182

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

Uni ver zi tet u Be o gra du, Arhi tek ton ski fa kul tet, Be o grad

DOI 10.5937/kultura1234182B UDK 72.071.1 Радовић Р.

72(497.11)”19”originalan naučni rad

RAS­KR­ŠĆA­SA­VRE­ME­NE­ARHI­TEK­TU­RE­

RAN­KO­RA­DO­VIĆ­I­DIS­KURS­ POST­MO­DER­NI­ZMA

Sa­že­tak: Ran ko Ra do vić (1935­2005), pr o fe sor, arhi tek ta i urba ni sta i te o re ti čar arhi tek tu re, bio je je dan od ključ nih uče sni ka u arti ku la ci ji arhi tek ton skog dis kur sa ko ji je otva rao pr o stor za no ve estet ske prak se 1970­tih i, na ro či to, post mo der ni zam 1980­tih u Sr bi ji i biv šoj Ju go sla­vi ji. U ovom ra du se is pi tu ju tri glav na to ka Ra do vi će vog ra da: aka­dem ski, na pred me tu Sa vre me na arhi tek tu ra, pr o jek tant ski, od no sno is­tra ži vač ki, i jav ni, kr oz ak tiv no uče šće u arhi tek ton skoj kul tu ri pe ri o da. Is tra ži va nje je fo ku si ra no na pr vi pe riod nje go ve ka ri je re, do po čet ka 1980­tih, u ko jem on us po sta vlja spe ci f čan pri stup kri ti ci vi so kog mo­der ni zma. U ra du se ta ko đe is pi tu ju i re la ci je pre ma ne ko li ko ključ nih ak te ra i pred stav ni ka pret hod nih ge ne ra ci ja, pre sve ga pr o fe so ra be o­grad skog uni ver zi te ta Ni ko le Do bro vi ća, Mi lo ra da Pan to vi ća, Oli ve­ra Mi ni ća i Bog da na Bog da no vi ća. Od sre di šnjeg zna ča ja je po stav ka arhi tek ton skih pr o je ka ta za Spo men ku ću na Tjen ti štu (1964­1972) i Pri vre me ni za nat sko­uslu žni cen tar u Be o gra du (1968­1971), kr oz ko je se kri ti ka do mi nant ne prak se mo der ni zma usme ra va u prav cu kri tič kog

re gi o na li zma, od no sno post mo der ni zma.

Ključ­ne­ re­či: Ran ko Ra do vić, sa vre me na arhi tek tu ra, te o rij ski dis­kurs, dru štve na i kul tur na ulo ga arhi tek tu re, kri tič ki re gi o na li zam,

post mo der ni zam

Uvod ne na po me ne: re la ci je sa vre me ne te o ri je arhi tek tu re

Ka ko u uvo du svo je uti caj ne an to lo gi je sa vre me ne te o ri je arhi­tek tu re pi še pri re đi vač Majkl Hejz (K. Mic heal Hays), pe riod na kon 1960­tih go di na obe le ža va pr o me na arhi tek ton skog

183

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

te o rij skog dis kur sa od arhi tek ton ske kri ti ke s jed ne stra ne i istoriografi je sa dru ge stra ne, pre ma te o ri ji arhi tek tu re. U toj tran sfor ma ci ji, te o ri ja pre u zi ma glav nu ulo gu u stva ra nju no ve arhi tek ton ske kul tu re uklju ču ju ći kri ti ku i pra ve ći me to do lo ški obrt u od no su na tra di ci o nal nu arhi tek ton sku isto ri o gra fi ju. Iako ni na ko ji na čin ne uma nju je nji ho vo po lje de la nja ili zna čaj, ovaj te o rij ski obrt tran sfor mi še i pr o ši ru je kri tič ko pi sa nje sa osnov nog di sci pli nar nog fo ku sa i po me ra me to do lo ške gra ni ce isto ri o gra fi je ka dru gim obla sti ma. Te o ri ja se, ka ko pi še Hejz, po sta vlja kao prak sa po sre do va nja, od no sno pr o iz vo đe nja od no­sa iz me đu for mal ne ana li ze arhi tek ton skog de la i nje go ve dru­štve ne osno ve ili kon tek sta, ali „na ta kav na čin da po ka že da arhi tek ton sko de lo po se du je iz ve snu auto nom nu si lu, zbog če ga ta ko đe mo že da se vi di i da ono sa mo ne gi ra, iz vr će, po ti sku­je, kom pen zi ra, ili čak pr o du ku je, ili re pro du ku je taj kon tekst”1. Pr o me na se, ka ko da lje na vo di ovaj autor, ogle da i u otva ra nju arhi tek tu re ka dru gim te o rij skim dis kur si ma, kao što su mark­si stič ki, struk tu ra li stič ki, psi ho a na li tič ki, se mi o tič ki i dr., i upi­si va nja ovih dru gih, spolj njih si ste ma mi šlje nja u idi o lekt arhi­tek tu re. Iako te o ri ja stva ra kon cep te kr oz ko je se us po sta vlja ju od no si arhi tek tu re i dru gih sfe ra dru štve ne prak se, Hejz is ti če da je i sa ma di sci pli na arhi tek tu re za sno va na na kon stru i sa nju no vih kon ce pa ta pr o sto ra i nje go vog na sta nji va nja, ta ko da i od­re đe ni pr o jek ti i arhi tek ton ski objek ti ko ji is pi tu ju ove re la ci je mo gu da bu du shva će ni kao te o rij ski, od no sno kao in te gral ni

deo pr o iz vo đe nja te o rij skog dis kur sa.2

Ova kvo či ta nje te o ri je arhi tek tu re i nje ne iz me nje ne ulo ge na­kon 1960­tih, na vo di da ga pri hva ti mo kao me to do lo ško po la­zi šte u raz ma tra nju slo že nog de la nja arhi tek te, pr o fe so ra Ran ka Ra do vi ća (1935­2005), na arti ku la ci ji jed nog no vog te o rij skog dis kur sa arhi tek tu re, u sre di na ma u ko ji ma je ži veo i ra dio.3 Či­tav sklop nje go vog de lo va nja, ko ji či ne no vin ske kri ti ke i tek sto­vi, me dij ski i jav ni na stu pi, aka dem ska tu ma če nja, pre da va nja i ra do vi u obla sti isto ri je i te o ri je arhi tek tu re, iz lo žbe arhi tek­ton skog cr te ža i iz ve de ni arhi tek ton ski objek ti, mo že se vi de ti i kao pr o duk ci ja te o rij skog dis kur sa. U ra du se po la zi od tvrd­nje da upra vo te o rij ska li ni ja Ra do vi će vog ra da, ko ja je ob u­hva ta la i nje gov aka dem ski i pr o jek tant ski rad i isto vre me no se

1 Hays K. M., Arc hi tec tu re The ory sin ce 1968, Cam brid ge, Mass. 1998, str. 10, N. B.: uko li ko ni je dru ga či je na zna če no, sve ci ta te pre ve la je auto ka član ka.

2 Ibid., str. 11.3 U ovom član ku znat no su do pu nje ne i pr o ši re ne te ze iz ne te u pre da va nju o

Ran ku Ra do vi ću, ko je je autor ka odr ža la u Da ni lov gra du (Cr na Go ra) ok to­bra 2011. go di ne, na po ziv Ma ti ce cr no gor ske. Vi de ti tekst pre da va nja: Bla­go je vić Lj., Ran ko Ra do vić: pr o fe sor, urba nist, arhi tekt i te o re ti čar arhi tek­tu re, Ma ti ca: ča so pis za dru štve na pi ta nja, na u ku i kul tu ru br. 48, Ce ti nje i Pod go ri ca 2011, str. 379­390.

184

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

pre klapa la sa ak tiv nim kri tič kim an ga žma nom u po lju kul tu re i me di ja, osta je i da lje je dan od naj vred ni jih le ga ta arhi tek ton­skoj kul tu ri u Sr bi ji. Osnov ovog za ve šta nja, re kla bih, je ste pra­vo na kri tič ko mi šlje nje ko je je Ran ko Ra do vić osta vio na te ret

in te lek tu al nih na sled ni ka.

