I

Redakcija: Aleksandra Sekuli}, Dejan Vasi}, Jelena Velji}, Du{an Grlja; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 16. aprila 2019.

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 205, GOD. XIII, BEOGRAD, UTORAK, 19. MART 2019.

Pi{u: Maja Krek i Jelena Velji}

KLASNI RAT: DR@AVA PROTIV @ENA

Neposredno nakon stupanja na snagu Zakona o finansijskoj po-

dr{ci porodici sa decom, krajem 2017. godine, u medijima je ob-

javljeno vi{e dobrih kriti~kih pravnih analiza, poput onih koje je

napisao Mario Reljanovi}. Ukazivale su, izme|u ostalog, na po-

gor{anja koja novi Zakon nosi u od-

nosu na prethodni i neuskla|enost sa

dokumentima Me|unarodne organi-

zacije rada, koje je Srbija ratifikova-

la. U javnosti je do{lo do izvesne dez-

orijentisanosti, s obzirom na vi{eme-

se~nu propagandu vlasti koja je spek-

takularno najavljivala zna~ajna pove-

}anje davanja za porodice sa decom.

[ta se zapravo dogodilo?Prvobitni nacrt iz 2015. godine (~iji je

najve}i deo odredaba ostao i u kona~-

noj verziji) artikulisan je kao deo pa-

keta mera {tednje. Tada je u obrazlo-

`enju eksplicitno navedeno da razlo-

zi za dono{enje zakona „proizlaze iz

potrebe smanjenja bud`etskih rasho-

da“, pre svega rashoda koji se odno-

se na „naknade zarade za vreme po-

rodiljskog odsustva, odsustva sa rada

radi nege deteta i odsustva sa rada

radi posebne nege deteta“, uz cini~-

nu napomenu da su isti nastali „kao

posledica izigravanja i zloupotrebe

dosada{njih odredaba Zakona“.

U skladu sa zahtevima MMF da se pove}a davanje za roditelje sa

decom i da se ukine povrat PDV na opremu za bebe1 u nacrt su

unete odre|ene izmene i u medijima je 2017. godine senzacio-

nalno najavljeno da novi Predlog zakona donosi pove}anje rodi-

teljskog dodatka za prvoro|eno dete sa dotada{njih 39.500 na

100.000 dinara.

Po~etkom 2018, na dnevni red politi~kog vrha sti`e „re{avanje

statusa Kosova“ i od tada pri~a o Zakonu dobija novu dimenzi-

ju. Vrh vlasti po~inje da osmi{ljava na~ine da za „gubitak Ko-

sova“, okrivi neku (novu) grupaciju, idealno onu koja nije u

mogu}nosti da se u medijima brani. Aleksandar Vu~i} je, tako,u

nekoliko navrata u obra}anjima naciji za gubitak teritorije Ko-

sova direktno optu`io – `ene. Ljudi generalno, ali `ene prven-

stveno, navodno su sebi~ni i iz sebi~nosti ne}e da ra|aju, za

{ta je dokaz to {to, navodno, bogatiji imaju manje dece a siro-

ma{niji vi{e. Sliku je obogatio podacima o broju abortusa izvr-

{enih 60ih, 70ih i 80ih godina, te zaklju~io da bi, da su ro|ena,

ta deca taman bila dovoljna da nasele teritoriju Kosova i da je

danas (od)brane. U vezi sa svim tim abortusima, do{ao je na

fenomenalnu ideju da preuzmemo makedonski model odvra}a-

nja `ena od abortusa putem uvo|enja obaveznih konsultacija

za one koje razmatraju abortus, ne

bi li se, prinudnim slu{anjem otku-

caja srca fetusa od te ideje odvrati-

le. Mi imamo izvesni odliv stanovni-

{tva iz Srbije, ali lako bismo se mi sa

tim problemom nosili, tvrdio je Vu-

~i}, samo da imamo vi{u stopu nata-

liteta.2

Svaka od ovih tvrdnji je bezo~na la`.

Masovan odliv stanovni{tva usled lo-

{e ekonomske situacije ne uspevaju

da amortizuju ni zemlje sa znatno vi-

{om stopom nataliteta. Tako|e, po-

daci pokazuju da se siroma{niji ljudi

u Srbiji te`e odlu~uju da imaju decu.

Kada po brojnim indikatorima pore-

dimo doma}instva sa decom i ona

bez dece, vidimo da doma}instva bez

dece imaju ni`e dohotke3, te`i pri-

stup uslugama poput zdravstva i

obrazovanja, lo{ije uslove stanova-

nja, manje kvalitetnu ishranu, u ve-

}em procentu nisu u mogu}nosti da

plate sebi nedelju dana odmora van

mesta stanovanja itd. Neki indikato-

MIXERMIXERMaja Krek i Jelena Velji}: Klasni rat – dr`ava protiv `ena

CEMENTZoran Gaji}: Sans-dentalni uslovi protesta

[TRAFTAMilica Raki}: DRUGarica `ena

ZIDMilica Raki}: Heroine Jugoslavije

Pi{e: Milo{ @ivanovi}

NA KRAJU – PO^ETAKBeton faza 2

Beton je bio udru`eni kulturno-umetni~ki poduhvat ~lanova

originalne redakcije.Redakciju smo razumeli pre svega kao

agenturu (kako druga~ije), koja }e prate}i svoje poeti~ke od-

rednice obezbediti ure|eno, osmi{ljeno {tampano/digital-

no mesto u medijskom polju i redaktorsku podr{ku za obja-

vljivanje tekstova i vizuelnih priloga na{ih cenjenih autorki

i autora prete`no sa jugoslovenskog prostora, ali i iz biv{eg

i sada{njeg susedstva – ti objavljivani autori i njihovi ~itao-

ci su sa redakcijom ~inili politi~ko i esteti~ko polje Betona.

Zato smo nastavili sa radom i po{to je originalna redakcija

po~ela da se osipa. Pored toga, i va`nije od toga, {to je au-

torski projekat odre|enih ljudi sa imenima i prezimenima,

Beton je „osvojeni“ javni prostor, zajedni~ko dobro. Ne pri-

pada nikome pojedina~no ni korporativno, ne bavi se samo-

promocijama i ne servisira pojedina~ni interes, ne zara|uje

novac, ne duguje usluge. Pripada autorima i ~itaocima, posto-

ja}e dok bude takvog autorskog i ~itala~kog„interesa“ (a ako

je suditi prema pose}enosti portala www.elektrobeton.net,

takav interes postoji).

