{wa ulagawa u izgra|eni objekat, i to u iznosu od30.231.995,36 dinara (tada 358.600,51 evro). Me|utim, ugovorom se izgra|eniobjekat vi{e ne tretira kao ku}a “Velikog brata”, ve} kao objekat za “dnev-ni boravak dece”. To je zapravo predmet i su{tina novopotpisanog ugovora.Tako je jednom odredbom ugovora definisano da: “navedenim ulagawima’Emotion Production’ sti~e pravo kori{}ewa za sopstvene potrebe predmet-nog objekta za ’dnevni boravak dece’ u periodu od 10. 4. 2006. do 28. 6. 2012. go-dine, kao i nastavak prava kori{}ewa bez sa~iwavawa novog ugovora i po is-teku ugovornog roka, ali ne du`e od 1. 4. 2013. godine....”. Kada je re~ o tro-{kovima zakupnine objekta, \ilaseva firma se obavezala da pla}a godi{wukiriju od svega 5.000 evra (ukupno 40.000 evra), po~ev{i od 1. decembra 2007.godine, pa sve do septembra 2014. godine.

Ivan Nini}

257

397) Ugovor je zaveden pod brojem: broj: 215/1, od 5. 4. 2006. godine.398) Zakon o planirawu i izgradwi (“Sl. glasnik RS”, br. 47/2003).

Kako \ilas ““zida”” ku}u za 24 sata...

Ukoliko se formalnopravno posmatra ovaj slu~aj, investitor izgradweku}e “Velikog brata” ili objekta “za sme{taj dece, kulturno-zabavnu isportsko-rekreativnu namenu” je kroz papire bio Sekretarijat za sport iomladinu, odnosno SRC “Pionirski grad”. Me|utim, su{tinski gledano,stvarni investitor je bilo preduze}e “Emotion Production” koje je 2005. godi-ne u{lo u poslovni odnos izgradwe objekta, koriste}i gra|evinske uslugefirme “Eopod” d.o.o. Ovo preduze}e je sa poslovima izgradwe objekta, tj. ku-}e “Velikog brata” (prema svom dnevniku rada), stalo 6. aprila 2006. godine.Ali kako je ovde kriminal u kontinuitetu bio prisutan i kako je dozvola zaizgradwu (ranije izgra|enog) objekta stigla 17. marta 2006. godine, ve} 5.aprila 2006. godine je “fiktivno”, izme|u SRC “Pionirski grad” i preduze-}a “Eopod”, evidentiran ugovor397) “o izvo|ewu radova na izgradwi objektaza dnevni boravak dece”.

Dakle, verovali ili ne, ugovor o izvo|ewu radova po sistemu “kqu~ u ru-ke” je protokolarno zaveden samo dan pre nego {to su radovi (prema gra|e-vinskom dnevniku) bili okon~ani?! Postavqa se pitawe kako je to mogu}eda radovi na izgradwi objekta veli~ine 1.967,12 m2 traju samo jedan dan, od-nosno 24 ~asa! Me|utim, kako bi se kriminal bar papirolo{ki “ispeglao”,ugovorom je bila predvi|ena obaveza preduze}a “Eopod” da radove na izgrad-wi (ve} izgra|enog) objekta okon~a do 1. maja 2006. godine, iako su svi odgo-vorni znali da su radovi okon~ani jo{ 6. aprila 2006. godine!

Shodno ovom fiktivnom ugovoru, 1. maja 2006. godine, izme|u SRC “Pi-onirski grad” i preduze}a “Eopod” sklopqen je i fiktivan “protokol” oprimopredaji objekta. Protokolom su se ugovorne strane saglasile da je “iz-vo|a~ izvr{io sve obaveze iz ugovora” i da “SRC “Pionirski grad” nemaprimedbi na kvalitet izvedenih radova, ugra|enog materijala i opreme”.Me|utim, o po{tovawu ugovornih obaveza gradwe i kvalitetu izvr{enihradova se, naàlost, uop{te ne moè govoriti. Preduze}e “Eopod”, koje seformalno kroz papire i odobrewe za izgradwu “provuklo” kao izvo|a~ ra-dova, nije posedovalo lice sa licencom za izvo|ewe radova, niti je posedo-valo opremu za izvo|ewe gra|evinskih radova. Kako? Jednostavno tako {toje ova firma u registru privrednih subjekata bila upisana kao preduze}e zaprodukciju i konsalting sa prete`nom {irom delatnosti: 92200 “radio i te-levizijske aktivnosti”.

Dakle, kako nije re~ o gra|evinskoj firmi, preduze}e “Eopod” je za oveposlove moralo da angaùje podizvo|a~e. Zatim je ova firma oti{la i ko-rak daqe, pa je stru~ni nadzor nad izgradwom poverila preduze}u “Orbis in-ìwering”, umesto zakonske obaveza da investitor angaùje nadzorni organ.Ovim je na najgrubqi mogu}i na~in prekr{ena odredba ~lana 120 tada{wegzakona o planirawu i izgradwi398).


258

399) Re{ewe je zavedeno pod brojem: IX-18 br. 351.3-142/2006, od 28.08.2006. godine.400) Potvrda o prijemu dokumentacije za adaptaciju je zavedena pod brojem: IX-18

br. 351.2-475/2006, od 4. 10. 2006. godine.401) Vrednost ulagawa u objekat je utvr|ena Aneksom ugovora o poslovno-tehni~koj

saradwi (41/01/06, od 5. 4. 2006) koji je zaveden pod brojem: 689, od 5. 12. 2006. go-dine.

Za \ilasa zakup 1m2 po ceni od 0,21 evro mese~no

Bez obzira na sve propuste i nezakonitosti, Sekretarijat za urbanizami gra|evinske poslove grada Beograda je 28. avgusta 2006. godine izdao re{e-we399) o upotrebnoj dozvoli izgra|enog objekta. Ova upotrebna dozvola oupotrebi objekta “za dnevni boravak dece” je izdata Sekretarijatu za sporti omladinu grada Beograda, i to kao navodnom i fiktivnom “investitoru”koji se kao i SRC “Pionirski grad” do tada “provla~io” kroz sve papire.Po{to je objekat “za dnevni boravak dece” kona~no stavqen u upotrebu, we-govu namenu je trebalo i zvani~no, papirolo{ki, prilagoditi potrebamafirme Dragana \ilasa. To je i u~iweno tako {to je dana 4. oktobra 2006. go-dine, Sekretarijat za sport i omladinu grada Beograda, prijavio Sekretari-jatu za urbanizam izvo|ewe radova na adaptaciji “objekta za boravak dece” uSRC “Pionirski grad”400). U papirima je navedeno da se “adaptacija izvodiza potrebe snimawa serijala “Veliki brat”, {to podrazumeva promenu name-ne prostorija i instalirawe opreme za snimawe”, a u okvirima gabaritaobjekta ~ija je povr{ina 1.967,12 m2.

Tako je, prema raspolo`ivim dokumentima, preduze}e “Emotion Produc-tion” navodno izvr{ilo ulagawe401) od 85.361.004,12 dinara u izgra|eni obje-kat tokom 2005. i 2006. godine (zakqu~no sa 5.12.2006). Ovde je svakako re~ onezakonitim ulagawima investitora “Emotion Production”, i to ulagawimapre nego {to je izvr{ena promena namene objekta za potrebe snimawa seri-jala “Veliki brat”. Sva ova ulagawa SRC “Pionirski grad” je priznao naosnovu izjave o prebijawu (kompenzaciji) koja je potpisana 16. marta 2007. go-dine. Pri tom, vaqa podsetiti da su ugovoreni tro{kovi zakupnine objektaza 8 godina 40.000 evra, odnosno sam 5.000 evra godi{we. Dakle, ukoliko izu-zmemo sredstva koja su ulo`ena u objekat, \ilasovo preduze}e je formalnosebi obezbedilo kori{}ewe objekta od 1.967,12 m2, i to za mese~nu kiriju odsvega 416,6 evra. To jednostavno predstavqa zakupninu od neverovatnih 0,21evro po kvadratnom metru na mese~nom nivou, odnosno mizernih 2,5 evra pometru kvadratnom, na godi{wem nivou!

\ilasu ““na mufte”” milioni u yepuNa kraju, ukoliko se sumira ova pri~a, jasno je da je obim kriminala ko-

ji su Beogra|anima priredili nadle`ni u (1) organima Gradske uprave gra-da Beograda, (2) SRC “Pionirski grad” i (3) \ilasovom preduze}u “EmotionProduction”, zaista nemerqiv, kao {to je nemerqiva i ukupna {teta. Krozovu analizu mogu}e je bilo veoma precizno sagledati kako se to bez ikakvihdozvola i saglasnosti gradi zamak Dragana \ilasa, a zatim se za tu gra|evi-nu naknadno “fabrikuju” i pribavqaju potrebni papiri. I sve to, naravno,pod paravanom “objekat za sme{taj dece, kulturno-zabavnu i sportsko-rekre-

Ivan Nini}

259

402) Uvid u podatke se moè izvr{iti posetom veb sajta Agencije za privredne re-gistre RS (http://www.apr.gov.rs/), i to unosom naziva preduze}a “Emotion Pro-duction” ili mati~nog broja: 17459201 u sekciju “Pretraga privrednih subjeka-ta”.

403) List “Politika” (http://www.politika.rs/), od 24. 2. 2007. godine preneo je odre-|ene informacije iz izve{taja o finansirawu predizborne kampawe za parla-mentarne izbore u januaru 2007. godine, koji je RIK-u predala Demokratskastranka. Prema navodima ovog lista, u vidu donacije (usluga i poklona) DS jeod preduze}a “Ovej{n advertajzing”, ~iji je vlasnik D. \ilas, dobila ~ak2.079.160 dinara.

404) Identi~na verzija ove analize autora objavqena je u listu SRS “Velika Sr-bija” broj 3313, iz meseca maja 2009. godine. Drugi {tampani i elektronskimediji o ovom me{etarewu D. \ilasa nisu smeli da izveste iako je poslanikmr A. Martinovi} (SRS), celokupnu analizu autora obelodanio na sedniciNarodne skup{tine RS. Razlog za gu{ewe slobode informisawa i istraì-va~kog novinarstva u Srbiji obja{wava se ~iwenicom da “demokrate” D.\i-las i S. [aper preko svojih kompanija “Dajrekt medija” i “Meken Erikson” veomave{to “àre” i “pale” medijskim trì{tem u Srbiji. Obelodawivawem ovogkriminala u bilo kom mediju predstavqa rizik za vlasnika medija jer }e osta-ti bez zarade od reklamnog prostora koji mu na direktan ili indirektan na-~in zakupquju firme D. \ilasa i S. [apera.

ativnu namenu”, da bi se na kraju jasno ispostavilo da je ipak re~ o ku}i “Ve-likog brata”. Dakle, ovaj primer najboqe pokazuje kako za funkcionere De-mokratske stranke ne vaè propisi dràve Srbije. Kolika je {teta radwa-ma nadle`nih organa i pojedinaca iz Demokratske stranke i gradske vlastipri~iwena buyetu grada Beograda, te{ko je proceniti. [teta se svakako me-ri u milionima dinara, dok se prihod samo jedne od mnogobrojnih firmiDragana \ilasa tako|e meri u milionima! Tako je, prema zvani~nim podaci-ma preduze}e “za zabavqawe {irokih narodnih masa” “Emotion Production”imalo dobit, i to: 78,2 miliona dinara u 2005. godini, 197,7 miliona u 2006.godini, 373,8 miliona u 2007. godini i 36,8 miliona u 2008. godini402). Dakle,\ilasova firma je u 2007. godini emitovala dva serijala “Velikog brata” itada je ostvarila neverovatnu, “~istu” (neto) dobit od ~ak 373,8 miliona di-nara, {to je vi{e od 4 miliona evra!

Nakon ovih podataka, vaqda je svima jasno koliki je profit “Velikibrat” doneo Draganu \ilasu i za{to mu je bilo va`no da od Beogra|ana nanajkriminalniji mogu}i na~in za svoju firmu otme gradsko gra|evinsko ze-mqi{te i sagradi svoju “kovnicu novca”. Za ovaj kriminal niko od odgovor-nih do sada nije odgovarao, {to kadrovima Demokratske stranke samo nago-ve{tava da slobodno slede “put stvarawa profita”, i to “po receptu” grado-na~elnika \ilasa i uliva im nadu da ne}e zavr{iti iz re{etaka. Uslov jesamo da ne stave sav profit u yep, ve} da izvesne sume novca donesu i u bla-gajnu Demokratske stranke u Krunskoj broj 69, kao {to to aùrno ~ini i Dra-gan \ilas403). Time se na ovaj, ali i na sli~ne na~ine od strane Demokratskestranke, wenih funkcionera i finansijera nastavqa otima~ina i pqa~kagra|ana Srbije koja je zapo~eta 5. oktobra 2000. godine. Konkretno o ovomslu~aju, “slobodni” i “demokratski” mediji ne smeju da napi{u ni jedno jedi-no slovo, a za{to je to tako, svima u Srbiji je dovoqno poznato404).


260

405) Aferu oko kupoprdaje zgrade i zemqi{ta PC “U{}e” prva je u javnost iznelaSrpska radikalna stranka onog trenutka kada su nadle`ni dràvni organi od-bili da omogu}e pristup spornoj dokumentaciji, odnosno informacijama od jav-nog zna~aja koje je zatraìo predsednik IO i potpredsednik SRS-a D. Todorovi},o ~emu je u svom autorskom tekstu izvestio novinar dnevnog lista “Kurir”, na stra-ni br. 6, od 3. 11. 2008. godine. Nakon toga, tek u aprilu 2009. godine, u serijalu TVemisije “Insajder” pod nazivom “Slu`bena (zlo)upotreba”, TV B92 po~iwe daistraùje ovu aferu.

(33)Otima~ina ““U{}a”” u korist tajkuna, a na {tetu dràve

Od sramne i istorijske pqa~ke i otima~ine zgrade i zemqi{ta PC“U{}e” u Beogradu, ne postoji boqi i jednostavniji primer koji ilustruje~iwenicu kako dràvnim resursima raspolaù oni koji zastupaju “evropske”i “demokratske” vrednosti u dru{tvenom i politi~kom ̀ ivotu u Srbiji.Te “nove” i “reformske” snage su 2001. godine omogu}ile tajkunu Petru Ma-ti}u da na kriminalan na~in pro{iri svoju imperiju i da po bagatelnoj ce-ni kupi tada ruiniranu zgradu PC”U{}e”, a kao pride da gratis dobije i4,58 hektara gradskog gra|evinskog zemqi{ta. Zavr{ni ~in ove otima~ineje do{ao tek onda kada su gradske vlasti grada Beograda, samo po Mati}e-voj èqi i meri, promenile urbanisti~ki plan i od javne zelene povr{inenapravile gra|evinsko zemqi{te. Tako je Mati}, sebi i svojim poslovnimpartnerima iz ameri~ke investicione banke “Meril Lin~”, pribavio loka-ciju na kojoj je sagradio preko 100.000 m2 ekskluzivnog poslovnog prostora ibuyetu grada Beograda naneo {tetu od oko 40 miliona evra. Nakon {to jeovaj kriminal raskrinkan, svi akteri peru ruke od bilo kakve odgovorno-sti, vr{e}i me|usobnu prepisku pod izgovorom da }e Tadi}evi pravosudni ipolicijski organi utvrditi sve ~iwenice. Za to vreme Amerikanci, PetarMati} i Dragan \ilas u zajedni~kim poslovnim transplakcijama zgr}u mi-lione evra profita, ismejavaju}i tako opqa~kane gra|ane Srbije.

* * *

Sprega tajkuna i Demokratske strankeKorupcija i kriminal, kao uobi~ajeni mehanizmi politi~kog delova-

wa Demokratske stranke, ponovo su u aprilu 2009. godine uzburkali celo-kupnu srpsku javnost. Ovog puta buyet grada Beograda bio je “epicentar”pqa~ke i “demokratske” otima~ine kakvu istorija grada Beograda do sada usvojim analima nije zabeleìla. Na~in na koji je izvr{ena pqa~ka veka nijezabeleìla nijedna zemqa na svetu i verovatno }e jednog dana da se izu~ava kaonajo~igledniji primer institucionalne korupcije. Sve ~iwenice i svi doka-zi ukazuju na to da je biznismen Petar Mati}, od “demokratske” vlasti i “de-mokratskih” institucija bukvalno na poklon dobio 4,58 hektara gradskog gra-|evinskog zemqi{ta u Beogradu i izdejstvovao da se ekspresno promeni ur-banisti~ka namena poklowenog zemqi{ta. Time je, verovali ili ne, gradskakasa ostala “kra}a” za najmawe 40 miliona evra, a kada je Srpska radikalnastranka ukazivala na tu ~iwenicu, “demokratski”mediji se nisu ogla{avali405).

Ivan Nini}

261

406) Izvor: Nedeqnik “Vreme”, (http://www.vreme.com/), br. 569, od 29. 11. 2001. god.

Kako je mogu}e da jedan biznismen, odnosno tajkun, gratis dobije ne{to{to je dràvna svojina?! Mogu}e je kada postoji jaka sprega reìma i tajku-na. Upravo ta sprega je omogu}ila Petru Mati}u da po bagatelnoj ceni “ku-pi” zgradu PC “U{}e”, a zatim i na poklon dobije 4,58 hektara zemqi{ta, asve to navodno u interesu grada i wegovih stanovnika, iako su ba{ upravooni ovim kriminalom o{te}ena strana. Materijalni dokazi nesumwivo po-tvr|uju da je re~ o velikom kriminalu i sprezi tajkuna i DS-a. Listaju}ipreko 3.000 stranica dokumenata koje je o pqa~ki veka prikupio Antikorup-cijski tim Srpske radikalne stranke, veoma je jednostavno hronolo{ki i su-{tinski razobli~iti dil “demokratskog” reìma i tajkuna Petra Mati}a.Dakle, kako je Mati} po bagatelnoj ceni do{ao do zgrade PC”U{}e” i gra-tis zemqi{ta za izgradwu novog multifunkcionalnog {oping-mola?!

Zgradu PC ““U{}e”” na dobo{

Nacionalizovana zgrada Poslovnog centra “U{}e”, poznatija kao “zgra-da CK”, je u NATO agresiji na SRJ 1999. godine pogo|ena sa nekoliko toma-havk raketa, zbog ~ega je 18.000 m2 poslovnog prostora u dràvnoj svojini bi-lo van svake upotrebe. Nakon “demokratskih” promena 5. oktobra 2000. godi-ne, novi reìm je po~eo da traga za prihvatqivim re{ewem koje bi trebaloda PC “U{}e” stavi u upotrebnu funkciju. Prema stavu nadle`nih u Save-znoj direkciji za imovinu SRJ, rekonstrukcija zgrade nije dolazila u obzir,jer tada dràva za to nije imala dovoqno novca, a proceweno je da bi taj“ceh” ko{tao ~ak 40 miliona maraka406).

Prema navodima iz dokumenata koje poseduje Srpska radikalna stranka,a u koje je autor ove analize imao uvid, “Energoprojekt” je u studiji o stawuzgrade PC “U{}e” utvrdio da je zgrada bila “u konstruktivnom smislu u do-brom stawu i pored ~iwenice da je pogo|ena sa 7 projektila tomahavk”. Ka-ko se navodi u studiji, bilo je neophodno “samo na pojedinim delovima oja~a-ti konstrukciju zbog malog nagiba zgrade u pravcu Sava centra”. Rekonstruk-cija kompletne zgrade bi ko{tala “oko 20 miliona dolara”, a ove radove biizvodila jugoslovenska preduze}a. Tako|e, prema navodima “Energoprojek-ta”, postojale su “garancije izraelskih banaka na 50 miliona USD”, a dograd-wa aneksa objekta povr{ine od 12.000 m2 “trebalo bi da bude predmet poseb-nog dogovora”. Me|utim, sude}i po doga|ajima koji slede, o~igledno je tada-{wem (i sada{wem) reìmu samo prodaja zgrade PC “U{}e” bila poèqnaopcija.

Ponuda iz Izraela: zakup ili prodaja

Potencijalni zakupac (ili kupac) ruinirane zgrade PC “U{}e”, bio je“Jugoslovensko-izraelski poslovni centar” iz Tel Aviva (Izrael). Premanavodima iz dokumenta od 8. marta 2001. godine “o odrànom sastanku u Sa-veznoj direkciji za imovinu SRJ povodom prodaje zgrade na U{}u”, jasno semoè zakqu~iti da su tom prilikom Izraelci srpskim vlastima dali dve


262

407) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 1/0-030213/0021-2001, od 14. 8. 2001. godine.

ponude. Prva ponuda je podrazumevala sklapawe ugovora o zakupu na periodod 25 godina. Dràva bi od zakupnine godi{we zara|ivala 250.000 USD, dokbi Izraelci uloìli 20 miliona USD za rekonstrukciju i adaptaciju rui-nirane zgrade PC “U{}e” po najvi{im standardima. Rok za gradwu iznosiobi 3 godine, a posle isteka 25 godina ({to zna~i 2026. godine), kompletnazgrada bila bi vra}ena dràvi na kori{}ewe i upravqawe. Druga ponudaIzraelaca je podrazumevala prodaju zgrade u ruiniranom stawu, uz utvr|iva-we vrednosti, kako zgrade tako i zemqi{ta na kom se zgrada nalazi. Dakle,“na stolu” su bile dve ponude investitora iz Izraela. Kakve korake “demo-kratski” reìm daqe preduzima?! Na koji na~in }e reìm perfidno eski-virati mogu}nost davawa zgrade PC “U{}e” u zakup i tako pomo}i tajkuni-ma Petru Mati}u i Miodragu Kosti}u Koletu da do|u do plena?!

Falsifikovan oglas o prodaji zgrade

Ve} krajem marta 2001. godine, Savezna direkcija za imovinu SRJ upu}u-je Saveznoj vladi predlog da se raspi{e oglas za prikupqawe ponuda, i to za:1) rekonstrukciju zgrade PC “U{}e” ({to podrazumeva zakup na odre|envremenski period) i/ili 2) prodaju ruinirane zgrade PC “U{}e”. List “Po-litika” 30. juna 2001. godine, objavquje oglas za prikupqawe ponuda u ciquprodaje zgrade PC “U{}e”, i to bez poziva za rekonstrukciju zgrade, {tozna~i da je tada{wa savezna vlada odigrala kqu~nu ulogu da se oglas formu-li{e na ovakav na~in. U oglasu se daqe navodi da }e “konkurs sprovesti kon-kursna komisija”. Me|utim, prema dokumentaciji koju poseduje Srpska radi-kalna stranka, moè se jasno zakqu~iti da je Savezna direkcija za imovinu,tek 14. avgusta 2001. godine donela re{ewe407) o obrazovawu Komisije zaotvarawe prispelih ponuda za prodaju sporne zgrade. Dakle, ako je rok zaprijem ponuda iz konkursa iznosio 30 dana, nejasno je ko je onda radio nasprovo|ewu konkursa?! O~igledno da komisija nije postojala punih mesec ipo dana, a u oglasu je bilo jasno navedeno da }e upravo ta (tada nepostoje}a)komisija sprovesti konkurs! Ova komisija po formirawu, 27. avgust 2001. go-dine, sa~iwava svoj Izve{taj o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a u ciqu pro-daje ili rekonstrukcije PC “U{}e”, iako u oglasu nije stajala mogu}nostrekonstrukcije, ve} samo mogu}nost prodaje. O~igledno je “demokratskom”reìmu u interesu bilo da izbegne situaciju da se na oglas jave zaintereso-vani investitori koji bi dali povoqne uslove rekonstrukcije ({to podra-zumeva zakup na odre|en period), kao {to su to ponudili Izraelci. A za{tosamo prodaja zgrade dolazi u obzir, vrlo je jednostavno zakqu~iti.

