RAČUNARSKI SISTEM

Računarski sistem, odnosno računar, je elektronske mašine koja na osnovu programa vrše obradu ulaznih informacija (podataka ili naredbi) i kao rezultat daje izlazne podatke, na osnovu programa.

U početku su se računali koristili uglavnom za složena numerička računanja, ali se ubrzo njihova primena proširila na skoro sve oblasti ljudske delatnosti, tako da je u nekim jezicima njihovo prvobitno ime računari zamenjeno imenom ''mašine za obradu podataka''. Iako je u početku računar često nazivan i ''elektronski mozak'', on je ''mašina bez inteligencije'' jer on zapravo izvršava samo ono što mu je zadato instrukcijama.

Za rešavanje bilo kog problema postupak rešavanja prvo mora da se raščlani na najjednostavnije korake, a zatim da se za svaki od tih koraka napiše odgovarajuća naredba koju računar treba da izvrši. Ovakav postupak naziva se programiranje, a skup naredbi koje računar treba da izvrši kako bi dobili krajnji rezultat naziva se program. Ljudi koji pišu programe za računar zovu se programeri.

Podelu računara možemo izvršiti prema:1. nameni2. broju korisnika koji mogu istovremeno da koriste jedan računar3. načinu rada

Podela računara prema nameni

Prema nameni računare delimo na :- računare opšte namene i- računari za specijalne namene.

Računari opšte namene služe za obradu različitih tipova naredbi, a specijalni računari rešavaju samo one probleme za koje su namenjeni (npr. igranje šaha, automatski piloti, upravljanje nekom mašinom idr).

Podela računara prema broju korisnika

Prema broju korisnika koji mogu istovremeno da koriste isti računar, delimo ihna: - jednokorisničke ( personalni - svaki korisnik ima svoj računar) i - višekorisničke (centralni računar opslužuje sve korisnike u sistemu).

Podela računara prema načinu rada

Prema načinu rada računare delimo na: - serijski računari i - paralelni računari.

Kod serijskih računara u jednom trenutku izvršava se jedna naredba nad samo jednim podatkom. Najveći broj računara je ovog tipa, a takvi su i svi personalni računari.

Paralelni računari mogu u posmatranom trenutku da izvrše jednu naredbu nad većim brojem podataka.

Svaki računarski sistem čine: hardver i softver. Hardver je zapravo sama mašina, tj. svi oni delovi koji mogu da se vide i dotaknu, a softver je zapravo program po kojem računar radi.

STRUKTURA I KOMPONENTEHARDVERA RAČUNARSKOG SISTEMA

HARDVER se sastoji od sledećih komponenti:- centralne (unutrašnje) memorije,- aritmetičko-logičke jedinice,- kontrolne jedinice,- ulaznih jedinica,

- izlaznih jedinica i - jedinica spoljne memorije

CPU Centralni procesor se sastoji od

                                        aritmetičko -logičke jedinice                                        upravljačke ili kontrolne jedinice i                                        unutrašnje memorije.Mikropeocesor je procesor na čipu a računari izgrađeni u tegnologiji mikroprocesora nazivaju se mikroračunari.Prvi mikroprocesor je nastao u kompaniji Intel 1971.Njegov konstruktor je Marsijan Hof.

STRUKTURA MIKROPROCESORA                    Aritmeti č ko-logi č ka  jedinica sastoji se od registara i elektronskih kola potrebnih za izvođenje aritmetičkih operacija sabiranja, oduzimanja, množenja i dijeljenja i logičkih operacija .                  Kontrolna jedinica je koordinator rada celokupnog računarskog sistema . Ona kontroliše izvršavanje programa. Uzima instrukcije iz memorije, prepoznaje ih i prosledjujeodgovarajuće akcije drugim jedinicama. Započinje operacije ulazno-izlaznih jedinica i prenosi podatke u centralnu memoriju i iz nje.                 Unutrašnja     memorija / Operativna memorija /služi za čuvanej programa, rezultata i međurezultata obrade. Operativna memorija ima višestruku ulogu:       * Prihvata ulazne podatke sa ulaznih jedinica i čuva ih dok ne dođe vreme za wnjhovu obradu u

aritmetičko-logičkoj jedinici       * čuva mđ|urezultate obrade koji se dobijaju nakon njihove delimične obrade u aritmetičko-logičkoj jedinici       *čuva krajnje rezultate obrade do dobijanja instrukcija o dostavljanju na izlazne jedinice.