Kako poslednji ~lan te nekada{nje postave sada napu{ta re-

dakciju,to je neophodno objaviti kraj prvobitnog zajedni~kog

poduhvata. Ali verujemo da niko nema pravo da na svoju ruku

ugasi svetlo i zalupi vrata. Mo`e samo da preda klju~eve, kad

se umori.

To sada i ~inimo, dvanaest godina je bilo taman dosta, Betonpreuzima dokazana ekipa koja na ovim stranama i u okolini

odavno objavljuje, u sastavu: Aleksandra Sekuli}, Jelena Ve-

lji}, Du{an Grlja, Dejan Vasi}.

Po~inje Beton faza 2. U {tampi i na netu. Betoniranje prokle-

te avlije se nastavlja, ali promenu svakako treba markirati.

Nova redakcija donosi svoju ure|iva~ku politiku i svoja temat-

ska opredeljenja, ali egida pod kojom se radi ostaje ista: {ire-

nje prostora slobode, uvek protiv cenzure, protiv svakog dog-

matizma; protiv revizionizama; protiv nacionalisti~ke matrice

i relativizacija devedesetih godina 20. veka; protiv „zavere }u-

tanja“ i kalkulantskog (s)polovi~nog buntovni{tva; protiv pa-

trijarhalnog nazadnja{tva i bajatih la`i o slobodnom tr`i{tu.

Tomas Man je na jednom mestu, kroz misli svog junaka, isko-

ristio sentencu o |avolu kao istinskom gospodaru svakog en-

tuzijazma. Neka i bude tako, entuzijazam je i potreban i dovo-

ljan pogon, jer ne{to drugo na osnovu ~ega bi se delovalo i {to

bi entuzijazam ~inilo izli{nim, ovde ne postoji. Zato ~estitam

novoj redakciji na entuzijazmu.

Pozivamo dosada{nje autore da nastave saradnju sa Betonom,

pozivamo nove autore da se uklju~e. Redakcijska mejl adresa

je otvorena i funkcionalna.

Korektno je da o promeni obavestimo i sve koji su nas tu`ili ili

koji bi tek da tu`e, prete ili tako {to: dakle, za ono {to je pisa-

no i objavljivano do marta 2019. treba da tra`ite nas „stare“,

a za sve posle hvatajte ove „nove“.

Zahvaljujemo se dnevnom listu Danas na dosada{njem gosto-

primstvu, popijenim tu`bama i tek minimalnim povremenim

negodovanjima, o~ekujemo da se na obostranu sre}u su`ivot

u razumevanju i zajedni~kim nevoljama nastavi.

Idemo dalje. S KiMonom ili na njemu. Nadamo se da nikad ne-

}emo morati da {tampamo sve ~ime raspola`emo

BETON BR. 205 DANAS, Utorak, 19. mart 2019.

III BETON BR. 205 DANAS, Utorak, 19. mart 2019.IIBETON BR. 205 DANAS, Utorak, 19. mart 2019.

[TRAFTAPi{e: Milica Raki}

DRUGARICA @ENA

Borba `ena za pravo glasa koji je osvojen ili do-

bijen ne mo`e se posmatrati van najmasovnije

dru{tveno-politi~ke organizacije Antifa{isti~-

kog fronta `ena. Prisustvo `ena u Narodnoo-

slobodilo~koj borbi naroda Jugoslavije izazva-

lo je prvu radikalnu revoluciju na ovim prosto-

rima. S u~e{}em u ratu, one prestaju da budu

samo anonimne sau~esnice, saputnice, sabor-

kinje, saradnice i savremenice istorijskih de{a-

vanja, pa i pre zakonskog dobijanja prava gla-

sa, bira~kog ili autorskog, 1946. godine ulaze u

prostor javnog delovanja, preuzimaju}i odgo-

vornost i poslove koji do tada nisu bili dostup-

ni `enama. Na Drugom kongresu Antifa{isti~-

kog fronta ̀ ena 1948. godine, Mitra Mitrovi} je

prva definisala novi uzorni model `ena, koji je

proklamovala Komunisti~ka partija:

„U tom masovnom u~e{}u `ena, kako u ratu,

tako i u izgradnji slobodne i nezavisne zemlje,

otkrile su se i otkrivaju se najlep{e crte jugo-

slovenske `ene. Danas te osobine, iz kojih se

stvara nov lik ̀ ene treba dalje vaspitavati i ne-

govati u duhu svjesnog odnosa prema radu

(...) u duhu radne discipline i odgovornosti, u

duhu spremnosti za napore na savla|ivanje

svih te{ko}a koje se imaju prebroditi u ovim go-

dinama svestrane izgradnje, u duhu borbe pro-

tiv malodu{nosti prema te{ko}ama, protiv

predrasuda koje pasiviziraju `ene i {tete br`oj

izgradnji zemlje. Iz tih osobina, neka poput li-

ka na{ih junakinja iz rata, izraste novi lik `ene

iz izgradnje socijalizma. Neka vaspitavanje tih

osobina bude zadatak svake antifa{istkinje,

svake patriotkinje, koja je svjesna veli~ine i

zna~aja svog rada i svoje odgovornosti na iz-

gradnji boljeg `ivota.“1

Prona|ena arhivska dokumentacija Antifa{i-

sti~kog fronta `ena Jugoslavije iz 1947–1949.

godine govori o `enskoj aktivnosti tog perioda

s uo~ljivom razlikom u posleratnoj emancipaci-

ji. Pisana je u vidu izve{taja sa terena neautori-

zovanih autora s potpisom „Smrt Fa{izmu – Slo-

boda Narodu“. Nave{}emo neke od izvje{taja.

„Rezultati rada AF@ u 1947 godini: Na{a orga-

nizacija uspela je da preko akcija Narodnog

fronta mobili{e ̀ ene po pitanjima privredne iz-

gradnje i izvr{enja Petogodi{njeg plana.

U Srbiji su `ene od 1. januara 1947, prema ne-

potpunim podacima, dale na regulaciji kanala i

rijeka, podizanju {kola, domova kulture i meli-

Ako se danas ka`e da je dr`ava zarobljena, ka-

kva je to situacija zarobljene dr`ave?Ko situa-

ciju ~ini takvom, odnosno ko zarobljava dr`a-

vu, i ima li danas prostora i razloga za mi{lje-

nje politike sa stanovi{ta ljudi, a ne isklju~ivo

sa pozicija dr`ave? Politika je u osnovi ispo-

ljavanja dr`ave, ali o kakvom ispoljavanju se

radi kada ka`emo da je dr`ava zarobljena?

