1

Intervju: Siniša Kruška, hipnoterapeut

Razgovor o hipnozi

- razgovor vodi Andrea Halgašev Gavranović –

Radio Subotica – emisija Radio Klinika, 13. 10. 2013.

Andrea Halgašev Gavranović: Šta je hipnoza?

Siniša Kruška: Hipnozu možemo definisati na više načina. Najjednostavnije

objašnjenje je da imamo čoveka koji žel i da dospe u dublje stanje svesti i

imamo drugog čoveka koji je obučen da svog subjekta povede u dublje

stanje svesti kako bi taj subjekt, njegov klijent , stupio u kontakt sa svojom

podsvešću. Kada već dospe u to duboko stanje podsvesti , događaju se

različite stvari, kao na primer unutrašnje putovanje, unutrašnje promene,

susret sa svojim unutrašnjim svetom, odnosno , uz stručnu pomoć

hipnotizera ili hipnoterapeuta dolazi do određenih unutrašnj ih promena u

željenom pravcu.

AHG: Razgovarajmo o hipnoterapiji. Šta je hipnoterapija, odnosno šta je

njena suština?

SK: Reč hipnoterapija se sastoji iz dve reči. Prva je „hipno”, što ukazuje na

hipnozu, na nešto što se dešava pod hipnozom, tj . u unutrašnjem stanju

svesti koji se razlikuje od svakodnevnog. Reč „terapija” u svakodnevnoj

upotrebi znači lečenje. Ovde , međutim, reč „terapija” koristimo u širem

smislu, za svaku pozitivnu promenu koja se u čoveku dogodi u hipnotičkom

stanju kada, polazeći od nekog neželjenog stanja, npr. lošeg raspoloženja,

depresije, strahova, fobija, zdravstvenog problema za koji se vezuje izvestan

stres, stresa na radnom mestu itd… postignemo pozitivne promene. U

hipnozi postoje načini da se ovi problemi reše, da se ko d tih stanja

pomogne, i onda govorimo o hipnoterapiji.

AHG: Ko može biti hipnoterapeut?

2

SK: Hipnoterapija je opšteprihvaćena struka u zapadnom svetu, znači u

Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Australiji , Evropi, kao i u drugim

krajevima sveta. Hipnoterapijom može da se bavi svaka osoba srednjeg i

visokog obrazovanja ukoliko raspolaže odgovarajućom stručnom obukom za

hipnotizera, odnosno hipnoterapeuta i polož i stručni ispit. Pošto je u pitanju

samoregulišuća profesija, postoje odgovarajuće strukovne organizacije u

svetu koji vrše obuku za hipnotizere i hipnoterapeute, sprovode struč ne

ispite i pružaju odgovarajući sertifikat .

AHG: Gde ste Vi učili?

SK: Kod jedne američke organizacije po imenu National Guild of Hypnot ists,

koja ima instruktore po celom svetu. Moji instruktori žive i rade u

Nemačkoj , a obuku drže i u Budimpešti. Tokom nastave se stiču sva

potrebna teoretska i praktična znanja. U toj školi sam položio i stručni ispit.

AHG: Čime se inače bavite?

SK: Završio sam studije molekularne biologije na Beogradskom univerzitetu,

nakon kojih sam krenuo putem nauke. Kasnije me je život odveo u drugom

pravcu i počeo sam da se interesujem za alternativnu medicinu i njome

aktivno bavim.

AHG: Šta Vas je navelo da se bavite hipnoterapijom?

SK: Odavno se bavim tajnama ljudskog uma, ustvari, još u osnovnoj školi

sam se zainteresovao za to na koji način razmišljamo i kako možemo

poboljšati memoriju. Izučav ao sam različite tehnike učenja koje sam

primenjivao u školi i kasnije, tokom univerzitetskih studija. Na fakultetu

smo učili različite predmete iz fiziologije, između ostalih i neurofiziologiju, i

veoma mi se dopalo na koji način funkcioniše ljudski mozak pa sam poželeo

da detaljnije izučavam njegove tajne. Kasnije sam s hvatio da naša , zapadna

materijalistička nauka doseže do izvesne granice i kada se ta granica pređe,

ne ume više da nam pomogne i pruži adekvatna objašnjenja za tajne uma. To

me je navelo da se zainteresujem za alternativnu medicinu i različite oblasti

3

ezoterije. Prošao sam različite obuke, uglavnom u Mađarskoj, izučavao sam

stručnu literaturu, počeo sam da radim sa ljudima, proučavao sam različite

oblasti znanja, objedinjujući drevne nauke i savremenu nauku.

