REI'lIUllKA E KOSOVIl.5 - PEnYT.JIIIKA KOCOBO - RI; I'UBLI OJ KO OVO

GJYKATA KU HTETUESE

YCTABHH CY.lI.

CONSTnnnnONALCOURT

Prilltina, 19. avgusta 2019. godine Br. Ref.:RK 1413/19

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slucaju hr. KI9S/18

Podnosilac

Nexhmedin Mazrek

Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda

PML. hr. 247/2017 od 6. fehruara 2018. godine

USTAVNI SUD REPUBLlKE KOSOVO

u sastavu:

Arta Rarna-Hajrizi, predsednica Bajrarn Ljatifi, zarnenik predsednika Bekirn Sejdiu, sudija Selvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudija Gresa Caka-Nirnani, sudija Safet Hoxha, sudija Radornir Laban, sudija Rernzije Istrefi-Peci, sudija i Nexhrni Rexhepi, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev je podneo Nexhrnedin Mazrek iz MarntiSe eu daljern tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa Miftar Qelaj, advokat iz Prizrena.

1

Osporena odluka

2. Podnosilac zahteva osporava presudu PML. br. 247/2017 Vrhovnog suda od 6. februara 2018. godine. Osporena presuda je podnosiocu zahteva urucena 28. marta 2018. godine.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene presude Vrhovnog suda, kojom su podnosiocu zahteva navodno povredena prava i slobode zagarantovane Clanom 24. [Jednakost pred zakonom], Clanom 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], Clanom 30. [Pravo optuzenog], clanom 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje], clanom 32. [Pravo na pravno sredstvo], Clanom 33. [Nacelo legitimiteta i proporcionalnosti u krivicnim postupcima] i clanom 54. [Sudska zastita prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), u vezi sa clanom 6. (Pravo na pravicno sudenje) i Clanom 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: EKLJP).

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na clanu 113.7 Ustava, Clanu 47. Zakona 0 Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32. Poslovnika 0 radu Ustavnog sud a Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

5. Dana 25. jula 2018. godine, podnosilac je podnev zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

6. Dana 16. avgusta 2018. godine, predsednica Suda je imenovala sudiju Selvetu Gerxhaliu-Krasniqi za sudiju izvestioca i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija: Radomir Laban (predsedavajuci), Remzije Istrefi-Peci i Nexhmi Rexhepi.

7. Dana 7. septembra 2018. godine, Sud je obavestio podnosioca 0 registraciji zahteva i prosledio kopiju zahteva Vrhovnom sudu.

8. Dana 27. maja 2019. godine, nakon razmatranja izvestaja sudije izvestioca, Vece za razmatranje je iznelo preporuku Sudu za neprihvatljivost zahteva.

Pregled cinjenica

9. Dana 16. juna 2015. godine, prilikom ustanovljavanja cinjenicnog stanja na terenu u parnicnom postupku pred Osnovnim sudom u Prizrenu, izmedu podnosioca zahteva i vise drugih lica koja su bila stranke u parnicnom postupku, doslo je do fizickog obracuna u kojem je vise lica pretrpelo teske i lakSe telesne povrede dok je jedno lice izgubilo zivot usled povreda koje su posledica ove tuce.

2

10. Dana 17. avgusta 2015. godine, Osnovno tuzilastvo u Prizrenu je podiglo optuznicu PP. Nr. 1569/2015-II protiv podnosioca zahteva i vise drugih lica zbog ucestvovanje u fizickom obracunu, nanosenja tezih i lakSih telesnih povreda i smrtnog ishoda.

11. Dana 16. marta 2017. godine, Osnovni sud u Prizrenu je presudom P. br. 145/15 oglasio podnosioca zahteva krivim, i to za poCinjeno krivicno delo ubistva i krivicno delo nanosenje teskih telesnih povreda i sledstveno tome osudio ga na jedinstvenu kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 10 godina i 4 meseca. U obrazlozenju, Osnovni sud navodi:

"nespoma (je) i cinjenica da ga je optuZeni Nexhmedin dva puta ubo perorezom kao i da je naneo teske telesne povrede A. M. u Ievom delu grudi kao i na Ievoj strani Ieda, ovo se potvrduje iz izjave ostecenog A. M., izvestaja sudsko medicinske ekspertize Dr. [ .. .] i takode se potvrduje i iz odbrane optuzenog Nexhmedina Mazreka, koji je izjavio da je bio izgubljen, kao i daje deIovao na ovakav nacin da bi zasririo svog brata."