BRZINA MIKROPROCESORA- izražava se u milionima operacija koje procesor može da obradi u jednoj sekundi tzv. MIPS-ovima (Million Instruction Per Second).              ELEMENTI KOJI UTIČU NA BRZINU MIKROPROCESORA:                 Du ž ina procesorske re č i  - je broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obradjuje unutar procesora                 Radni takt   -  je učestalost impulsa koji generiše sat (clock)i njime se definišu vremenski intervali kada se šta dešava u računaru. Meri se u MHz ili GHz                 Interni keš Smisao ove memorijeje da se premosti jaz između brzine mikroprocesora i operativne memorije.  Keš memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru (interni keš) ili uz njega (eksterni keš). Ova memorija ima višestruko brže vreme pristupa od obične memorije. Zbog toga se u njoj drže podaci koji se često koriste. Prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz glavne memorije u keš memoriju. Kada su sledeći put potrebni podaci procesor ih prvo potraži u keš memoriji i ako su tamo procesor im mnogo brže pristupa..

ŠIRINA MAGISTRALE

Magistrala (bus) je komunikacioni put koji stvaraju električnakola i pomoću kojih se razmenjuju informacije izmedjukomponenata. U računaru postoje tri ključne magistrale:magistrala podataka (data bus) -dvosmerna magistrala.Koristise za razmenu podataka izmedju procesora i memorijskihlokacija kao i sa ulaznim i izlaznim jedinicamaadresna magistrala (address bus) - jednosmerna magistrala.Prenosi adrese od mikroprocesora do memorije ili do drugog uređaja koji se pronalazi posredstvom adrese

kontrolna magistrala (control bus) -dvosmerna magistrala, služi za prenos upravljačkih i kontrolnih signala odprocesora ka komponentama i obratno.

  

NAJPOZNATIJI PROIZVOĐAČI PROCESORA Intel,  AMD 

Softver se može podeliti u tri kategorije:                                                             1. Operativni sistemi,                                                               2. Sistemski softver,                                                               3. Aplikativni program

1.Aplikativni softver Aplikativni programi su programi koji korisniku omogućavaju da pomoću njih na računaru rješavaju različite probleme. Drugim rečima, to je većina programa koje upotrebljavaju korisnici računara, a nazivaju se i korisnički softver.Ove programe osim proizvođača računara i specijalizovanih softverskih kuća pišu i korisnici.U aplikativne programe spadaju programi za:· obradu teksta,· rad sa tabelama ,· crtanje,· rad sa bazama podataka,· obradu slika i animacija,· komponovanje i obradu zvučnih zapisa,· proračune u nauci i tehnici i statistiku,· igre i dr.

2.Sistemski softver Osim operativnog sistema, za normalno korišćenje računara potrebni su i drugi programi koje koriste svi ili veći broj korisnika računara,a nazivaju se sistemski softver.Ovoj kategoriji pripadaju:· programi prevodioci,· veznici (drajveri) i· različiti uslužni programi .Veznici (drajveri) jesu programi za korišćenje različitih perifernih jedinica i drugih uredjaja. 