Sve to me je vodilo ka jednom zaključku, a to j e da se uzrok i koren svega

nalazi u našoj podsvesti. Religije i naučne discipline pokušavaju to da

spoznaju i one svoja učenja na ovome zasnivaju, bilo da to priznaju ili ne.

Sve metode alternativne medicine koje se bave ljudskom dušom ustvari, na

ovaj ili onaj način, prodiru u čovekovu podsvest, a najrazvijeniju i

najmoderniju mogućnost za to sam našao u hipnoterapiji.

AHG: Kao što ste spomenuli, učili ste u Mađarskoj, u ogranku američke

međunarodne gilde, odnosno udruženja hipnotista.

SK: Sedište organizacije je u Americi, dok naši instruktori rade u Nemačkoj ,

a u Mađarskoj drže nastavu. U Mađarskoj su osnovali strukovno udruženje

pod nazivom Udruženje za komplementarnu hipnozu , kojem pripadamo svi

koji smo sertifikovani.

AHG: Šta ste tamo učili?

SK: Naučili smo osnove hipnoze, osnove funkcionisanja ljudskog uma,

načine pozitivnog uticanja na um. Usvojili smo različite tehnike kojima

možemo efikasno uvesti ljude u hipotičko stanje i u t om stanju svesti

pokrenuti i sprovesti različite pozivitne promene, na taj način pomažući

klijentima da unaprede svoj život, poboljšaju svoje životne okolnosti,

unutrašnja osećanja, svoje duševno i fizičko stanje.

AHG: Da li to znači da možemo savladati različite navike? Kako to uopšte

funkcioniše?

SK: Da, tačno. Takozvane ukorenjene navike su se formirale nekada, dok

smo bili deca, dok smo bili bebe, štaviše, dok smo bili u majčinom stomaku.

Mi se toga ne sećamo. Poznato je da kada se pokušamo prisetiti ranog

detinjstva, najdalje čega se sećamo je period do treće godine života. Naša

podsvest, međutim, sve pamti. I ono što smo radili prošle nedelje, i ono što

4

smo radili od rođenja do sada, štaviše, u sebi čuvamo i doživljaje od pre

rođenja. Različite informacije koje smo primili, na način na koji ih je naša

podsvest ispravno ili pogrešno shvatila i protumačila, stvaraju unutrašnje

programe koji se pojavljuju kao navike i koji unose smetnje u pojedine

oblasti u našem životu.

Mogu da poremete ili otežaju naš razvoj, odnose sa ljudima, profesionalno

napredovanje, naš svakodnevni život. Pomislimo samo šta sve jedna

„obična” fobija može da uzrokuje u životu čoveka , ili određeni strahovi, ili

nedostatak samopouzdanja. To ne mora biti u svakoj oblasti u životu,

dovoljno je samo, na primer, na polju emocionalnih odnosa.

Ili recimo, tinejdžer izgubi unutrašnju ravnotežu i počne da puši. Čest

primer. Kasnije se formiraju izvesne navike, zavisnost i mladi čovek će

postati pušač, što za sobom povlači zdravstvene i ostale posledice.

U svim ovim situacijama pomoću hipnoterapije , tzv. regresionim tehnikama,

uspešno možemo da se vratimo u to doba života, kako bismo ispitali te

programe, situacije, oživeli davno zaboravljene uspomene, preobrazili ih,

tako da podsvest dobije mogućnost da na osnovu novih spoznaja formira

nove programe, kod kojih nema potrebe za tzv. „mentalnim štakama”, ili

negativnim emocij ama, negativnim programima, nakon čega se život čoveka

preusmerava u sasvim drugom pravcu.

AHG: Koliko su pouzdana iskustva koja tokom hipnoze stekne klijent?

SK: Ono što u hipnotičkom stanju doživi klijent je, pre svega, subjektivnog

karaktera i to je ono što nas interesuje. Ako se naš klijent vrati u izvesno

doba u životu, recimo u svoje detinjstvo, i ispriča nam šta se sve dešavalo sa

njim, nas ne zanima da li se to zaista dogodilo ili da li se dogodilo onako

kako njegova podsvest kaže, već kako je to na njega delovalo. Ako je taj

uticaj bio negativan, naš zadatak je da to preobrazimo , jer na našeg klijenta

ne utiče ono što se sa njim nekad stvarno dogodilo, ili što je činilo njegovu

5

stvarnost u tom trenutku, već kako je tu stvarnost doživeo . To je ono što u

njemu živi sve do današnjeg dana i ometa ga .

