rana moderna 1

7/25/2019 Rana Moderna 1

http://slidepdf.com/reader/full/rana-moderna-1 1/111

“Velikim geografskim otkrićima” nazivamo nalaženje novih pomorskih puteva i kontinenata odstrane evropskih moreplovaca, istraživačа i osvajača u 1! i 1"! veku! Velika geografska otkrića sustvorila preduslove za stvaranje stalnih veza izme#u udaljenih krajeva planete! $tkrićima je započelaekspanzija %vrope! %vropljani su različitim sredstvima &osvajanje, naseljavanje, verski uticaj'nametnuli svoju vlast većem delu sveta!

(nanja o zemlji su dolazila iz dva izvora) predstava naučnika i izve*taja putnika! + oa slučaja io je važan uticaj -raljana na %vropu, jer se preko njih %vropa upoznala sa delima antičkih pisaca, ame#u njima i sa delima geografa!

Važni klasični pisci u pogledu geografije su ili .traon i /tolemej! .traon je tvrdio da zogklime oko ekvatora, tamo raste posena flora i fauna, npr! pominje kržljavo drvo 0 silfijum 0 od kojegse doija terpentin&smola koja se doija od četinarskih *uma'!

edan od najznačajnijih geografa antičkog doa, io je %ratosten! $n je do*ao na ideju da izračunaoim zemlje, ako izmeri senku koju pravi sunce u -leksandriji, kada je u -suanu zenit! &odredio je daoim iznosi 2 345 km, oma*io je za oko 555 km' %ratosten je podelio zemlju na meridijane&geografska dužina ili longituda, spaja s! pol i j! pol, istok6zapad' i uporednike &geografska *irina ililatituda, ekvator, sever6jug'!

7laudije /tolemej je io helenizovani %gipćanin koji je živeo sredinom 4! veka nove ere! $n je usvojim spisima sarao sva do tada poznata geografska i kosmografska znanja! (načajna su dva njegovarada) “Geografija” i “Astronomija”! -stronomija je poznata i pod arapskim nazivom “Almagest”, *tose može prevesti kao “8ajveći zornik”! /tolemejeva slika kosmosa se zasnivala na geocentričnomsistemu &(emlja je centar kosmosa'! .ve dok 8ikola 7opernik nije izvr*io revoluciju u astronomiji,ovo je ila prihvaćena slika sveta! 8a osnovu /tolemejeve knjige, 9žon :olivud je sastavio knjigu“Lopta sveta”, i na osnovu ovog dela, me#u učenim ljudima se ra*irilo mi*ljenje da je zemlja okrugla!

9rugo /tolemejevo delo “;eografija” je u %vropu stigo preko ;rka, a ne -rapa, iako se <drizi,=avar iz .eute koji je živeo na dvoru >ožera <<, oslanjao na /tolemejevo delo pri sastavljanju“>ožerove knjige”! /rvo *tampano izdanje “;eografije” se pojavilo 12?! godine u Vićenci, a prvoizdanje sa kartama u @olonji 12??, a poolj*ana verzija u >imu 12?A! godine!

/rema /tolemeju, (emlja je ila okrugla! $n ju je izdelio na B"5 stepeni dužine i *irine, izračunaonjen oima i odredio %kvator! $pisuje pojedina mesta sa datim koordinatama, me#utim, /tolemej jeodacio %ratostenovu procenu, i izračunao je da je (emljin oim 4A hiljada kilometara! -frika je ilaspojena sa 7inom, tako da je <ndijski okean prikazan kao more koje je ilo okruženo kopnom koje jena istoku i jugu ilo Terra incognita!

=e#utim, pored, “naučnih” dela, postojala su i rojna dela sa raznim mitskim slikama sveta!.ačuvano je preko "55 mapa sveta iz srednjeg veka! .ve su ile kružnog i lago elipsoidnog olika, a(emlja je predstavljana kao ravna ploča okružena okeanom!

Julije Solinus Polihistor je, oko 4B56425! godine, napisao delo “(irka retkosti” u kojem iznosineverovatne podatke, čak i o onim predelima koji su njegovim savremenicima ili poznati) da u %vropi

žive pitoni koji sisaju mleko iz kravljeg vimena, kao i risoviC<sidor .eviljski &"56"B"' je pisao da je (emlja podeljena izme#u 8ojevih sinova) .ema, :ama iafeta! -zija je doila ime po kraljici -ziji “od roda .emova” 0 4? naroda je nastanjujeD -frika jedoila ime po -feru, :amovom potomku 0 B5 rasa je naseljavaD %vropu nastanjuje 1 afetovih

plemena! + sredi*tu zemlje se nalazi erusalim, i svaka epizoda iz @ilije je imala svoje mesto na mapisveta!

edna od osoina srednjeg veka, jeste i potraga za rajem, ali nisu se svi slagali sa lokacijom raja! 8ajčuvenija priča o potrazi raja jeste priča irskog monaha Sv. Brendana &2A26?A' koji je zaplovio nazapad, i posle rojnih ura stigao na jedno plodno ostrvo za koje je tvrdio da je raj!

/rema 7ozmi -leksandrijskom, koji je autor “Topografije kristijana”, (emlja je prikazana kaočetvrtasta kutija čiji ispupčeni poklopac predstavlja neeski svod!

Pjer d Aji, francuski kardinal, je u svom delu “Slika Sveta” prikazao -friku kao ostrvo, a <ndijskiokean kao otvoreno more! =e#utim, u narednoj knjizi je ipak prihvatio /tolemejevu sliku -frike!/ouzdan izvor oave*tenja, ili su čuveni jevrejski kartografi i proizvo#ači pomorskih

instrumenata sa =ajorke!



Euven je “Katalanski atlas” koji je 1B?! godine izradio kartograf -raham 7resk iz /alma de=ajorke! &samo jedan primerak je sačuvan, i čuva se u 8ac! il! u /arizu'! + -tlasu je ila i karta-frike, na kojoj su ili prikazani tokovi reka 8igera i .enegala, i ova karta je imala velik uticaj na

portugalske moreplovce!$ -ziji su %vropljani ili olje oave*teni! =noga evropska poslanstva su, polovinom 1B! veka

ila slata u =ongoliju, koja je tada ila ogromna država, te su pape i evropski vladari hteli da pridoiju

=ongole za rat protiv -raljana i Furaka, kao i da uspostave trgovačke veze sa njima!/ored izve*taja =arka /ola, postoje i druga svedočanstva o -ziji! /apski izaslanik, fratar 7arpini je putovao u =ongoliju &142?61423' i o svom putovanju je sastavio detaljan izve*taj, u kojem opisujenačin života =ongola, oičaje, kao i političku i vojnu organizaciju! 7arpini je prvi zaeležio ruskaimena velikih reka) 9njepra, 9ona, Volge, +rala! 8a osnovu priča je izradio porodično stalo 9žingis6kana!

Grancuski fratar, Vilijem >uruk, je ustanovio gde se tačno nalaze u*ća 9ona i Volge, kao i da je7aspijsko more u stvari jezero! /rvi je opisao kinesko pismo, i govorio je o udističkoj religiji!

Fokom 1! veka, rodovi na kojima su plovili istraživači nisu ili gra#eni poseno za tu svrhu!/ostojale su dve tradicije u gradnji rodova) severnoevropska i južnoevropska! .redozemlje je imalo

najdužu tradiciju u rodogradnji! 8ačin gradnje i vrste rodova, su ili uslovljeni pre svega prirodnimuslovima! /lovida .redozemljem je ila relativno ugodna i manje opasna! (a prevoz roe su kori*ćeniglomazni i spori jedrenjaci, dok su za ratovanje kori*ćene galije!

;alije su ili rodovi na vesla, niskih okova, dužine oko 25, a *irine oko metara, i imale su gaz4 metra! @ile su u upotrei na .redozemlju sve do 1?! veka, ali se mogu videti i u 1A! veku! 8jihova

prednost su ila vesla, koja su se koristila kad nije ilo vetra, kao i to *to su galije olje manevrisale od jedrenjaka! <pak, nisu ile pogodne za dugu plovidu, jer prostora za zalihe nije ilo dovoljno, a i uslučaju lo*eg vremena nisu ile stailne! + geografskim otkrićima, galije nisu igrale ulogu!

(a plovidu preko -tlantika, gra#eni su *iroki rodovi visokih okova, koji su za za*titu odnapadača imali na krmi &zadnji deo roda' i pramcu &prednji deo roda' izdignute kule! $vakav rodzvao se kog ili kogan!

7ao posledica posredstva @aska izme#u severnih i sredozemnih pomoraca, na .redozemlju su se pojavile karake, jedrenjaci visokih okova! Važni rodovi istraživača ile su karavele! 8astale sume*avinom evropskih i arapskih rodograditeljskih tradicija! $tuda su najčuvenije ile karavele

portugalskih i andaluzijskih majstora! @ile su težine "56?5 tona, duge 46B5 metara, i imale su posaduod 256ak ljudi! 7rajevi karavele su ili veoma izdignuti, na zadnjem delu palue se nalazila kula&tolda' iznad koje se nalazila krmnica &toldilja'! 7aravele su imale B jarola, ile su lake i plitkog gaza,te se sa njima lako manevrisalo! @ile su pouzdane u prioalnoj plovidi, a ile su uspe*ne i u

prekookeanskim putovanjima! /ostojao je čitav niz me#utipova izme#u karavele i karake! Fo su ilenave! 7aravele su izvi#ale teren, a u navama se nalazila većina posade i zaliha! Fokom 1"! veka

javljaju se galeoni, duži i vitkiji od karaka!

(a kapetana roda često su postavljani ljudi koji se nisu razumeli u pomorstvo, to su ili vojnici ilitrgovci, zavisno od svrhe putovanja! $soa koja je upravljala plovidom io je zapovednik roda, i on

je morao da ude iskusni pomorac! (apovednik roda morao je da poznaje navigaciju! $n i kormilarsu ili odgovorni za upravljanje rodom! Vi*i rang me#u mornarima imali su nostromo &zapovednik

palueD nadležan za sidro i jedra' i rukovalac namirnica &zadužen za snadevanje vodom, hranomC'!.vaki rod nije imao kuvara, već su to oavljali “mali” ili mornari “nižeg” ranga!

:rana je konzervirana su*enjem i usoljavanjem mesa &salamura', i su*enjem i ki*eljenjem povrća!<shranu mornara su činili meso u salamuri, usoljene sardine ili sardele na sredozemlju, ili haringe naseveru! Fako#e, mornari su se posvećivali riolovu, a umesto hlea jeo se dvopek! 8eki rodovi sunosili ra*no koje je ilo jako zasoljeno, kako i se za*titilo od pacova i crva! Fako#e, na rodove su

tovareni i sir, eli i crni luk, su*eno povrće, pasulj i tur*ija!Voda je ila velik prolem! /o*to se čuvala u drvenim uradima, ona i ustajala ili i se uu#ala, 8a putovanjima, urad se punila ki*nicom! (og prolema sa vodom, ukrcavane su velike količinevina! -lkohol je, tako#e, mornare *titio i od crevnih olesti! 8a portugalskim rodovima, dnevno



sledovanje vina ilo je pola litre! @urad sa vodom i vinom, su služila kao alast, te su nakon pražnjenja punjena sa morskom vodom!

8a putovanjima, mornari su se često razoljevali! 8ajopasnija olest io je skorut, uslednedostatka vitamina H! <ako su mnogi pretpostavljali *ta je uzrok olesti, skorut nije iskorenjen svedo 1A! veka, kada je moreplovac 9žems 7uk, prisiljavao mornare da pojedu orok od ustajalog kiselogkupusa! Fako#e su na rodove ukrcavali i tropsko voće!

Fako#e i nužnici su ili velik izvor zaraze! /ravi nužnici nisu postojali, ali je ne*to slično tomenapravljeno u potpalulju za oficire!

9o 1! veka, uglavnom se radilo o prioalnoj plvidi! + pomorstvu postoje pojmovi “navigacija” i“locovanje”! 8avigacija podrazumeva upravljanje rodom ka odre#enoj tački kada kopno nije navidiku, dok je locovanje &od lat! reči lot 0 čvor' način plovide kada su zemlja ili neki drugi orijentirividljivi! =ornari su užetom na kome su ili čvorovi merili duinu mora!

Iocovanje je zamenjeno navigacijom po otvorenom moru na prelazu iz 1! u 1"! vek! /omorci sutada upravljali na osnovu iskustva, poznavanja oale i osmatranja! $d instrumenata, na raspolaganju suim ili samo uže za merenje duine i primitivni kompas!

/ostojali su priručnici za pomorce) portolani na .redozemlju i ogledala mora na severozapadu

%vrope! /ortolani “ Lučki vodiči” su karte oale sa uputstvima za oalnu plovidu! Već početkom !veka, pojedini pomorci na .redozemlju su eležili svoja iskustva! $ve karte, nazvane “peripuls”&ploviti uokolo' predstavljaju preteču portolana, koji se javljaju tek posle 1B55! godine!

/ortolanske karte su ra#ene na pergamentu pola metra dugom, linija oale je ucrtavana crnimmastilom, geografska mesta su upisivana crnom, a važne luke crvenom ojom, a dodavane su izastavice kao oznaka političke pripadnosti! 8ajveći gradovi su predstavljani vinjetama! $pasna mestakrstom ili tačkom! + 1A! veku, sarani su podaci iz različitih portolana u jedan oiman priručnik“Compasso da navigare”!

.lični priručnici u severnoj %vropi, zvali su se “routier ” ili “ogledala mora”! 8ajstariji potiče iz%ngleske, sa početka 1! veka! (a razliku od portolana, uputstva o orijentirima i kursevima, su ilimanje verodostojni i pouzdani! .adržali su tačne podatke o duini mora, kao i pojedinosti o plimi ioseci!

(a orijentaciju na otvorenom moru su kori*ćeni kompas i kvadrant! 7vadrant je io sprava zamerenje visine i ugla severnjače! 9a i se odredio položaj roda kori*ćen je astrolab! <zumeo ga je:iparh, dva veka pne, a usavr*io nemački astronom 7enigserg! .lužio je da izmeri položaj zvezda injihovu udaljenost od horizonta!

Uroci velikih geografskih otkri!a9olaskom Furaka u 1! veku, praktično su prekinute veze izme#u %vrope i 9alekog istoka! +

%vropi se oseća nedostatak plemenitih metala, zlata i srera, kao i druga, luksuzna roa, koju jeevropsko trži*te doavljalo sa dalekog istoka!

PORTUGALSKO OTKR!" PUTA #A $%&U KOLO$&AL$A "KSPA$#&A '('()'*+,-

/očetak portugalskih otkrića se vezuje za princa "nrikea ./enrija0 1oreplovca! <pak, %nrike,sem kratkog pohoda na .eutu u .evernoj -frici, nije plovio, ali je nadimak "oreplovac doio zogtoga *to je okupljao naučnike i pomorce, i podsticao je istraživanja! $d 121A! do 12"5! godine,/ortugalci su postupno istraživali, do tada nepoznatu, oalu -frike, i stvorili su preduslove zanalaženje pomorskog puta za -ziju!

%nrike =oreplovac je ro#en 1B32! godine, kao treći sin portugalskog kralja Joaoa &ovana', imaonadimcima 7opile i Veliki, jer je io osnivač dinastije -vis! =ajka Gilipa je ila ćerka rodonačelnika

engleske dinastije Iankaster, 9žona ;onta! Joao je u ici kod -lžuarote 1BA! godine potukao7astiljce i oezedio nezavisnost /ortugalije! %nrike, kao i njegova raća 9uarte &%dvard' i /edro, jedoio doro orazovanje!



8eki dvorski sluga, koji je izvesno vreme proveo u muslimanskom zaroljeni*tvu, pričao jekraljevskom rizničaru o ogatstvu .eute! .euta je ila trgovačko sredi*te i gusarsko gnezdo, i ila jesme*tena nedaleko od ulaza u ;iraltar! /o sluginoj priči, grad se mogao lako zauzeti jer nije io

ranjen sa mora! Fada je rizničar nagovarao kralja da krene u pohod na .eutu!+ početku je kralj odijao, nije verovao da se grad može lako zauzeti, a i ukoliko i .euta pala,

7astiljci i zauzeli ;ranadu &koja je zavisila od pomoći iz .eute', te i onda oni mogli napasti i

/ortugal!<pak, kralj se odlučio da preduzme pohod! 8ajpre je poslao jedan rod, sa navodnomdiplomatskom misijom do .icilije, a zapravo su kapetani doili nare#ene da prouče utvr#enja .eute ida eleže de*avanja!

/otom su počele pripreme za pohod! %nrike, koji je tada imao 41! godinu, je treao da organizujegra#enje i pripremanje rodova, kao i prikupljanje posade u severnom delu zemlje sa sedi*tem u$portu &tu je spomenik *kemićima, jer su stanovnici jeli samo njih da i pomogli opremanje

rodova'! /edro je doio isti zadatak, samo na juguD njegovo sedi*te je ilo u Iisaonu! 9uarte jerukovodio finansijama i sudstvom, a kralj je preuzeo diplomatske pripreme!

$premanje je trajalo nekoliko meseci! $dredi*te pohoda je držano u najvećoj tajnosti! 7astilja i;ranada su se rinuli, jer su smatrali da će oni iti napadnuti!

Glota od 455 rodova se okupila avgusta 121! godine u Iisaonu! 7raljica Gilipa je nasamrtničkoj postelji lagosiljala pohod, a sinovima darovala po mač! 7ada se u drugoj poloviniavgusta 121! godine, pojavila portugalska flota, stanovnici .eute su ili iznena#eni! 8apad je počeo1! avgusta, posle kratke ore luka je osvojena, poginulo je samo A /ortugalaca, a sva tri portugalskakraljevića su proizvedena u vitezove!

$vaj pohod je označio početak portugalske ekspanzije! %nrike tada od muslimanskih trgovacadoija oave*tenja o krajevima -frike, te se posvećuje istraživanjima!

%nrike je 121A! godine odlučio da počne sa sistematskim i smi*ljenim istraživanjima! 8ameravao je da povede krsta*ki pohod i zauzme ;iraltar, ali kada je njegov otac zaranio taj poduhvat, %nrike je napustio život na dvoru i svoje sedi*te je smestio u pokrajini -lgarve, u lizini luke Iagos, na rtu.ao Vinsente! $vaj rt su antički geografi nazivali “svetim” pa je i oližnje naselje nosilo ime KapSagres! $vde je izgra#ena tvr#ava, kao i opservatorija i mornarički arsenal! 7ap .arges je izrastao u

pomorski *kolski centar, izučavani su matematika, astronomija i geografija!%nrike je uposlio i kartografa Jehudu #reska, sina -rahama 7reska sa =ajorke, koji je

ueležavao u mape sve nove podatke do kojih su dolazili portugalski mornari! $ 7ap .agresu se nezna mnogo, jer su /ortugalci sve čuvali kao najveću državnu tajnu, i izno*enje mapa iz arhiva, ezdozvole, ili odavanje podataka, je kažnjavano smrću!

+ %vropi se verovalo da su postojale male hri*ćanske države u duini -frike i -zije i da su oneuspele da opstanu uprkos muslimanima! $d sredine 14! pa do početka 12! veka, kružile su priče o

kraljevstvu “prezvitera ovana” koje se nalazi negde u duini afričkog ili azijskog kopna! + 1! veku, portugalski istraživači su oživeli ovu priču! Fvrdili su da je prezviter ovan u stvari car %tiopije, i%nrike je želeo da s njim uspostavi vezu!

Fako#e, %nrike je želeo da unapredi portugalsku trgovinu, i smatrao je da ukoliko na oalama-frike postoje trgovačka sredi*ta, da tamo može da jeftino kupuje rou! %nrike je već tada razmatraomogućnost pronalaženja direktnog pomorskog puta za <ndiju!

8ajveća prepreka io je rt 2o3ador! =ali, istureni deo na oali dana*nje *panske .ahare! $datle je prema nekima okean vrio, nije ilo ničega, te otuda i jo* jedan naziv rt $un 0 “nema ničega”!

%nrikeovi kapetani nisu želeli da plove u pravcu @ohadora! <pak, oavljeno je nekoliko značajnih putovanja i otkrića! Fo su zauzimanje tri grupe ostrva) 7anarskih ostrva, -zorskih ostrva, i =adere i

/orto .anta! $vi arhipelazi su ili poznati od ranije, ali su samo povremeno ili posećivani!%nrike je 121A! godine poslao rod sa svoja dva viteza 0 4oaom Gonsalves de Sarkom iTristanom 5as Tei3eirom, sa nare#enjem da plove ka jugu! Frealo je da pro#u kraj rta @ohador i

plove sve do ;vineje! =e#utim, njih dvojica nisu daleko otplovilaD nepovoljan vetar ih je skrenuo sa



pravca, i usled manevrisanja su otkrili ostrvo Porto Santo! 8akon *to su utvrdili da je povoljno zanaseljavanje, vratili su se u /ortugaliju! /otom su poslati prvi naseljenici, ali je jedan naseljenik poneoskotnu zečicu, i zečevi su se nakotili tako da su uni*tavali useve! Fako su naseljenici morali da se

presele na =aderu &naz! tako zog velikih *uma', i do 12! godine tu su nikla 2 naselja!+ vreme početka %nrikeovih istraživanja, Kpanci su polagali pravo na dva 7anarska ostrva)

Iancerote i Guerteventuru! +daljenija ostrva iz ove grupe su ila neispitana! %nrike je 124! godine

poslao flotu sa vi*e od 4555 ljudi da osvoje 5eliko kanarsko ostrvo &;ran 7anarija', a 124?! je poslaodrugu ekspediciju sa istim ciljem, me#utim oa pohoda su propala! 7astiljci su potom zatražili od papeda posreduje oko prava na 7anarska ostrva! /rema papinoj odluci, donetoj 12B"! godine, 7astiljci suzadržali Iancerote i Guerteventuru, a /ortugalcima su prepu*teni Veliko kanarsko ostrvo, Fenerife,/alma i ;omera! <pak, i ova ostrva su, mirom u -lkasuva*u 12?3! godine prepu*tena Kpaniji!

8e zna se ko je i kada otkrio -zorska ostrva! $na su ila ueležena u Lorencijan portolan iz 1BA1!godine, ali pogre*no! %nrike je 12B1! godine poslao ;onkala 7arala na zapad da ih potraži! <pak nijeuspeo da ih prona#e, a naredne, 12B4! godine, 7aral je prona*ao ostrvo .veta =arija! 9vanaestgodina kasnije, 1222! godine, 7aral je otkrio ostrvo .veti =ihajlo! -zorska ostrva su ila značajnazog svog položaja! Fu su ile luke u kojima su se zaustavljali portugalski rodovi koji su plovili sa

juga -frike, i odatle se najlak*e moglo vratiti u /ortugaliju!

/relomni doga#aj u istoriji portugalskih otkrića ila je plovida pored rta @ohador! %nrike je 12BB!godine, poslao viteza 4ila "ane6a, sa nare#enjem da krene pored afričke oale i otplovi *to dalje na

jug! <pak, %ane* nije savladao strah, i nije otplovio dalje od 7anarskih ostrva, i stoga je morao ponovona put! $vaj put je uspeo da oplovi rt @ohador, i usidrio se 12B2! godina iza samog >ta, i sakupionekoliko iljaka 0 “ru$e Svete "arije”! (a ovaj podvig je proizveden u viteza!

8ova ekspedicija je poslata 12B! godine, koju su činila dva roda! ednim je komandovaoAlfonso Gonsalves 2aldaja, a drugim 4il "ane6! $tplovili su 255km dalje od rta @ohador, i u/ortugaliju su se vratili sa vestima da su videli na kopnu tragove ljudi i kamila! %nrike je 12B"! godine

poslao @aldaju na novo putovanje sa zadatkom da stupi u kontakt sa domorocima, ili da uhvatinekoliko njih radi doijanja informacija! /o*to nije uspeo u tome, @aldaja, da i se opravdao, je uioveliki roj foka &koje su ile u lizini njegovog roda' i njihovim kožama natovario rod! /otom jestigao do zaliva koji je kasnije doio ime Rio de Oro &(latna reka'! /o*to nije znao da se nalazi u

lizini olasti koja je ogata zlatom koju su posećivali arapski karavani, vratio se u /ortugaliju!

/otom, u periodu od 12B"! do 1221! godine ekspedicije nisu slate! %nrikeov najmla#i rat %ernando, je uspeo da nagovori kralja 9uartea da preduzmu napad na marokansku luku Fanger! Vojsku je predvodio %nrike =oreplovac! /ortugalci su pretrpeli težak poraz! <zvukli su se pod jednim uslovom 0 da vrate .eutu muslimanima, i kao zalog su morali da ostave princa Gerdinanda kao taoca, koji je posle " godina umro u ropstvu, a .euta ipak nije ila vraćena! &crkva imala stav da hri*ćanski grad pripada @ogu, i ne može iti dat nevernicima'

9ozvola da preda rata za taoca je dovela do prerane smrti kralja 9uartea &12BB612BA'! 8jegovnaslednik -lfonso V &12BA612A1' je io maloletan, i do*lo je do spora oko namesni*tva izme#u majke istrica /edra! 9ržava je ila lizu gra#anskog rata, ali je %nrike posredovao, i za namesnika je

postavljen /edro! 8akon sre#ivanja stanja u zemlji, nastavljeno je sa slanjem ekspedicija! 9va roda su zaplovila ka

-frici 1221! godine! ednim je zapovedao Antoan Gonsalves, a drugim $unjo Tristao! ;onsalves jedoio zadatak da se vrati sa *to većim tovarom fokinih koža, dok je Fristau nare#eno da u /ortugalijudovede uro#enike sa afričke oale radi informacija! 7ao prevodilac mu je io dodeljen %nrikeovmavarski sluga!

