republika srbija sekretarijat za … sm... · republika srbija . sekretarijat za poljoprivredu,...

REPUBLIKA SRBIJA SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

AP VOJVODINE POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 2, broj 5, Sremska Mitrovica, maj, 2013.

Priređivač: PSS Sremska Mitrovica d.o.o. Sremska Mitrovica

2013. Novi Sad

1

S A D R Ž A J

PREDGOVOR...............................................................................................................................

3

Dr Katica Škrbić Tolerantnost nekih sorti šećerne repe prema rizomaniji na zaraženom zemljištu Tolerance of several varieties of sugar beet the rhizomania on infected soils............................. 4Mr Vladimir Marić, dipl.ing Radislav Kovačević Proizvodnja kukuruza u klimatski nepovoljnoj godini na teritoriji Srema Corn production in unfavorable weather conditions in Srem...................................................... 9Dipl.ing Zoran Martinović Gajenje bele slačice (Sinapis alba L.) Growing white mustard (Sinapis alba L.)..................................................................................... 13Dipl.ing Senka Mišković Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) Europen corn borer (Ostrinia nubilalis)....................................................................................... 16Dipl.ing Mirjana Tojagić Milovanović Pepelnica žita(Erysiphe graminis) Cereal powdery mildew................................................................................................................ 19Dipl.ing Graovac Željko Značaj visokoproteinskih hibrida kukuruza za smanjenje troškova ishrane domaćih životinja Significance of high protein corn hybrids to reduce the cost of feeding of animals ................... 21

2

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: PSS Sremska Mitrovica d.o.o. Sremska Mitrovica Godina 2, broj 5, Sremska Mitrovica, Maj, 2013.

3

PREDGOVOR Savetodavci PSS Sremska Mitrovica d.o.o. opisali su 6 tema vrlo značajnih za poljoprivredne proizvođače i posetioce Portala PSS AP Vojvodine. U ovom broju “Aktuelnog savetnika” prva tema ”Tolerantnost nekih sorti šećerne repe prema rizomaniji na zaraženom zemljištu” su prikazana istraživanja nivoa tolerantnosti sorti šećerne repe prema rizomaniji u Sremu u uslovima zaraženog zemljišta u godinama sa manjom količinom padavina i uticaj istih na ispitivana svojstva. Druga tema “Proizvodnja kukuruza u klimatski nepovoljnoj godini na teritoriji Srema” je tekst koji pokazuje da će 2012. godina ostati upamćena kao jedna od najnepovoljnijih za proizvodnju kukuruza u Sremu kada su vremenske prilike u pitanju. S obzirom na očigledne klimatske promene, za uspešnu proizvodnju kukuruza, kako u Sremu tako i u drugim delovima naše zemlje, neophodno je više ulagati u sisteme za navodnjavanje, a uložena sredstva će se vrlo brzo vratiti kroz ostvarivanje većih prinosa kukuruza. U radu ”Gajenje bele slačice” date su botaničke osobine bele slačice, upotrebna vrednost i agrotehnika gajenja manje poznatih gajenih vrsta. Tema iz oblasti zaštite bilja ovog broja ”Kukuruzni plamenac” pokazuje kako se određuje prag štetnosti kukuruznog plamenca. Smatra se da prisustvo jedne gusenice kukuruznog plamenca u biljci kukuruza smanjuje njenu produktivnost za 2 do 6%, Ako njihov broj iznosi 5 onda svaka gusenica smanjuje prinos u proseku za 2,7% . Tema ”Pepelnica žita” je tekst koji upućuje na primenu preventivnih agrotehničkih mera borbe protiv ove bolesti. Osim neophodne primene fungicida, koja ima ekonomsku opravdanost važno je voditi računa i o sledećim faktorima: zaoravati samoniklu pšenicu, da bi se prekinulo održavanje parazita od žetve do ponovne setve u jesen, izbegavati primenu velike količine azotnih đubriva, jer povećavaju osetljivost pšenice prema pepelnici i voditi računa o izbalansiranoj primeni fosfornih i kalijumovih đubriva. Tema iz oblasti stočarstva ”Značaj visokoproteinski hibrida kukuruza za smanjenje troškova ishrane domaćih životinja” Značaj upotrebe kukuruza sa većim sadržajem proteina u ishrani domaćih životinja ogleda se u smanjuju se količine sojine sačme (do prihvatljive granice zbog nivoa esencionalnih aminokiselina u smeši), a time smanjuje cena koštanja po kilogramu gotove smeše za ishranu domaćih životinja(bitnije i ushrani nepreživara) koja može da bude i do 10% niža.

Rukovodilac Savetodavne Službe PSS Sremska Mitrovica dr Katica Škrbić




4

TOLERANTNOST NEKIH SORTI ŠEĆERNE REPE PREMA RIZOMANIJI NA ZARAŽENOM ZEMLJIŠTU

dr Katica Škrbić

Izvod: Rizomanija je obolenje šećerne repe koje izaziva virus nekrotičnog žutila nerava repe (VNŽNR), a vektor virusa je gljiva Polymyxa betae. Korišćenje hemijskih mera borbe u suzbijanju rizomanije veoma je skupo, a plodored i poboljšane agrotehničke mere nisu dovoljno efikasni, stoga jedino stvaranje i uvođenje u proizvodnju sorata visoko toletantnih prema rizomaniji omogućava rentabilnu proizvodnju šećerne repe na zaraženom zemljištu. U toku 2011. i 2012. godine ispitivan je stepen tolerantnosti nekih sorti šećerne repe prema rizomaniji na zaraženom zemljištu u okolini Sremske Mitrovice. Utvrđivanjem prinosa korena i kvaliteta istog, značajan uticaj na ispitivana svojstva ispoljili su sorta i meteorološki uslovi u toku ispitivanja. Ključne reči: Rizomanija , šećerna repa, sorta, tolerantnost. TOLERANCE OF SEVERAL VARIETIES OF SUGAR BEET THE RHIZOMANIA ON INFECTED

SOILS

Katica Škrbić , PhD

Abstract: Rhizomania is a sugar beet disease caused by the Beet Necrotic Yellow Vein Virus (BNYVV) its vector of viruses fungus Polymyxa betae. The use of chemical measures to control it is very expensive and crop rotation and improved cultural practice are not effective enough, so only the development and introduction into production of varieties highly tolerant of rhizomania, can secure a profitable production of sugar beet on infected soils. In the course of 2011. and 2012. examined the level of tolerance of some cultivars of sugar beet rhizomania in the infected sites around today Sremska Mitrovica. Determining root yield and quality of the same, a significant effect on the characteristics under study varieties container and meteorological conditions during the test. Key words: Rhizomania, sugar beet, variety, tolerance

o Uvod o Metod rada o Meteorološki uslovi u toku ispitivanja o Rezultati ispitivanja o Zaključci o Literatura

UVOD Sortna istraživanja u vezi sa rizomanijom u Sremu traju preko 30 godina a paralelno sa tim istraživanjima u proizvodnju su stalno uvođene nove – bolje sorte šećerne repe. Rizomanija kod netolerantnih sorti izaziva pad prinosa korena, smanjenje sadržaja šećera, pogoršanje tehnoloških karakteristika, povećanje sadržaja nešećera (K,Na,α-N) koji utiču u preradi repe na manje iskorišćenje šećera, usled čega dolazi do pada prinosa šećera i do 80% [2]. Na štetnost rizomanije utiču sledeći faktori: količina inokuluma virusa i intenzitet prisutnosti gljive Polymixa betae, osetljivost sorata šećerne repe zastupljenih u proizvodnji, pogodnost zemljišnih uslova za razvoj gljive Polymixa betae i momenta zaražavanja korena šećerne repe u toku vegetacije, Šutić [4].