AHG: Kako da zamislimo terapiju? Izgubimo svest i možda čak kažemo i

račun u banci?

SK: Ne, ni u kom slučaju. Ustvari, kada se čovek nalazi u hipnotičkom stanju,

onda je u stanju duboke svesti , ali pri tome ne gubi osećaj svesnosti. Svestan

je sebe i zna da je pored njega hipnotizer, zna gde se nalazi, samo je dospeo

u jedno produbljeno stanje u kojem se ne bavi spoljnim svetom. I što je

najvažnije, onaj ko se nalazi u hipnozi nikada neće otkrit i stvari koje su

suprotne njegovim moralnim načelima ili koje bi ugrozile njegovu sigurnost.

Zloupotrebe o kojima se često govori potpuno su neosnovane kada je o

hipnozi reč.

AHG: Da li se može dogoditi da nam se tom prilikom nešto „ugradi” u svest?

Mislim tu na negativne stvari.

SK: Istina je da čovek i tokom hipnoze zadržava svoja moralna načela. Pod

hipnozom nije moguće navesti čoveka ni na šta što u svakodnevnom stanju

svesti ne bi učinio. Teoretski, agresivan čovek i pod hipnozom ostaje

agresivan, a zadatak hipnoterapeuta je da tu osobinu nekako preobrazi kako

bi ta osoba krenula nekim drugim putem.

Osnovno pitanje jeste da li se hipnoza m ože zloupotrebiti? Svaki stručno

kvalifikovani hipnotizer, hipnoterapeut ili hipnocoach je dužan da se

pridržava etičkog kodeksa svoje strukovne organizacije ili udruženja. Prema

tome, etički kodeks se odnosi na sve nas i on strogo zabranjuje bilo kakvu

zloupotrebu hipnoze, davanje sugestija koje bi eventualno mogle biti štetne

po naše klijente. Odgovarajuća stručna osposobljenost garantuje da do toga

neće doći.

I kada već govorimo o negativnim sugestijama, još jedna bitna stvar: svi mi

smo izloženi negativnim sugestijama u svakodnevnom životu putem

masovnih medija, novina, porodice i prijatelja. Zbog toga je jedan od naših

6

zadataka da naučimo ljude kako da obrate pažnju na ove negativne sugestije

i kako da se od njih odbrane.

AHG: Kada smo kod etike, od kog uzrasta se sme hipnotisati? Da li u vezi sa

tim postoji neko pravilo ili etičko načelo?

SK: Pitanje od kog uzrasta se neka osoba može hipnotisati nije etičko

pitanje. U osnovi, svaki čovek može biti hipnotisan , nezavisno od uzrasta.

Malom decom se ne bavimo, pošto su deca do šeste godine života sama po

sebi u hipnotičkom stanju. Kod njih svest još nije potpuno razvijena. Od

šeste, sedme do trinaeste, četrnaeste godine života, zavisno od razvojnog

nivoa deteta, već možemo govoriti o dečijoj hipnozi koja se razlikuje od

hipnoze odraslih. Deca se hipnotizuju uglavnom kroz igru i priče za decu.

Možemo dodati da je jedna od glavnih namena priča za decu uvek bila ta da

se u podsvest dece unesu izvesne informacije, obrasci ponašanja, društvene

norme i slično, znajući da se na decu najlakše može uticati putem priča. U

tome nema ničeg novog, ono je staro koliko i čovečanstvo. Mi, međutim, ove

činjenice možemo i konkretnije da primenimo ukoliko , na zahtev roditelja,

želimo da pomognemo nekom detetu.

Kasnije, nakon ovog uzrasta, više nema nikakvih prepreka za hipnozu.

Radimo sa svima, osim sa mentalno zaostalim ljudima ili psihijatrijskim

slučajevima. Njima se ne bavimo mi, već odgovarajući stručnjaci, psihijatri.

AHG: Da li postoje ljudi koje nije moguće hi pnotisati?

SK: Ovo je često predmet rasprave, pri čemu se iznose različiti procenti, npr.

da li se osamdeset ili devedeset pet procenata čovečanstva može hipnotisati.