;onsalves je uspeo da zaroi jednog @erera i jednog crnog uro#enika! /otom mu se pridružio iFristao, i dve posade su po*le u unutra*njost kopna! $pkolili su dva mala sela, i tu zaroili jo* 15 ljudi!

edan od njih je io poglavica koji je znao mavarski, i od njega je %nrike saznao mnoge podatke o ovojolasti! /otom su /ortugalci otplovili dalje na jug do rta 2lank ! /ortugalci, iako su tvrdili da im je cilj pokr*tavanje neznaožaca, ipak su se upustili u trgovinu roljem! 8a rtu @lank, Fristao je saznao zakaravanski put koji spaja severnu oalu -frike i Fimuktu, grad u dana*njoj državi =ali! $vim putem



su muslimani iz severne -frike i*li na jug kako i predmete od srera i akra zamenjivali za zlato, ier i roove! /ortugalci su tako postali konkurencija arapskim trgovcimaD a isti slučaj io je i na-rguimu!

;onsalves je 1224! godine krenuo na drugo putovanje! .a soom je poveo poglavicu i dvazaroljena uro#enika i zamenio ih za 15 drugih roova! 9oneo je zlatne pra*ine i nojeva jaja! 8ije

otplovio dalje od >io de $ro! 8unjo Fristao je 122B! godine oti*ao 1A5 km južno od rta @lank i stigao do jednog zaliva &udana*njoj =auritaniji' gde je otkrio ostrvo Arguim! $vde su /ortugalci ustanovili svoju prvu stalnutrgovačku stanicu u tropskoj -frici! /otom se Fristao vratio u luku Iagos! ;radski rizničar Iancerote

je čuo vest o Fristaovom plenu &uhvatio 4A roova' i sam je želeo da zaradi! $n je unajmio posade, izaroio vi*e od 455 mu*karaca, žena i dece na -rguimu i oližnjim ostrvima! /otom ih je javno prodaou Iagosu! Fako je ova portugalska luka postala jedno od glavnih trži*ta rolja!

%kspedicija iz 1222! godine, pod komandom Gon7ala de Sintre se zog pohlepe zavr*ilaneuspehom! 8aime, on je io poslat u istraživanje, a on se zaustavio kako i nahvatao rolje, i pri tome

poginuo!

<ste godine, 1222!, propao je poku*aj /ortugalaca da sa plemenom -zenegve sklope trgovačkisporazum! Elan posade, Joao Gernandez je ostao na kopnu kako i naučio jezik i sakupio *to vi*e

podataka o zemlji, i %nrikeu =oreplovcu je podneo detaljan izve*taj!.ledeće, 122! godine, 8unjo Fristao je otplovio južnije od ostrva -rguim, vrativ*i se sa roovima!

8ajzapadnija tačka afričkog kontinenta, #eleni rt &luka 9akar u .enegalu', je dosegnuta 122!godine! Fo je učinio %inis %ija7! $n je otplovio 355km dalje od svojih prethodnika!

+ periodu od 122"! do 1223! godine, iz /ortugala se otisnulo mnogo ekspedicija! ednom je izIagosa isplovilo 4" rodova! <pak, dalje od 9inisa 9ijaza, oti*li su samo $unjo Tristao i Alvaro8ernande7! Fristao je nadma*io 9ijazov rekord za 255km, i stigao do oala ;vineje, gde je poginuo

prilikom hvatanja roova! Gernandez je iste godine stigao do dana*nje Sijera Leone! &122"6?':roničar A7urara, glavni hroničar svih otkrića, je 122A! godine zavr*io svoju Hroniku osvajanja

Gvineje, koju je naručio kralj -lfonso V, a pregledao princ %nrike!<straživanja su ponovo prekinuta zog gra#anskog rata i sukoa sa 7astiljom! %nrike se držao po

strani! 8ije mogao da se opredeli ni za svog rata /edra, ni za sinovca -lfonsa! /edro je io poražen u ici i uijen maja 1223! godine! +prkos papinoj odluci iz 12B"! godine, /ortugal i 7astilja su se i daljesukoljavali oko 7anarskih ostrva, i izme#u 125! i 12! su ili na ivici rata! 7ada su sukoiokončani, opet se krenulo sa istraživanjima!

(načajna su putovanja Alvi7a de Kadamosta! $n je io trgovac iz Venecije, i 12! godine jestupio u služu %nrikea =oreplovca! 7adamosto je o svojim putovanjima napsao oiman izve*taj, ukojem iznosi niz podataka o tome *ta su /ortugalci postigli u istraživanju i kolonizaciji, i opisuje *ta je

značilo iti moreplovac princa %nrikea!7adamosto je krenuo na putovanje maja 12! godine! (a tri dana je stigao do /orto .anta, a potom je stigao do =adere! (atim je stigao u ;omeru i Gero na 7anarskim ostrvima, a potom na rt@lank, -rguim do reke .enegal! Fu je trgovao, i u zamenu za *panske konje, mavarsku svilu i vunenetkanine doio roove! 8ajdalja tačka do koje je stigao ilo je u*će reke ;amije &1A5km južno od(elenog rta'!

.ledeće, 12"! godine, 7adamosto je krenuo na put sa tri karavele! +putio se ka rtu @lank, alivelika ura ga je odacila na jugozapad! (ahvaljujući ovoj nepogodi, nai*ao je na jo* neotkrivenaostrva! Fo je io deo velike grupe #elenortski3 ostrva! /otom je posetio olast oko u*ća .enegala inastavio ka u*ću ;amije! 9už oala video je slonove i nilske konje! .reo je i domorodačko pleme sakojim je trgovao, i evropsku rou zamenio za roove i malo zlata! /otom je nastavio ka jugu, do ostrva

@isagos!%kspedicija od tri karavele je krenula 12A! godine, kojima je komandovao %iogo Gome7! $n je plovio uzvodno uz reku Gambiju trgujući! + zamenu za tkaninu i #in#uve je doio oko 35 kg zlata!;omes je prvi portugalski moreplovac koji se koristio kvadrantom za odre#ivanje položaja roda!



%nrike =oreplovac je umro 12"5! godine! <ako nikada nije posetio zemlje u koje su plovili njegovikapetani, sva istraživanja su oavljena zahvaljujući njegovom pokroviteljstvu, i zog toga jeosiroma*io i umro u velikim dugovima!

7ralj -lfonso V i %nrikeov rat, princ Gerdinand, su ili vi*e zainteresovani za krsta*ki rat samuslimanima u =aroku i potiskivanje islama, nego da se zadužuju radi istraživačkih poduhvata!

Pedro de Sintra je stigao do Sijera Leone i oala dana*nje Liberije! 9iogo ;omez i drugi

kapetani su zavr*ili istraživanje svih deset zelenortskih ostrva!7ralj -lfonso, po*to nije želeo sam da snosi tro*kove ekspedicija, je 12"3! godine sklopio dogovorsa lisaonskim gra#aninom 8erdinandom Gome7om! Gerdinand je doio pravo trgovanja duž oala;vineje, i pravo na svu doit ostvarenu na ovim putovanjima! (auzvrat, ;omez se oavezao da će on

iti pokrovitelj daljih istraživanja! Fo je podrazumevalo da u narednih godina, on mora svake godineslati ekspediciju koja će istražiti po ?55km afričke oale! ;omezovi kapetani su za pet godina, istražili 555km afričke oale! <pak, o ovim putovanjima je ostalo malo podataka, jer kapetani nisu zapisivalisvoje doživljaje!

7apetan %a Kosta je otplovio do -ksuma, na oali dana*nje ;ane! -ksum je postao sedi*te zatrgovinu zlatom! Pedro de "skolar i 4oao Santarem su otplovili 455km dalje! 8ernando Po jedoplovio do oale reke $iger, a potom do zaliva 2ijafre, na čijim oalama se danas nalaze Fogo,

9ahomej i 8igerija! $tkrio je i veliko ostrvo koje je navano po njemu! Lopo Gonsalves je io prvi%vropljanin koji je pre*ao ekvator koji prolazi kroz dana*nji ;aon!

/osle pet godina, 12?2! godine, kralj -lfonvo V nije onovio ugovor sa Gernandom ;omezom!.matrao je da je trgovina sa -frikom nadležnost krune, te je to poverio svom 136godi*njem sinu 4oau,koji je doio sve oaveze i privilegije koje je ranije imao %nrike =oreplovac!

Joao je io odu*evljen istraživačkim putovanjima, i želeo je da potisne muslimane iz trgovine sa9alekim istokom! <pak, /ortugalija je od 12?! do 12?3! godine ila zauzeta ratovanjem, poku*avajućida spreči ujedinjenje 7astilje sa -ragonom! 7ralj -lfonso V umire 12A1! godine, i nasle#uje ga Joao,

poznat kao 4oao Savr6eni &12A16123'!Joao je potom oezedio uslove za nastavak istraživanja! 9ao je nalog da se utvr#enja u -rguimu

ponovo podignu i da se izgrade nova utvr#enja u %lmini na oalama dana*nje ;ane! Fako#e, Joao je12A4! godine na putovanje poslao %ioga Kaoa, koji je istražio 155km oale! 7ao je plovio do%lmine, a potom nastavio do rta .vete 7atarine! 8astavio je da plovi dalje, i potom je stigao do olastigde je okeanska voda ila pitka, i zaplovio je ka oali i u*ao u reku Kongo! /otom je do*ao u dodir sauro#enicima! 8a južnoj oali reke je postavio veliki kameni stu na kome je io uklesan gr/ortugalije! $vakve stuove 0 padraune 0 postavljeće posle njega na oali -frike portugalski

pomorci, kako i oeležili najdalju tačku do koje su stigli! 9rugi padraun je podigao na rtu .vete=arije, u dana*njoj -ngoli, a zatim se u rano proleće 12A2! godine vratio u /ortugaliju!

/o povratku io je nagra#en, a na novo putovanje poslat je 12A! godine! Fom prilikom postavio jedva padraunaD prvi kod rta 8egro, a drugi na rtu 7ros!

;eograf /tolomej je smatrao da ogromna kopnena prevlaka spaja južnu -friku sa jugoistočnom-zijom, i da je <ndijski okean ogromno more okruženo zemljom! .matrao je da je -frika kraća nego*to jeste, a /ortgalci su svoje nade zasnivali na verovanju da je /tolomej pogre*io!

Joao << je čuo priču jednog portugalskog trgovca, koji je živeo u @eninu, da postoji hri*ćanskadržava u istočnoj -frici kojom vlada kralj $gane! Joao je smatrao da je to legendarni prezviter ovan,i očekivao je da će oplovljavanjem -frike oezediti trgovinu začinima i drugom room, i da ćesklopiti savez sa hri*ćanskim kraljem u ori protiv muslimana!

(og toga je poslao dve ekspedicije) kopnom i morem! 7opnom je putovao Pedro de Kovil3am, amorem 2artolomeo %ija7!

9ijaz je isplovio iz Iisaona avgusta 12A?! godine sa dve male karavele i jednim transportnim rodom! 9o rta 7ros, 9ijaz je sledio pravac kojim je i*ao 9iogo 7ao! /otom u zalivu Valvis napu*ta

teretni rod, plovi jo* ?55km ka jugu, a prvi padraun je postavio u lizini u*ća reke Oranje! /otom ga je zahvatila ura, koja je njegova dva roda nosila skoro dve nedelje ka jugu, tako da su izguili kopnosa vidika! 7ada je ura pro*la, 9ijaz je zaplovio ka istoku, ali na zemlju nije nai*ao! .hvatio je da jenajverovatnije oi*ao -friku, te se upućuje u pravcu severa, i urzo dolazi do zaliva =osel, na sredini



južne afričke oale! Fada je shvatio da je dosegao južnu granicu -frike, i drugi padraun je postavio u lizini zaliva -lgoa! /osada je ila umorna, i tražila je da se vrati kući! /ri povratku su stigli do rta,koji je 9ijaz nazvao Rt 2ura-

%kspedicija se u /ortugaliju vratila decemra 12AA! godine! Joao << je io odu*evljen, i promenio je naziv >t @ura u rt %obre nade! @ilo je dokazano da se -frika može oploviti, i otkriće puta za <ndiju je ilo samo pitanje vremena!

7ada je poslata 9ijazova ekspedicija morem &12A?', poslata je i ekspedicija kopnom, koju je predvodio Pedro de Kovil3am, koji je imao zadatak da prona#e kraljevstvo prezvitera ovana!7ovilham je io dvorjanin i na dvoru Joaoa << i na dvoru *panskog kraljevskog para Gerdinanda i<zaele, gde je io portugalski *pijun! ;odinu dana je proveo u ;lemsenu &lučki grad severne -frike'gde je naučio jezik i oičaje -raljana!

+ proleće 12A?! godine, Joao << je pozvao na savetovanje, u dvorcu u .antaremu, 9e 7ovilhama iAlfonsa de Paivu &7ovilhamovog pratioca'! 8jima dvojici su oja*njene pojedinosti njihovogzadatka! 8a put su krenuli 9- maja '(:9- godine!

/utovali su prvo do Harigrada, a odatle do -leksandrije, gde su se oojica razoleli od groznice! 8akon *to su ozdravili, produžili su za 7airo, odatle do zaliva .ukain u Hrvenom moru! Fu su seukrcali na rod za Aden, gde su se razdvojili! 9e /aiva je oti*ao u "tiopiju, a 9e 7ovilham je

otplovio za ndiju!/utovanje od -dena do <ndije je ilo te*ko i trajalo je mesec dana! + leto 12AA! godine, rod je

stigao u Kananor, malu luku severno od 7alikuta na =alaarskoj oali <ndije! 9e 7ovilham je iz7ananora oti*ao u Kalikut! (ahvaljujući znanju arapskog jezika, on je sakupio mnogo podataka otrgovini i značajnim lukama dalekog istoka! Fako#e, 9e 7ovilham je posetio i grad Gou, severno od7alikuta, koji će kasnije postati najznačajnije portugalsko upori*te na potkontinentu! + to doa, to jenezavisna muslimanska država na čelu sa =ahmud*ahom @lmahijem! ;oa je održavala promet sa$rmuzom! 7ovilham je potom produžio i u $rmuz! Fu je saznao da je njegov saputnik 9e /aiva umro!9e 7ovilham potom odlazi u %tiopiju, kako i prona*ao kraljevstvo prezvitera ovana! Famo je proveoostatak života, i io je u služi etiopskih careva! <ako se nije vratio u /ortugaliju, 7ovilham je poslaoizve*taj kralju Joau, u kojem ga je upoznao sa mogućnostima pomorskog putovanja do <ndije oko-fričkog 7ontinenta!

/ortugalci su ili iznena#eni uspesima Kpanaca! 7ristifor 7olumo je preplovio -tlantski okean i1234! godine prona*ao kopno za koje se verovalo da predstavlja neko od ostrva lizu <ndije!

7ralj Joao << .avr*eni je umro 123! godine, i nasledio ga je sinovac 1anoel Sre;ni &1236141'!=anoel je imao 4" godina, i on ima velike zasluge u osnivanju portugalskog kolonijalnog carstva!

8a savetovanju, koje je održano dva meseca po*to je stupio na presto, =anoel se suočio sa pla*ljivim savetnicima koji su ili protiv ekspedicija koje su imale za cilj uspostavljanje trgovine saistokom, jer su oni mislili da će /ortugalija tako steći mnogo neprijatelja &Kpanija, Venecija,-raljani'! <pak, =anoel je ostao pri odluci da od /ortugalije stvori veliku trgovačku i pomorsku silu!

@artolomeo 9ijaz je doio zadatak da nadgleda izgradnju flote koja i mogla da doplovi do <ndije!9vorjaninu, 5asku da Gami, je poverio zapovedni*tvo nad flotom!Vasko da ;ama je poticao iz poznate porodice! >o#en je u .inesu, gradu u južnoj /ortugaliji! $

njegovoj mladosti se malo zna! +čio je matematiku i osnove navigacije! <ako nije io vrhunski pomorac, imao je sve odlike komandanta!

(a ekspediciju su izgra#ena četiri roda) jedna karavela, i tri roda nave! -dmiralski rod zvao seSveti &a'rijel ! 9rugim velikim rodom, Sveti (afael , komandovao je rat Vaska da ;ame 0 Paulo!.nadevačkim rodom komandovao je Gon7alo $unjes, a karavelom Berio 0 $ikolas Koeljo! Glota

je ila snadevena namirnicama za B godine i posadom od 1?5 ljudi! /osadu je činio i odre#en rojroija*a! Vasko da ;ama je isplovio iz Iisaona :- jula '(<9- godine!

/osle tri nedelje plovide, flota je stigla do ostrva u lizini (elenog rta! $datle, Vasko da ;ama je

zauzeo kurs prema jugozapadu, a potom je skrenuo ka jugoistoku prema rtu 9ore nade! /osle 3" dana plovide, mornari su ugledali kopno severno od rta 9ore nade i tu su se usidrili! 8a tom mestu, kojesu kasnije nazvali zaliv .vete elene, su proveli A dana!



(a vreme oravka na kopnu, mornari su dospeli u suko sa afričkim plemenom @u*mana! 8aime,članovi posade su videli veoma male, crne ljude! 9a ;ama je naredio svojim ljudima da ih uhvate! $visu uhvatili dva @u*mana, ali je jedan na putu ka rodu uspeo da poegne! <pak, niko nije razumeo

jezik, te je 9a ;ama pustio drugog uro#enika, a pre toga ga je nahranio i poklonio mu komade tkanine!9a ;ama se nadao da će ovo privući veći roj drugih domorodaca, i io je u pravu! .a njima su

potom uspostavljeni prijateljski odnosi, ali je jedan član posade, Velozo, nečim uvredio uro#enike! 9a

;ama je poku*ao da umiri @u*mane, ali je ranjen kopljem u nogu, te je morao isploviti!/ortugalci su 44! novemra 123?! godine oplovili rt 9ore nade! /otom, deo oale koji su ugledalina dan @ožića su nazvali $atal &@ožićna oala'! (austavili su se i iskrcali u luci 7iliman na oalidana*njeg =ozamika, u lizini u*ća reke (amezi! Videli su da prioalni gradovi nisu naseljenidivljim, afričkim plemenima, već araljanskim trgovcima!

-raljani su ili iznena#eni, i poku*ali su da ometu dalju plovidu /ortugalaca! 9ok su rodoviVaska da ;ame ili usidreni u luci =ozamik, jedan deo posade je oti*ao da priavi vodu za piće, kadaih je pratnja arapskog *eika napala! (a odmazdu, 9a ;ama je otvorio palju iz topova, i uio veliki

roj gra#ana! /osle toga je doio vodu, i uzeo jednog arapskog kormilara koji je doro znao put do<ndije! <pak, -raljanin je pravio proleme, te ga je 9a ;ama surovo kaznio!

8a nove neprilike, /ortugalci su nai*li u luci =omasa, u dana*njoj 7eniji! Famo*nji vladar, prvo

je io naklonjen /ortugalcima, a onda je poslao naoružane ljude da zauzmu portugalske rodove, ipaknapad nije uspeo!

9a ;ama je napustio =omasu, i otplovio ka severu i stigao u 1alindi! Fu ga je vladar dočekaosrdačno kao mogućeg saveznika! 8edelju dana je pravio slavlje i goze u čast /ortugalcima! 9a ;ami

je treao novi kormilar, i sultan =alindija mu je dodelio A3mada ibn 1ad=ida, iskusnog pomorca!Glota je za 4B dana preplovila <ndijski okean i stigla +'- maja '(<:- godine u Kalikut, na zapadnoj=alaarskoj oali <ndije! Fime je prona#en pomorski put iz %vrope za <ndiju!

Vladar &(amorin' 7alikuta nije io u gradu! 9a ;ama je čekao nedelju dana na prijem! 7onačno,4A! maja 123A! godine, 9a ;ama sa svojih 1B pratioca je u*ao u grad! /ortugalci su najpre odvedeni uhram oslikan likovima indijskih ožanstava! /ortugalci su pogre*no mislili da se nalaze u hri*ćanskojcrkvi, a da su ovi pripadnici neke primitivne hri*ćanske sekte! (amorin je 9a ;ami dozvolio da prodarou koju je doneo, i portugalskom izalsanstvu je dato prenoći*te u gradu!

/okloni koje je 9a ;ama uručio (amorinu su ili edni, te je to ostavilo nepovoljan utisak nadomaćine!

Fokom leta, 9a ;ama je poku*ao da sklopi trgovački sporazum sa zamorinom, ali su ga u tomeometali arapski trgovci! /riče /ortugalaca o moći i ogatstvu njihove zemlje nisu ile u skladu saskromnom room i poklonima! /red sam polazak portugalske flote, krajem avgusta 123A! godine,zamorin je Vasku da ;ami predao pismo za kralja =anoela u kome je izneo zahteve o trgovini sa/ortugalijom! Fražio je od /ortugalaca srero, korale i skerletne tkanine, a zauzvrat je davao cimet,karanfilčiće i drago kamenje!

/o*to mu je deo posade umro tokom ekspedicije, 9a ;ama je morao da potopi San (afael , a

napu*ten je i rod za snadevanje! =e#utim, pri povratku, /ortugalci nisu imali arapske kormilare, itrealo im je tri meseca da pre#u <ndijski okean, kako i do*li do afričke oale! =nogi mornari suooleli od skoruta! $d 1?5 mornara, samo njih se vratilo u /ortugaliju!

/rvi je u Iisaon stigao Berio, kojim je zapovedao 8ikolas 7oeljo, ',- jula '(<<- godine, anekoliko dana kasnije stigao je i admiralski rod San &a'rijel ! 8a njemu nije io Vasko da ;ama! $n

je kod (elenog rta pre*ao na rzu karavelu, kako i vratio u /ortugaliju svog rata /edra koji je io naumoru! /aulo da ;ama je umro na -zorskim ostrvima, a Vasko da ;ama se vratio u Iisaon početkomseptembra '(<<- godine! 9očekan je kao heroj! $vo otkriće je dugo smatrano značajnijim od7olumovog, jer je on otkrio samo divlje i siroma*ne <ndijance! 7ralj =anoel je Vaska da ;amuimenovao Admiralom indijskih mora, vojvodom od Vidigeire i dao mu veliku penziju!

Stvaranje portugalskog kolonijalnog carstva

<pak, ovo je ilo tek otkriće puta za <ndiju! .tvaranje portugalske trgovačke pomorske imperije jetek trealo da usledi! /ortugalci su ili malorojni da i mogli da u osvojene teritorije po*alju



naseljenike! 8amera /ortugalaca ila je da stvore trgova>ka sredi6ta, i oezede ih zauzimanjemvažnih strate*kih tačaka! $ni su na zapadnoj oali izgradili nekoliko tzv! faktorija! Gaktorije su ilevelika skladi*ta roe oeze#ena utvr#enjima!

7ralj =anoel je žurio da spremi ekspediciju za 155! godinu! (a vo#u drugog putovanja za <ndiju,odredio je Pedra Alvaresa Kabrala! <pak, on nije imao iskustva ni kao moreplovac ni kao

zapovednik, i zato su u njegovoj posadi ili 2artolomeo %ija7 i $ikolas Koeljo! $vu flotu je činilo1B doro naoružanih rodova sa posadom od 155 ljudi! Glota je isplovila iz Iisaona <- marta '*,,-7aral je zaplovio ka jugozapadu, ipak je oti*ao daleko na zapad, tako da je na +skrs 155! godine

slučajno stigao do oala @razila! 8a osnovu ugovora u Tordesiljasu i7 '(<(! godine o podeli interesnih sfera u svetu izme#u

/ortugalije i Kpanije, @razil je pripao /ortugaliji! &ime @razil je zemlja doila kasnije po drvetu razilkoje su farari koristili za doijanje crvene oje'!

7aral je kopno proglasio vlasni*tvom portugalskog kralja! 9va osu#ena prestupnika iz ekspedicijesu ostala ovde, i oni su naučili jezik <ndijanaca i stvorili preduslov za trgovinu i naseljavanje/ortugalaca!

7od rta 9ore nade, flotu je zahvatio uragan! <zguljena su četiri roda, a jednim od njih je

zapovedao i @artolomeo 9ijaz! 7aral je ploveći uz istočnu oalu -frike otkrio i Mesečevo ostrvo 61adagaskar!