Sa vre me na arhi tek tu ra kao po lje arhi tek ton ske kul tu re

Ako pri hva ti mo da se te o ri ja arhi tek tu re mo že de fi ni sa ti kao niz prin ci pa i kon ce pa ta ko ji či ne sam osnov arhi tek tu re – od fun­da men tal nih te o ri ja kla sič nih pr o por ci ja do te o ri ja o dru štve noj ili kul tur noj ulo zi arhi tek tu re – ulo gu Ran ka Ra do vi ća mo že mo vi de ti u arti ku la ci ji jed ne eman ci pa tor ske te o rij ske po zi ci je. U arti ku li sa nju svog pri stu pa, on je na sta vio i raz vio ne ko li ko raz­li či tih li ni ja mi šlje nja svo jih pret hod ni ka, na ro či to pr o fe so ra Ni­ko le Do bro vi ća (1897­1967), Mi lo ra da Pan to vi ća (1910­1986), Oli ve ra Mi ni ća (1915­1979) i Bog da na Bog da no vi ća (1922­2010). Ra do vi će vu ulo gu vi di mo i kao ključ nu me đu ge ne ra cij­sku ka ri ku u pr o ce su arti ku la ci je arhi tek ton skog dis kur sa, ko ji je otva rao pr o stor za no ve i eks pe ri men tal ne estet ske prak se 1960­tih i 1970­tih i, na ro či to, post mo der ni zam osam de se tih go di na dva de se tog ve ka. Ovaj dis kurs na sta je, ka ko sam u pret hod nim is tra ži va nji ma na vo di la, kr oz je dan vi še ge ne ra cij ski, he te ro gen, dug i dis kon ti nu i ran pr o ces kri ti ke for ma li zma i dog ma ti zma, i prak se ot klo na od ka no na vi so kog mo der ni zma, od no sno so ci ja­li stič kog este ti zma.4 Ra do vić se u ovaj pr o ces uklju ču je već kao stu dent i mlad arhi tek ta, pr vo kr oz ak ti vi zam u okvi ru Klu ba mla dih arhi te ka ta Arhi tek ton skog fa kul te ta u Be o gra du, a po­tom, već od sre di ne 1960­tih, kr oz pe da go ški i te o rij ski rad, kao i kr oz arhi tek ton sku prak su. Is tra žu ju ći avan gard nu i eks pe ri­men tal nu arhi tek tu ru, ulo gu teh no lo gi je i ma te ri ja la u sa vre me­noj arhi tek tu ri, uto pij ske pr o stor ne mo de le, pi ta nja kon ti nu i te ta i evo lu ci je u sa vre me noj arhi tek tu ri i, pa ra lel no, ra de ći arhi tek­ton ske pr o jek te i ob ja vlju ju ći ese je o urba ni te tu, urba noj kul tu ri i arhi tek tu ri, Ra do vić je for mu li sao svo je sta vo ve o arhi tek tu ri i nje noj dru štve noj i kul tur noj ulo zi, i po sta vio no ve gra ni ce u

pr o mi šlja nju arhi tek ton skog stva ra la štva.

Di plo mi rao je 1962. go di ne na Uni ver zi te tu u Be o gra du, Arhi­tek ton skom fa kul te tu, gde je iza bran za asi sten ta na Ka te dri za urba ni zam 1966. go di ne, i gde je 1971. go di ne ma gi stri rao u obla­sti urba ni zma kod men to ra pr o fe so ra Oli ve ra Mi ni ća, sa ra dom „Kla si fi ka ci ja i ti po lo gi ja fi zič kih struk tu ra gra da”. U jednom

4 Bla go je vić Lj., Post mo der nism in Bel gra de Arc hi tec tu re: Bet we en Cul tu ral Mo der nity and So ci e tal Mo der ni sa tion, Spa ti um In ter na ti o nal Re vi ew no. 25, Bel gra de 2011, str. 25.

185

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

tek stu iz ovog pe ri o da, na la zi mo po tvr du o nje go voj po tra zi za ak tu el nim pri stu pom ana li zi smi sla, uzro ka, sa dr ži ne i me đu u ti­ca ja ra zno rod nih si la u pr o sto ru, sa ci ljem da te mu is tra ži va nja raz u me va „kao ži vo, eg zi sten ci jal no okri lje jed ne di na mič ne i fan ta stič no po kre nu te ci vi li za ci je ‘me se če ve ere’ ”5. Iako je već od pri pre me i iz ra de ma gi star skog ra da raz vi jao istorij sko­in­terpre ta tiv ni me to do lo ški pri stup, naj zna čaj ni ji pre o kret u smi slu prav ca nje go vih bu du ćih is tra ži va nja od i grao se 1970. go di ne, ka da je pre u zeo da vo di pred met Sa vre me na arhi tek tu ra. Ovaj pred met u obla sti isto ri je i te o ri je arhi tek tu re, osno vao je 1951. go di ne pr o fe sor Ni ko la Do bro vić, ka ko je sam sve do čio, „po sle ve li kih bor bi i di sku si ja o po tre bi i nje go vom zna ča ju”6. Ra do vić pi še u svo joj bi o gra fi ji da „sa po seb nom pa žnjom pri hva ta rad na pred me tu (...) sa že ljom da ko li ko je to mo gu će odr ži ko rak i ni­vo pre da va ne ma te ri je po stig nut iz u zet nim ugle dom i zna ča jem arhi tek te Do bro vi ća za obra zo va nje arhi te ka ta u na šoj sre di ni”7. U naj bo ljem du hu otvo re no sti i in spi ri sa nog kri tič kog i ras prav­nog pri stu pa ma te ri ji, Ra do vić je kr oz pr o gram pred me ta Sa vre­me na arhi tek tu ra, ko ji je vo dio vi še od tri de set go di na, raz vio ve o ma je din stven aka dem ski pri stup isto ri ji i te o ri ji arhi tek tu re.8 Po red iz van red nog po zna va nja isto ri je i te o ri je no vog ve ka, mo­der ne i sa vre me ne arhi tek tu re ko ju je si ste ma tič no iz la gao na svo jim pre da va nji ma, i ko je je u sva kom smi slu bi lo je din stve no u ju go slo ven skom kul tur nom pr o sto ru dru ge po lo vi ne dva de se­tog ve ka, on je bio pr o fe sor ko ji je sa stu den ti ma ne se bič no de lio svo je ide je, in ter pre ta ci je, fa sci na ci je, di le me, sum nje i stra sti za arhi tek tu ru i urba ni zam, i či ta nje i mi šlje nje o arhi tek tu ri. I ka da je ex­cat he dra go vo rio pu nom am fi te a tru, nje go va pre da va nja uklju či va la su sva kog po je di nač no u svo je vr stan di ja log, ako ne sa pre da va čom sa mim, on da, sa svim si gur no, sa nje go vim idejama i sta vo vi ma i na ročito sa li te ra tu rom na ko ju je sva ko

pre da va nje upu ći va lo.

Osni vač pred me ta Do bro vić, to kom svog ra da na fa kul te tu ob ja vio je pe to tom nu knji gu Sa vre me na arhi tek tu ra, kr oz ko­ju je hr o no lo ški i te mat ski raz lo žio svoj me to do lo ški pri stup

5 Ra do vić R., Fi zič ka struk tu ra gra da kao pred met urba ni stič ke ana li ze, Urba­ni zam Be o gra da br. 4, Be o grad 1969, str. 71. Re fe ren ca na „me se če vu eru” od no si se na spu šta nje Apo loa 11 na Me sec, ju la 1969, ko je je bi lo ak tu el no i me dij ski sve pri sut no u vre me pi sa nja član ka.

6 Ba bić Lj., Arhi tekt Ni ko la Do bro vić, Arhi tek tu ra urba ni zam br. 43, Be o grad 1967, str. 27.

7 Ra do vić R., Be le ška o pi scu, u: Ži vi pr o stor, Be o grad 1979, str. 124.8 Pred met Sa vre me na arhi tek tu ra Ra do vić je dr žao na Uni ver zi te tu u Be o gra­

du – Arhi tek ton skom fa kul te tu (1970­1992) i na Uni ver zi te tu u No vom Sa­du – Arhi tek ton ski od sek Fa kul te ta teh nič kih na u ka (1996­2005), i u okvi ru otvo re nih pr o gra ma Ka te dre za arhi tek tu ru na Ko lar če vom na rod nom uni ver­zi te tu u Be o gra du.

186

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

izučavanju. On je to na zvao „di na mič ka kri vu lja”, ko ju opi su ju epo he: „Ve li ke pri pre me, Ve li ke ini ci ja ti ve, Ve li ke ak ci je, Ve li­ke prak se i Ve li ke eks plo a ta ci je”9. Pred stav nik he roj skog mo­der ni zma, Do bro vić svoj ma ster na ra tiv sa vre me ne arhi tek tu re za sni va na pri ka zu po stan ka i po re kla, de la i lič no sti po bor ni ka i sled be ni ka uz bo ga tu fo to graf sku do ku men ta ci ju, mi sa o nost mo der ne epo he, ali i kr oz sop stve ne te o rij ske i pr o jek tant ske kon cep te. Ra do vić u du gom pe ri o du ne uspe va da ostva ri plan o ob ja vlji va nju knji ge, du go na ja vlji va ne kao udž be nik za Sa­vre me nu arhi tek tu ru, zbog če ga je tr peo oštre kri ti ke, na ro či to ka da je knji ga ko nač no ob ja vlje na 1998. go di ne, u mno go me ne is pu niv ši ne re al no po sta vlje na oče ki va nja.10 S dru ge stra ne, Ra do vić je već od po čet ka de la nja u stru ci, na sta vi i jav no sti ostva rio do pri nos ekvi va len tan, ako ne i zna čaj ni ji ne go što bi pred sta vlja la jed na knji ga o raz vo ju arhi tek tu re, i to u di na mič­nom sa vre me nom re gi stru ra da u jav nom po lju, na i me u upor­nom i ve o ma uspe šnom ra du na uklju či va nju arhi tek ton skog

dis kur sa u jav nu sfe ru.