Međutim, svako ko se udubi u tajne hipnoze zna da svaki čovek može biti

hipnotisan, pošto svi mi svakodnevno sanjarimo, svaki čovek ima svoje

unutrašnje misli, svoj unutrašnji svet. Kada pročitamo neku knjigu ili

pogledamo neki film svi mi se, iako znamo da nije u pitanju realnost, ipak

poistovećujemo sa glavnim ili nekim drugim junakom, što predstavlja jednu

vrstu hipnotičkog stanja u koje svojom voljom stupamo.

7

AHG: Da li se ovim putem može povećati učinak kod sportista?

SK: Da, može da se poveća učinak kod sportista. Štaviše, hipnoza se u ovom

slučaju, sada već govorimo o hipnocoaching-u, naziva legalnim dopingom. U

svetu se veoma često primenjuje kod fudbalera, a u Americi je raširena kod

npr. golf igrača. Blagodeti hipnoze mogu da uživaju i svi ostali spor tisti , za

povećanje koncentracije, efikasnosti , za savladavanje strahova i unutrašnjih

prepreka. Na njih se, u cilju postizanja uspeha, može uticati time što će

podići nivo svojih performansi i na taj način ostvariti bolje rezultate.

AHG: To znači da se i od zavisnosti možemo uspešno osloboditi?

SK: U hipnozi je odvikavanje od pušenja tzv. „šlager”. Pušenje je

najrasprostranjeniji oblik zavisnosti, najrasprostranjenija nezdrava,

škodljiva navika. Ljudi se često obraćaju sa ovim problemom, kod kojeg se

veoma efikasno može pomoći.

AHG: I kod alkoholizma?

SK: I kod alkoholizma, ali to je, da kažemo, teži slučaj . Naime, kod

alkoholizma postoji veoma značajan zdravstveni aspekat , pošto čovek

obično ne primećuje kada počne da pije. Kada to postane očigledno, su očava

se i sa drugim problemima. Teoretski možemo pomoći, u praksi je, međutim,

potrebna saradnja sa drugim stručnjacima, u prvom redu sa lekarima.

Postoje i druge zavisnosti, kao npr. od navika, koje su manje poznate . Kod

zavisnosti koje su isključivo psihičkog porekla ili karaktera , hipnozu je

moguće primenjivati samostalno i veoma efikasno.

AHG: Navedimo nekoliko primera kod kojih se uspešno primenjuje hipnoza.

SK: Da ostanemo kod ovog primera, naveo bih da postoje različiti oblici

prinudnog ponašanja kod ljudi. Mogli bismo navesti razne primere, jer

koliko ljudi, toliko vidova prinudnog ponašanja može da nastane , bilo u

detinjstvu, bilo kasnije. Neki ljudi vrše prinudne pokrete, npr. prinudno se

češu, iako za tim nemaju potrebe. Neki neprestano kontrolišu sebe ili svoju

8

okolinu. Drugi opet pate od opsesivne potrebe za čišćenjem i neprestano

čiste sebe i druge. Neki ljudi pate od opsesivnih fobija, plaše se da će im se

dogoditi neko zlo, iako je njihov strah neosnovan. Ovde je već teško razlučiti

šta je zavisnost, šta opsednutost, a šta prinudno ponašanje .

Ovi problemi svakako vode poreklo ili od stanja šoka koje je osoba doživela

u nekom trenutku života, najčešće u detinjstvu ili ranije, ili od kombinacije

više faktora koji su doprineli nastanku određenog prinudnog ponašanja. U

poslednje vreme izloženi smo mnogobrojnim uticajima medija koji nam

neprimetno sugerišu izvesne strahove, probleme. Saopštavaju nam stvari ili

tragedije koje su se dogodile drugim ljudima i na osnovu tih informacija

mogu se formirati izvesne opsesije. Šta, ako se i meni dogodi? Do sada nije,

ali šta ako?

Postoje istraživanja koja su pokazala da je 92 posto naših strahova

neosnovano. Samo 8 posto čini ono što zaista može da nam se dogodi, na šta

treba da obratimo pažnju.

AHG: Kako nastaju strahovi?

SK: Strahovi mogu nastati na različite načine. Strah u osnovi ima pozitivnu

funkciju, a to je da nas zaštiti. U fizičkom svetu smo izloženi raznim

uticajima, potrebno je da pazimo na svoj život, na svoju sigurnost.