7aral je stigao u 7alikut '?- septembra '*,,- godine, posle 3 meseci plovide! $n je nameravaoda uspostavi portugalsku prevlast u trgovini makar i silom i progonom -raljana! + početku je 7araluspe*no trgovao, ipak, jedne noći, rulja je napala portugalsko skladi*te, i uila 2A /ortugalaca! 7aral

je za odmazdu potopio 15 araljanskih rodova, a zatim je naredio omardovanje grada! <pak to je ila gre*ka, jer zamorin i stanovnici 7alikuta nisu ili krivi za ovaj araljanski napad, te je kod njihzavladala mržnja protiv %vropljana!

7aral je potom otplovio u grad Ko>in, koji je plaćao danak 7alikutu! Vladar 7očina je želeo da u/ortugalcima doije saveznike, te je natovario 7aralove rodove začinima i drugom room i dozvoliomu da podigne stovari*te! 7aral je otplovio '@- januara '*,'- godine i stigao u Iisaon ?'- jula'*,'- godine!

Freća ekspedicija je poslata 154! godine! 7omandu je preuzeo Vasko da ;ama! Glotu je činilo 1 rodova i posada od oko A55 ljudi! 9a ;ama je doio zadatak da uspostavi prevlast na zapadnoj oali-frike! Glota je treala da izvr*i odmazdu nad 7alikutom i pokaže moć /ortugalije!

+ <ndijskom okeanu, /ortugalci su nai*li na araljanski rod Meri , koji je prevozio hodočasnike za=eku! /ortugalci su zaroili tovar i oružje, a nekoliko dece je oteto i na silu pokr*teno! $stalih B55hodočasnika je po 9a ;aminom nare#enju vezano ispod palue, a rod je zapaljen!

+ oktoru 154! godine, flota je stigla u Kananor! $datle su /ortugalci krenuli da se osvete7alikutu! 8ajpre su uhvatili 5 lokalnih riara, odsekli im *ake i stopala, a zatim ih na splavu poslali

na oalu sa porukom za zamorina 7alikuta da je to odmazda za uijanje portugalskih mornara! 7alikut je omardovan, a deo grada je zapaljen!Vladari 7ananora i 7očina su ili zadovoljni zog stradanja 7alikuta, ali su istovremeno ili

upla*eni portugalskim nasiljem! 9a i izegli to, oni su /ortugalcima predali vrednu rou na poklon iustupili im zemlji*te za izgradnju utvr#enja i faktorija! Vasko da ;ama se u /ortugaliju vratio satovarom od 155 tona začina i plenom sa opljačkanih rodova! $stavio je na -fričkoj oali i u7ananoru i 7očinu utvr#ene postaje sa portugalskim posadama!

7omandu nad portugalskom faktorijom u 7očinu je 15B! godine preuzeo 9uarte /ačeko! (amorin7alikuta je napao ovu faktoriju, ali ga je /ačeko potukao!

Važnu ulogu u jačanju portugalske moći na istoku su imali Alfonso de Albukerke i 8rancisko de

Almeida!-lfonso -lukerke je želeo da zauzme sve arapske luke, a potom da se u njima izgrade portugalskautvr#enja! me#utim, ovakva politika je vodila u suko sa %ngleskom, Furskom, -raijom i /ersijom, iVenecijancima!



-lukerke je nekoliko puta putovao u <ndijski okean! /rvi put 15B! godine kada je sa 15 rodovado*ao u pomoć /ačeku i potukao vladara 7alikuta!

-lukerke je 15! godine zaplovio za <ndiju na čelu flote od 44 roda i 155 vojnika! (aplovio je preko okeana u pravcu Hejlona &Kri Ianka'! Fu je io lepo primljen, i na poklon je doio i jednog slonakojeg je poslao u /ortugaliju!

/očetkom 15! godine, u <ndiju je stigao kao vicekralj 8rancisko de Almeida! 8jegov zadatak je

io da podigne tvr#ave na istočnoj oali -frike, i zaroi -raljane u Hrveno more! /otom je do*lo dosukoa egipatskog sultana i vladara 7alikuta sa Granciskom! + ici kod Eaula 15A! godine poginuo jeGranciskov sin!

8ajvažnije strate*ke tačke u <ndijskom okeanu za kontrolu arapske trgovine, Sokotru i Ormu7 su15?! godine zauzeli Albukerke i Tristan da Kunja-

-lukerke je 15?! godine zauzeo luku $rmuz, i potom doio poruku u kojo je saznao za itkukod Eaula, i pogiiju 9e -lmeidinog sina!

9e -lukerke je potom otplovio za <ndiju, i pokazao je -lmeidi svoja opunomoćenja koja suznačila da ga smenjuje! -lmeida je odio da se povinuje, jer je želeo da prvo osveti sina! +hapsio je-lukerkea, a potom je krenuo uz indijsku oalu paleći i napadajući veliki roj luka! 8ajveća itka je

ila 153! godine kod )iua, protiv egipatske i indijske flote! + ovoj ici, muslimani su izguili oko

2555 ljudi, dok je na portugalskoj strani stradalo B4 vojnika i ilo je B55 ranjenih! 8ajistaknutijizaroljenici su po -lmeidinom nare#enju raskomadani, tako *to su vezivani za topove koji su pucalikroz njihova tela!

+ me#uvremenu su stigla nare#enja kralja =anoela, te je -lmeida morao da napusti <ndiju! 7ada je pristao uz oalu južne -frike, napala ga je velika grupa @antu crnaca, i -lmeida i 15 /ortugalacasu poginuli!

-lukerke je kao upori*te u <ndiji izarao ;ou! +čvr*ćenjem u ;oi, -lukerke je osujetio uvozkonja, i dozvoljavao ga samo vladarima koji su ili saveznici /ortugalije! ;ou su /ortugalci zauzeli115! godine!

8a ulazu u Hrveno more, /ortugalci su se utvrdili na .okotri! -lukerke je stigao 111! godine doostrva začina i zauzeo =alaku! /rvi portugalski rod stigao je u 7inu u 7anton 11B! godine! Fek1"! godine /ortugalci su doili dozvolu da otvore stovari*te i podignu malo naselja u =akau!Fako#e, 11B! godine, /ortugalci su stigli i do =olučkih ostrva “ostrva začina”!

/ortugalski interesi su se sukoili sa *panskim! 7ada je =agelan oplovio svet &1136144' stigao je na =olučka ostrva 141! godine! <pak, po*to je *panski kralj, 7arlo V, io zauzet ratovima saGrancuskom u <taliji i Furcima na .redozemlju, on je sklopio ugovor u .aragozi sa /ortugalijom!/rodao je za B5 hiljada dukata svoje pravo na =olučka ostrva, a demarkaciona linija je povučena 1?stepeni istočno od ostrva!

PA$SKA OTKR!A KOLO$&AL$A "KSPA$#&A

=ladost i rane godine života 7ristifora 7oluma nisu potpuno poznati! edanaest italijanskihgradova tvrdi da je u njima ro#en 7ristifor! <sto tvrde i tri *panska grada! <pak, prihvaćeno je mi*ljenjeda je on ro#en u Lenovi! $tac mu se zvao 9omingo, a majka .uzana Gontanarosa! <mao je i dva rata

0 @artolomea i 9ijega! .a 12 godina, 7olumo je postao pomorac, i čitao je /tolomejevu Astronomiju, Putovanja Marka Pola, /lutarhov Život slavnih ljudi ! /utovao je po .redozemlju, astigao je i u severnu %vropu! /ričao je da je preživeo oru sa gusarima, da je učestvovao u pohodima

protiv muslimana na Funis, da se orio na strani /ortugalije protiv VenecijeC7olumo se oženio Gelipom /eresterelo, ćerkom pomorca koji je učestvovao u otkrivanju /orto

.anta i =adere!7olumo je proveo tri godine na /orto .antu, proučavajući /eresterlove zaostav*tine kao i

geografska dela! 8a osnovu Toskanelijeve karte sveta, glousa Martina Behajma i *mago "undi /jera

d -jia, do*ao je do zamisli o pronalasku pomorskog puta za <ndiju plovidom na zapad! /olazio je od pretpostavke da je (emlja okrugla, da je /ortugalija lizu istočnog kraja -zije, Hipanga, tj! apana!>ačunao je da nema vi*e od 2555 km od /ortugalije do prve indijske luke, i da će, sledeći 4A! paralelu



za nekoliko sedmica stići! $vo je zapravo ila zamisao firentinskog lekara i kartografa PaolaToskanelija-

7olumo se najpre oratio portugalskom kralju Joau <<, koji ga je primio u audijenciju 12AB!godine! 7olumo je svoj plan treao da iznese pred komisijom! <pak, on se pozivao na neka učenjakoja je crkva osu#ivala, i navodio je da su neka svetovna lica &npr! sv! -vgustin' ila u zaludi!7omisija je na 7oluma gledala kao stranca koji poku*ava da se oogati na njihov račun, a i nisu

videli isplativost ovog poduhvata, te je 7olumo odijen!Fada je 7olumo odlučio da svoj plan izloži Grancuskoj ili Kpaniji, i za Grancusku je krenuo prekoKpanije! 8a putu se zaustavio u franjevačkom manastiru La Rabida &na arap! 7ula stražara'! /rior&iguman' manastira, :uan /erez, nekada*nji ispovednik kraljice <zaele, je shvatio da je 7olumov

plan vredan pažnje, te je odlučio da 7oluma predstavi na dvoru!/otom, 7olumo se u .evilji &tu tražio ogate ljude da ga podrže i daju novce' oratio vojvodi od

1edine Sidonije, ipak, nije uspeo da ga uedi, te 7olumo potom posećuje vojvodu od 1edina>elija!< on ga je odio!

+ 7ordovi se 7olumo upoznao sa ;arielom de 7ostom, lekarom i geografom, i uspeo da gazainteresuje za svoj plan! .rećom po 7oluma i 9a 7osta je imao veze na dvoru, kao i :uan /erez!

8ajzad, 7oluma je primio kardinal Kpanije, ;onzalo de =endoza! 8jemu se 7olumov plan

učinio zanimljivim, ali, po*to se nije razumeo u geografiju, odlučio je da to poveri veću stručnjaka!7olumo se pred Gerdinandom i <zaelom pojavio '(:@- godine! /rimljen je u -lkazaru, i

7olumo je pred njima predočio najpre mogućnost *irenja hri*ćanstva i sklapanje saveza protivmuslimana sa vladarima na istoku, a potom i ogatstvo i trgovačku doit! $vo je dotaklo <zaelu, koja

je smatrala *irenje katoličanstva i potiskivanje islama svetom dužno*ću! Fako#e, značajno je ilo isuparni*tvo Kpanije i /ortugalije, čiji moreplovci su već postigli značajne uspehe u istraživanju -frike!7raljevski par je odlučio da proveru 7olumovih planova povere komisiji!

7omisijom je pretsedavao 8erdinand od Talavere, prior manastira .anta =aria del /rado uValjadolidu! /rvi sastanak komisije je održan u 7ordovi, a 7olumov plan je odačen!

7olumo se u me#uvremenu ponovo oženio @eatričom %nrikez de -ranjom!<ako je io odijen, i iako su prolazili meseci, 7olumo je io uporan! >e*io je da ponovo

predstavi svoj plan portugalskom kralju Joau <<, a sa istim zadatkom poslao je svog rata @artolomeakod engleskog vladara :enrija V<<! +čitelj prestolonaslednika i udući veliki inkvizitor, )iego de

)ee, je sredio 7olumu novi prijem kod Gerdinanda i <zaele!Kpanski vladari su se nalazili u logoru Santa 8e u lizini ;ranade! ;ranada je pala +- januara

'(<+- godine! <pak, 7olumo je tražio previ*e) titulu admirala -tlantskog okeana, da ude vicekraljosvojenih zemalja i da doije 15M od zadoijenih ogatstava, i opet je odijen!

7olumo je tada želeo da poku*a sa Grancuzima, ali prior :uan /erez je pisao kraljici u .anta Ge izamolio da ponovo primi 7oluma! <zaela je pristala! /erez i 7olumo su oti*li u ;ranadu, i <zaela

je ila naklonjena 7olumovom planu, ali je u to trealo uveriti i Gerdinanda! <pak, Gerdinand je pod pritiskom okoline pristao na ovaj plan! Fri meseca posle pada ;ranade, marta '(<+- godine, kraljevski

par je potpisao dokument u kojem je progla*eno da će 7olumo iti vicekralj i guverner svih zemalja ikontinenata koje ude otkrio, kao i to da će moći da ira tri kandidata za upravljanje svakim ostrvom i pokrajinom! Fako#e 7olumo je imao pravo da za see zadrži u svakom admiralitetu deseti deo!

7olumo je u luci Palos uzeo dve karavele! /red vrata crkve u /alosu je postavio sto na kome jetreao da upisuje članove posade! =e#utim, posle 15 dana ni jedan mornar se nije prijavio! +

prikupljanju posade, veliku ulogu je imala porodica Pin7on! @raća, Martin-Alono i !insente-"ane ,ugledni pomorci i trgovci!

=artin /inzon je 7olumove karavele zamenio za druge dve, olje, koje su nazvane Pinta i #inja!7olumo, opsednut željom da ude prvi, je uzeo karavelu znatno veću od /inte i 8inje! Vlasnik tog

roda io je /uan de la Ko7a, a rod se zvao Marigalante &jo* i &alicijka'! 7olumo je ime roda

promenio u $anta Marija, :uan de la 7oza je postao kapetan roda!=artin /inzon je novčano pomogao ekspediciju, i za tri nedelje je sakupljena posada, i celaekspedicija je rojala 145 mornara! 7olumo iako je oećavao *irenje hri*ćanstva, nije poveo ni

jednog sve*tenika! /intom je zapovedao =artin /inzon, 8injom Vinsente6anez /inzon!



Glota je isplovila ?- avgusta '(<+- godine u zoru, rekom >io Finto! /osle dana plovide, flota je pristala na 7anarskim ostrvima! /osle tri dana, kormilo /inte je iskočilo, a posle jo* tri dana ona je počela da propu*ta vodu! Glota je, potom, stigla do ;omere, jednog od 7anarskih ostrva, gde su od 3!avgusta do "! septemra vr*ene opravke, a tako#e su dopunjene zalihe vode i usoljenog mesa!

$d samog početka putovanja 7olumo je imao dve vrste podataka o udaljenosti kopna! (a jednu je

samo on znao, a ovu drugu je saop*tavao posadi! 7olumo je rekao da je udaljenost do Hipanga&apana' ?55 milja! <pak, u to nisu poverovali raća /inzon kao ni 9e la 7oza!/o 7olumovim proračunima, oni su treali da 4! septemra nai#u na kopno! /inzon je savetovao

da plove prema jugozapadu, ali 7olumo je nastavio da se drži svojih proračuna! /osada je 15! oktora počela da se uni, i smatrali su 7oluma nestručnim i prevarantom!

7olumo je u noći izme#u 11! i 14! oktora oećao onome ko prvi spazi kopno doživotnu rentu od15 hiljada zlatnika od kraljice i svileni prsluk kao svoj lični poklon! + dva časa posle ponoći jedandečak, :uan @ermejo, je ugledao kopno! <pak, 7olumo je prekr*io svoje oećanje i tvrdio da je u 15uveče sam video treperavo svetlo!

.tigli su na ostrvo Gvana3ani, danas San Salvador u 1alim Antilima! +jutru, 14! oktora,7olumo je sa grupom vojnika krenuo čamcem ka oali! $n je nosio zastavu 7astilje, a /inzoni

zastavu ekspedicije sa zelenim krstom!7olumo je 12! oktora istražio i okolna ostrva! 8a dana*nju 7uu je stigao 45! oktora!=artin /inzon je 41! novemra otplovio u nepoznatom pravcu! 8a @ožić, .anta =arija se nasukala

na sprud i morala da ude napu*tena! $d gra#e ovog roda, izgra#ena je tvr#ava koja je nazvana$avidad &@ožić'! Fu je 7olumo ostavio 21 mornara sa namirnicama za godinu dana! 7ada se poslegodinu dana vratio, 7olumo je zatekao samo nekoliko le*eva i odruljenu glavu!

=artin /inzon je na svojoj plovidi otkrio /ispaniolu, dana*nji /aiti! /inta i 8inja su '@- januara '(<?- godine otplovile za Kpaniju! /osle ? meseci i 1 dana, 7olumo je stigao u /alos, '*-marta '(<?- godine-

7olumo je potom, sredinom aprila, stigao na dvor u @arseloni! Fu je ue#ivao kraljevski par da seradi o ogatoj zemlji i krenuo je da oprema drugu ekspediciju!

/otom je do*lo do spora sa /ortugalijom, jer su oni mislili da su Kpanci otkrili <ndiju! + tom sporu,kao aritar pojavio se papa -leksandar V< @ordžija! .ve zemlje koje se nalaze 155 milja zapadno od-zorskih ostrva pripali su Kpaniji, a sve zemlje istočno /ortugaliji! /otom je izme#u njih sklopljenspora7um u Tordesiljasu '(<(- godine! ;ranica je pomerena sa 155 na B?5 milja zapadno od -zora i(elenog rta, i zahvaljujući ovome, /ortugalci su doili @razil!

/otom je u *panskom administrativnom sistemu ustanovljen $avet a %ndiju, u čijoj nadležnosti je ilo ure#enje trgovine i kolonizacija novootkrivenih zemalja! 8a čelu ovog državnog tela io je iskup/uan de 8oneska! &rukovodio .avetom 4 godina'!

8a drugo putovanje u -meriku, 7olumo je isplovio +*- septembra '(<?- godine iz luke 7adiz!%kspediciju je činilo 12 karavela, B karake i 155 mornara! + ekspediciji su učestvovali 7olumovmla#i rat 9iego, kao i udući konkvistadori Ponse de Leon i Alonso /o3eda!

7olumo je 8avidad zatekao pust! 8jegovi ljudi su počeli da ugnjetavaju <ndijance, te su ih ovi poili! edan poglavica na :aitiju je poveo rat protiv Kpanaca, ali je poražen! Kpanci su osnovalikoloniju i počeli da se ave poljoprivredom! (a vreme drugog oravka, 7olumo je istražio gotovo?55 ostrva i zavr*io osvajanje :ispaniole!

/otom je prvi kraljevski nadzornik, visitador , posetio koloniju jer je čuo prituže na 7olumovoupravljanje! 7olumo je u okovima sproveden u Kpaniju! 8a +inji je krenuo za Kpaniju ',- marta'(<@- godine, i 11! juna stigao u 7adiz!

7ralj i kraljica su ga primili u 2urgosu! (amereno mu je to *to je jedan od njegovih ljudi za

Kpaniju poslao 55 roova &ropstvo, ar formalno, je ilo zaranjeno u Kpaniji'! 7olumo se pravdao primerom da i sam papa doija na poklon mavarske roove! Fako#e je odio i optuže da stanovni*tvokolonije gladuje! +speo je da za see pridoije vladare Kpanije!



Freći put je krenuo za -meriku '(<9- godine, i posle tromesečne plovide je stigao na :aiti!$tkrio je ostrvo Trinidad! .tigao je i na južnoameričko kopno! >eka za koju je mislio da je ;ang, ila

je u stvari Orinoko! (emlju je nazvao 5enecuela 0 Venecijica!:ispaniola je tada ila u pouni! 9o*lo je do sukoa izme#u njegove raće i sudije >olanda! +speo

je da pomiri zava#ene! 8jegov rat @artolomeo je ne*to kasnije otkrio rudnike zlata i južno od:ispaniole osnovao grad Santo %omingo!

7olumo je uveo retrtimiento, tj! dodeljivao je domoroce *panskim kolonistima kao kmetove, i to je io uvod ka sistemu enkomendia, koji će deset godina kasnije iti uveden na svim *panskimteritorijama! 7olumo je zamolio Gerdinanda i <zaelu da po*alju nekog ko će mu pomoći! 8a:ispaniolu je stigao nadzornik Grancisko de @oadilja! $n je urzo preuzeo ulogu guvernera:ispaniole i počeo istragu protiv 7oluma! Kpanci su stali na stranu @oadilje, koji je uhapsio7oluma i njegovu raću i poslao ih u Kpaniju!

+ decemru 155! godine, u kraljevskoj palati u ;ranadi, 7olumo je u lancima izveden predkraljicu <zaelu! +speo je da se osloodi, i vraćene su mu počasti! <pak, to je ilo formalno, nije mu

ilo dozvoljeno da se vrati u -meriku i tamo upravlja!7olumo na svom imanju u ;ranadi, na osnovu knjiga proroka eremije, <saije i ezekilja pi*e

&njigu proročanstava! + delu je 7olumo jadikovao nad sudinom evreja, i govorio je ouniverzalnoj crkvi koja i ouhvatila i hri*ćane i evreje! 7njiga je ila namenjena Gerdinandu i<zaeli!

8a poslednje putovanje, 7olumo je krenuo maja '*,+- godine iz 7adiza, sa 2 karavele i 15ljudi! 8a ovom putovanju, 7olumo je želeo da otkrije neki moreuz za koji je verovao da postoji usrednjoj -merici, verovatno u lizini /anamske prevlake! 8a putovanju je stigao u %arijenski 7aliv!

8a severu je proma*io poluostrvo ukatan na kome se nalazila civilizacija =aja!$dlučio je da se vrati u Kpaniju, ali je imao samo dva roda kojima se plovida nije mogla

nastaviti! 7olumo je od domorodaca naavio dve piroge, a dvojica njegovih mornara, =endez i Ge*i,su za dana prevalili 455km veslajući od amajke do :ispaniole! =e#utim, tamo*nji guverner nijehteo da odmah po*alje pomoć! Fek za godinu dana, dva roda su poslata u pomoć 7olumu sa:ispaniole za amajku!

7olumo se vratio u Kpaniju 152! godine! Fe godine umrla je i njegova za*titnica kraljica <zaela!7olumo je tražio od kralja Gerdinanda da sve povlastice i ovla*ćenja prenese na njegovog sina 9iega!Gerdinand to nije želeo, jer i 7olumova porodica doila u nasle#e veće i ogatije teritorije od sameKpanije!

7olumo je umro +'- maja '*,@- godine, u ! godini! 8jegovom sinu 9ijegu su potvr#ene povlastice, uključiv*i i titulu -dmirala <ndije! /ostavljen je za guvernera :ispaniole! <pak, oa7olumova sina su umra ez potomstva, i sve povlastice su pripale kruni!

7olumovi posmrtni ostaci su napre sahranjeni u .evilji! $datle su kasnije preneseni u .an

9omingo, pa u :avanu! 7rajem 13! veka, posmrtni ostaci su doneseni u .evilju, gde se i danas nalaze!panski istra=iva>i i osvaja>i posle Kolumba

-merika je doila ime po Amerigu 5espu>iju! $n je ro#en u Girenci! /orodica =ediči ga je poslala u Kpaniju kao trgovačkog agenta! Vespuči je učestvovao u rojnim putovanjima 5insentaPin7ona i 1iguela .$ikolasa0 Koelja! $n je na putovanjima učestvovao samo kao posmatrač!

/rvo i najduže putovanje, Vespuči je oavio 123?63A! godine sa O3edinom ekspedicijom i opisao je oalu ;vajane! /otom je oti*ao u /ortugaliju i 151! godine učestvovao u jednoj ekspediciji podkomandom 8unjo =anuela! Fom prilikom je istraživana oala @razila!

Vespuči je 15B! godine jo* jednom plovio za @razil! /osle toga se vraća u Kpaniju, gde je io

postavljen za rukovodioca famozne Casa de la Contra'tion, ustanove koja je rukovodila istraživanjemi naseljavanjem 8ovog .veta!(načaj Vespučija počiva na geografskom znanju! (ahvaljujući njemu, %vropa je uvidela da se radi

o novom kontinentu, koji se nalazi izme#u %vrope i -zije!



8aziv -merika, upotreio je prvi put, 15?! godine, godinu dana nakon 7olumove smrti, 1artin5aldesmiler! $javio je pod pseudonimom “:ilakomulus” delo pod naslovom Cosmographiae

%ntrodu'to! /osle razmatranja o tri poznata dela sveta, %vropi, -ziji, -frici, kaže) Eetvrti deo, otkrio je-merigo Vespuči! Ja*to ne i io nazvan -meriga ili -merika, tj! zemlja -merikusa 0 Ameri'i teram!

8izozemac Ger3ard 1erkator je 121! godine napravio geografsku kartu na kojoj je prvi put 8ovi svet odvojen od -zije! 8azvao ga je -merika, i od tada, se taj naziv počeo ustaljivati!

8ovo razdolje u istoriji istraživanja nastupilo je izme#u 15"! i 141! godine, tj! od 7olumovesmrti do osvajanja =eksika! (a to vreme *panski moreplovci i vojnici su istražili i pokorili ostrva u=eksičkom zalivu, -meričkom sredozemlju!

Alonso de O3eda i %iego de $ike7a su istražili obale Karipskog mora, i stigli do 9arijena, tj! do/anamske prevlake! Fu su osnovali koloniju! Fako#e, u njihovoj ekspediciji je io i $unje7 2alboa! +

jednoj ori sa <ndijancima, $heda je umalo uijen, dok je <ndijancima po*lo za rukom da uiju/uana de la Ko7u- &zavezali za drvo i ga#ali ga otrovnim strelicama'! 9iego de 8ikeza je u /anamiosnovao koloniju $ombre de %ios!