Po red ni za otvo re nih pre da vač kih pr o gra ma ko je je dr žao na Ko lar če vom na rod nom uni ver zi te tu, rad u jav nom po lju ob u­hva tao je i oko tri de set te le vi zij skih emi si ja o arhi tek tu ri. Po­čet kom 1980. go di na pri pre mio je za Škol ski pr o gram te le vi zi je Be o grad dve se ri je edu ka tiv nih pr o gra ma: Reč nik arhi tek tu re i An to lo gi ja ku ća. Ka ko je, u pred go vo ru o knji zi An to lo gi ja ku­ća, ko ja je ina če ima la svo ju pr o mo ci ju u isto i me noj te le vi zij­skoj se ri ji od še sna est na sta va ka u je sen 1984. go di ne, na veo ured nik Škol skog pr o gra ma Ibra him Ha džić: „Ako bih se upi tao šta je to što ovu knji gu či ni iz u zet nom (kao i TV se ri ju bli skom ši ro kom gle da li štu), od go vor bi ve ro vat no bio u ne po sred no­sti i kon ci zno sti iz la ga nja kao i pr o na la že nju jed nog hu ma nog upo ri šta za tu ma če nje de la. Ra do vić na po se ban na čin, pre ko sjaj nih pri me ra iz isto ri je arhi tek tu re, di ja lo gi zi ra sa oni ma ko ji od lu ču ju gde će mo i ka ko će mo ži ve ti”11. Sam Ra do vić u uvo du knji ge is ti če da je upr kos kri ti ka ma da se ra di o po pu la ri stič kom pri stu pu, na sto jao da se „naj kom pli ko va ni je, struč ne ce li ne pre­ne su br oj nom audi to ri ju mu je zgro vi to i tač no, jed no stav no i su­štin ski, a da se ni šta od struč nih i te o ret skih isti na ni ti žr tvu je ni ti de for mi še”12. Mo glo bi se re ći da je upra vo po pu la ri za ci ja u na­ve de nom smi slu, shva će na kr oz sa vre me ni me dij ski sen zi bi li tet, pred sta vlja la naj bo lji iz raz nje go vog eman ci pa torskog de la nja.

9 Do bro vić N., Sa vre me na arhi tek tu ra 3: sled be ni ci, Be o grad 1963, str. 7. 10 Ra do vić R., Sa vre me na arhi tek tu ra: iz me đu stal no sti i pr o me na ide ja i ob li­

ka, No vi Sad 1998; Jef tić M., Ku la od ci ta ta, u nje go vom: Kri tič ki re flek si: 101 osvrt na sa vre me nu arhi tek tu ru Sr bi je, Be o grad 2004, 129­131.

11 Ha džić I., O knji zi, u: An to lo gi ja ku ća, str. 9.12 Ra do vić R., An to lo gi ja ku ća, str. 12.

187

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

I u se ri ji i u knji zi, na la zi mo naj u ver lji vi ji iz vor za raz u me va­nje na či na na ko ji su Ra do vi će va ka zi va nja, od no sno nje go ve re či­tekst bli ži ver bal nom ne go pi sa nom na ra ti vu, ne po sred no uti ca li na arhi tek ton sku kul tu ru. U tom po gle du, knji gu An to­lo gi ja ku ća mo že mo vi de ti kao di re ka tan re zul tat Ra do vi će vog pri stu pa isto ri ji i te o ri ji sa vre me ne arhi tek tu re, je dan ak tu e lan po gled na svet arhi tek tu re u skla du sa du hom vre me na, za ni­mlji vo kon ci pi ran, pred sta vljen i pre ne sen u jav nu sfe ru sa di­na mi kom ko ja do la zi iz re gi stra me di ja, te le vi zi je. Upra vo taj post mo der ni stič ki upliv u sva ko dnev ni me dij ski pr o stor ozna­ča va raz li ku u od no su na he roj sku po zi ci ju ko ju pred sta vlja

kon cept sve o bu hvat ne knji ge.

U pr o ši re nju poj ma arhi tek ton ske kul tu re, kr oz či tav niz eman­ci pa tor skih ko ra ka ko je Ra do vić je ste na pra vio, va žan deo ti če se nje go ve ulo ge u pod sti ca nju pi o nir ske iz da vač ke de lat no sti u obla sti arhi tek tu re. Uz pr o fe so ra Oli ve ra Mi ni ća i ko le ge Ran­ka Tr bo je vi ća i Kre ši mi ra Mar tin ko vi ća, Ra do vić je kr oz rad u ured ni štvu bi bli o te ke Ago ra be o grad skog iz da vač kog pred u­ze ća Gra đe vin ska knji ga, us po sta vio stan dar de arhi tek ton skog iz da va štva za oblast isto ri je i te o ri je sa vre me ne arhi tek tu re. Iz du go go di šnje ured nič ke sa rad nje sa ovim pred u ze ćem, na sta­la je je di na si ste ma tič na i struk tu ri sa na edi ci ja u obla sti, ko ja da nas pred sta vlja glav nu ba šti nu arhi tek ton ske kul tu re i osnov za sa vre me no iz da va štvo. Iz bor i di na mi ka iz da va nja pre vo da ključ nih auto ra u obla sti isto ri je i te o ri je sa vre me ne arhi tek tu re u ovoj edi ci ji po ka zu je sve pa ra dok se i vre men sku li ni ju pr o­me ne te o rij skog dis kur sa: pro mo der ni stič ka, osni vač ka isto ri ja i te o ri ja mo der nog po kre ta Zig fri da Gi di o na (Sig fried Gi e dion, 1941), ob ja vlje na je u pre vo du 1969, Le Kor bi zje ov (Le Cor bu­si er) avan gard ni ma ni fest Ka pra voj arhi tek tu ri iz 1920­tih ob ja­vljen je tek 1977, fe no me no lo ški ot klon od mo der ni zma Kri sti­ja na Nor berg­Šul ca (Chri stian Nor berg­Schulz, 1971) ob ja vljen je sa ma lim za ka šnje njem 1975, a post mo der ni stič ki te o rij ski obr ti Čar lsa Dženk sa (Char les Jencks, 1973) i Ro ber ta Ven tu ri ja (1966) tek 1982, od no sno 1983. go di ne. Već sa mo ovaj uski uvid u te o rij sku li te ra tu ru na srp skom je zi ku po ka zu je da je pre i spi ti­va nje i kri ti ka mo der ni zma i post mo der ni stič ka te o ri ja u arhi tek­tu ri ši re pri hva će na tek 1980­tih go di na. Ra do vić je, me đu tim, znat no ra ni je po čeo svo ja is tra ži va nja. Ko nač ne na la ze iz neo je u svo joj dok tor skoj te zi Evo lu ci ja i kon ti nu i tet ob li ka u mo­der noj arhi tek tu ri (L’évo lu tion et la con ti nu ité des idées et des for mes dans l’arc hi tec tu re mo der ne),13 ko ju je od bra nio 1980. go di ne na pa ri skoj Sor bo ni. U knji zi Sa vre me na arhi tek tu ra: iz­me đu stal no sti i pr o me na ide ja i ob li ka ko ja je usle di la skoro

13 Te za od bra nje na 11. fe bru a ra 1980, kod pr o fe so ra Ber na ra Do ri va la na In sti­tut d’Art et d’Arc he o lo gie, Pa ris­Sor bon ne.