Da bi se bilo koji uređaj (štampač, skener, ploter, digitalni fotoaparat, itd.) povezao na računar, moraju se rešiti dva problema. Prvi je električno povezivanje da se računar ili uređaj ne bi oštetili. Ovo se rješava takođe na dva načina.    Prvi je da uređaj ima standarni priključak koji se povezuje na serijski, paralelni ili USB port računara.    Druga mogućnost je da uređaj ima posebnu karticu koja se ugrađuje u računar (na neki od praznih slotova), a da se na njoj nalazi priključak na koji se uređaj priključuje. Da bi uređaj koji je priljučen na računar radio, nije dovoljno samo hardversko povezivanje već se mora izvršiti isoftversko povezivanje Svaki uređaj koji se priključi na računar (štampač, skener itd.) mora da ima i odgovarajući program koji se zove VEZNIK (drajver) i koji komande date iz nekog programa prema nekom usvojenom standardu prevodi u komande koje taj uređaj razume. Ovi programi (i eventualno kartice koje se ugrađuju u računar) dobijaju se kupovinom tog uređaja (najčešće na CD-u) i instaliraju se u operativni sistem prilikom instalacije uređaja.Uslužni programiolakšavaju korisnicima pojedine poslove koji se često obavljaju (npr. kopiranje fajlova /CD,DVD/, kompresija podataka , presnimavanje fajlova, diskova, defragmentacija diskova,itd.). Primeri programa :WinZip, WinRar, WindowsCommander, Total Commander, Windows Explorer...Ovakvi programi mogu se isporučivati korisnicima kao dodatak operativnom sistemu, ali ih najčešće pišu i distribuiraju sami korisnici ili profesionalni programeri Programi prevodiociProgrami za prve računare pisani su u mašinskom jeziku. Naredbe ovog jezika sastojale su se od nizova jedinica i nula koje su označavale stanja bitova u memoriji računara. Ovakve naredbe najčešće su bile logički podjeljene u dva dijela.                              Prvi deo je predstavljao kod operacije (naredba koju računar treba da izvrši), a             Drugi deo adresu registra u memoriji računara u kome je uskladišten podatak. Pisanje ovakvih programa bilo je veoma težak posao, podložan greškama. To je navelo tadašnje programere da izmisle simbolički jezik, u kome je operacija koju računar treba da izvrši dobila svoje ime, a i adresa memorijske lokacije je dobila neko simboličko ime. Programi napisani u ovakvom simboličkom jeziku prevodili su se kasnije u mašinski jezi ktako što je programer zamjenjivao naziv operacije njenim kodom, a simboličku adresu stvarnom adresom. U ovakvom postupku svaka naredba simboličkog jezika prevodila se neposredno u odgovarajuću naredbu mašinskog jezika.

Kasnije je ovaj postupak prevodjenje automatizovan tako što je napravljen program koji je kao ulazne podatke učitavao program napisan u simboličkom jeziku i zamenjivao ih naredbama mašinskog jezika, tako da je rezultat rada ovog programa bio program u mašinskom jeziku. Ovaj program za prevodjenje nazvan je ASEMBLER. 

U to vreme su arhitekture računara bile različite i za svaki računar postojao je poseban simbolički jezik koji je zavisio od njegove arhitekture. Da bi se olakšalo pisanje programa, a i njihova prenosivost sjednog računara na drugi, razvijeni su programski jezici koji su bili bliži korisnicima u odredjenim oblastima. Ovi jezici su se sastojali od dvadesetak reči engleskog jezika, skupa svih pravila za dodjeljivanjeimena memorijskim lokacijama sa podacima i skupa pravila za formiranje ispravnih naredba u programskom jeziku. Pomoću rečnika i ovih pravila pisan je program u ovom jeziku,koji je gotovo bio nezavisan od arhitekture računara. Ovakav program zove se izvorni (source) program.Medjutim, da bi program napisan u nekom od ovih jezika mogao da se izvšava, trebalo ga je prevestiu mašinski jezik. Za ovo prevodjenje korišćen je program nazvan KOMPAJLER (compiler). Kompajler je program prevodilac koji učitava celokupan program u izvornom jeziku kao ulazne podatke, a kao rezultat daje program u mašinskom kodu, pri čemu je jedna naredba izvornog jezika prevođena u više naredbi mašinskog jezika. I dalje je za svaku arhitekturu računara morao postojati odgovarajući program prevodilac tj. za svaki programski jezik koji je korisnik želeo da koristi na tom računaru.

 Da bi se izvršio program napisan u nekom izvornom jeziku, treba ga prvo uneti u računar. Ovo unošenje programa (i podataka) u računar izvodi se pomoću posebnog programa koji se zove editor. Zatim se ovako unet izvorni program prevodi pomoću programa prevodioca da bi se dobio mašinski kod. Posle toga korišćenjem programa za povezivanje (linker) prevedeni program se spaja sa drugim programima i sistemskim softverom da bi se dobio izvršni program. Takav program se korišćenjem programa za punjenje (loader) unosi u memoriju računara i izvršava. Za traženje grešaka koristi se poseban program, koji u tome pomaže i naziva se u računarskom žargonu dibager (debugger). Ranije su kod personalnih računara ove operacije izvođene u posebnim programima i odvojeno. U poslednje vreme, programi prevodioci za personalne računare ne razvijaju se odvojeno, nego su sve komponente sastavni delovi jednog razvojnog okruženja. Arhitekture personalnih računara su jednake, pa se prema tome, program prevodilac koji radi na jednom računaru može koristiti na svim personalnim računarima.