Tajkunski tandem Mati}-Kosti}

Prema oceni komisije, najpovoqniji ponu|a~ na konkursu za prodajuzgrade PC “U{}e” je bio Konzorcijum MPC GROUP iz Beograda sa ponu|e-nom cenom od 300 miliona dinara, odnosno, 10 miliona DEM. Ovaj konzorci-jum su zapravo ~inili biznismeni Miodrag Kosti} Kole i Petar Mati} sa

Ivan Nini}

263

408) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 5/1-01-1492/2001-0001, od 18. 12. 2001. godine.409) Miodrag Kosti} Kole je bio jedan od glavnih finansijera Demokratske stran-

ke i wen direktor od 1996. godine, a finansirao je i Ligu socijaldemokrataVojvodine, stranku svoga kuma Nenada ânka.

410) Boris Tadi} (DS) je u periodu od novembra 2000. godine do marta 2003. godineobavqao funkciju ministra telekomunikacija u Saveznoj vladi SRJ.

sa svojim firmama: “Internacional trading partners L.T.D.”, “MK commerced.o.o.” i “Union intertrade L.T.D.”. Na osnovu odluke Savezne vlade, kupopro-dajni ugovor sa navedenom konzorcijumom je zakqu~en 25. decembra 2001. go-dine. Pri tom, ugovor nije potpisan sa konzorcijumom MPC GROUP iz Beo-grada koji je u~estvovao i pobedio na konkursu, ve} sa firmom “European con-struction d.o.o.” iz Beograda. Ovo novo preduze}e je upisano u registar me{o-vitih preduze}a re{ewem408) Saveznog ministarstva za ekonomske odnosnesa inostranstvom tek 18. decembra 2001. godine. Dakle, ovo preduze}e uop{tenije u~estvovalo na konkursu, ve} je nastalo nakon skoro 4 meseca otkako jezavr{en konkursni rok, odnosno 7 dana pre nego {to }e biti potpisan ugo-vor o kupoprodaji. Tako Miodrag Kosti} Kole u novom preduze}u ima vla-sni~ki udeo 50 odsto, dok preostalih 50 odsto ima Petar Mati}. Me|utim,ne{to kasnije Kole }e se povu}i iz novoformiranog preduze}a, tako da Ma-ti} ostaje pravi kupac i vlasnik PC “U{}e”. Kakva je uloga “demokrate” ibiznismena Miodraga Kosti}a409) bila u ovoj otima~ini PC “U{}e”, nijepoznato. Da li se Mati} ose}ao sna`nijim ukoliko pred Saveznom vladom inadle`nim institucijama nastupi kao kupac u tandemu sa Kosti}em, ili jepo strani nekakva druga vrsta “biznisa” za sada ostaje otvorena dilema.

I Boris Tadi} sau~esnik u pqa~ki i otima~ini

Da prilikom sklapawa ovog posla izme|u Petra Mati}a i aktuelnog re-ìma, dràva Mati}u ne moè i ne sme ustupiti i zemqi{te koje se prosti-re oko PC “U{}e” bili su na vreme upozoreni ~elnici reìma u Saveznojvladi. Konkursna komisija od 5 ~lanova, 19. oktobra 2001. godine, je na zah-tev direktora Savezne direkcije za imovinu, sa~inila i potpisala mi{qe-we u kome se navodi da se zemqi{te oko PC”U{}e” nalazi “u dràvnoj svo-jini i da predmet kupoprodajnog ugovora moè biti iskqu~ivo zgrada PC’U{}e’, a ne i gradsko gra|evinsko zemqi{te koje je vlasni{tvo RepublikeSrbije”. Direktor Savezne direkcije za imovinu, 22. oktobra 2001. godineprosledio je mi{qewe Saveznoj vladi, i to kao upozorewe da se (danas spor-no) zemqi{te ne moè ustupiti Mati}u. Dopisi istovetne sadrìne i istogdatuma su bili upu}eni “na ruke”: Dragi{i Pe{i}u, predsedniku vlade; Mi-roqubu Labusu, potpredsedniku vlade; Zoranu @ivkovi}u, ministru unutra-{wih poslova i Jovanu Rankovi}u, ministru finansija. Me|utim, i poredtoga, Savezna vlada je donela odluku da se zakqu~i kriminalni ugovor safirmom Petra Mati}a410).

Ugovorom o kupoprodaju PC “U{}e” od 21. decembra 2001. godine, u pr-vom ~lanu je predvi|eno da je “prodavac vlasnik zgrade koja se nalazi na ka-tastarskoj parceli 2338 i garaè na parceli 2338”. U drugom stavu istog ~la-


264

411) Tek nakon otvarawa ove afere u javnosti, ispostavi}e se da postoje dve ver-zije ugovora o kupoprodaji, i to jedna verzija modela ugovora na koji je svojusaglasnost dao savezni javni pravobranilac i potpuno druga verzija ugovorakoji je sa konzorcijumom P. Mati}a potpisan i zaveden u Saveznoj vladi podbrojem: 475-181/2001, od 21. 12. 2001. godine.

412) Izvor: TV B92, (http://www.b92.net/), emisija “Utisak nedeqe”, od 13. 4. 2009.godine.

na stoji da “kupac kao vlasnik objekta ima pravo kori{}ewa zemqi{ta okoobjekta, a u granicama gra|evinske parcele 2338, odnosno parcele 2337” 411).Ipak, danas bez imalo stida svi akteri peru ruke od ovog posla, tvrde}i daim nije jasno kako je dràva Mati}u poklonila 4,58 hektara zemqi{ta. “Ve-rujte, to nisam znao, ali nije moj posao da to znam, drago mi je {to ste me in-formisali o tome. Ali s druge strane, to je ne{to {to zahteva onda da sestvari ispitaju” – izjavio je Boris Tadi} povodom ove afere412). Pri tom,Tadi} namerno ili slu~ajno zaboravqa da je li~no bio ministar telekomu-nikacija u Saveznoj vladi koja je odlu~ila da raspi{e oglas za prodaju PC“U{}e”, {to je na kraju rezultiralo sklapawem ovakvog ugovora.

Bi}e onako kako tajkun kaè...

îwenica da Mati} nije mogao i nije smeo da gradi novi objekat na po-klowenoj parceli, za wega nije predstavqala nikakav problem. Za to su sepostarali “demokratski” ~elnici grada Beograda. Potreba za {irewem svo-je imperije, navodno u interesu gra|ana i novih radnih mesta, pokazala se ja-~om od zakona i od Generalnog urbanisti~kog plana grada Beograda. Mati}je uz finansirawe tro{kova, preko svoje firme “European Construction” ~el-nicima grada Beograda uputio zahtev da se izrade dva detaqna urbanisti~kaplana za “Blok 16”. To je od strane gradske vlasti i u~iweno u dva navrata,prvo 2004. godine, a zatim i 2007. godine. Izmene i dopune urbanisti~kihplanova su skrojene prema Mati}evoj èqi i meri! Jednostavno, izvr{enoje spajawe poklowenih parcela. Dve zasebne katastarske parcele su spojeneu jednu, a od javne zelene povr{ine napravqeno je gra|evinsko zemqi{te! Toje verifikovala i Skup{tina grada Beograda u kojoj je tada (i sada) domini-rala Demokratska stranka.

Pri tom, u ~lanu ~lanu 10 ugovora o kupoprodaji PC “U{}e” (sa zemqi-{tem) jasno stoji: “Kupac se obavezuje da u~ini sve napore u ciqu izgradweobjekta na zemqi{tu na kome se nepokretnost nalazi, prema idejnom re{e-wu koje je bilo sastavni deo ponude kupca”. S druge strane, u idejnom urbani-sti~kom re{ewu grada Beograda, na lokaciji PC “U{}e”, decidno je staja-lo: “Predloènim re{ewem zgrada se uklawa u potpunosti, te se na pripa-daju}em prostoru predvi|a izgradwa kompleksa novih zgrada. Povr{inaovih zgrada je 30.000 m2”. Dakle, kupqena zgrada uop{te nije poru{ena, ve}je rekonstruisana i to u ve}oj povr{ini od dozvoqenih 30.000 m2. Prema iz-mewenom regulacionom planu iz 2004. godine, gradske vlasti su Mati}u, u ju-nu 2006. godine, omogu}ile i odobrile izgradwu objekta povr{ine 91.630 m2.To je podrazumevalo nadzemnu povr{inu od 41.163 m2 i podzemnu povr{inu

Ivan Nini}

265

413) ““Meril Lin~”” (Merrill Lynch) vaì za jednu od vode}ih invensticionih bana-ka za upravqawe imovinom klijenata (trgovina, osigurawe hartija od vredno-sti, strate{ki konsalting...), ima svoje kancelarije u 38 zemaqa i zastupa kor-poracije, vlade, vladine institucije i pojedince. Pod uticajem ekonomskekrize na ameri~kom trì{tu hipotekarnih kredita, ova banka je u prvom tro-mese~ju 2008. godine zabeleìla gubitak od 15,84 milijarde dolara. Zbog toga je1. 1. 2009. godine vlasni{tvo nad wom je preuzela Banka Amerike (Bank ofAmerica Corp.)

414) Izvor: List “Pres”, (ttp://www.pressonline.rs/), od 15. 4. 2009. godine.

(garaà) od 50.467 m2. Me|utim, kako je naknadno bilo neophodno legalizo-vati izgradwu jo{ 25.000 m2, izvr{ena je izmenama regulacionog plana 2007.godine. Tako je Mati}, u junu 2008. godine, dobio novo odobrewe od gradskihvlasti. Tim odobrewem dozvoqava mu se izgradwa objekta ukupne povr{ine117.138 m2. To je podrazumevalo odobrewe za ukupnu gradwu 65.449 m2 nadzem-no i 51.689 m2 podzemno.

U planu Mati}eve kompanije “MPC Properties”, koja je danas zvani~novlasnik celokupnog kompleksa “U{}e”, je izgradwa jo{ jedne zgrade “bli-znakiwe”. Tako je najavqeno da }e ceo poslovni kompleks na kraju dosti}i,verovali ili ne, ~ak 130.000 m2. Ina~e, osniva~ “MPC Properties” je BAL-KANS REALESTATE B.V. iz Holandije. Re~ je o of{or kompaniji koja slu-`bi kao paravan za izbegavawe pla}awa godi{weg poreza na dobit u Srbi-ji. Vlasnik 25 odsto kapitala, “MPC Properties” u januaru 2008. godine, posta-la je ameri~ka investiciona banka “Meril Lin~”413).

Srpska radikalna stranka za Anketni odbor, a DS {titi Mati}a

Povodom cele ove afere, jedan od wenih aktera, Zoran Alimpi} iz De-mokratske stranke, zamewuje teze i kaè: “Mi smo procenili da je izgradwatakvog objekta zna~ajna za razvoj grada i nema sumwe da je tako”. Alimpi}smatra da “uvek ima qudi kojima se ne{to ne dopada”, ali ni on sam ne sporida je grad mogao dobro da zaradi da je zemqi{te dato na licitaciju. “Mo`dasmo mi i mogli da podelimo to zemqi{te na mawe parcele i tako dobijemovi{e novca, ali nije samo to ciq grada. Beograd treba da se razvija, a TC’U{}e’ je korak napred” – kaè Zoran Alimpi}414). O~igledno je da Alim-pi} ne èli da prihvati ~iwenicu da ovde nije sporan “razvoj Beograda”.Sporan je na~in na koji je jednom tajkunu, zahvaquju}i DS-u i “demokrat-skim” institucijama, omogu}eno da jednostavno opqa~ka Beogra|ane i drà-vu Srbiju. îwenica je da je Petar Mati}, uz pomo} jake sprege sa reìmom,uspeo da celokupan posao zavr{i u svoju korist, a na {tetu dràve i gra|a-na. Posebno je skandalozno to {to je “demokratski” reìm omogu}io Mati-}u da zemqi{te perfidno prigrabi kupovinom same zgrade PC “U{}e”. Ti-me je izostavqena javna licitacija, a upravo zbog izostanka javne licitaci-je buyet grada je izgubio vi{e od 30 miliona evra! Ili boqe re~eno, reìmje ~astio Mati}a sa vi{e od 30 miliona evra! Za ovu pqa~ku niko do sada ni-je odgovarao, jer odgovorni ne vide da je u ovom slu~aju, kako oni kaù, “bilo{ta sporno”. Zbog toga je sredinom aprila 2009. godine Poslani~ka grupa


266

415) “Velika Srbije”, broj: 3307, mesec maj 2009. godine. 416) Analiza je zavedena pod brojem: M-488/09, od 13. 5. 2009. godine. 417) Izvor: List “Borba”, (http://www.borba.rs/), od 5. 6. 2009. godine.

Srpske radikalne stranke u Skup{tini Srbije, podnela inicijativu zaosnivawe Anketnog odbora koji bi ispitao sve nezakonitosti u vezi s kupo-prodajom PC “U{}e”. Me|utim, vladaju}a ve}ina koja oli~ava reìm Bori-sa Tadi}a, odlu~ila je da predlog radikala ne uvrsti u dnevni red, ~ime jeonemogu}eno da se u parlamentu otvori rasprava o ovoj istorijskoj pqa~ki.

Kako \ilas ““napla}uje grehe”” Petru Mati}u

Na osnovu dokumentacije koju je Ministarstvu unutra{wih poslova do-stavila Srpska radikalna stranka, a prema izjavama ministra Ivice Da~i-}a (SPS), Slu`bi za borbu protiv organizovanog kriminala je “dat nalog daceo slu~aj ispita”. Po~etkom meseca maja 2009. godine, autor je ovu analizuu identi~nom sadràju objavio u listu Srpske radikalne stranke “VelikaSrbija”415), a nedugo zatim i Gradsko javno pravobranila{tvo grada Beogra-da je sa~inilo i obelodanilo svoju pravnu analizu o otima~ini zemqi{ta izgrade PC “U{}e”416). U svojoj osnovi, su{tina i podaci su gotovo isti u obeanalize, samo {to je analiza gradskog javnog pravobranioca sveobuhvatnijapa je samim tim i merodavnija za javnost i za nadle`ne pravosudne organe.Pravnu analizu gradskog javnog pravobranioca sa prate}im dokazima, grado-na~elnik Dragan \ilas je 19. maja 2009. godine prosledio Republi~kom jav-nom pravobranila{tvu i Okru`nom javnom tuìla{tvu. To je u~inio kakobi od medijske “pra{ine” za{titio sebe kao gradona~elnika i Demokratskustranku. Nedugo zatim, po~etkom juna 2009. godine, iz firme Petra Mati}a,u nekoliko {tampanih medija “lansiran” je oglas u vidu saop{tewa za jav-nost kojim se ukazuje na to da pravna analiza gradskog javnog pravobraniocane saop{tava ta~no ~iweni~no stawe. Da ironija bude ve}a, dnevni list“Borba” je obelodanio informaciju da je Petar Mati} ove oglase u {tampa-nim medijima objavio preko marketin{ke firme “Dajrekt medija”, ~iji jevlasnik niko drugi nego gradona~elnik Dragan \ilas417). O ~emu daqe govo-riti? Jasno je da je samo ~vrstom spregom tajkuna i funkcionera Demokrat-ske stranke moglo da do|e do otima~ine zgrade PC “U{}e” i zemqi{ta od4,58 hektara. Zbog toga u ovom slu~aju, kao i u svim drugim slu~ajevima ko-rupcije, krivi~na odgovornost izostaje.

Ivan Nini}

267

418) Sr|an Mikovi} (DS) bio je potpredsednik SO Pan~evo (1989-1992), predsednikSO Pan~evo (1997-2000), direktor ̀ enske reprezentacije Jugoslavije u vater-polu (1996-2004), potpredsednik Crvenog krsta AP Vojvodina (2001-2006), pred-sednik op{tine Pan~evo (2004-2008). Od 2005. godine ~lan je Demokratskestranke i GO DS-a, a od 2008. godine do danas je poslanik ispred DS (ZES) u Na-rodnoj skup{tini RS

(34)Zaduìo Pan~evo, pa unapre|en u poslanika

Upravqaju}i op{tinom Pan~evo tokom 2006. i 2007. godine, funkcio-ner Demokratske stranke i narodni poslanik Sr|an Mikovi} ostvario jezaista “impresivne rezultate” koje je “pribeleìla” i buyetska inspekci-ja Ministarstva finansija. U ciqu popuwavawa deficita u op{tinskojkasi, Mikovi} je na najgrubqi mogu}i na~in izigrao Zakon o javnim nabav-kama tako {to je nezakonito podigao kredit i zaduìo op{tinu Pan~e-vo za 5,5 miliona evra. Tako|e, Zakon o javnim nabavkama nije po{tovan niprilikom organizacije pan~eva~kih karnevala koje je finansirala op{ti-na. Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, Sr|an Mikovi} je nezakonito“naduvavao” osnovice op{tinskim slu`benicima i funkcionerima, a to je~inio tako {to je donosio zakqu~ke koji su bili u suprotnosti sa za-kqu~cima Vlade Republike Srbije. Samo po ovom osnovu, buyet op{tine jeo{te}en za ~ak 82.577.419 dinara. U svom prigovoru i àlbi na inspekcij-ski nalaz Mikovi} je istakao da je on radio samo ono {to rade i druge lo-kalne samouprave, ali je takvo obrazloèwe Ministarstvo finansija od-bilo kao neosnovano.

* * *

Politi~ka ekspanzija Sr|ana Mikovi}a

Vru}e politi~ko leto juna 2005. godine ostavilo je svoj trag u Op{tin-skom odboru Demokratske stranke u Pan~evu kada je “demokratama” pri{aotada{wi predsednik op{tine Sr|an Mikovi}418). Mikovi} je samo godinudana ranije izabran na funkciju predsednika op{tine, i to kao kandidatgrupe gra|ana, a {ira javnost ga pamti kao funkcionera Srpskog pokretaobnove. Na izborima 2000. godine, ispred stranke Vuka Dra{kovi}a bio je~ak i kandidat za poslanika u tada{wem Ve}u gra|ana Savezne skup{tine.Iako je Sr|an Mikovi} od gra|ana Pan~eva dobio poverewe da op{tinu vo-di kao “nestrana~ka li~nost”, rukovode}i se li~nim interesima on je to po-verewe zloupotrebio ulaskom u Demokratsku stranku. U toj interesnoj or-ganizaciji pro{ao je boqe nego {to je i sam verovao da }e pro}i. Dobio jepoliti~ku za{titu i sigurnost od bilo kakvog oblika krivi~ne odgovorno-sti za me{etarewe u rukovo|ewu op{tinom Pan~evo. Istovremeno je dobioi strana~ku funkciju u Glavnom odboru Demokratske stranke, a na parla-mentarnim izborima 2008. godine za wegovo ime na{lo se mesto i na izbor-


268

noj listi DS-a. Ovim se Mikovi}evo napredovawe u Demokratskoj strancine zavr{ava jer sredinom jula 2008. godine dobija poslani~ki mandat419). Uposlani~ku klupu “uska~e” naknadno kada se na kvoti Demokratske strankena{lo upra`weno poslani~ko mesto koje se za Mikovi}a nije stvorilo ba{tako slu~ajno. Prethodno je iz skup{tinskih redova istupila wegova stra-na~ka koleginica Vesna Martinovi} (DS) koja je zasela u fotequ predsed-nika op{tine Pan~evo u kojoj je do tada “vegetirao” upravo Mikovi}. Dakle,re~ je o najobi~nijoj “internoj” rotaciji prilikom preraspodele “kola~a” uDemokratskoj stranci.

Prilozi za dopunu biografije Sr|ana Mikovi}a

Ono {to je svakako predmet ove analize, jeste èqa autora da javnostiu Srbiji pribliì ~iwenice o tome kakve “rezultate” i kakav “minuli rad”moraju imati funkcioneri Demokratske stranke da bi napredovali u svojojpoliti~koj karijeri. Slu~aj politi~ke ekspanzije Sr|ana Mikovi}a, koji jesvoje mesto prona{ao pod “zvezdama” Demokratske stranke, samo je slika da-na{we politi~ke scene u Srbiji i reìma Borisa Tadi}a. O ~emu je ovde za-pravo re~? Naime, o “uspesima” i neuspesima Sr|ana Mikovi}a na funkci-ji predsednika op{tine Pan~evo u javnosti se nije govorilo skoro ni{ta.Za to vreme on je u ovoj ju`nobanatskoj op{tini sprovodio koncept me{eta-rewa kakav sprovode skoro svi funkcioneri Demokratske stranke u op{ti-nama i dràvnim ustanovama kojima upravqaju. Prilog Mikovi}evoj bio-grafiji napisala je Buyetska inspekcija Ministarstva finansija koja se po-zabavila proverom wegovih “sposobnosti” na mestu predsednika op{tinetokom 2006. i 2007. godine. Tako je kontrola materijalno-finansijskog po-slovawa, namenskog i zakonitog kori{}ewa op{tinskih sredstava izvr{e-na u oktobru i novembru 2007. godine, o ~emu je sa~iweni zapisnik (nalaz) ko-ji je u Ministarstvu finansija zaveden pod brojem: 401-00-1377/2007-09, od 07.11. 2007. godine. Kontrolu je izvr{ila buyetski inspektor Dragica Pante-li}, za koju se moè re}i da je jedan od veoma stru~nih inspektora Ministar-stva finansija, i to sa dugogodi{wim radnim iskustvom. îwenice koje jeova inspektorka otkrila prilikom buyetske kontrole u op{tini Pan~evo,zasluùju posebnu pa`wu i analizu ne samo javnosti, ve} i nadle`nih dràv-nih organa.

Kredit kao ““lek”” za deficit od 627,1 milion

Finansijsko stawe u op{tini Pan~evo za vreme mandata Sr|ana Miko-vi}a nije bilo ni malo sjajno, i to iskqu~ivo zbog ogromnog deficita u op-{tinskoj kasi. Naime, prema navodima iz nalaza buyetskog inspektora, op-{tina Pan~evo je 28. decembra 2006. godine izvr{ila rebalans op{tinskogbuyeta. Tako su odlukom o izmenama i dopunama buyeta op{tine utvr|enaprimawa op{tine u iznosu od 2 milijarde i 276,8 miliona dinara, izdaci uiznosu od ~ak 2 milijarde i 904 miliona dinara. Buyetski deficit je izno-sio neverovatnih 627.168.785 dinara! Ovom odlukom op{tinskih vlasti bi-

Ivan Nini}

269

419) Na sednici RIK-a koja je odràna 16. jula 2008. godine Mikovi}u je dodeqen po-slani~ki mandat.

420) Ugovori o kreditu su zavedeni pod brojevima: 07/421-1/2006, od 17. 11. 2006. go-dine; 07/421-3/2006, od 25. 12. 2006. godine; i 07/421-4/2006, od 28. 12. 2006. godine.

