razvoj informacionih - ef.uns.ac.rs · • holizam je gledište prema kome celina ne može da se...

Razvoj informacionih sistema

Prof. dr Pere Tumbas

[email protected]

Prof. dr Predrag Matković

[email protected]

mailto:[email protected]



Nastavnici:Prof. dr Pere TumbasProf. dr Predrag Matković

Literatura:Tumbas, P., Đurkovid, J., Matkovid, P. (2017). Razvoj informacionih sistema, Ekonomski fakultet Subotica.

Procesi razvoja softvera

BrojMin. broj bod.

(uslov za potpis)

Broj bodova za prolaz

Maksimalan broj bodova po

jediniciSvega bodova

Minimalni uslov za dobijanje potpisa -

bodovi

1. Predispitne provere znanja

1.a. Teorijski test 2 6 10 20 40 1 x 6 = 61.b. Praktičan test 2 4 6 12 24 2 x 4 = 8

SVEGA (1) 64 14

2. PrisustvoBroj

nedeljaBroj bodova po jedinici

Svega bodovaMinimalni uslov za dobijanje potpisa -

bodovi2.a. Predavanja 15 0,2 3 2,42.b. Vežbe 15 0,2 3 2,4

SVEGA (2) 6 4,8

Predispitne obaveze (1)+(2) 70 18,8

Usmeni ispit 16 30

UKUPNO 100

Procesi razvoja softveraOcena 6 7 8 9 10

Broj bodova 51−60 61−70 71−80 81−90 91−100

Dodatna pravila:

• Teorijski testovi se organizuju u 6. i 11. nedelji nastave.• Praktični testovi se organizuju u 7. i 13. nedelji nastave.• Izlasci na testove nisu međusobno uslovljeni.• Praktični i teorijski testovi se jednokratno organizuju tokom

trajanja nastave, ali i ponavljaju u svakom ispitnom roku.• Testovi se u ispitnim rokovima organizuju na prvi dan ispita.• Usmeni ispit se organizuje za studente sa položenim teorijskim

i praktičnim testovima na prvi dan ispita, dok se usmeni ispitza ostale studente organizuje odloženo prema dogovoru.

• Položeni testovi predstavljaju uslov polaganja usmenog ispita.• Studentima koji sve testove savladaju u prvoorganizovanom

terminu tokom semestra, pripada 5 nagradnih-dodatnih bodova.

Dodatna pravila:

• Teorijski i praktični testovi položeni u ranijim godinama ne važe u tekudoj akademskoj godini.

• Student može imati maksimalno po tri izostanka na predavanjima i vežbama.

• Ranije ostvareno pravo na potpis nije prenosivo u tekudu akademsku godinu.

Ishod predmeta:

Po završetku kursa, student de biti osposobljen da:• Razume faze i aktivnosti životnog ciklusa procesa razvoja

softvera,• Razume i razlikuje različite procese razvoja na osnovu njihovih

ključnih karakteristika i odabere odgovarajudi proces razvoja u konkretnom slučaju uzimajudi u obzir njegove komparativne prednosti i nedostatke,

• Primeni odgovarajude CASE tehnologije u realizaciji aktivnosti odabranog procesa.

Sadržaj predmeta:

1. Informacioni sistem: koncepti i definicije; arhitektura i infrastruktura, resursi i aktivnosti.

2. Klasifikacija informacionih sistema: - klasifikacija prema organizacionoj strukturi (departmental, enterprise, interorganizational),- klasifikacija prema funkcionalnoj oblasti (računovodstveni, finansijski, proizvodni, marketinški, upravljanja ljudskim resursima, ...), - klasifikacija prema tipu podrške koji pružaju (sistem obrade transakcija - TPS, upravljački informacioni sistem - MIS, sistem za upravljanje znanjem - KMS, sistem automatizacije kancelarijskih poslova - OAS, sistem podrške odlučivanju - DSS, informacioni sistem izvršnog nivoa upravljanja - EIS, sistem podrške grupama - GSS, inteligentni sistemi podrške),

Sadržaj predmeta:

2. Klasifikacija informacionih sistema: - klasifikacija prema aktivnosti koje podržavaju (operativni, taktički, strateški), - klasifikacija prema arhitekturi (mainframe, stand-alone ili distributed).

3. Pojam, značaj i karakteristike procesa razvoja informacionih sistema – proces, metodi i alati;

4. Proces razvoja informacionih sistema; - faza identifikacije i izbora projekata- faza inicijalizacije i planiranje projekata, - faza analize,- faza dizajna,- faza implementacije,- faza održavanja.

Sadržaj predmeta:

5. Osnovni principi i procesni modeli razvoja softvera - model vodopada, - modifikovani model vodopada,- model prototipskog razvoja,- model brzog razvoja aplikacija (RAD model),- inkrementalni model,- spiralni model,- model ponovnog korišdenja komponenti,- model unificiranog procesa razvoja,- agilni procesni modeli razvoja,- kombinovani procesni modeli,

6. Metodi i tehnike u procesu razvoja softvera;

Sadržaj predmeta:

7. Sredstva razvoja softvera: 7.1 Automatizacija procesa razvoja – CASE tehnologije,7.2 Vizuelno modelovanje – UML

8. Procesi razvoja softvera8.1 Tradicionalni procesi razvoja (proces strukturnog razvoja i

proces objektnog razvoja),8.2. Agilni procesi razvoja

Informacioni sistemi: pojam, uloga, funkcije, arhitektura, aktivnosti, klasifikacija

• Pojam:

– IFIP (International Federation for Information Processing)

– UKAIS (United Kingdom Academy for Information Systems)

– Wikipedia.