188

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

dve de ce ni je ka sni je, on go vo ri o svom pri stu pu is tra ži va nju dis kon ti nu i te ta, pre se ka, gra ni ca i ras kr šća sa vre me ne arhi tek­tu re. Ka ko sam pi še u vi še na vra ta, on uzi ma Fu ko o vu (Mic hel Fo u ca ult) Arhe o lo gi ju zna nja kao me to do lo šku osno vu za is tra­ži va nja dis kon ti nu i te ta arhi tek ton ske isto ri je, a Za do volj stvo u tek stu Ro la na Bar ta (Ro land Bart hes) po sta vlja kao ana log no za­do volj stvu u gra đe nju.14 Ka ko na vo di, Fu ko o vi ra do vi po mo gli su mu da for mu li še kon cept raz li či tih arhi tek ton skih se ri ja „ko je se pre pli ću, pre kla pa ju, na sta vlja ju, do di ru ju, pre se ca ju, a da je ne mo gu će sve sti ih na jed nu li ne ar nu še mu”15. Knji ga Sa vre me­na arhi tek tu ra, iz da ta na kon tra u ma tič nog pe ri o da ras pa da Ju­go sla vi je i tran zi ci o nog pe ri o da u ži vo tu i ra du sa mog Ra do vi ća, pred sta vlja je dan, či ni se, me to do lo ški pr o ble ma ti čan po ku šaj da se na ova ko shva ćen fu ko ov ski na čin raz lo ži te ma ti ka sa vre­me ne arhi tek tu re.16 U pe ri o du 1970­tih i 1980­tih, Ra do vić, me­đu tim, ra de ći na vi še ne za vi snih po lja, osta vlja otvo re na pi ta nja i za dr ža va dvoj nu pro mo der ni stič ku i pro post mo der ni stič ku po­zi ci ju. U po sve će no sti no voj i tek na sta ju ćoj kul tur noj pr o duk­ci ji post mo der ni zma, re kla bih, on vi di i mo guć nost re in ven ci je jed nog no vog mo der ni zma, ko ji u se bi no si sna gu avan gard nog i

mo der nog po kre ta, ali i sve ži nu no vog.

Po re klo ova kve po zi ci je na la zi mo u po sve će no sti avan ga rdi i mo der nom po kre tu kao eman ci pa tor skim pr o jek ti ma ra nog dva­de se tog ve ka. Svo je pr ve tek sto ve o avan gar di i vred no sti eks­pe ri men ta u arhi tek tu ri ob ja vlji vao je u pe ri o di ci. Sa pr o fe so rom Oli ve rom Mi ni ćem je, po red sa rad nje u na sta vi urba ni zma, go­di na ma sa ra đi vao u pi o nir skom ra du na ure đi va nju be o grad skog arhi tek ton skog ča so pi sa Arhi tek tu ra urba ni zam, ko ji će i sam kao glav ni ured nik vo di ti od br. 88­89 (1982) do br. 96 (1984). Rad u ovoj, po mno go če mu je din stve noj arhi tek ton skoj pu bli­ka ci ji ko ja je obe le ži la epo hu 1960­1990, pred sta vlja je dan od va žnih for ma tiv nih uti ca ja na Ran ka Ra do vi ća. U ovom ča so pi­su ob ja vio je ne ke od svo jih naj zna čaj ni jih tek sto va, iz ko jih bih iz dvo ji la tekst o arhi tek tu ri re vo lu ci o nar ne Ru si je ko ji je 1966. go di ne ka da je ob ja vljen, za i sta, u svet skim okvi ri ma, bio je­dan od pi o nir skih tek sto va ko jim je re ak tu e li zo van avan gard­ni pra vac so vjet skog kon struk ti vi zma.17 U kon struk ti vi stič kom

14 Ra do vić R., No vi pre se ci sa vre me ne arhi tek tu re ili ka ko se oda zva ti po zi vu, u: Dženks Č., Mo der ni po kre ti u arhi tek tu ri, Be o grad 1983, str. 8; Ra do vić R., An to lo gi ja ku ća, Be o grad 1985, str. 12.

15 Ra do vić R., Sa vre me na arhi tek tu ra: iz me đu stal no sti i pr o me na ide ja i ob li­ka, No vi Sad 1999, str. 33­34.

16 Rad na kom ple ti ra nju bi o graf skih i bi bli o graf skih po da ta ka i in ter pra ta ci ji ži vo ta i ra da Ran ka Ra do vi ća tek pred sto ji. Ovaj rad fo ku si ra se okvir no na pe riod 1960­1980, i osta vlja de ce ni je kra ja ve ka za ne ka bu du ća is tra ži va nja.

17 Ra do vić R., Re vo lu ci o nar na arhi tek tu ra re vo lu ci o nar ne Ru si je, Arhi tek tu ra urba ni zam br. 37, Be o grad 1966, str. 7­10.

189

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

eksperi men tu Ra do vić je još ta da pre po znao ono što će bi ti jed­no od va žnih upo ri šta nje go vog te o rij skog raz ma tra nja sa vre­me ne arhi tek tu re, na i me, ka ko sam pi še tri de set go di na ka sni je: „Post­mo der na, Ka sno­mo der na ili Tran smo der na (...) i sva ka dru ga arhi tek tu ra da nas du gu je i po sto ji na je zi ku i du hu, ob li ci­

ma i ele men ti ma avan gar de dva de se tih”18.

Još jed na zna čaj na, a mo gla bih re ći i sre di šnja te o rij ska po stav­ka Ran ka Ra do vi ća da ti ra iz tek sta ob ja vlje nog 1970. go di ne u ča so pi su Arhi tek tu ra urba ni zam. Ra di se na i me o nje go vom sta­vu o ključ noj ulo zi eks pe ri men ta i is tra ži va nja u arhi tek tu ri, ka­ko sam ob ja šnja va: „U ovim se dam de se tim go di na ma pr o me ne sve ta iza zi va ju ta ko sud bin ske tran sfor ma ci je pr o stor nih si ste ma i na či na pr o stor nog mi šlje nja da su is tra ži va nja i eks pe ri men­ti po sta li uslov za op sta nak arhi tek tu re”19. U ovom kon tek stu, po sta vi la bih re la ci ju ova kvog nje go vog pi sa nja sa spe ci fič nim du hom i ide ja ma i te o ri jom avan gar de i mo der nog po kre ta, ko je je u be o grad skoj sre di ni još od sre di ne 1930­tih go di na, naj ja sni­je i naj be skom pro mi sni je arti ku li sao Mi lo rad Pan to vić, zna čaj ni mo der ni arhi tek ta pret hod ne ge ne ra ci je, Le Kor bi zje ov sa rad nik iz he roj skih da na mo der ni zma, i pr o fe sor be o grad skog fa kul te­ta.20 U osvit po mno go če mu pre lom ne 1968. go di ne, u an ke ti o po sle rat nom raz vo ju arhi tek tu re Ju go sla vi je, a ko ju je za ča so­pis Arhi tek tu ra urba ni zam ure dio upra vo Ran ko Ra do vić, Pan­to vić pa ra lel no po sta vlja s jed ne stra ne, uti caj ve li kih pr o me na – na u ke, elek tro ni ke, auto ma ti za ci je i ki ber ne ti ke – i teh nič kog na pret ka na arhi tek tu ru, a sa dru ge stra ne, od lu ču ju ći zna čaj kri­ti ke i te o ri je arhi tek tu re u tom kon tek stu, pre sve ga kao me sta ot po ra po zi ti vi zmu, for ma li zmu, od no sno dog ma ti zmu.21 Ra do­vić je, či ni se, bio je dan od ret kih ko ji je umeo da ču je Pan to­vi ća i da te o rij ski arti ku li še su štin ski duh eks pe ri men ta i vi zi o­nar stva u arhi tek tu ri i to ne kao stal no tra že nje no vog po sva­ku ce nu, već kao kre a tiv no is tra ži va nje uz shva ta nje „so ci jal ne neo p hod no sti”22 arhi tek tu re i pu no uva ža va nje nje ne prak tič ne i

dru štve ne ulo ge.

18 Ra do vić R., Od sti la ka sti li za ci ji, od uz vi še nih na da do iz gu blje nih ilu zi ja, u: In ter na ci o nal ni stil (1931), pri re dio Džon son H., Be o grad 1989, ne pa gi ni ra­no [XI].

19 Ra do vić R., Smi sao i vred nost eks pe ri men ta i is tra ži va nja u arhi tek tu ri, Arhi­tek tu ra urba ni zam br. 60, Be o grad 1970, str. 25.

20 O Pan to vi će vim avan gard nim pr o jek ti ma i pla no vi ma vi de ti: Bla go je vić Lj., No vi Be o grad: ospo re ni mo der ni zam, Be o grad 2007, str. 28­48; Bla go je vić Lj., Voyage to the Oc ci dent, City Bre ak in the Ori ent, in: Per spec ta 41 The Yale Arc hi tec tu re Jo ur nal: Grand To ur, eds. Bra i nard G., Meh ta R. i Mo ran T., Cam brid ge, Mass. 2008, str. 65­71.

21 Pan to vić M., An ke ta o po sle rat nom raz vo ju arhi tek tu re Ju go sla vi je, Arhi tek­tu ra urba ni zam br. 47, Be o grad 1967, str. 38.