Protesti su ovih dana zanimljiva pojava i ve-

rovatno su ve} dali povoda za razm{ljanje svi-

ma koji nameravaju misliti politi~ku situaciju

sa pozicije protestanta, opozicionog partij-

skog aktiviste ili simpatizera, premijera ili

vlade (sada{nje ili budu}e), odnosno, sa me-

sta dr`ave, sa kog se politi~ki prostor najbolje

vidi. Ali, sagledavanje prostora zna~i mnogo

toga. Osvetljavanje dr`avnim reflektorima je

daleko ve}e snage nego napipavanje u mraku

kojim se kre}emo mi, koji u najboljem slu~aju

raspola`emo baterijskim lampama.

Kompleksnost situacije sada obasjava i pome-

nuta sintagma, a to je „zarobljena dr`ava“.

Zarobljena dr`ava je fraza koju ~esto sre}emo

proteklih dana. Ona predstavlja svojevrsnu

tezu, sasvim sigurno sro~enu na temelju

stru~ne dijagnoze i analize koja je rezultirala

definicijom, koju kao da ni jedan govor danas

ne bi trebalo da zaobi|e, pa stoga ni opis si-

tuacije koju lampama osvetljava jedna lokalna

organizacija. U mraku je te{ko bilo {ta opisa-

ti, ali su u njemu susreti sa drugima izlo`eni

daleko ve}em isku{enju uzajamnog povere-

nja. Definicija kao oblik mi{ljenja, koje je

uvek na~in suspenzije polisemije, nije jedini

oblik mi{ljenja ili intelektualnosti. Politi~ka

suspenzija polisemije je druga~ija i mo`da

upu}uje na pragmatizam, ali i u tom slu~aju

isklju~ivo ukoliko podlegnemo filozofskom

obrazovanju. Mi smatramo da govoriti kao fi-

lozof ili kao nau~nik, kao politi~ki analiti~ar

ili bilo koji drugi disciplinovani govornik, ni-

je ono {to nam je potrebno u politici ako na-

stojimo da je mislimo iz nje same.

Kako onda razumemo situaciju, kako se u njoj

orijenti{emo i {ta mo`emo re}i u ovom tre-

nutku koji je momenat i na{e temporalnosti,

naime, trajanja koje gradimo delovanjem i ko-

je se uvek retrospektivno sagledava i vidi kao

pro{lost budu}nosti koja se nije nu`no desi-

la? Mo`emo li se dakle orijentisati ukoliko

razlikujemo budu}nosti koje su se desile od

onih koje nisu, i u kojoj pro{losti bismo potra-

`ili ove poslednje? Drugim re~ima, vredi li raz-

likovati budu}nosti koje su bile mogu}e od

onih koje su nu`ne, budu}i da nikada nije re~

o jednom sada{njem bilo kog trenutka?

Kako bilo, u~injeno je ono {to se moglo u~ini-

ti i to je na situaciju uticalo koliko i sve drugo

{to danas ponovo imamo pred sobom i u ~e-

mu se potraga za mogu}im, mogu}im za lju-

de, nastavlja. Svaki govor ljudi o onome {to

rade u jednom trenutku prelazi na opis situa-

cije za koji su sposobni i za koji retko tvrde da

je jedini – dok god ne odlu~e da se pokrenu.

Svi imamo dovoljno iskustva koje }e nam re}i

da svaki ljudski razgovor sa drugim dokazuje

da su mogu}i i druga~iji opisi ili analize sta-

nja situacije. U pitanju su dakle opisi kom-

pleksnosti dr`ave u datom trenutku, za koju

smo svojevremeno tvrdili da je bila i osnova

materijalnosti dru{tvene ~injenice. Danas mi-

slimo da teorijskom radu treba prepustiti zah-

teve za objektivno{}u saznanja, kako bi u

onom politi~kom ostalo vi{e sluha za re~i ko-

je izgovaramo sa ljudima sa kojima sara|uje-

mo i radimo, sa ljudima koje susre}emo u tom

radu i sa kojima nastojimo da osvetlimo sa-

vremeni trenutak.

Protesti u Srbiji se odvijaju u prostoru dr`ave.

Les Phénomènes majoritaires, odnosno feno-meni ve}ine, termin koji pozajmljujemo od La-

zarisa (Sylvain Lazarus), jesu ne{to {to se da-

nas nudi kao prostor u kojem imena plutaju

bez mesta. Imena, a ne re~i koje ve} ukazuju

na pojam koji ozna~avaju. Lazaris ih danas

naziva „lutaju}im imenima“, jer, budu}i bez

mesta, na suspenziji njihove polisemije niko

ne radi organizovano. Zarobljena dr`ava nije

takvo ime, niti se ti~e politike na strani ljudi,

iako smo ovu sintagmu mogli ~uti i na prote-

stima. Iza nje bi se mogla ~uti re~ koja je mo-

`da problemati~na, a to je „odgovornost“.

„Sigurnost“ ide odmah za njom i te~e kolona-

ma koje misle sistemski ~itavu situaciju, pa i

proteste kao njen element. To {to je ona (si-

gurnost) na levoj strani socijalna, ne dopri-

nosi mnogo izvla~enju iz diskursa rata koji je

danas op{ti i koji nam se pojavljuje kao bez-

bednosni (sigurnosni) intervencionizam. U

zamenu za sigurnost ustupili smo slobodu i

zato se u protestima ona ~uje samo unutar

fraze sloboda medija.Mediji nas odmah dovo-

de pred drugi fenomen ve}ine, a to su izbori i

kampanja za izbore u kojoj je jedino mesto

koje se zauzima transcendentalno, po{to se,

i kada je re~ o izborima, govori isklju~ivo o

uslovima. Ali, na uslove se ne mora gledati ta-

ko, jer oni – naro~ito kada ih nema – mo`da

govore o tome da su izbori stvar pro{losti i da

sa njima vi{e ne treba ra~unati kao sa politi~-

kom kategorijom ili sredstvom.

Situacija u Francuskoj je obrnuta. Tamo je po-

ruka jasna: Makron, ostavka! U prevodu: Na-

rod te je neposredno birao i ne mora na izbo-

re da bi zahtevao tvoju smenu! U Srbiji, me-

|utim, sve se vrti oko izbora. U tom dervi-

{kom plesu mi ~ujemo samo molitvu za izbor-

ne uslove, u kojoj je svoje mesto na{la i ideja

njihovog bojkota. Kao da istorija ima nameru

da se naruga svima koji su davno odustali od

izbora i koji, kada misle politiku, na izbore vi-

{e i ne pomi{ljaju. Sre}om, mi danas znamo

da istorija ne misli, kao i da je sve drugo sa-

mo ne razvoj ideje slobode.