Pomislimo samo na saobraćaj. Prema tome, strah ima veoma pozitivnu

ulogu.

Međutim, nakon izvesne tačke , strah više nema pozitivnu ulogu i onda

nastaju opsesije - „šta bi sve moglo da se dogodi i šta će biti ako… i ako se

dogodilo nekom drugom, dogodiće se i meni… ” Ovde su već u pitanju

neosnovani strahovi koji nam postavljaju prepreke u životu. Ne nastaju

preko noći, potrebno im je vreme. K ada smo puno puta izloženi izvesnim

situacijama ili informacijama od strane drugih ljudi ili sredine i ako te

informacije prihvatimo kao realne, nezavisno od toga što su u spoljnom

svetu one neosnovane, nastaju stvarni strahovi.

9

AHG: Govorili smo o strahovima koji su nastali u detinjstvu. Da li to znači da

će svako, ko se u detinjstvu nečega plašio, imati kasnije problema?

SK: Možda, ali ne mora, pošto smo u detinjstvu bili najviše izloženi uticajima

sredine tako da nam je podsvest bila otvorena. Kasnije, oko dvanaeste

godine života, formira se određeno kritičko razmišljanje. U hipnoterapiji se

ovo naziva kritičkim faktorom. Radi se , ustvari, o kritičkom razmišljanju

pomoću kojeg naš racionalni um iz spoljnjeg sveta filtrira informacije koje

su realne, nerealne ili ih takvima smatramo. Uprkos tome, puno informacija

dospeva u našu podsvest tako da mi to ni ne znamo. Dok smo deca, one

imaju jači uticaj na nas. Ali kao što postoje negativne, postoje i pozitivne

informacije. Pozitivna podrška roditelja, sredine, naši unutrašnji programi.

Ne zaboravimo da smo mi , ljudi, tokom evolucije programirani za

preživljanje i opstanak. U sebi nosimo puno pozitivnih programa koji su u

stanju da odbiju i odbace negativne programe.

AHG: To je ono „biće već nekako”…

SK: Biće već nekako, ili „znam da postoji problem, ali znam i rešenj e”, ili

„iznaći ću rešenje”. Na primer, kada se ljudi u životu nađu u stvarnoj

opasnosti u vreme rata , katastrofe, tragedije, od kukavice će iznenada

postati hrabar čovek, od običnog čoveka heroj. Ne moramo da govorimo

samo o ovakvim drastičnim situacijama. I u svakodnevnom životu nastaju

situacije u kojima se iznenadimo : „Odakle sam samo to smislio? Kako sam

osetio o čemu je reč? Unapred sam znao i tako je ispalo. ”

Kada se pouzdamo u intuiciju, u stanju smo da predosetimo pravo rešenje , a

da negativne informacije i programe koji nekako dospeju u našu blizinu

odbijemo, odnosno neutrališemo.

AHG: Sa kakvim problemima su vam se do sada obraćali klijenti?

SK: Do sada su mi se obraćali sa različitim problemima, često sa

emocionalnim temama, problemima sa supružnikom ili zato što ne mogu da

nađu bračnog druga, odnosno momka, devojku. Neki su dolazili zbog

10

porodičnih odnosa i problema, a neki zbog problema u karijeri ili na radnom

mestu, u vezi sa napredovanjem, neuspehom, samopouzdanjem ,

međuljudskim odnosima . Zatim, bilo je klijenata koji su se borili sa

strahovima i fobijama. Bilo je interesantnih slučajeva. N a primer, klijenti

koji su se plašili određenih mesta, kuća ili socijalnih situacija. Dru gi

slučajevi su bile zavisnosti o kojima smo pričali, odvikavanje od pušenja,

mršavljenje ili oslobađanje od nekih drugih vrsta zavisnosti.