421) Odluka je zavedena pod brojem: JHBB VI-18-404-44/2006, od 17. 5. 2006. godine.422) ^lan 71, stav 1. tada{weg zakona o javnim nabavkama (“Slu`beni glasnik RS”

br. 39/02... 101/05) propisivao je: “Za planirane javne nabavke ~ija je okvirnavrednost ve}a od 50.000.000 dinara naru~ilac je duàn da najmawe jednom go-di{we objavi prethodni raspis o nameri da dodeli javnu nabavku”.

lo je predvi|eno da se stvoreni deficit, tj. mawak u kasi, popuni na slede}ena~ine: 1) iznos od 103,8 miliona dinara od primawa od prodaje subjekataprivatizacije; 2) iznos od 418,9 miliona dinara od primawa po osnovu zadu-èwa kod banaka; i 3) iznos od 104,4 miliona dinara prenosom salda neutro-{enih sredstava iz 2005. godine. Planiraju}i sprovo|ewe ovakve politikezaduìvawa, jo{ 27. decembra 2005. godine Skup{tina op{tine Pan~evo jedonela odluku o zaduìvawu op{tine koja je u junu 2006. godine pretrpelaodre|ene izmene. Te izmene su podrazumevale korekciju prema kojoj je ume-sto 563 miliona dinara, odobreno zaduìvawe u iznosu od 452,6 miliona di-nara. Su{tina ove odluke jeste u tome da je wome odobreno zaduìvawe, i toza potrebe finansirawa kapitalnih investicionih rashoda. Tako su op-{tinske vlasti u novembru 2006. godine i u dva navrata decembra 2006. godi-ne potpisale ugovore420) o okvirnim kreditima sa “Bankom Inteza” a.d. izBeograda. Ukupno ugovoreni iznos kreditnih sredstava bio je 5.594.750,79evra, i to po sredwem kursu Narodne banke Srbije na dan pu{tawa sredsta-va u te~aj. Kontrolom je utvr|eno da je na dan 31. decembar 2006. godine op-{tina Pan~evo u poslovnim kwigama iskazala primawa po osnovu zaduì-vawa kod banke u iznosu od 320,1 milion dinara. Sva ova kreditna sredstvapreneta su javnim preduze}ima koje je osnovala op{tina, i to: Direkciji zaizgradwu i ure|ewe Pan~eva, “Higijeni” Pan~evo i “Autotransportu” Pan-~evo.

Tender kao ““mamac”” za kredit od 5,5 miliona evra

Kontrolom dokumentacije koja se odnosila na kreditno zaduìvawe op-{tine Pan~evo kod poslovne banke, buyetski inspektor je utvrdio nezako-nitosti ve}ih razmera. Naime, zaobilazni put kojim je predsednik Sr|anMikovi} do{ao do kredita od 5,5 miliona evra bio je nezakonit, pa je samimtim i ugovor o kreditu bio pravno ni{tavan. Kako? Sve je po~elo dono{e-wem odluke od strane Skup{tine op{tine Pan~evo kojom je odlu~eno da seop{tina moè zaduìti. Nakon toga u maju 2006. godine, op{tinske vlastisu dono{ewem odluke421) o pokretawu postupka javne nabavke velike vred-nosti, otpo~ele tendersku proceduru za ugovarawe kredita kod najpovoqni-je poslovne banke. Tako je u skladu sa odredbama ~lana 70 i ~lana 71 tada-{weg zakona o javnim nabavkama objavqen prethodni raspis422) o nameri dase op{tina zaduì i to u “Slu`benom glasniku RS” broj: 42 od 19. maja 2006.godine i dana 23. maja 2006. godine u dnevnom listu “Danas”. Javni poziv za


270

423) Saglasnost UZJN je zavedena pod brojem: 404-02-3803/06, od 6. 7. 2006. godine. 424) Dopis UZJN je zaveden pod brojem: 404-02-4713/06, od 5. 9. 2006. godine.425) Dopis UZJN je zaveden pod brojem: 404-02-4713/06, od 12. 9. 2006. godine.426) Dopis je zaveden pod brojem: JHBB VI-18-404-44/2006, od 14. 9. 2006. godine.427) Informacija je zavedena pod brojem: VI-18-404-44/2006, od 14. 9. 2006. godine.

prikupqawe ponuda na srpskom i engleskom jeziku objavqen je u “Slu`be-nom glasniku RS” dana 28. jula 2006. godine i u dnevnom listu “Danas” dana 2.avgusta 2006. godine. Op{tina je prethodno, po pribavqenoj saglasnosti423)

Uprave za javne nabavke, oblikovala ovu nabavku u pet zasebnih partija (ce-lina). Na javni poziv su se odazvala svega tri ponu|a~a koji su dostavili svo-je ponude, a {to je zapisni~ki konstatovano od strane komisije za izbor naj-povoqnijeg ponu|a~a. Me|utim, samo je ponuda ponu|a~a “Banka Inteza” a.d.iz Beograda-Regionalni centar Pan~evo, bila ispravna, dok preostale dveponude nisu ocewene jer nisu ispuwavale uslove iz konkursne dokumentaci-je. Kako se nisu stekli uslovi predvi|eni odredbama Zakona o javnim nabav-kama, a po kojima je trebalo obezbediti najmawe dve nezavisne ponude, takoje op{tina Pan~evo intervenisala kod Uprave za javne nabavke. Od ovog or-gana zatraèno je mi{qewe da se napravi korekcija, tj. da se izvr{i dodelaugovor u postupku sa poga|awem bez prethodnog objavqivawa. U roku od sa-mo 5 dana, Uprava za javne nabavke Republike Srbije odgovorila424) je op-{tinskoj komisiji, navode}i da je wihov zahtev neprecizan i nepotpun, od-nosno da se u wemu uop{te ne navode razlozi zbog kojih op{tinske vlastismatraju da je va`no da se dodela ugovora sprovede u skra}enom postupku, bezobjavqivawa novog tendera. Nakon toga, komisije je svoj zahtev obrazloì-la i ponovo dostavila Upravi za javne nabavke. Ovog puta za samo 4 dana nazahtev op{tine Uprava je negativno odgovorila425), zauzev{i stav da postu-pak javne nabavke treba da se ponovi jer vrednost nabavke prelazi 3 milio-na dinara.

Nezakonito do kredita od 5,5 miliona evra

Na prvi pogled, reklo bi se da su se op{tinski ~elnici sloìli sa na-logom Uprave za javne nabavke jer je dana 26. septembra 2006. godine, u “Slu-`benom glasniku RS” broj 80, objavqeno obave{tewe da se javna nabavka po-ni{tava u celosti. Isto tako je ponu|a~ima, dana 14. septembra 2006. godi-ne, upu}en dopis426) kojim su obave{teni da se nisu stekli uslovi za izbornajpovoqnije ponude. Me|utim, ovo je samo bio trik “demokratske” vlasti uPan~evu jer zapravo nije postupqeno po nalogu Uprave za javne nabavke itender nije ponovqen. Kako? Naime, predsedniku op{tine Sr|anu Mikovi-}u i Op{tinskom ve}u, od strane predsednika tenderske komisije, upu}enaje pisana informacija427). U informaciji je navedeno da bi “ponavqawe po-stupka izazvalo dodatne tro{kove i odlagawe okon~awa postupka javne na-bavke, a time i zakqu~ewe ugovora o kreditu, uz opravdanu bojaznost da sedruge banke ne}e javiti”. Tako|e, u dopisuje je nazna~eno da su u pitawu “ur-gentne investicije od kapitalnog i op{teg interesa”, kao i to da “odluka o

Ivan Nini}

271

428) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-06-54/2006, od 15. 9. 2006. godine.429) Zakqu~ci Vlade Republike Srbije broj: 120-202/2005-002, od 20. 1. 2005. godi-

ne; 120-8758/2006, od 28. 9. 2006. godine; i 120-96852006, od 9. 11. 2006. godine.430) Uredba o koeficijentima za obra~un i isplatu plata imenovanih i postavqe-

nih lica i zaposlenih u dràvnim organima (“Sl. glasnik RS”, br. 95/05).431) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2006-13, od12. 1. 2006. godine.

buyetu za 2006. godinu obavezuje op{tinu da realizuje planirane investici-je”. U tom smislu predloèno je da “Op{tinsko ve}e i predsednik op{tine,radi finansirawa kapitalnih investicija, zauzmu stav u pogledu na~ina ipostupka realizacije kreditnog zaduèwa”.

Op{tinsko ve}e je nakon ove “inicijative”, dana 15. septembra 2006. go-dine, donelo zakqu~ak428) kojim je predsedniku op{tine predloèno da upu-ti poziv svim bankama u Srbiji da dostave svoje ponude do 25. septembra 2006.godine. Interesantno je to {to je ovaj zakqu~ak ispred Op{tinskog ve}apotpisao predsednik op{tine Sr|an Mikovi}, iz ~ega proizilazi da on samsebi daje predlog {ta vaqa daqe ~initi po pitawu neuspe{nog tendera. Uciqu sprovo|ewa zakqu~ka kojim je odobreno kreditno zaduìvawe op{ti-ne, i to mimo zakonske procedure, predsednik Mikovi} je potpisao, a op-{tinski Sekretarijat za finansije je na adresu 33 banke poslao pozive za do-stavqawe ponuda. Time je pogaèno mi{qene Uprave za javne nabavke, a po-gaèn je i Zakon o javnim nabavkama. Buyetski inspektor u svom nalazu kon-statuje da je ovakvo postupawe op{tine prilikom kreditnog zaduèwa za ka-pitalne investicije, ukupne vrednosti 439,3 miliona dinara, bilo u suprot-nosti sa ~lanom 20 tada{weg zakona o javnim nabavkama. Tako|e, u inspek-cijskom nalazu se navodi da su shodno ~lanu 145 tada{weg zakona o javnim na-bavkama ni{tavni ugovori koji su zakqu~eni suprotno ovom zakonu. Dakle,to je bio slu~aj i sa ovim ugovorom koji je podrazumevao nabavku finansij-skih usluga, i to kreditnog zaduèwa.

O{te}en buyet op{tine za 82,5 miliona dinara

Buyetski inspektor je utvrdio da su obra~un i isplata plata zaposlenihi funkcionera u op{tini Pan~evo u 2006. godini i u prvih 9 meseci 2007. go-dine vr{eni u suprotnosti sa odredbama Zakona o platama u dràvnim orga-nima i javnim slu`bama. Time je nezakonito naneta {teta op{tinskombuyetu u bruto iznosu od 82.577.419 dinara. Kako je to u~iweno? Naime, pred-sednik op{tine Pan~evo Sr|an Mikovi} je svojim zakqu~cima odre|ivaoosnovice za obra~un i isplatu plata zaposlenim, izabranim, imenovanim ipostavqenim licima u op{tini. Wegovi zakqu~ci su bili u koliziji sa za-kqu~cima429) i uredbom430) Vlade Republike Srbije, kojima su utvr|eni ko-eficijenti za sve zaposlene u dràvnim organima i javnim slu`bama. Takoje “demokrata” Mikovi} utvrdio iznos od ~ak 13.087 dinara431) kao osnovicuza obra~un i isplatu plata za izabrana, imenovana i postavqena lica u op-{tini Pan~evo, dok je prema uredbi Vlade ta osnovica iznosila 10.737 di-nara.


272

432) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2006-858, od 28. 9. 2006. godine.433) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2006-857, od 28. 9. 2006. godine.434) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2007-132, od 26. 2. 2007. godine.435) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2007-133, od 26. 2. 2007. godine.436) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2007-134, od 26. 2. 2007. godine.437) Zakqu~ci Vlade Republike Srbije broj: 120-96852006, od 9. 11. 2006. godine;

120-2317/2007, od 10. 5. 2007. godine; i 120-5680/2007, od 20. 9. 2007. godine.

Drugim zakqu~kom Mikovi} je odredio iznos od 2.634 dinara432) kaoosnovicu za obra~un i isplatu plata postavqenim licima u op{tinskojupravi, dok je Vlada tu osnovicu utvrdila u iznosu od 2.310 dinara. Pored op-{tinskih funkcionera, potpuno isti slu~aj je bio i sa osnovicom za zapo-slena lica u op{tini Pan~evo, koju je Mikovi} “propisao” u iznosu od 3.147dinara433), a Vlada u iznosu od 2.519 dinara. Buyetski inspektor je utvrdioda je ovakvim aktima predsednika Sr|ana Mikovi}a, za plate u 2006. godiniiz op{tinske kase ispla}en bruto iznos od 182,3 miliona, dok je po zakonumoralo biti ispla}eno 130,3 miliona dinara. Dakle, buyet op{tine Pan~e-vo je, prema nalazu buyetskog inspektora, o{te}en u bruto iznosu za52.012.911,17 dinara.

Kada je re~ o obra~unu i isplati zarada u prvih 9 meseci 2007. godine,bezakowe iz 2006. godine preslikano je na isti na~in. Po~ev od meseca mar-ta 2007. godine, osnovica za obra~un i isplatu plata za izabrana, imenovanai postavqena lica na osnovu zakqu~ka434) Sr|ana Mikovi}a iznosila je9.455 dinara, dok je po zakqu~ku Vlade ista osnovica trebalo da iznosi 8.243dinara. Osnovice za obra~un i isplatu plata postavqenih lica u op{tin-skoj upravi Mikovi} je zakqu~kom435) utvrdio na iznos od 1.903 dinara, aVlada na iznos od 1.774 dinara. I tre}im, i ujedno posledwim zakqu~kom436)

predsednika Mikovi}a, utvr|ene su osnovice za obra~un i isplatu zarada za-poslenih u op{tinskoj upravi, i to na iznos od 2.274 dinara, dok je prema ak-tu Vlade trebalo primeniti osnovice od 1.934 dinara. Dakle, svi ovi za-kqu~ci predsednika op{tine su bili u koliziji sa zakqu~cima437) VladeRepublike Srbije, tada vaè}om uredbom Vlade i Zakonom o platama u dr-àvnim organima i javnim slu`bama. Buyetski inspektor je utvrdio da je zaprvih 9 meseci 2007. godine buyet op{tine Pan~evo o{te}en za bruto iznosod 30.564.508 dinara, koliko je nezakonito ispla}eno, i to vi{e od dozvoqe-nog. Tako je rashod za zarade iznosio 139,7 miliona, dok je za tu namenu zako-nom bila dozvoqena i pravno utemeqena isplata od 109,1 milion dinara.Buyetski inspektor je u svom nalazu dao meru kojom je op{tinskim vlastimanaloèno da u buyet op{tine u roku od 180 dana, izvr{e povra}aj sredstavau ukupnom iznosu od 82.577.419 dinara, koliko je nezakonito ispla}eno naime “naduvanih” plata u 2006. i 2007. godini.

Finansirawe karnevala bez tendera

Prema navodima iz inspekcijskog nalaza, u Pan~evu je tokom 2006. godi-ne odràn “Tre}i internacionalni pan~eva~ki karneval”, a {to je deli-mi~no finansirano sredstvima buyeta op{tine Pan~evo. Tako je predsed-

Ivan Nini}

273

438) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2006-203, od 13. 2. 2006. godine.439) Re{ewe je zavedeno pod brojem: 106-451-02145/2006-02, od 4. 7. 2006. godine.440) Re{ewe je zavedeno pod brojem: I-03-020-1/2006-602, od 26. 2. 2006. godine.441) Zakqu~ak je zaveden pod brojem: I-03-020-1/2007-148, od 28. 2. 2007. godine.

nik op{tine Sr|an Mikovi}, u februaru 2006. godine, doneo zakqu~ak438)

kojim je iz op{tinskog buyeta izdvojio 200.000 dinara za organizaciju ovogkarnevala. U julu 2006. godine Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe ikulturu je re{ewem439), iz teku}e buyetske rezerve AP Vojvodina, za “kar-nevalske”potrebe opredelio iznos od 500.000 dinara koji je transferisan nara~un op{tine u vidu donacije. Op{tina Pan~evo je u dva navrata, u martu ijulu 2006. godine, transferisala sredstva u ukupnom iznosu od 700.000 dina-ra na ra~un udruèwa “Prijateqi Pan~eva” kome je poverena organizacijakarnevala. Pored toga, u julu mesecu 2006. godine re{ewem440) predsednikaMikovi}a, iz op{tinskog buyeta su tako|e izdvojena sredstva u svrhu pla}a-wa tro{kova sme{taja i ishrane za goste karnevala koji su bili sme{teniu hotelu “Tami{“. Tro{kovi koje je op{tina snosila, po hotelskom ra~unusu iznosili 714.000 dinara, a kwièni su na ekonomskoj klasifikacijibuyeta op{tine: “481 Dotacije nevladinim organizacijama”. Naredne 2007.godine u Pan~evu je odràn “êtvrti internacionalni pan~eva~ki karne-val”, koji je tako|e delimi~no finansiran sredstvima buyeta op{tine. Ta-ko je i ovog puta predsednik op{tine Sr|an Mikovi} “odre{io kesu” i za-kqu~kom441) iz februara 2007. godine, na ra~un udruèwa “Prijateqi Pan-~eva” odobrio buyetske dotacije u ukupnom iznosu od 1.261.422 dinara. Poredovih dotacija, tro{kovi sme{taja i ishrane u~esnika karnevala u hotelu“Tami{“ ko{tali su 804.300 dinara, a pla}eni su iz sredstava JP “Direkci-ja za izgradwu i ure|ewe Pan~eva”.

Kada je re~ o tro{kovima koje je op{tina Pan~evo snosila za organiza-ciju tre}eg i ~etvrtog internacionalnog pan~eva~kog karnevala u 2006. i2007. godini, buyetski inspektor je utvrdio odre|ene nezakonitosti. Naime,prema navodima iz inspekcijskog izve{taja utvr|eno je da finansirawe or-ganizacije ovih karnevala, koji su bili planski predvi|eni kao gradska ma-nifestacija, nije izvr{eno u skladu sa odredbom ~lana 123 tada{weg zako-na o javnim nabavkama. Su{tina nepravilnosti se ogleda u tome {to je op-{tina Pan~evo, poslove na realizaciji navedenog karnevala poverila udru-èwu “Prijateqi Pan~eva”, a da prethodno nije sproveden postupak javnenabavke male vrednosti, niti je zakqu~en ugovor sa ovim udruèwem. Dakle,osim udruèwa “Prijateqi Pan~eva” mo`da je i neka druga NVO bila zain-teresovana da po jeftinijoj ceni organizuje ovu manifestaciju, ali “demo-kratu” Sr|ana Mikovi}a to o~igledno nije interesovalo.

Floskulama protiv ~iwenica

Sa prethodnim ~iwenicama koje su sistematizovane i obra|ene u ovojanalizi, a koje je utvrdio buyetski inspektor Ministarstva finansija,predsednik op{tine Pan~evo Sr|an Mikovi} nije bio saglasan. On je imao


274

442) Dopis je zaveden pod brojem: I-03/2007-79, od 21. 11. 2007. godine.443) Slu`bene bele{ka je zavedena pod brojem: 401-00-1377/2007-09/04, od 26. 11. 2007.

godine.444) @alba je zavedena pod brojem: I-03/2008, od 18. 6. 2008. godine.

ne{to druga~ije vi|ewe svoga rada, pa je tako, koriste}i zakonsko pravo, da-na 21. novembra 2007. godine Ministarstvu finansija uputio pismene pri-medbe442) na nalaz buyetskog inspektora. Zanimqivo je to da Mikovi}, u ci-qu svoje odbrane, a u vezi sa nezakonitim isplatama “naduvanih” zarada, ka-è da je op{tina Pan~evo radila isto ono {to radi i ve}ina lokalnih sa-mouprava koje “ne primewuju u potpunosti vaè}e propise kojima je reguli-san obra~un plata”. Prema wegovom mi{qewu, za sve je kriva Vlada Repu-blike Srbije jer je izmenama uredbe o koeficijentima “do{lo do velikihrazlika u platama zaposlenih u javnim slu`bama i visini plate zaposlenihu op{tinskim upravama”, a to dovodi do “nezadovoqstva” i “osipawa kvali-tetnih kadrova”. [to se ti~e nezakonitog zakqu~ewa ugovora o kreditu ko-jim je op{tina popunila “rupe” u buyetu, Mikovi} kaè da se op{tini ù-rilo i da je hteo da izbegne dodatne tro{kove, kao i to da je postojao rizikda do kraja godine ne}e biti mogu}e da se okon~a procedura sa najmawe dveispravne ponude. On u prigovoru napomiwe i to da Zakon o javnim nabavka-ma nije dobar i izraàva “nadu da }e novi zakon ispraviti nelogi~nosti”.Kada je re~ o organizaciji i finansirawu gradskih karnevala bez raspisi-vawa tendera, odnosno bez primene Zakona o javnim nabavkama, “demokrata”Mikovi} se ne izja{wava posebno. On se ne osvr}e na decidno utvr|ene ne-pravilnosti, ve} perfidno vr{i zamenu teza tvrdwom da je re~ o “projektuza pozitivnu promociju grada (...) ~ime je Pan~evo zvani~no postalo evrop-ski karnevalski grad maja 2006. godine”. Ove primedbe Sr|ana Mikovi}aMinistarstvo finansija nije prihvatilo, a to je konstatovano u slu`benojbele{ci443) koju je sa~inila buyetski inspektor Dragica Panteli}.

Mo`da nadoknadi 82,5 miliona, a mo`da i ne

Kako je protekao ostavqeni rok od 180 dana, a op{tinske vlasti u Pan-~evu nisu preduzele meru da izvr{e povra}aj sredstava od 82.577.419 dinara,koliko je nezakonito ispla}eno na ime “naduvanih” plata, reagovalo je iMinistarstvo finansija. Naime, buyetski inspektor je dana 5. juna 2008. go-dine doneo re{ewe kojim je ista mera ponovo naloèna op{tinskim vlasti-ma, a za izvr{ewe ovog re{ewa je ostavqen rok od 30 dana. Ve} 17. jula 2008.godine op{tina Pan~evo je ministru finansija kao drugostepenom organuizjavila àlbu444) na prvostepeno re{ewe buyetskog inspektora. U àlbije izme|u ostalog navedeno i to da se “op{tina protivi da se izvr{i povra-}aj vi{e obra~unatih i ispla}enih plata”, kao i to je postupawe po naloè-noj meri “neizvodqivo zbog niskih zarada u lokalnoj samoupravi”. Posebnoje interesantan navod àlbe u kome se isti~e da bi se postupawem po nalo-ènoj meri dovele “u neravnopravan poloàj lokalne samouprave jer veli-ki broj op{tina nije primewivao vaè}e osnovice i koeficijente”. Re{a-

Ivan Nini}

275

445) Izvor: List “Pan~evac”, (http://www.pancevac.eu), br.4221, od 30. 11. 2007. godine.446) Re{ewe broj: UP 4-1201/07-23, od 15. 4. 2008. godine.447) Zakon o prekr{ajima (“Sl. glasnik SRS”, br. 44/89 i “Sl. glasnik RS”,

br.21/90... 55/04”).

vaju}i po ovoj àlbi, tada{wa ministarka finansija Dijana Dragutinovi}je dana 30. septembra 2008. godine donela drugostepeno re{ewe kojim je ̀ al-ba odbijena u celosti kao neosnovana. Dakle, potvr|ena je obaveza nadokna-de 82.577.419 dinara u op{tinsku kasu. Prema pisawu lokalnog lista “Pan-~evac”, predsednik op{tine Sr|an Mikovi} je 20. novembra 2007. godine na-loìo da se “decembarske plate vrate u okvir odre|en propisima dràveSrbije, za zaposlene to je smawewe od 34 odsto, a za funkcionere minus od 19odsto”. Tada je Mikovi} rekao da }e “novac u op{tinsku kasu biti vra}en akoi sve op{tine u Srbiji budu tako postupile, a u suprotnom ne}e445)”. Dakle,zarade su vra}ene u zakonske granice, a {ta je sa {tetom od 82,5 miliona di-nara? Autor ove analize nije uspeo da od Ministarstva finansija dobije do-kaz, odnosno dokument iz koga bi se moglo videti da li je u buyet op{tinePan~evo nadokna|en oteti novac za vreme Mikovi}evog mandata.