5

Razvoju rizomanije pogoduju temperature zemljišta preko 20°C u jednom dužem periodu i zadržavanja vode u zemljištu usled povećanih količina padavina Šutić [5]. Prema mišljenju nekih autora za ostvarenje zaraze pogoduje i kratkotrajno zabarivanje zemljišta usled pljuskovitih kiša u maju i junu Cvetković [1].

METOD RADA Za ova istraživanja korišćeno je 9 sorata šećerne repe KWS Seme Yu d.o.o. različitog nivoa tolerantnosti prema rizomaniji (Theodora, Tinka, Jasmina, Aranka, Marianka, Alfonsa, Serenada, Bruna i Begonia). Sortni ogledi su postavljeni na oglednom polju Poljoprivredne stručne službe (PSS) Sremska Mitrovica, u okolini Sremske Mitrovice – Laćarak, na tipu zemljišta ritska crnica na kojem je ranije registrovana jaka zaraženost od rizomanije. Ogledi su postavljeni u 5 ponavljanja sa slučajnim rasporedom sorata sa veličinom elementarne parcelice od 30 m². Sorte su zasejavane u 6 redova od kojih su za merenje prinosa i kvaliteta korišćena 2 unutrašnja reda. Setva je obavljena u trećoj dekadi marta 2011. i 2012. godine, a tokom vegetacije su primenjivane uobičajene agrotehničke mere i zaštita useva. Vađenje je obavljeno ručno, u septembru, a parametric kvaliteta određivani su standardnim metodama u šećeranstvu. Pri vađenju korena registrovani su simptomi rizomanije-bradatost korena, a u toku vegetacionog perioda u julu utvrđivana je pojava simptoma rizomanije – bledo zelena – žuta boja lista.

Simptomi rizomanije na korenu slika.1i 2 - Rhizomania simpthomes on sugar beet root picture 1 and 2

Sl. 1. Sl. 2.

Slika 3. Simptomi rizomanije na lišću šećerne repe - početkom leta Picture 3. Rhizomania simpthomes on sugar beet - leafs in early summer




6

METEOROLOŠKI USLOVI U TOKU ISPITIVANJA Višegodišnja iskustva su pokazala da su proizvodna svojstva šećerne repe na zemljištu sa rizomanijom u velikoj zavisnosti od razvoja meteoroloških činilaca u proleće, količine infekcionog materijala, a pre svega od momenta infekcije Milovanović [3]. Razvoj gljive Polymixa betae, vektora virusa rizomanije u potpunoj je zavisnosti od toplote i vlažnosti zemljišta pošto ona obavlja biologiju plivajućim zoo sporama u vreme kada je zemljište dovoljno vlažno i toplo. Na temperature od 10°C gljiva ne pokazuje nikakvu aktivnost, a optimalni uslovi za razvoj parazita kreću se oko 20°C. Pri toploti zemljišta od 17°C stvoreni su uslovi za razvoj gljive odnosno za zarazu, Šutić [5]. Oskudne padavine tokom jula 2012. i avgusta u obe godine ispitivanja bile su nedovoljne za normalan porast što je uticalo na prinos korena. Na osnovu navedenih podataka može se zaključiti da su u proleće i rano leto 2011. i 2012. godine postojali povoljni ekološki uslovi za zarazu korena šećerne repe virusom rizomanije i da su vremenske prilike u julu i avgustu nepovoljno uticale na prinos korena.

Tab.1. Srednje dnevne temperature zemljišta (°C) na 5 cm u period april-juni 2011. i 2012. godine Tab.1. Average Daily Temperature of Soil (in °C) at Depth of 5 cm from April to June 2011. and 2012.

______________________________________________________________________

Godine Dekade April Maj Juni Year Decade April May June ________________________________________________________________________________________ I 12,73 13,61 20,89 2011. II 11,01 16,59 20,64 ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

III 14,95 19,33 20,78

I 11,96 18,99 18,32 2012. II 11,93 14,54 20,04 III 16,27 16,03 21,39 ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Tab.2. Količine i raspored padavina u mm u periodu april-septembar 2011 i 2012.godine

Rainfail in mm and its Distribution from April to September 2011 and 2012.

____________________________________________________________________________________ Godine Dekade April Maj Juni Juli Avgust Septembar Year Decade April May June July August September

____________________________________________________________________________________ I 1,0 25,5 60,0 6,4 6,1 2,6 2011. II 18,4 9,7 7,6 0 0 9,2 III 0,1 28,0 2,5 87,0 0 5,8 ____________________________________________________________________________________ I 37,6 6,6 5,7 0 0 0 2012. II 17,4 23,7 15,6 0 0 6,9 III 30,6 40,8 5,5 39,6 0,4 6,3 ____________________________________________________________________________________

REZULTATI ISPITIVANJA Ispitivanje nivoa tolerantnosti sorti prema rizomaniji u uslovima zaraženog zemljišta pokazuju: Prosečan prinos korena šećerne repe ostvaren u ovom ogledu iznosio je 69,99 t /h. U ekstremno sušnoj godini 2012. prosečan prinos za sve sorte je bio niži za 11,99 t/h u odnosu na 2011. godinu. Prosečan prinos kristalnog šećera bio je 10,76 t/h. Najveći prinos kristalnog šećera ostvaren je kod sorti Marianka, Serenada, i Alfonsa. U ovim ispitivanjima ostvaren je prosečan sadržaj šećera 17,58% i veći je bio u sušnoj godini za 2,1 poen ili 12,7%. U sušnoj godini u proseku za sve sorte sadržaj šećera je bio visok od 18,63% i najveći je bio kod sorte Jasmina.




7

Tab.3. Prinos korena i kristalnog šećera kod sorti šećerne repe različitog nivoa tolerantnosti prema rizomaniji Tab.3. Root yields sugar and sugar yields of sugar beet variettes with different levels of tolerance to rhizomania

P r i n o s k o r e n a ( t/ha)

Root yields ( t/ha) Prinos kristalnog šećera( t/ha)

Sugar yields (t/ha) Reb.br. No.

Sorta Variety

2011 2012 Prosek Mean


1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Тheodora Тinka Јasmina Аranka Мarianka Аlfonsa Serenada Bruna Begonija

70,1 82,9 65,8 79,1 80,3 82,5 80,2 72,8 70,3

60,40 61,90 56,70 61,70 69,90 68,5 67,9 59,6 69,5

65,25 72,40 61,20 70,40 75,10 75,50 74,00 66,20 69,90

10,13 11,80 10,15 10,60 11,56 11,22 11,65 10,73 10,20

10,19 9,96 9,86 9,71 12,13 10,81 11,54 10,17 11,33

10,16 10,88 10,00 10,15 11,84 11,01 11,60 10,45 10,79

P r o s e k Mean: 75,99 64,00 69,99 10,89 10,63 10,76

Tab.4. Sadržaj šećera kod sorti šećerne repe različitog nivoa tolerantnosti prema rizomaniji Tab.4. Sugar content of sugar beet variettes with different levels of tolerance to rhizomania

Sadržaj šećera u % Sugar content in % Reb.br.