– Encyclopaedia Britannica.


• Funkcije:

– prikupljanje, obuhvatanje i čuvanje podataka,

– proveravanje, obezbeđivanje i sigurnost podataka,

– grupisanje i sistematizovanje podataka,

– obezbeđenje stalne raspoloživosti podataka,

– obrada i analiza podataka,

– prezentacija podataka, unutrašnje kretanje podataka, prijem, prosleđivanje podataka izvan sistema, obaveštavanje (informisanje),

– izrada dokumenata, pregleda, izveštaja.


• Resursi:

– Hardware – materijalno tehnička komponenta, koja sadrži fizičke jedinice računarskih sistema namenjene procesiranju i prenosu podataka.

– Software – nematerijalna komponenta, koju čine računarski programi za obradu podataka.

– Menware – ljudi koji na bilo koji način učestvuju u radu sa IT, profesionalci u razvoju ili korisnici.

– Orgware – podrazumeva organizacione postupke, metode i načine kojima se koordinira rad svih komponenti.

– Dataware – predstavljaju ga podaci, informacije i znanje, shvadene kao informacioni resurs.

– Netware – računarska mreža za povezivanje računara radi razmene podataka i obavljanje komunikacija između udaljenih računara.


• Aktivnosti:

– prikuplja, sređuje, obuhvata i unosi podatke;

– organizuje, skladišti i održava podatke u bazi podataka;

– obrađuje podatke;

– derivira informacije u vidu izlaza za krajnje korisnike i

– kontrolilše performanse sistema.


• Cilj: Informacioni sistem se gradi radi ostvarenja više ciljeva, a primarni je ekonomičan način obrade podataka i njihova transformacija u informacije i znanje.


• Primarna klasifikacija informacionih sistema:

– Formalni - sistemi sa jasno definisanim tokovima procesa, tokovima komunikacija i autoritetima. Informacioni tokovi su definisani kako u smeru od gore na dole, tako i u smeru od dole na gore. Čine ih tri kategorije informacija: strategijske, menadžerske i operativne.

– Neformalni - sistemi koji podržavaju zaposlene u rešavanju njihovih ličnih problema u obavljanju radnih zadataka. Podrazumevaju neformalne komunikacije između pojedinaca.

– Informacioni sistemi podržani računarem – sistemi u kojima se kao podrška poslovanju pojavljuju računari u podršci rešavanja poslovnih problema.


• Komponente se na različite načine organizuju te postoji mnoštvo različitih konfiguracija tj. različitih vrsta informacionih sistema.

• Klas.: prema organizacionoj strukturi (odsek, odeljenje, operativna jedinica, ili čak radnik) kao i tipični (odeljenski -funkcionalni, organizacioni i međuorganizacioni).

• Klas.: prema funkcionalnoj oblasti (računovodstveni, finansijski, proizvodni, marketinški, upravljanja ljudskim resursima).


• Klas.: prema pruženoj podršci (TPS, MIS, OAS, DSS, EIS, sistem za upravljanje znanjem, inteligentni sistemi podrške i dr.

• Klas.: prema aktivnosti upravljanja koje podržavaju (operativni, taktički, strateški).

• Klas.: prema arhitekturi (sistemi bazirani na centralnom računaru, sistemi bazirani na personalnim računarima, sistemi sa distribuiranim i mrežnim okruženjem)

Informacioni sistemi: evolucija

• Sistemi za obradu transakcija ili Transaction Processing Systems (TPS)

• Upravljački informacioni sistemi ili Management Information Systems (MIS)

• Sistemi automatizacije kancelarijskog poslovanja

• Sistemi podrške odlučivanja ili Decision Support Systems

• Izvršni informacioni sistemi ili Executive Information Systems

• Ekspertski sistemi ili Expert Systems

• Sistemi upravljanja znanjem ili Knowledge Management Systems

• Veštačke neuronske mreže ili Artificial Neural Networks

Integralni informacioni sistemi i integralnost informacija

• Pojedinci, organizacije i društvo u sve vedoj zavisnosti od integracije informacija i posebno njihovog nedostatka.

• Industrija visokih tehnologija i informaciona revolucija utiču na eksplozivan rast obima informacija koje se kreiraju, razmenjuju i čuvaju.

• Digitalizovana informacija postaje esencijalna u životu čoveka kao vazduh, voda, električna energija, hrana. Informacija je postala i fokus svih interesa čoveka.

• Napori privrede, vlada, društva u celini u pravcu integralnosti svih informacija.

• Integralnost na nivou organizacija.

Integralni informacioni sistemi i integralnost informacija

• Holistički pristup: organska ili funkcionalna povezanost između celine i delova i umesto usredsređenja na same delove, pažnja je usmerena na celinu i svojstva te celine.

• Holizam je gledište prema kome celina ne može da se razlaže na delove jer je ona više no zbir sopstvenih delova, njeno stanje ne čine stanja njenih delova i može biti shvadena samo u kontekstu vede celine koja nju sadrži.

• Integracija poslovnih funkcija organizacije u model potpuno integrisanog informacionog sistema.

Hvala na pažnji!

razvoj informacionih - ef.uns.ac.rs · • holizam je gledište prema kome celina ne može da se...

Documents