Sudiji nije bila jasna prekr{ajna prijava

Da zbog me{etarewa u op{tini Pan~evo Sr|an Mikovi} nije snosiokrivi~nu odgovornost, niti je bio predmet interesovawa nadle`nih pravo-sudnih organa, to je potpuno jasno imaju}i u vidu da je funkcioner Demokrat-ske stranke. Me|utim, posebno je interesantno to {to Mikovi} uop{te ni-je snosio ni “mizernu” prekr{ajnu odgovornost, koja u ovakvim slu~ajevimame{etarewa zapravo bude idealna prilika da se me{etar sa nekoliko hiqa-da dinara “udari po yepu” i da se cela pri~a na tome zavr{i. Prema re{e-wu446) Op{tinskog organa za prekr{aje u Pan~evu, koje je 15. aprila 2008. go-dine potpisala sudija Gorica Sekuli}, Mikovi} nije bio predmet intereso-vawa ni ovog organa. Kako? Naime, navedenim re{ewem je odba~en zahtev zapokretawe prekr{ajnog postupka protiv okrivqenog Sr|ana Mikovi}a, ko-ji je podneo buyetski inspektor Ministarstva finansija zbog sumwe da jeprijavqeni Mikovi} kr{io odredbe Zakona o javnim nabavkama. Spornizahtev je odba~en “kao neuredan”, a obrazloèwe za takvu odluku je pomaloironi~no i pored toga {to je u strogo formalnom smislu razumqivo. Sudi-ja za prekr{aje obrazlaè da zahtev buyetskog inspektora nije sadrào me-sto i na~in izvr{ewa prekr{aja, kao ni obja{wewe o kojoj vrsti ugovora ojavnim nabavkama je zapravo re~. Da stvar bude gora, po upozorewu sudije dau ostavqenom roku dopuni svoj zahtev kako to propisi nalaù, buyetski in-spektor to nije u~inio. Takvo pona{awe buyetskog inspektora, sudija zaprekr{aje je primenom ~lana 178, stava 2 Zakona o prekr{ajima447) treti-rao kao odustanak podnosioca zahteva od daqeg vo|ewa prekr{ajnog postup-ka, zbog ~ega je sporno re{ewe i doneo. Dakle, Sr|an Mikovi} se kroz “igle-ne u{i” provukao od prekr{ajne odgovornosti i kazne koja bi verovatno bi-li simboli~na.


276

448) Du{an Petrovi} je ~lan Demokratske stranke od 1992. godine, bio je predsed-nik SO [abac i poslanik u Ve}u gra|ana Skup{tine SRJ (2000-2004) bio jenarodni poslanik DS-a (od 2003), bio je potpredsednik Narodne skup{tineRS i {ef poslani~ke grupe DS-a (od 2004), izabran za potpredsednika DS-a(2004. i 2006), zamenik predsednika DS-a (od marta 2006), bio je ministarpravde u drugoj vladi dr V. Ko{tunice (maj 2007-jul 2008).

(35)Ministar pravde zata{kao malverzacije u pravosu|u (1)

Izborom Du{ana Petrovi}a iz Demokratske stranke na funkciju mi-nistra pravde u Vladi Republike Srbije, nastavqen je kontinuitet poli-tizacije i korupcije u pravosudnom sistemu. Ministar Petrovi} nijeumeo da za{titi pojedine sudije koje su se u vr{ewu svoje du`nosti odupi-rale uticaju unutra{we i spoqa{we politike, dok je s druge strane {ti-tio wihove kolege koje je i sam uhvatio u nezakonitim radwama. Grupa zanadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde je tokom 2007. godineizvr{ila 14 internih kontrola pravosudnih organa {irom Srbije i u svimkontrolama je utvr|eno me{etarewe, kr{ewe propisa i pqa~kawe buyetaRepublike Srbije. Me|utim, i pored zakonske obaveze prijavqivawa odgo-vornih lica koja su me{etarila, Ministarstvo pravde, na ~elu sa mini-strom Petrovi}em, nije podnelo ni jednu jednu prijavu protiv odgovornih,ve} su mu}ke zata{kane tako {to je svaki nalaz svoj put zavr{io u fioka-ma Ministarstva pravde. Obaveza podno{ewa prijava za interne kontro-lore je proizilazila iz odredaba ~ak 3 zakona, i to: Zakona o buyetskom si-stemu, Zakona o prekr{ajima i Zakonika o krivi~nom postupku. Me|utim,u Ministarstvu pravde su smatrali da ih zakon ne obavezuje da prijave ne-zakonitosti koje su otkrili u postupcima finansijskih kontrola radapravosudnih organa.

* * *

Petrovi}ev kontinuitet politizacije i korupcije

Stawe u srpskom pravosu|u, dolaskom DOS-a na vlast 5. oktobra 2000.godine, postalo je zaista alarmantno i neodrìvo, a svoj “pe~at” slomu pra-vosudnih institucija za vreme svog jednogodi{weg ministarskog mandata,dao je i Du{an Petrovi}448) iz Demokratske stranke. Iako je s jedne stranewegov mandat bio isuvi{e kratak da bi se mogli sumirati nekakvi rezulta-ti, s druge strane taj mandat je bio i te kako dug za nastavak kontinuitetauru{avawa pravosudnih institucija. Taj kontinuitet karakteri{e prisu-stvo dva faktora koji se nalaze u uzro~no-posledi~noj vezi. Re~ je o (1) po-litizaciji pravosudnih institucija, odnosno politizaciji sudijskih i tuì-la~kih funkcija i (2) korupciji. Kako za depolitizaciju tako ni za iskore-wavawe korupcije, Du{an Petrovi} kao ministar nije pokazao politi~kuvoqu, ve} je “pre}utnim” pona{awem podrào tihi slom pravosudnog siste-

Ivan Nini}

277

449) Izvor: List “Ve~erwe novosti”, (http://www.novosti.rs), od 10. 7. 2007. godine.

ma, odnosno slom tre}eg stuba vlasti u Republici Srbiji. U “~abru” ~iji je“majstor” i sam bio, Petrovi} nije èleo aktivno da u~estvuje. Tako je u ju-lu 2008. godine, u drugom “me{awu” i “raspodeli karata” pri formirawu no-ve vlade, odbio ponudu Borisa Tadi}a da i daqe rukovodi Ministarstvompravde. Prema pisawu medija, Du{an Petrovi} je u{ao u sukob sa Tadi}em,izraàvaju}i nezadovoqstvo {to kao “drugi ~ovek”u infrastrukturi Demo-kratske stranke nije kandidat za funkciju premijera. [pekuli{e se da seupravo zbog toga povukao u “jazbinu” i odlu~io da se u narednom periodu ba-vi organizacijom i funkcionisawem Demokratske stranke. Od tada Du{anPetrovi} “{parta” po Srbiji i pravi politi~ke sporazume o lokalnim ko-alicijama, u op{tinama i gradovima gde je Demokratska stranka “privreme-no” opozicija. Istovremeno, po lokalnim odborima Demokratske stranke“gasi” àri{ta i unutra{we sukobe, bavi se kadrovskim pitawima ko }e gdeod “ùtih” me{etariti, i {to je wemu svakako najzna~ajnije, pozicionirasebe i svoj uticaj u strana~koj infrastrukturi. O tome {ta se de{avalo zavreme wegovog ministarskog mandata, u Srbiji se i ne govori.

Razmere politi~ke korupcije u pravosu|u

îwenica je da se dolaskom “demokratskih” snaga na vlast u Srbiji, iz-bor sudija, tuìlaca, predsednika sudova, kao i wihove smene, vr{e iskqu-~ivo po politi~koj podobnosti, uz koordiniran uticaj spoqa{wih i unutra-{wih faktora. Od tako “instaliranih” nosioca pravosudnih funkcija ~e-sto se u krivi~nim predmetima koji imaju politi~ku konotaciju o~ekuje se-lektivna primena prava i dono{ewe politi~kih odluka. S druge strane, onikoji ne èle da u~estvuju u tome trpe posledice i povla~e se sa svojih funk-cija. Postoje dva reprezentativna primera koja idu u prilog prethodnoj te-zi, a {to datira iz vremena ministrovawa Du{ana Petrovi}a. Jedan od pri-mera uticaja unutra{we strana~ke politike na nosioce pravosudnih funk-cija jeste ostavka Milene Ili}-Drecun, sudije Vrhovnog suda Srbije koja jepostupala u predmetu ubistva Ivana Stamboli}a i poku{aj ubistva VukaDra{kovi}a u Budvi. Ona je u julu 2007. godine podnela ostavku na sudijskufunkciju, i to neposredno pred dono{ewe presude u tre}em stepenu kojom jeMiloradu Ulemeku Legiji i Branku Ber~eku potvr|ena maksimalna kaznazatvora od 40 godina. “Zahtev za razre{ewe podnela sam zbog profesional-ne i li~ne odgovornosti u odnosu na pravilnu primenu zakona” – rekla je ta-da sudija Milena Ili}-Drecun449). Kako su mediji tada izvestili, sudijaIli}-Drecun se nije sloìla sa potvr|ivawem osu|uju}e presude zbog tzv.apsolutne povrede zakona. Ona je smatrala da bi predmet morao biti vra}enna ponovno su|ewe, pri ~emu bi se otklonili, odnosno ispravili procesnipropusti, a {to bi za ciq imalo potpuno utvr|ivawe ~iweni~nog stawa ipravilnu primenu materijalnog prava.

Drugi primer uticaja spoqa{we politike i nevladinog sektora na no-sioce pravosudnih funkcija za vreme Petrovi}evog ministarskog mandata


278

450) Misli se na NVO “Fond za humanitarno pravo” na ~ijem ~elu se nalazi Nata-{a Kandi} i ambasada, SAD u Beogradu.

451) Izvor: List “Glas javnosti”, (http://www.glas-javnosti.rs/), od 28. 9. 2007. godine.

jeste smena sudije za ratne zlo~ine mr Gordane Boìlovi}-Petrovi}. Ona jeu septembru 2007. godine ekspresno “razduèna” svih predmeta koje je vodi-la i u kojima je u~estvovala u Ve}u za ratne zlo~ine Okru`nog suda u Beo-gradu i vra}ena na prethodno radno mesto okru`nog sudije. “Sklowena samiz predmeta Suva Reka jer je preko wega planirana medijska, antidràvnakampawa, radi slabqewa pregovara~ke pozicije Srbije (...) smewena sam po-sle izri~itog zahteva nekih nevladinih organizacija i jedne ambasade450) za-to {to sam sudija na koga se ne moè uticati. To se videlo u presudi koju jeve}e, kojim sam predsedavala, donelo u krivi~nom postupku protiv jedinice“[korpioni”. Neko je bio nezadovoqan time {to smo u toj presudi utvrdi-li da tuìla{tvo nije imalo dokaze za tvrdwu da su muslimani iz Srebre-nice preba~eni u Trnovo, gde su ih streqali po nalogu nekoga iz Vojske Re-publike Srpske. Traìli smo od vlasti u Hrvatskoj, BiH i Srbiji sve doka-ze koje imaju o toj jedinici, od wenog osnivawa, preko organizacije, do delo-vawa, i ni{ta nismo dobili” – izjavila je povodom svoje smene sudija Boì-lovi}-Petrovi}451). Prema wenim re~ima, srpske vlasti su “bile upozoreneda }e Okru`nom sudu u Beogradu biti uskra}ene donacije iz inostranstvaukoliko ona ne bude smewena”.

Ignorisawe i zata{kavawe korupcije u pravosu|u

Iako na prvi pogled tako izgleda, ova dva primera ne govore samo o to-me kako je za vreme ministrovawa Du{ana Petrovi}a vr{ewe sudijskefunkcije u Srbiji bilo politizovano. Sli~nih primera je bilo i pre Pe-trovi}a i posle Petrovi}a. Me|utim, ova dva primera nam pokazuju kolikoje politi~ka korupcija uzela maha kada se govori o pravosudnom sistemu Sr-bije, ~iji je ministar u datom trenutku bio Du{an Petrovi}. Prvi primernam ukazuje na politi~ku korupciju koja potiskuje pravilnu primenu pozi-tivnog prava zarad namirewa partijskih apetita, a {to za posledicu ima do-no{ewe presude koja nije u svemu zasnovana na zakonu. U takvoj situaciji su-dija podnosi ostavku, a ministar pravde Du{an Petrovi} se ne ogla{ava.Drugi primer nam tako|e ukazuje na politi~ku korupciju koja se proizvodipod uticajem odre|ene ambasade i odre|ene nevladine organizacije. Razlogje taj {to ove dve strane nisu zadovoqne izre~enom presudom i u prilici suda ucewuju vlast u Srbiji da }e uskratiti donaciju iz inostranstva. U takvojsituaciji sudija se smewuje sa poloàja, a ministar pravde Du{an Petrovi}ponovo se ne ogla{ava. Upravo ignorisawe korupcije, kr{ewa zakona i me-{etarewa u pravosu|u u periodu ministarskog mandata Du{ana Petrovi}a,jeste ono na {ta }e autor ukazati u ovoj analizi.

Dok su, s jedne strane, za vreme ministrovawa Du{ana Petrovi}a nosi-oci pravosudnih funkcija bili prinu|eni da podnesu ostavku ili su smewi-vani po politi~kom kriterijumu, s druge strane pojedini ~elni qudi pravo-

Ivan Nini}

279

sudnih organa u Srbiji su abolirani svakog vida odgovornosti i pored ~iwe-nice da su “uhva}eni na delu” kada je re~ o nezakonitom i nenamenskom ar~e-wu novca iz buyeta. Kako? Naime, predmet ove analize i istraìva~kog ra-da jeste zapravo èqa autora da istraì, obradi i da dokumentuje ~iweniceo tome ko i kako kontroli{e pravosudne organe u Srbiji kada je re~ o tro-{ewu novca iz buyeta. Kre}u}i se u tom smeru, autor je do{ao do neverovat-nih otkri}a i saznawa koja ukazuju na ~iwenicu da je interna kontrola Mi-nistarstva pravde u 2007. godini izvr{ila 14 kontrola pravosudnih organa{irom Srbije i da je u kontrolisanim subjektima utvr|eno me{etarewe {i-rokih razmera. Gotovo svi kontrolisani pravosudni organi su uhva}eni ubezgrani~nom kr{ewu propisa i nano{ewu {tete buyetu i gra|anima Srbi-je, a da su pri tom isti bili u obavezi da se staraju o za{titi dràvnog in-teresa, vladavini prava i po{tovawu zakona. Me|utim, pored pitawa kokontroli{e haos u pravosu|u, mnogo va`nije je pitawe kako se taj haos kon-troli{e i koji je epilog svake kontrole koja se sprovede. Odgovor je jedno-stavan, jer sve {to se u kontroli otkrije to se istovremeno i zata{ka. Kako?

Interna kontrola –– kontrola za zata{kavawe malverzacija

U okviru sistematizacije i organizacije poslova iz nadle`nosti Mini-starstva pravde Republike Srbije funkcioni{e “grupa za nadzor i internukontrolu”. U opisu poslova i zadataka ovog odeqewa jeste kontrola svih in-direktnih korisnika buyetskih sredstava kojima Ministarstvo pravde do-tira novac iz buyeta Republike. Tako zapravo interni kontrolori vr{e dvevrste kontrole, a to je prethodna i naknadna kontrola. Tzv. “prethodna kon-trola” ima za ciq da spre~i pojavu neefikasnosti, gre{aka i nepravilno-sti, a obuhvata kontrolu svih transakcija koje nastaju u Ministarstvu prav-de, ali i kod indirektnih korisnika za ~ije izvr{ewe buyetskih izdataka jeodgovoran ministar. To prakti~no zna~i da “prethodna kontrola” obuhvatakontrolu finansijskih transakcija pre nego {to se realizuju, odnosno preizvr{enog pla}awa po ra~unovodstvenim ispravama koje se sa~iwavaju u or-ganizacionim jedinicama Ministarstva pravde, ali isto tako i kod indi-rektnih korisnika buyeta. Primera radi, “prethodna kontrola” u Mini-starstvu pravde u 2007. godini, obuhvatala je kontrolu svih isplata i finan-sijskih transakcija koje nastaju u organizacionim jedinicama Ministar-stva, a ~ija je pojedina~na vrednost prelazila 200.000 dinara, kao i kontro-lu pla}awa svih javnih nabavki bez obzira na vrednost nabavke. Pored toga,ova kontrola je u 2007. godini obuhvatala i kontrolu svih finansijskihtransakcija i isplata u Vrhovnom sudu Srbije, Republi~kom javnom pravo-branila{tvu, Republi~kom javnom tuìla{tvu, Tuìla{tvu za ratne zlo-~ine i Vi{em trgovinskom sudu.

Druga vrsta kontrole, tzv. “naknadna kontrola” podrazumeva kontrolukoja se vr{i u ciqu otklawawa gre{aka, neefikasnosti i nepravilnosti.Ovakva vrsta kontrole se obi~no vr{i nakon ve} obavqenih finansijskihtransakcija. Uglavnom se de{ava da gra|ani prijave neke nepravilnosti,zloupotrebe ili “mu}ke”, a nakon toga je interni kontrolor duàn da izvr-


280

452) Izve{taj je u Ministarstvu pravde zaveden pod brojem: 021-02-17/2008-15, od20. 2. 2008. godine.

453) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02... 86/06).454) Zakon o prekr{ajima (“Sl. glasnik RS”, br. 21/90... 55/04).

{i kontrolu i preduzme sve mere u skladu sa zakonom, a u ciqu otklawawauo~enih nepravilnosti i propusta. Isto tako, interni kontrolori imajudiskreciono ovla{}ewe koje im dopu{ta da u bilo kom trenutku mogu da iz-vr{e “naknadnu kontrolu” po slu`benoj du`nosti, bez ikakve prijave gra|a-na. Prema godi{wem izve{taju o izvr{enim kontrolama452) grupe za nad-zor i internu kontrolu Ministarstva pravde u 2007. godini, ovakvih kontro-la je bilo 14, a kontrolisani su sudovi, tuìla{tva i organi za prekr{aje.O svim kontrolama su sa~iweni izve{taji (nalazi) iz kojih se na osnovu pre-gleda sadràja moè izvesti zakqu~ak da su svi kontrolisani pravosudniorgani ogrezli u me{etarewu i korupciji. S obzirom da su tzv. naknadnekontrole i te kako interesantne, autor ove analize }e posebno ukazati na~iwenice koje su otkrili interni kontrolori za vreme ministrovawa Du-{ana Petrovi}a. Me|utim pre nego {to na red do|e analiza konkretnih (po-jedina~ni) primera, neophodno je sagledati kakva su zakonska ovla{}ewa da-ta internoj kontroli u pogledu inicirawa prekr{ajne i krivi~ne odgovor-nosti.

Ovla{}ewe internih kontrolora za podno{ewe prijava

U situacijama kada u postupku kontrole utvrde nepravilnosti koje sunastale usled kr{ewa zakona i drugih propisa, interni kontrolori su du-`ni da protiv odgovornih lica (u~inioca prekr{aja) podnesu prekr{ajnu,odnosno krivi~nu prijavu. Tako prilikom me{etarewa sa buyetom koje, na-ravno, podrazumeva nenamensko tro{ewe novca i nezakonito izmirivaweobaveza koje nisu smele, niti su mogle da padnu na teret buyetskih sredsta-va, zakon internom kontroloru nalaè da me{etara prijavi nadle`nim or-ganima.

Ova obaveza proizilazi iz ~lana 75 Zakona o buyetskom sistemu Repu-blike Srbije453) kojim je propisano: “Zahtev za pokretawe prekr{ajnog po-stupka iz ~lana 74 ovog zakona podnose interni kontrolori, buyetska in-spekcija i revizija, lokalna slu`ba za inspekciju i reviziju i druga licaovla{}ena za vr{ewe nadzora nad izvr{ewem ovog zakona”. Isto tako, sta-vom 2 je propisano da “prekr{ajni postupak iz ~lana 74 ovog zakona ne moèse pokrenuti ako proteknu tri godine od dana kada je prekr{aj u~iwen”. Po-red ovoga, ovla{}ewe za podno{ewe prekr{ajnih prijava interni kontro-lori imaju i u skladu sa odredbama Zakona o prekr{ajima. Tako je ~lanom 176Zakona o prekr{ajima Republike Srbije454) propisano da zahtev za pokreta-we prekr{ajnog postupka podnosi ovla{}eni organ ili o{te}eni. Stavom2 ovog ~lana je precizirano da ovla{}eni organi zapravo jesu “organi upra-ve, ovla{}eni inspektori, javni tuìlac i drugi organi i organizacije ko-je vr{e javna ovla{}ewa u ~iju nadle`nost spada neposredno izvr{ewe ilinadzor nad izvr{ewem propisa u kojima su predvi|eni prekr{aji”.

Ivan Nini}

281

455) Zakon o krivi~nom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 46/06) je stupio na snagu 10. 7.2006. godine, a primewuje se od 1. 7. 2007. godine, izuzev pojedinih odredbi kojesu u primeni od dana stupawa na snagu.

456) Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog zna~aja (“Sl. glasnikRS”, br. 120/04).

Kada je re~ o prijavqivawu krivi~nih dela, zakon je i u tom pogledu ve-oma precizan, pa je ~lanom 253 Zakona o krivi~nom postupku Republike Sr-bije455) propisano da su “svi dràvni organi du`ni da prijave krivi~na de-la za koja se goni po slu`benoj du`nosti, o kojima su obave{teni ili za wihsaznaju na drugi na~in”. Stavom 2 istog ~lana propisano je da tu du`nost pri-javqivawa krivi~nog dela imaju “sva fizi~ka i pravna lica koja na osnovuzakona poseduju odre|ena javna ovla{}ewa (...), ako su za krivi~no delo sa-znali u vezi sa svojom delatno{}u”.