Ponse de Leon je u potrazi za zlatom napustio Portoriko, plovio preko ahamskih ostrva i otkriokopno! (og oilja cveća nazvao ga je 8lorida! /otom je postao guverner uduće pokrajine!

/rvi %vropljanin koji je pre*ao panamsku prevlaku i ugledao Fihi okean io je 5asko $unje7 %e2alboa- $n je, kao i većina konkvistadora, io iz ,stremadure! @aloa je sa jednim rodom, 3indijanskih piroga, 455 Kpanaca i nekoliko <ndijanaca, krenuo u ekspediciju! .lučajno se usidrio namestu gde je /anamska prevlaka najuža! 7onkvistadorima je za prelazak 455km prevlake trealo 4Bdana! /otom su ugledali do tada nepoznati okean!

/ri povratku, @aloa je zatekao novog guvernera /aname 0 Pedra Ariasa de Avilu &Pedrariasa',koji je do*ao da ga uhapsi! +mesto toga, morao je da mu čestita, i dao mu je ćerku za ženu! /otom je izKpanije stigla potvrda da se @aloa imenuje zapovednikom užnog mora 0 "ar del Sur 0 i guvernerom/aname!

@aloa je napravio jo* veći podvig pri drugom prelasku prevlake! /reneo je rastavljene delovečetiri roda, a potom su delovi sastavljeni i porinuti u okean! @aloao je tada morao da se vrati!$ptužen je za izdaju i untovničko pona*anje! +hapsio ga je udući osvajač carstva <nka 0 (ran'isko

Piaro! @aloa je osu#en, i odruljena mu je glava!

Osvajanje 1eksika

8ernando Korte7 je ro#en oko 12A! godine u =edelinu i %stremaduri! 7ortez u 13! godini, 152!godine, dolazi na /ispaniolu! +čestvovao je sa 9iegom Velaskezom, kao sekretar, 111! godine u

pokoravanju 7ue! (aveo je jednu, od četiri sestre ogatog gra#anina /uare7a 0 Katalinu! 7ortez jeoptužen za zavo#enje i za zaveru protiv Velaskeza! +hvaćen je i zatvoren, ali je dva puta ežao! 8a

kraju se oženio 7atalinom!Velaskez je 11?! godine poslao 8ranciska 8ernande7a de Kordovu da ispita zapadno kopno itraga za zlatom! 8jega je uhvatila ura, i posle tri nedelje se iskrcao na nepoznatu oalu! @ili suiznena#eni kada su ugledali tragove razvijene indijanske civilizacije! 7ordova je zapravo stigao na

poluostrvo ukatan, zapadno od 7ue! Fu je cvetala kultura =aja, koji su strelama oterali 7ordovu injegove ljude!

8aredne godine, 1! maja 11A! Velaskez je poslao drugu ekspediciju pod zapovedni*tvom /uanade Gri3alve! Kpanci su se iskrcali u Eampotonu! Fu su Kpanci videli monumentalne kamene hramove,trgove pune ljudi i njive zasejane kukuruzom! 7renuo je ka zapadu, i potom je nai*ao na <ndijancespremne da pregovaraju! $d njih je prvi put čuo za zemlju zvanu =eksiko!

-stecima je vladao =ontezuma <<! + njegovu prestonicu Teno>ti3lan su stizale vesti o kretanju

elih ljudi! /ojava elaca se podudarala sa predskazanim povratkom oga #vecalkoatla &pernatazmija'!=ontezuma je naredio dvojici svojih glasnika da se vrate na oalu! >ekao im je da stupe u dodir sa

strancima i da im daju zlata i dragog kamenja! 8jegovi poslanici su ili impresionirani Kpancima, koji



su ih srdačno primili! Kpanci su se počastili sa oiljem hrane koju su im -steci doneli, i oni su ili prvi%vropljani koji su proali čokoladu! (auzvrat, <ndijanci su ili prvi poča*ćeni vinom koje do tadanikad pre nisu proali!

/oslanici su =ontezumi doneli poklone Kpanaca! ednu jeftinu ogrlicu od staklenih perli i rodskidvopek! =ontezuma je za dvopek rekao da ga podseća na kamen, i naredio da se dvopek zakopa izvangrada!

/o*to je otkrivenu olast nazvao $ovom Kastiljom, ;rihalva se vratio na 7uu sa zlatom! Fu ga je Velaskez prekorio, jer se nije držao nare#enja da osnuje naselje na oali!7ako i za see prisvojio nove teritorije, Velaskez je rzo organizovao ekspediciju! (a

zapovednika je postavio Gernanda 7orteza! <pak, Velaskez je io koleljiv, jer je strahovao da će ga7ortez izneveriti, i odlučio je da ga smeni!

<pak, 7ortez je kri*om isplovio iz luke .antjago! $dijao je Velaskezove pozive da se vrati!.akupio je flotu od 11 rodova, sa 5 vojnika! 8a ovom pohodu na =eksiko, veliku slavu su stekliPedro de Alvarado, Kristobal de Olida, Gon7alo de Sandoval, /uan "skalante, %iego de Orda7!

Glota je isplovila ka zapadu ':- februara '*'<- godine i uputila se ka ostrvu Ko7umel, nedalekood oale ukatana! $vde je u svoju ekspediciju uvrstio -ijeronima de Agilara, #akona koji je doživeo

rodolom i postao ro jednog indijskog poglavice, i on je io veoma značajan kao prevodilac!

8a daljoj plovidi, 7ortez se zaustavio u Tabasku! Faaskanci su izveli vojsku od 14 hiljada ljudi!Kpanci, iako malorojniji, su zahvaljujući ratnoj ve*tini i oljem naoružanju doili itku! <ndijance sunaročito upla*ili konji! &mislili da su to neka čudovi*ta'

7aciki, indijanske poglavice, zakleli su se na vernost *panskom kralju i pre*li u hri*ćansku veru!=e#u darovima koje su uručili 7ortezu, ilo je i 45 devojaka! edna od njih je ila 1alin>a, koju suKpanci prozvali donja 1arina! $na je postala 7ortezova ljuavnica! @ila važna kao prevodilac!

7ortez je potom stigao do ostrva .an :uan de +lva! Kpanci su se 44! aprila 113! godine iskrcalina kopno! =ontezumini izaslanici su 7ortezu uručili rasko*ne darove) jedan disk u oliku sunca odčistog zlata, i jo* jedan veći disk od srera u oliku meseca!

Kpanci su se iskrcali na nezdravom području meksičke oale i nazvali ga Tierra aliente 0 vrelazemlja! =nogi su se razoleli od tropske groznice! Fu su Kpanci uz pomoć Fotonaka podigli naselje,

preteču grada 5era Kru7! /otom je 7ortez kaznio trojicu pristalica Velaskeza, i poslao je jedan rod uKpaniju sa pismom kralju 7arlu V! (ajedno sa pismom poslao je i lago koje je doio od =ontezume!

9a i pokazao svoju odlučnost da zauzme =eksiko, 7ortez je spalio rodove! Fako#e, 7ortezu jena ruku i*la i situacija u -stečkoj državi! =nogi pokoreni narodi su ili nezadovoljni =ontezuminomvladavinom! 7orteza je prvo posetila delegacija Fotonaka, i zatim je 7ortez sa vojskom krenuo kanjihovoj prestonici Sempoali! Fu su ga savetovali da ode u Tlaskalu! Fo je ila mala država u

planinama čije se stanovni*tvo najduže opiralo vladavini -steka!=e#utim, u Flaskali, ez ikakvih pregovora, Kpanci su ili napadnuti! @ora je ila te*ka, ali su

Kpanci ipak poedili! Flaskalanci su priznali poraz i postali najodaniji *panski saveznici! + lizini

Flaskale prema Fenočtihlanu, da i impresionirao <ndijance, jedan od 7ortezovih oficira, 9iego $rdaz, je predložio da se popne na /opokatapetl! 9ve godine kasnije &141' konkvistadori su napravili jo*veći podvig, kada su se popeli na /opokatapetl da i sakupili sumpora za pravljenje aruta! Fada se

jedan Kpanac spustio u vulkan! /oduhvat penjanja na vulkan iće ponovljen tek tri veka kasnije, 1A4?!godine!

=ontezuma je pozivao 7orteza da do#e u Fenočtihlan, preko Eolule! Fo je io sveti grad oga7vecalkoatla! 8amera -steka je ila da Kpance uvuku u grad, smeste ih, a potom sve poiju! <pak,=alinča je uspela da sazna da se u Eoluli sprema zavera! 7ortez je prvi udario! + tom naletu je uijenooko tri hiljade <ndijanaca! Fako je savladana Eolula, i do Fenočtihlana je ostalo jo* 155km! /ut do

prestonice je trajao nedelju dana!Fenočtihlan se nalazio na ostrvu na sredini jezera Feksoko, i podsećao je na Veneciju! + gradu je

ilo oko "5 555 kuća! Većina njih je ila izgra#ena na stuovima i stanovnici su do njih dolaziličamcima! Korte7 je :- novembra '*'<- godine ugledao 1eksiko!+ susret *panskoj koloni iza*ao je =ontezuma, no*en u zlatnoj nosiljci! Kpanci su ili sme*teni u

centru grada u palati koja je gledala na glavni trg Fenočtihlana! + lizini se nalazio i hram oga rata



*tcilpočlija &:uitsilpohtli'! &tu su Kpanci gledali prino*enje žrtava 0 va#enje srca, sve*tenici su jeliudove žrtava'

7ortez je io nestrpljiv da pokori =eksiko, te je odlučio da zaroi =ontezumu, i stavi ga pod svojnadzor i tako preko njega zavlada =eksikom!

7ortez je sa B5 oficira u*ao u =ontezuminu palatu i zatražio od njega da po#e sa njima! 9onja=arina je uedila =ontezumu da je olje da je poslu*a, inače će ga Kpanci uiti! =ontezuma je potom

io prinu#en da da zakletvu na vernost *panskom kralju! /otom je 7ortez do*ao i u suko sa astečkimsve*tenicima! /osetio je hram oga rata, i tu je io zgrožen prizorom žrtvovanja, te je počeo da razijakamene idole!

Fime je nestala mogućnost da se -stečka država pokori mirnim putem! .ituacija po 7orteza je postala jo* teža, jer je guverner 7ue, Velaskez, poslao ekspediciju pod zapovedni*tvom Pamfila de$arvae7a, koji je treao da preuzme 7ortezovo mesto!

7ortez je doio vest o ovome, te je u Fenočtihlanu ostavio Pedra de Alvarada &zog plave kose,<ndijanci ga zvali Fonatio6 sunce', a on sa ?5 ljudi krenuo za .empoalu gde se 8arvaez ulogorio!7ortez je savladao 8arvaeza, i pridoio je njega i njegove vojnike oećavajući im ogatstvo, te sevratio u Fenočtihlan!

+ Fenočtihlanu se stanje pogor*alo! 9ok je 7ortez io odsutan, -steci su priredili svetkovinu

prilikom koje se kip oga rata prenosio iz hrama u hram! /ratila ga je povorka od nekoliko hiljadaljudi! 8a glavnom trgu je počeo ples praćen velikom ukom unjeva! -lvarado je io zastra*en

prizorom, te su, on i njegovi ljudi, uleteli u masu =eksikanaca i izvr*ili pokolj!9a i odorovoljio -steke za pregovore, 7ortez je pustio na sloodu =ontezuminog rata

#utalhuaka! Fo je io lo* potez, jer su tako -steci doili novog vo#u! 7utalhuaka je već sutradan poveo svoje sunarodnike na juri*! /etog dana ore, 7ortez je pozvao =ontezumu da se orati svomnarodu da uveri -steke da će Kpanci napustiti Fenočtihlan ako im se omogući da u miru iza#u iz grada!7ada se =ontezuma pojavio na krovu palate, ore su na kratko prekinute! =e#utim kada je pomenuoKpance, -steci su se razesneli, i =ontezuma je io pogo#en sa tri kamenice, i jedan udarac uslepočnicu je io smrtonosan!

7ortez je znao da se mora proiti iz grada, i zato su Kpanci napravili prenosni most, te je usledilonjihovo povlačenje iz Fenočtihlana, poznato kao )a #o'he Triste 0 Fužna noć!

+ noći ?,- juna '*+,- godine, Kpanci su započeli povlačenje! @ilo je oko 1155 Kpanaca, nekolikohiljada indijanskih saveznika, i oko B56ak topova! /adala je ki*a, i grmljavina je pravila veliku uku!<pak, primetila ih je neka stara <ndijanka, i njen vrisak je io znak za uzunu! =nogi Kpanci su se

podavili jer nisu mogli rzo da se povuku jer su ili pretovareni zlatom! 9ve trećine Kpanaca jeizginulo!

<pak, pred Kpancima je preostalo jo* 1"5km -stečke teritorije, koja ih je delila od Flaskale! 9o*lo je do itke kod $tume! -steci su ili rojno nadmoćniji, me#utim, 7ortez se, u toku itke, sa grupomvojnika, proio do astečkih vo#a i poio ih! -stečka vojska je potom oustavila napad! "55 Kpanaca je

izginulo u +oche Triste i ici kod $tume!7ortez je shvatio da se Fenočtihlan mora zauzeti opsadom, i da je za to potreno izgraditi flotu! +Flaskali su napravljeni delovi za 1B malih rigantina, a potom su delovi rodova preneti do jezeraFeksoko, gde su rodovi sastavljeni! 9a i rodovi ili porinuti u jezero, prokopan je kanal dug 4km, a*irok 2m!

-steci su se držali A5 dana! /redvodio ih je =ontezumin nećak &vauhtemok , koji je imao 44godine! &on vladao jer je 7utalhuaka umro od velikih oginja'! @ora je ila te*ka! 7ortez je molio-steke da se predaju kako i io sačuvan jedan od najlep*ih gradova! ;rad je osvojen '?- avgusta'*+'- godine!

7ortez je počeo da gradi novu prestonicu za *pansku koloniju! 8a mesto hrama <tcilpočlijaizgra#ena je katedrala! .agra#eno je jo* 1B crkava! 7ralj 7arlo <N7arlo V je imenovao 7orteza za

guvernera i vrhovnog zapovednika 8ove 7astilje, godinu dana nakon osvajanja Fenočtihlana! +=eksiko je potom naseljeno 4 555 porodica iz Kpanije! 7ortez je proizveden u viteza reda .antjaga!7orteza je potom smenio -ntonio de =endoza, dok se 7ortez posvetio istraživanju pacifičke oale, i



otkrio donju 7aliforniju! 7ortez se potom vratio u Kpaniju! 8ameravao je da jo* jednom ode u=eksiko, ali je umro u "4! godini!

Osvajanje Perua

8rancisko Pi7aro je ro#en u Fruhilju u %stremaduri! .tupio je kao mladić u vojsku i služio u

italijanskim ratovima &1232613'! + 256oj godini je oti*ao u 8ovi svet! Fu je stigao u novemru112! godine! .lužio je kao vojnik konkvistadore, :ohedu, @alou, /edrariasa, 7orteza! Vojnici su gase ojali!

9rugi akter pohoda na Harstvo <nka io je /izarov najolji prijatelj %iego de Almagro! $n je, kaoi /izaro, io nepismen, surov i amiciozan, ali je za razliku od /izara, umeo da pridoije ljude!

Freći čovek, je sve*tenik 8ernando de Lukve, a zvali su ga i “el Ioko” &ludak', zog zanesenosti! 8jih trojica su čuli priče da sa druge strane prevlake na Fihom okeanu postoji veliko, i zlatom

ogato carstvo! +ortačili su se i odlučili da ga osvoje! /izaro je io zapovednik pohoda, -lmagro jeregrutovao vojnike, a Iukve je vodio administraciju! <pak, pravi vo#a puta io je /izaro!

/izaro je, 142! godine, vodio prethodnicu od dva roda i 125 vojnika, a -lmagro je treao dasakupi pojačanje! /izaro je krenuio iz /aname! /osle nekoliko nedelja plovide, ekspedicija je do*la do

reke San /uan! /izaro je krenuo da istražuje okolinu, ali je do*ao u suko sa <ndijancima, te je moraoda se povuče u /anamu! .lično je pro*ao i 9iego de -lmagro!

8jih dvojica su, zatim, zaključili da su vesti o carstvu ogatom zlatom na jugu istinita! Jeleli su daiz deoe plena isključe guvernera /aname /edrariasa 9avilu, koji se za hiljadu pezosa odrekao svojih

prava u zemljama koje trea da udu otkrivene!/izaro i -lmagro su 14"! godine ponovo krenuli ka carstvu! /onovo su se iskrcali na u*ću .an

:uana! edan od /izarovih ljudi je nastavio da plovi ka jugu! +z put je sreo jedan splav sa jedrom ikormilom, a na njemu su plovili indijanski trgovci! Kpanci su čuli da je roa ovih <ndijanacanaavljena u Tumbe7u! Frgovci su tvrdili da na jugu ima jo* ogatijih gradova, *to je podstakloKpance da nastave put! /ridružio im se i -mlagro koji se vratio iz /aname sa jo* A5 ljudi! 8arod jesvugde pokazivao neprijateljstvo prema Kpancima!

+ me#uvremenu, umro je /edrarias, a novi guverner je tražio da se dozvoli povratak svima koji nežele da učestvuju u poduhvatu! /izaro je tada stao pred svoje ljude i na pesku povukao crtu! >ekao jesvojim ljudima da se sa jedne strane nalazi ogatstvo, a sa druge eda! /izaro je prvi pre*ao crtu, a

pored njega, samo jo* njih 146orica je to učinilo! $stali su se vratili za /anamu!/izaro je ? meseci čekao -lmagra, da dovede pojačanje iz /aname! +mesto -lmagra, stigao je

glasnik sa ultimatumom novog guvernera da se za " meseci vrati u /anamu! /izaro je nastavio sasvojih 14 ljudi ka jugu, i stigao do grada Tumbe7a! Kpanci su ili impresionirani lukom i rojem ljudi,a <ndijanci izgledom roda! /o*to su grad čuvala utvr#enja, /izaro se prijateljski pona*ao prema<ndijancima! 8a poklon je doio zlatne vaze, skupocene tkanine i drago kamenje! /otom je krenuonazad za /anamu!

+ /anami su ga dočekali sa iznena#enjem, po*to su svi mislili da je mrtav! Fražio je od guvernerada pomogne novcem opremanje nove ekspedicije! <pak, guverner je to odio, te /izaro odlazi uKpaniju kako i direktno od kralja doio dozvolu! =e#utim, čim je stigao u Kpaniju, /izaro je uhap*en!Fada mu je pomogao osvajač =eksika, Gernando 7ortez, koji se zauzeo kod 7arla V da primi /izara uaudijenciju!

7ralj je pristao da /izarovu molu podrži pred Savetom a *ndiju! /otom je /izaru dato ovla*ćenjeda osvoji /eru, koji je unapred nazvan 8ova 7astilja! /izaro je postao doživotni vrhovni sudija, iglavni kapetan nove pokrajine, i proizveden je u viteza reda .antjaga!

/izaro je skupio i opremio 45 vojnika, i 1B5! godine je stigao u /anamu! /otom je krenuo uekspediciju na /eru! Glotu su činile tri karavele! Kpanci su se zaustavili 155 milja od Fumeza, i počelisu da pljačkaju! /izaro je uzorke plena poslao u /anamu, i 8ikaragvu, *to je delovalo na tamo*nje

naseljenike, te mu se i oni pridružuju 0 trideset ljudi iz /aname, i 155 ljudi iz 8ikaragve podkomandom 8ernanda de Sota!/izaro je saznao da se sva#a izme#u dva vladara, Ata3ualpe i njegovog rata /uaskara zao*trila,

i da je -tahualpa sa velikom vojskom po*ao iz svoje prestonice Kvito, na drugu prestonicu Kusko! 9o



sukoa izme#u raće je do*lo kod Ka3amarke, na pola puta izme#u 7uska i 7vita! -tahualpa jezaroio svog rata!

7ao *to su -steci poistovećivali 7orteza sa 7vecalkoatlom, tako su <nke u /izaru videle sina ogaVirakoče! &og gromova, a /izaro je imao topove'

/izaro je na oalama reke /jure osnovao koloniju San 1iguel, a zatim je krenuo preko -nda, ka7ahamarki, sa 15" pe*aka i "4 konjanika! /izaro je u 7ahamarku stigao '*- novembra '*?+- godine!

/otom je poslao svog najsposonijeg zapovednika, 8ernanda de Sota, sa 45 konjanika u -tahualpinlogor koji se nalazio 2km od grada! &<nke, kao i -steci, upla*ili se konja'/izaro je odlučio da zaroi -tahualpu &<nke ile rojnije od Kpanaca 155, 455 puta'! 8jih dvojica

su se sastali na jednom trgu u gradu koji je sa tri strane io okružen niskim gra#evinama! < konjanici i pe*aci su ili sakriveni u kućama koje su okruživale trg!

-tahualpa je do*ao predveče! @io je praćen svečanom povorkom, i no*en je u nosiljci okićenoj perjem papagaja i zlatnim pločicama! 8jemu je prvo pri*ao sve*tenik, otac Valverde, sa krstom i@ilijom, i iznosio mu stvari o veri! 8jegov govor je zavr*en ultimatumom da se -tahualpadorovoljno podvrgne /izaru ili će to morati silom!

-tahualpa je zatražio od sve*tenika da mu kaže odakle zna to *to govori, a Valverde mu je pružio@iliju! -tahualpa je okretao knjigu, ali kako nije progovorila, acio ju je! .ve*tenik je podigao knjigu,

i rzo se udaljio sa trga! 8astao je pokolj! -tahualpa je zaroljen u tvr#avi u 7ahamarki! (nao je da jezaroljen i čekao je da Kpanci odrede cenu!

/izaro je za otkup tražio da prostorija zapremine ?5 mB &?OO4' napuni zlatom, a ukoliko ne i ilodovoljno zlata, prihvatao je i srero! /otom je u 7ahamarku stigao i -lmagro sa 15 ljudi!

Kpanci su istovremeno pregovarali i sa :uaskarom, i on je oećao da će prepuniti sou ako njega postave za kralja! 8ekoliko dana kasnije je po -tahualpinom nare#enju zadavljen! ula 1BB! godinesoa je ila napunjena, ali Kpanci nisu održali oećanje dato -tahualpi!

-tahualpa je optužen da je silom prisvojio krunu, uio svog rata, provodio poligamiju i prinosiožrtve lažnim ogovima, iako je primio hri*ćanstvo kao :uan -tahualpa! $su#en je na smrtspaljivanjem, i kazna je izvr*ena +<- avgusta '*??- godine!

.ledeći /izarov potez, io je da za novog vladara <nka postavi :uaskarovog sina 0 "anka! Kpancisu sa njim krenuli u 7usko! Kpanci su tom prilikom ili iznena#eni, jer put kojim su i*li io je dugačak 4 555 km i io je olje ure#en od svih evropskih drumova! Kpanci su u 7usko stigli '*- novembra'*??- godine! &7usko se nalazi na BBA5m nadmorske visine'! /izarovi ljudi su počeli da pljačkaju,7usko je razru*en, a /izaro odlučio da tu podigne novi grad!

+ /eru je sa 55 ljudi stigao Pedro de Alvarado! -lvarado je io u %kvadoru i nameravao je dazauzme drugu prestonicu <nka, Kvito!

/izaro je poslao svog zapovednika Belalkaara, da slomi poslednju vojsku <nka, a 9iego de-lmagro je oti*ao da sačekao -lvarada! @elalkazar je stigao do 7vita, gde je sa vojskom od 455

pe*aka i A5 konjanika potukao vojski <nka, koje je vodio >uminagui! Fri *panske vojske

&@elilkazarova, -lmagrova i -lvaradova' su se sastale kod >ioame! -lmagro je ponudio -lvaradunovce da se ovaj vrati u ;vatemalu! -lvarado je pristao!(atim se /izaro posvetio učvr*ćivanju *panske vlasti! $dustao je od plana da podigne glavni grad

/erua na ru*evinama 7uska, i izarao je novo mesto! Fu se danas nalazi glavni grad /erua 0 Lima!

/rilikom podele /erua, Grancisko /izaro je doio severni deo 0 #ova &astiljaD a 9iego de -lmagro južni deo 0 #ovi Toledo! $tac Valverde je progla*en za iskupa 7uska! $va podela kralja 7arla V nije ila dora, jer on nije naglasio *ta smatra severnim, a *ta južnim delom /erua, i nije se znalo kome pripada 7usko! $ko grada su se zavadili -lmagro i /izarova raća 0 :uan i ;onzalo!

/izaro je sklopio dogovor sa -lmagrom 0 -lmagro je treao da potraži za see jednu pokrajinudulje na jugu, a ako to ne uspe, podeliće vlast sa /izarom!

/izaro je io posvećen gra#enju Iime! (a to vreme, <nke su se podigle na ustanak, i opkolilenjegovu raću u 7usku! $n nije mogao da im pomogne, jer su ustanici lokirali Iimu, ali zato im je u pomoć do*ao -lmagro! -lmagro je porazio ustanike, ali je zauzvrat tražio 7usko!