Na{e pitanje je stoga kako da opravdamo svoj

interes za proteste i smenu vlasti kada nas

vlast i u~e{}e u njoj ne zanima ni na koji na-

Pi{e: Zoran Gaji}, Grupa za konceptualnu politiku

SANS-DENTALNI USLOVI PROTESTA

CEMENT

ri koji ukazuju na lo{iji materijalni polo`aj do-

ma}instava bez dece, u odnosu na ona sa de-

com prikazani su u tabeli.Na talasu propagande u vezi sa Kosovom i ultima-

tivnom du`nosti ra|anja, u Zakon su 2018. godi-

ne unete izmene kojima su zna~ajno uve}ana da-

vanja (samo) za mere koje spadaju u domen po-

pulacione politike.4 Tako smo na kraju dobili Za-

kon koji {alje jednu vrlo jasnu politi~ku poruku:

unizi}emo vam do krajnjih granica radna prava

putem umanjivanja naknada plate nakon poro-

|aja; tako dovedenim na prosja~ki {tap umanji-

vanjem onoga {to ste same zaradile, udeli}emo

vam podsticaj za ra|anje ve}eg broja dece pove-

}avanjem davanja ~iji je cilj podizanje nataliteta.

Pokazuju}i za ~ije interese radi, dr`avi je lak{e da

`ene dr`i u stanju sirotinje koja slu`i za proizvod-

nju novih generacija jeftine radne snage i vojni-

ka za potencijalne ratove, nego da za radnice

obezbedi dostojanstven `ivot, mogu}nost da `i-

ve od svoje plate i `ivot u kome same biraju da li

}e biti majke i koliko }e dece imati.

Treba povu}i jasnu razliku izme|u koncepta pla-

niranja porodice, koji je bio politika socijalisti~-

ke Jugoslavije, a koji podrazumeva tretiranje

ljudi kao individua sa ljudskim dostojanstvom i

pomaganje u ostvarivanju njihovih `elja po pi-

tanju imanja ili veli~ine porodice, i populacio-

ne politike koja je inherentno degradiraju}a.

Ona uvek polazi od interesa dr`ave i cilj joj je da

nametne pojedincima ve}u ili manju stopu ra-

|anja, u skladu sa potrebama dr`ave5.

Poseban diletantizam vlast je pokazala na temi

abortusa. Svako ko se ikada bavio ovim pitanjem

zna da zabrana abortusa ne dovodi do dugoro~-

nog pove}anja nataliteta. Ova razmatranja u Sr-

biji, dodu{e, nisu poprimila ozbiljne razmere,

ve} su i dalje u funkciji prikrivanja nekih drugih

problema, kao {to je problem Kosova. Ipak, i sa-

mo javno izno{enje ideje o prinudnom slu{anju

otkucaja srca fetusa ne bi moglo da se nazove

druga~ije do predlaganje dr`avno organizova-

nog zlostavljanja `ena. To je utoliko beskrupu-

loznije ako uzmemo u obzir to {to podaci socio-

lo{kih istra`ivanja ukazuju na to da je jedan od

najve}ih problema sa kojima se ̀ ene koje ̀ ele da

koriste kontracepciju susre}u nesaradnja njiho-

vih partnera, odnosno nepreuzimanje podjed-

nake odgovornosti za istu i odbijanje da koriste

kondom.6 U tom smislu, jedino odgovorno pona-

{anje dr`ave, a ujedno i ono koje niko na vlasti i

ne predla`e, bilo bi edukacija i predupre|ivanje

ne`eljenih trudno}a, putem uvo|enja seksual-

nog obrazovanja u {kole, ali i ozbiljan rad na

promeni kulturnog obrasca koji oblikuje odnos

prema kontracepciji.

Prema podacima Eurostata, Srbija je zemlja

najve}ih dohodovnih nejednakosti na teritori-

ji Evrope. Medijana dohotka u 2017. godini je

bila 211 evra. Devedeset odsto stanovni{tva

ima dohodak manji od 440 evra mese~no. Ja-

sno je da ta ve}ina ne mo`e sebi da priu{ti mi-

nimalno dostojanstven `ivot, i da to uti~e i na

njihove odluke o roditeljstvu i ostanku u Srbiji.

Trideset godina destrukcije svih socijalisti~kih te-

kovina – putem privatizacije, deindustrijalizaci-

je, ratova, uni{tavanja javnih dobara i ~itavog ni-

za dru{tvenih institucija – dovelo je do krajnje

bede, a stanovni{tvo u polo`aj jeftine radne sna-

ge za doma}e i strane kompanije u Srbiji i izvoz u

dr`ave kapitalisti~kog centra. Posledice klasnog

rata koji kapitalisti~ka dr`ava vodi protiv svih

nas, u ovom segmentu dru{tvenog ̀ ivota lome se

na `enama – planski se pogor{ava polo`aj `ena

kao radnica, a ula`e isklju~ivo u opresivno name-

tanje reprodukcije radne snage.

Ovakva politika mo`e kratkoro~no da slu`i svr-

si skretanja fokusa sa drugih politi~kih tema,

zamagljivanju realnih dru{tvenih problema ili

zastra{ivanju; ona mo`e da slomi volju i mo-

gu}nost otpora ̀ enama koje su trenutno u bez-

izlaznoj situaciji. Ali na du`e staze mo`e da bu-

de isklju~ivo kontraproduktivna – proizve{}e

ve}i otpor i jo{ masovnije iseljavanje7, poseb-

no mla|ih generacija koje ne pristaju na poni-

`enja jer nisu ucenjene `ivotima svoje dece

1 Uz koji je, naravno, stajao i zahtev za ve}im brojem otpu-

{tanja u javnom sektoru, kao i za br`im podizanjem pra-

ga za odlazak u penziju kada su `ene u pitanju, pa su u

tom smislu vlast i MMF na istoj politi~koj liniji.

2 Pogledati, na primer, gostovanje Vu~i}a u emisiji „]irili-

ca“ (https://bit.ly/2Je1XJ0) ili obra}anje naciji o Koso-

vu i populacionoj politici (https://bit.ly/2u9X1dI).

3 Prema podacima Matkovi}, Krsti} i Mijatovi} objavljenim

u publikaciji Srbija. Prihodi i uslovi `ivota 2013 prose~an

ukupan raspolo`ivi dohodak doma}instva dvoje odraslih

mla|ih od 65 godina bez dece bio je 46.333 dinara mese~-

no, dok je dohodak dvoje odraslih sa jednim detetom bio

55.583 dinara mese~no, a dvoje odraslih sa dvoje dece

57.167 din mese~no.