3.Operativni sistemi 

Operativni sistem je kopleksan programski sistem sastavljen od skupa programa koji treba da obezbedi lako i efikasno korišćenje računara. Bez operativnog sistema hardver računara, ma kolikoon kvalitetan bio, ne služji ničemu. U opštem smislu, operativni sistem se može definisati kao skup programa koji upravljaju  resursima računarskog sistema i obezbeđuje interfejs ka korisniku.Da bi zadovoljio sve ove zahtjeve, operativni sistem ima funkcije:                                          1) upravljanje perifernim jedinicama,                                           2) upravljanje memorijom,                                        3) upravljanje mikroprocesorom,                                        4) upravljanje podacima i programima,                                           5) kontrola funkcije (uključujući i otkrivanje i otklanjanje grešaka).Operativni sistem mora stalno da prati akcije programa i promjene u stanju hardvera i da djeluje u skladu sa tim promenama. Ovo djelovanje operativnog sistema odvija se pozivanjem odgovarajućih sistemskih programa u sastavu operativnog sistema kojima se izvršavaju različiti zadaci, a u skladu sa komandama koje mu je zadao korisnik .Operativni sistemi mogu se podjeliti na osnovu:                                            broja programa koji mogu istovremeno da budu u memoriji,                                             broja korisnika koji mogu istovremeno da koriste računar,                                             načina zadavanja komandi i                                             prenosivosti na različite arhitekture.Na osnovu broja programa koji mogu biti istovremeno u memoriji operativni sistemi se djele na :                    monoprogramske - monoprocesne (jednoprocesne)/MS DOS/        Monoprogramski operativni sistemi omogućavaju da računar u memoriji drži i izvršava samo jedan program                     multiprogramske - multiprocesne (višeprocesne)        Multiprogramski operativni sistemi onogućavaju da se u centralnoj memoriji računara nalazi više programa istovremeno, od gojih se samo jedan izvršava u jednom trenutku. Vrijeme i redosled izvršavanja programa određuje operativni sistem/WINDOWS,LINUX/Na osnovu broja korisnika koji istovremeno koriste računar operativni sistemi se djele na:                    jednokorisničke (singleuser)   /DOS/                      višekorisničke (multiuser)/Novell Net Ware, Windows NT (Now Technology), Windows 2000, Linux /Na osnovu zadavanja komandi operativni sistemi se djele na:

                    operativne sisteme komandnog tipa

Kod operativnih sistema komandnog tipa komande  se zadaju ukucavanjem naredbi sa svojim parametrima.  Najpoznatiji operativni sistemi komandnog tipa su Unix iMS DOS.        Operativne sisteme sa grafi č kim okru ž enjem

Kod grafičkih operativnih sistema komande se najčešće zadaju pokazivanjem na nju. Komande su u obliku sličica koje predstavljaju određene komande. Najpoznatiji operativni sistemi sa grafičkim okruženjem su Windows   i Linux. Windows proizvod firme Microsoft prve verzije - samo grafička nadogradnja starog MS-DOS-a j jednostavan korisnički interfejs i dobar marketingdve glavne linije Windows-a               za radne stanice (Windows 3.11, 95, 98, ME, XP, Vista, Windows 7)               za servere (Windows NT, 2000, 2003...)Linux   razvio ga je Linus Torvalds 1991. godine tokom studija, na osnovu MINIX verzije Unix-a kernel je besplatan (u javnom vlasništvu) distribucije - paketi koji uključuju kernel, drajvere, verzije grafičkog korisničkog interfejsa i određen broj korisničkih programa (mogu biti besplatne ili komercijalne) trenutno postoji preko 200 aktivnih distribucija za PC računare (Red Hat, Debian, Ubuntu, SuSE,

Fedora, Slackware, Knoppix) Live distribucijeNa osnovu prenosivosti na različite tehnologije operativni sistemi se dele na:                    prenosive (portable) ij                    neprenosive (proprietary)Neki od  OS :             1.MS DOS             2.MS Windows             3.Unix             4.Linux             5.MAC OS (Mekintoš operativni sistem                      

Šta je BIOS?BIOS je program ugrađen u računare koji pokreće operativni sistem kada uključite računar. Takođe se naziva i sistemski firmver. BIOS je dio hardvera računara i odvojen je od operativnog sistema Windows.