Fada je do*lo do gra#naskog rata izme#u /izara i -lmagra! /resudna itka odigrala se na )as $alinasu 0 ravnici koja je ila puna ara, 2km od 7uska! .ukoilo se "55 -lmagrovih i A55 /izarovihljudi! -lmagrova vojska je poražena, a sam -lmagro je optužen za veleizdaju i osu#en na smrt!

Grancisko /izaro je tako#e nasilno zavr*io život, 121! godine, kada je imao "" godina! /rotivnjega je sklopljena zavera, na čijem čelu je io %iego de Almagro &sin poguljenog -lmagra'! edne

nedelje, dok je /izaro ručao u dru*tvu iskupa i jednog svog oficira, zaverenici su ga napali! @ilo je 15napadača, ali nisu uspeli da ga savladaju, pa su im u pomoć do*la jo* desetorica, te su uspeli dasavladaju /izara i da ga uiju!

+ /eruu je ponovo izio gra#anski rat izme#u Pi7arovaca i Almagrovaca! 8a čelu /izarovaca io je 8rancisko de Karva3al 0 “demon -nda”, dok je -lmagrovce predvodio %iego de Almagro!

7ralj 7arlo V je poslao novog guvernera, Kastra de 5aku, da smiri stanje! 7astra je stao na stranu/izarovaca, ali se nije upu*tao u oru! $dlučujuća itka se odigrala na planinskom lancu Eupasu!/izarovci su nosili crvene, a -lmagrovci ele e*arpe, i /izarovci su poedili! 9iego de -lmagro je

preživeo itku, ali je uhvaćen i poguljen na velikom trgu u 7usku!

Osvajanje GvatemaleB /ondurasaB CileaB KolumbijeB ArgentineB plovidba Ama7onom

7ortezove vojskovo#e su se posle osvajanja =eksika, 141! godine, uputile u dalja osvajanja, van-stečkog carstva! Pedro de Alvarado je do 142! godine pokorio =ajeD iskoristio je neprijateljstvoizme#u dva vodeća plemena #akčika i #viča, pomagao je čas jedne, čas druge! -lvarado je 14?!godine oti*ao u Kpaniju gde je progla*en za viteza reda .antjaga i postavljen za guvernera ;vatemale!

9rugi 7ortezov kapetan, Kristobal de Olida, je tako#e poslat na ukatan! /rodro je u dana*nji:onduras, gde se odrekao 7orteza, koji je potom prevalio 4555km kopnom kako i ga kaznio i

poguio!

Kpanci su nastavili da prodiru na jug, ka Eileu! /rvi je u ove krajeve stupio %iego de AlmagroStariji! <ako su ga <ndijanci savetovali da ide oalom, on se uputio preko -nda! 8a tom putu, 15Kpanaca se smrzlo, a od zime je stradalo i oko 15 hiljada <ndijanaca!

7ada je stigao na vrh -nda, -lmagro je stigao u 7okimo, i do u*ća reke -konkagve! + Eileu suživela divlja, ali hrara i orena plemena 0 Promauaka i Araukana! -lmagru se činilo da je u jednoj

ici uspeo da potuče <ndijance, ali su ga oni u protivnapadu potisnuli!/ovratak je io teži od dolaska! Kpanci su se kretali kroz visoravan -takameD to je zapravo

pustinja, dugačka A55km! /o*to je -lmagro uijen 1B2! godine, osvajanje Eilea je odloženo! $vaj poduhvat je nastavio i zavr*io Pedro de 5aldivilja! $n je poticao iz plemićke porodice iz%stremadure! Grancisko /izaro je ovlastio Valdivilju kao svog namesnika u Eileu! Valdiviljinaekspedicija je rojala 15 Kpanaca i odred <ndijanaca!

7ada su skrenuli prema moru, Kpanci su otkrili jednu dolinu, i dali joj ime /alparajo 0 rajska

dolina! užnije, Valdivilja je 121! godine osnovao grad $antiago del #uevo *+tremo 0 .antjago 8ove7rajnje (emlje! Valdivilja je proglasio see za glavnog kapetana Eilea, tj! #ove *stremadure! /otom je nastavio svoje osvajanje i osnovao grad 7onsepsion! +rzo je dostigao i krajnju granicu u svojim pohodima 0 reku @io6@io! Fu se nalazila zemlja koju su nastanjivali oreni -raukanci, koji, iako suse avili zemljoradnjom i stočarstvom, su ili i kaniali!

+ prvom okr*aju, zahvaljujući vatrenom oružju, Valdivilja je porazio i zapla*io -raukance!=e#utim, oni su se rzo prirali, ali Valdivilja im je za odmazdu poslao zaroljenike odsečenih ruku!<pak, ovo je samo jo* vi*e razljutilo -raukance, koji su napali *pansku tvr#avu Fukapel!

Valdivilja, kada je do*ao u pomoć Fukapelu, zatekao je razru*enu tvr#avu, i shvatio je da jeopkoljen! /od njegovom komandom je ilo 5 Kpanaca i oko B hiljade indijanskih plaćenika, dok je-raukanaca ilo oko 15 hiljada! 8i jedan Kpanac nije preživeo, a Valdivilja je zaroljen! Fri dana su sa

njega sekli komadić po komadić mesa! -raukanci su se ponovo orili, na oali @io6@ija, sa *panskomvojskom pod komandom novog guvernera Vijagre, ali su ovaj put poraženi! Vijagra je osnovao grad$sorno 1A! godine, i time je osvajanje Eilea praktično ilo zavr*eno! >eka @io6@io je sve do 1A5!godine ila granica *panskih osvajanja!



Kpanske konkvistadore je zaokupljala priča o ,ldoradu! Fo je legendarna država koja je doila ime po svom kralju %l 9oradu 0 zlatnom čoveku! $vu priču su Kpanci slu*ali od <ndijanaca u /eruu, alinisu znali tačno gde se ova zemlja nalazi 0 u %kvadoru, 7olumiji, Venecueli, ;vajani!

;onzalo /izaro &rat Granciska /izara' je 124! godine po*ao iz 7vita sa B25 Kpanaca i 2 555

<ndijanaca! /opeli su se na 7ordiljere, spustili se sa njih i nai*li na reku 8apo! /ratili su je celim tokomi stigli do mesta gde se ona uliva u reku =aranjon! Fu se ekspedicija razdvojila, i komandu nad drugimdelom je doio 8rancisko de Oreljan!

Grancisko de $reljan je izvr*io veliki podvig! /replovio je =aranjon, a zatim u*ao u -mazon,kojim je stigao do mora! (a to mu je trealo A meseci plovide! + svojoj priči pred kraljem 7arlom V,rekao je da se samo jednom upla*io, i to kada su ga napale žene duge kose, naoružane lukom i strelom!/o njima je reku nazvao -mazon!

/imene7 de Kvesada je tragao za %ldoradom! /o*ao je sa ?55 Kpanaca i B55 <ndijanaca uz reku=agdalenu! .amo *estina ih je preživela! <za*li su na visoravan @ogote! Famo su ugledali poljakukuruza! Fu su živeli Eipči, koji su ili organizovani u savez plemena! ednim od plemena je vladao

@ogota, u gradu koji je nosio njegovo ime! Eipči su ili ve*ti zemljoradnici i uzgajivači stoke, a ovldalisu i metalurgijom i grnčarstvom! <pak, konkvistadori, su ovu olast &4O veću od Grancuske' lakozauzeli! /ohvatali su jednog po jednog vladara plemenskog saveza!

(a 7vesadom su stigli i /izarov oficir 0 Belalkaar , i nemački konkvistador #ikolas (ederman! 8aime, finansijeri 7arla V su ili nemački ankari iz -ugzurga Gugeri i Velzeri! 9a i nekako vratiodeo dugova, 7arlo je dozvolio 8emcima da eksploati*u zlatne rudnike i da vade isere!

7vesada je otkrio 7olumiju, izvor zlata i dragog kamenja, a zemlji je nadenuo ime 0 8ovoHarstvo ;rande!

+ osvajanje ;vajane, krenuo je i %iego de Orda7! $n je lutao 2 godine uzduž reke >io 8egrotražeći %ldorado! 8jegovo traganje je nastavio Pedro de Ursua, koji je do*ao u ravnicu =anaosa, i

potom oustavio traganje!

/rvi je delove -rgentine istražio %ia7 de Solis! $n je prona*ao u*će Ia /late, i dao joj ime =ar9ulce!

+ osvajanje ovog područja krenuo je =endoza 1B"! godine sa 11 rodova i 1555 ljudi! Glota je potom stigla do >io de la /late, i tu je =endoza osnovao grad, udući @uenos -jres! =endozu jenasledio /uan de Ajolas! $n je plovio /aranom sve do /aragvaja, gde je uspostavio stražarsku

postaju kod u*ća reke! Fo je udući glavni grad /aragvaja 0 Asunsion!

panski istra=iva>i u Severnoj Americi

7ortez je u =eksiku organizovao četiri pomorske ekspedicije duž oala /acifika, kako i na*le prolaz /aso! + tom traganju, otkrio je dana*nju donju 7aliforniju 1B461B! godine! Kpanci su mislilida je reč o ostrvu, i nazvali su ga *sla de #ortes!

Panfilo de $arvae7 &$arva7' je učestvovao 111! godine u osvajanju 7ue! /oslat je 141!godine da preuzme komandu u osvajanju =eksika od 7orteza! <pak, io je savladan od strane 7orteza,i u njegovom zatočeni*tvu je proveo B godine! +speo je da poegne i da se vrati u Kpaniju! 7ralj mu jedao dozvolu da osnuje jednu koloniju na Gloridi, koju je io otkrio /onse de Ieon!

8arvaz je u ekspediciju krenuo 1?! juna 14?! godine iz Kpanije, sa rodova i "55 ljudi! 8a ovom putu, flotu je zahvatio uragan, u kojem je izguio nekoliko rodova, a i zapla*eni mornari su odili da

nastave sa njim! 8arvaz je stigao do zaliva Fampa, a odatle je putovanje nastavio kopnom!+z put, Kpance su napadali <ndijanci! /osada rodova je posle izvesnog vremena otplovila natrag uKpaniju! 8arvaz je odlučio da sagradi rodiće, kako i se dokopao nekog od zapadnoindijskih ostrva!Kpanci su uspeli da sagrade nekoliko čamaca! Kpanci su pro*li u*će reke =isisipi i tu ih je zahvatila



ura! /reživelo je samo A ljudi, koji su stigli na oale južnog Feksasa! =nogi su u nedostatkunamirnica uskoro pomrli, dok su ostali ili zaroljeni od strane <ndijanaca! 8eki Kpanci su pali u rukemiroljuivih <ndijanaca! edan takav Kpanac io je 7aeza de Vaka! $n je " godina živeo me#u<ndijancima, i na kraju je sa jo* trojicom uspeo da poegne! 9o kraja su stigli do jednog *panskognaselja u =eksiku aprila 1B"! godine! /re*li su B"55km!

7aeza je me#u <ndijancima čuo legende o ogatim planinama na severu, *to su Kpanci povezali sa

pričom o sedam gradova .iole!;uverner 8ove Kpanije, -ntonio =endoza je poslao ekspediciju! 7ao prethodnica na sever, su poslati =avar %stevaniko i franjevac =arkos de 8isa! %stevaniko je posle sva#e sa <ndijancima uijen,dok se =arkos vratio i uveličao priču o sedam gradova .iole!

7a severu su, iz =eksika, krenule dve ekspedicije! ednu, 1256124! godine, vodio je 8ranciskode Koronado, a drugu 1B3612B! godine vodio je 8ernando de Soto! 9e .oto se kretao uz istočnuoalu =eksika, a 7oronado je i*ao duž zapadne, tihookeanske oale!

7oronado je potom stigao na teritoriju -rizone! 9ok je 8ernando de Alarkon otkrio da7alifornija nije ostrvo! 7oronadov oficir 0 Antonio de &ardenas 0 je otkrio Veliki kanjon reke7olorado! 8arednih 25 godina, Kpanci nisu i*li u ovom pravcu!

Gernando de .oto je doio dozvolu da istražuje oalu Gloride! /od svojom komandom je imao "55ljudi! $n je io veoma svirep prema <ndijancima! ednom, da i proverio kako njegovi ljudi rukujumačevima, ez glave je ostalo 25 <ndijanaca!

9e .oto se kretao kroz Gloridu, 9žordžiju, planinama .everne i užne 7aroline, ali zlato nijena*ao! %kspedicija je stigla u Fenesi, a zatim u -laamu! Fu je jedan deo zaroljenih <ndijanaca

poegao, i oni su se pridružili lokalnom plemenu! (a odmazdu, 9e .oto je osvojio to selo i poio 455mu*karaca, žena i dece! + maju 121! godine otkrio je veliku reku =isisipi &=esa*aea 0 otac reka' i

pre*ao preko nje u -rkanzas! 9e .oto je umro 124! godine od tropske groznice! 8asledio ga je Iuisde =oskoza!

1agelanov put oko sveta .'*'<)'*++0

.lavni moreplovac, 8erdinand .8ernando0 1agelan, koji je u služi Kpanije prvi oplovio svet, io je poreklom /ortugalac! /oticao je iz plemićke porodice! =agelan je ro#en oko 12A5! godine umestu /onte da @arka na severu /ortugalije! /ostao je paž na dvoru kraljice %leonore u Iisaonu, i tu

je uživao naklonost kralja Joaoa << .avr*enog! 8a svoje prvo putovanje, =agelan je krenuo 15! godine, kao učesnik Granciska de -lmeide na

<ndiju! Vodio se kao prekorojan, *to je značilo da, uprkos svom poreklu, mora da oavlja sve dužnostikoje su vr*ili oični mornari!

<stakao se pod -lukerkeom kao vojnik, u orama koje su se vodile za zauzimanje =alake 111!

godine! .a putovanja se vratio 11B! godine, sa jednim crnim 1B6ogodi*njim room, %nrikeom!UreDenje 6panskog kolonijalnog carstva

Kpanci su radi lak*eg upravljanja, podelili svoje teritorije na 11 vicekraljevstava i dva velikaguvernerstva! /osedi u južnoj -merici su podeljeni na dva vicekraljevstva) +ovu 0paniju &=eksiko' i/eru, i 15 provincija &audiencia'! .vaki guverner je imao u svojim rukama vrhovnu upravnu i vojnuvlast! 8jegov rad su nadgledale audiencie6sudovi i kraljevi predstavnici 0 koredigori!

(og lak*eg naseljavanja osvojenih zemalja, Kpanci su uveli sistem enkomiende, a potom je tozamenjeno sistemom ha'iende!

%nkomienda je ila slična feudalnom imanju! edno, ili nekoliko sela i ilo podre#eno jednom

Kpancu enkomenderu 0 oično oko 4 555 <ndijanaca! 9užnost enkomendera je ila da seljake *titi, dase rine o njihovom prelasku u hri*ćansku veru! Vlasnici enkomiendi su zauzvrat morali da učestvujukao ratnici u odrani provincije! .eljaci su enkomenderu morali da plaćaju danak i da esplatnoora#uju njegovo imanje!



Kpanski amiciozni kolonijalni projekti, kao *to su podizanje novih rasko*nih gradova, otvaranjerudnika, gajenje *ećerne trske, su tražili mnogo radne snage! <ndijanci su podlegali pod te*kim radom i

olestima koje su doneli %vropljani, a na koje oni nisu ili otporni! (og svega toga, roj <ndijanaca sesmanjivao! .a 11 miliona 113! godine, na 4, miliona 13?! godine!

+ 7ariima, domorodačko stanovni*tvo je ilo gotovo istreljeno, te su Kpanci počeli da dovozecrno rolje iz zapadne -frike! =onopol na ovu trgovinu su imali /ortugalci, koji su držali zapadnu

-friku! $ni su to radili nezvanično, a od 1A5! godine zvanično, kada im je *panski kralj dao dozvoluda plove direktno iz Iisaona za *panske posede i prodaju rolje! 7asnije su se ovom unosnom poslu prodaje crnog rolja posvetili %nglezi!

/o*to se sistem enkomiende pokazao neisplativim, zamenio ga je novi sistem tzv! mita u /eruu, ilirepatrimiento u =eksiku! /oglavar svakog indijanskog sela je morao da stavi na raspolaganje odre#eni

roj mu*karaca koji i ili odvo#eni na rad! edini način da <ndijanci ovo izegnu, ilo je da se preseleu *pansko naselje, prihvate *pansku odeću i način života, i da rade kao najamnici, ili ako imaju znanja,kao zanatlije!

+poredo sa osvajanjem, *irena je i hri*ćanska vera &milom ili silom'! /rvi misionari su iliGranjevci, koji su stigli 142! godine 0 njih 14 predvo#enih =artinom iz Valensije! 9ominikanci sustigli sledeće, 14! godine! =isionari su uzimali <ndijance u za*titu! 9o*lo je do me*avine starih

verovanja sa hri*ćanstvom! 7ult @ogorodice io je usko povezan sa svetkovinama =ajke zemlje i oginje kukuruza!

<ndijanci su ovladali mnogim zanatima, i u njima, kao npr! rudarstvu, nadma*ili Kpance! 9o*lo jedo rasnog me*anja! =eksiko je danas zemlja =estika, koji su ponosni na oa porekla, dok je me*anje u/eruu i*lo sporije!

.aoraćaj preko -tlantika je io vrlo živ! /rosečno je za 8ovi svet plovilo iz *panskih luka oko "5 rodova godi*nje! ;lavne luke u -merici su ile :avana na 7ui, /ortoelo i 8omre de 9ios u/anami, i Vera 7ruz u =eksiku! /utovanje je ilo nesigurno zog nevremena i gusara!

(og veće sigurnosti, *panski rodovi su plovili u konvojima, i iz Kpanije su konvoji isplovljavalidva puta godi*nje!

PA$&A O% KRA&A '*- %O %RUG" POLO5$" '@- 5"KA

Prostor i stanovni6tvo E panija do arapskog osvajanja E arabljansko osvajanje

/laninski lanac /irineja čini arijeru izme#u Kpanije i ostalog dela %vrope, dok je ;iraltar iomala prepreka izme#u /irinejskog poluostrva i -frike, te je tako i nastala izreka “-frika počinje iza/irineja!”

8a severozapadu poluostrva nalaze se pokrajine) Galisijia, Asturija, Baskija i #avara! 8ajveći

grad u ;alisiji je luka Ia 7orunjaD najveći grad -sturije jeste $vijedo, kao i luke :ihon i .entanderD u@askiji su najveće luke @ilao i .an .eastijan! 8avara se nalazi sa *panske i francuske strane /irineja,te je dugo ila uzrok sukoa izme#u Kpanije i GrancuskeD najznačajniji gradovi sa *panske strane su/amplona i luka Guentaraia, a sa francuske strane @ajon!

+ sredi*njem delu zemlje, nalazi se )eon, sa gradovima .alamankom i (amoromD kao i najveća pokrajina &astilja! 7astilja je sme*tena na visoravni &=eseta' koja zauzima "5M *panske teritorije!/lanine Sijera de &vadarama, Sijera de &ata i Sijera de &redos razdvajaju 7astilju na severnu &.taru7astilju' i južnu &8ovu 7astilju'!

8ajznačajniji gradovi u 7astilji su @urgos, Foledo, Valjadolid, =adrid, =edina del 7ampoCugozapadno od =adrida, prema dana*njoj granici sa /ortugalijom, prostire se *stremadura sa

-lkantarom, =eridom, @adahosom!Iancem Sijera "orene, centralni deo je odvojen od juga, od Andaluije, koja izlazi i na.redozemlje i na -tlantski okean! 8ajznačajniji gradovi su .evilja i 7ordoa!



8a istočnom delu poluostrva, duž .redozemne oale, od ;iraltara prema severu, prostiru seGranada, sa ;ranadom, =alagom, -lmeiromD Mursija sa 7artahenomD !alensija sa Valensijom,-likanteomD &atalonija sa @arselonom, Faragonom, FortozomD na granici sa Grancuskom nalaze se

usijon i $erdanja! + zale#u Valensije i 7atalonije, prostire se Aragon, sa .aragozom, :ueskom,Ieridom!

8ajstariji stanovnici su ili @aski i <eri, koje od "! veka pne potiskuju 7elti! Geničani su u 11!

veku na oali osnivali svoje kolonije 7adiz, =alakuC /rva država koja se u osvajanju Kpanije nijeograničila samo na oalu, već je prodirala i u duinu teritorije, ila je 7artagina! + drugoj polovini B!veka pne, kartaginske vojskovo#e :amilkar, :azdrual &osnovao 8ovu 7artaginu 0 tj! 7artahenu, u 4!

punskom ratu 41A6451' i :anial, su pokorili najveći deo plemena koja su tada naseljavala Kpaniju!Kpaniju su, tokom B! veka, preplavili Granci, a početkom ! veka, ila je izložena stalnim napadima

plemena iz južne ;alije 0 -lana, .veva, Vandala! /osle odlaska Vandala i -lana u -friku, iz južne;alije u Kpaniju su stigli Vizigoti! Vizigoti su ili manjina nad pokorenim romanizovanimstanovni*tvom, i oni su osnovali kraljevinu sa sedi*tem u Foledu! <pak, ova kraljevina nije mogla da

pruži otpor araljanskoj invaziji!-raljanska vojska, koja se vrlo rzo ra*irila po severnoj -frici, vrlo rzo je stigla i u Kpaniju!

Vojska jačine od oko ?555 ljudi, pod zapovedni*tvom Tarika, je 4"! jula ?11! godine pre*la ;iraltar

&po Fariku je i doio ime 0 Farikova stena', i porazila Vizigote kod Vadi @ake!(a nepune četiri godine, -raljani su postali gospodari čitave Kpanije, izuzev uskog pojasa na

području /irineja i u -sturiji! 8a osvojenoj *panskoj teritoriji, -raljani su orazovali posean emirat, potčinjen kalifatu u 9amasku!

Kpanija je pod araljanskom vladavinom doživela značajan kulturni i privredni uspon! -raljani,koje su stanovnici Kpanije nazivali Mavri & Moros', nisu itno menjali osnovu dru*tvenog ure#enjakoje su zatekli 0 specifične feudalne odnose zasnovane u vreme vizigotske vladavine, koji su jo* ili urazvoju!

+ islam je pre*ao manji deo autohtonog *panskog stanovni*tva! (a njih se ustalio naziv muvaladi ,dok je hri*ćansko stanovni*tvo oeležavano nazivom moara.i !

9o 15! veka, u araljanskoj Kpaniji, ilo je oko 255 gradova, od kojih su najznačajniji 7ordova,Foledo, .evilja, ;ranada, Valensija! + to vreme vladao je -d al6>ahman <<< &31463"1' koji se 343!godine proglasio kalifom! $d tada je 7ordova sedi*te kalifata! ačanje feudalne anarhije je, u 11! veku,dovelo do razijanja kalifata na 4B samostalne državice koje su stalno me#usono ratovale!

Rekonkvista E stvaranje 3ri6;anski3 dr=ava E kulminacija Rekonkviste E putevi ekspan7ijeKatilje i Aragona

+poredo sa arapskim osvajanjem, teklo je i osloa#anje zauzetih teritorija od strane hri*ćana 0 ekonkvista &ponovno osvajanje'! $vaj proces je trajao skoro A55 godina, od arapske najezde, početkom A! veka do 1234! godine, kada je pala ;ranada, poslednje mavarsko upori*te na /irinejskom

poluostrvu! /očeci >ekonkviste, kao i njena cela istorija su prožeti rojnim legendama!/ećina Kovadonga je legendarno ishodi*te >ekonkviste, a za njen početak se uzima ?1A! godina! 8a čelu grupe plemića io je izvesni Pelajo &/elagije', koji je tvrdio da vodi poreklo od drevne lozevizigotskih kraljeva &io unuk >ekesvinta "236"?4'! .a B55 vojnika poedio mavarsku vojsku!

(načajna je i legenda o .vetom akovu, tj! .vetom .antjagu, koji je postao *panski nacionalnisvetitelj i za*titnik! .veti akov je jedan od -postola! /rvi je apostol koji je stradao kao mučenik 0uijen je u erusalimu po nare#enju <roda -gripe! /o *panskoj tradiciji, za života je posetio /irinejsko

poluostrvo i tu propovedao! $va legenda datira iz ?! veka!/o priči, telo .vetog akova je preneto iz erusalima u Kpaniju, gde je otkriveno u 3! veku u

;alisiji! 8a mestu gde su prona#ene mo*ti, podignuta je A33! godine crkva $antjago de &ompostela,koja je postala jedno od najznačajnijih svetili*ta hri*ćanske %vrope! .antjago je io i naziv jednog od

tri vite*ka reda &7alatrava, -lkanatra, i .antjago' koji su imali značajnu ulogu u ori protiv =avara!Fako#e, “.antjago” je io i ojni poklič *panske vojske!<pak, me#usoni ratovi nepokornog plemstva, su hri*ćanskim vladarima stvarali vi*e prolema od

=avara!