4 Roditeljski dodatak za drugo dete pove}an je sa 1.300

evra na oko 2.000 evra, za tre}e dete sa oko 2.300 evra na

oko 12.200 evra, za ~etvrto dete sa oko 3100 evra na oko

18.300 evra. Za tre}e i ~etvrto dete se ove sume ispla}uju

u 120 mese~nih rata, a do sada su se ispla}ivale u 24.

5 Videti odli~nu studiju Rade Drezgi}: „Bela Kuga“ me|u „sr-

bima“: o naciji, rodu i ra|anju na prelazu vekova. (2010).

6 Pogledati, na primer: Ra{evi}, Mirjana. Ka razumevanju

abortusa u Srbiji. (1993.)

7 Ovo se na selu ve} desilo. Poni`avaju}i materijalni polo-

`aj u kom se ̀ ene na selima nalaze, gde u ogromnom pro-

centu rade kao poma`u}i ~lanovi doma}instva bez ikakve

zarade i radnih i socijalnih prava, ne poseduju}i svoju

imovinu i prepu{taju}i bra}i imovinu pri nasle|ivanju

uslovio je masovni egzodus devojaka sa sela. Umesto da

radi na popravljanju njihovog polo`aja i stvaranju boljih

uslova ̀ ivot za seosko stanovni{tvo, dr`ava zabrinuto kli-

ma glavom nad izumiranjem sela i pridru`uje se beskori-

snim ̀ alopojkama nad usamljenim mladi}ima na selu. Na-

kon sela, proces masovnog iseljavanja zahvatio je i (ma-

nje) gradove u Srbiji.

~in, a mo`da }e ipak biti potrebno glasati. Sre-

}om glasanje se ne svodi na izbore, jer ono za-

ista mo`e biti odlu~ivanje, no za to je potre-

ban jasan do`ivljaj trenutka u kome se odlu-

~uje, a koji o~igledno nije samo izborni, niti su

izborne procedure jedino mesto politike. Mo-

gu}e je dakle glasati za odlazak Vu~i}a, a ne

misliti na izbore niti iza}i na njih kada ih bu-

de, jer ako se i bude sprovodilo prebrojavanje

glasova, ono mo`e da se dogodi i na ulici na

kojoj se ne broje samo povre|eni i mrtvi.

Razloga za strah zaista ne bi trebalo da bude. Ni

za one koji izlaze na izbore, i koji su spremni da

optu`e apstinente da su i doveli do ovakve situ-

acije i vlasti, niti za nas koji protestujemo odlu-

~uju}i – neposredno – da on ode i bez izbora.

Uslovi nas zato ne interesuju. Svi koji danas pro-

testuju makar simptomalno pokazuju da partij-

skom sistemu vi{e ne veruju, i na taj na~in potvr-

|uju da bi uslovi iz kojih govore mogli biti zane-

mareni u situaciji kada to ~ine. Ukoliko `elimo

pri}i onom subjektivnom ili lepotici zvanoj su-

bjekt, onda im to moramo i dopustiti.

Mi znamo, a i ~ujemo na levoj strani, da pored

transcendentalnih uslova postoje i klascenden-talni. Klascendentalni uslovi a prirori ve} dugo,

~ak i u Srbiji vi{e od decenije, slu`e izlaganju

analiti~kih kategorija, no ~ija dijalektika se ne

dovr{ava u protivre~nostima kao kod prvog den-talca nema~ke klasi~ne filozofije, ve} u socijali-

zmu, na koji se na`alost gleda kao na dru{tvo

koje vi{e nije dru{tvo kontradikcija – ta~nije

dru{tvo u kome je napetost izme|u bur`oazije i

proletarijata na najvi{oj ta~ki, ili dovedena do

usijanja, i koju je kalio, dakako, Staljin.

Staljin, koji je bar prema trockistima dr`avni

kapitalista, danas je mo`da \ilas: svojim re~i-

ma dr`avni kapitalista, iako bez socijalisti~ke

ekonomije ili ekonomskog socijalizma, po{to

je ~ovek patriota i predla`e ne{to {to je sam

nazvao „ekonomski patriotizam“. Sudar sa Le-

vim blokom, u kome odlu~uju}u ulogu imaju

deklarisani trockisti, bio je neminovan. I de-

sio se na ulici. Razmena re~i se svela na raz-

menu uvreda bez ozbiljne namere da zamene

termine i \ilasu uvale socijalizam, a njegov

patriotizam ostave negde usput kada po|u

ku}i. Oni su sada napustili proteste, a na{e je

mi{ljenje ne da to nisu trebali da urade, ve} u

njih nisu trebali ni ulaziti ako nisu bili na~isto

sa tim da ovaj treba da ode, bez obzira ko }e

se pojaviti posle. Socijalizam je dakle ostao

dr`avna sanjarija volje, tvrd kao zemlja.

Ko }e do}i posle i {ta nudimo umesto njega, pi-

tanje je koje, sre}om, jo{ uvek niko ne `eli da

~uje. Ali u Francuskoj. Niko osim stru~njaka ko-

ji bi da odmah po~nu sa planiranjem ili anali-

zom predloga od kojih se grade sve mogu}e in-

telektualnosti (ne}emo odmah re}i i discipli-

ne!), ali ne i intelektualnost politike. Postaviti

ljudima pitanje {ta nameravaju posle, nije sa-

mo neumesno, ve} je i nedopustivo u politi~koj

situaciji koju prave svojim odbijanjem da budu

tretirani kao nepostoje}i ili, da bi nas sociolozi

i drugi disciplineri mogli razumeti, kao stvari.

Zato za~u|uju}e obrnuto deluje srpska situaci-

ja od francuske. U Srbiji ne samo da `uti prsluk

obla~i parlamentarac – na stranu sad njegova

desna orijentacija i reakcionaran pogled na sve

{to postoji u univerzumu, po{to se i @utim pr-

slucima prebrojavaju desni ozna~itelji – ve} su

ljudi u protestima zauzdani izbornom logikom,

ta~nije mobilizacijom koja ~ak funkcioni{e i na

ideji bojkota. Ako ona vi{e i nije aktuelna – iz-

bori se uporno ne raspisuju, a ako se i raspi{u,

oni vi{e nisu u taktu koji je skandirao Vuk Jere-

mi} – to je zato {to je sada{nji trenutak ve} deo

vremena koje mere spoljnopoliti~ki poslovi rad-

ne grupe Saveza za Srbiju, i koji }e najverovat-

nije rezultirati rezignacijom. Vu~i}, evropejac,

koji je spreman i da se dogovori sa Ta~ijem – a

ne na primer sa Haradinajem – odli~no vodi i

ono {to ~ujemo da je ameri~ka politika. Mo`da

zato {to evropska politika i nije drugo do ne-

ma~ka, francuska, ruska i ameri~ka politika u

Evropi, koja se onda odvija i u Srbiji. Ako smo u

tu|em vremenu, te{ko da mo`emo ra~unati i na

sopstveni ~asovnik. No navijanje nije na{a te-

ma, pa ni kada je u pitanju sat.