No. S o r t a Variety


1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Тheodora Тinka Јasmina Аranka Мarianka Аlfonsa Serenada

Bruna Begonija

16,51 16,47 17,60 15,55 16,63 15,77 16,80 16,80 16,65

18,70 18,32 19,45 17,88 19,25 17,57 19,15 18,93 18,48

17,60 17,39 18,52 16,71 17,94 16,67 17,97 17,86 17,56

P r o s e k Mean: 16,53 18,63 17,58

ZAKLJUČCI Uvođenje tolerantnih sorti u proizvodnju šećerne repe je nezamenljiva mera u smanjenju šteta od rizomanije. Na zemljištu sa rizomanijom i pri povoljnim meteorološkim uslovima dolazi do zaraze šećerne repe i ispoljavanja tipičnih simptoma rizomanije. U proseku za dve godine ispitivanja najveći prinos korena i prinos kristalnog šrćera dale su sorte Marianka, Alfonsa i Serenada. Najveći procenat šećera imala je sorta Jasmina. Sve ispitivane sorte na zemljištu sa rizomanijom nakupljaju natrijum i njegova količina je bila veće 2-3 puta od njegovog sadržaja u zdravoj repi. Ispitivane tolerantne sorte šećerne repe mogu se preporučiti:

- Za zemljišta sa više inokuluma: Marianka, Alfonsa i Serenada - Za zemljišta sa manje inokuluma: Theodora, Tinka i Aranka - Za zemljišta sa početnim simptomom rizomanije: Jasmina, Bruna i Begonia




8

Literatura: [1] Cvetković, R., Milovanovič, M., i Filipović R. (1982): Ekološki uslovi i pojava infektivne kržljavosti korena šećerne repe u Sremu. II kongres zaštite bilja Jugoslavije. Glasnik zaštite bilja, 9-10 [2] Čačić, N., Kovačev.L., Sklenar.,P., Mezej Snežana (2001): Proizvodne karakteristike standardnih osetljivih i sorti šećerne repe tolerantnih prema rizomaniji na zaraženom zemljištu. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad broj 35. [3] Milovanović M., (1995):Tolerantne sorte šećerne repe i druge mere zaštite od rizomanije. Rizomanija šećerne repe. Društvo za zaštitu bilja Srbije .Beograd [4] Šutić D., (1995): Rizomanija šećerne repe kvalifikacija bolesti i mere suzbijanja. Rizomanija šećerne repe. Društvo za zaštitu bilja Srbije. Beograd [5] Šutić D., (1983): Viroze biljaka, Nolit, Beograd




9

PROIZVODNJA KUKURUZA U KLIMATSKI NEPOVOLJNOJ GODINI NA TERITORIJI SREMA

mr Vladimir Marić, Radislav Kovačević dipl.ing.

Izvod: Proizvodnja kukuruza i ostvareni prinosi u velikoj meri zavise od primenjene agrotehnike, ali i od vremenskih prilika u proizvodnoj godini. Količina padavina i temperature u toku vegetacionog perioda, kao i predvegetacione padavine imaju odlučujući značaj u proizvodnji kukuruza. Prošla godina (2012.) ostaće upamćena kao jedna od najnepovoljnijih za proizvodnju kukuruza u Sremu, kada su vremenske prilike u pitanju. Ključne reči: prinos zrna, padavine, temperatura, agrotehnika

CORN PRODUCTION IN UNFAVORABLE WEATHER CONDITIONS IN SREM

Ma Vladimir Marić, BSc Radislav Kovačević Abstract: Corn production depend of agriculture practices and the weather conditions in the production year. In the production of corn, the period before vegetation and the growing season, depend of percipitation and temperature. Key words: corn, precipitation, temperature, agricultural practices,

o Uvod o Klima o Primenjena agrotehnika o Zaključak o Literatura

UVOD U protekloj godini (2012.) kukuruz je u Sremu bio zasejan na preko 128.000 hektara. Vremenski uslovi uticali su nepovoljno na proizvodnju većine poljoprivrednih kultura, ali ako je suditi po ostvarenim prinosima, kukuruz je najteže podneo visoke temperature i nedostatak padavina. Ostvareni prinosi bili su daleko ispod proseka za ovo područje. Primenom pravilne agrotehnike, poštovanjem zahteva biljaka, ublažavaju se nepovoljni agroekološki uslovi, stvaraju se povoljni uslovi za njihovo rastenje i razviće i na taj način dolazi se do visokih i stabilnih prinosa [1].

KLIMA

Zahtevi kukuruza prema toploti su različiti u pojedinim fazama razvića. Brzina razvoja, odnosno prolaz kroz pojedine faze tesno je vezan sa sumom toplote, uz obezbeđenost biljaka dovoljnom količinom vode i hranljivih materija. Ukupne potrebe za vodom u toku vegetacionog perioda se kreću od 450 do 500mm, što bi po mesecima iznosilo 30 do 40mm (april), 60 do 75mm (maj), 80 do 90mm (jun), 90 do 100 mm (jul) i 95mm (avgust) [2]. Za vreme vegetacije kukuruza, može se primetiti značajan manjak vode, naročito u periodu jun-avgust, dakle u fazama cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna.




10

Tabela 1.Ukupna suma padavina, mm, Sremska Mitrovica, 2012. Table 1.Precipitation sum, mm, Sremska Mitrovica, 2012

Meseci Godina Dekada

IV V VI VII VIII IX Suma

I 37.6 6.6 5.7 - - - II 17.4 23.7 15.6 - - 6.9

2012. III 30.6 40.8 5.5 39.6 0.4 6.3

Suma 85.7 71.1 26.8 39.6 0.4 13.2 236.8 X - III 172.0 Prosek

1961 – 2005. 49.2 56.6 82.5 64.8 53.3 49.0 355.4

Spoljašnji uslovi su nepredvidivi za proizvodnju kukuruza u određenom području, zato je veoma značajno da se prati variranje spoljašnjih činilaca i da se poznaje njihov uticaj na fiziološke procese koji određuju kvalitet semena [3]. Tabela 2. Prosečne temperature, oC, Sremska Mitrovica, 2012. Table 2. Average temperature, oC, Sremska Mitrovica, 2012

Meseci Godina Dekada

IV V VI VII VIII IX Prosečno

I 10.63 19.22 21.34 27.90 25.90 21.39 II 11.48 14.89 22.66 23.85 21.07 17.71

2012. III 16.59 17.22 23.94 23.10 24.09 19.48

Prosek 12.9 17.11 22.65 24.89 23.71 19.48 20.1 Prosek

1961 – 2005. 11.5 16.8 19.7 21.0 20.6 16.4 17.7

Meteorološki podaci dobijeni su iz Meteorološke stanice Laćarak. Tokom vegetacionog perioda u 2012. godini, srednja mesečna temperatura vazduha iznosila je 20,12 oC i bila je viša za 2,45 oC dok su ukupne padavine bile manje za 118.6 mm od višegodišnjeg proseka za Sremsku Mitrovicu . S obzirom da nema univerzalnih agrotehničkih rešenja za sva područja gajenja kukuruza, tehnologiju proizvodnje treba prilagoditi konkretnim uslovima klime, zemljišta i ostalih faktora spoljne sredine kako bi potencijal staništa i genotipa bio iskorišćen u najvećoj mogućoj meri [4].