Dakle, interni kontrolori Ministarstva pravde Republike Srbije sunakon svakog izvr{enog postupka “naknadne kontrole” kod buyetskih kori-snika (sudova, tuìla{tva i organa za prekr{aje) bili u obavezi da po slu-`benoj du`nosti podnesu odgovaraju}e prijave nadle`nim organima. Sude}ipo nalazima internih kontrolora, kod svih 14 kontrolisanih organa bilo jematerijala da se nakon izvr{ene kontrole podnesu odgovaraju}e prijave. Jed-nostavno, kr{ewem drugih propisa, kr{ene su i odredbe Zakona o buyetskomsistemu Republike Srbije jer je uglavnom vr{eno pla}awe iz buyeta na ne-zakonit na~in, i to u mawim ili ve}im iznosima od dozvoqenih, a pojedinapla}awa su vr{ena i bez zakonskog osnova. Ove posledice me{etarewa i ne-namenskog tro{ewa buyetskih sredstva, ~elni qudi sudova i tuìla{tvaproizveli su kr{ewem: Zakona o ure|ewu sudova, Zakona o sudskim taksama,Zakona o javnim nabavkama, Zakona o ra~unovodstvu i reviziji, Zakona oplatama u dràvnim organima i javnim slu`bama, kao i kr{ewem podzakon-skih akata – raznoraznih pravilnika i uredbi.

U Ministarstvu priznali da su otkrili i zata{kali mu}ke

S obzirom na saznawa do kojih je autor ove analize do{ao, s razlogom semoè postaviti pitawe {ta je Ministarstvo pravde konkretno preduzelo,osim {to je interna kontrola u svojim izve{tajima naloìla odre|ene pre-poruke kontrolisanim subjektima. Te preporuke u principu glase “ovo {toste do sada radili nemojte ubudu}e da radite i po{tujte zakon”. Tragaju}i zaodgovorom autor se u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informaci-jama od javnog zna~aja456), 2. jula 2008. godine obratio Ministarstvu pravde,i to sa slede}im pitawima: “(1)Da li je Ministarstvo pravde, grupa za nad-zor i internu kontrolu nakon izvr{enih kontrola u pravosudnim organimatokom 2007. godine podnosila prekr{ajne ili krivi~ne prijave protiv od-govornih lica u kontrolisanim subjektima?; (2) Ukoliko jeste, koliko ta-kvih prijava je podneto, protiv kojih lica i kom organu su prijave podnete?;(3) Ukoliko nisu podno{ene prijave nakon izvr{ene kontrole, iz kojih raz-loga iste nisu podnete, imaju}i u vidu da je to bila obaveza internog kontro-


282

457) Dopis Ministarstva pravde je ozna~en brojem: 120-7-00-60/2008-01, od 14. 7.2008. godine.

lora u skladu sa ~lanom 75 Zakona o buyetskom sistemu, ~lanom 176 Zakonao prekr{ajima RS i ~lanom 253 Zakonika o krivi~nom postupku?” Dakle,pitawa su krajwe jednostavna i precizna.

Odgovore na postavqena pitawa autor je dobio dopisom Ministarstvapravde457) od 14. juna 2008. godine, a takvi odgovori su mogli unapred da sepretpostave. Naime, ovla{}eno lice Ministarstva pravde je autoru prosle-dilo odgovor koji je sa~inila Sneàna Netkovi}, na~elnica grupe za nadzori internu kontrolu u Ministarstvu pravde. Odgovaraju}i na pitawa autora,gospo|a Netkovi} kaè da je “~lanom 66a Zakona o izmenama i dopunama za-kona o buyetskom sistemu, koji je na snagu stupio 4. oktobra 2006. godine, pro-mewen na~in vr{ewa interne kontrole u svim subjektima koji su u sistemufinansirawa iz buyeta Republike Srbije, te je interna kontrola organizo-vana kao sistem procedura i odgovornosti svih lica ukqu~enih u finansij-ske i poslovne procese direktnih i indirektnih korisnika buyetskih sred-stava”. Prema navodima iz wenog dopisa, “po ovom zakonu za uspostavqawebezbednih i efikasnih internih kontrola vezanih za sve odluke koje se od-nose na finansijsko upravqawe i kontrolu, odgovoran je rukovodilac di-rektnog ili indirektnog korisnika buyetskih sredstava, ili lice koje onovlasti”. Najskandaloznija tvrdwa gospo|e Netkovi} u pomenutom odgovorujeste navod da “izmenama i dopunama zakona, grupa za nadzor i internu kon-trolu nije imala obavezu da poslove interne kontrole obavqa na na~in kao{to je to ranije zakonom bilo regulisano i kako to autor navodi u svomobra}awu”.

Ona daqe u svom odgovoru navodi da je “ipak u 2007. godini izvr{en od-re|en broj naknadnih kontrola i da je u izve{tajima ukazano na odre|ene ne-pravilnosti”. Na kraju zakqu~uje da “kako su sva odgovorna lica obavestilaMinistarstvo pravde da }e postupiti po preporukama iz izve{taja, a po oce-ni Ministarstva u toku sprovo|ewa kontrola nije se mogla utvrditi povre-da finansijske discipline, po na{em mi{qewu nije bilo mesta vo|ewu pre-kr{ajnih, a ni krivi~nih postupaka”. Tako|e, gospo|a Netkovi} kaè i toda je ~lanom 74, stavom 8 Zakona o buyetskom sistemu propisano da }e se nov-~ana kazna za prekr{aj izre}i organu ili licu ako ne otkloni propuste nakoje je ukazano u pismenom izve{taju interne kontrole, ili ih ne ispraviblagovremeno.

Jalovo tuma~ewe zakona ““smestilo”” sve dokaze u fioku

Dakle, ovakvo opravdawe kakvo je autor dobio iz Ministarstva pravde,odgovara ~iwenici da taj organ ni{ta nije preduzeo kako bi blagovremenobili procesuirani odgovorni nosioci pravosudnih funkcija koji su se na-lazili na ~elu odre|enih pravosudnih institucija. Me|utim, odgovor ova-kve sadrìne nije utemeqen u zakonu kako to gospo|a Sneàna Netkovi}èli da predstavi. Naime, odredbama Zakona o buyetskom sistemu su jasno

Ivan Nini}

283

propisani slu~ajevi prekr{aja za koje je interni kontrolor obavezan dapodnese prekr{ajnu prijavu organu za prekr{aje. Prema re~ima gospo|eSneàne Netkovi}, odgovorna lica su obavestila Ministarstvo pravde da}e postupiti po preporukama iz izve{taja o kontroli i tu se pri~a zavr{a-va, dok po wenom vi|ewu zakon propisuje prekr{ajnu odgovornost ukolikose ne otklone propusti na koje su interni kontrolori ukazali. Da to ipaknije ba{ tako, proizilazi iz ~iwenice da samim tim {to je utvr|en nekiprekr{aj postoji “bi}e prekr{aja” koje je sadràno u materijalnoj odredbipropisa i koje se odgovornom licu moè staviti na teret kao posrednom ilineposrednom izvr{iocu. Ta~no je i to da ukoliko “me{etar” ne otklonipropuste ukazane u izve{taju interne kontrole, ~ini prekr{aj, ali ovog pu-ta Zakon o buyetskom sistemu to propisuje kao novi prekr{aj koji se razli-~ito tretira i sankcioni{e u odnosu na prethodni prekr{aj koji je ve} dotada bio u~iwen.

Tako|e nije ta~na tvrdwa u izja{wewu gospo|e Netkovi} da je izmena-ma i dopunama Zakona o buyetskom sistemu prestala obaveza podno{ewaprijava od strane internih kontrolora. Naime, izmenama i dopunama ovogsistemskog zakona odre|ene zakonske odredbe jesu korigovane. Tako je pre-cizirano da buyetski korisnici ne moraju uspostavqati posebnu slu`bu in-terne kontrole, ve} se interna kontrola uspostavqa kao “sistem procedurai odgovornosti svih lica ukqu~enih u finansijske i poslovne procese”.Ipak, ovim izmenama i dopunama nije promewena odredba (~lan 75) koja oba-vezuje internu kontrolu na podno{ewe prekr{ajnih prijava kada se utvrdikr{ewe Zakona o buyetskom sistemu.

Dakle, {ta se na kraju moè izvesti kao zakqu~ak? ̂ iwenice ukazuju nato da je za vreme ministrovawa Du{ana Petrovi}a u Ministarstvu pravdezata{kan svaki slu~aj kr{ewa zakona, korupcije i me{etarewa buyetskimnovcem u pravosudnim organima koje je to isto ministarstvo otkrilo. Poredslu~ajeva koje je zatekao, Petrovi} je zata{kao i slu~ajeve kr{ewa propisau pravosu|u koji su utvr|eni za vreme wegovog mandata. Jednostavno, niko ni-je procesuiran, niti sankcionisan. Da stvar bude jo{ gora, ministar Petro-vi} je za svaku kontrolu izdavao pismeni nalog, a zatim je nakon zavr{etkakontrole potpisivao propratni akt kojim su ~elni qudi kontrolisanih su-dova i tuìla{tava obave{tavani o rezultatima kontrole. Svoj potpis jestavio i na godi{wi izve{taj o radu grupe za nadzor i internu kontrolu u2007. godini, i to uz naznaku “saglasan ministar Du{an Petrovi}”. Time susve otkrivene mu}ke i pqa~ke ostale “interna stvar” u fiokama Petrovi-}a, dok su me{etari ostali netaknuti u svojim foteqama, pri tom i daqe vr-{e}i funkciju “za{tite” prava, pravde, javnih i dràvnih interesa. Dalekogore od svega ovoga jeste ~iwenica da je u istom period Du{an Petrovi} bioi predsednik vladine Komisije za primenu nacionalne strategije za borbuprotiv korupcije.


284

458) Novi Zakon o ure|ewu sudova (“Sl. glasnik RS”, br.116/08”), donet je 22. 12. 2008.godine, stupio je na pravnu snagu 30. 12. 2008. godine, a primewiva}e se tek od1. januara 2010. godine.

(36)

Sudovi i sudije u sukobu sa zakonom (2)

îwenice iz izve{taja interne kontrole Ministarstva pravde u 2007.godini ukazuju na to da su okru`ni, op{tinski i trgovinski sudovi, kao iorgani za prekr{aje u Srbiji, postali izvori me{etarewa, kriminala i be-zakowa. Najtragi~nije je to {to su ~elni qudi ovih institucija zapravonosioci pravosudnih funkcija, a po obrazovawu su diplomirani pravnicisa poloènim pravosudnim ispitom. Zbog toga se opravdano postavqa pi-tawe kuda idu dru{tvo i dràva ako jedan sudija me{etari, kr{i zakon ipotkrada buyet dràve. Kako da se pona{a pojedinac koji upravqa jednomdràvnom ustanovom, kao {to je {kola ili bolnica, ako jedan sud nenamen-ski tro{i milione iz dràvne kase, potkrada buyet na slu`benim dnevni-cama i dodacima uz platu, potkrada gra|ane naplatom nezakonitih sud-skih taksi, ne pla}a porez dràvi, nezakonito kupuje robu sa pijace, kupujekikiriki, smoki, pivo i viski na teret buyeta? Kuda ide dru{tveni, od-nosno pravni poredak Republike Srbije ako Ministarstvo pravde otkri-je i dokumentuje kriminal i bezakowe u pravosudnim institucijama i na-kon toga ne podnese nijednu prijavu protiv odgovornih lica?

* * *

Tro{ewe buyetskog novca –– slaba ta~ka srpskog pravosu|a

Pored ustavnog na~ela sudske vlasti, ~lanom 1. Zakona o ure|ewu sudo-va458) tako|e je propisano osnovno na~elo sudske vlasti u Republici Srbi-ji u kome se kaè da su “sudovi samostalni i nezavisni dràvni organi koji{tite slobode i prava gra|ana, zakonom utvr|ena prava i interese pravnihsubjekata i obezbe|uju ustavnost i zakonitost”. U tom smislu autor ove ana-lize }e na konkretnim primerima pokazati kako to sudovi u Srbiji “{tite”dràvni interes i “obezbe|uju” ustavnost i zakonitost. Autor }e se osloni-ti na pojedina~ne izve{taje o izvr{enim kontrolama odre|enih pravosud-nih organa u 2007. godini, a koji su sa~iweni od strane grupe za nadzor i in-ternu kontrolu Ministarstva pravde Republike Srbije. Ono {to je u ovojanalizi svakako zajedni~ko za sve pravosudne organe koji su bili predmetmaterijalno-finansijske kontrole jeste identifikacija 4 kqu~ne oblastivisokog rizika u wihovom poslovawu. Prema samoj oceni interne kontroleMinistarstva pravde ove oblasti se mogu definisati na slede}i na~in: 1)upotreba buyetskih sredstava; 2) javne nabavke; 3) plate i dodaci; i 4) razno.

U pogledu upotrebe buyetskih sredstava u ovoj analizi bi}e vi{e re~io nenamenskom tro{ewu novca od strane pravosudnih organa, s obzirom dapravosudni organi kao buyetski korisnici dobijaju transferna sredstava iz

Ivan Nini}

285

459) Zakon o sudskim taksama (“Sl. glasnik RS”, br. 28/94... 61/05).460) Zakon o ure|ewu sudova (“Sl. glasnik RS”, br. 63/01... 46/06).

buyeta Republike za ta~no utvr|ene namene. [to se ti~e javnih nabavki, ana-liza }e obuhvatiti konkretne primere nepo{tovawa procedure za sprovo-|ewe nabavke male i velike vrednosti, a koju propisuje Zakon o javnim na-bavkama. Kada je re~ o isplati zarada i dodataka sudskom i vansudskom oso-bqu u pravosudnim organima, autor }e se osvrnuti na ~esto kr{ewe propisakojima se ure|uje pravo i obim prava iz ove oblasti. I na kraju, autor }e uka-zati na ono {to je zajedni~ko za sve pravosudne organe koji su bili predmetinterne kontrole, a to je odstupawe od ra~unovodstvenih propisa i nepri-dràvawe odredaba Sudskog poslovnika. Dakle, ova analiza }e veoma preci-zno pokazati na koji na~in se sve u srpskim sudovima kr{e zakoni i proiz-vodi {teta, kako buyetu Republike Srbije tako i gra|anima Srbije. S drugestrane, ciq autora je da ukaè na to kako su ministar Du{an Petrovi} iMinistarstvo pravde ostali potpuno autisti~ni i pored svih dokumentova-nih malverzacija.

Trgovinski sud u Somboru: potkradawe i dràve i gra|ana

Predmet kontrole kod Trgovinskog suda u Somboru bila je kontrola ma-terijalno-finansijskog poslovawa i namenskog tro{ewa sredstava za peri-od 2006. godine, a kontrolu su izvr{ili interni kontrolori Suzana Desni-ca-Maksimovi} i Zoran Golubovi}. O izvr{enoj kontroli je sa~iwen izve-{taj koji je u Ministarstvu pravde zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-13/1, od 23. februara 2007. godine.

Tako interni kontrolori u ovom dokumentu “beleè” da je Trgovinskisud u Somboru u 2006. godini poslovao sa 25.837.000 dinara. Od toga je ~ak25.035.000 dinara evidentirano kao prihod iz buyetskih sredstava, a 802.000dinara kao sopstveni prihod suda. Sud je sopstvena sredstva ostvario poosnovu naplate tro{kova postupaka, registracije, likvidacije, pau{ala,taksi i izlaska izvr{iteqa na teren, a nezakonito ih je utro{io za podmi-rewe tro{kova redovnog poslovawa. Takvo tro{ewe novca je bilo u suprot-nosti sa odredbom ~lana 51 Zakona o sudskim taksama459) i odredbama ~lana77 i 78 Zakona o ure|ewu sudova460) kojima je propisano da sudske takse pred-stavqaju prihod buyeta Republike, a da sredstva za rad suda obezbe|uje Repu-blika u svom buyetu. Dakle, sud je sopstvene prihode trebalo da uplati na ra-~un buyeta i da ti prihodi, shodno navedenim odredbama Zakona o ure|ewusudova, sluè za: izgradwu novih pravosudnih objekata, investiciono odrà-vawe zgrada, nabavku opreme, materijalne tro{kove, re{avawe stambenihpitawa i stru~no usavr{avawe.

Kontrola je pokazala da je sud na ime tro{kova registracije-ogla{ava-wa u slu`benom listu, mimo stvarnih tro{kova napla}ivao pau{al od 3.000dinara, bez zakonskog osnova. Zakonom o sudskim taksama nije bilo propisa-no pla}awe sudskih taksi na ime tro{kova upisa u sudski registar, pa su ta-ko gra|ani u 2006. godini “opeqe{eni” za 127.870 dinara. Tako|e, sud je u ra-


286

461) Pravilnik o naknadi tro{kova u sudskim postupcima (“Sl. glasnik RS”, br.57/03).

462) Zakon o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02... 101/05).463) Pravilnik Trgovinskog suda u Somboru, I Su.br. 9/05-1, od 25. 1. 2005. godine.464) Pravilnik o evidenciji prometa robe i usluga (“Sl. glasnik RS”, br. 45/96...

6/99).

sponu od 3.000 do 5.000 dinara napla}ivao pau{al na ime tro{kova izlaskasudskih izvr{iteqa na teren, {to nije bilo u skladu sa Pravilnikom o na-knadi nu`nih tro{kova u sudskom postupku461), pa su gra|ani po tom osnovu“opeqe{eni” za 241.364 dinara. Interni kontrolori su u kontroli Trgovin-skog suda u Somboru utvrdili i to da ovaj sud odre|ena buyetska sredstva,preneta od strane Ministarstva pravde, nije tro{io namenski, ~ime je kr-{ena odredba ~lan 50 Zakon o buyetskom sistemu Republike Srbije462). Istotako, kontrolori su utvrdili da je sud u 2006. godini pojedinim radnicimauve}avao osnovni koeficijent za obra~un zarada i do 20 odsto, a da za to ni-je postojao zakonski osnov u okviru Pravilnika o unutra{woj organizacijii sistematizaciji radnih mesta463). Sa druge strane, stradale su sudije po-rotnici, kojima su ispla}ivane mawe dnevnice nego {to su propisima bileutvr|ene. Kada je re~ o isplati dnevnica za slu`bena putovawa, utvr|eno jeda je sud vr{io isplatu dnevnica nekim radnicima u mawem iznosu od pro-pisanih, dok je nekim radnicima ta isplata vr{ena u ve}im iznosima od pro-pisanih.

[to se ti~e zakonitosti isplata nagrada i naknada tro{kova advokati-ma u 2006. godini, kontrolori su konstatovali da po ovom pitawu nisu moglida prekontroli{u dokumentaciju. Razlog je taj {to re{ewa na i usluga464).Naime, pojedini ra~uni nisu bili potpisani niti su bili overeni, dok nekira~uni nisu sadràli otpremnice, fiskalne ise~ke i radne naloge, na osno-vu ~ega bi se moglo utvrditi da je nabavka dobara i usluga zapravo izvr{enaza potrebe suda.

Dakle, na ovom primeru moèmo videti da je u Trgovinskom sudu u Som-boru u 2006. godini u~iweno niz prekr{aja za koje su decidirano propisanenov~ane kazne koje se u prekr{ajnom postupku izri~u odgovornom licu. Pritom, ovim slu~ajem je trebalo da se pozabavi i nadle`ni javni tuìlac kojibi utvrdio da li ima osnova za krivi~no gowewe odgovornog lica u sudu, ito zbog naplate sudskog pau{ala bez zakonskog osnova. Bilo kakav vid odgo-vornosti je izostao jer kontrolori Ministarstva pravde tokom 2007. godinenisu podnele prijave, ve} su Biqani Nastasi}, predsednici kontrolisanogsuda dali 8 preporuka kako ubudu}e da postupa.

Op{tinski sud u Kragujevcu: kafana u sudu i nabavke sa pijace

Predmet kontrole kod Op{tinskog suda u Kragujevcu bila je “proverazakonitosti, ta~nosti i ispravnosti transakcija u vezi sa prihodima, rasho-dima, finansijskim sredstvima, obavezama, ra~unima finansirawa i upra-vqawa dràvnom imovinom u sudu, sa akcentom na pruàwe ugostiteqskihusluga zaposlenima” u 2006. godini. Kontrolu je izvr{ila Sneàna Netko-

Ivan Nini}

287

465) Zakon o porezu na dodatu vrednost (“Sl. list SRJ”, br.3/02 i 5/03 i “Sl. gla-snik RS”, br. 43/04 i 62/06).

vi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kontrolu u Ministarstvu prav-de, o ~emu je sa~iwen izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden pod slu`benimbrojem: 038-01-00002/2007-15/2, od 9. marta 2007. godine. Ovaj sud je u 2006. go-dini ostvario prihode u iznosu od 179.475.000 dinara, od ~ega su transferiiz buyeta Republike ostvareni u iznosu od 123.497.000 dinara.

Ono {to je i te kako iznena|uju}e, jeste ~iwenica da u prostorijama Op-{tinskog suda u Kragujevcu funkcioni{e kafana, ili preciznije, “resto-ran dru{tvene ishrane” u kome je organizovana ishrana (uz naknadu) svim za-poslenim u Okru`nom i Op{tinskom sudu i Okru`nom i Op{tinskom jav-nom tuìla{tvu. Prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, delatnostovog restorana je definisana kao obavqawe dru{tvene ishrane i pruàwaugostiteqskih usluga, odnosno sluèwe alkoholnih i bezalkoholnih pi}a,toplih napitaka, kuvanih jela i jela sa ro{tiqa. Tako je ukupan promet su-da ostvaren na ime obavqawa ugostiteqskih usluga u 2006. godini iznosio4.562.623 dinara. Prihodi su iznosili 1.504.110 dinara, a rashodi 3.058.513 di-nara. Interni kontrolor je utvrdio da restoran suda ima fiskalnu kasu, alida nije evidentiran kao PDV obaveznik, {to je u suprotnosti sa odredbamaZakona o porezu na dodatu vrednost465). S tim u vezi, u inspekcijskom izve-{taju stoji da “sud kao dràvni organ obavqa promet ugostiteqskih uslugakoje su izvan delokruga poslova predvi|enih ustavom i zakonom” i da jeostvarni prihod ve}i od 2 miliona dinara, a da nije podneta evidencionaprijava Poreskoj upravi Republike Srbije. U izve{taju se ne navodi poda-tak za koliko novca je o{te}en buyet Republike Srbije time {to dràvinije pla}en porez po stopi od 18 odsto na promet ugostiteqskih usluga.

Daqom kontrolom je utvr|eno da je sud vr{io javne nabavke za potreberestorana i to na na~in koji je po svemu u suprotnosti sa odredbama Zakonao javnim nabavkama. Nabavke su vr{ene kao nabavke male vrednosti, dok jewihova ukupna vrednost u 2006. godini prelazila 3 miliona dinara, {to pozakonu podleè nabavci velike vrednosti. Pojedine ponude koje su dosta-vqali ponu|a~i u postupku javne nabavke, sud je “zagubio”, a zapisnici ten-derske komisije nisu sadràli sve podatke. Tako kontrolor nije mogao dautvrdi ta~nost i potpunost navoda iz zapisnika koji je sa~iwavala komisi-ja prilikom izbora “najpovoqnijeg” ponu|a~a. Utvr|eno je da je celokupnitok postupka javnih nabavki, od po~etka do kraja bio nezakonit. Jednostavnoje svaki “tenderski” korak na~iwen uz istovremeno kr{ewe odredaba Zako-na o javnim nabavkama. Tenderska dokumentacija uop{te nije pripremana nana~in kako to propisuje zakon. Nakon sprovedenog postupka izbora najpo-voqnijeg ponu|a~a, sud sa odabranim ponu|a~ima ~ak nije ni ugovore zakqu-~ivao u pisanoj formi. Posebno je interesantno otkri}e kontrolora da jesud pla}ao skupqe cene nabavke robe od cena koje su izabrane kao “najpovoq-nije” na “improvizovanom tenderu”. Tako je, primera radi, cena iz ponude za“pe~enicu” prihva}ena u iznosu od 665,25 dinara, a u ra~unu fakturisana naiznos 708,48 dinara. Cena “slanine” od 215,25 dinara je prihva}ena u ponudi,


288

466) Zakon o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 39/02... 101/05).467) Zakon o porezu na dohodak gra|ana (“Sl. glasnik RS”, br. 26/01... 65/06).

a fakturisana je na iznos od 261,87 dinara. Potpuno ista situacija je bila isa nabavkom pi}a. Cena “kisele vode” iz ponude je prihva}ena u visini od14,80 dinara, a fakturisana na iznos od 15,68 dinara. “Pelinkovac” iz ponu-de je prihva}en sa cenom u rasponu od 275 do 450 dinara, a pla}en po cenamaod 462 do 482 dinara. Ovakav na~in realizacija nabavki i fakturisawa pocenama koje odstupaju od cena iz ponude, bio je u suprotnosti sa odredbom~lana 123 Zakona o javnim nabavkama466).