12. Nepoznatog datuma, podnosilac zahteva, Osnovno tuzilastvo u Prizrenu i ostecena strana su protiv presude Opstinskog suda u Prizrenu podneli zalbu Apelacionom sudu, ito:

• Osnovno Tuzilastvo u Prizrenu i ostecena strana, zbog odluke u vezi sa krivicnom sankcijom i

• Podnosilac zahteva "zbog ozbiljnih povreda odredaba krivicnog postupka, pogresno i nepotpuno utvrdenog Cinjenicnog stanja, povrede Krivicnog zakona i odluke u vezi sa krivicnom sankcijom."

13. Dana 12. juna 2017. godine, Apelacioni sud je presudom PAKR. br. 248/17 odbio, kao neosnovane, zalbe Osnovnog tilZilastva i ostecene strane, dok je zalbu podnosioca delimicno usvojio i u tom delu preinacio presudu Osnovnog suda, a sto se tice ostalih zalbenih navoda podnosioca, Apelacioni sud je odbio iste kao neosnovane. U relevantnom delu izreke presude Apelacioni sud navodi:

"Uz delimicno usvajanje zaibe odbrana optuZenih Nexhmedina Mazreka i S. M, MENJA se presuda Osnovnog suda u Prizrenu P. br. 145/15 od 16.03.2017. godine i to samo u delu koji se rice kazne odnosno sto se rice ovog optuzenog tako da Apelacioni sud optuzenog Nexhmedina za krivicno delo Ubistvo iz Ciana 178 KZRK-a, osuduje na kaznu zatvora od 8 (osam) godina, dok za krivicno delo nanosenje teskih telesnih povreda iz clana 189 stavka 1, podstavka 1.3 a u vezi sa stavkom 3 KZRK-a, osuduje ga na kaznu zatvora od 1 (jedne) godine i 3 (tri) meseca a u skiadu sa clanom 80 KZRK-a presuduje jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 9 (devet) godina. "

14. Dana 29. avgusta 2017. godine, protiv presude Osnovnog suda i presude Apelacionog suda, podnosilac je podneo zahtev za zastitu zakonitosti Vrhovnom sudu:

3

"zbog ozbiljnih povreda odredaba krivicnog postupka i povrede krivienog zakona, lIZ predlog da se iste izmene tako da se osudeni oslobodi optuibi za krivicno delo Ubistvo iii da se poniste i u ovom delu da se vrate prvostepenom sudu na ponovno odlucivanje."

15. Dana 6. februara 2018. godine, Vrhovni sudje presudom (Pml. br. 247/2017), odbio, kao neosnovan, zahtev za zastitu zakonitosti.

N avodi podnosioca zahteva

16. Podnosilac zahteva tvrdi da su mu osporenom odlukom povredena prava zagarantovana clanovima 24., 29., 30, 31., 32., 33. i 54. Ustava, kao i clanom 6. EKLJP.

17. Podnosilac zahteva navedene povrede obrazlaze:

Clan 24. Ustava Republike Kosovo, jednakost pred zakonom jer se u istom krivicnom predmetu optuieni nije tretirao na isti naCin kao i drugi optuieni, krseci tako zakon na njegovu stetu.

Clan 29. Ustava Republike Kosovo, pravo na slobodu i sigurnost, podnosilac zahteva ovu povredu obrazlaie navodima da je Osnovni sud u Prizrenu prilikom utvrdivanja cinjenicnog stanja u parnicnom postupku izmedu podnosioca i treCih lica bio u obavezi da obezbedi prisustvo policije koja bi spreciia eventualni fizicki obracun a samim tim z samog podnosioca zahteva da pocini krivicno delo za koje je osuden.

Clan 30. Ustava Republike Kosovo, prava optuienog su povredena samom cinjenicom jer su odbijeni predlozi u vezi sa dokazima bez ikakvog razloga i sudeno je oslanjajuci se samo na neprihvatljive dokaze.