PRIMENJENA AGROTEHNIKA

Za uspešnu proizvodnju kukuruza i postizanje visokih i stabilnih prinosa, neophodno je primeniti odgovarajuće agrotehničke mere. Posebnu pažnju treba obratiti na sledeće: osnovna obrada zemljišta i predsetvena priprema, đubrenje, izbor hibrida, setva, mere nege useva, zaštita od korova, berba. Osnovnu obradu zemljišta za kukuruz treba obaviti u jesen na dubinu 25 – 30cm, uz istovremeno zaoravanje žetvenih ostataka, stajnjaka i mineralnog đubriva primenjenog pre osnovne obrade. Količinu mineralnog đubriva treba odrediri isključivo na osnovu agrohemijske analize zemljišta, što u praksi često nije slučaj. Veliki broj proizvođača primenjuje mineralno đubrivo na svojim parcelama bez prethodne analize zemljišta, a razlog je najčešće namar ili nedovoljna informisanost o značaju analize. Predsetvena priprema zemljišta treba da počne krajem jeseni (u novembru ili početkom decembra) i to u vidu tkz. grube pripreme koja ima za cilj da ukloni neravnine nastale dubokim oranjem, kao i da uništi korov koji se eventualno razvio do kasne jeseni nakon oranja. U proleće kada se zemljište prosuši, pristupa se finoj površinskoj pripremi u dva do tri prohoda setvospremačem u cilju da se stvori kvalitetan setveni sloj za preciznu setvu i što bolji uslovi za klijanje semena nakon setve. Izbor hibrida predstavlja jedan od osnovnih preduslova za uspešnu proizvodnju kukuruza. Mogućnosti za izbor hibrida su sve veće, zahvaljujući stalnom prilivu domaćih i stranih hibrida, različitih bioloških i proizvodnih osobina.Osnovni kriterijumi pri izboru hibrida treba da budu sledeći: rodnost, dužina vegetacije, otpornost na poleganje i sušu, kvalitet zrna, brzo otpuštanje vlage i pogodnost za mehanizovanu berbu. Na izbor takođe treba




11

da utiče namena (cilj gajenja) gajenog kukuruza. Da li je hibrid namenjen za silažu, za berbu u klipu i skladištenje u čardaku ili za berbu u zrnu i skladištenje u silosu. U cilju dobijanja stabilnih prinosa,dobro je kombinovati hibride ratličitih grupa zrenja. Odabrati najbolje hibride za setvu i dati preciznu preporuku koja bi važila za sve uslove apsolutno je nemoguće. Pre svega, zato što ne postoji hibrid koji se može jednako dobro suprotstaviti svim limitirajućim faktorima u proizvodnji. Nadalje, veoma je teško predvideti kakve će biti vremenske prilike u toku vegetacije koje, praksa je pokazala, najviše utiču na visinu prinosa.

Slika 1,2. Posledice suše na vegetativne i generativne organe kukuruza Picture 1,2. The effects of drought on the vegetative and generative organs of maize

Zatim, prisutne su velike razlike u zemljištu, ekonomskoj moći i nivou znanja proizvođača, snabdevenosti tržišta itd. U genetičkom smislu prisutne interakcije hibrida i godine, hibrida i lokacije itd. su najčešće najveća nepoznanica i veliki problem, posebno u početku širenja novog hibrida. Iz tih razloga, jasno je da se da je samo generalni predlog šireg sortimenta, a svaki proizvođač mora napraviti konačni izbor hibrida za svoje njive [5]. Jedna od najvažnijih mera u proizvodnji kukuruza je setva. U našim uslovima ona počinje kada se temperatura zemljišta na dubini setve ustali na oko 100 C, a to je obično krajem prve dekade aprila meseca. U praksi je bitno konkretno za svaku godinu i svaku njivu precizno odrediti vreme setve. Treba izbegavati previše ranu setvu u poslednjoj dekadi marta meseca, zbog mogućih aprilskih mrazeva koji dovode do izmrzavanja mladih i prerano izniklih biljaka. Ukoliko zahladi, period od setve do nicanja traje dugo, seme dugo stoji u hladnoj i vlažnoj zemlji i podložno je truljenju i napadu žičara, što se rezultuje smanjenim sklopom, odnosno proređenim usevom. Ne treba previše ni odlagati početak setve, jer ranije ponikao kukuruz po pravilu dobro razvija korenov sistem do letnjih suša, pa ih bolje toleriše tj. delomično izbegava, a takođe ranije se odvijaju kritične faze metličenja, svilanja i oplodnje. Kukuruz treba sejati na dubinu od 5 do 7 cm. Pliće posejano seme, u uslovima nedovoljne vlage, ne može da nabubri, klija i niče. Ukoliko suša nije drastična, iz plitko posejanog semena formiraće se biljke sa slabo formiranim korenom, sklone poleganju. Preduboko posejano seme troši više svojih rezervnih hranljivih materija da bi niklo i nakon nicanja mlade biljke su iscrpljene i podložne različitim sresovima. Optimalnu gustinu setve za proizvodnu godinu utvrđujemo na osnovu podataka o analizi zemljišta, zimskim padavinama, o plodnosti parcele, nivou agrotehnike, hibridu, o nameni za koju se seje kukuruz (za silažu obično oko 10% gušće sejati).Ukoliko je bilo puno zimskih padavina, ukoliko se azot nalazi dublje u sloju od 60-90 cm, ukoliko je njiva velikih mogućnosti, ukoliko je visok nivo agrotehnike, tada treba sejati gušće, odnosno primeniti onu najveću preporučenu gustinu za dati hibrid. U toku vegetacije kukuruza potrebno je izvršiti međuredno kultiviranje i zaštite useva od korova. Koji će preparat biti primenjen i kada zavisi od vremena pojave i spektra korova na njivi.




12

ZAKLJUČAK

Nepovoljne vremenske prilike u protekloj godini značajno su uticale na proizvodnju kukuruza i na ostvarene prinose zrna u Sremu. I pored toga što je većina proizvođača primenila punu agrotehniku, izostali su očekivani prinosi. Nedostatak padavina i ekstremno visoke temperature u kritičnim fazama razvoja kukuruza doprineli su da ostvaren prosečan prinos zrna kukuruza bude 2,2 t/ha što je za 70% manji prinos od višegodišnjeg proseka za Srem. Obzirom na očigledne klimatske promene, za uspešnu proizvodnju kukuruza, kako u Sremu tako i u drugim delovima naše zemlje, neophodno je više ulagati u sisteme za navodnjavanje, a uložena sredstva će se vrlo brzo vratiti kroz ostvarivanje većih prinosa kukuruza. Literatura [1] Popović, V. (2010): Agrotehnički i agroekološki uticaji na proizvodnju semena pšenice, kukuruza i soje. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet Zemun, 62-65. [2] Milošević M., Kobiljski B. (2012): Agroekološki uslovi za proizvodnju kukuruza, Semenarstvo-monografija 2012 [3] Živanović, Lj., Ikanović, J., Popović V., Kajgana M., Rakić S., Milutinović M. (2012): The effect of nitrogen fertilization on yield of maize. Third International Scientific Simposium „ Agrosym Jahorina 2012“, str. 215-219. [4] Glamočlija, Đ., M. Blažić i Lj. Živanović (2007): Uticaj oblika i količine azota na organsku produkciju kukuruza. Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, vol. 44, br. 1, str. 469-479. [5] Jocković, Đ. (2006): Preporuka NS hibrida za setvu u 2006. godini, Zbornik radova, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Sv.42, 279 – 290.

http://scindeks.nb.rs/article.aspx?query=ARTAU%26and%26Glamo%25c4%258dlija%2b%25c4%2590.%26FLTARTKW%26and%26kukuruz%26FLTCAT%26and%2618&page=3&sort=1&stype=0&backurl=%2fSearchResults.aspx%3fquery%3dARTAU%2526and%2526Glamo%2525c4%25258dlija%252b%2525c4%252590.%2526FLTARTKW%2526and%2526kukuruz%2526FLTCAT%2526and%252618%26page%3d0%26sort%3d1%26stype%3d0




13

GAJENJE BELE SLAČICE (Sinapis alba L.)

Zoran Martinović, dipl.ing.