Ono {to je prosto neverovatno, ali je u potpunosti istinito, zapravo je-ste otkri}e kontrolora da je Op{tinski sud u Kragujevcu tokom 2006. godi-ne vr{io nabavke sa pijace. Tako je ukupna vrednost nabavqenih, odnosnopla}enih mle~nih proizvoda sa pijace iznosila 249.894 dinara. U ovom slu-~aju javna nabavka nije izvr{ena iako je shodno odredbama Zakona o buyeturepublike Srbije za 2006. godinu trebalo da bude tretirana kao nabavka ma-le vrednosti i da bude sprovedena u skladu i na na~in propisan Zakonom ojavnim nabavkama. Za spornu nabavku sud je bio duàn da poqoprivrednomproizvo|a~u plati PDV u visini od 5 odsto, a za uzvrat da zatraì i da do-bije odgovaraju}i dokument sa obra~unom – priznanicu, {to nije u~iweno.Isto tako sud je bio duàn da za nabavku kod preprodavca, u skladu sa zako-nom467), plati porez na dohodak gra|ana u visini od 20 odsto po odbitku nor-mativnih tro{kova, {to tako|e nije u~iweno. Kontrolor je utvrdio da zaove nabavke sa pijace ne postoji dokaz da je prodavac primio novac od stra-ne suda, niti postoji dokaz da je nabavka izvr{ena po najpovoqnijim cenama,nakon prethodnog ispitivawa trì{ta.

Iako su svi ovi propusti utvr|eni od strane nadle`ne inspekcijskeslu`be Ministarstva pravde, od strane ovog organa tokom 2007. godine nijepodneta ni prekr{ajna, a ni krivi~na prijava. Kako za enormno kr{ewe od-redaba Zakona o javnim nabavkama, tako ni za utaju poreza niko nije snosioodgovornost. U inspekcijskom izve{taju, @arku Stevanovi}u, predsednikusuda je dato 6 preporuka kako ubudu}e da postupa i ceo slu~aj me{etarewa sena tome zavr{io.

Op{tinski sud u â~ku: nova kontrola, a stara ““pesma””

Predmet kontrole kod Op{tinskog suda u â~ku bio je provera “postu-pawa po preporukama i primedbama iz Izve{taja o izvr{enoj kontroli su-da, broj: 038-00-00002/2006-13/15, od 15. januara 2007. godine”. Ova kontrola jeizvr{ena od strane Suzane Desnice-Maksimovi}, internog kontrolora Mi-nistarstva pravde i sa~iwen je izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden podbrojem: 038-01-00002/2007-15/8, od 28. marta 2007. godine. Naime, prva kontro-la Op{tinskog suda u â~ku je izvr{ena jo{ u januaru 2007. godine i tada suutvr|ene nepravilnosti i nezakonitosti ve}ih razmera. Tada je Petru Mar-kovi}u, predsedniku suda, dato 10 preporuka koje su za ciq imale otklawa-we uo~enih nepravilnosti.

Ivan Nini}

289

468) Zakon o dràvnim slu`benicima i name{tenicima (“Sl. glasnik RS”, br.62/06, 63/06 i 115/06).

Prema prvobitno datim preporukama, predsednik Op{tinskog suda uâ~ku je bio u obavezi da: 1) naknade na ime deùrstva vr{i u skladu sa pro-pisima koji su stupili na snagu 1. januara 2007. godine; 2) donese akt kojim seure|uje pravo izabranih lica na kori{}ewe mobilnih telefona, utvr|ujelimit i uredno vodi evidencija o primqenim elektronskim dopunama; 3) vr-{i obustavu zarada za iznos prekora~ewa dozvoqenog limita za kori{}ewemobilnih telefona; 4) isplate naknada za slu`bena putovawa vr{i u skla-du sa propisima; 5) isplate tro{kova i nagrada branioca (advokata) vr{i naosnovu re{ewa sudije, tro{kovnika advokata, a u skladu sa propisanom ta-rifom; 6) isplate ve{ta~ewa i nagrade ve{taku, ispla}uje na osnovu re{e-wa sudije, tro{kovnika ve{taka i vrste osnovice utvr|ene propisima; 7) is-plate naknada i nagrada sudijama porotnicima vr{i na osnovu validnih ra-~unovodstvenih isprava, uz sa~iwen obra~un tro{kova, a u skladu sa propi-sima; 8) sve nabavke dobara i usluga vr{i u skladu sa Zakonom o javnim na-bavkama i Zakonom o buyetu Republike Srbije; 9) finansijska sredstva upu-}ena od strane Ministarstva pravde, tro{i namenski u skladu sa Zakonom obuyetskom sistemu; i 10) dokumentaciju kwiì u skladu sa propisima.

Samo dva meseca nakon datih preporuka, interni kontrolor Ministar-stva pravde je u novoj kontroli u Op{tinskom sudu u â~ku utvrdio “starupesmu”. Naime, utvr|eno je da u ovom pravosudnom organu nije u potpunostipostupqeno u skladu sa datim preporukama da se otklone utvr|ene nepravil-nosti i nezakonitosti. Tako uop{te nije izvr{ena prva preporuka da se is-plata naknada na ime deùrstva vr{i u skladu sa pozitivno-pravnim propi-sima, ve} je nastavqen kontinuitet isplata dodataka na ime deùrstva, i tomese~no 10 odsto uz platu. Ovakve isplate su bile u suprotnosti sa odredba-ma Zakona o platama u dràvnih slu`benika i name{tenika468) jer nosiocipravosudnih funkcija nemaju status dràvnog slu`benika i name{tenika.Iz tog razloga na wih nije bilo mogu}e primeniti odredbu koja propisujepravo na “dodatak na platu za pripravnost”. U konkretnom slu~aju je treba-lo dodeliti dodatak na platu, i to za svaki sat proveden na radu duì od pu-nog radnog vremena. Taj dodatak za nosioce pravosudnih funkcija iznosi 26odsto od vrednosti radnog sata osnovne plate, a ne kako je sud ispla}ivao, 10odsto od iznosa mese~ne plate. Pri tom je naknadnom kontrolom utvr|eno dau Op{tinskom sudu u â~ku uop{te nije vo|ena pismena evidencija deùr-stava za nosioce pravosudnih funkcija, {to je bila tako|e jedna od obavezu-ju}ih preporuka iz ranije kontrole.

Kontrola je pokazala da je preporuka koja se odnosila na limitirawetro{kova slu`benih mobilnih telefona delimi~no izvr{ena. Naime, u su-du je odre|ena visina limita i pravo lica koja mogu da koriste telefon nara~un buyeta, ali nije ustrojena evidencija koja bi sadràla validne podat-ke o brojevima telefona, imenima, mese~noj potro{wi i sl. Dve preporukekoje su se odnosile na zakonit obra~un tro{kova naknada i nagrada za advo-kate i ve{take, nisu izvr{ene. Sud je nastavio da vr{i isplate po staromprincipu, bez priloènih tro{kovnika za advokate i bez re{ewa za ve{take.


290

Novim inspekcijskim izve{tajem u kome su konstatovane nove (stare)~iwenice, interni kontrolor Ministarstva pravde je Op{tinskom sudu uâ~ku ponovo naloìo izvr{ewe 5 preporuka za otklawawe nepravilnosti.Me|utim, po slu`benoj du`nosti Ministarstvo pravde uop{te nije inici-ralo pokretawe, kako prekr{ajne tako ni krivi~ne odgovornosti za licakoja su odgovorna za u~iwene prekr{aje i me{etarewe. Pri tom posebnotreba ista}i ~iwenicu da je tada vaè}i zakon o buyetskom sistemu u ~lanu74, stavu 8 propisivao da }e se nov~anom kaznom u rasponu od 5.000 do 50.000dinara, kazniti odgovorno lice korisnika buyetskih sredstava ukoliko neotkloni propuste na koje je ukazano u pismenom izve{taju interne kontro-le, ili ih ne ispravi blagovremeno. Ovakvo ignorisawe, odnosno pre}utnokr{ewe zakona od strane Ministarstva pravde, koje tokom 2007. godine nijepokrenulo pitawe odgovornosti odgovornih u Op{tinskom sudu u ̂ a~ku, do-velo je do zastarevawe prekr{aja.

Organ za prekr{aje u Kragujevcu: Ministarstvo bez autoriteta

Predmet kontrole kod Op{tinskog organa za prekr{aje u Kragujevcubio je provera “postupawa po preporukama i primedbama iz Izve{taja o iz-vr{enoj kontroli suda, broj: 038-01-00002/2006-13/13, od 30. novembra 2006. go-dine”. Kontrolu je izvr{io Zoran Golubi}, interni kontrolor Ministar-stva pravde, a o svojim zapaàwima je sa~inio i izve{taj koji je u ministar-stvu zaveden pod brojem: 038-01-00002/2007-15/3, od 22. marta 2007. godine. Na-kon izvr{ene prve kontrole, Milovanu Stevanovi}u, stare{ini Op{tin-skog organa za prekr{aje u Kragujevcu je bilo naloèno ~ak 9 preporuka zaizvr{ewe, a u ciqu otklawawa nezakonitosti u radu tokom 2006. godine.

Re~ je o preporukama Ministarstva pravde koje su odgovorno lice u kon-trolisanom organu obavezale da: 1) naknade na ime deùrstva vr{i u skladusa vaè}im propisima; 2) isplate naknada za slu`bena putovawa vr{i uskladu sa propisima; 3) Dokumentacija koja se odnosi na pla}awe bude ove-ravana potpisom stare{ine organa, a dokumentacija koja se odnosi na preu-zimawe robe, odnosno izvr{ewe usluga, bude overavana pe~atom i potpisomovla{}enog lica; 4) donese odgovaraju}a re{ewe ukoliko tro{kovi polaga-wa stru~nog ispita radnika budu padali na teret buyeta; 5) isplatu tro{ko-va i nagrada branioca (advokata) vr{i na osnovu re{ewa sudija, tro{kovni-ka advokata, a u skladu sa zakonom; 6) tro{kove ve{ta~ewa i nagrade ve{ta-cima, ispla}uje na osnovu re{ewa sudije i tro{kovnika ve{taka u kom su na-vedeni radni sati i vrsta osnovice, u skladu sa propisima; 7) sve nabavke do-bara i usluga vr{i u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama; 8) zakqu~i spo-razum (ugovor) sa Gradskom upravom grada Kragujevca o pla}awu dela tro-{kova za odràvawe poslovnog prostora, kojim }e precizno definisati me-|usobna prava i obaveze u pogledu visine i strukture tro{kova; i 9) finan-sijska sredstva upu}ena od strane Ministarstva pravde tro{i namenski uskladu sa odredbama Zakona o buyetskom sistemu.

O~igledno je da su ovakve mere usledile nakon kontrole u kojoj je utvr-|eno totalno bezakowe i java{luk kod Op{tinskog organa za prekr{aje u

Ivan Nini}

291

469) Uredba o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dràvnim organima iizabranih, odnosno postavqenih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 95/05).

470) Zakon o ra~unovodstvu i reviziji (“Sl. glasnik RS”, br. 46/06).

Kragujevcu. Me|utim, umesto da odgovorna lica u kontrolisanom organu po-stupe po datim merama Ministarstva pravde, naknadnom kontrolom je utvr-|eno ponovo identi~no stawe. Naime, prema navodima iz inspekcijskog iz-ve{taja, nezakonita praksa isplate naknada na ime deùrstva u visini od 10odsto na platu nastavqena je i daqe da se sprovodi na {tetu buyeta Republi-ke. Utvr|en je i kontinuitet dotada{we nezakonite prakse isplate slu`be-nih dnevnica uz kr{ewe vaè}e uredbe469). [to se ti~e dokumentacije veza-ne za nabavku i prijem robe i usluga, utvr|eno je da nije postupqeno po datojpreporuci. Prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, slu`bene (ra~uno-vodstvene) isprave se i daqe ne potpisuju i ne overavaju od strane lica kojasu izvr{ila prijem robe, odnosno prijem usluga, a {to je u suprotnosti sa od-redbom ~lana 11 Zakona o ra~unovodstvu i reviziji470). Kada je re~ o sprovo-|ewu javnih nabavki, utvr|eno je da se javne nabavke kod ovog organa i daqesprovode u suprotnosti sa odredbama Zakonom o javnim nabavkama.

Dakle, bez obzira {to Op{tinski organ za prekr{aje u Kragujevcu ni-je u svemu postupio po preporukama datim u prvoj kontroli od strane nadle-`nih lica iz Ministarstva pravde, niko zbog toga nije odgovarao. I ovog pu-ta je zbog neotklawawa propusta, “na koje je ukazano u pismenom izve{tajuinterne kontrole”, postojao osnov za primenu kaznene odredbe ~lana 74, sta-va 8 tada{weg zakon o buyetskom sistemu. Me|utim, nadle`no Ministar-stvo pravde nije podnelo odgovaraju}u prijavu, ve} je ponovo samo naloìlo4 preporuke kontrolisanom organu.

Trgovinski sud u Ni{u: ““o~erupali”” buyet Republike

Predmet kontrole kod Trgovinskog suda u Ni{u bila je “provera zako-nitosti, ta~nosti i ispravnosti transakcija u vezi sa prihodima, rashodima,finansijskim sredstvima, obavezama, ra~unima finansirawa i upravqawadràvnom imovinom u sudu” za period 2006. godine. Ovu kontrolu su izvr{i-li interni kontrolori Ministarstva pravde Suzana Desnica-Maksimovi}i Zoran Golubovi}. Oni su o ~iweni~nom stawu sa~inili izve{taj koji je uMinistarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/9, od 25.aprila 2007. godine. Iz ovog izve{taja proizilazi da je Trgovinski sud u Ni-{u u 2006. godini raspolagao sa ~ak 44.545.000 dinara. Od toga je iznos od42.977.000 dinara dotiran iz buyeta Republike Srbije, a razlika je ostvare-na po osnovu sopstvenog prihoda.

Kontrolori su utvrdili da je sud na ime izvr{ewa radwi van sudskezgrade, a po zahtevu stranaka tokom 2006. godine vr{io isplatu naknade tro-{kova prevoza i dnevnica sudijama. Rashode po ovom osnovu sud je realizo-vao tako {to je prethodno sa ra~una depozita prenosio sredstva na redovanra~un i time u 2006. godini stvorio sopstvene prihode u iznosu od 761.000 di-nara. Ovakvo rasipawe novca na pokri}e tro{kova benzina i isplatu dnev-


292

nica je bilo nezakonito, jer je rashode takve vrste trebalo finansirati izredovnih buyetskih sredstava koja su dotirana za rad suda. Naime, sporni iz-nos od 761.000 dinara je morao biti upla}en u buyet Republike Srbije kakoto nalaè Zakona o ure|ewu sudova, ali to nije u~iweno. Pored ovih nepra-vilnosti, kontrolom je utvr|eno da su isplate pri vr{ewu rada van zgradesuda, vr{ene samo na osnovu re{ewa sudija, bez prate}e dokumentacije. Re~je o nedostatku putnih naloga i obra~una pre|ene kilometraè, na osnovukojih bi se mogla utvrditi zakonitost i verodostojnost izvr{enih isplata.

U pogledu kontrole namenskog kori{}ewa buyetskih sredstava u 2006.godini, kontrolori su otkrili da su buyetska sredstva koja su preneta Trgo-vinskom sudu u Ni{u od strane Ministarstva pravde, i to za ta~no utvr|enenamene, tro{ena nenamenski, odnosno u suprotnosti sa odredbama Zakona obuyetskom sistemu. Primera radi, za rashode na buyetskoj poziciji “426 ma-terijal” bilo je planirano 444.000 dinara, iz buyeta je dotirano 852.140 di-nara, a za tu namenu utro{eno je ~ak 1.478.280 dinara. Za rashode na buyetskojpoziciji “423 usluge po ugovoru” planirano je 644.000 dinara, iz buyeta je do-tirano 976.382 dinara, a utro{eno je ~ak 1.157.074 dinara. Za rashode nabuyetskoj poziciji “422 tro{kovi putovawa” bilo je planirano 130.000 dina-ra, iz buyeta je dotirano 118.000 dinara, dok je za tu namenu utro{eno 178.000dinara. Za rashode na buyetskoj poziciji “415 naknade za zaposlene” bilo jeplanirano 420.000 dinara, iz buyeta je dotirano 501.700 dinara, a utro{enoje 670.224 dinara. Dakle, veoma precizno se vidi da je dolazilo do “probija-wa” buyeta u odnosu na sredstva predvi|ena finansijskim planom i sredstvakoja se odnose na kona~no izvr{ewe buyeta (rashoda). Osim toga, do enorm-nog “probijawa” buyeta je dolazilo i u odnosu na sredstva koja su transferi-sana iz buyeta Republike za odre|enu namenu i sredstva koja se odnose na ko-na~no izvr{ewe buyeta.

Kontrola je tako|e pokazala da je kod kontrolisanog suda u 2006. godiniisplata dnevnica za slu`bena putovawa vr{ena u mawim iznosima nego {toje to propisima bilo utvr|eno kao pravo zaposlenog. Isplate naknada za radsudija porotnika su tako|e vr{ene u znatno mawim iznosima nego {to su topropisi odobravali. Kada je re~ o isplati nagrada i naknada tro{kova zarad advokata i ve{taka, utvr|eno je da su isplate po ovom osnovu vr{ene sa-mo na osnovu re{ewa sudije, bez prilagawa tro{kovnika advokatskih uslu-ga i tro{kovnika ve{ta~ewa. Zbog toga kontrolori nisu mogli da utvrde za-konitost izvr{enih isplata. Kontrola je pokazala da ra~unovodstveni rad-nici Trgovinskog suda u Ni{u uop{te nisu postupali zakonito pri vo|ewura~unovodstvene dokumentacije, pa tako pojedini ra~uni za izvr{ene uslu-ge ne sadrè prate}u dokumentaciju. Primera radi, izvr{ena je zamena de-lova na slu`benom automobilu marke “florida”, a da uz ra~un koji iznosi20.657 dinara uop{te ne postoji radni nalog. Kontrolori su otkrili da jesud nabavku klima-ure|aja sproveo u svemu u suprotnosti sa odredbama Zako-na o javnim nabavkama. S tim u vezi dovoqno je ista}i da su kontrolori ot-krili postojawe dva zapisnika o otvarawu ponuda, prema kojima su izabranipotpuno razli~iti ponu|a~i za nabavku klima-ure|aja.

Ivan Nini}

293

471) Zakonom o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02... 66/05) u ~lanu 50,stavu 1 bilo je propisano: “Funkcioner direktnog, odnosno indirektnog ko-risnika buyetskih sredstava odgovoran je za preuzimawe obaveza, wihovu ve-rifikaciju, izdavawe naloga za pla}awe koje treba izvr{iti iz sredstava or-gana kojim rukovodi i izdavawe naloga za uplatu sredstava koja pripadajubuyetu”, dok je stavom 2 bilo propisano: “Funkcioner direktnog, odnosno in-direktnog korisnika buyetskih sredstava odgovoran je za zakonitu, namensku,ekonomi~nu i efikasnu upotrenu buyetskih aproprijacija”.

Dakle, bez obzira na “probijawe” buyeta i decidno utvr|ene nezakoni-tosti tokom 2006. godine u materijalno-finansijskom poslovawu Trgovin-skog suda u Ni{u, nadle`no Ministarstvo pravde nije reagovalo na adekva-tan na~in. Izostalo je podno{ewe prekr{ajnih i krivi~nih prijava protivodgovornih lica i pored ~iwenice da je za to bilo dovoqno elemenata kojisu evidentirani u inspekcijskom izve{taju. Jedini potez koji je preduzet na-kon izvr{ene kontrole, jeste davawe 9 preporuka Vojkanu Mitrovi}u, pred-sedniku suda kontrolisanog suda.

Okru`ni sud u Novom Sadu: ““cedili”” iz buyeta koliko su hteli

Predmet kontrole kod Okru`nog suda u Novom Sadu bio je “provera za-konitosti, ta~nosti i ispravnosti transakcija u vezi sa prihodima, rasho-dima, finansijskim sredstvima, obavezama, ra~unima finansirawa i upra-vqawa dràvnom imovinom u sudu, s akcentom na namensko tro{ewe buyet-skih sredstava”. Kontrola je obuhvatila period od 1. januara 2006. godine do28. marta 2007. godine, a izvr{ena je od strane Sneàne Netkovi}, rukovodi-oca grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstva pravde. S tim u vezi,gospo|a Netkovi} je sa~inila i izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden podslu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/10, od 9. aprila 2007. godine.

Kontrolom je utvr|eno da je u 2006. godini Okru`ni sud u Novom Saduostvario ukupne prihode u visini od 231.473.000 dinara, od ~ega je iz buyetaRepublike dotirano 142.415.000 dinara. [to se ti~e sopstvenih prihoda, sudje ostvario ~ak 86.112.000 dinara, i to po osnovu naplate sudskih taksi u 2006.godini. Kontrola je pokazala da je sud sredstva dobijena iz buyeta Republi-ke tro{io nenamenski, {to je bilo u suprotnosti sa odredbom ~lana 50 Za-kona o buyetskom sistemu471). Detaqnom kontrolom zahteva za transferekoje je sud sa~iwavao i upu}ivao Ministarstvu pravde utvr|eno je da su istibili sa~iwavani u suprotnosti sa odobrenim aproprijacijama utvr|enimfinansijskim planom i uputstvom Ministarstva pravde. Tako je, primeraradi, za rashode na buyetskoj poziciji poziciji “421 stalni tro{kovi” plan-ski bilo predvi|eno 30,4 miliona dinara, dok je sud za ove namene, preko zah-teva za transfer, traìo od Ministarstva pravde ~ak 59,2 miliona dinara.Ministarstvo je iz buyeta Republike sudu prenelo iznos od 35,7 miliona di-nara, a stvarni rashodi na pomenutoj poziciji u 2006. godini iznosili su 25,1milion dinara. Drugi zanimqiv primer nenamenskog tro{ewa buyetskihsredstva, jesu rashodi na buyetskoj poziciji “423 usluge po ugovoru”, za {taje planski bilo utvr|eno i odobreno 15,4 miliona dinara. Me|utim, sud je od


294

Ministarstva pravde zahtevao transfer od 213 miliona dinara, nakon ~egaje dobio 65 miliona dinara, a pri tom je stvarni rashod stvoren u visini od73,1 milion dinara. Pored ovih nenamenskih, odnosno nezakonitih tro{ko-va, sud je u 2006. godini nenamenski tro{io sredstva i sa drugih buyetskihpozicija, odnosno ekonomskih klasifikacija.