Šta je HARD DISK?Tvrdi disk (eng. hard disk) je uređaj koji piše i čita podatke. Svaki računar danas ima barem jedan tvrdi disk, na njemu se drže svi podaci neophodni za pokretanje računara, kao npr.operativni sistem, te on ustvari omogućava računaru da zapamti podatke i poslije isključivanja istog. Sam hard disk je izumljen 1950-tih godina, kapaciteta od samo nekoliko megabajta danas su došli do mnogo većih brojki, danas se kapaciteti mjere u stotinama gigabajta (GB), čak na nekim web-serverima i u terabajtima (TB). Bilo šta što se nalazi u disku je zapravo red bajtova, više ili manje. Svaka datoteka bila ona slika, video, tekst ili nešto drugo je red bajtova zapisanih, u ovom slučaju, na tvrdom disku.

Vrste medija: Tiskani CD, CD-R, CD-RW, tiskani DVD, DVD-R, DVD+R, DVD-RW, DVD+RW, DVD+R DL, DVD-R DL, Lightscribe DVD+R itd...Kako se snaći sa tolikim brojem raznih medija. Pogledajte priloženu tablicu:

Uređaj tisk CD

CD-R

CD-RW

tisk DVD

DVD-R

DVD-RW

DVD+R DVD+RW

DVD-R DL

DVD+R DL

CD-ROM R R R - - - - - - -CD-RW Recorder R W W - - - - - - -

DVD-ROM R R R R R R R R R RDVD-RW Recorder R W W R W W R R R R

DVD+RW Recorder R W W R R R W W R R

DVD-+RW Recorder R W W R W W W W R R

DVD-+RW/-+DL Rec. R W W R W W W W W W

Combo R W W R R R R R R R

R - Read - Čitanje.....Uređaj čita medij.........................................................................

W - Write - Pisanje...Uređaj čita i zapisuje podatke na medij.........................................

Tiskani CD,DVD.......Mediji na kojima se isporučuje muzika, programi, igre npr.Audio C

Kapacitet medija: Standardni CD mediji su 74minutni kapaciteta 650 MB i 80minutni kapaciteta 700 MB. U trgovinama još možete pronaći nestandardne 90 ili 99minutne CD medije.CD mediji manjeg promjera (8 cm) su obično kapaciteta 180 ili 210 MB.DVD medij je standardne veličine 4,7 GB dual layer 8,5 GB...

POJAM INFORMACIONOG SISTEMA

Internacionalna federacija za obradu podataka (International Federation for Information Processing - IFIP) definiše informacioni sistem na sljedeći način: "Informacioni sistem je sistem koji prikuplja, pohranjuje, čuva, obrađuje i isporučuje informacije važne za organizaciju i društvo, tako da budu dostupne i upotrebljive za svakog ko se želi njima koristiti, uključujući poslovodstvo, klijente, zaposlene i ostale. Informacioni sistem aktivni je društveni sistem koji se može, ali i ne mora, koristiti informacionom tehnologijom."

Informacioni sistem organizacije se može definisati i kao skup ljudi i tehničkih sredstava koji po određenoj organizaciji i metodologiji obavljaju prikupljanje, memorisanje, obradu i dostavljanje na korištenje podataka i informacija. Takođe, informacioni sistem se može definisati i na sljedeće načine:"Informacioni sistem je odredjeni skup metoda, postupaka i resursa, oblikovanih tako da se potpomogne postizanje nekih ciljeva." (Thierauf R.)"Informacioni sistem je sveukupnost svih informacionih procesa u organizaciji." (Niederberger A.)