Izvod: Upotreba semena slačice je opisana još pre 3.000 godina. Prema zapisima starih Rimljana u vreme cara Dioklecijana mlade biljke slačice pripremale su se za jelo kao spanać, a seme se koristilo kao začin. U srednjem veku slačica se koristila kao začin za poboljšanje ukusa usoljenog mesa. Arapi su proširili gajenje slačice u Španiju, a u XII veku je doneta na teritoriju sadašnje Nemačke i Velike Britanije.Danas se slačica gaji po celom svetu, a u Evropi se najviše gaji u Velikoj Britaniji, Holandiji, Nemačkoj i Danskoj. Najveći potrošač bele slačice je Francuska. U Srbiji bela slačica se gaji na relativno maloj površinu uglavnom na teritoriji Vojvodine. Ključne reči: slačica, senf

GROWING WHITE MUSTARD (Sinapis alba L.)

BSc Zoran Martinović

Abstract: The use of mustard seed is still described 3.000 years ago. According to the records of the ancient Romans in the time of Emperor Diocletian young mustard plants were prepared to eat like spinach, and the seeds are used as a spice. In medieval times, mustard was used as a spice for flavoring salted meat. Arabs spread mustard cultivation in Spain, and in the 12th century was made in the current territory of Germany and the UK. Today, mustard is grown all over the world, and Europe is mainly grown in the UK, Netherlands, Germany and Denmark. The largest consumer of white mustard is France. In Serbia, white mustard is grown in a relatively small area mainly in Vojvodina. Key wards: white mustard, mustard

o Uvod o Botaničke osobine o Upotrebna vrednost o Agrotehnika o Literatura

UVOD

Raznovrsna upotreba slačice, velika potražnja na svetskom tržištu i relativno jednostavna proizvodnja nisu uticali da se slačica više gaji u Srbiji. Nedovoljno poznavanje ove veoma korisne biljke i neorganizovani otkup semena su najverovatnije uzrok tome što se slačica gaji na relativno maloj površini. Samo dve priznate sorte, obe domaće govore da interesovanje za proizvodnju semena slačice nije veliko.

BOTANIČKE OSOBINE

Slačica je jednogodišnja biljka. Koren joj je vretenast, dobro razvijen, a stabljika je uspravna, razgranata, prekrivena maljama, visine 50-90 cm. Listovi su usečeni i takođe prekriveni maljama. Donji listovi su krupniji sa drškom, a gornji su sitniji sedeći. Slačica cveta krajem maja i početkom juna. Plod sazreva u drugoj polovini jula. Cvetovi su žute boje,




14

mirišljavi, veoma medonosni sa dosta polenovog praha i sakupljeni su u grozdaste cvasti. Oprašuju se pomoću insekata. Plod slačice je ljuska cilindričnog oblika, maljava, dužine 2-5 cm, a širine oko 5 mm. Vegetacioni period slačice je 110-130 dana.

Slika 1. Slačica u cvetu - Mustard in bloom

UPOTREBNA VREDNOST

Slačica se gaji zbog zrna koje sadrži oko 30-35% ulja, oko 25% belančevina, oko 25% sluzi, od 08-1,1% etarskog ulja, oko 2,5% glikozida koji daje ljut ukus, enzim mirozin, sinapin i sinapinsku kiselinu. Seme slačice su dobar izvor omega-3 masnih kiselina.

Slika 2. Zrno slačice - grain white mustard

Ulje je slično suncokretovom ulju i takođe se može koristiti u ishrani i u industriji konzervi. Etarsko ulje se dobija destilacijom posle ekstrakcije običnog ulja. Upotrebljava se u farmaceutskoj industriji za spravljanje lekova i kozmetičkih preparata. Najpoznatija upotreba slačice je u prehrambenoj industriji i služi za proizvodnji senfa. Zelena masa slačice je dobra stočna hrana, a uljane pogače nisu pogodne za ishranu stoke. Bela slačica se koristi za suzbijanje nematoda. Za ovu svrhu gaji se kao glavni ili postrni usev kao predusev za šećernu repu. Pošto sadrži veliku količinu nektara odlična je pčelinja paša i na taj način se dobija kvalitetan med karakterističnog ukusa i izgleda. Slačica se koristi i kao zelenišno đubrivo. Potrebno je 60-70 dana od setve do zaoravanja tako da se može sejati odmah posle žetve pšenice, a zaorati polovinom septembra [1].

AGROTEHNIKA

Slačicu obavezno treba gajiti u plodoredu. Dobri predusevi za slačicu su šećerna repa, grahorica, pšenica i ostala strna žita. Slačicu ne treba gajiti posle suncokreta, soje, kupusa, uljane repice i drugih vrsta iz porodice krstašica. Zemljište za setvu slačice mora biti dobro pripremljeno, poravnato i bez žetvenih ostataka.




15

U zavisnosti od plodnosti zemljišta za dobar rod slačice potrebno je po hektaru oko 40 kg azota, 60 kg P2O5 i 40 kg K2O. Zbog veoma kratke vegetacije prihranjivanje azotnim đubrivima ne daje značajno povećanje prinosa i kvaliteta. Folijarno prihranjivanje preparatima sa dodatkom bora značajno utiče na povećanje prinosa. Optimalno vreme za setvu je prva dekada marta pa do početka aprila. Setva se može obaviti žitnim sejalicama sa međurednim razmakom od 25 cm ili sejalicama tipa Nodet širokoredno 45-50 cm na dubinu od 2-3 cm. Preporučuje se širokoredna setva uz obavezno međuredno kultiviranje jer se na taj način ostvaruje veći prinos semena. Za optimalan sklop potrebno je 8-12 kg semena po hektaru [2]. Za suzbijanje korova može se upotrebljavati Treflan u količini 1,5-2,0 l/ha i to tako što se ikorporira pred setvu. Hemijske mere zaštite od bolesti uglavnom nisu potrebne osim u fazi opadanja kruničnih listića ili po završetku cvetanja. Na taj način se suzbija Sclerotinia.Suzbijanje štetnih insekata se svodi na suzbijanje buvača i repičinog sjajnika. Buvač se suzbija po potrebi, a protiv repičinog sjajnika se preporučuje preventivno tretiranje neposredno pred cvetanje useva. Prilikom izbora insekticida treba voditi računa da se koriste oni koji su manje toksični za pčele [3]. Žetva se obavlja kada seme sazri i dobije žutu boju. Prinosi slačice u povoljnim godinama uz primenu pune agrotehnike mogu dostići preko 2.000 kg/ha. Literatura:

[1] Stokić S. (2002): Gajenje bele i crne slačice u agroekološkim uslovima južnog Banata, Stručni rad, Beograd [2] Dražić S., Maksimović S. (1991): Uticaj količine semena u setvi na prinos i kvalitetbele slačice (Sinapis alba L.). Poljoprivreda, Beograd, [3] Kišgeci J. (2002): Lekovito bilje, Partenon, Beograd,




16

KUKURUZNI PLAMENAC (Ostrinia nubilalis)