Kontrola obra~una dodataka na deùrstvo i drugi rad duì od punogradnog vremena u Okru`nom sudu u Novom Sadu, pokazala je da su obra~uni iisplate za sudije po ovom osnovu vr{eni na nezakonit na~in. Tako je istra-`nim sudijama vr{ena isplata u visini od 26 odsto od vrednosti radnog sa-ta, za sve ~asove pripravnosti i deùrstva. Me|utim, propisima je bilopredvi|eno da se takve isplate vr{e u visini od 26 odsto, ali od osnovice,srazmerno vremenu provedenom na radu. Isto tako nezakonito su vr{ene iisplate naknada tro{kova ve{ta~ewa, i to samo na osnovu sudskog re{ewa,bez priloènog tro{kovnika stvarnih tro{kova. Pri tom su rashodi naime usluga ve{ta~ewa u Okru`nom sudu u Novom Sadu u 2006. godini iznosi-li 12.159.789 dinara.

Dakle, na ovom primeru se o~igledno moè videti kako su odgovorna li-ca u Okru`nom sudu u Novom sadu tokom 2006. godine izvr{ila niz prekr{a-ja. Pri tom je nenamensko raspolagawe sredstvima dobijenim iz buyeta Re-publike Srbije tada predstavqalo i krivi~no delo koje je u oktobru 2006. go-dine propisano ~lanom 74a Zakona o izmenama i dopunama Zakona o buyet-skom sistemu. I pored toga, nadle`ni u Ministarstvu pravde tokom 2007. go-dine nisu reagovali i podneli prekr{ajne i krivi~ne prijave po slu`benojdu`nosti. Gospodinu Slobodanu Nadrqanskom, predsedniku Okru`nog sudau Novom Sadu, samo su date 4 preporuke koje je trebalo da primeni u budu}emradu i funkcionisawu suda.

Organ za prekr{aje u Beogradu: sudije kr{ile zakon

Predmet kontrole kod gradskog sudije za prekr{aje u Beogradu bio jeprovera “primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodataka na platu zadeùrstvo i drugi rad duì od punog radnog vremena” u 2007. godini. Kontro-lu je izvr{ila Suzana Desnica-Maksimovi}, interni kontrolor Ministar-stva pravde, o ~emu je sa~inila i izve{taj koji je u Ministarstvu zaveden podbrojem: 038-01-00002/2007-15/12, od 31. avgusta 2007. godine.

U postupku kontrole kod ovog organa, interni kontrolor Ministarstvapravde je utvrdila da su sudije koje su bili raspore|eni na radna mesta koor-diniraju}eg sudije, ukqu~uju}i i stare{inu organa, imali nezakonito “nadu-van” koeficijent. Naime, wima je u re{ewima bilo utvr|eno uve}aweosnovnog koeficijenta za obra~un i isplatu plate, i to u rasponu od 10 od-sto do 20 odsto na ime rukovo|ewa. To je bilo u suprotnosti sa vaè}om ured-bom, kojom je utvr|eno da uve}awe plate po osnovu rukovo|ewa mogu imatisamo zaposleni koji rukovode unutra{wom organizacionom jedinicom, a neimenovana lica. [to se ti~e prekovremenog rada, metodom “slu~ajnog uzor-ka” kontrolorka je utvrdila da je za pojedine zaposlene pau{alno vr{en ob-ra~un i isplata dodataka za prekovremeni rad, tako {to je odre|en proce-

Ivan Nini}

295

472) Zakon o dràvnim slu`benicima i name{tenicima (“Sl. glasnik RS”, br.62/06, 63/06-ispr.)

473) Zakonom o buyetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 9/02... 66/05) u ~lanu 36,stavu 3 bilo je propisano: “Preuzete obaveze ~iji je iznos ve}i od iznosa sred-sta-va predvi|enog buyetom, ili koje su nastale u suprotnosti sa ovim zakonomili nekim drugim propisom, ne mogu se izvr{avati na teret konsolidovanog ra-~una trezora Republike, odnosno lokalne vlasti.”

nat uve}awa od 26 odsto od vrednosti osnovne plate. Takav vid isplate je biou suprotnosti sa odredbom ~lana 27 i ~lana 47 Zakona o platama dràvnihslu`benika i name{tenika472). Iako na prvi pogled izgleda kao da je re~ o“mizernim” prekr{ajima, to ipak nije tako. Ovako nezakonitim “naduvava-wem” koeficijenata naneta je {teta direktno buyetu Republike Srbije iprekr{ene su odredbe Zakona o buyetskom sistemu473), a {to kontrolor Mi-nistarstva pravde ni u jednoj re~enici svoga izve{taja nije konstatovao.

Ono {to je jo{ gore od ovog propusta, jeste ~iwenica da se interni kon-trolor uop{te nije upu{tao u zbirni obra~un mase buyetskih sredstava ko-ja je nezakonito ispla}ena na ovakav na~in. Zbog toga je potpuno nepoznata{teta koja nezakonitim isplatama usledila po buyet, i to je upravo ono {tokarakteri{e sve ove nalaze interne kontrole Ministarstva pravde. Ni ujednom jedinom slu~aju nije “podvu~ena crta”, niti nazna~eno za koliko nov-ca je buyet dràve o{te}en, ve} se samo konstatuje da su raznorazni obra~u-ni i isplate vr{ene na nezakonit na~in, i to u ve}im ili mawim iznosimaod dozvoqenog. U konkretnom slu~aju me{etarewa organa za prekr{aje, od-nosno gradskog sudije za prekr{aje u Beogradu, u vidu treba imati ukupanbroj prekr{ajnih sudija, broj meseci u kojima su sporne, odnosno nezakoniteplate izvr{ene. Na osnovu tih podataka je bilo neophodno izra~unati i od-nos neto i bruto isplata, a kako bi se na kraju izra~unala ukupna {teta pobuyet. Me|utim, ovaj prora~un nadle`ni u Ministarstvu pravde nisu uradi-li, niti su nakon izvr{ene kontrole podneli odgovaraju}e prijave protivodgovornih lica. Sve je zata{kano tako {to su Du{ici Bulatovi}, stare{i-ni organa za prekr{aje, date dve preporuke “da se ubudu}e drì zakona”.

Okru`ni sud u Sremskoj Mitrovici: prevoz na {tetu buyeta

Predmet kontrole kod Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici bio je pro-vera “primene zakona u oblasti obra~una i isplate naknade tro{kova za do-lazak i odlazak sa rada u 2007. godini”. Kontrolu je izvr{io Zoran Golubi},interni kontrolor Ministarstva pravde, o ~emu je sa~inio izve{taj koji jeu Ministarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/13, od 20.septembra 2007. godine.

Kontrola je pokazala da sud uop{te nije raspolagao preciznom eviden-cijom o prisutnosti zaposlenih na poslu, a da je evidencija zbog izostanaka(bolovawe, odmor i drugi razlozi) morala biti uredno vo|ena. Tako|e jeutvr|eno da je sud finansirao tro{kove dolaska na posao i odlaska sa poslasamo na osnovu re{ewa, bez podataka neophodnih za preciznu i ta~nu ispla-


296

tu tro{kova prevoza. Upravo zbog toga je ~esto dolazilo do mese~nih odstu-pawa prilikom isplata naknade na ime prevoza, pa je za iste radnike i isterelacije prevoza vr{ena isplata tro{kova u razli~itim iznosima. Tako je,primera radi, jednom zaposlenom u sudu za mesec januar 2007. godine ispla}e-na naknada u visini od 6.625 dinara, za mesec mart 5.035 dinara i za mesec jun4.805 dinara. Pri tom je za istog zaposlenog utvr|eno da ni jednog radnog da-na nije odsustvovao sa posla, ve} je radio pun mesec. Prema navodima iz in-spekcijskog izve{taja, zbog nepostojawa validne dokumentacije, internikontrolor nije mogao da utvrdi opravdanost i zakonitost ovakvih isplata.Ina~e, rashodi po osnovu prevoza zaposlenih u Okru`nom sudu u SremskojMitrovici su u prvih osam meseci 2007. godine iznosili 1.430.584 dinara, ito na teret buyeta Republike.

Posebno interesantno otkri}e kontrolora jeste to da je Okru`ni sud uSremskoj Mitrovici svakog meseca kod Ministarstva pravde trebovao nov-~ana sredstva na ime prevoza u ve}im iznosima nego {to je realizovan utro-{ak po tom osnovu. Tako su u januaru i februaru trebovana, a nakon toga izbuyeta Republike preneta sredstva na ime tro{kova prevoza radnika u iz-nosu od po 270.000 dinara, dok je januarski rashod po tom osnovu iznosio233.505 dinara, a februarski 179.662 dinara. U periodu od meseca marta, pasve do avgusta 2007. godine, kod Ministarstva pravde su trebovana sredstva uiznosima od po 200.000 dinara, na osnovu ~ega je iz buyeta Republike izvr{eni prenos mese~nih iznosa te visine. Me|utim, otkriveno je da su se stvarnitro{kovi kretali u znatno mawim iznosima od 200.000 dinara, i to: u apri-lu 166.790 dinara; u maju 176.715 dinara; u junu 161.990 dinara; u julu 178.071 di-nar; i u avgustu 132.265 dinara. Samo je rashod za mart bio za 1.586 dinara ve-}i od trebovanog iznosa, pa je iznosio 201.586 dinara.

Dakle, iako je re~ o klasi~noj pqa~ki buyeta Republike Srbije, inter-ni kontrolor Ministarstva pravde odgovornima u Okru`nom sudu u Srem-skoj Mitrovici nije nalo`i meru da “vi{ak” otetog novca vrate u buyet Re-publike. Tako|e, nije inicirano ni pokretawe postupka protiv odgovornoglica u kontrolisanom sudu. Iz inspekcijskog izve{taja proizilazi da su Bo-risavu Pupovcu, v. d. predsednika Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici, da-te samo 3 preporuke u kojima se skre}e pa`wa na budu}u realizaciju ispla-te naknada na ime tro{kova prevoza zaposlenih.

Op{tinski sud u Vr{cu: na teret buyeta pivo, kikiriki, smoki...

Predmet kontrole kod Op{tinskog suda u Vr{cu bio je “provera zako-nitosti, ta~nosti i ispravnosti transakcija u vezi sa prihodima, rashodima,finansijskim sredstvima, obavezama, ra~unima finansirawa i upravqawadr`avnom imovinom u periodu od 1. januara do 20. decembra 2007. godine”.Pored ovog perioda kontrolisana je poslovawe suda i u 2006. godini. Kon-trolu je izvr{ila Suzana Desnica-Maksimovi}, interni kontrolor Mini-starstva pravde, o ~emu je sa~inila obiman izve{taj koji se sastoji od 24strane formata A4. Ovaj izve{taj je u Ministarstvu zaveden pod slu`benimbrojem: 038-01-00002/2007-15/14, od 4. januara 2008. godine.

Ivan Nini}

297

474) Zakqu~kom Vlade Republike Srbije 05 broj: 06-171/2003 od 20. 1. 2003. godineje utvr|eno pravo izabranih i postavqenih lica na kori{}ewe mobilnih te-lefona za slu`bene potrebe i visina tro{kova koja se finansija iz sredsta-va buyeta Republike Srbije.

Prema navodima iz inspekcijskog izve{taja, kontrolisani sud je za pr-vih devet meseci 2007. godine iskazao prihode u visini od 38,6 miliona di-nara, dok je u 2006. godini poslovao sa 49,6 miliona dinara. Kontrolom jeutvr|eno da buyetska sredstva koja su transferisana od strane Ministar-stva pravde, sud nije namenski tro{io. U tom pogledu otkrivene su znatne“oscilacije” izme|u planiranog i odobrenog buyeta, sredstava koja su tran-sferisana i sredstava, koja su utro{ena. Primera radi za buyetsku pozici-ju “423 usluge po ugovoru” planski su bila utvr|ena sredstva u visini od 2 mi-liona dinara, iz buyeta je prenet iznos od 3,5 miliona dinara, dok je od togautro{eno 2,3 miliona dinara. Za rashode suda na buyetskoj poziciji “421stalni tro{kovi” odobrena su sredstva od 3 miliona dinara, iz buyeta jepreneto 3,2 miliona dinara, dok je za istu namenu utro{eno 2,3 miliona di-nara. Rashodi na buyetskoj poziciji “416 tro{kovi nagrada” uop{te nisu bi-li odobreni u buyetu, ali je iz buyeta za tu namenu sudu transferisano358.924 dinara, a utro{eno 208.000 dinara. [to se ti~e rashoda na buyetskojpoziciji “425 teku}e popravke”, za tu namenu je planom bilo predvi|eno60.000 dinara, dok iz buyeta ni dinar nije prenet, a ipak su ostvareni rasho-di u visini od 220.506 dinara. Ina~e, me{etarewe na ovakav na~in je strogosankcionisano odredbama Zakona o buyetskom sistemu i tretira se kao ne-namensko tro{ewe buyetskih sredstava. Ovu ~iwenicu je u svom izve{tajuevidentirao i kontrolor Ministarstva pravde.

Daqa kontrola Op{tinskog suda u Vr{cu je pokazala da je u ovom sudu,bez ikakvog re{ewa, sudijama i zaposlenim slu`benicima vr{ena isplatadodataka na platu “na ime de`urstva”, i to u visini od 10 i 15 odsto od osnov-ne plate. To je bilo u suprotnosti sa propisima koji utvr|uju potpuno dru-ga~iji vid obra~una naknade po osnovu de`urstva. Kada je re~ o kontrolitro{kova mobilnih telefona, tro{kovi po tom osnovu su u 2006. godini iz-nosili 41.208 dinara, a 8.382 dinara u 2007. godini. S tim u vezi utvr|eno jeda predsednik suda nije doneo nikakav akt kojim bi regulisao ko i pod kojimuslovima ima pravo na upotrebu mobilnih telefona na teret buyeta u smi-slu zakqu~ka Vlade Republike Srbije474). Isto tako utvr|eno je da u sudu ni-je vo|ena evidencija o tome koja lica su sve koristila brojeve i dopune im-pulsa na teret buyeta.

Kada je re~ o tro{kovima slu`benih putovawa u zemqi zaposlenih u su-du tokom 2006. i 2007. godine, kontrola je pokazala da su rashodi po ovomosnovu delimi~no finansirani buyetskim sredstvima koja nisu bila tran-sferisana za tu namenu, {to je u suprotnosti sa zakonom. Isto tako, kada jere~ o tro{kovima dnevnica za slu`bena putovawa u 2006. godini, kontrolomje utvr|eno da je Qiqana Smiqani}, predsednica suda, na ime slu`benog pu-ta u Crnu Goru, sebi u yep stavila dnevnice u iznosu od 410 evra, odnosno35.547 dinara. Interni kontrolor je utvrdio da je obra~un dnevnica u ovom


298

475) Uredba o izdacima za slu`bena putovawa i selidbe u inostranstvo (“Sl.listSRJ”, br. 14/95... 43/02 i “Sl.list SCG”, br.57/04).

476) Pravilnik o sadrìni, izdavawu i vo|ewu putnih naloga i evidenciji o izda-tim putnim nalozima (“Sl. glasnik RS”, br. 20/06).

iznosu bio nezakonit, jer predsednica suda nije imala pravo da naplati iz-nos od 100 odsto dnevnica, ve} iznos umawen za ~ak 80 odsto. To propisuje va-è}a uredba475) prema kojoj se dnevnice umawuju za 80 odsto ukoliko je naslu`benom putovawu obezbe|ena ishrana. Isti slu~aj je bio u 2007. godinikada je gospo|a Smiqani} na ime slu`benog puta na Zlatibor podigla akon-taciju u iznosu od 16.352 dinara, u {ta spada iznos od 6.000 dinara za tro{ko-ve dnevnica, 4.000 dinara za tro{kova benzina i 6.352 dinara za tro{kove ko-ri{}ewa sopstvenog vozila. Interna kontrolorka je utvrdila da nakon za-vr{etka slu`benog puta, nikakvom dokumentacijom nisu pravdani izdacisredstava akontacije. Tako|e je utvr|eno da za upotrebu privatnog automo-bila u slu`bene svrhe nije sa~iweno pismeno odobrewe u skladu sa propisi-ma, kao i to da je iznos od 4.000 dinara na ime tro{kova benzina napla}en bezzakonskog osnova, jer su ti tro{kovi ura~unati u ve} napla}en iznos od 6.352dinara. Kada je re~ o putovawima pojedinih sudija na seminar u Vrwa~ku Ba-wu, utvr|eno je da su wima dnevnice obra~unate i ispla}ene u iznosima ko-ji su za 50 odsto mawi od iznosa predvi|enih propisima.

U Op{tinskom sudu u Vr{cu su u 2006. godini stvoreni tro{kove od79.438 dinara, i to na ime zdravstvenih usluga od strane dva dobavqa~a:Zdravstvenog centra u Vr{cu i apoteke “Evelin”. S tim u vezi, interna kon-trolorka je utvrdila da je sud izvr{io nekoliko nabavki lekova iz apoteke,a po receptu lekara, {to je svojim potpisom, kao tro{ak suda, odobrilapredsednica suda. Nabavka ovakvih “artikala” je izvr{ena u suprotnosti sazakonskom regulativom, jer u 2006. godini sudu iz buyeta Republike nisu bi-la odobrena sredstva za tu namenu, niti je za to postojao zakonski osnov. Naisti na~in, nabavka lekova je na teret buyetskih sredstava suda vr{ena i u2007. godini.

Kontrolom tro{kova “krkanluka” na buyetskoj poziciji “4237 repre-zentacija” utvr|eno je da je sud na ime reprezentacije u 2006. godini utro{io55.202 dinara, a u 2007. godini iznos od 5.573 dinara. Sredstva za ove rashodenisu bila obezbe|ena u buyetu Republike, pa su tako rashodi po ovom osnovupokriveni nezakonito, i to sredstvima dotiranim za druge namene. Kontro-la je pokazala da je sud kupovao kafu, kiselu vodu, “koka-kolu”, pivo, vino,viski, vermut, kikiriki, smoki, kreker sa sirom i sl. Jedan o pla}enih ra~u-na ukazuje na to da je u motelu “Vetrewa~a” u Vr{cu, na krkanluk utro{eno23.205 dinara. Za ovaj ra~un niti postoji specifikacija ugostiteqskih uslu-ga, niti postoji fiskalni ise~ak, ali je ra~un potpisan od strane predsed-nice suda. [to se ti~e kontrole tro{kova goriva u 2006. godini, za tu name-nu sud je utro{io 100.145 dinara. Pri tom je kontrola pokazala da uop{tenije vo|ena evidencija o izdatim putnim nalozima, kako to izri~ito propi-suje vaè}i pravilnik476).

Dakle, nakon ovakvih ~iwenica i otkri}a u kontroli Op{tinskog sudau Vr{cu, nadle`ni u Ministarstvu pravde su bili u obavezi da podnesu kri-

Ivan Nini}

299

vi~nu prijavu protiv Qiqane Smiqani}-[kori}, predsednice kontrolisa-nog suda. Trebalo je da u konkretnom slu~aju javni tu`ilac utvrdi da li je go-spo|a Smiqani}-[kori} izvr{ila bilo koje krivi~no delo za koje se gowe-we preduzima po slu`benoj du`nosti. Na`alost, ovaj slu~aj nije procesui-ran, ve} je predsednici suda samo dato 11 preporuka i time je pri~a o me{e-tarewu zata{kana.


300

477) Novi zakon o javnom tuìla{tvu (“Sl. glasnik RS”, br. 116/08) donet je 22. 12.2008. godine, stupio je na pravnu snagu konstituisawem Dràvnog ve}a tuì-laca 6. 4. 2009. godine, a primewiva}e se tek od 1. 1. 2010. godine.

(37)Tuìla{tva i tuìoci potkradaju dràvu (3)

Od statusa slu`benih lica koja gone prekr{ioce zakona, nosioci jav-notuìla~ke funkcije u Srbiji su postali prestupnici koji kr{e zakon,i to na {tetu buyeta iste dràve ~iji bi pravni poredak trebalo da{tite. Tokom 2007. godine u postupcima kontrola op{tinskih i okru-`nih javnih tuìla{tava u Zrewaninu i Sremskoj Mitrovici, Mini-starstvo pravde je preko svoje slu`be interne kontrole otkrilo da jebuyet Republike potkradan preko nezakonitih i pau{alnih isplata do-dataka na zarade zaposlenih. I pored utvr|enih ~iwenica i dokaza, nadle-`no ministarstvo ni{ta nije preduzelo da se oteti novac vrati natragu buyet Republike, niti je po slu`benoj du`nosti pokrenuta inicijati-va za utvr|ivawe odgovornosti tuìlaca koji su rukovodili kontrolisa-nim tuìla{tvima. Potkradawe dràve na isti na~in je i u Tre}em op-{tinskom javnom tuìla{tvu u Beogradu otkrila buyetska inspekcijaMinistarstva finansija, ali za razliku od postupawa Ministarstvapravde, u ovom slu~aju je naloèno da se nezakonito ispla}ena sredstva vra-te u buyet Republike. Zbog toga se name}e pitawe za{to dràvna vlastsprovodi dvostruke ar{ine kada je re~ o istom slu~aju kr{ewa zakona na{tetu dràvne kase. Prikrivawem kr{ewa zakona u tuìla{tvima i ne-podno{ewem prijava protiv odgovornih nosilaca javnotuìla~ke funk-cije, nadle`no Ministarstvo pravde Republike Srbije zapravo izraàvasvoju podr{ku korupciji, kriminalu i me{etarewu u pravosudnom sistemu.

* * *

Zamena ““uloga”” –– tuìoci s one strane zakona

[ta je to Javno tuìla{tvo u Srbiji i {ta ono radi, propisano je od-redbom ~lana 2 Zakona o javnom tuìla{tvu477) u kojoj se kaè da je u pita-wu “samostalan dràvni organ koji goni u~inioce krivi~nih dela i drugihka`wivih dela i preduzima mere za za{titu ustavnosti i zakonitosti”.Ipak, u dana{woj “demokratskoj” Srbiji de{ava se to da javna tuìla{tva,osim {to gone u~inioce krivi~nih i drugih ka`wivih dela, ponekad i samapostaju mesta gde se zakon drasti~no kr{i, a dràvna kasa pusto{i. Naime,u ovoj analizi autor }e dati osvrt na neke pojedina~ne slu~ajeve me{etare-wa u op{tinskim i okru`nim tuìla{tvima u Srbiji, i to sluè}i se is-kqu~ivo zvani~nim podacima koji su sadràni u dokumentima Ministar-stva pravde. Re~ je o podacima koji su sadràni u izve{tajima grupe za nad-zor i internu kontrolu Ministarstva pravde Republike Srbije, a koji se od-nose na izvr{enu kontrolu tuìla{tava kao indirektnih buyetskih kori-snika u 2007. godini.

Ivan Nini}

301

478) Uredba o naknadama i drugim primawima zaposlenih u dràvnim organima iizabranih, odnosno postavqenih lica (“Sl. glasnik RS”, br. 95/05-pre~i{}entekst).