Posmatrano sa aspekta sistematskog pristupa: "Informacioni sistem predstavlja sređeni skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji se tim aktivnostima bave."Informacioni sistem djelujući u okviru neke organizacije, omogućava joj da komunicira unutar sebe i sa svojim okruzenjem. Prema tome, uslov opstanka bilo koje ogranizacije je da raspolaže adekvatnim informacionim sistemom, u kojem su razrađeni postupci informacionih aktivnosti. U nekim ogranizacijama te postupke obavljaju ljudi, a u drugima se koristi moderna informaciona tehnologija. Iz toga proizilazi da informacioni sistem može biti manuelan ili podržan informacionom tehnologijom, odnosno kompjuterizovan."Informacioni sistem podržan informacionom tehnologijom je informacioni sistem koji uključuje korištenje računarske tehnologije."

Na osnovu navedenog, bitno je uočiti sljedeće: Pojam informacionog sistema znatno je širi u odnosi na računar i računarsku obradu podataka. To znači da informacioni sistem obuhvata i kompjuterizovane i nekompjuterizovani dio informacione djelatnosti, što upućuje na zaključak da informacioni sistem postoji i onda kada nema računarske podrške.

Informacioni sistem je kompleksan organizacioni sistem, a kompleksnost se odnosi i na strukturu elemenata i na strukturu veza kako u okviru sistema tako i sa okruženjem i Informacioni sistem obuhvata sve informacione djelatnosti što znači da se ne može poistovjetiti sa jednom, pojedinačnom od tih djelatnosti.

Informacioni sistem treba da bude postavljen tako da:

Bude razumljiv svim korisnicima; Jednostavan u prezentovanju informacija; Pouzdan i Da omogućava iskazivanje obrađenih informacija u vrlo kratkim vremenskim intervalima.

Informacioni sistem (eng. Information System) je sistem u kome se veze između objekata i veze sistema sa okolinom ostvaruju razmenom informacija.

Osnovni zadatak informacionog sistema je prikupljanje, obrada, arhiviranje, analiza i distribucija informacija.

Cilj informacionog sistema: Obrada prikupljenih podataka u informacije, radi njihove transformacije u znanje za specifičnu (poslovnu) namjenu.

Kod informacionih sistema (slika) upravljanje se ostvaruje preko povratne sprege koja utiče na ulaze, transformacije i izlaze. Uticaj okruženja se takone manifestuje na sve elemente informacionog sistema.

Informacioni sistemi, zasnovani na primjeni informacione tehnologije (slika) sadržeslijedeće komponente:- hardver,- softver,- mreža,- procedure,- metode i tehnike (znanja zaposlenih),- procesi i podaci,- baze podataka i- društveni kontekst.Iz perspektive Javne uprave, IS predstavlja organizacijsko i menadžersko rješenje bazirano naIT, gdje se nesmije zanemariti i utjecaj okruženja.

MEMORIJE I NJIHOVA PODJELA

Memorija računara može biti unutrašnja i spoljašnja. Unutrašnja memorija je namenjena privremenom pamćenju

podataka i programa i procesor joj može direktno pristupiti. Spoljašnja memorija služi za dugotrajno čuvanje

programa i podataka.

Podjela memorije se može izvršiti i na osnovu drugih kriterijuma:

Prema fizičkom načinu zapisivanja podataka (elektronski, magnetni, optički)

Prema metodi pristupa (memorije sa neposrednim pristupom, memorije sa direktnim pristupom, memorije sa

sekvencijalnim pristupom, asocijativne memorije)

Prema načinu organizacije (adresne,asocijativne i stek memorije)

Prema trajnosti podataka po nestanku napajanja (postojane i nepostojane memorije)

Najvažnije karakteristike memorije su:

1. Kapacitet- broj bajtova ili bitova koji se mogu zapamtiti u memoriji

2. Vreme pristupa-vremenski interval koji protekne od dovođenja signala za definisanje pristupa do završetka

upisa ili čitanja

3. Brzina prenosa podataka - broj bitova, bajtova koje uređaj može preneti u jednoj sekundi

4. Cijena bita memorije - odnos ukupne cijene memorije prema kapacitetu memorije

Spoljašnja memorijaJedinice spoljne memorije se prema pristupu dele na:

–        Jedinice spoljne memorije sa direktnim pristupom (disketa i hard disk)

–        Jedinice spoljne memorije sa sekvencijalnim pristupom (magnetna traka)

–

S obzirom na to da se sadržaj unutrašnje memorije kopira, bajt po bajt na spoljnu memoriju, to se kapacitet spoljne

memorije  izražava u istim jedinicama kao kapacitet unutrašnje memorije, tj. Brojem bajtova koji može da se

uskladišti na spoljnu memoriju.