Bilo je i „lepših” tema, kada se nismo bavili problemima, već pozitivnim

programiranjem, npr. radi ostvarenja poslovnih ciljeva ili poboljšanja u

učenju. Bilo je onih koji su potražili pomoć radi poboljšanja sportskih

dostignuća što ih je dovelo do veoma lepih rezultata. Tokom svog rada imao

sam priliku da se susretnem sa mnogobrojnim slučajevima i svaki čovek je

jedinstven i zaseban slučaj . Meni je to pomoglo da sa tim ljudima i ljudima

uopšte uspostavim mnogo dublju vezu. Vidim da se u svakom čoveku kri je

beskrajna unutrašnja mudrost koja ga potpomaže. Možda ta osoba u

spoljnem svetu, u svakodnevnom životu , ima ozbiljne brige i probleme ili je

počinila ozbiljne greške. Tokom hipnoze se ispostavlja da se i u tom čoveku

krije ogromna unutrašnja mudrost i tu unutrašnju mudrost, unutrašnju moć

možemo da upotrebimo kako bi toj osobi ona bila od pomoći u

svakodnevnom životu.

AHG: Da li Vam klijenti daju povratnu informaciju?

SK: Da, to ih i zamolim. Svaki put kada se sretnemo tokom više sesija,

popričamo o tome šta se u međuvremenu dešavalo. Kada završimo sa

zajedničkim radom, uvek ih zamolim da mi se kroz nekoliko meseci jave.

Pozitivne sugestije i pozitivne prom ene u podsvesti donose neposredne

rezultate, olakšanje, napredovanje, „a-ha” trenutke spoznaj e. Na primer:

„Mnogo se bolje osećam, rešiću ovu vezu ili ću pronaći novu, postići ću

uspeh koji želim”.

11

Međutim, hipnoza donosi i dugoročne rezultate jer sugestije koje dajemo

klijentu imaju dugoročno pozitivan uticaj na čoveka i kada rešimo neki

problem, recimo povećamo samopouzdanje, to deluje na mnogobrojna druga

područja u životu, a ne samo na ono koje je bila glavna tema tokom terapije.

Stoga uvek tražim povratnu informaciju, pošto je to i za mene veoma

korisno i poučno.

AHG: Za šta je sve još korisna hipnoza?

SK: Hipnoza je korisna za sve ono što se krije u ljudskoj podsvesti.

Najjednostavniji primer su sugestije. Sugestije svi mi primamo iz spoljneg

sveta. One mogu biti verbalne, rečima iskazane, ili neverbalne, izražene bez

reči. Neverbalne sugestije se formulišu u kontekstu date situacije i

prihvatamo ih kao određenu informaciju. Šta je ispravno, a šta neispravno,

šta treba da učinimo, čega da se plašimo ili u čemu da se sputavamo.

Hipnoza omogućuje da pristupimo tim sadržajima iz podsvesti, unutrašnjem

svetu emocija, skrivenih misli, pa čak i unutrašnjim sposobnostima koje do

tog trenutka nisu došle do izražaja, dok tekuće sposobnosti dalje možemo

da razvijamo. Postoje beskrajne mogućnosti za razvoj. Hipnozu, na primer,

možemo primenjivati za poboljšanje opštih životnih okolnosti kada klijen tu

dajemo sugestije da je vredno ljudsko biće, puno samopouzdanja, koje je

toliko toga uspelo da reši u svom životu počev od najranijeg detinjstva. U

životu svakog čoveka postoj e pozitivni događaji na kojima j e moguće dalje

graditi.

AHG: Znači, fokusirate se na uspehe.

SK: Tako je, fokusiramo se na uspehe. Ljudi su skloni da zaborave svoje

uspehe i da se fokusiraju samo ne neuspehe, na tzv. stvarne ili umišljene

poraze. Kada kažemo sebi „ja sam neuspešan, ništa mi ne ide”, to u

stvarnosti nije tačno. Nismo nesrećniji od drugih ljudi, jedino što je danas

teže pozitivno razmišljati. Isuviše se koncentrišemo na negativne stvari, na

negativne vesti, događaje. Puno ljudi se bori sa umišljenim, nepostojećim

12

problemima i ne fokusira se na one stvarne. Uz pomoć hipnoze ove stvari je

moguće razlučiti. Hipnoterapija omogućuje da uvidimo stvarni problem i da

ga rešimo, a potom formulišemo pozitivne ciljeve. Mnogi kažu: „Ne znam šta

bih radio u poslu, karijeri, kuda bih želeo da dalje napredujem ”. U

hipnotičkom stanju ta osoba može da ispita i proveri različite puteve i time

dođe do odgovora. U svesti tog odgovora još nema, još se nije formulisao,

dok se u podsvesti nalaze mogućnosti koje su za tu osobu najbolje. Njih je

moguće prepoznati i potom stvoriti unutrašnje progr ame koje će osoba

putem svog delovanja i realizovati .