22 Ibid.

190

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

Još jed na li ni ja kri ti ke i de la nja u jav nom po lju sa ko jom je bio u stal nom di ja lo gu, je ste ona ko ja se ba vi la pi ta nji ma urba ne kul tu re i urba ni te ta i sa nji ma po ve za na li ni ja organ skog urba­ni zma, ko ju još sre di nom 1950­tih for mu li sao arhi tek ta Bog dan Bog da no vić.23 Sa Bog da no vi ćem se upo znao još kao stu dent 1960. go di ne, sa ra đu ju ći sa njim na pr o jek ti ma me mo ri ja la u Ja se nov cu, Kra lje vu i Le skov cu. Bog da no vi će va kri ti ka mo­no to no sti so ci ja li stič kih stam be nih ko lo ni ja, za la ga nje za ra­zno vr snost i sim bo lič ku, emo ci o nal nu i ro man tič nu funk ci ju arhi tek tu re, kao i nje gov kon cept „ma log urba ni zma”, na ći će re flek si ju i nad grad nju u Ra do vi će vim „ma lim ese ji ma”, ko je je 1960­tih i 1970­tih ob ja vlji vao u dnev nim no vi na ma, i ko­ji će bi ti sa bra ni u nje go voj knji zi Ži vi pr o stor (1979), a ko ju kao re cen zent pot pi su je upra vo Bog dan Bog da no vić. Ova pu­bli ka ci ja, ob ja vlje na na kra ju osme de ce ni je za o kru žu je pe riod kri ti ke vi so kog mo der ni zma i, kr oz pri kaz mo gu ćih re in ter­pre ta ci ja mo der ne i is pi ti va nja od no sa mo der no sti i tra di ci je, na ja vlju je ono što će u na red noj de ce ni ji bi ti de fi ni sa no kao

dis kurs post mo der ni zma.

Pr o je kat kao po lje is tra ži va nja

Go di ne 1966, u ča so pi su Arhi tek tu ra urba ni zam pred sta vljen je Ra do vi ćev pr o jekt za Spo men ku ću bit ke na Su tje sci na Tjen ti­štu, u Na ci o nal nom par ku Su tje ska (Sl. 1).24 Zbog svog ve o ma spe ci fič nog arhi tek ton skog ka rak te ra, ko ji je u po seb nom sa dej­stvu sa fre ska ma Kr sta He ge du ši ća u en te ri je ru, spo men ku ća na Tjen ti štu pred sta vljao je dan od naj slo že ni jih me mo ri ja la po sve­će nih Dru gom svet skom ra tu na pod ruč ju biv še Ju go sla vi je, či­ja kri tič ka tu ma če nja tek pred sto je.25 Arhi tek ton ski kon ci pi ra nu kr oz sve sno pre i spi ti va nje mo der ni stič ke pa ra dig me u od no su na pri rod no okru že nje i kul tur no­isto rij ski kon tekst, ku ću ka rak­te ri še be ton ska kon struk ci ja pri zma tič nih for mi če tvo ro vod nih kr o vo va, ko ja je mo der na u kon struk ci ji, kom po zi ci ji i for mi. Isto vre me no to je jed na vi še stru ko ko di ra na arhi tek tu ra, od sve­de no sti u du hu ja pan ske este ti ke i pri vi le go va nja tak til nog kva­li te ta be to na, do re fe ren ce na ver na ku lar nu arhi tek tu ru brv na ra iz re gi o na i mo der nog tran spo no va nja re gi o nal ne tra di ci je. Ra­do vić sve sno kon stru i še ovu slo že nost već u ovom svom pr vom re a li zo va nom de lu, na sa mom po čet ku ka ri je re. Kao mlad, tri­de se tjed no go di šnji arhi tek ta, on u tek stu o pr o jek tu memorijalne

23 Vi de ti: Bla go je vić Lj., op. cit., str. 198­202.24 U li te ra tu ri na la zi mo i sle de će na zi ve istog objek ta, na pri mer, Spo men ku ća

bit ke na Su tje sci, In for ma tiv ni cen tar Tjen ti šte i Spo men­dom.25 Vi de ti: Ve sić J., Po vo dom 60­go di šnji ce bit ke na Su tje sci, u: Ti ho te če Su tje­

ska, Be o grad 2003, str. 20­34.

191

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

ku će, po sta vlja je dan du bo ko pr o mi šljen, uni ver zal ni stav o arhi tek tu ri:

„ni je ov de mo glo bi ti re či o fol klo ri stič kom for ma li zmu (...) Ali se po mom du bo kom uve re nju ni je mo gao mi mo i ći onaj auten tič ni duh pod ne blja, in spi ra ci ja etič kim i ma te ri jal nim su šta stvi ma sve ta su ro vo sti i či sto te. “ ‘Na ci o nal no’ mi je iz­gle da lo uni ver zal no. (...) Ja pan ska i fin ska ško la ti me su či ni mi se afir mi sa le se be: po i ma njem svo jih uni ver zal nih, ve či­tih ne i mar skih ko dek sa, po i ma njem sop stve nog du ha i du ha u

sop stve noj for mi“26.

Ra di vo je Di nu lo vić, ko le ga na stav nik sa no vo sad skog fa kul te ta i ko a u tor na pr o jek tu po zo ri šta Ate lje 212 u Be o gra du (1987­1992), na vo di da je „Ra do vić svo je te o rij ske sta vo ve, uve re nja i na če la pri me nji vao pr o jek tu ju ći i gra de ći”27. U svo jim ra nim pr o jek ti ma s kra ja 1960­tih i po čet ka 1970­tih, me đu tim, či­ni se da je upra vo obr nu to, na i me da je on kr oz pr o jek to va nje razvi jao svo je te o rij ske po zi ci je, ka ko tu ma či mo i go re na ve­de ni ci ti tat. Po red is pi ti va nja tek to nič no sti, tek stu re, ma te ri jal­no sti i tak tilno sti, u pr o jek tu se in ter pre ti ra od nos mo der no sti i tra di ci je i pre kla pa nje za pad ne i is toč ne kul tu re gra đe nja, ili ono što će Ke net Fremp ton (Ken neth Framp ton) po čet kom 1980­tih na zva ti „ok si den tal no/ori jen tal na in ter pre ta ci ja” kri tič kog re­gi o na li zma.28 Ta ko đe, ov de se ra di o jed noj „prak si mar gi ne”, ka ko to for mu li še Fremp ton,29 na i me o pri vi le go va nju od no­sa objekta i me sta, kao i spe ci fič no sti pod ne blja i to po gra fi je,

26 Ra do vić, ci ti ran u: O.M.N., In for ma tiv ni cen tar Tjen ti šte, Arhi tek tu ra urba­ni zam br. 38, Be o grad 1966, str. 12.

27 Di nu lo vić R., O kon ti nu i te tu ide ja i ob li ka u arhi tek tu ri Ran ka Ra do vi ća, Arhi tek tu ra i urba ni zam br. 16­17, Be o grad 2005, str. 14.

28 Framp ton K., Mo dern Arc hi tec tu re: A Cri ti cal Hi story, Lon don 1985, str. 315.

29 Ibid., str. 327.

Ranko Radović, Spomen kuća na Tjentištu, 1964­1972. Iz zaostavštine arhitekta, ljubaznošću gospođe Mirjane Radović

192

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

nasu prot uni ver za li stič kom ka rak te ru arhi tek ton skog objek ta vi­so kog ili he roj skog mo der ni zma. Ovaj obje kat sto ga mo že mo te o rij ski da lje tu ma či ti pre ko te ze Fre de ri ka Džej mso na (Fre dric Ja me son) o arhi tek ton skoj este ti ci kri tič kog re gi o na li zma kao tre ćoj po zi ci ji ili me đu po zi ci ji ko ja je isto vre me no ne ga ci ja vi­so kog mo der ni zma, u slu ča ju Ra do vi ća ne ga ci ja so ci ja li stič kog este ti zma, i ne ga ci ja post mo der ne ne ga ci je mo der ni zma.30 U vre me ka da je ra dio na pr o jek tu Spo men ku će, Ran ko Ra do vić je na pi sao je dan tekst po vo dom na gra de za arhi tek tu ru no vin­ske ku će Bor ba, ko ji ta ko đe mo že mo pr o tu ma či ti i kao nje gov

ta da šnji arhi tek ton ski kre do:

„Obje kat je iz nad sve ga pla stič na vi zi ja. Gra di se u be to nu, ka­me nu, ve zu je se za pr o stor, da tu tra di ci ju. Go to vo bi se re klo da je to arhi tek tu ra se ća nja. Iz raz te arhi tek tu re je sa mo svo jan, ona iz mi če mo gu ćim she mat skim kla si fi ka ci ja ma i ple ni svo jom auten tič nom na iv no šću u ko joj su ose ća nje i in ten ci ja is pred raz­lo ga i čvr ste du hov ne struk tu re, ko ja mo der nu arhi tek tu ru sve

vi še pra ti i pod sti če“31.