8ije ila retkost da hri*ćani vr*e vojnu služu kod muslimana i ornuto! Fo je io slučaj i sa "lSidom, jednom od najslavnijih ličnosti >ekonkviste!

%l .id 7ampeador, tj! pravo ime >odrigo 9iaz de @ivar, je nakon proterivanja iz 7astilje &od stranekralja -lfonsa V<' postao najamnički zapovednik u mavarskoj vojsci! (auzeo je Valensiju!

>ekonkvista je otpočela u Asturiji, i stvorena je istoimena kraljevina, čija prestonica je postao

Ovijedo! -lfonso Veliki &A""6315' je državu podelio svojim sinovima! edan je doio Iuzitaniju i;alisiju, drugi -sturiju, a treći teritoriju Ieon! /osle 12 godina, teritorije su ponovo ojedinjene ukraljevinu, za koju je preovladalo ime Leon! 7reljevi Ieona su pomerali granice hri*ćanstva, i svojedržave, prema jugu, te je i prestonica vi*e puta seljena! $d kraja 3! veka, to je grad 2urgos!

8ovoosvojeni krajevi su ili izloženi stalnim upadima =avara, te je njihovo stanovni*tvo ilo stalnona oprezu, te su dizali rojne zamkove po kojima je pokrajina i doila ime &astilja!

<ako se 7astilja nalazila, kao grofovija, u sastavu Ieona, moćni kastiljski vladari su potčinjavalisei plemstvo novoosvojenih teritorija, i urzo su se javile težnje za samostalno*ću u odnosu na Ieon!+ 15! veku, kastiljski grof 8ernando Gon7ales je iskoristio priliku! 8jegov suveren, kralj Ieona,>amiro je poražen u ori sa =avrima, i Gernando je uspeo da izdejstvuje nezavisnost 7astilje! 9okonačnog ujedinjenja, do*lo je '+?,- godine!

+ severnim i severoistočnim delovima dana*nje Kpanije, formirala se druga veća država 0 Aragon!+rzo po početku >ekonkviste, u -sturiji je orazovana grofovija &od A"5! godine kraljevina' 8avara!

8avara je postepeno zadoijala sve franačke posede, pa je krajem 15! veka i -ragon potpao pod njenuvlast! Vlast 8avare je jačala, i kralj Sančo /eliki &3?5615B' je uspeo da pod svojim skiptrom okupi svehri*ćanske zemlje na poluostrvu! 9ržavu je podelio izme#u sinova, od kojih je jedan doio -ragon!-ragon je 15B! godine postao nezavisna država! 9o ujedinjenja -ragona i 7atalonije je do*lo ''?9-godine!

.tvaranje kraljevine /ortugalije ''(?- godine! < tako su na /irinejskom poluostrvu postojale Bvelike hri*ćanske države!

+ >ekonkvisti, važni doga#aji su ili osvajanje stare vizigotske prestonice Toleda &',:*' 0 koju jeosvojila krsta*ka vojska sastavljena od Kpanaca, 8ormana, 8emaca i <talijanaD itka kod Las $avas deTolosa '@- jula '+'+- godine 0 najveća poeda >ekonkviste! &-lfonso V<<< 7astiljski, .ančo V<< od

8avare, /etar << -ragonski, -lfonso << /ortugalski vs! =uhamed al68asir'! Velika teritorijalna pro*irenja su ostvarena za vreme vladavine 8erdinanda Svetog &'+'9)'+*+' 0 osvojeni su) cela-ndaluzija &7ordova 14B", .evilja 142A', kasnije &14""' pala je i =ursija, tako da je 7astilja izila naoale -tlantskog okeana, i na oale .redozemnog mora!

9ok su 7astiljci zauzimali -ndaluziju i =ursiju, -ragonci su osvojili ogatu primorsku pokrajinuValensiju! Fime je praktično okončana >ekonkvista! =avri su ostali samo jo* u ;ranadi, odakle su

isterani tek 1234! godine!+ doa >ekonkviste nisu osvajane samo teritorije koje su ile pod vla*ću =avara, već suzauzimane i teritorije koje se pre toga nisu nalazile u sastavu država na /irijenskom poluostrvu!-ragon je u >ekonkvisti podneo manje žrtava od 7astilje, i zadoio je manje od 7astilje, ali je zatonjegova ekspanzija ila usmerena ka teritorijama u .redozemlju, izvan poluostrva! &imperijalneamicije u kasnijoj zajedničkoj državi uneo je -ragon'! -ragon je u svoj sastav uključio @alearskaostrva, .iciliju, .ardiniju i neke manje posede na teritoriji dana*nje Grancuske!

$svajanje 2aleoarski3 ostrva .1ajorkaB 1inorkaB bica0, od strane -ragona, počelo je '++<-godine! 9o 14B5! godine osvojena je =ajorka! =inorka je osvojena 14A?! godine! 8ajznačajniji uspehu ekspanziji -ragona na .redozemlju, ilo je osvajanje Sicilije! +z podr*ku vizantijske diplomatije, i

lokalnog stanovni*tva, koje je ilo nezadovoljno vladavinom Karla -nžujskog, /edro -ragonski ga jeuklonio, i ovladao .icilijom! Fo je ilo tzv! $i'ilijansko večernje /0102 godine! /otom je uslediodugotrajan rat izme#u /edra <<< -ragonskog &/edro <<< el ;rande' i Karla -nžujskog i njegovihsaveznika &/apske države i Grancuske', koji je okončan '?,+- godine mirom u Kaltabeloti!



7neževi .ardinije su se od 14! veka nalazili pod uticajem /ize i Lenove! -ragon je '?+@- godine potisnuo /izance, a utvr#eni grad 7aljari je postao sedi*te njihove vlasti! -ragonska vlast nad.ardinijom je definitivno učvr*ćena u prvoj četvrtini 1! veka za vladavine -lfonsa Velikog &mislim-lfonso V od -ragona 121"612A'! -lfonso je posle dvadeset godina ore &'(+')'((?' osvojio$apulj, i zavladao umesto -nžujaca 8apuljskom kraljevinom! 7ako nije imao zakonitih potomaka,ostavio je zemlje aragonske krune svom ratu :uanu, a 8apuljsku kraljevinu svom vanračnom sinu

Geranteu!.redinom 1! veka, aktivna spoljna politika -ragona na .redozemlju, do*la je do izražaja i unjegovom odnosu prema arapskim vladarima u severnoj -frici! Funis je jedno vreme plaćao danakaragonskom kralju!

/ostojala su tri odlike aragonskog osvajanja! /rvo, uspeh osvajačke politike se doro uklopio utrgovačke ciljeve @arselone! 9rugo, diplomatska aktivnost na me#unarodnom nivou je uskoro postalaznačajna odlika poslovanja -ragona i donela je stvaranje jednog od najogatijih arhiva usrednjovekovnoj %vropi! Freće, pomorske poede admirala >u#era di Iorije su nagovestile udućumoć katalonske flote! $rganizacija aragonske imperije se zasnivala na jednostavnoj, ali pogodnojustanovi vice6kraljeva, koji su po pojedinim prekomorskim olastima u odsustvu kralja imali punukraljevsku vlast!

7astiljci su se držali poluostrva! edina teritorija koju su doili van Kpanije, ila su Kanarskaostrva! 8jih su nastanjivala ererska plemena ;uanča! 7astiljci poku*avaju da ih osvoje početkom1! veka! +rzo su se u trku za 7anare uključili i /ortugalci! &poku*ao je da ih pokori 12546125normanski riter Jan de @etankur! /ortugalac, -lonso Gernandes de Iugo, osvojio je 12B1! godine Ia/almu i iskrcao se na Fenerife gde je te*ko poražen'!

=irom u -lkasuva*u 12B1! godine, /ortugalci su priznali kastiljski suverenitet nad 7anarima! 9o potpunog osvajanja ostrva dolazi tek '(:?)'*'?! godine, posle te*kih ori, u kojima je istreljenogotovo čitavo domorodačko stanovni*tvo! $tkrićem -merike, 7anarska ostrva su doila veliki značaj,kao usputna stanica za snadevanje rodova!

U&"%$&"$&" ARAGO$A KASTL&" ST5ARA$&" &"%$ST5"$" PA$&"

Aragon i Kastilja uo>i ujedinjenja E borba 8erdinanda i 7abele 7a presto E pravne i ostalepretpostavke jedinstva E li>nost 8erdinanda i 7abele

9o stvaranja jedinstvene *panske države do*lo je u poslednjoj četvrtini 1! veka, ujedinjenjem-ragona i 7astilje, *to je io rezultat raka izme#u 7abele Kastiljske i 8erdinanda Aragonskog!$vo dvoje vladara, koje je papa -leksandar V< @ordžija počastvovao nazivom “Katoli>ki kraljevi”, jedovr*ilo >ekonkvistu osvajanjem ;ranade! Fako#e su povratili 8avaru, tako da se pod njihovomvla*ću na*lo celo <erijsko poluostrvo, izuzev /ortugalije!

< -ragonom i 7astiljom, od kraja 12! veka, vladali su članovi porodice Trastamara! 7astiljski

kralj, /uan &125"6122' je iz prvog raka imao sina %nrikea, a iz drugog ćerku 7abelu i sinaAlfonsa! /osle njegove smrti, nasledio ga je "nrike 5 &122612?2'! /o*to u prva dva raka, dugonije imao dece, nadimak “%l Iieral”, zamenjen je sa “%l <mpotente”!

%nrike <V je io pod uticajem 2eltrana de la Kueve, moćnog plemića &grande'! 7ada se %nriku<V rodila ćerka :uana, javila se sumnja da je njen pravi otac @eltran, te je princeza nezvanično zvana“La 2eltrane3a”! &@eltranka'!

7ortesi 7astilje su sazvani 12"4! godine, i od njih je kralj tražio da polože zakletvu da je :uanazakoniti naslednik prestola, *to su kortesi odili tvrdeći da ona nije kraljeva ćerka, i kao zakonite

pretendente istakli -lfonsa &kraljevog rata' i <zaelu &kraljevu sestru'! /ristalice -lfonsa i <zaele suna*le saveznika u aragonskom kralju :uanu <<, koji je mislio da ženidom svog sina Gerdinanda za<zaelu, ostvari aragonske pretenzije na presto 7astilje!

7ada je 12"?! godine -lfonso umro, na pregovorima vo#enim septemra 12"A! godine u mestuToros de Guisando, %nrike <V je priznao svoju polusestru <zaelu za naslednicu prestola, ali je postavio uslov da se <zaela ne sme udati ez njegovog odorenja! <pak, aragonski kralj :uan << je već juna 12"A! godine počeo sa račnim pregovorima za svog sina Gerdinanda! +govor je sklopljen januara



'(@<- godine, a '<- oktobra '(@<- godine, venčanje je oavljeno u 5aljadolidu! Gerdinand -ragonski je imao 1?, a <zaela 7astiljska 1A godina! 8ovac za svadu je pozajmljen, a hroničari gotovo da i neiznose podatke o ovome!

/osle smrti %nrika <V, njegova ćerka :uana je ponovo istakla svoje pravo na presto! <mala je podr*ku dela kastiljskog plemstva, kao i podr*ku portugalskog kralja -lfonsa -frikanca i francuskogkralja Iuja P<! 9o odlučujuće itke izme#u pretendenata do*lo je '- marta '(9@- godine kod grada

Toro! Gerdinand i <zaela su iza*li kao poednici, iako su ore nastavljene do 12?3! godine! :uana se povukla u manastir!

.vaka od kraljevina je zadržala svoju samostalnost! edina spona koja je vezivala -ragon i7astilju, io je račni ugovor izme#u Gerdinanda i <zaele!

/o stupanju na presto 12?2! godine, <zaela je imala 4B! godine! @ila je poožna, dostojanstvena iodlučna vladarka, ali je tako#e ila i netoleranta i sklona ka pompi! Gerdinand je io godinu danamla#i od <zaele! $n je io oprezan, *krt, nije istupao impulsivno, ali su mu nedostajali otvorenost idarežljivost! <zaelu su zaokupljali unutra*nji prolemi, dok je Gerdinandova pažnja ila usmerena kadiplomatiji!

.vaki od kraljevskog para je io vladar u svojoj državi, dok je u drugoj io samo kraljevskisupružnik! 9o potpunog ukidanja razlika u unutra*njem ure#enju i do uspostavljanja jedinstva, doći ćetek u 1A! veku, stupanjem na vlast dinastije @urona &nakon rata za *pansko nasle#e 1?5161?12'!

+prkos isticanoj ravnopravnosti, 7astilja je imala dominantan položaj! <mala je veću teritoriju, vi*eljudstva, i ila je administrativno i etnički homogenija od zemalja koje su podpadale pod krunu-ragona!

.va postavljanja političkih, crkvenih, ili vojnih ličnosti, morala su iti u skladu sa kraljičinimželjama! Gerdinand je morao da živi u zemlji svoje supruge, i nije smeo da napu*ta 7astilju ez njenedozvole! Fako#e, Gerdinand nije mogao da povede rat ez <zaelinog odorenja! Gerdinand seoavezao da će dovr*iti 7astiljski nacionalni zadatak 0 okončanje >ekonkviste, tj! oslooditi ;ranadu!

>avnopravnost se ogledala u tome da je svaki dokument morao nositi potpis oa vladara! 9a suoa vladara imala vrhovnu sudsku vlast! < kraljev i kraljičin lik su se nalazili na novcu! <mali suzajednički pečat, na kome su se nalazili grovi oe kraljevine, kao i zajednička zastava! edinstvo iravnopravnost vladajućeg para su ili oličeni u motu “Tanto Monta” &jedan je doar koliko i drugi'!

Unutra6nje reforme E ja>anje centralne vlasti

+ -ragonu su konstitucionalne sloode i privilegije 0 fueros 0 ile veće i vi*e uvažavane nego u7astilji! 9ržavni zakoni važe jedino uz pristanak kralja i kortesa! ;eneralitet je preuzeo sudske i vojnefunkcije i vodio računa o tro*enju novca!

+stanova &raljevog saveta u 7astilji datira jo* iz srednjeg veka! + početku je to ilo savetodavnotelo, sazivano povremeno po kraljevoj volji! @roj članova je varirao! Vremenom su u saveti počeliglavnu reč da imaju kraljevi miljenici 0 /alidos! Fo je omogućilo savetu, naročito u slučaju slaogvladara, da rukovodi državom!

Gerdinand i <zaela su potpuno podredili savet vladaru! +mesto krupnih plemića 0 grandes 0 savet je popunjavan pravnicima iz srednje klase, profesionalnim irokratama 6 letrados 0 koji je rojao 11614 članova &1 prelat, B plemića, A63 pravnika'! .avet se sastajao svakim danom, osim nedelje i

praznika! 7ralj je prisustvovao sednicama! Savet je, tako#e, io i najvi*i pravosudni organ! /ored ovogsaveta, postojala su jo* 2 slična) $avet a Hermandad &12?"6123A'D $avet a finansijeD $avet

%nkvii'ijeD $avet a vite3ke redove! 7asnije, 142! godine, za vreme vladavine 7arla V, osnovan je i $avet a %ndiju &tj! za posede u -merici'! 7raljev savet je imao prvenstvo i imao je naj*ire polje

delovanja! $stali saveti su, uglavnom, konkretizovali njegove odluke! 8ajveću autonomiju imala jetzv! Suprema, tj! .avet <nkvizicije!



+pori*te feudalnih slooda i kontrole centralne vlasti ili su &ortesi ! 7ortes je stale*ka skup*tina!/ostojalo je pet kortesa) kortes 7astilje, zajednički kortesi krune -ragona, kortesi -ragona, kortesi7atalonije, kortesi Valensije!

8ije postojao ustaljeni vremenski redosled saziva, kao ni stalno mesto u kome je zasedao 7ortes!Fo je ilo prepu*teno kraljevoj volji! (asedanja su trajala dok se ne re*i prolem zog kojeg jeskup*tina sazvana!

/ored gradskih saveta, postojao je u 7astilji i Hermandad &ratstvo', tj! udruženje gradova radiodržavanja javnog reda i mira! 8a čelu :ermandada ila je glavna skup*tina Junta &eneral , u koju jeulazilo po A predstavnika gradova svake provincije! :ermandad je vr*io sudske funkcije, mogao je da

podigne odrede milicije, sakupljao je poreze neophodne za svoje održavanje!Gerdinand i <zaela su delovanje :ermandada podredili interesima krune! 8a zasedanju 7ortesa u

=adrigalu, aprila 12?"! godine, :ermandad je stavljen pod kontrolu vladara, i na čelo :ermandada je postavljen, kao kraljev predstavnik, iskup 7artagene! 8ijedan sloj stanovni*tva nije io izuzet od plaćanja taksi za :ermandad! :ermandad je svoju ulogu u vreme stailizovanja vlasti ispunio, te je123A! godine ukinut!

Fako#e, od 12A5! godine, u svako gradsko veće postavljen je kraljev predstavnik 0 koredigor 0 čiji

zadatak je io da vodi računa o gradskim finansijama, javnim zemlji*tem, organima reda, tj! da li setime upravljalo u skladu sa kraljevim interesom! /ored koredigora, predstavnici centralne vlasti ulokalnim upravama, ili su peskidori, vedori! /eskidori su se avili pravosudnim prolemima, tj! onim

prolemima kojima lokalni sudski organ nije mogao da iza#e na kraj! Vedori su vr*ili op*ti nadzor nad javnim poslovima i o tome oave*tavali krunu! 9a i se oezedio izor najoljih, i kaznilezloupotree položaja, postojala je tzv! reidencija! Fo je rok od 5 &kasnije B5' dana u kome jekoredigor, već opozvan sa dužnosti, treao da ostane na položaju!

(načajan korak u transferu moći i uticaja sa plemstva na krunu, ilo je preuzimanje kontrole nadvite*kim redovima! /ored ogranaka Femplara i ovanovaca, u 14! veku osnovana su i tri autohtonareda 0 &alatrava &osnovan 11A!, potvr#en papskom ulom 11"2!', $antjago &ne zna se tačno, vrvdeceniju kasnije od 7alatrave', i Alkanatra &11AB!'! Velike povlastice i veliki priliv novca, jeomogućio redovima da steknu visok stepen nezavisnosti! Veliki majstori su imali veliku moć i uticaj!Femplari su proterani iz 7astilje 1B14! godine &2! godine nakon proterivanja iz Grancuske od straneGilipa <V Iepog 14A61B12'! /osle ue#ivanja sa .vetom stolicom, Gerdinand je postavljen za velikogmajstora reda 7alatrave &12A?', -lkantare &1232' i .antjaga &1233'! 8aslednik Gerdinanda i <zaele,7arlo V, uspeo je da od pape 14B! godine izdejstvuje ulu kojom su sva tri reda ojedinjena podkontrolom krune!

Fako#e, Gerdinand i <zaela su sproveli reforme u pogledu načina regrutovanja ljudstva,organizaciji, naoružanju i taktici!

+ srednjem veku, svaki feudalac je vodio sa soom svoje vazale koji su mu ili odani, *to je

značilo da su pripadnici visokog plemstva imali prave privatne amrije, čiji je roj često nadma*ivaokraljevu pratnju! .tvaranje jake stajaće vojske je itan preduslov jačanja centralne vlasti! 7ralj i na tajnačin prestajao da ude zavisan od plemstva!

Geudalcima je zaranjivano da drže naoružanu pratnju! +spe*na taktika *vajcarskih najamnika pe*aka u ori sa feudalnom konjicom, kao i pronalazak vatrenog oružja, označili su u 1! veku kraj prevlasti konjice nad pe*adijom!

/ravu stajaću vojsku počeće da uvode tek apsolutistički monarsi u drugoj polovini 1?! veka!Vladari 1"! veka su priegavali unajmljivanju najamnika! $vaj “zanat” je proslavio Kvajcarce inemačke Iandsknehte &sluge zemlji, nemačka najamnička vojska, osnovao ih austrijski nadvojvoda=aksimilijan, potom car .vetog rimskog carstva nemačke narodnosti, posle oko 12?3! godineDnajznačajniji vojskovo#a landsknehta io je ;eorg fon Grundserg, on nije io originalan taktičar, alQ

je znao da vojsku disciplinuje i ouči, imao je nadimak 1tac landsknehta'!+ sprovo#enju vojnih reformi, veliku ulogu je imao Gon7alvo 8ernandes de Kordova, poznat pod nadimkom *l Gran Capitan!



/romene u načinu regrutovanja su uvedene 123"! godine! $dre#eno je da svaki dvanaesti mu*karacod 45! do 2! godine života ima vojnu oavezu! Važan element *panske vojske ili su siroma*ni

plemići 0 hidalgoi !Kpanska vojska je ila podeljena na čete i pukove! Eete su imale 55, a pukovi po "555 ljudi! 8a

svaki puk je dolazilo "55 konjanika, a na svaka dva puka "2 topa!Kpanska vojska je 15! godine imala 45 pukova! /rilikom reorganizacije u vreme 7arla V, 1B2!

godine osnovane su formacije jačine rigade nazvane Ter'io, a svaki tercio je rojao B555 ljudi, itercio je ime doijao po mestu gde je io sme*ten!Kpanska konjica je u ovoj novoj taktici ila podre#ena pe*adiji! +potreljavana je, uglavnom, za

podr*ku falangama i gonjenje neprijatelja!Kpanska vojska je ila nepoediva kroz ceo 1"! vek, sve do tridesetogodi*njeg rata 1"1A61"2A!

godine!

5erski =ivot E ne3ri6;ansko stanovni6tvo E polo=aj katoli>ke crkve ) nkvi7icija

+ Kpaniji je, pored katolika, živeo i veliki roj muslimana! Fako#e, ilo je i evreja koji sunaseljavali <erijsko poluostrvo jo* od rimskih vremena! (a vreme vladavine Vizigota, evreji su ili

izloženi progonima! /o mavarskom osvajanju, položaj evreja se popravio!<ako su u vreme >ekonkviste, nekoliko vekova vo#ene ore izme#u hri*ćana i muslimana, vladari

7astilje i -ragona su sve do 1B! veka pokazivali visok stepen tolerancije prema muslimanskomstanovni*tvu! =avri koji su ostali pod hri*ćanskom vla*ću nazivani su "udejares!

8ije ilo dozvoljeno da se evreji pozivaju pred sud suotom! :ri*ćanima je ilo strogo zaranjenoda na silu oraćaju inoverce ili da se na ilo koji drugi način upliću u unutra*nji verski život evreja imuslimana! Fo je omogućilo nehri*ćanskom stanovni*tvu da ostvari velik napredak na ekonomskom

polju! 8jima su uglavnom ili povereni poslovi upravljanja državnim finansijama!<pak, vladari -ragona i 7astilje su činili sve da izoluju evreje i muslimane od ostalog

stanovni*tva! < =avri i evreji su ili u većim gradovim izdvojeni u posene zajednice &aljamas,=oreira i udaria', okružene zidovima! @ilo im je zaranjeno da jedu, piju, ili se kupaju sa hri*ćanima!.eksualni odnos me#u različitim verama je surovo kažnjavan! Iateranski saor iz 141"! godinenaredio je da se muslimani i jevreji moraju razlikovati od hri*ćana i po spoljnim znacima!

/oložaj =avara je io olji od položaja evreja! edan deo evreja je, da i izegao ponižavanja, pre*ao u hri*ćanstvo, a neki su i prisilno pokr*teni! $vakvi evreji su nazivani konverzosi, ili marani!<stim stopama je krenuo i veliki roj =avara! $ni su nazivani moris'ima! <pak, često je njihovaodanost veri dovo#ena u pitanje, i često se pravila razlika izme#u “starih” i “novih” hri*ćana!

/okr*teni =avri i evreji su često ili na udaru Hrkve, ali njihovo sistematsko proganjanjenastupilo je u vreme Gerdinanda i <zaele! Gerdinand i <zaela su želeli da njihova jedinstvena država

ude i u verskom pogledu homogena! Fako je za njihove vladavine, u Kpaniji uvedena inkvizicija!&<nkvizicija kao vrsta posenog crkvenog suda za oru protiv jeresi, postojala je već 2 veka, i to je

tzv! Biskupska inkviicija, tj! svaki iskup je na području svoje dijeceze treao da vr*i istragu protiv jeresi! 9o uoličavanja <nkvizicije dolazi u vreme pape ;rgura <P &144?61421'! +stanovljeni su tzv!Statuti Svete Stolice, sudovi su ili izuzeti iz nadležnosti iskupa i povereni prosjačkim redovimadominikancima i franjevcima! Fo je tzv! Papska inkviicija'! 7astilja je ila jedina zemlja u katoličkoj%vropi koja nije slala novac u >im!