AHG: Govorili smo o etici, ali nismo naveli da li hipnoterapeuta obavezuje

neki kodeks da o svom klijentu ne sme iznositi nikakve informacije.

SK: Upravo tako. Prema svojim klijentima imamo veoma strogu obavezu

čuvanja tajne. Ne smemo nikome da iznosimo, niti pričamo ono što nam

klijenti o sebi otkriju. U cilju edukacije, drugim kolegama smemo da

navedemo tehnike koje smo primenjivali, ali i onda detalji iz pri vatnog

života klijenta ostaju stroga tajna. Na ovaj način se između klijenta i

hipnoterapeuta stvara visok nivo poverenja.

AHG: Da li postoji veza između hipnoterapije i samohipnoze?

SK: Obe su aspekti hipnoze. Za hipnoterapiju su potrebna dva čoveka –

hipnoterapeut i klijent. U tom sl učaju stručnjak vodi klijenta kroz njegovu

podsvest i pri tome mu pomaže da u njoj izvrši unutrašnje promene.

Prilikom samohipnoze čovek hipnotizuje samog sebe, sam sebe uvodi u

dublja stanja svesti. To i nije tako neuobič ajeno. Kada svaki dan slušamo

muziku, ili čitamo neku knjigu, to već spada u jednu vrstu samohipnoze.

AHG: Meditacija.

SK: Meditacija i joga su dobri primeri samohipnoze. Osim toga, postoje

specijalne tehnike koje se kod nas mogu usvojiti. U tom stanju čovek sam

sebi može da daje pozitivne sugestije, da kreira pozitivne slike, na primer o

uspehu. U tom slučaju kaže sebi : „Ovo želim da postignem i svoj cilj vidim

13

ostvarenim u realnom svetu”. Ne da će se ostvariti, već kao ostvarenog.

Uživim se u ceo proces i znam da sam na cilju. Na primer, započinjem novi

biznis i iako sam početnik, već vidim kako moj biznis odlično ide, imam

puno klijenata, dolaze mi, uspešan sam, sa svima gradim dobre odnose i sve

to vidim u stvarnosti. I li ako sam, na primer, sportista, vidim sebe na vrhu,

već trčim, plivam, igram stoni tenis ili fudbal kao pravi profesionalac i to

vidim kao unutrašnju stvarnost. Zbog čega je to važno? Zbog toga što za

podsvest ne postoje budućnost, sadašnjost i prošlost, već sve postoji samo u

sadašnjem trenutku i ono što vidim kao sadašnjost, moja podsvest tako i

doživljava. S obzirom da se u spoljnem svetu to još nije ostvarilo, podsvest,

kao ona koja naređuje, putem mog delovanja će me navesti da to pretvorim i

u spoljnu realnost.

Na žalost, ovo važi i u suprotnom smeru. Ukoliko smo puni negativnih

programa, neprekidno zamišljamo zlo i probleme. Ovde ne govorimo o

osnovanim strahovima, već o onima koji su neosnovani. Vremenom se ovi

unutrašnji strahovi pretvaraju u spoljnu realnost. Ovo je rezultat nesvesne,

odnosno nenamerne samohipnoze. Samohipnozu, međutim , svesno

koristimo radi postizanja pozitivnih stvari, pozitivnih ciljeva.

AHG: Koliko su trajne date sugestije?

SK: U podsvesti svakog čoveka paralelno deluje više programa. Kada

govorimo o hipnozi ili hipnoterapiji, ukoliko je kompetentan stručnjak

dobro obavio svoj posao, detaljno ispitao podsvest svog klijenta i pomogao

mu da izmeni negativne programe i unese nove, pozitivne sugestije, pronađe

najbolja rešenja, onda se postižu trajna rešenja.

AHG: Koliko mnogobrojne negativne informacije kojima smo izloženi

potkopavaju ove pozitivne promene?

SK: Mi smo odgovorni za to da pazimo koje informacije primamo. Nismo

prinuđeni da po ceo dan gledamo televiziju, čitamo novine ili novinske

članke koji negativno deluju na nas. Naravno, potrebno je da budemo

14

obavešteni, koristimo internet i medije, ali samo mudro i pametno. Potrebno

je da pazimo na to kakve informacije primamo, isto kao što kada smo gladni ,

pazimo na to kakvu hranu unosimo.