U na stav ku on na vo di da je naj ti pič ni ji pri mer ta kve arhi tek­tu re objekt ho te la „Pod go ri ca” u Pod go ri ci, arhi tek te Sve tla ne Ka ne Ra de vić iz 1967. go di ne, a mo gli bi smo do da ti da je to i Spo men ku ća na Tjen ti štu. Ra do vić svoj ko men tar za klju ču­je sle de ćim re če ni ca ma: „Pra va sin te za ovih pri stu pa či ni se da tek pred sto ji. To je i iskra no vih is tra ži va nja. Pa čak mo žda – hra bro će mo tvrdi ti – i jed nog mo gu ćeg ju go slo ven skog iz­raza u arhi tek tu ri”32. Spo men ku ću na Tjen ti štu sto ga vi dim i kao arhi tek ton ski is kaz ova kvog sta va, u ko jem je u pu nom smi­slu ostva re na te žnja nje nog pr o jek tan ta ka je din stve noj sin te zi sa vre me nog/mo der nog, re gi o nal nog i kul tur nog u nje nom iz ra­zu, i ko ji kao pr o je kat an ti ci pi ra te o rij sku ela bo ra ci ju kri tič kog re gi o na li zma. Za klju ču ju ći da je kri tič ki re gi o na li zam da le ko od to ga da pred sta vlja sa mo jed nu ka snu for mu mo der ni zma, Džej mson ga u svo jim ana li za ma po sta vlja kao po zi ci ju post mo­der ni zma, i to jed ne vr ste arhi tek tu re po lu po lu pe ri fer nog sve ta, na i me “jed ne vr ste post mo der ni zma glo bal nog si ste ma u ce li ni (ili ma kar po lu pe ri fer nog, ako baš ne i Tre ćeg sve ta), za raz li ku od postmo der ni zma Pr vog sve ta (na i me, sti li stič kog post mo der­ni zma raz vi je nog ka pi ta li zma, prim. LJ. B.)”33 Upra vo u ova­kvom razu me va nju arhi tek ton skog dis kur sa ko ji se for mi ra kr oz prak se mar gi ne u Tre ćem sve tu ju go slo ven skog sa mo u prav nog

30 Ja me son F., The Se eds of Ti me, New York 1994, str. 190.31 Ra do vić R., Na gra da »Bor be« za arhi tek tu ru, Arhi tek tu ra urba ni zam br. 59,

Be o grad 1969, str. 11.32 Ibid.33 Ja me son F., op. cit., str. 194.

193

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

so ci ja li zma i vi di mo po tra gu za onim što Ra do vić zo ve je dan mo gu ći ju go slo ven ski iz raz, a ko ji u na ve de nim objek ti ma no si

cr te kri tič kog re gi o na li zma.

U istom pe ri o du re a li zo van je i Ra do vi ćev Pri vre me ni za nat sko­uslu žni cen tar u Be o gra du (1968­1971), pri zem ni arhi tek ton sko­urba ni stič ki sklop gra đen u mo du lar nom si ste mu mon ta žnog ske le ta od če lič nih pr o fi la sa fa sa da ma od dr ve nih pa ne la (Sl. 2). U osnov noj sa ća stoj ge o me tri ji sklo pa, je di ni ce za nat skih rad nji su kom bi no va ne u gru pa ci je oko atri ju ma, ma njih jav nih otvo re nih pr o sto ra i pr o la za, ta ko da for mi ra ju in tim ne am bi jen­te, sa svim raz li či te od onih ko ji su u istom pe ri o du na sta ja li u stam be nim na se lji ma ma sov ne in du stri ja li zo va ne grad nje. Ra­do vić je sve do čio o to me ka ko je stru ka sa „car skim pre zi rom” ig no ri sa la jef ti nu, la ku, flek si bil nu i obič nu arhi tek tu ru cen tra, njen uspeh i pri hva će nost u sva ko dnev nom ži vo tu gra da.34 Pro­jek to van kao an ti o bjekt, cen tar pred la že jed nu hi brid nu ti po lo­gi ju ko ja je ujed no i obje kat i grad ski kvart, i u ko joj se kr oz mo der nu, tip sku, mon ta žnu i mo du lar nu arhi tek tu ru tran spo nu­je tra di ci o nal ni am bi jent be o grad skog pred gra đa Ču bu re. Ko­lo kvi jal ni na ziv „Gra dić Pej ton”, ka ko je cen tar na zvan pre ma ta da pri ka zi va noj ame rič koj te le vi zij skoj se ri ji (Peyton Pla ce) i da nas je ak tu e lan be o grad ski to po nim i po red to ga što je se­ri ja dav no za bo ra vlje na. Cen tar je kon ci pi ran u ve o ma bli skom kri tič kom re gi stru i isto vre me no sa is tra ži va nji ma dva stu dio pro jek ta (Le ar ning Fr om Las Ve gas, Le ar ning Fr om Le vit town), ko je su sa stu den ti ma Arhi tek ton skog fa kul te ta Uni ver zi te ta Jejl (Yale Uni ver sity School of Arc hi tec tu re) vo di li Ro bert Ven tu ri i De ni ze Skot Braun (De ni se Scott Br own) 1968. i 1969. go di ne. Po u ke Le vi ta u na, pred u zi mač ke ver na ku lar ne arhi tek tu re ame­rič kog pred gra đa, po seb no su in di ka tiv ne. Kao i u Le vi ta u nu i Las Ve ga su, i u ču bur skom „Gra di ću Pej to nu” arhi tekt uči od obič nog, ano nim nog, sva ko dnev nog i po je di nač nog. Opo zi cija Ven tu ri ja, Skot Bra u no ve i Aj ze na u ra (Ize no ur), „he roj ska i ori­gi nal na ili ru žna i obič na arhi tek tu ra”, od no sno zgra da „pat ka ili de ko ri sa na šu pa”, sa oči gled nom pred no šću da toj ovoj dru goj,35 po sta la je vre me nom je dan od osnov nih to po sa post mo der ni­zma. Ova se opo zi ci ja ja sno pre po zna je i u kon cep tu Ra do vi­će vog „šu pi zma” – ka ko je autor ki ovog tek sta svo je vre me no sve do čio da su ga pod sme šlji vo na zi va li ko le ge. In di ka tiv no je da ka da go vo ri o otvo re nim for ma ma, i sam Ra do vić ci ti ra Po u ke Las Ve ga sa o obič noj i ano nim noj arhi tek tu ri i kon cep tu

34 Di nu lo vić R., op. cit., str. 18.35 Ven tu ri R., Scott Br own D. i Ize no ur S., Le ar ning fr om Las Ve gas, Cam­

bridge, Mass. 1977, str. 93.

194

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

grup ne for me, ilu stru ju ći tekst, iz me đu mno gih dru gih pri me ra i fo to gra fi jom cen tra na Ču bu ri.36

U pe ri o du ka snih še zde se tih, pr o jek ti su da kle bi li po lje u ko­jem je Ra do vić raz vi jao kri ti ku mo der ni zma i po sta vljao ono što će bi ti te o rij ski kon strukt post mo der ni zma. Po zna ti isto ri­čar i te o re ti čar mo der ne i post mo der ne arhi tek tu re Čarls Dženks (Char les Jencks), u jed nom od svo jih „raz voj nih sta ba la” post­mo der ne evo lu ci je dru ge po lo vi ne 20. ve ka, arhi tek tu ru Ran­ka Ra do vi ća hr o no lo ški po sta vlja u sre di nu de ve te de ce ni je i to pod ka te go ri ju Ro man tic Re vi val – oži vlja va nje ro man ti­zma – u okvi re „me ta fo rič ko­me ta fi zič ke tra di ci je”.37 Sle de­ći Dženk sa, mo gli bi smo de lo Ran ka Ra do vi ća vi de ti kao vi­še stru ko ko di ra no post mo der no, ali iz bli že per spek ti ve ni sam si gur na da se ov de ra di o oži vlja va nju ro man ti zma. Pred lo ži la bih ra di je da se nje go vi pr o jek ti kao što su me mo ri jal na ku ća ili za nat ski cen tar ko ji su ov de apo stro fi ra ni, vi de kao ra di kal na

kri ti ka mo der ni zma.

Za ključ na be le ška: na kon kri ti ke

Ko nač no, kao za klju čak ovih sa že tih ana li za, mo glo bi se tvr di ti da je u sre di na ma biv še Ju go sla vi je, u ko ji ma je de lovao Ran ko Ra do vić, u pr o ce su kri tič kog mi šlje nja stvo rio ne što sa svim no­vo u po lju arhi tek tu re. To no vo je, sa si gur no šću bih re kla, u to­me što on pr o ši ru je mo der ni stič ki kon cept pra xis (od no sno usko shva ta nje arhi tek ton ske prak se), na post mo der ni stič ki koncept

36 Ra do vić R., Sa vre me na arhi tek tu ra, str. 296­307.37 Dženks Č., No va pa ra dig ma u arhi tek tu ri, Be o grad 2007, str. 50­51. Ina če,

u bi o gra fi ji Ran ka Ra do vi ća ob ja vlje noj 1998, na po le đi ni knji ge Sa vre me na arhi tek tu ra, na ve de no je da je Spo men ku ća na Tjen ti štu da ta da uvr šte na u tri knji ge Čar lsa Dženk sa.