Clan 31. Ustava Republike Kosovo, pravo na pravicno i nepristrasno sudenje, zbog cinjenice da sudovi u sve tri instance nisu omogucili optuienom pravo na pravicno i nepristrasno razmatranje odluka 0 pravima i obavezama koje sud ima priiikom donosenja odluka i takode da svako koje optuien za krivicno delo ima pravo da mu se omoguci da pojasni cinjenice.

Clan 32. Ustava, pravo na pravno sredstvo,je povredeno od strane tri instance suda i povredeno je pravo optuienog Nexhmedina Mazreka na efikasan pravni lek koji u sebi sadrii pravo optuienog da preko pravnog sredstva predstavi sve cinjenice, dokaze kao ida pojasni cinjenice, sve tri sudske instance su optuienom Nexhmedinu Mazreku osporile ovo pravo, donoseci nepravicne presude i selektivne odluke koje su ozbiljno povredile pravo optuienog u krivicnom postupku.

Clan 33., nacelo legaliteta, kao pravo zagarantovano i pravo na pravnu sigurnost je povredeno od strane sudova u sve tri instance, zbog cinjenice sto je optuieni bio onemogucen da koristi svoja prava koja ima u krivicnom postupku a radi donosenjajedne praviine presude.

4

Svim ovim povredama ustavnih odredbi a zbog gore navedenih razloga, doslo je do povreda i Evropske Konvencije 0 Ljudskim pravima i slobodama, i to clana 6. Konvencije.

18. Podnosilac zahteva se na kraju obraca Sudu sa zahtevom da "proglasi nevaiecom (ponistiJ presudu Osnovnog suda u Prizrenu P. br. 145/15 od 16.03.2017. godine, presudu Apelacionog suda Kosova PAKR. br. 248/170d 12.06.2017. godine 06.02.2018. godine."

i Vrhovnog suda Kosova Pml. br. 247/2017 od

Ocena prihvatljivosti zahteva

19. Sud prvo ispituje da Ii je podnosilac ispunio sve uslove prihvatljivosti, predvidene Ustavom i dalje precizirane Zakonom i Poslovnikom.

20. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7., clana 113. [Jurisdikcija ovlascene strane] Ustava, koji propisuju:

,,1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene strane podnele sudu na zakonit nacin.

(...J

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom."

21. Sud, takode, ocenjuje da Ii je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, koji su dalje propisani u Zakonu. Stirn u vezi, Sud se poziva na clanove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tacnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji proplSUJU:

Clan 47. [Individualni zahtevi]

"1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatrazi pravnu zastitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krsi nekijavni organ.

2. Osoba moze da podnese pomenuti podnesak samo nakon sto su iscrpljena sva ostala zakonom odredena pravna sredstva."

Clan 48. [Tacnost podneska]

"Podnosilac podneskaje duzan dajasno naglasi to koja prava i slobode su mu povredena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac zeli da ospori."

Clan 49. [Rokovi]

5

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ... . "

22. Sto se tice ispunjenja gore navedenih uslova, Sud utvrduje da je podnosilac zahteva ovlascena strana; da je iscrpeo pravna sredstva na raspolaganju; da je naveo akt javnog organa koji osporava pred Sudom i da je zahtev podneo blagovremeno.

23. Pored toga, Sud se poziva na pravilo 39. (2) [Kriterijum 0 prihvatljivosti] Poslovnika, koje predvida:

,,(2) Sud moze smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev ocigledno neosnovan,jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju."

24. Sud smatra da se navodi podnosioca mogu svesti na:

(i) povrede clana 29. Ustava u vezi sa clanom 5. EKLJP;

(ii) povrede Clanova 30. i 31. Ustava u vezi sa clanom 6. EKLJP;

(iii) povrede clana 33. Ustava u vezi clanom 6. EKLJP i

(iv) povrede clanova 24., 32. i 54. Ustava.

(iJ Sto se lice tvrdnji 0 povredama clana 29. Ustava u vezi sa clanom 5· EKLJP

25. Sud primecuje da se podnosilac zahteva poziva na jednu odredenu situaciju koja se desila u parnicnom postupku i koju on povezuje sa povredom prava zagarantovanih clanom 29. Ustava, a koji se odnosi na lisavanje slobode zbog pocinjenog krivicnog dela.

26. U tom aspektu, Sud podseca da se shodno clanu 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava, "Svakome (...) garantuje pravo na slobodu i sigumost. Niko ne moze biti lisen slobode izuzev zakonom propisanih slucajeva i na osnovu odluke nadleznog suda."