Senka Mišković, dipl.ing

Izvod: Kukuruz oštećuju 130 vrsta štetočina, od kojih insekatske vrste čine 70% (istraživanja domaćih naučnika). Kukuruzni plamenac u povoljnim uslovima može ostvariti ekspanzivan razvoj i oštetiti 50-80% biljaka, a u nekim slučajevima i do 100% što rezultira gubitkom prinosa za 30-40%. Uz sve mere zaštite koje se sprovode, ukupni gubici od ekonomski najštetnije insekatske vrste, kukuruznog plamenca (Ostrinia nubilalis) dostigli su visok prag štetnosti. Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) je autohtona evropska vrsta, koja je prvi put opisana 1793. godine. Kao polifagna štetočina danas je široko rasprostranjena u Evropi, Severnoj Americi, zapadnoj i centralnoj Aziji, severnoj Africi. Osim kukuruza hrani se na više od 200 biljnih vrsta, gajenih useva, cveća i korova. Od gajenih useva pored kukuruza biljke domaćini kukuruzne sovice su paradajz, paprika, sirak, hmelj, suncokret, krompir, pamuk, celer, ovas, cveće (dalie, gladiole, slez, aster). Od korovskih vrsta domaćini su vrste roda Amaranthus spp., Artemisia spp., Rumex spp., Echinocloa spp., Xanthium spp., Datura spp., Panicum spp., Polygonum spp.. (štir, pelen, kiseljak, muhar, čičak, tatula, proso, dvornik). Ključne reči: Kukuruzni plamenac, Ostrinia nubilalis, prinos, gubitak

EUROPEN CORN BORER (Ostrinia nubilalis)

BSc Senka Mišković

Abstract: Corn can be damaged by 130 varieties of pests, 70% of which are insect species (according to national research scientists). European corn borer (Ostrinia nubilalis), in favorable conditions, can be spread expansively and damage 50-80% of crops, and in some cases up to 100%, resulting in loss of 30-40% of total harvest. Even with all available weed control procedures in place, European corn borer considered to be the most dangerous insect species, can cause a high degree of crop damage. European corn borer is a native European specie first time described in 1973. As polyphagous specie it is widely spread in Europe, North America, western and central Asia, and north Africa. Beside corn, European borer prays on more than 200 plant species, cultivated corps, flowers and weeds. Some of the cultivated crops affected are tomatoes, peppers, sorghum, hops, sunflowers, potatoes, cotton, celery, oats, flowers and some of the weeds affected include Amaranthus spp., Artemisia spp., Rumex spp., Echinocloa spp., Xanthium spp., Datura spp., Panicum spp., Polygonum spp. Key words: Europen corn borer, Ostrinia nubilalis, harvest, damage

o Morfologija o Biologija i ekologija o Suzbijanje o Zaključak o Literatura

MORFOLOGIJA

Kod kukuruznog plamenca je izražen polni dimorfizam (sl.1): Ženka je krupnija, svetlo žute do smeđe osnovne boje tela, sa svetlosmeđom prugom na prednjim krilima. Dužina ženki je 13-15 mm sa rasponom krila 25-30 mm. Mužjaci su nešto sitniji, raspona krila 20-25 mm, prednja krila su najčešće sivo-smeđa do mrka.




17

Slika 1: Polni dimorfizam - Picture 1: Sexual dimorphism

Slika 2: Sveže položeno jajno leglo Slika 3: Jajno leglo pred piljenje Picture 2: Freshly laid egg masses Picture 3: Egg masses before sawing

Jaja su spljoštena i ovalna, duga oko 1 mm, a široka 0,7-0,8 mm, uvek položena u grupicama jedno uz drugo, kao krljušt ribe. U jednom jajnom leglu se nalazi između 15 i 45 jaja. Sveže položena jaja su bele boje, a kasnije bledo-žute (sl.2, sl.3). Boja gusenica varira od bledo žućkaste, neposredno po piljenju, do prljavo sive i tamno mrke, sa sitnim crnim tačkicama po telu i tamnom linijom duž leđne strane tela. Dužina tela odrasle gusenice dostiže 25 mm. Lutka je duga 13-18 mm, valjkastog oblika, s početka beličasto žućkasta koja ubrzo prelazi u smeđu ili mrku boju.

BIOLOGIJA I EKOLOGIJA

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) ima od jedne do četiri generacije godišnje, a broj generacija varira u zavisnosti od klimatskih uslova i adaptacije na lokalne klimatske faktore. Kukuruzni plamenac prezimi u biljnim ostacima (stabljike kukuruza) kao odrasla gusenica. Kada temperatura dostigne 10 °C gusenica prelazi u stadijum lutke koje traje 7-10 dana, a zatim se pojavljuju leptiri prve generacije koji se skupljaju u travnatim površinam (gusta vegetacija, gde je veća vlažnost) duž ivice ili u usevu. U povoljnim temperaturnim uslovima (18-32 °C) piljenje gusenica je u roku 5-7 dana.

Let leptira prve generacije u našim agroekološkim uslovima počinje u prvoj polovini maja, mada njihov izlazak nije datumski određen već zavisi od temperaturnih faktora. Leptiri lete u večernjim časovima i noću. Ženka polaže jaja uglavnom na naličju lista, blizu glavnog nerva u grupama jedno uz drugo. Oko 90% položenih jaja nalazi se u donje dve trećine lista i pazuhu lista. U fazi embrionalnog razvoja i prva tri larvena stupnja kukuruzni plamenac je veoma osteljiv na uslove spoljne sredine, posebno na relativnu vlažnost vazduha. Ukoliko je relativna vlažnost vazduha niska, smrtnost larvi može biti i 90%.

Gusenice prve generacije oštećuje lišće i metlicu, a gusenice druge generacije oštećuje zrno i klip koji su podložniji napadu gljivičnih patogena. Gusenice u početku biraju mlado lišće a prelaskom u veće larvene stupnje hrane se unutrašnjošću stabla. Kada završi poslednji (L5) larveni stadijum odlaze u donje delove stabla. Hranjenjem unutar stabljike larva uništava vaskularno tkivo, a kao rezultata jakog napada biljke su manje i proizvode manje zrna po hektaru. Kao rezultata ishrane larvi u mladim listovima, horizontalni redovi rupa prvi su simptomi napada plamenca. Kako se lišće širi na rupe se pojavljuju u tipičnoj poprečnoj liniji.

Štete koje nastaju kao posledica ishrane gusenica su u vidu izgrizotina na listu, polomljene i opale metlice, lomljenje stabljike prvo iznad a posle i ispod klipa, oštećena klipna drška, pojedena zrna i opali klipovi. U godinama sa povećanom relativnom vlažnošću vazduha i visokim temperaturama štete mogu biti i do 60%. Nedostatak padavina i




18

niska relativna vlažnost dovode do veće letnje pauze, manji broj položenih jajaj, veće uginjavanje jaja i gusenica u prvim fazama razvoja.

SUZBIJANJE

Suzbijanje i smanjenje brojnosti kukuruznog plamenca vrši se primenom različitih mera. Zbog malog broja registrovanih preparata za suzbijanje, prednost treba dati preventivnim merama. Najznačajnija preventivna mera je primena pune agrotehnike, dodatno usitnjavanje kukuruzovine i unošenje u dublje slojeve zemljišta (30 cm), izbegavanje monokulture, praviti prostornu izolaciju od drugih biljaka domaćina, setva ranijih hibirida, pomeranje roka setve (rano posejan kukuruz je posebno osetljiv na napad prve generacije), suzbijanje korova.

Praćenje leta leptira vrši se pomoću svetlosnih i feromonskih klopki. Potrebno je pregled useva početi kada se dobije signal od Prognozno izveštajne službe. Ako je napadnuto više od 10% biljaka kukuruza šećerca, 20% biljaka semenskog kukuruza i 40% merkantilnog kukuruza potrebno je tretirati usev. Hemijsko tretiranje izvršiti na početku piljenja larvi pre ubušivanja u stabljiku.

ZAKLJUČAK

Da bi se štete od kukuruznog plamenca svele na niži nivo potrebno je pratiti dinamiku leta leptira, poleganja jaja i piljenja gusenica, početak oštećenja lišća i stepen napada. Pokušaj da se plamenac kontroliše u usevu bez primene pravilnog monitoringa je ekonomski neefikasan i biološki neprihvatljiv.