Kpanska inkvizicija, uvedena u vreme Gerdinanda i <zaele, je posena ustanova i ona je delovalasasvim nezavisno u odnosu na /apsku inkviziciju! Gerdinand i <zaela su se oratili papi molom zauvo#enje inkvizicije koja je potvr#ena ulom od '- novembra '(9:- godine, a Kpanska inkvizicija jeustanovljena ne*to kasnije, septemra 12A5! godine! <menovanje inkvizitora i Velikog inkvizitora vr*io

je kralj!$d 12AB! godine, upravljanje inkvizicijom je ilo u nadležnosti jednog od 2 državna saveta 0 .avet

<nkvizicije, ili .uprema! 8a čelu .upreme io je Veliki inkvizitor! /rvi i najpoznatiji Veliki inkvizitor io je Tomas de Torkvemada! <nkvizicija je ila oružje za jačanje vladarskog apsolutizma!(asluga inkvizicije je to *to je Kpanija sačuvala versko jedinstvo i izegla žestoke verske sukoe i

ratove koji su potresali mnoge evropske zemlje u 1"! veku, i prvoj polovini 1?! veka! <pak, zog



inkvizicije, Kpanija je tri veka ila izolovana od duhovnih strujanja i naučnih dostignuća na kojima sezasnivao napredak njenih suseda!

7ada je Forkvemada postao Veliki inkvizitor, imao je "B godine! <mao je jevrejske krvi! @io jedominikanac i prior manastira .anta 7ruz u .egoviji! 9ržao je pratnju od 45 pe*aka i 5 konjanika!+mro je 1"! septemra 123A! godine! + toku 1 godina, koliko je io veliki inkvizitor, ukupno jeosu#eno 1A 555 ljudi!

Forkvemadu je nasledio )iego )ea, a potom je Veliki inkvizitor, 15?! godine postao Himene de $ineros! $n je io nadiskup Foleda i primas Kpanije, kardinal i Veliki inkvizitor! $avljao je idužnost regenta u dva navrata, po smrti Gilipa < &15"', i po smrti Gerdinanda << &11"'!

(adatak inkvizicije je io da rine o čistoći vere, tj! da prona#e i kazni onoga ko je izneveriohri*ćansko učenje i zapao u jeres! Fo je značilo da su evreji i muslimani, koji nikad nisu ni ilihri*ćani, ili van doma*aja inkvizicije! +prkos tome, Forkvemada je vr*io pritisak na kraljeve da se svinehri*ćani ili pokrste ili udu proterani! 8aročito je io protiv evreja! 7ada se zauzimanjem ;ranade1234! godine uvećao roj nehri*ćana, kraljevi su popustili i odlučili da proteraju evreje! Gerdinand i<zaela su ?,- marta '(<+- godine potpisali zakon prema kome su svi evreji ili oavezni da u rokuod 2 meseca pristupe hri*ćanstvu ili napuste Kpaniju pod pretnjom smrti! &rok je io 4! avgust 1234,dan pre prvog 7olumovog putovanja preko okeana'! /rognano je ukupno oko "55 555 evreja!

9o preokreta je do*lo 1233! godine, kada je :imenes de .izneros počeo pokr*tavanje =avara! 8ovim hri*ćanima, “moriscima”, je dat rok od 25 godina da se priviknu na novu veru, i u tom roku sutreali da udu izuzeti od istraga inkvizicije! <pak, pokr*teni evreji i =avri su ili na udaruinkvizicije! 8eki od njih nikada nisu stvarno prihvatili novu veru! =orisci su ili izloženi stalnim

progonima, sve do njihovog konačnog proterivanja iz Kpanije, 1"53! godine, za vreme Gilipa <V!

Privreda panije u vreme 8erdinanda i 7abele

/oljoprivredu Kpanije odlikuje suko interesa izme#u stočara i zemljoradnika! Velika prostranstva7astilje i %stremadure su se pretvarali u pa*njake! $va ogromna prostranstva su posle zavr*etka>ekonkviste dospela u ruke kralja, seniora i crkve, i ila su pogodna za gajenje ovaca! .tada su sedelila na mesna i katunska! =esna su ila dopunska delatnost zemljoradnika, a katunska su se nalazilau posedu krune i krupnih svetovnih i duhovnih feudalaca! /osednici pokretnih stada su orazovali

posenu privilegovanu korporaciju nazvanu Mesta, na čijem čelu je ilo 2asno ve!e "este!7odifikacija prava =este je izvr*ena 111! godine!

Spoljna politika i ratovi

7rajem 1! i početkom 1"! veka, Kpanija je stupila na evropsku i svetsku scenu! <zaela jezastupala politiku da Kpanija nastavi ekspanziju ka severnoj -frici i oru sa =avarima, a kasnije i saFurcima, dok je Gerdinand io okrenut diplomatiji koja je ila usredsre#ena na %vropu! Fako#e,

*panske snage su ile usmerene na osvajanje i kolonizovanje prekomorskih poseda!/rvi zadatak Gerdinanda i <zaele ilo je osvajanje ;ranade! =avarski kralj ;ranade je 12?"!

godine odio da plati godi*nji danak 7astilji! /ohod protiv ;ranade otpočeo je '(:+- godine, i trajao je sve do '(<+- godine- (a ovaj pohod angažovana je vojska od A5 555 ljudi!

.a kopna, ;ranadu je pritiskala jaka vojska, a katalonska flota je lokirala oalu! edan od najvećihgradova 0 =alaga 0 predao se '(:9- godine! + proleće 1235! godine, hri*ćanska vojska se ulogorila nanekoliko kilometara od ;ranade! &urzo je ovaj vojni taor prerastao u grad .anta Ge'! /regovori o

predaji su otpočeli oktora 1231! godine! .a *panske strane, pregovore je vodio ;onsalvo Gernandesde 7ordova! Heremonija predaje grada je oavljena +- januara '(<+- godine!

Iogičan nastavak >ekonkviste, ilo je *pansko *irenje preko ;iraltara 0 u severnu -friu! edan odzagovornika ove politike io je kardinal -imene de Sineros! <zaela je umrla 152! godine!/rva meta *panskih napada io je -lžir! (a osvajanje ove zemlje, važna je ila luka $ran! $ran je

io doro ranjen i te*ko osvojiv sa mora, te su Kpanci odlučili da prvo zauzmu luku =ers6el 7eir,



koja i poslužila kao aza za napad sa kopna! + =alagi je avgusta 15! godine sakupljeno oko 15 555vojnika! (apovednik vojske io je 4iego (ernande de &ordova, a flotom je komandovao amon de

&ardona! =ers6el 7eir se predao! (og ratova u <taliji i prolemima oko nasle#a prestola 7astilje,nastavak ekspanzije u -frici je odložen na četiri godine!

:imenez de .izneros je snosio tro*kove ratovanja, a za vojnog zapovednika je postavljen Pedro de #avaro! Vojska od 12645 555 ljudi se iskrcala kod =ers6el 7eira, i $ran je zauzet na juri*! :imenez

de .izneros je želeo da naseli koloniste i nastavi prodor u unutra*njost, sa ciljem stvaranja *panskeimperije u severnoj -frici, ali se Gerdinand usprotivio! Iuka @ugija &istočno od -lžira' je osvojena115! godine, a iste godine, osvojen je i sam -lžir!

+ doga#aje u %vropi, Kpanija se ume*ala pod uticajem Gerdinanda! $n je u*ao u diplomatske ivojne sukoe oko poseda i hegemonije u <taliji! $kružio je Grancusku svojim saveznicima) %ngleskom,Harstvom i @urgundijom! =irom u @arseloni '(<?- godine, doio je od Grancuske >usijom i .erdanju!

8apulj je doio mirom u 2loa '*,*- godine, a 8avaru je osvojio '*'+- godine!

Problemi oko nasleDa prestola i o>uvanja jedinstva panije

Važan prolem koji je ostao nere*en, ilo je pitanje nasle#a prestola! Gerdinand i <zaela su imali petoro dece! edini mu*ki naslednik prestola, -uan, umro je '(<9- godine, u 456oj godini ez potomstva!

7ada je 152! godine umrla kraljica <zaela, zakoniti naslednik prestola 7astilje nije ioGerdinand, koji je ostao samo kralj -ragona, nego :uana i Gilip &Gerdinandova i <zaelina ćerka :uana

je ila udata za njega, a Gilip io sin cara =aksimilijana'! :uana i Gilip su 15"! godine doputovali daostvare svoje pravo na presto 7astilje, koji je za see želeo i Gerdinand! 9o razgovora je do*lo u mestu!iljafala, u planinama ;alicije!

Gerdinand je potpisao sporazum u kome je oećavao da će se povući u -ragon i prepustiti presto7astilje svojoj “najvoljenijoj deci”! /otpisan je i dodatni ugovor po kome je praktično :uanaisključena iz vlasti zog “olesti i olova koji zog njene časti nisu navedeni”! =e#utim, uveče istogdana kada su ugovori potpisani, Gerdinand je protestvovao i odio da prizna sporazum tvrdeći da jeiznu#en pod pritiskom! Gerdinand i Gilip su posle nekoliko dana opet pregovarali, i Gerdinand je

popustio! <pak, Gilip je umro dva meseca kasnije 0 septemra 15"! godine u @urgosu! Kirile su sevesti da ga je Gerdinand otrovao! :uana se 153! godine povukla u tvr#avu u Fordesiljasu, gde je

provela sledećih 2" godina života! <pak, zakoniti naslednik *panskog prestola io je :uanin i Gilipovsin 0 &arlo! Gerdinand 7atolički je umro +?- januara '*'@- godine-

KARLO F KARLO 5 .6panski kralj od '*'@- car Svetog rimskog carstva od '*'<-)'**@0

@urgundski vojvoda 7arlo, postao je 11"! godine *panski kralj pod imenom 7arlo < &11"61"'!

.a formalne strane, u Kpaniji je 7arlo io suveren -ragona, dok je u 7astilji krunu delio sa majkom:uanom! $na je, s ozirom na umnu poremećenost, samo nosila naslov kraljice 0 živela je izolovano, iumrla je 1! godine!

7arlo je io sin urgundskog vojvode Gilipa Iepog i :uane Iude! @io je unuk cara =aksimilijana i*panskih kraljeva Gerdinanda i <zaele! >o#en je u ;anu &;entu' u 8izozemskoj, 42! feruara 155!godine! /o očevoj smrti, 15"! godine, postao je vojvoda @urgundije! .a 1" godina je postao *panskikralj, a tri godine kasnije, 113! godine, je postao car .vetog rimskog carstva nemačke narodnosti podimenom 7arlo V! /od svojim skiptrom je okupio @urgundiju, 8emačko carstvo, :azur*ke zemlje,Kpaniju, njene posede u <taliji i one na drugim kontinentima!

8jegovu vladavinu su oeležili doga#aji) reformacija, kolonijalna ekspanzija %vropljana u-merici, -frici, -ziji, vrhunac turskih osvajanja u %vropi! Fako#e, 7arlo je vodio ratove sa

Grancuskom za prevlast u %vropi! + 8emčkoj su esneli ideolo*ki i oružani sukoi izazvanireformacijom, na .redozemlju su Kpanci vodili ore sa Furcima!



Furci tada, pod vla*ću .ulejmana Veličanstvenog &14561""', osvajaju @eograd &141', poražavaju ma#arsku vojsku kod =ohača &14"' i pao je @udim, 143! godine pod opsadom se na*ao@eč, 14! godine osvojen je @anat!

<stovremeno su 7arlovi podanici, 7ortez, /izaro, i ostali konkvistadori ru*ili velika carstva -stekai <nka!

7arlo ipak, nije uvek mogao da uspe*no odgovori rojnim i te*kim izazovima! 8jegove želje o

stvaranju univerzalne multinacionalne hri*ćanske države pod skiptrom :azurgovaca su se izjalovile!.a 7arlom, je tako#e započeo period vladavine :azurgovaca u Kpaniji! /et vladara ove dinastije jenosilo *pansku krunu nepuna dva veka! &7arlo < 11"61"D Gilip << 1"613AD Gilip <<< 13A61"41DGilip <V 1"4161""D 7arlo << 1""61?55'

/o smrti Gilipa Iepog, 7arlovog oca, rigu o 7arlu i njegovom mla#em ratu Gerdinandu &kasnijecaru' su preuzeli dedovi! Gerdinand je odgajan u Kpaniji, pod nadzorom Gerdinanda 7atoličkog, a7arlo je rastao u 8izozemskoj! (vanično mu je staratelj io car =aksimilijan, ali je rigu o njemuvodila =argareta -ustrijska! &ona je ila sestra Gilipa Iepog, a ooje su ili deca cara =aksimilijana'!7asnije je =aksimilijan vaspitavanje unuka poverio &ijomu de #roju od 0ievra! /ored Kievra, drugivažan 7arlov vaspitač io je Adrijan Utrehtski!

7arlo je voleo i rado čitao istorije Grancuske i Kpanije, dok ga matematika i veronauka nisu privlačile! 8ajveći nedostatak ilo je to *to je slao znao jezike, a to je opet ilo važno zog velikog prostranstva kojim je vladao! + sredini u kojoj je odrastao, govorilo se francuski &uglavnom na dvoru'i flamanski &u narodu'! Grancuskim nije do kraja ovladao, a flamanski je počeo da uči kada je imao 1Bgodina! <talijanski i latinski je veoma slao poznavao, a *panski i nemački nije uop*te znao! (og toga,

podanici su ga često doživljavali kao stranca!7arlo je često menjao mesto oravka! 8ije pokazivao mnogo sklonosti ka uživanjima i zaavama!

=nogo je jeo i pio, i zog toga je i ooleo od gihta 0 “kraljevske olesti” &nastaje kao posledicavisokog nivoa mokraćne kiseline u krvi i taloženja mononatrijum6urata u zgloovima'! .virao je ifrulu!

Karlov prvi boravak u paniji '*'9)'*+,

7arlo je u Kpaniju stigao tek godinu i po dana posle Gerdinandove smrti &za kralja je progla*en u@riselu 1B! i 12! marta 11"! godine'! (a to vreme, Kpanijom je kao namesnik upravljao :imenez de.izneros, koji je uspeo da ugu*i pounu nepokornog plemstva! /ounjenici su se okupljali okoGerdinanda, 7arlovog mla#eg rata, koji će urzo po 7arlovom dolasku morati da napusti Kpaniju!

7arlo je na put u svoju novu kraljevinu krenuo septemra 11?! godine, u pratnji flote od 25 rodova! <pak, gre*kom navigatora, stigli su u asturijski gradić Viljavikosa! /ovorka je potom svratilau Fordesiljas, da i u tamo*njoj tvr#avi 7arlo i njegova sestra %leonora posetili svoju majku :uanu isestru 7atarinu koje su tu živele!

/red dolazak u prestonicu 7astilje, Valjadolid, 7arla je sačekao njegov 16ogodi*nji ratGerdinand! 8jih dvojica su stigli u Valjadolid 1A! novemra! 7arlova pojava nije ostavila povoljanutisak na Kpance! 8jegovo nepoznavanje jezika su pojedini grandi smatrali velikom uvredom!

8admeno pona*anje i pohlepa Glamanaca iz kraljeve pratnje samo su pojačavali nerasoloženje!Glamanci su se otimali za visoke položaje! Fako je -drijan +trehtski, jedan od najližih 7arlovihdvorana, postao iskup Fortose i kardinal! ;ijeom de 7roj je postavljen za nadiskupa Foleda &nećak;ijoma od Kievra'! 7arlov rat Gerdinand je morao da otputuje za 8emačku!

+ prvoj polovini 11A! godine, 7arlo je sazivao kortese raznih pokrajina radi uzajamnog polaganjazakletve i odorenja svojih prihoda!

8ajpre su januara 11A! godine sazvani kortesi #astilje u Valjadolidu! 7ortesi su 7arlu odorili

svotu od "55 555 dukata sa rokom od tri godine za isplatu! 7ralj je tako#e zamoljen da po*alje novognadiskupa u Foledo, i savetovano mu je da se oženi i oezedi naslednika krune!



/otom je kralj, marta meseca 11A! godine, oti*ao u zemlje krune -ragona! #ortesi Aragona susazvani maja meseca u .aragozi! $dorili su 7arlu 455 555 dukata koje je 7arlo poslao u 8emačku,

jer su stizale vesti da je =aksimilijanovo stanje sve gore!7ralj se zadržao u -ragonu do januara 113! godine, a potom je oti*ao u @arselonu, gde su maja

113! ili sazvani katalonski kortesi! 8a putu ka @arseloni, stigla je vest da je car =aksimilijan umro!

Fada se za cara kandidovao kralj Gransoa < &francuski kralj 11612?', koga je podržavao i papaIav P! <pak, izornici su ili spremni da primaju mito od oa kandidata! Grancuski kralj je tro*io zlato,ali 7arlo je imao podr*ku u ankarima -nversa i -ugsurga, prvenstveno u akou Gugeru!

7ada je postalo jasno da francuski kralj neće iti izaran, .veta stolica je poku*ala da nametnenekog od nemačkih kneževa! 8ajpogodniji je io %ridrih "udri, saksonski vojvoda! <pak, on je ioIuterov za*titnik i nije hteo da menja svoja uverenja, iako nije io protestant! <zornici su se sakupili uGrankfurtu juna 113! godine! .vim strancima je nare#eno da napuste grad! /osle nekoliko dana, +:-

juna '*'<- godine jednoglasno je izaran 7arlo! $vaj izor za cara, je 7arla ko*tao oko A5 555florina, ili vi*e od 1,4 tone zlata!

7arlo je potom nagovarao kortese u @arseloni nekoliko meseci, sve do januara 145! godine kadamu oni odorili 45 555 funti!

7arlo je planirao da posetu Valensiju i zasedanje tamo*njih kortesa, ipak, nije mogao dalje daodlaže svoje krunisanje u 8emačkoj! =orao je da ode tamo, a u Valensiju je poslat -drijan od +trehtakoji je treao da izdejstvuje novčana sredstva! +vre#eni kraljevim odsustvom, kortesi Valensije suodili da daju novac!

7arlo je ponovo sazvao kortese #astilje u .antjagu &u ;alisiji'! 9eo *panskog plemstva je iozadovoljan time *to je njihov kralj postao car, ali je ilo i onih koji su strahovali da će 7arlo vladatiKpanijom iz 8emačke, i da će *panski interesi iti zapostavljeni!

<zme#u kastiljskih gradova, na čelu sa Foledom, počeli su pregovori da se 7arlu ne dozvoliodlazak u 8emačku! $ko " hiljada naoružanih ljudi je demonstriralo ulicama tražeći od kralja daostane u Kpaniji!

7ortesi u .antjagu su otvoreni B1! maja 145! godine u manastiru .vetog Granje, da i četiri danakasnije ili preme*teni u 7orunju! /redstavnici Foleda nisu prisustvovali! 7ralj je, uz veliko mito,uspeo da izdejstvuje istu svotu novca kao i dve godine ranije! (auzvrat, 7arlo je morao da oeća da izzemlje neće izvoziti novac i konje, da neće strancima davati položaje, a da će na čelo države postavitičoveka koji uživa op*te poverenje!

7arlo je 45! junaR 145! godine otplovio iz Kpanije, u koju će se vratiti tek jula 144! godine! 7aoregenta, ostavio je -drijana od +trehta!

Ustanci u paniji 7a vreme Karlovog odsustva

+stanak kastiljskih gradova, poznat pod imenom komuneros, izio je odmah posle 7arlovog

odlaska! Frajao je od juna 145! do aprila6juna 141! godine! /očeo je kao izraz nacionalnognezadovoljstva stranom vladavinom, i u ustanku su učestvovali i aristokratija i sve*tenstvo i nižislojevi stanovni*tva! <z sličnih razloga, pouna je izila i u Valensiji &Germanija' &145614B' i naostrvu =ajorki!

/oslanici, su posle raspu*tanja kortesa u 7orunji izazvali u unutra*njosti op*te negodovanje zato*to su ili popustljivi! Eak su dva poslanika ila oe*ena! ;randi su ili spremni na savez sa gradskimkomunama 7astiljeD ipak, savez plemstva i gradova je io laav jer su im interesi ili suprotni!

8a čelo ustanika stao je Foledo! $datle su i potekle glavne vo#e ustanka) /uan de Padilja i PedroLaso de la 5ega! Iaso je io prijatelj ;uzmana, najvećih *panskih feudalaca! <za /adilje je stajalanjegova energična žena =arija /ačeko! 8a ustanak su se podigli .egovija, (amora, ;vadalahara,=ursija, .alamanka, =adrid, 7uenka i -likante!

+ -vili je 43! jula 145! godine ustanovljena tzv! $veta Hunta, tj! predstavni*tvo saveza gradova!(a zapovednika oružanih snaga :unte postavljen je :uan de /adilja! $javljeno je i zacivanjenamesnika -drijana +trehtskog, a :unta se pojavila kao najvi*a vlast u zemlji! +stanak nije zahvatiocelu 7astilju 0 južne pokrajine ile su uglavnom mirne! %stremadura i -ndaluzija se nisu unile, kao



ni 7ordova i ;ranada! + feruaru 141! godine, južne pokrajine su formirale lojalističku uniju )a am.la, koja je sakupljala trupe za pomoć kralju! 8a severu, 8avara je ila zauzeta orom saGrancuzima!

7omunerosi su stupili u pregovore sa :uanom IudomD ipak, ona je odijala da potpi*e rezoluciju:unte, čime su ustanici izguili mogućnost da doiju pismenu potvrdu koja i njihovom pokretu dala

ar prividan legitimitet!

+stanici su odaslali 7arlu peticiju u kojoj su najvažniji zahtevi ili) da kralj trea da živi u KpanijiDda položaje mogu zauzimati samo KpanciD poslanike kortesa trea da plaćaju irači, kako i se izeglonjihovo podmićivanje od strane vladeD kortesi se moraju sastajati svake tri godineD novac se ne smeizvoziti iz zemljeD plemićke zemlje moraju da podležu oporezivanju, alkaalu &porez na trgovinu od15M' trea sniziti! $vakvi zahtevi su odijali plemstvo od pružanja podr*ke ustanku, a tako#e, ni samigradovi nisu ili složni me#usono!

8amesnik -drijan +trehtski je io vi*e sklon pregovorima nego vojnom gu*enju ustanka, te sunjegovi slai poku*aju gu*enja ustanka doveli do toga da se on samo jo* vi*e ra*iri! + početku jevojska Svete hunte i Avile imala uspeha! :uan de /adilja je septemra 145! godine sa 1155 ljudiosvojio Valjadolid, i -drijan +trehtski je morao da poegne!

7arlo je za ustanak saznao u @riselu! $n je apelovao na admirala )on %ederika ,nrikea i

konstala &zapovednika vojske' )on *niga de /elaska! 7onstal je stupio u akciju, a 7arlo ga jezauzvrat proglasio ko6regentom sa -drijanom +trehtskimD vojska je 4B! aprila 141! godine nanelaodlučan poraz trupama :unte kod Viljalara! /adilja i drugi zapovednici :unte su zaroljeni kao i oko15 555 njihovih vojnika! Vo#e su poguljene! o* neko vreme se držao Foledo u kome su se orili=arija /ačeko i -ntonio de -kunja, iskup (amore 0 “Lavo od iskupa”! 8a kraju, ranioci su

prinu#eni da se sporazumeju sa vladom 0 4! oktora 141! godine!7arlo se vratio u Kpaniju jula 144! godine! + novemru je proglasio amnestiju izuzimajući 4?5

najistaknutijih vo#a!

/ored 7astilje, nemiri su zahvatili i Valensiju i ostrvo =ajorku! 9o sukoa sa vlastima je do*loavgusta 113! godine, kada su prilikom poguljenja jeretika, spaljeni i neki ljudi osu#eni na lak*ekazne! 9a i sprečio nemire, kraljevski guverner je zahtevao raspu*tanje milicije i predaju oružja! Fadasu stanovnici Valensije osnovali udruženje Germania & Bratstvo', čiji je cilj io da očuva pravo na

posedovanje oružja! /reko guvernera tražili su od 7arla da prizna njihovu vojnu organizaciju! 7arlo jena kraju i priznao ;ermaniju!

+ Valensiji je za vicekralja postavljen vojskovo#a 9ijego :urtado de =endoza grof od =elite, sanare#enjima da silom oružja stavi Valensiju pod kontrolu!

=endoza je utoči*te prona*ao u gradu ativa &jer su stanovnici Valensije ili neprijateljskiraspoloženi prema njemu', i tu je do proleća 141! godine pregovarao, i čekao povoljan trenutak zaoračun sa ;ermanijom! 8jegov najliži pomoćnik, io je njegov rat >odrigo markiz od (enete!

;ra#ansku miliciju ;ermanije predvodio je /isente Peris, trgovac tkaninama! Frupe ;ermanije su

činile krvoprolića nad mavarskim stanovni*tvom, a =avri su ostali po strani ustanka i verni kralju!/otom, /eris je želeo da povrati Valensiju, i po*ao je sa trupama ka gradu! <pak, >odrigo ga je oktora141! godine potukao pred zidinama Valensije! /eris je potom potražio utoči*te u ativi, odakle je

pružao otpor, i ustanak je ugu*en početkom 14B! godine! 8a =ajorki, zanatlije i seljaci su se digli na ustanak, a plemstvo, ogati gra#ani, i sve*tenstvo im se

suprotstavilo! +stanak su potakli predstavnici ;ermanije iz Valensije! (a vo#u ustanka je izaran :uan7respi! Vicekralj =iguel de ;urea, i aristokratija su poegli na ostrvo <icu, jer nju nije zahvatila

pouna! 7raljeve pristalice su stupile u akciju tek 144! godine kada se 7arlo vratio u Kpaniju! $n je poslao =iguelu de ;urei 2 galije i A55 ljudi! $peracije su počele oktora 144! godine i posle gerislih ori, kraljeva vojska je u decemru opsela /almu, koja se predala tri meseca kasnije!