Ranko Radović, Privremeni zanatsko­uslužni centar u Beogradu, 1968­1971. Izvor: Urbanizam Beograda.

195

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

arhi tek tu re kao dis kur ziv nog po lja kon ce pa ta, ide ja, sta vo va, ve ro va nja, di ja lo ga, ko ji či ne dis kur ziv ne prak se.38 Upra vo tu, u to me što je svo jim ra dom us peo da u jed noj te o rij ski inert­noj sre di ni po kre ne vi še smer ni, struk tu ri sa ni, ite ra tiv ni di ja­log i vi dim naj zna čaj ni ji do pri nos Ran ka Ra do vi ća te o rij skom po lju arhi tek tu re. Ova kva ulo ga ni je ni ka ko bez kon tro ver zi i kon tra dik ci ja u od no su na dru štve ni i kul tur ni kon tekst. Jed na od naj o či gled ni jih kon tra dik tor no sti u nje go vom dis kur su je od­nos kri tič kog na bo ja iz 1960­tih i 1970­tih i onog, da ga ta ko na zo vem, nor ma li zi ra ju ćeg, mo žda i ro man ti zi ra ju ćeg im pul­sa ka sni jeg pe ri o da. Po čet kom 1960­tih je, na pri mer, u kri ti ci knji ge Sin tur ba ni zam Vjen ce sla va Rih te ra (Ric hte ra) na pi sao: „Da ne bu de za bu ne – ni smo za san o ku ći ci … Ra di se mno go vi še o tra ga nju za in te gral nim gra dom in te gral nih lju di in te gral­nog sve ta, u no vim dru štve nim od no si ma, u no vim ma te ri jal­nim uslo vi ma i no vim li kov nim ka te go ri ja ma”39. A kao glav ni i od go vor ni ured nik Ča so pi sa za isto ri ju i te o ri ju arhi tek tu re gra da, ko ji je 1990. go di ne po kre nu la Ka te dra za raz voj arhi­tek tu re i umet no sti be o grad skog fa kul te ta, pr vi br oj po sve ću je te mi arhi tek tu ra i isto ri ja, i pi še: „Vra ti la se arhi tek tu ri isto ri ja, u svim nje nim po jav nim ob li ci ma i svih kul tu ra. Bio je po sled nji čas”40. Re fe ren ce na Ma ja kov skog i cr ve ni ok to bar iz 1960­tih za me nju ju one na per spek ti vu re la ci ja „pre ma Čo ve ku, pri ro di i Bo gu” arhi tek ton ske fe no me no lo gi je Nor berg­Šul ca.41 Ka ko ka­že Te ri Iglton (Te rry Eagle ton), „ka da su se 1960­te i 70­te pre­tvo ri le u post mo der ni stič ke 80­te i 90­te”, mark si zam je po stao go to vo ire le van tan, što mo že bi ti za ču đu ju će, ali s mark si stič kog sta no vi šta gle da no, ja sno je da je ono što ga je či ni lo iz li šnim bi lo upra vo ono što je po tvr di lo nje go vu re le vant nost, jer ni je se si stem pr o me nio već je sve in ten ziv ni je po sta jao ono što je bio ra ni je.42 Na pre lo mu iz me đu ove dve epo he, 1981. go di ne Ra do vić arhi tek tu ru i urba ni zam de fi ni še kao po lje an ti no mi ja, na i me kao „slo že no i sve o bu hvat no pod ruč je ljud sko ga ra da i de lo va nja is pu nje no mo ti vi ma, ma te ri ja li ma i me to da ma, eg zi­sten ci jom i ide ja ma, du hov nim i fi zič kim, teh ni ka ma i vi zu el­nim, dru štve nim i lič nim, traj nim i pr o la znim, kul tur nim i bi o lo­škim i ka kvim sve ne an ti no mi ja ma”43. Nje gov rad sto ga i vi dim

38 Bla go je vić Lj., Post mo der nism in Bel gra de Arc hi tec tu re: Bet we en Cul tu ral Mo der nity and So ci e tal Mo der ni sa tion, str. 26.

39 Ra do vić R., Sin te za ili zbir, Arhi tek tu ra urba ni zam br. 30, Be o grad 1964, str. 55.

40 Ra do vić R., Pod sti caj no, za go net no i var lji vo me sto tra di ci je u arhi tek tu ri, De re Aedi f ca to ria br. 1, Be o grad 1990, str. 7.

41 Ibid., str. 10.42 Iglton T., Na kon kri ti ke, Ars br. 4, Pod go ri ca 2011, str. 193.43 Ra do vić R., Trak tat o kre a tiv nom mi šlje nju arhi tek te. Arhi tek tu ra kao li kov­

ni je zik, Ko mu ni ka ci ja br. 3, Be o grad 1981, ne pa gi ni ra no.

196

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

kao deo tog po lja an ti no mi ja, uz sve kon tra dik tor no sti isto rij­skog pe ri o da ve li kih pr o me na u ko jem je ži veo i ra dio. Jed no od tu ma če nja ova kve po zi ci je u od no su na po zna te Ha ber ma so ve te ze, na ve lo me je da je, uz sve ogra de od ti po lo ških kla si fi ka ci­ja, is pi tam u od no su na po stav ku o “mla dim kon zer va tiv ci ma”, ko joj je kon tra dik ci ja mo der no/an ti mo der no in he rent na, ili ka ko to Ha ber mas for mu li še „na osno vu mo der ni stič kih sta vo va oni oprav da va ju ne po mir lji vi an ti mo der ni zam” i na vo di da „u Fran­cu skoj ova li ni ja vo di od Žor ža Ba ta ja pre ko Mi šel Fu koa do

Ža ka De ri de”.44

Kon tra dik ci je i an ti no mi je, da kle, kao za ključ ne re či ovog is pi­ti va nja i ključ ne re či za da lja is tra ži va nja isto ri je i te o ri je post­mo der ne u Sr bi ji, ko ja tek pred sto je. De ba tu ju ći pr o me ne po zi­ci ja Fu koa, Bo dri ja ra (Jean Ba u dril lard) i Li o ta ra (Jean­François Lyotard) na kon ra di kal nih 1960­tih, Iglton za klju ču je: „Na svim stra na ma, ina če ra di kal ni mi sli o ci su po sta li umje re ni ji, pod­re za li svo ja kri la i spu sti li se na ze mlju”45. Da li se, da kle, u sa svim dru gim okvi ri ma i raz me ra ma, ova pret po stav ka mo že uze ti kao po la zi šte i za ana li ze ju go slo ven ske kul tu re i umet no­sti post mo der ne u pe ri o du o ko jem go vo ri mo? Sa po ve ća njem isto rij ske dis tan ce, no vi ja is tra ži va nja post mo der ni zma u arhi­tek tu ri po sta ju sve pri sut ni ja, ne sa mo u na uč no is tra ži vač kim ra do vi ma u obla sti isto ri je i te o ri je arhi tek tu re, već i u ši rem po lju arhi tek ton ske kul tu re. U lon don skom mu ze ju Vik to ri ja i Al bert upra vo je za tvo re na pr va ve li ka re tro spek tiv na iz lo žba prav ca „Post mo der ni zam: stil i sub ver zi ja 1970­1990”,46 Čarls Dženks je ob ja vio knji gu ko jom re zi mi ra „pri ču o post mo der­ni zmu”,47 a za jed no sa lon don skim arhi tek ton skim ti mom FAT ure dio je te mat ski br oj ča so pi sa Arc hi tec tu ral De sign (2011) na­slo vljen „Ra di kal ni post mo der ni zam”. Cilj ovog ra da je sto ga i bio da raz ma tra njem ra da Ran ka Ra do vi ća do pri ne sem te ku ćim is pi ti va nji ma i na sto ja nji ma in ter pre ti ra nja raz li či tih pra va ca

dis kur sa post mo der ni zma.

44 Ha ber mas J., Mo der nost – je dan ne ce lo vit pr o je kat, u: An to lo gi ja te o ri ja arhi tek tu re, pri re dio Pe ro vić M. R., Be o grad 2009, str. 628.

45 Iglton T., op. cit., str. 197.46 Vic to ria and Al bert Mu se um, Post mo der nism: Style and Sub ver sion 1970–

1990, 24. sep tem bra 2011 – 15. ja nu a ra 2012. 47 Jencks C., The Story of Post­Mo der nism: Fi ve De ca des of the Iro nic, Ico nic

and Cri ti cal in Arc hi tec tu re, Lon don 2011.

197

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

LI TE RA TU RA:

Ba bić Lj., Arhi tekt Ni ko la Do bro vić, Arhi tek tu ra urba ni zam br. 43, Be o grad 1967, str. 22­31.

Bla go je vić Lj., No vi Be o grad: ospo re ni mo der ni zam, Za vod za udž be­ni ke, Za vod za za šti tu spo me ni ka kul tu re gra da Be o gra da, Arhi tek ton­ski fa kul tet u Be o gra du, Be o grad 2007.