Potrebno je koristiti fenološki model u prognoziranju pojave kukuruznog plamenca - povezivanje biologije organizma sa uslovima spoljne sredine i predviđanje događaja u razvoju organizma.

Prag štetnosti kukuruznog plamenca se određuje vizuelnim pregledom tj. brojenjem jajnih legala (1 jajno leglo na 10-12 biljaka, Stengel 1982). Smatra se da prisustvo jedne gusenice kukuruznog plamenca u biljci kukuruza smanjuje njenu produktivnost za 2 do 6%, (Manninger, Luckmann i Petty). Ako njihov broj iznosi 5 onda svaka gusenica smanjuje prinos u proseku za 2,7% (Luckmann i Petty). Literatura:

[1] Savez društva za zaštitu bilja Jugoslavije (1983) - Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura, str. 222-228 [2] Kevin L. Steffey, Marlin E. Rice, John All, David A. Androw, Michael E. Gray, John W. Van Duyn (1999) – Handbook of Corn Insects, str. 78-82 [3] http://nematode.unl.edu/neinvasives.htm [4] http://entomology.unl.edu/ecb/ecb1.htm#Item5

http://nematode.unl.edu/neinvasives.htm




19

PEPELNICA ŽITA (Erysiphe graminis)

Mirjana Tojagić Milovanović dipl.ing

Izvod: Pepelnica je najčešća bolest žitarica. Simptomi na pšenici i drugim žitaricama su poznati već duži period, nekoliko vekova.Uticaj gljive se ispoljava smanjenjem prinosa, pa je primena fungicida neophodna. Ključne reči: pepelnica, domaćini, simptomi, suzbijanje

CEREAL POWDERY MILDEW

BSc Mirjana Tojagić Milovanović

Abstract: Powdery mildew is the most common disease of cerealis. Symptoms on wheat and other grains have been known for centuries. Impact of fungi is manifested by reducing yields, and fungicide application is necessary.

Key words: powdery mildew, hosts, symptoms, control

o Uvod o Simptomi oboljenja o Patogeneza i način širenja o Mere suzbijanja o Zaključak o Literatura

UVOD

Pepelnica žita je uočena pre više vekova, javlja se u celom svetu i to na pšenici, ječmu, ovsu, raži i tritikaleu, kao i na velikom broju trava. Nije zabeležena na cerealijama za čiji razvoj je potrebna toplija klima, kao što su kukuruz,pirinač, i sirak (Schwarzbach &Smith, 1988.). Uvođenjem patuljastih (dwarf) sorti u našu proizvodnju, koje se gaje u većoj gustini, dolazi do jače pojave pepelnice kao i značajnijih šteta. Ova bolest se mora hemijski suzbijati i upotreba fungicida ima ekonomsku opravdanost. Prisustvo pepelnice tj. rane zaraze , utiče na smanjenje bokorenja odnosno na broj klasova a kasnije infekcije smanjuju korisnu zelenu lisnu površinu u vreme nalivanja zrna i na taj način smanjuju prinos. Nalivanje zrna je zaustavljeno i ostaje šturo naročito ako je zahvaćen list zastavičar.

SIMPTOMI OBOLJENJA

Simptomi bolesti su izraženi na svim nadzemnim biljnim delovima, u svim fazama razvoja, a najviše na licu donjih listova. Prvo se uočavaju hlorotične pege u okviru kojih se razvija belo siva micelija. Na njoj se formiraju konidije koje daju brašnast izgled. Boja micelije se menja ka sivoj, a pri kraju vegetacije potamni i u njoj se stvaraju tamno-mrke kleistotecije.

Kod pšenice micelijska navlaka je svetlije boje, nežnija i uzdignuta, dok je kod ovsa i ječma ravna i prljavo sive boje.




20

PATOGENEZA I NAČIN ŠIRENJA

Micelija je površinska – epifitna, a haustorije se formiraju u epidermalnim ćelijama. Nizovi konidija se formiraju na bazalnim ćelijama, i u nizu ima po 8 konidija. Na vrhu niza su najstarije oidije koje se rasejavaju putem vetra .

Kleistotecije su lopastog oblika crne boje. U njima su smešteni askusi sa askosporama. Erysiphe graminis prezimljava u oblika kleistotecija na biljnim ostacima, a u toplijim uslovima micelijom i konidijama. Askospore i konidije raznosi vetar i one predstavljaju primarni izvor zaraza. Konidije se najviše formiraju u proleće a askospore sredinom leta.

Pri kraju vegetacije se formiraju kleistotecije sa askosporama koje omogućavaju održavanje parazita u toku letnjih meseci kada su nepovoljne temperature. U jesen iz njih dolazi do oslobađanja askospora i one ostvaruju primarne zaraze ozimih pšenica. Postoji i drugi način održavanja patrazita u toku leta, a to je na samoniklim biljkama pšenice tzv. zeleni most.

Konidije su mnogo značajnije u epidemiologiji i formiraju se u velikom broju. One se mogu prenositi na velika rastojanja, klijaju u širokom temperaturnom intervalu od 1-30C i za to im nije potrebna slobodna voda.

MERE SUZBIJANJA

Duži period gajenja otpornih sorti je bio jedini način suzbijanja pepelnice. Nakon uvođenja patuljastog sorti, gušće setve, povećanog đubrenja kao i nastajanja novih rasa parazita, štete su povećavane a otpornost smanjena. Zbog navedenih razloga ukazala se potreba za zaštitom pšenice hemijskim putem odnosno primenom fungicida.

Za suzbijanje pepelnice žita primenjuju se preparati na bazi sledećih aktivnih materija i njihovih kombinacija kao što su: Tebukonazol, Prohloraz + Tebukonazol, Flusilazol, Propikonazol,Tiofanat – metil + Epoksikonazol, Karbendazim + Ciprokonazol, Karbendazim + Flusilazol, Azoksistrobin + Ciprokonazol i mnogi drugi.

ZAKLJUČAK

1) Pepelnica žita se javlja svake godine u jačem ili slabijem intenzitetu. 2) Osim neophodne primene fungicida, koja ima ekonomsku opravdanost važno je voditi računa i o sledećim

faktorima: zaoravati samoniklu pšenicu, da bi se prekinulo održavanje parazita od žetve do ponovne setve u jesen, izbegavati primenu velike količine azotnih đubriva jer povećavaju osetljivost pšenice prema pepelnici i voditi raćuna o izbalansiranoj primeni fosfornih i kalijumovih đubriva.

Literatura

[1] Mirko S. Ivanović, Dragica Ivanović – Mikoze i pseudomikoze biljaka, 2001. [2] Kolektiv autora – Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura, 1983. [3] M.V.Wiese – Compendium of wheat diseases, Third printing, 1998.




21

ZNAČAJ VISOKOPROTEINSKIH HIBRIDA KUKURUZA ZA SMANJENJE TROŠKOVA ISHRANE DOMAĆIH ŽIVOTINJA

Graovac Željko dipl. ing.

Izvod: Proteini su složena organska jedinjenja koja čine strukturu i funkcionalnu osnovu svakog živog organizma. Proteini su neophodni za rast i razvoj, obnavljanje tkiva, za sintezu animalnih proizvoda (mesa, mleka, jaja, vune...). Kvalitet proteina zavisi od njihovog aminokiselinskog sastava. Aminokiseline koje čine protein delimo na esencionalne i neesencionalne. Manjak proteina i ushrani domaćih životinja izaziva zastoj u porasti,slabiju proizvodnju, poremećaje u reprodukciji... Ključne reč: Protein, aminokiselin, rast, razvoj, sinteza.