479) Zakon o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama (“Sl. glasnik RS”,br.34/01).

Autor }e u analizi nastojati da prikaè kako nosioci tuìla~ke funk-cije u Republici Srbiji perfidno pqa~kaju buyet preko nezakonitih obra-~una i isplata odre|enih dodataka na svoje zarade. Ipak, te{ko je utvrditi,odnosno re}i o kojoj {teti (zbirno) po buyet je re~, jer interni kontrolorisvoj posao nisu obavili do kraja, kako to obavqa buyetska inspekcija Mini-starstva finansija. Pri tom, nepreduzimawem, odnosno neizdavawem merakontrolisanim tuìla{tvima da nezakonito utro{ena sredstva vrate na-trag u buyet, {teta ostaje nenadokna|ena. Zbog toga }e autor u ovoj analizi,osim ~iwenica iz izve{taja interne kontrole Ministarstva pravde, ukaza-ti i na jedan primer i epilog kontrole tuìla{tva od strane buyetske in-spekcije Ministarstva finansija. Iz ovog uporednog prikaza moè se sagle-dati ogromna razlika u radu dve inspekcijske slu`be. Razlika se ogleda, ka-ko u na~inu, predmetu i obimu kontrole tako i u krajwem epilogu koji odstrane Ministarstva finansije za ciq ima nadoknadu {tete, dok od straneMinistarstva pravde za ciq ima samo konstatovawe i prikrivawe {tete.Su{tina rada internih kontrolora Ministarstva pravde je takva da se me-{etarewe utvrdi, “pribeleì”, i da se izve{taj “arhivira” u fioke mini-starstva. Takvim pona{awem resornog Ministarstva, javnim tuìla{tvi-ma je zapravo dat “legitimitet” da i ubudu}e nastave da funkcioni{u poistom receptu i da potkradaju svoju dràvu.

Op{tinsko javno tuìla{tvo u Zrewaninu

Predmet kontrole kod Op{tinskog javnog tuìla{tva u Zrewaninu bi-la je “provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodataka na pla-tu za deùrstvo i drugi rad duì od punog radnog vremena”, i to za period2006. godine i januar 2007. godine. Ovu kontrolu je izvr{ila Sneàna Ne-tkovi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstvapravde. Ona je o utvr|enom ~iweni~no stawu sa~inila izve{taj koji je u Mi-nistarstvu zaveden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/04, od 26. mar-ta 2007. godine. Kontrolom je utvr|eno da su tokom 2006. godine zaposleni utuìla{tvu, pre svega javni tuìlac i svi zamenici javnog tuìoca, prima-li dodatak na zaradu, i to prvo u visini od 10 odsto, a zatim u visini od 15odsto od osnovne plate. Ove naknade su obra~unate i ispla}ene po re{ewi-ma Zorana Vuceqe, op{tinskog javnog tuìoca, tako {to je osnovni koefi-cijenat za obra~un i isplatu plata, koji je propisala Vlada Srbije, nezako-nito uve}avan za 10 odsto, odnosno za 15 odsto, i to na ime pripravnosti i de-ùrstva u toku meseca. Osim {to je to bilo u suprotnosti sa uredbom Vla-de478), bilo je u suprotnosti i sa odredbama Zakona o platama u dràvnim or-ganima i javnim slu`bama479). Isti je slu~aj u 2006. godini bio i sa dràv-


302

nim slu`benicima i name{tenicima koji su radili u kontrolisanom tuì-la{tvu. Wima je, na osnovu re{ewa op{tinskog javnog tuìoca, vr{en ob-ra~un i uve}awe zarade, i to u visini od 10 odsto i 15 odsto na ime priprav-nosti i deùrstva u toku meseca.

Okru`no javno tuìla{tvo u Zrewaninu

Predmet kontrole kod Op{tinskog javnog tuìla{tva u Zrewaninu bi-la je “provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodataka na pla-tu za deùrstvo i drugi rad duì od punog radnog vremena”, i to za period2006. godine i januar 2007. godine. I ovu kontrolu je izvr{ila Sneàna Ne-tkovi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kontrolu Ministarstvapravde. Izve{taj o “pribeleènim” nepravilnostima je u Ministarstvu za-veden pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/05, od 26. marta 2007. godi-ne. U ovom tuìla{tvu kontrola je pokazala da je Dragan Lazi}, okru`nijavni tuìlac, re{ewima nezakonito uve}avao sebi i svojim zamenicima za-rade u 2006. godini. Uve}awe je ispla}ivano u iznosu od 15 odsto uz mese~nuzaradu, a na ime pripravnosti i deùrstva u toku meseca. Ovaj dodatak je u2005. godini iznosio 10 odsto, ali je od januara 2006. godine bio uve}an na 15odsto. Pri tom kontrola je pokazala i to da su dràvni slu`benici i name-{tenici u ovom tuìla{tvu na isti na~in dobijali uve}awe od 10 odsto namese~nu zaradu u 2006. godini. Izuzetak je bio jedan zaposleni kome je zara-da uve}ana za 15 odsto mese~no. Ovako pau{alnim isplatama je prekr{enavaè}a uredba i zakon.

Op{tinsko javno tuìla{tvo u Sremskoj Mitrovici

Predmet kontrole kod Op{tinskog javnog tuìla{tva u Sremskoj Mi-trovici bila je “provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate doda-taka na platu za deùrstvo i drugi rad duì od punog radnog vremena”, i toza period 2006. godine i januar 2007. godine. Kontrolu kod ovog tuìla{tvaje izvr{ila Sneàna Netkovi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kon-trolu Ministarstva pravde. Ona je svoj izve{taj o izvr{enoj kontroli uMinistarstvu pravde zavela pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/7,od 26. marta 2007. godine. Kontrolom finansijske dokumentacije je utvr|enoda je isplata dodataka uz platu vr{ena na osnovu re{ewa koje je donosio Du-{ko Krada{, op{tinski javni tuìlac. Tako je u prvih pet meseci 2006. go-dine, javnom tuìocu i wegovim zamenicima vr{ena isplata dodataka naplatu za pripravnost i deùrstvo do 10 dana u mesecu, i to u visini od 26 od-sto uz mese~nu zaradu. Zatim je, od meseca juna do meseca oktobra 2006. godi-ne, ovo nezakonito “~erupawe” buyeta bilo smaweno sa 26 odsto na 22 odsto.Razlog za umawewe zarade je bio taj {to je novim rasporedom o deùrstvimau deùrstvo ukqu~en jo{ jedan zamenik javnog tuìoca, pa je samim tim sma-wen broj dana deùrstva, i to prose~no na 5 radnih dana. Me|utim, od okto-bra 2006. godine broj deùrstava se pove}ao na 7 radnih dana, pa je tako nad-le`ni javni tuìlac doneo nova re{ewa kojima je isplate ponovo (pau{al-

Ivan Nini}

303

no) uve}ao za 26 odsto odsto svakog meseca. [to se ti~e slu`benika koji subili zaposleni u kontrolisanom tuìla{tvu, i wima je u istom periodu ne-zakonito vr{eno uve}avawe mese~ne zarade u visini od 26 odsto, a po slobod-noj oceni tuìoca.

Okru`no javno tuìla{tvo u Sremskoj Mitrovici

Predmet kontrole kod Okru`nog javnog tuìla{tva u Sremskoj Mitro-vici bila je “provera primene zakona u oblasti obra~una i isplate dodata-ka na platu za deùrstvo i drugi rad duì od punog radnog vremena”, i to zaperiod 2006. godine i januar 2007. godine. Kontrolu kod ovog tuìla{tva jeizvr{ila Sneàna Netkovi}, rukovodilac grupe za nadzor i internu kon-trolu Ministarstva pravde. Ona je svoj izve{taj o izvr{enoj kontroli u mi-nistarstvu pravde zavela pod slu`benim brojem: 038-01-00002/2007-15/6, od 26.marta 2007. godine. Kontrola je pokazala potpuno istu situaciju po pitawukr{ewa propisa i “~erupawa” buyeta kao i na primerima prethodna 3 tuì-la{tva. Tako je u 2006. i 2007. godini u kontrolisanom tuìla{tvu obra~undodataka za pripravnost i deùrstvo uz plate vr{en na bazi re{ewa koje jedonosio Ratko Gale~i}, okru`ni javni tuìlac. Tako je javni tuìlac, sebii svojim zamenicima koji su deùrali, nezakonito i proizvoqno “naduva-vao”plate svakog meseca za 26 odsto. U istim iznosima i na isti na~in su uve-}avane zarade i daktilografima zaposlenim u Okru`nom javnom tuìla-{tvu u Sremskoj Mitrovici.

Bez nadoknade {tete i bez odgovornosti

U sva ~etiri prethodna slu~aja, i kada je re~ o okru`nim tuìla{tvi-ma i kada je re~ o op{tinskim tuìla{tvima u Sremskom Mitrovici i Zre-waninu, metodologija kr{ewa zakona je potpuno ista. O ~emu se radi? Nai-me, tada vaè}om uredbom je definisano da se isplate dodataka na platu zaprekovremeni rad nosiocima pravosudnih funkcija vr{i na specifi~an na-~in, s obzirom da nije re~ o dràvnim slu`benicima i name{tenicima.Prema tome, obra~un i isplatu dodataka za deùrstvo je trebalo vr{iti uvisini od 26 odsto od vrednosti radnog sata osnovne plate, a nikako uve}a-wem osnovnog koeficijenta, kao {to se to ~inilo. Dakle, na osnovu togaproizilazi da se isplate nisu smele vr{iti pau{alno za dane, ve} ta~no zasvaki sat proveden na radu duè od punog radnog vremena. Zbog toga se posta-vqa logi~no pitawe za koliko novca je o{te}en buyet Republike s obziromna ovako proizvoqne i nezakonite isplate. Naàlost, taj odgovor nije dat u~etiri izve{taja interne kontrole Ministarstva pravde. U jednom slu~aju,i to konkretno u kontroli Op{tinskog javnog tuìla{tva u Zrewaninu, in-terni kontrolor je evidentirao da “nije ustrojena evidencija o vremenu ko-je su izabrana lica provela na radu, van radnog vremena, odnosno van deùr-stva”. Iz ovog navoda se moè zakqu~iti da je u ovom slu~aju, bez posebnog idetaqnog obra~una, bilo gotovo nemogu}e utvrditi visinu buyetskih sred-stava koja su nezakonito ispla}ena iz buyeta Republike. Me|utim, od inter-


304

nog kontrolora nismo dobili analizu ni za preostala tri tuìla{tva kojasu prekontrolisana.

Dakle, ~iwenica je da se ne zna visina {tete koja je stvorena buyetu Re-publike Srbije. Pri tom, ono {to je posebno specifi~no kada je re~ o pret-hodna ~etiri primera me{etarewa u kontrolisanim tuìla{tvima, jeste~iwenica da u izve{tajima nije izdata nikakva mera vra}awa vi{ka ispla-}enog novca natrag u buyet Republike. Date su samo po 2 do 3 preporuke u ko-jima se javnim tuìocima preporu~uje da ubudu}e obra~une i isplate doda-taka na zaradu vr{e na na~in koji je propisan Zakonom o dràvnim slu`be-nicima i name{tenicima i vaè}om uredbom koju je donela Vlada Srbije. Usva ~etiri inspekcijska izve{taja se konstatuje da je nezakonitim isplata-ma prekr{en ~lan 50 Zakona o buyetskom sistemu Republike Srbije. S obzi-rom na ovu konstataciju, iz koje proizilazi da je “funkcioner indirektnogkorisnika buyetskih sredstava odgovoran za zakonitu, namensku, ekonomi~-nu i efikasnu upotrebu buyetskih aproprijacija”, nadle`no Ministarstvopravde je bilo u obavezi da adekvatno reaguje. Drugim re~ima, interna kon-trola Ministarstva pravde je imala zakonsko ovla{}ewe da protiv odgo-vornih javnih tuìlaca u sva ~etiri kontrolisana tuìla{tva, podnese barprekr{ajne prijave organu za prekr{aje. Ovu obavezu je propisivao tada-{wi zakon o buyetskom sistemu, a odredbama ~lana 74, stava 4 propisano jeda }e se odgovorno lice kazniti nov~anom kaznom u rasponu od 5.000 do 50.000dinara ukoliko ne po{tuje ~lan 50 zakona. Naàlost, nadle`no ministar-stvo protiv odgovornih javnih tuìlaca u 2007. godini nije podnelo ni pre-kr{ajne, a ni krivi~ne prijave.

Tre}e OJT u Beogradu: sveobuhvatna kontrola

U novembru i decembru 2006. godine buyetska inspekcija Ministarstvafinansija je izvr{ila kontrolu materijalno-finansijskog poslovawa kodTre}eg op{tinskog javnog tuìla{tva u Beogradu. Kontrolisani period jeobuhvatio 2005. godinu, kao i prvih deset meseci 2006. godine. O nalazu u kon-troli, Slobodanka Kele~evi}, buyetski inspektor, je sa~inila zapisnik ko-ji je u Ministarstvu finansija zaveden pod slu`benim brojem: 401-00-1736/2006-09, od 18. januara 2007. godine.

U postupku kontrole je utvr|eno da su prihodi ovog tuìla{tva u 2005.godini iznosili 13.398.146 dinara, od ~ega je iz buyeta Republike dotirano10.770.530 dinara, po osnovu taksi prihodovano je 2.183.588 dinara, a oko440.026 dinara je preneto iz 2004. godine za refundaciju rashoda. Buyetskiinspektor je otkrio da je u bilansu prihoda i rashoda tuìla{tva za 2005.godinu iznos od 109.000 dinara prikazan kao sopstveni prihod. To, naravno,nije bilo ta~no, jer su sporna sredstva transferisana iz buyeta Republike.Na isti na~in u izve{taju su falsifikovani i podaci koji se odnose na pri-hode po osnovu sudskih taksi. To je u~iweno tako {to je 2.183.588 dinara u2005. godini, a 2.826.384 dinara u 2007. godini, prikazano kao sopstveni pri-hod. Buyetski inspektor je utvrdio da su ova sredstva dozna~ena i utro{ena

Ivan Nini}

305

480) Uredba o buyetskom ra~unovodstvu (“Sl. glasnik RS”, br. 125/03).481) Pravilnik o na~inu pripreme, sastavqawa i podno{ewa zavr{nih ra~una

korisnika buyetskih sredstava, organizacija obaveznog socijalnog osigurawai buyetskih fondova Republike i lokalnih vlasti (“Sl. glasnik RS”, br.12/04, 11/05 i 17/05).

iz buyeta Republike, a ne kao sopstveni prihod kako je to navedeno u zavr-{nom ra~unu tuìla{tva. Takvim uno{ewem neta~nih podataka u izve{tajo izvr{ewu buyeta postupqeno je suprotno odredbi ~lana 61, stava 2 Zako-na o buyetskom sistemu. Osim toga, prekr{ena su i odredbe ~lana 6 ured-be480) i ~lana 10 pravilnika481) koji su bliè regulisali oblast buyetskogra~unovodstva i sastavqawa zavr{nih ra~una.

Buyetski inspektor je otkrio i to da je Tre}e op{tinsko javno tuìla-{tvo u Beogradu u 2006. godini na ime tro{kova “komunikacije” utro{ilo73.582 dinara vi{e nego {to je za tu namenu bilo dozna~eno iz buyeta Repu-blike. Zbog ovakvog “probijawa” buyeta i kr{ewa odredaba Zakona o buyet-skom sistemu, inspektor je u svom nalazu naloìo meru tuìla{tvu da se iz-nos od 73.582 dinara vrati natrag u buyet Republike, i to u roku od 60 dana.Za tro{kove kupovine bonova za gorivo u 2005. godini, tuìla{tvo je utro-{ilo 15.440 dinara, a inspektor je utvrdio da se kupqeno gorivo uop{te ni-je “pravno vezivalo” za putne naloge, ~ime je na~iwen prekr{aj ka`wiv poodredbama Zakona o buyetskom sistemu.

Kada je re~ o kontroli slu`benih putovawa u 2005. godini, utvr|eno jeda je tuìla{tvo imalo tro{kove u visini od 37.363 dinara, odnosno 448evra na ime slu`benog putovawa u Crnu Goru, i to za 8 osoba. Tako|e, puto-valo se i na kongres pravnika u Kolubarski okrug, a {to je tuìla{tvo u2007. godini ko{talo 30.000 dinara. Za ova putovawa, prema navodima iz in-spekcijskog nalaza, ne postoje nikakvi dokazi, niti su nakon obavqenih pu-tovawa tro{kovi uop{te pravdani validnom dokumentacijom. Time su gru-bo prekr{ene odredbe Zakona o buyetskom sistemu.

[to se ti~e javnih nabavki koje su sprovodili nadle`ni u Tre}em op-{tinskom javnom tuìla{tvu, inspekcija je utvrdila da pomenuto tuìla-{tvo uop{te nije donelo godi{we planove javnih nabavki za 2005. i 2006. go-dinu. Pri tom su nabavke vr{ene bez obzira na ~iwenicu da nisu bile pred-vi|ene planom, ~ime je tuìla{tvo direktno kr{ilo odredbe Zakona o jav-nim nabavkama.

Kontrola je pokazala da je tuìla{tvo u 2005. godini nabavilo kance-larijski materijal ukupne vrednosti 175.828 dinara, dok je u 2006. godiniista nabavka iznosila 232.362 dinara. Ove nabavke su vr{ene od preduze}a“[umadija” a.d. i to bez prethodno sprovedenog postupka nabavke male vred-nosti, {to je bilo u suprotnosti sa tada vaè}im propisima. Konkretno,prekr{ene su odredbe Zakona o buyetu Republike Srbije za 2005. godinu, od-redbe Zakona o buyetu Republike Srbije za 2006. godinu, kao i odredbe tadavaè}eg zakona o javnim nabavkama.


306

Tre}e OJT u Beogradu: vratiti sve do dinara u buyet

Kontrola rashoda Tre}eg op{tinskog javnog tuìla{tva u Beogradu poosnovu obra~una i isplata osnovnih plata zaposlenima u 2005. i 2006. godi-ni, pokazala je da u tom segmentu nije bilo propusta. Me|utim, propusti suutvr|eni kada je re~ o isplati dodataka na plate, a po osnovu deùrstva u tu-ìla{tvu. Naime, utvr|eno je da je Gordana ôli}, javni tuìlac Tre}egOJT, sebi i svojim zamenicima nezakonito uve}avala plate, i to za 10 odstona ime deùrstva. Ovakva isplata je vr{ena u suprotnosti sa odredbama Za-kona o platama u dràvnim organima i javnim slu`bama i Zakona o buyet-skom sistemu. Tako je detaqnom kontrolom isplata dodataka na ime deùr-stva utvr|en obra~un sredstva koja su nezakonito ispla}ena iznad dozvoqe-nog, i to u iznosu od 85.849 dinara. S tim u vezi, buyetski inspektor je u svomizve{taju naloìo tuìla{tvu da nezakonito ispla}ena sredstva vrati ubuyet Republike Srbije u roku od 60 dana. U slu~aju ovog tuìla{tva, neza-konito ispla}ena sredstva se moraju nadoknaditi buyetu Republike, dok tone vaì za op{tinska i okru`na tuìla{tva u Zrewaninu i Sremskoj Mi-trovici. Pri tom se ovde radi o nezakonitim dodacima na platu u visini od10 odsto, dok je u prethodna ~etiri slu~aja bilo re~i o nezakonitim dodaci-ma koji su se kretali od 10 odsto do ~ak 26 odsto. Jedina razlika je u tome {toje kontrolu Tre}eg OJT izvr{ila buyetska inspekcija Ministarstva fi-nansija, a u prethodna ~etiri tuìla{tva to je u~inilo Ministarstvo prav-de preko svoje slu`be interne kontrole.Dakle, na primerima prethodnih pet tuìla{tava mogu}e je na neki na~insagledati kako se u ovim institucijama u toku samo jedne godine kr{i zakoni pqa~ka buyet Republike Srbije. Ono {to je posebno zabriwavaju}e jeste~iwenica da je u toku 2007. godine od strane Ministarstva pravde izvr{enosvega ~etiri kontrole finansijskog poslovawa tuìla{tva, i to dva okru-`na i dva op{tinska. Pri tom, re~ je o selektivnim kontrolama koje su sa-mo obuhvatale proveru zakonitosti isplata dodataka na zarade javnih tuì-laca i wihovih zamenika. Kontrolom namenskog i zakonitog tro{ewa nov-ca iz buyeta, kao i kontrolom zakonitosti sprovo|ewa javnih nabavki u srp-skim tuìla{tvima, nadle`na interna kontrola Ministarstvo pravde ni-je se bavila.

Ivan Nini}

307


308

Sadràj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31. Ra~un bez kr~mara i milijarde bez kontrole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72. Tenderom do plena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133. I Dinki} stvori Kri{ta (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214. Mit o ““menayeru”” i istina o {teto~ini (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 315. Tomica i javne nabavke u zdravstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 376. Kako je ministar Tomica kupovao lek ““tamiflu”” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44447. Le{inari o~erupali ““JAT”” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55118. Dinki}eva hajdu~ija (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 599. Dinki}eva pqa~ka bez pardona (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70

10. Asfaltirawe ““demokratskog”” lopovluka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7711. Milioni ““sagoreli”” na ““zgari{tu demokratije”” (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8612. Sanacija i adaptacija ““zgari{ta demokratije”” (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9313. Mrak ““pojeo”” donacije za ““zgari{te demokratije”” (3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10414. Carovawe Mla|inog ““carinika”” Dragana Jerini}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11015. Zavod za me{etarewe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12016. Ministar Davini} ““sahranio”” buyet vojske (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12617. Kontinuitet ““agresije”” na vojni buyet (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13618. Biznis na {tetu buyeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14319. Od ““vizije”” do velike provizije (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14920. Du{an nedodirqivi i kvadrati nevidqivi (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15621. Od me{etara do foteqe gradskog sekretara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16122. Crni bilansi ““demokratske”” vlasti u Beogradu (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17323. Buyetske rezerve kao ““fond”” Demokratske stranke (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18424. Gradska uprava ““o~erupala”” gradsku kasu (3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19225. [timer-majstori za tendere (4) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20026. Autobusi i trole za ““vozawe”” provizije (5) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20427. [teto~ine bez odgovornosti (6) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21428. Bezakowe u op{tini Zvezdara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22029. Kako je ““menayer”” upravqao op{tinom Novi Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22730. Stimulacije ““iscedile”” kasu op{tine Stari grad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23631. Atak na buyet op{tine Savski venac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24432. \ilasu milioni evra u yep, Beogradu {teta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25233. Otima~ina ““U{}a”” u korist tajkuna, a na {tetu dràve . . . . . . . . . . . . . . . . 26134. Zaduìo Pan~evo, pa unapre|en u poslanika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26835. Ministar pravde zata{kao malverzacije u pravosu|u (1) . . . . . . . . . . . . . . . 27736. Sudovi i sudije u sukobu sa zakonom (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28537. Tuìla{tva i tuìoci potkradaju dràvu (3) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301

Ivan Nini}

309

Bele{ke: ________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________


310

Bele{ke: ________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

Ivan Nini}

311

Bele{ke: ________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________


312

revizija demokratije

Documents