27. Stirn u vezi, Sud podseca da je u skladu sa sudskom praksom ESWP-a, prema kojoj je opsta svrha clana 5. EKLJP da obezbedi da niko ne treba da bude lisen slobode na proizvoljan nacin (Assanidze protiv Gruzije, zahtev br. 71503/01, presuda od 8. aprila 2004. godine).

28. Sud primecuje da podnosilac zahteva obrazlaze da su redovni sudovi povredili clan 29. Ustava u vezi sa clanom 5. EKLJP, zato sto nisu obezbedili lice mesta prilikom utvrdivanja cinjenicnog stanja u parnicnom postupku. Prema tome, clan 29. Ustava u vezi sa clanom 5. EKLJP nije primenjiv u situaciji na koju se poziva podnosilac zahteva.

(ii) Sto se lice tvrdnji 0 povredi clanova 30. i 31. Ustava u veri sa clanom 6. EKLJP

6

29. Kao sto je gore navedeno, podnosilac zahteva je imao mogucnost da ospori optuzbe na svim stepenima redovnih sudova, sto je i uCinio, koristeci svoje pravo da predstavi svoju odbranu i pravo na redovno i vanredno pravno sredstvo. Pored toga, Sud smatra da je obrazlozenje koje je pruzio Vrhovni sud, odgovarajuCi na tvrdnje podnosioca zahteva, jasno i pravicno.

30. Sud, analizirajuci navode 0 krsenju Clanova 30. i 31. Ustava, primecuje da je podnosilac zahteva imao koristi od sprovodenja postupka na osnovu principa kontradiktornosti; da je bio u mogucnosti da tokom razliCitih faza postupka iznese argumente koje je smatrao relevantnim za svoj slucaj; da mu je data prilika da efikasno ospori argumente i dokaze predstavljene od strane tuzioca; i da su svi argumenti koji su bili relevantni za resavanje njegovog slueaja, saslusani i razmotreni od strane redovnih sudova; da su cinjenicni i pravni razlozi protiv osporenih presuda detaljno predstavljeni i da su, u skladu sa okolnostima slueaja, gledano u celosti, postupci bili pravicni (vidi, na primer: slucaj ESWP-a, Garcia Ruiz protiv Spanije, predstavka br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stay 29; i, vidi, mutatis mutandis, slucaj Ustavnog suda br. KI42/16, podnosilac zahteva: Valdet Sutaj, resenje 0 neprihvatljivosti od 7. novembra 2016. godine, stay 40).

31. 8to se tice tvrdnji podnosioca zahteva u pogledu ocene dokaza i saslusanja svedoka, Sud naglasava da nije duznost Ustavnog suda da se bavi greskama u Cinjenicama ili zakonu (zakonitost) navodno pocinjenim od strane redovnih sudova, osim i u meri u kojoj su mogle povrediti prava i slobode zasticene Ustavom (ustavnost).

32. U ovom pogledu, Sud ponavlja da uslov "pravicnosti" garantovan clanom 31. Ustava u vezi sa clanom 6. Konvencije pokriva postupke kao ceIinu i da se pitanje da li je osoba dobila "pravicno" sudenje razmatra kumulativnom analizom svih faza, a ne sarno odredenog incidenta iIi proceduralne povrede; i da se na taj naCin, povreda na jednom nivou moze resiti u nekoj kasnijoj fazi (vidi, na primer: Monnell i Morris protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka br. 9562/81; 9818/82, presuda od 2. marta 1987. godine, stavovi 55-70).

33. Ustavni sud, takode, ponavlja da ne deluje kao sud cetvrtog stepena u pogledu odluka donetih od strane redovnih sudova. Uloga redovnih sudova je da tumace i primenjuju relativna pravila yrocesnog i materijalnog prava (vidi: mutatis mutandis, Garcia Ruiz protiv Spanije, br. 30544/96, ESWP, presuda od 21. januara 1999. godine, stay 28. Vidi, takode, slueaj Ustavnog suda br. KI70/11, podnosioci zahteva: Faik Hima, Magbule Hima i Bestar Hima, resenje 0 neprihvatljivosti od 16. decembra 2011. godine).