Kada radimo pozitivno programiranje, obraćamo pažnju na to da sve što

čitamo, sve informacije koje stičemo, budu istinite i da nas vode ka

ostvarenju naših ciljeva. Ako nam neko kaže : „Slušaj , ionako ti neće uspeti ,

jer ni drugima nije”, mi onda treba da znamo da tog čoveka ne slušamo.

Želeo bih da svakome preporučim jedan praktičan savet. Ako i mamo neki

cilj koji želimo da postignemo, onda će svako imati o tome neko svoje

mišljenje. Obratimo pažnju samo na one ljude koji su već postigli ciljeve

kojima stremimo , koji su bolji od nas i koji raspolažu praktičnim iskustvom.

Oni će nas naučiti, dok ć e oni koji su puni poraza i neuspeha imati hiljadu

razloga i opravdanja zašto im nije uspelo i zašto „ni tebi neće uspeti”.

Ljudi koji su taj cilj već postigli pokazaće nam stvarne opasnosti od

neuspeha, stvarne rizike, upozoriće nas na šta da pazimo i podržavaće nas u

ostvarenju našeg cilja. Od nas zavisi odabir l judi od kojih želimo da učimo i

da potražimo one koji su uspešniji od nas i koji su ostvarili ciljeve kojima i

mi težimo.

AHG: Mnogi ljudi se plaše hipnoze, pogotovo toga da li će moći da se povrate

iz toga stanja. Da li postoji mogućnost da neko eventualno ostane u ovom

izmenjenom stanju svesti?

SK: Ovaj strah je u potpunosti neosnovan. Ne postoji mogućnost da se neko

ne vrati iz hipnotičkog stanj a svesti. Prvo i pre svega zato što je tzv.

hipnotičko stanje svesti ustvari prirodno. Nije u pitanju nešto što je veštački

izazvano, već jedno prirodno stanje kroz koje svaki čovek prolazi po

nekoliko puta dnevno. Hipnoterapeut samo potpomaže to stanje , kako bi

čovek brže dospeo u dublje nivoe svesti i sprov eo odgovarajuće promene.

Ako bi, pretpostavimo, pošto se u praksi to ne dešava, hipnotizer iz nekog

razloga napustio svog klijenta i pobegao na drugi kraj sveta, klijent bi se i

15

onda prirodnim putem vratio u normalno stanje svesti. Možda bi u

međuvremenu zaspao, ali će se uvek vratiti.

AHG: Koliko je kod nas raširena ova struka?

SK: Ne mnogo. Poznato mi je da postoji nekoliko kolega, ugl avnom u većim

gradovima, koji su isto kao i ja u inostranstvu završili svoje stručno

osposobljavanje, tako da kod nas ima malo hipnoterapeuta i hipnotizera.

AHG: Gde mogu da Vas nađu?

SK: Putem mail-a, na adresi hipnoterapeutsinisa@gmail.com . Živim u Senti,

a ukoliko neko želi da dogovori termin za sesiju, da potraži savet il i samo

želi da više sazna o hipnozi, može da me pozove i telefonom. Rado ću

odgovoriti na svako pitanje.

AHG: Da li možemo dobiti broj telefona?

SK: Da, 063/85-71-083.

AHG: Koliko je hipnotičkih sesija potrebno da bi se postigao rezultat?

SK: Zavisi. Puno rezultata se postiže već posle jedne do dve sesije, ali moje

praktično iskustvo je da je kod ozbiljnijih stvari potrebno od tri do šest

sesija. Ukoliko se radi o hi pnocoaching-u (hipnokoučing) na primer, kod

sportista, ili o nekoj drugoj vrsti coaching-a, onda je moguće , uz određenu

redovnost, raditi i mesecima.

AHG: Popričajmo malo o ovoj stranoj reči. Šta ona znači?

SK: Coaching (koučing) je savremena reč, prvobitno se koristila u značenju

trenera u engleskom jeziku. Danas se koristi za svaku vrstu podučavanja

tokom koje potpomažemo drugu osobu u postizanju uspeha u nekoj oblasti

života. Kada, na primer, nekoga podučavamo kako da uči, kako da brzo čita,

kako da poboljša memoriju ili kako da bude uspešan u nekoj oblasti života ,

onda govorimo o coaching-u, a ne o terapiji. Ukoliko to radimo u

hipnotičkom stanju, onda je reč o hipnocoaching -u.