Наша највећа НИЗИЈА налази се у Војводини и то је Панонска низија. Она је део великеПанонске низије која се простире и ван границанаше земље. Остале низије су знатно мање и налазе се у долинама река. То су Мачва, Посавина, Поморавље... На ободу Панонске низије налази се подручје брда и ниских планина. У ниске планине спадају планине које не прелазе 1000м надморске висине.

Ниске планине у Панонској низији

Планине у Србији

Највећи део територије Србије заузимају планине.

Тара (1591m) Копаоник (2017m) Стара планина (2376m) Златибор (1496m) Голија (1833m) Маљен (1104m) Рудник (1132m) Проклетије

Највиши врх Проклетија Ђеравица на Косову и Метохији са 2.656 m је највиши врх Србије.

Воде су значајно природно

богатство сваке земље.

У Србији највише има река,

затим језераи

термоминералних извора.

РЕЧНИ СЛИВ РЕЧНИ СЛИВ је назив за територију са које воде отичу према неком мору, океану или језеру.

Србија има веома разгранату речну мрежу. Њене реке отичу у три слива :

• Црноморски • Јадрански • Егејски

Сливу Црног мора припадају све реке које се уливају у Дунав. Сливу Јадранског мора припадају реке које теку јужним делом Србије и уливају се у Јадранско море. Сливу Егејског мора припадају реке које се уливају у Вардар.

Црноморски слив Све веће реке припадају овом сливу: Тиса Сава Велика Морава Дрина Ибар и све се оне преко Дунава уливају у Црно море.

Јадрански слив обухвата западни део Косова и Метохије, са реком Бели Дрим, која се у Албанији спаја са Црним Дримом, градећи Дрим и улива се у Јадранско море.

Егејски слив је најмањи слив Србије и обухвата сливове трију река на југу Србије: Лепенац Драговиштица Пчиња

Текуће воде, реке, имају свој пут од извора до ушћа.

Извор - место где вода избија на површину земљишта Ушће - место где се једна вода улива у неку другу воду Ток реке - пут који река прелази од извора ка ушћу 

Притока - мања река, речица или поток који се улива у већу реку , језеро.

Дунав извире испод планине Schwarzwald на југозападу Немачке. Представља изузетно важан пут, пловни пут. Дунав је међународна река, тече кроз десет земаља (Нeмачка, Аустријa, Словaчкa, Мaђaрскa, Хрвaтскa, Србијa, Бугарскa, Румунија, Молдавија и Укрaјинa). Представља важан извор питке воде, а користи се за наводњавање, рибарство и на њему су изграђене хидроелектране.

Тиса је највећа притока Дунава,у њега се улива код Сланкамена.

У зависности од нагиба земљишта разликујемо :

- брзе планинске (брзе, хладније, чистије, уже корито)

- споре равничарске реке (широка корита, теку споро, мирније, топлије, због муљевитог дна нису бистре)

планинска река

равничарска река

Дужина реке Ђетиње износи 75,4 км, Она је лева притока Западне Мораве.

Река Ђетиња спада у најлепше планинске реке Србије.

Језера су удубљења на копну испуњена водом.

Вештачка језера су по површини знатно већа од природних. Настала су изградњом брана и преграђивањем река.

Палић – природно језеро

Лудошко језеро

Ђердап Вештачко језеро које се налази на граници Србије и Румуније.

Власинско језеро

Настало је 60-их година изградњом Хидроелектране "Кокин Брод"

Златарско језеро

Перућац

Вештачко језеро које се налази у близини српско-бугарске границе на 1.300 метара надморске висине.

Вештачко језеро настало преграђивањем тока реке Дрине, за потребе хидроелектране „Бајина Башта“.

Вештачко језеро на десној обали Дунава код Великог Градишта

Сребрно језеро

Ђердапско језеро

Перућац

Власинско језеро

После изградње језера трећина језера је била под „пловећим острвима“Познато је по плутајућим острвима, која временом мењају свој положај.На неким острвима су израсле врбе и брезе.

Бара је плитко природно удубљењеиспуњено водом. Мање баре токомгодине пресушују.

Обедска бара је резерват природе који је добио специјални ниво заштите међународне природне баштине и тиме постао Специјални резерват природе. У нашој земљи, заштићен је законом још од 1874. године. Признат је и као најзначајније станиште птица на свету.Налази се у општини Пећинци, на 45 км удаљености од Београда.

"Царска бара" - Специјални резерват природе који лежи између три града: Београда, Новог Садаи Зрењанина, у међуречју Тисе и Бегеја.

- насеља настала изградњом објеката и уређењем простора на местима где су извори топле и минералне воде.

Неке минералне воде се флаширају и продају.

У Србији дувају ветрови: кошава, северац, југо и западни ветар.

Кошава је јак ветар који дувабрзином и до 150 км/х Дува у свим годишњим добима,али је најчешћа у новембру и мартуДоноси ведро и суво време.Највећу снагу кошава има у јужном Банату. У народу се каже да када почне,кошава дува три, седам или двадесет један дан.