34. Ustavni sud moze sarno da razmotri da Ii su postupci pred redovnim sudovima, gledano u ceIini, bili sprovedeni na takav nacin da je podnosilac zahteva dobio pravicno sudenje (vidi: inter alia, Edwards protiv Ujedinjenog Kraljevstva, br. 13071/87, Izvestaj Evropske komisije 0 ljudskim pravima od 10. jula 1991. godine).

7

35. Sud smatra da su postupci pred redovnim sudovima, ukljucujuci i postupak pred Vrhovnim sudom, bili pravicni i obrazlozeni (vidi: Shub protiv Litvanije, br. 17064/06, ESLJP, odluka od 30. juna 2009. godine).

36. U tom smislu, Sud smatra da je podnosiocu zahteva pruzena potrebna mogucnost da iskoristi svoja prava da se brani u smislu clanova 30. i 31. Ustava u vezi sa Clanom 6. Konvencije.

(iii) Sto se nee turdnji 0 povredi clana 33. Ustava u vezi sa clanom 6. EKLJP

37. Sud primecuje da je podnosilac zahteva sarno naveo i opisao saddaj ustavnih odredbi koje garantuju nacelo legaliteta i proporcionalnosti u krivicnim postupcima. Medutim, podnosilac zahteva nije jasno predstavio kako je princip legaliteta i proporcionalnosti povreden.

38. Sud takode primecuje da je Apelacioni sud u presudi (PAKR. br. 248/17) od 12. juna 2017. godine detaljno obrazlozio i zakonom potkrepio visinu izrecene zatvorske kazne.

39. U tom smislu, Sud ponavlja da nezadovoljstvo odlukom ili sarno pominjanje clanova i odredaba Ustava nije dovoljno da podnosilac zahteva pokrene tvrdnju 0 ustavnim povredama. Kada se tvrde ustavne povrede, podnosilac zahteva treba da iznese uverljive i nesporne argumente u prilog tvrdnjama kako bi zahtev bio osnovan (vidi: slucaj Ustavnog suda br. KI198/13 podnosilac zahteva: Kosovska agencija za privatizaciju, resenje 0 neprihvatljivosti od 13. marta 2014. godine).

40. U tom smislu, podnosilac zahteva nije podneo nijedan uverljiv argument kako bi se utvrdilo da navodne povrede, pomenute u zahtevu, predstavljaju ustavnu povredu (vidi: Vanek protiv Republike Slovacke, ESLJP, resenje 0 prihvatljivosti, br. 53363/99, od 31. maja 2005. godine), nitije precizirao kako navedeni Clanovi Ustava, EKLJP i UDLJP potkrepljuju njegovu tvrdnju na osnovu Clana 113.7 Ustava i clana 48. Zakona.

(iv) Sto se nee turdnji 0 povredi clanova 24.,32. i 54. Ustava

41. Sto se tice ostalih navoda podnosioca zahteva vezano za povredu prava i sloboda zagarantovanih clanom 24. [Jednakost pred zakonom], clanom 32. [Pravo na pravno sredstvo] i clanom 54. [Sudska zaStita prava] Ustava, Sud te navode nalazi neosnovanim, iz razloga sto podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju.

42. Sud naglasava da je obaveza podnosioca zahteva da potkrepi svoje ustavne tvrdnje i podnese prima facie dokaz koji ukazuje na povredu prava garantovanih Ustavom i EKLJP (vidi slueaj Ustavnog suda br. KI19/14 i KI21/14, podnosioci zahteva: Tafil Qorri i Mehdi Syla, od 5. decembra 2013. godine).

8

43. Dakle, zahtev podnosioca je oCigledno neosnovan na ustavnim osnovama i treba da se proglasi neprihvatljivim u skladu sa pravilom 39. (2) Poslovnika 0 radu.

IZ OVIH RAZLOGA

Ustavni sud Kosova, u skladu sa Clanom 113.1 i 7 Ustava, i pravilom 39. (2) Poslovnika 0 radu, na zasedanju oddanom 27. maja 2019 god., jednoglasno

ODLUCUJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTAVI ovu odluku stranama;

III. DA OBJAVI ovu odluku u Sluzbenom listu u skladu sa clanom 2004 zakona;

IV. Ova odluka stupa na snagu odmah.

Sudija izvestilac )

Jt/

Gerxhaliu

9