Bla go je vić Lj., Voyage to the Oc ci dent, City Bre ak in the Ori ent, in: Per spec ta 41 The Yale Arc hi tec tu re Jo ur nal: Grand To ur, eds. Bra i­nard G., Meh ta R. i Mo ran T., MIT Press, Cam brid ge, Mass 2008, str. 65­71.

Bla go je vić Lj., Post mo der nism in Bel gra de Arc hi tec tu re: Bet we en Cul tu ral Mo der nity and So ci e tal Mo der ni sa tion, Spa ti um In ter na ti o nal Re vi ew no. 25, Bel gra de 2011, str. 23­29.

Bla go je vić Lj., Ran ko Ra do vić: pr o fe sor, urba nist, arhi tekt i te o re ti čar arhi tek tu re, Ma ti ca: ča so pis za dru štve na pi ta nja, na u ku i kul tu ru br. 48, Ce ti nje i Pod go ri ca 2011, str. 379­390.

Di nu lo vić R., O kon ti nu i te tu ide ja i ob li ka u arhi tek tu ri Ran ka Ra do­vi ća, Arhi tek tu ra i urba ni zam br. 16­17, Be o grad 2005, str. 14­19.

Do bro vić N., Sa vre me na arhi tek tu ra 3: sled be ni ci, Gra đe vin ska knji­ga, Be o grad 1963.

Dženks Č., No va pa ra dig ma u arhi tek tu ri (2002), Orion Art, Be o grad 2007.

Framp ton K., Mo dern Arc hi tec tu re: A Cri ti cal Hi story, Tha mes and Hud son, Lon don 1985.

Ha ber mas J., Mo der nost – je dan ne ce lo vit pr o je kat (1981), u: An to lo­gi ja te o ri ja arhi tek tu re, pri re dio Pe ro vić M. R., Gra đe vin ska knji ga, Be o grad 2009, str. 618­629.

Hays K. M., Arc hi tec tu re The ory sin ce 1968, MIT Press, Cam brid ge, Mass 1998.

Iglton T., Na kon kri ti ke, Ars br. 4, Pod go ri ca 2011, str. 193­207.

Ja me son F., The Se eds of Ti me, Co lum bia Uni ver sity Press, New York 1994.

Jef tić M., Kri tič ki re flek si: 101 osvrt na sa vre me nu arhi tek tu ru Sr bi je, NIN, Be o grad 2004.

Jencks C., What is Ra di cal Post­Mo der nism, Arc hi tec tu ral De sign vol. 81, no. 5, Lon don 2011, str. 14­17.

O. M. N., In for ma tiv ni cen tar Tjen ti šte, Arhi tek tu ra urba ni zam br. 38, Be o grad 1966, str. 11­13.

Pan to vić M., An ke ta o po sle rat nom raz vo ju arhi tek tu re Ju go sla vi je, Arhi tek tu ra urba ni zam br. 47, Be o grad 1967, str. 38.

Ra do vić R., Sin te za ili zbir, Arhi tek tu ra urba ni zam br. 30, Be o grad 1964, str. 55.

198

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

Ra do vić R., Re vo lu ci o nar na arhi tek tu ra re vo lu ci o nar ne Ru si je, Arhi­tek tu ra urba ni zam br. 37, Be o grad 1966, str. 7­10.

Ra do vić R., Na gra da »Bor be« za arhi tek tu ru, Arhi tek tu ra urba ni zam br. 59, Be o grad 1969, str. 11.

Ra do vić R., Fi zič ka struk tu ra gra da kao pred met urba ni stič ke ana li ze, Urba ni zam Be o gra da br. 4, Be o grad 1969, str. 66­71.

Ra do vić R., Smi sao i vred nost eks pe ri men ta i is tra ži va nja u arhi tek tu­ri, Arhi tek tu ra urba ni zam br. 60, Be o grad 1970, str. 25­30.

Ra do vić R., Ži vi pr o stor, Ne za vi sna iz da nja (Slo bo da na Ma ši ća), Be­o grad 1979.

Ra do vić R., Trak tat o kre a tiv nom mi šlje nju arhi tek te. Arhi tek tu ra kao li kov ni je zik, Ko mu ni ka ci ja br. 3, Be o grad 1981, ne pa gi ni ra no.

Ra do vić R., No vi pre se ci sa vre me ne arhi tek tu re ili ka ko se oda zva ti po zi vu, u: Mo der ni po kre ti u arhi tek tu ri, pri re dio Dženks Č., Be o grad 1983, str. 1­14.

Ra do vić R., An to lo gi ja ku ća, Gra đe vin ska knji ga, Be o grad 1985.

Ra do vić R., Od sti la ka sti li za ci ji, od uz vi še nih na da do iz gu blje nih ilu zi ja, u: In ter na ci o nal ni stil (1931), pri re di li Hič kok H­R. i Džon son F., Gra đe vin ska knji ga, Be o grad [1989].

Ra do vić R., Pod sti caj no, za go net no i var lji vo me sto tra di ci je u arhi­tek tu ri, De re Aedi f ca to ria br. 1, Be o grad 1990, str. 7­24.

Ra do vić R., Sa vre me na arhi tek tu ra: iz me đu stal no sti i pr o me na ide ja i ob li ka (1998), Fa kul tet teh nič kih na u ka i Stylos, No vi Sad 1999.

Ven tu ri R., Scott Br own D. i Ize no ur S., Le ar ning fr om Las Ve gas, MIT Press, Cam brid ge, Mass 1977.

Ve sić J., Po vo dom 60­go di šnji ce bit ke na Su tje sci, u: Ti ho te če Su tje­ska … Ka ta log iz lo žbe Go ran ke Ma tić, Mu zej sa vre me ne umet no sti, Be o grad 2003, str. 20­34.

199

LJILJANA BLAGOJEVIĆ

Lji lja na Bla go je vićUni ver sity of Bel gra de, Fa culty of Arc hi tec tu re, Bel gra de

IN TER SEC TI ONS OF CON TEM PO RARY ARC HI TEC TU RE

RAN KO RA DO VIĆ AND THE DI SCO UR SE OF POST MO DER NISM

Ab stract

This pa per in ve sti ga tes the work of the arc hi tect Ran ko Ra do vić (1935­2005) and his ro le in the arc hi tec tu ral cul tu re of Ser bia and for mer Yugo sla via. As a pr o fes sor of hi story and the ory of mo dern and con tem­po rary arc hi tec tu re and a pr o mi nent pu blic and me dia fi gu re of archi­tec tu ral cul tu re, Ra do vić was one of the key pr o po nents of the cri ti que of high mo der nism in the 1960s and 1970s, and of the arti cu la tion of post mo der nist arc hi tec tu ral di sco ur se in the 1980s. He con veyed his ide as and con cepts in aca de mic and pu blic lec tu res and thro ugh urban and arc hi tec tu ral de sign, ex hi bi ti ons of dra wings, arc hi tec tu ral es says, cri ti cism and bo oks, and in pi o ne e ring edu ca ti o nal TV pr o grams on arc­hi tec tu re. The se mul ti ple prac ti ces, it is di scus sed, we re ef fec ti vely ex­ten ding the mo der nist con cept of arc hi tec tu ral pra xis to post mo dernist con cept of arc hi tec tu re as a di scur si ve fi eld. The pa per argu es the con­se qu en ces of the in ter sec ti ons of aca de mic work as part the uni ver sity cur ri cu lum for the su bject of Con tem po rary Arc hi tec tu re, early arc hi­tec tu ral in ve sti ga ti ons and ac ti ve pu blic par ti ci pa tion in arc hi tec tu ral cul tu re. The text al so lo oks in to his re la ti ons with senior col le a gu es, pr o fes sors Ni ko la Do bro vić, Mi lo rad Pan to vić, Oli ver Mi nić and Bog­dan Bog da no vić, and the ways Ra do vić ex ten ded the ir ide as. Cen tral to the argu ment is the cri ti que of mo der nism de ve lo ped thro ugh arc hi­tectu ral de signs of the Me mo rial Ho u se in Tjen ti šte (1964­1972) and the Small­Bu si nes ses Cen tre in Bel gra de (1968­1971). The two pr o­jects are exa mi ned aga inst the the ory of post mo der nism and the con­cept of cri ti cal re gi o na lism. In con clu sion, the pa per lo oks at de ba tes on con tra dic ti ons and an ti no mi es of the post mo dern cul tu re, and no tes the cur rent sur ge in study of its aest he tic prac ti ces to which this re se arch

aims to con tri bu te.

Key­Words: Ran ko Ra do vić, con tem po rary ar chi tec tu re, the o re ti cal di sco ur se, so cial and cul tu ral ro le of ar chi tec tu re, cri ti cal re gi o na lism,

post mo der nism