SIGNIFICANCE OF HIGH PROTEIN CORN HYBRIDS TO REDUCE THE COST OF FEEDING OF ANIMALS

Graovac Željko dipl.ing.

Abstract: Proteins are complex compounds which are foundation of every living organism and their functionality. Proteins are essential for growth, development and tissue regeneration as well as animal products synthesis (meat, milk, eggs, wool, etc) Protein quality depends on amino acid structure. Essential and nonessential amino acids are part of proteins. Protein loss in a domestic animal diet causes slow growth, poor production and reproduction disorder. Key words: protein, amino acids, growth, development, synthesis.

o Šta su proteini o Značaj aminokiselinskog sastava proteina o Značaj proteina u ishrani domaćih životinja o Uticaj agrotehnike i izbora hibrida na % proteina u zrnu kukuruza o Zaključak o Literatura

ŠTA SU PROTEINI

Proteini su složena organska jedinjenja koja čine strukturu i funkcionalnu osnovu svakog živog organizma. U životinjskom organizmu proteini su neophodni za rast i razvoj, obnavljanje tkiva, za sintezu animalnih proizvoda kao što su meso, mleko, vuna, jaja...

ZNAČAJ AMINOKISELINSKOG SASTAVA PROTEINA

Kvalitet proteina zavisi od njegovog aminokiselinskog sastava. Proteini se u procesu varenja razlažu do aminokiselina, a resorbovane aminokiseline se prenose krvotokom do anaboličnih centara u telu gde ih životinje ugrađuju u svoje specifične proteine. [1]

Pošto organizam životinje neke aminokiseline može sam da sintetiše iz drugih aminokiselina, a neke ne može aminokiseline se dele na esencionalne (bitne) i nesencionalne (manje bitne).




22

1. Esencionalne (neophodne) aminokiseline: lizin, metionin, treonin, triptofan, histidin, valin, fenilalanin, leucin, izoleucin, arginin, histidin. 2. Neesencionalne aminokiseline:glicin, alanin, serin, asparagin, asparaginska kiselina, glutamine, glutaminska kiselina i prolin.

Esencionalna aminokiselina koja se u hrani nalazi u nedovoljnoj količini naziva se i limitirajućom aminokiselinom. U proteinima biljnih hraniva, naročito žitarica, najčešće deficitarne, odnosno limitirajuće aminokiselne su lizin, metionin, triptofa i treonin. [1]

Sl. 1. Libigovo bure, prikaz limitirajuće aminokiseline

ZNAČAJ PROTEINA U ISHRANI DOMAĆIH ŽIVOTINJA

Proteini u organizmu životinja pored strukturne osobine kao komponente svih ćelija imaju i veoma važnu ulogu u normalnom porastu, konverziji hrane, reprodukciji, imunološkom status životinje, proizvodnji animalnih proizvoda. Pored nivoa protein u ishrani domaćih životinja veoma je bitan i aminokiselinski sastav proteina.

UTUCAJ AGROTEHNIKE I IZBORA HIBRIDA NA % PROTEINA U ZRNU KUKURUZA

Hranjiva vrednost, odnosno sadržaj pojedinih hranjivih materija u zrnu kukuruza varira u vrlo širokom intervalu u zavisnosti od tipa hibrida, primenjene agrotehnika, količine datih đubriva itd. Posebno veliki uticaj količina primenjenih azotnih đubriva ima na sadržaj proteina u zrnu kukuruza [2].

Tabela 1. Procenat proteina u zrnu nekih visokoproteinski hibrida kukuruza semenskih kuća NS i ZP [3] Redni broj

HIBRID 2007.godina 2008.godina 2009.godina 2010.godina 2011.godina 2012.godina

1. ZP 105 11,20 12,29 10,59 11,03 10,54 11,64 2. NS 223 13,73 12,55 12,27 12,51 13,04 12,35 3. ZP 341 11,72 11,02 10,76 11,38 11,29 10,59 4. ZP 434 12,07 11,76 11,68 10,94 11,02 10,59 5. NS 5043 - 10,26 12,20 10,26 10,54 12,93 6. ZP 684 11,85 10,71 11,46 10,96 - - 7. NS 6010 - 11,59 12,37 11,52 11,59 13,14 8. NS 6030 - 11,68 10,24 - 9,51 10,15 9. ZP 735 11,57 9,76 12,09 11,09 10,83 9,27 10. NS 7020 - 11,02 10,67 - - - 11. ZP 74 b 11,63 9,10 11,99 - 12,34 11,72 12. NS 609 b 12,37 9,41 13,23 - - 12,33 Primenjena je preporučena agrotehnika. Analize su vršene u laboratoriji semenske kuće ZP.




23

Tabela 2.Procenat proteina u zrnu nekih visokoproteinski hibrida kukuruza semenskih kuća DKC, AS i KWS. Redni broj

HIBRID 2007.godina 2008.godina 2009.godina 2010.godina 2011.godina

1. DKC 5783 - - - 9,18 - 2. DKC 6040 - - - 9,21 - 3. DKC 6089 - - - 8,80 - 4. DKC 6120 - - - 9,93 - 1. AS 44 - - - 11,46 - 2. AS 43 - - - 11,11 - 3. AS 68 - - - 11,20 - 4. AS 6M10 - - - 10,50 - 1. KWS Krabas - - - - 9,40-10-10 2. KWS 3381 - - - - 9,30-10-20 3. KWS Mikado - - - - 9,10-10,20 4. KWS Kermes - - - - 9,10-10,10 5. KWS Grecale - - - - 9,10-10,10 Primenjena je preporučena agrotehnika. Analize za DKC hibride su vršene u laboratoriji za stočnu hranu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Podatci za hibride semenskih kuća AS i KWS su preuzeti iz kataloga ove dve semenske kuće.

ZAKLJUČAK

Svake godine u vreme setve se postavlja pitanje koje hibride kukuruza sejati, a ta odluka se obično donosi na osnovu sopstvenog iskustva proizvođača u dosadašnjoj upotrebi semena određenih hibrida ali i na osnovu uverljivosti prezentera semenskih kuća koji nude svoje seme na terenu. Nisu svi hibridi kukuruza visokoprinosni gledano kroz zrno ali ako se u obzir uzme i sadržaj proteina vidi se da nije uvek količina zrna ta koja bi trebalo da ima najveći uticaj kod donošenja odluke o tome koji hibrid izabrati za setvu, pogotovo ako se taj kukuruz koristi i za ishranu domaćih životinja (primer:12000 kg/ha kukuruza x 8% proteina = 960 kg proteina/ha; 9500 kg kukuruza/ha x 11% proteina = 1045 kg proteina/ha) Značaj upotrebe kukuruza sa većim sadržajem proteina u ishrani domaćih životinja ogleda se u smanjuju se količine sojine sačme (do prihvatljive granice zbog nivoa esencionalnih aminokiselina u smeši), a time smanjuje cena koštanja po kilogramu gotove smeše za ishranu domaćih životinja (bitnije i ushrani nepreživara) koja može da bude i do 10% niža.

Literatura:

[1] Dr Nenad Đorđević, Dr Goran Grubić, Mr Milivoj Makević, Dr Živan Jokić: Ishrana domaćih i gajenih životinja, (2009), str. 26-38. [2] Dr Miloš Vučković, Prof. dr Stanimir Kovčin (1999): Silirani kukuruz u ishrani svinja, str. 18-20. [3] MPŠV, Odeljenje za priznavanje sorti: Rezultati ispitivanja hibrida kukuruza 2007-2012.

republika srbija sekretarijat za … sm... · republika srbija . sekretarijat za poljoprivredu,...

Documents