Druga leva kolona je tako|e interesantna, a to

je Gra|anski front. Platforma je re~ koja se za

nju vezuje i ona je vredna promi{ljanja, pogo-

tovo ako ste u prilici da je stavite na protestni

sto. No mi je nismo mogli ~uti jer se za stolom

opet pregovaralo i dogovaralo o izbornim

uslovima i slobodi medija. O nasilju tako|e, i

ta je tema {ira od krvavih fleka na ko{uljama,

belim ili radni~kim, opet je svejedno. Spora-

zum o~igledno nije dovoljan za okupljanje svih

snaga pod jedan zahtev, i za to nisu krivi oni

koji se ne}kaju ili otvoreno ne `ele da budu sa

starim igra~ima u politi~kom polju. Poslednjih

dana vidimo koliko su to isti ljudi, jer su po~e-

li ponovo da se sa istima i dru`e. Ponovno oku-

pljanje ~lanova Demokratske stranke u Savezu

za Srbiju u~ini}e da svako nov u tom savezu

upada zapravo u jedno staro dru{tvance, ~iju

`ovijalnost }e biti te{ko prepoznati. Radost ob-

novljenog prijateljstva za svakog novog u tom

dru{tvu automatski zatvara vrata za sve koji ni-

su spremni da se ili pomire ili zauzmu mesto

koje im radosna ekipa dodeli u ovom va`nom

procesu ~iji je cilj samo ostvarenje medijske

slobode i po{tenih izbornih uslova.

Gra|anski front je odbio da u|e u Savez za Sr-

biju, a da mislimo da je napustio i proteste da-

je nam za pravo to {to ne ~ujemo jasno iska-

zan zahtev da Vu}i} bezuslovno ode. Sadr`aj

sporazuma sa Savezom za Srbiju je ostao i iz

njega se sada dedukuju iskazi koji su sve dalje

od protestne indignacije koja nema strpljenja

za bilo kakve uslove. Umesto zarobljene dr`a-

ve bi zato mogli govoriti o zarobljenim prote-

stima. Zarobljenim, a uskoro i napu{tenim,

po{to vi{e ne}e biti smisla za njihovo organi-

zovanje, a u spontanost smo od po~etka sum-

njali. No ta nas sumnja nije optere}ivala, jer

dok god sami mo`emo birati da li }emo u njih

u}i, i dok nas niko u njih po komandi ne tera,

ra~unamo da je prostor otvoren za druga~ije,

pa i protestno organizovanje.

Te{ka je dakle situacija u dr`avama u kojima

Orbanova izjava da „narod nikada nije u opo-

ziciji” izaziva cini~no ponavljanje. I sami smo

osetili potrebu da ka`emo da je u Srbiji narod

na vlasti, i da to doka`emo jo{ jednim obrtom

koji se sam name}e u pore|enju francuskih i

srpskih protesta. Bezubi (les sans-dents) su

tamo na ulici, a ovde na vlasti. Odoleti tom ci-

nizmu je mogu}e samo ako se stvar postavi

politi~ki i shvati da ni zubi nisu uslov politke.

Ukoliko tome ne odolimo, snaga komparativ-

nog pona{anja nas vodi u beskona~nu analizu

u kojoj se pronalazi u`ivanje u ponavljanju ko-

je je dovoljno opsesivno da nam postaje nemi-

sliva ideja o mogu}nosti promene, pa i sa lju-

dima koji su novi i mladi.

I ako treba zaklju~iti ovaj tekst, dovoljno je ba-

terijsko osvetljenje. Zdru`ena akcija Krov nadglavom je primer protesta koji se odvijaju van

programske mar{rute organizatora {etnji i na

njima se ne odlu~uje o izborima. U pitanju su ak-

cije sa minimalnim, ali zato hrabro postavljenim

ciljem: spre~iti ili bar odlo`iti delo`acije. Plja~-

ke, prevare, dugovi, kapital – sve se to bri{e u di-

rektnom susretu sa policijom i u~esnici Zdru`e-

ne akcije naj~e{}e govore da imaju posla sa dr-

`avom i vla{}u. Dr`ava protiv ljudi koje niko ne

{titi i za koje nikog ne bi bilo briga da ne postoji

organizovana akcija. Na protestima se mogu vi-

deti njihovi transparenti i pokupiti njihovi flaje-

ri, parole koje uzvikuju su protestno prigodne i

nenametljive. Znamo da su u~esnici bloka i fron-

ta u~esnici i u ovim akcijama, pa se zato pitamo

ho}emo li javno ~uti i koju re~ o organizovanju

ovih akcija. Poziv na u~e{}e nije isto {to i govor o

njima. Javni govor o tome kako se ljudi organi-

zuju dok poma`u jedni drugima je jedini politi~-

ki govor, i mesto mu je me|u ljudima, na prote-

stima, a ne u radnim grupama ili organima koje

saziva koordinator bilo kog zaveza, fronta ili blo-

ka. Moratorijum na prinudna iseljenja je jedini

zahtev koji je mogu}e ispuniti odmah. Bezuslov-

no. Bezbednost na radnim mestima, obustava

privatizacije preduze}a, stabilan i stalan posao

za sve – sve su to zahtevi za budu}u vlast, ili za

narod – ukoliko se ne namerava pregovarati ve}

zavladati. O tome ni{ta ne znamo, niti u~estvuje-

mo u izgradnji partije koja bi to bila spremna da

u~ini, a o socijalizmu je Nikos Pulancas (Nicos

Poulantzas) rekao da }e biti demokratski, ili ga

ne}e biti. Na`alost, mi danas ne ~ujemo ovaj ak-

cenat u paroli demokratski socijalizam

Lizika Jan~ar (1919–1943) Olga Ban (1926–1943)

IVBETON BR. 205 DANAS, Utorak, 19. mart 2019.

oraciji 6,748.151 radni ~as, a Beogra|anke na

podizanju na{eg glavnog grada samo na gra|e-

vinskim radovima u leto 1947. godine 799.794

radnih sati. Na izgradnji fabrike ma{ina alatlji-

ka u @elezniku me|u 15.000 frontovaca koliko

je samo jednog dana radilo, bilo je 60% ̀ ena.

U najve}oj akciji izgradnje autostrade „Brat-

stvo i jedinstvo“ Zagreb~anke su dale

1,204.597 radnih ~asova a radile su u brigada-

ma i radnim kolektivima. Za taj rad zlatnom

zna~kom nagra|eno je 500 `ena, srebrnom

1330 a metalnom 3340 `ena.