Jedinice spoljne memorije su realizovane na četiri načina: Tvrdi disk (hard disk)

Disketa (floppy disk)

Kompakt disk (CD,DVD)

Fleš (flash) disk ili SSD (Solid State Disk)

Hard disk Hard disk se sastoji od više ploča premazanih magnetnim materijalom postavljenih na istoj osovini.

Brži je i znatno većeg kapaciteta nego disketa.

Staze sa istim poluprečnikom sa gornje i donje strane svih ploča čine cilindar.

Značajni parametri za izbor diska su:

–        Srednje vreme pristupa podatcima

–        Brzina prenosa podataka

–        Kapacitet diska

Unutrašnja memorija Operativna (unutrašnja )memorija ima višestruku ulogu:                 * Prihvata ulazne podatke sa ulaznih jedinica i čuva ih dok ne dođe vrijeme za njihovu obradu u aritmetičko-logičkoj jedinici                 * čuva međurezultate obrade koji se dobijaju nakon njihove delimične obrade u aritmetičko-logičkoj jedinici    PODJELA UNUTRAŠNJIH MEMORIJA                                                                RAM                                    ROM                                    Keš                                    Bafer                                    Virtualna memorija

RAM (Random Access Memory

  *privremena memorija /sadržaj se gubi po prestanku električnog napajanja/     *sadržaj može da se čita i upisuje  Procesor može izvršavati samo one programe koji se nalaze u ROM ili RAM memoriji. Zato je potrebno sve programe koje će računar izvršavati, pre izvršenja premestiti u RAM. Program koji korisnik pokrene na računaru, podhrani se najprie u RAM memoriju i tek se onda može izvršiti. Ova memorija se zato i zove korisnička memorija.RAM memorija nije sastavni dio ploče.Na ploči se nalaze posebna priključna mjesta-slotovi u koja se ubacuju memorijuski moduli RAM memorije ROM–(Read Only Memory)            *Trajna memorija čiji sadržaj može samo da se čita.             *Sadržaj upisuje proizvođač računara             *U ROM memoriji su delovi operativnog sistema.             *Program smešten u ROM memoriji naziva se BIOS  BIOS

   *se automatski pokreće čim se uključi računar.     *testira uređaje računara – da li su ispravni i pravilno povezani.     * ako nešto nije u redu on prijavljuje grešku (kao zvučni signal ili poruka na ekranu). 

  KEŠ         * memorija je vrlo brza memorija         * nalazi seu samom procesoru (interni keš) ili uz njega (eksterni keš).         * ima višestruko brže vreme pristupa od obične memorijje i u njoj drže podaci koji se često koriste.         * Brža je od RAM memorije, ali manjeg kapaciteta        * Nakon isključenja računara sadržaj ovih memorija se brišePrilikom prvog zahtjeva za podacima oni se kopiraju iz glavne memorije (RAM) u keš. Kada su sledeći put potrebni isti podaci, procesor ih prvo potraži u ovoj memoriji. Ako su podaci tu, procesor im pristupa mnogo brže. Ako podaci više nisu u keš memoriji, moraju se ponovo uzeti iz glavne memorije  BAFERsu dijelovi RAM-a koje neki programi alociraju za svoje potrebe.Jedna od čestih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka.  Ako računar ne može dovoljno brzo da obrađuje podatke koji mu se dostavljaju oni se privremeno deponuju u bafer dok ne stignu na obradu, da se ne bi prekidao proces unošenja. Slično, pri štampanju, ako štampač ne može dovoljno brzo da odštampa podatke, oni se šalju u bafer, pa se štampajuiz njega  VIRTUALNA MEMORIJAJe tehnika koju koristi OS(operativni sistem) da upravlja lokacijama segmentiranog programa tako da korisnik ima iluziju da memorija nije ograničena