Prema podacima iz svega 20 srezova `ene Bo-

sne i Hercegovine dale su do sada u raznim ak-

cijama Narodnog fronta 25,706.140 radnih da-

na. U brigadama Narodnog fronta Sarajeva ko-

je su radile na izgradnji `elezni~ke stanice Sa-

rajeva bilo je 90% ̀ ena.

U Ljubljani su `ene za izgradnju grada dale

188.700 dobrovoljnih radnih sati a u radovima

je u~estvovalo 47.246 `ena. Na dobrovoljnom

radu lokalnog zna~aja u Mariboru radilo je

71.000 `ena i dale 151.400 dobrovoljnih rad-

nih dana.

@ene Makedonije su radile na te{kim poslovima

kao: zidanje elektri~ne centale, ra{~i{}avanje

re~nog korita, zatrpavanje mo~vara, i sl. U ne-

delji za izgradnju puteva organizacija AF@ Sko-

plja dala je 8.000 radnih dana, a na izgradnji

rezervoara za gradski vodovod `ene su na tom

poslu iskopale 6000 m3 zemlje i u{tedele na-

rodnoj vlasti pola miliona dinara.

Organizacija AF@ u Crnoj Gori dala je u 1947.

godini na kolektivnim poljoprivrednim radovi-

ma 1,022.000 radnih ~asova, a na ostalim do-

brovoljnim radovima iste godine 925.280 rad-

nih ~asova.

U sprovo|enju sjetvenog plana `ene su stvori-

le sjetvene aktive kao pomo} narodnoj vlasti da

se zasije svaka stopa zemlje i dobije ta~na evi-

dencija o zasijanim povr{inama.

U Srbiji su `ene 1946. godine prihvatile, a u

1947. razvile akciju za gajenje svilene bube,

gde je bilo za to uslova i tamo gde se do sada

nije gajila“.2

„Zasebni problem pretstavlja `ivot mladih dje-

vojaka. One su do{le sa sela, nisu vi{e pod pri-

tiskom svoje konzervativne sredine, jo{ su ne-

dovoljno svijesne i ~esto svoju ravnopravnost

pokazuju samo kroz drsko pa nekad i raskala-

{no pona{anje. Jedan izvestan broj tih ̀ ena ni-

sko je pao, da }e trebati du`e vremena da se

prevaspitaju“.3

„Bolni~arke su uglavnom mlade devojke sa se-

la. Me|u njima je veliki broj ratne siro~adi. I

pored svr{ene bolni~ke {kole koja im je dala su-

vi{e teoretskog, a malo prakti~nog rada, one su

primitivne i nekulturne. Govori se, to smo ~uli

od rukovode}ih drugova i na sastanku sa ̀ ena-

ma, o nemoralu u bolnici. Otkriven je niz kra|a

dr`avne imovine i stvari bolesnika. (...) Isto ta-

ko govori se da ima devojaka koje se bave ~ak i

prostitucijom. Utvr|eno je da u svoje stanove

dovode razne ljude, uglavnom milicionere i voj-

nike. Sumnja se da ima abortusa“.4

Na umetni~koj sceni zastupljenost ̀ ena/umet-

nica je minimalna, takore}i nevidljiva, a status

im je ostao marginalan. Ovo potvr|uje i Prva iz-

lo`ba Saveza likovnih umetnika Federativne

Nardone Republike Jugoslavije, koja je odr`a-

na u Modernoj galeriji u Ljubljani, u Umetni~-

kom paviljonu u Zagrebu i u Umetni~kom pavi-

ljonu u Beogradu 1949. godine, na kojoj je bi-

lo zastupljeno samo {est `ena/umetnica: Liza

Kri`ani}, Mila Kumbatovi}, Zora Petrovi}, Lju-

bica Cuca Soki}, Dragoslava Vijorovi} i Sonja

[egula. U predgovoru kataloga je pisalo:

„Bez malog izuzetka, ~itava na{a predratna li-

kovna umetnost, naro~ito slikarstvo, imala je u

manjoj ili ve}oj meri sve odlike dekadentne for-

malisti~ke umetnosti, lansirane iz Pariza, kao ta-

kva, imala je – u krajnjoj liniji – dekorativan zna-

~aj i slu`ila vrlo tankom sloju estetiziraju}ih in-

dividualista. U novoostvarenim dru{tvenim od-

nosima likovni umetnici su se na{li pred vrlo

krupnim i slo`enim problemima, koje je nemogu-

}e savladati dosada{njim sredstvima i metodima.

@ivot neodoljivo name}e stvaranje umetnosti ko-

ja }e biti po sadr`ini odraz, obja{njenje i doku-

menat na{e savremene stvarnosti – a po formi

pristupa~ne i lako shvatljive prose~nom radnom

~oveku, narodu, stvaranje visokoidejne umetno-

sti, koja }e delovati vaspitno, podi`u}i dru{tve-

no politi~ku svest ~itavog naroda, umetnosti ko-

ja }e narodu biti draga i potrebna“.

Nova ideologija dozvoljavala je ̀ enama istupa-

nje iz utvr|enih podela i granica, ali vrlo brzo

ih je vra}ala u stare okvire, samo sa promenje-

nom formom i sadr`ajem njihove slobode.

@enama pripada svet privatnog, a mu{karcima

svet javnog delovanja, na {ta }e feministkinje

prve po~eti da ukazuju parolom „Privatno jeste

javno“, navode}i da je kapitalizam privatno do-

delio `eni, a socijalizam ga nasledio.5 Iako su

feministi~ki osnovni aspekti zapadnja~ki, pro-

mocija ̀ enskih prava nije isklju~ivo zapadnja~-

ki proizvod, jer sadr`i borbu za ravnopravniju

ulogu `ena u vlastitom dru{tvu. Teri Iglton

(Terry Eagleton) navodi: „U svakoj politici koja

– kao feministi~ka – stavlja identitet i odnose

me|u polovima u sredi{te svoga zanimanja,

obra}aju}i pa`nju na va`nost pro`ivljenog is-

kustva i govora tela, kultura ne mora posebno

dokazivati da je vezana za politiku“.6 Tek 70-ih

godina dvadesetog veka stvorena je analiza

`enskog politi~kog govora i statusa politi~kog

govora. Lusi Lipard (Lucy Lippard) u svojoj knji-

zi „Iz centra – feministi~ki eseji o `enskoj

umetnosti 70-ih godina“ pi{e:

„Neke umetnice feministkinje izabrale su su-

{tinski seksualne ili erotske slike (...) Druge su

odlu~ile da realisti~ki ili idejno slave ̀ ensko is-

kustvo u kojem ra|anje, materinstvo, silova-

nje, udru`ivanje, doma}instvo, prozori, men-

struacija, autobiografija, porodica i portreti

prijatelja imaju va`nu ulogu. Druge su smatra-

le da je feministi~ka samo ona umetnost koja

zauzima ‘ispravni’ nedvosmisleno jasan politi~-

ki sadr`aj. Neke su radile sa materijalima i bo-

jama ranije negativno okarakterisanim kao

‘`enski’, ili sa simboli~nim ili apstraktnim pred-

stavama svog iskustva; na primer sa slikama

velova, zatvaranja, ogradama, pritiscima, ba-

rijerama, stegama, kao i rastom, opu{tanjima,

razvojem i ~ulnim povr{inama. Neke su se bavi-

le slikama organskog ‘`ivota’, druge su polazi-

le od sebe kao subjekta, kre}u}i se od unutra ka

spolja. Svi ovi radovi su menjali stilisti~ku

osnovu nude}i bolji uvid u potencijale `enske

kulture. Svaki poku{aj umetnica da oslobode

svoje li~ne izraze i univerzalni feminizam od

stilova i predrasuda mu{ke kulture bio je ri-

skantan i hrabar poduhvat“.7

Feministi~ko ukazivanje na `ensko pismo, govor

i delovanje na prostoru biv{e Jugoslavije nije ni

danas popularno, jer je dru{tvo prilago|eno mu-

{koj umetnosti, a svako istupanje iz o~ekivanih

okvira podse}a na komunisti~ku pro{lost, koju ne

samo da je te{ko prihvatiti ve} se (ne)sme pri-

hvatiti. Ve}ina `ena/umetnica se u vladavini de-

mokratskog patrijarhata ne ose}a pot~injenim

(ne znaju}i da jeste), iako nova politika i ideolo-

gija name}u svoja pravila, po kojima su marksi-

zam i feminizam – kao temeljni projekti epohe

modernosti kojoj pripadamo – demode.8

Nesre|ena arhivska gra|a Udru`enja likovnih

umetnika Srbije uskratila je ovom istra`ivanju

detaljnije i preciznije informacije o ta~nom

broju i politi~koj aktivnosti ̀ ena/umetnica ko-

je su bile prisutne na umetni~koj sceni za vrije-

me vladavine ideologije socijalisti~kog reali-

zma. To ukazuje na ~injenicu da jo{ uvek nema-

mo stvarne mogu}nosti za jasnije i preciznije

tuma~enje pro{losti ili da je zapravo re~ o, ka-

ko 80-ih godina pi{e Stipe [uvar, „dimnim za-

vesama onih koji name}u i promi~u svoje pri-

vatne probitke, koji zapravo, sve sami dr`e u

rukama, koji dru{tvene interese u kulturi, u ra-

znim oblastima stvarala{tva, podre|uju svojim

d`epovima, klanovima, cehovima, itd.“, doda-

ju}i da: „nije na{ osnovni problem samoupra-

vljanje u kulturi, nego kultura u samoupravlja-

nju, odnosno „uklju~ivanje“ kulture u cjelokup-

ne tokove dru{tva“.9 Jedino {to mo`emo real-

no sagledati jeste da su danas `ene/umetnice

samo prividno preuzele dominantno mesto na

umetni~koj sceni, i dalje ostaju}i nevidljive na

pozicijama mo}i

Milica Raki} „Heroine Jugoslavije“Ispisane tekstualne poruke inspirisane su parolama socijalisti~kog perioda ~iji su diskursi bili orjentisani na tu|e re~i, na op{te istine koje pri-

padaju svima i nikome posebno. Njihova estetika se ne mo`e odrediti mojom iskreno{}u niti citatno{}u stila, ve} granicom na{eg uzajamnog ra-

zlikovanja. Tako se sasvim iskreni iskaz mo`e do`iveti kao falsifikat, a sama poruka mo`e da zvu~i kao pronicljiva izjava, kao {to je: „ubili ste

pro{lost u ime apstraktne budu}nosti ubili ste prokletu budu}nost u ime slavne pro{losti {ta sad ho}ete“ ili „centralni komitet saveza komunista

jugoslavije vas progla{ava krivom za izdaju radni~ke klase radnih ljudi i gra|ana naroda i narodnosti“. Njihova provokativnost i dvosmislenost

mi omogu}ava da citatnost postane skrivena forma iskrenosti, izra`avaju}i sebe kroz njenu jednostavnost koja je ogoljena u elementarnosti

svoje prikaziva~ke funkcije. U njima se istovremeno prepli}e sada{njost, pro{lost i budu}nost, poput re~enica: „meni je lako ja sam zvezda

(Jelena ]etkovi}) – hroni~no sam obolela od zloupotrebe (Olga Ban) – i `iva i mrtva uvek sam uz tebe (Persa Bosanac) – kosmonauti su jebeno

lepi (Nada Dimi}) – sanjam da imam kurac umesto leve sise (Lizika Jan~ar) – odbijam da postojim me|u ljudima (Milka Kufrin) – na crvenom se

najslabije poznaje krv (Vida Tom{i})“ ili „u istoriju sam u{la na velika vrata (Vahida Maglaji})“.

1 II Kongres Antifa{isti~kog fronta Jugoslavije – odr`an u

Beogradu 25, 26, 27. januara 1948. Izdanje glavnog od-

bora AF@-a Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1948, str. 15.

2 Arhiv Jugoslavije, 142-12-322.

3 Arhiv Jugoslavije, 141-32-438.

4 Arhiv Jugoslavije,141-12, Sarajevo 31. 12. 1949, Izve{taj

o radu glavnog odbora AF@ za BiH za 1949. godinu.

5 Papi}, @arana, Sociologija i feminizam, Istra`iva~ko-izda-

va~ki centar SSO Srbije, Beograd, 1989, str. 70.

6 Ha~ion, Linda, Poetika postmodernizma: Istorija, teori-

ja, fikcija, Svetovi, Novi Sad, 1996, str. 126

7 \uri}, Dubravka, Feministi~ka umetnost, preuzeto sa

http://www.zenskestudie.edu.rs/izdavastvo/elektronska

-izdanja/casopis-zenske-studije/zenske-studije-br-2-

3/259-feministicka-umetnost, pristupljeno 21. maja

2016.

8 Mili}, An|elka, @ene, politika, porodica, Institut za poli-

ti~ke studije, Beograd, 1994, str. 12

9 [uvar, Stipe, Politika i kultura, Globus, Zagreb, 1980, str.

40–41.