Karlova unutra6nja politika u paniji

/rostranstva kojima je 7arlo vladao, mogu se podeliti na dve grupe 0 južna i severna prostranstva,tj! *panske i nemačke posede! + <taliji i na =editeranu dominirali su *panski interesi pa su u upravnim



telima ovih teritorija prevladavali Kpanci! Vremenom je ilo sve izraženije favorizovanje Kpanaca i usevernim olastima!

Hentralizovana Kpanija &7astilja' je ila glavni oslonac 7arlove moći! <z nje je doijao najveći deonovca i moilisao najrojnije i najpouzdanije vojske!

8ajveći uticaj na kralja imali su njegovi glavni savetnici! /rvi je io kardinal Adrijan od Utre3ta &kasnije papa, -drijan V< 144614B'! 8asledio ga je 1erkurino Gatinara, koji je na tom položaju

io sve do smrti, juna 1B5! godine! @io je veliki neprijatelj Grancuza! 8jega je nasledio $ikolasPereno od Granvele! 8jegova glavna preokupacija ili su centralna i zapadna %vropaD zato je po pitanju Kpanije i njenih poseda reč vodio 8rancisko de Los Kobos, 7arlov sekretar!

$rgan koji je io uz 7arla na čelu kraljevine, io je 4r5avni savet , koji su činili najliži kraljeviljudi &ustanovljen je definitivno 14"! godine'! &raljevski savet &nazivan jo* i Savet #astilje' izvremena Gerdinanda i <zaele je doio podre#enu ulogu, tj! uglavnom je potvr#ivao odluke koje jevladar već doneo u dogovoru sa državnim savetom! 7arlo je učvrstio i položaj $aveta %nkvii'ije, tj!

$upreme!7ortesi su u 7arlovo vreme često sazivani! ;lavni razlog je io to *to je 7arlu uvek nedostajalo

novca za ratne pohode! <pak, kortesi nisu iskoristili 7arlovu stalnu potreu za novcem kako i ojačalisvoj položaj u odnosu na kralja!

(a vreme 7arlove vladavine, ogromna ogatstva doijena na osnovu poreza, i zlato i srero iz-merike, su tro*ena na političke projekte u kojima Kpanija često nije imala nikakvog interesa! +davanju novca, najveći teret je snosila 7astilja! Veliki izvori novca ili su i prihodi od imanja Vite*kihredova! Fako#e i sa crkvenih imanja, papa je najpre odorio 15M, a potom četvrtinu 7arlu, da i

potom 7arlo doijao i polovinu prihoda sa crkvenih imanja! +većani su ili i porezi na industrijskurou i sirovine, *to je nanosilo veliku *tetu *panskoj privredi!

Fako#e, značajan izvor prihoda za kraljevsku riznicu io je juros! <pak, on se pokazao kao poguan po *panske finansije! +stanova jurosa je u početku označavala pravo na deo doiti od državnih prihodakoje su vladari ustupali pojedincima kao znak milosti! + vreme 7atoličkih kraljeva i 7arla V, juros je

prodavan pojedincima! (auzvrat i uživalac jurosa doijao pravo na ogromne kamate koje je mogao dauzme direktno od poreznika pre no *to i novac i stigao u kraljevsku lagajnu!

Velike pozajmice, caru su davale i ankarske kuće Girence i Lenove, a pozajmice je doijao i od južnonemačkih finansijera Gugera i Velzera! Vremenom je careva zavisnost od Gugera rasla! /ri krajuvladavine 7arla V Kpanija je dugovala Gugeru dva miliona dukata!

panija kao 7a6titnik 3ri6;anstva E ratovanje sa Turcima na Sredo7emlju .gusarenje naSredo7emlju E /ajredin 2arbarosa i Andrea %orija E Karlo 5 osvaja Tunis E Sveta liga E bitkakod Preve7e E osvajanje i gubitak /erceg $ovog E 7arobljavanje %raguta E gusarski prepad naGibraltar i 6panska odma7da E po3od na Al=ir '*('- E borbe sa %ragutom po>etkom *,)i3 '@-veka E tursko osvajanje TripolijaB TlemsenaB i 2ugije E is3od Karlove politike na Sredo7emlju0

/očetkom 1"! veka, za vreme vladavine .ulejmana Veličanstvenog &14561""', $smanlije sudosegle najudaljenije tačke u svojim osvajanjima! $ni su 43! avgusta 14"! godine kod =ohača

porazili =a#are, a 143! godine izili pred @eč!=a#arski kralj Iajo* &Iudvig' je poginuo u =ohačkoj ici! 8aslednik ma#arskog prestola io je

7arlov rat 8erdinand! Fako su :azurgovci postali predvodnici ore protiv Furaka u srednjoj i jugoistočnoj %vropi!

$smanlije su ugrožavali *panske interese na =editeranu! 7ada je gusar i *panski neprijatelj,/ajredin 2arbarosa, 11A! godine stupio u sultanovu služu, Kpanija se direktno sukoila sa$smanskim carstvom!

@ararosa je 143! godine osvojio *pansko utvr#enje naspram -lžirske luke! edan od njegovih

kapetana, #ača )ia'olo, se 143! godine pojavio na oalama Valensije! <skrcao se i sa soom poveoveliki roj hri*ćana &u ropstvo' i =avara &u sloodu'!



Vest o ovome je stigla do 7arla kada je io u Lenovi! $dmah je naredio svom kapetanu >odrigu de/ortonudu da presretne 9iaola! 9o sukoa je do*lo 4! oktora 143! godine kod ostrva Gormentero, iKpanci su pretrpeli težak poraz! /ortonudo je uijen, a samo dva, od osam rodova, se izvuklo!

+ to vreme, u *panskoj služi nalazio se jedan od najslavnijih pomorskih ratnika u istoriji,#enovski admiral Andrea %orija!

Kpanci su uzvratili udarac! 9orija je 1B5! godine zauzeo Eerčel, piratsko gnezdo na afričkoj oali!

8aredne godine, -lvaro de @azan je zauzeo luku :onein, nedaleko od $rana!$ziljniji udarac, usledio je 1B4! godine! -ndrea 9orija je poveo flotu od 22 galije, i zauzeo7oron na jugozapadnom /eloponezu! /otom je osvojio /atras i dva utvr#enja koja su ranila ulaz u7orintski zaliv! /osle dva meseca se vratio u Lenovu sa topovima vrednim "5 555 dukata!

:ajredin &:ajrudin' @ararosa je 1B2! godine kao pa*a i kapudan6a*a &admiral' sa vi*e od 155 rodova i 15 555 ljudi krenuo na oale južne <talije, koje je potom opljačkao!

Vest o @ararosinom pohodu je proudila kod hri*ćana krsta*ki duh! /apa /avle <<< &1B26123' je io pristalica takvog jednog poduhvata!

+ @arseloni se, u proleće '*?*! godine okupljala flota za napad na Funis, koji je @ararosa zauzeogodinu dana ranije! + ovom pohodu, učestvovao je i 7arlo V! +pukno je ilo 255 rodova, od kojih je

S ila ratna, i B5 555 ljudi, od toga 15 555 Kpanaca! &<talijani " 555, 8emci ? 555'! Glotom jekomandovao -ndrea 9orija, a vojskom markiz 9e Vasto! Glota se konačno okupila u 7aljariju na.ardiniji, i odatle je 12! juna zajedrila ka oalama severne -frike, gde je pristala 1! juna! <skrcavanje

je počelo 1?! i 1A! juna kod ru*evina antičke 7artagine i tvr#ave Ia ;oleta!Fvr#avu je čuvalo oko 555 Furaka i nepoznat roj =avara sa B55 topova, pod zapovedni*tvom

$inana "evrejina! Ia ;oleta je pala posle tri i po nedelje opsade, 12! jula 1B! godine! /osleartiljerijske palje, na juri* su krenuli, sa kopna Kpanci, a sa mora =alte*ki vitezovi! 9eo Furaka sespasao ekstvom u Funis! /red Funisom je do*lo do o*tre ore, i @ararosa je sa vojskom morao dase povuče unutar gradskih zidina!

+ samom gradu, na vest o dolasku 7arlove vojske, nekoliko hiljada hri*ćanskih zaroljenika jeorganizovalo pounu! /redvo#eni jednim malte*kim vitezom, pounjenici su uspeli da proiju uarsenal i da se naoružaju, a potom su se orili sa gradskom posadom! 7arlo je u Funis u*ao 41! jula1B! godine, ez oziljnijeg otpora!

@ararosa je sa par hiljada Furaka i =avara poegao u @onu! Fu ga je čekalo 1 galija koje ječuvao kao rezervu! -ndrea 9orija je prethodno odio 7arlovo nare#enje da zauzme @onu! Fime je ciljekspedicije 0 hvatanje @ararose 0 neostvaren! 7arlo V je u Funisu, kao svog vazala, ostavio =ula:asana, i jedan *panski garnizon!

@ararosa je iz @ona oti*ao u -lžir, gde je svoju flotu uvećao na B5 rodova! .a *panskomzastavom na jarolu, i gusarima preru*enim u hri*ćane, doplovio je do alearskih ostrva, gde jedočekan uz odu*evljenje! + /ort =ahonu na =inorci je većina stanovni*tva odvedena u rolje! (atim

je usledio napad na dva manja grada na oali Valensije!.ultan je jula 1B?! godine poslao veliku flotu u napad na <taliju! Glota od oko 155 rodova, podkomandom @ararose, i rumelijskog seraskera, Iufti6pa*e, je opusto*ila oale -pulije!

(arinuti snagom Furske na moru, papa /avle <<<, 7arlo V i Venecija, su '*?:- godine sklopilisavez 0 $vetu ligu! 8a 7rfu su se okupljale hri*ćanske snage! Glota je rojala 1"5 galija i "2 jedrenjakasa 4 55 topova i 1" 555 vojnika!

+ lizini zaliva /reveze nalazio s @ararosa sa 144 roda! 8edelju dana pre itke vo#eni su ezuspe*ni pregovori sa @ararosom &njegov izaslanik -larkon nije smeo da donese odluku ez@ararosinog znanja'!

Furska i hri*ćanska vojska su se sukoile 4?! septembra '*?:! godine kod Preve7e! 9o

odlučujućeg sukoa nije do*lo, jer se 9orija držao pasivno, i poku*avao je da navuče turske rodovena artiljerijsku vatru jedrenjaka! Furci su izguili 1, a Kpanci ? rodova!



9orija je kasnije napustio popri*te itke, na veliko nezadovoljstvo =lečana! 8jegovo povlačenje jetumačeno kao poraz hri*ćana, i Furci su imali prevlast nad .redozemljem sve do itke kod Lepanta'*9'- godine!

9a i ulažili ovaj poraz, zapovednici flote .vete lige su odlučili da zauzmu tvr#avu /erceg $ovi,kako i Furcima naneli neki udarac! 8ovi je zauzet 4?! oktobra '*?:! godine, ali je tada do*lo dosukoa izme#u 9orije i =lečana oko poseda nad gradom! + 8ovom je ostavljen garnizon od 2 555

Kpanaca, ali 8ovi je pao u leto 1B3! godine! 8esuglasice kod /reveze i sva#a oko :erceg 8ovog, urzale su raspad .vete lige, oktora 125!godine, po*to su =lečani sami stupili u pregovore sa Furcima!

+ toku 125! godine, Lanetino 9orija &ro#ak gorepomenutog 9orija' i @erengar de >ekenses sukod 7orzike zaroili 11 gusarskih rodova i 9raguta &Furguta', @ararosinog zapovednika! 8a ovo suFurski gusari odgovorili napadom na ;iraltar!

+ toku 125! godine, vo#eni su novi pregovori sa @ararosom! 7ralj je oećao da će prepustitiFunis i Ia ;oletu, a @ararosa je oećavao 7arlu V pomoć u ratu protiv Venecije i ako ga napadnefrancuski kralj!

7arlo je doneo odluku da napadne -lžir, najjače gusarsko upori*te, kako i osigurao ploviduzapadnim .redozemljem! + -lžiru je zaopvednik io :asan aga, @ararosin najliži saradnik! -lžirskigarnizon nije io rojan, ukupno oko ? 555 ljudi! :asan aga je odio 7arlovu ponudu da preda grad!7arlo je u @avarskoj i Iomardiji, 121! godine, pripremio plan za napad!

%kspedicija je rojala oko 55 rodova, sa 14 555 mornara i 42 555 vojnika! /ohod je predvodiocar! &tu ili i ostali veliki vojnici, npr! Gernando 7ortes'! Frupe su se +?- oktobra '*('- godine iskrcale

jugoistočno od -lžira! /otom su zauzeli jedno uzvi*enje iznad grada zog artiljerije! <pak, 4! oktora je počelo nevreme, i Kpanci nisu imali zaklona, a jak vetar je razio i nasukao 125 rodova! 9orija se povukao sa rodovima do rta =atif, gde je 7arlo stigao tri dana kasnije!

(a dalje nastavljanje pohoda io je jedino 7ortes, koji je tu ostao sa malim rojem vojnika, ali ipak novemra 121! godine počelo je povlačenje! <zguljeno 15 rodova i 14 555 ljudi!

$d ove, 121! godine, 7arlo je prestao da igra aktivnu ulogu u politici na .redozemlju i okrenuo seevropskim prolemima, pre svega suzijanju protestanata u 8emačkoj!

:ajredin @ararosa je umro 12"! godine, a nasledio ga je )ragut , koji nije vi*e priznavao podanstvo sultanu! 9ragut se utvrdio 15! godine u =onastiru i %l =ehediji u jugoistočnom Funisu,odakle je kretao u pljačke ka *panskim, sicilijanskim i napolitanksim oalama!

-ndrea 9orija je krenuo u poteru za njim! (auzeo je =onastir i %l =ehediju, ali nije uhvatio9raguta, koji je uspeo da zauzme ostrvo Leru! Fu ga je 9orija opkolio u jednom zalivu, ali su9ragutovi ljudi prevukli rodove preko ostrva na drugu stranu, i tako umakli poteri!

9ragut je potom postavljen za zapovednika .ulejmanove flote! (ajedno sa .inanom evrejinom jenapadao =altu! Vitezovi ovanovci su napad odili, ali je 9ragut uspeo da zauzme susedno ostrvo;oco! Fako#e, 9ragut je zauzeo i Fripoli 11! godine, drugo važno upori*te ovanovaca!

Kpanci su do kraja 7arlove vladavine, pretrpeli jo* dva velika guitka na .redozemlju! + proleće14! godine :asan 7orzo je osvojio Flemsen kraljevinu u zale#u alžirske oale &$rana'D a .alah >eis

je septemra 1! godine zauzeo @ugiju, luku na alžirskoj oali!



Karlova abdikacija

7arlo se ženio jednom 0 14"! godine portugalskom princezom <zaelom, i iz ovog raka je ro#enGilip! 8a taj način je re*eno ko će preuzeti *panski presto! <pak, ostalo je pitanje ko će naslediti:azur*ke porodične posede, 8izozemsku, kao i carsku krunu!

7arlo je imao mla#eg rata Gerdinanda! Ra7deobom u 5ormsu &'*+'' Gerdinand je doio upravu

nad ;ornjom i 9onjom -ustrijom, Ktajerskom, 7ranjskom i 7oru*kom! .ledeće godine, 144!, tajnimugovorom u 2riselu, postavljen je za regenta Firola, Gorarlerga, gornjorajnskih zemalja iVirtemerga! /osle poraza ma#arske vojske na =ohaču 14"! godine, i pogiije kralja Iajo*a,Gerdinand je postao ma#arski i če*ki kralj!

Gerdinand je io lojalan ratu, sve dok nije do*lo do sukoa oko nasle#a! 8aime, 7arlo je smatraoda i podela hazur*kih poseda ila lo* potez! $n je želeo da stvori univerzalnu hri*ćansku imperiju u%vropi koju i ostavio njegovom sinu Gilipu!

$vome su se, pored Gerdinanda, usprotivili i nemački protestanti koji nisu želeli jakog katoličkogvladara!

7arlo se sukoio sa ratom krajem 256ih godina 1"! veka! /osle poede nad protestantima kod1ilberga '*(9- godine i Augsbur6kog nterima i7 '*(:- godine, 7arlo je želeo da nametne Gilipa za

naslednika! <pak, nemački protestanti su sa francuskim kraljem -nrijem << &12?613' sklopili januara'**+- godine spora7um u amboru, i proglasili ga vikarom &namesnikom' Harstva! /red

protestantskim trupama, koje je predvodio =oric .aksonski, 7arlo je morao da eži! Fo ga je prinudiloda se avgusta 14! godine u /asauu sporazume sa ratom Gerdinandom i odustane od namere da sveostavi Gilipu!

<zmoren vladavinom nad prostranom imperijom, 7arlo je odlučio da se povuče sa prestola!Kpanske posede i 8izozemsku je nasledio Gilip <<, a :azur*ke nasledne zemlje i carsku krunu

prepustio je Gerdinandu i njegovim naslednicima! Fako su se razdvojili *panski i austrijski:azurgovci! Heremonija 7arlove adikacije je oavljena u 2riselu +*- oktobra '***- godine! 8aceremoniji 7arlo je održao emotivan govor, u kojem je govorio o svojim uspesima i proma*ajima, i nakraju govora je zaplakao, kao i ljudi koji su prisustvovali ceremoniji! <pak, kada je reč preuzeo 7arlovsin, Gilip, pulika je negodovala! Gilip nije znao ni francuski ni flamanski jezik, te su 8izozemci unjemu videli stranca koji neće imati razumevanja za njihovu zemlju!

7arlo, se potom 1"! godine ukrcao na rod za Kpaniju, a za svoje oravi*te je izarao manastirusta u %stremaduri! + lizini manastira je izgra#ena kuća gde je često primao goste! + sloodnovreme se avio hoijem 0 časovničarstvom! /osle jedne mise se razoleo, i umro je 41! septemra1A! godine! .ahranjen je u usti, a 4" godina kasnije, njegovi ostaci su preneti u dvorac %skorijal,koji je sagradio njegov sin Gilip <<!

8LP .'**@)'*<:0

8ilipova li>nost i glavne odlike njegove vladavine

Vladavina Gilipa << &1"613A' je oeležila celu drugu polovinu 1"! veka! + to vreme, Kpanija jedostigla svoje “#latno doba” i na političkom i na kulturnom planu! @ila je najveća evropska ikolonijalna sila! Fo je epoha u kojoj je Kpanija ila sedi*te domaćih i stranih umetnika! .tvarali su pisciServantes &9on 7ihot, ;alateja' i Lope de 5ega &/irat 9rejk, <sidro, $svojeni erusalim, 9orotea',slikali "l GrekoB Ticijan i Tintoreto!

<pak, Kpanija je pre*la zenit svoje moći! Gilip << se upleo u čitav niz ratova) gu*io revoluciju u 8izozemskoj, pomagao katolike u Grancuskoj, zaratio sa %ngleskom, vodio ore sa Furcima, pripojio/ortugaliju, suzijao u Kpaniji ustanke =oriska i -ragonaca! Fako je nastavio da iz 7astilje cedi lago

i ljude za vojsku *to je doprinelo ekonomskom i političkom opadanju Kpanije!

Gilip << je slao govorio jezike, a za razliku od svog oca je slao i putovao! Gilip je imao svetlukosu i plave oči! @io je slaog zdravlja! 9oio je solidno orazovanje, i celog života je ostao



po*tovalac nauke i umetnosti! >ado je čitao istorije! <pak, velik prolem je predstavljalo njegovonepoznavanje jezika! Eak je i maternji kasiljski govorio polako! Vi*e je voleo da komunicira pismenonego usmeno! Gilip je io vladar koji je io u stanju da sav svoj lični život podredi dužnostima vladara!

(a vreme njegove vladavine, uoličio se strogi i komplikovani *panski dvorski ceremonijal! <pak,na dvoru nije vladala rasko*! Gilip << je io mnogo *tedljiviji od 7arla V! >asko*i je ilo samo onolikokoliko je ilo potreno da se pokaže kraljeva moć! Gilip << nije se avio lovom niti vite*kim

nadmetanjem! Voleo je likovne umetnosti, poeziju, muziku 0 svirao je gitaru!Jenio se četiri puta) prvi put 12B! kada je imao 1" godina sa portugalskom princezom =arijom=anuelom &koja je umrla 12! po*to je rodila sina 9on 7arlosa'D drugi put 12! godine, engleskomkraljicom =arijom FjudorD treći put <zaelom Valoa, sa kojom je imao dve ćerkeD i četvrti put, -nom-ustrijskom, ćerkom =aksimilijana << &1"261?"'!

&=aksimilijan << je io sin Gerdinanda < :azur*kog &1"61"2'! Gerdinand < je io ro#eni rat7arla V! 7arlova ćerka &i sestra Gilipa <<' 6 "arija -a''ur3ka 0 je ila udata za =aksimilijana <<! +

raku izme#u =arije :azur*ke i =aksimilijana <<, ro#ena je Ana Austrijska, za koju se Gilip <<oženio! <z ovog raka, rodio se Gilip <<< :azur*ki, koji je vladao 13A61"41! Gilip <<< je io oženjen

"argaretom Austrijskom, koja je ila ćerka 7arla << Ktajerskog, a koji je opet io najmla#i sin

Gerdinanda < :azur*kog!'

/rvi sin Gilipa <<, 9on 7arlos, io je umno poremećen! ednom prilikom je pao niz stepenice, iglava je počela da mu otiče i guio je vid! Iekar, -ndreas Vezalijus &osnivač moderne ljudskeanatomije' nije mogao da mu pomogne! 8eki =avar iz Valensije je poku*ao magijom da re*i prolem,ali naravno nije uspeo! 8a kraju, monasi su doneli mo*ti svetog 9ijega, koje su stavili pored kreveta9on 7arlosa, koji je uspeo da ozdravi! (lostavljao je dvorane i stanovnike =adrida! edno vreme jei*ao po dvoru naoružan pi*toljem ponavljajući da nekog mora uiti!

/rilikom poune u 8izozemskoj, želeo je da se nametne za vladara ove pokrajine, ez ozira naočevo protivljenje! 8oću, 1A! januara 1"A! godine, Gilip << je u pratnji vojvode od %olija upao u7arlosovu sou, i prozori su zakovani daskama, a vrata zaključana! + ovom zatočeni*tvu, 9on 7arlos

je umro! ednom prilikom se užasno prejeo i popio 15 litara vode od čega mu je pozlilo i umro je!

Unutra6nja politika

/rocenjuje se da je za vreme Gerdinanda i <zaele, u Kpaniji živelo oko ?,6A miliona stanovnika,od čega " miliona u 7astilji! (a vladavine Gilipa <<, roj stanovnika iznosio je oko 3 miliona, od toga?,? miliona u 7astilji!

/restonica Kpanije &7astilje', se često selila! + vreme vizigotske vladavine, to je io Foledo! +doa >ekonkviste, to su ili $vijedo, @urgos i Valjadolid! Gilip << je po povratku u Kpaniju 1"1!godine izarao za svoje sedi*te =adrid! <pak, njegova rezidencija nije ila u samom gradu, nego u

dvorcu "skorijal! $vaj dvorac je zidan od aprila 1"B! do septemra 1A2! godine! Fo jemonumentalno zdanje 0 kominacija mauzoleja za 7arla V, avgustinskog manastira i kraljevske palate!+nutra*njost se odlikuje kontrastima 0 od asketskih do rasko*nih odaja! (a opremanje i ukra*avanje%skorijala, kori*ćeni su najlep*i materijali i radovi umetnika i zanatlija iz svih delova države! Fu sudela Ficijana, Fintoreta, %l ;reka! 8ajdragoceniji deo za kralja, ila je ilioteka! 9ela antičkih isavremenih pisaca su naavljali agenti, poslati po celoj %vropi! /ored knjiga, Gilipovi ljudi su

prikupljali i relikvije svetaca!

+ vreme Gilipove vladavine, u Kpaniji se razvio najsloženiji irokratski aparat u %vropi! Kpanske posede je, osim 7astilje, činilo 15 olasti, i u 3 njih je kralj io zastupan od strane vicekralja, a u jednoj &8izozemskoj' generalnim guvernerom! Vladavinu vicekraljeva je nadgledala mreža saveta,

kojih je ilo ukupno 11! 8a čelu administrativne piramide, io je 4r5avni savet ! <pak, za vreme Gilipove vladavine, .avetnije izrastao u kreatora politike, već je ostao nepovezana grupa kraljevih miljenika i ministara koji su



kralju davali pismena mi*ljenja! $dluke je donosio sam Gilip, konsultujući samo ljude iz uskog kruga ukoje je imao poverenje!

Gilip << je voleo da ude oave*ten o svemu! =nogo sati je provodio čitajući razne izve*taje, kojisu spadali u delokrug nižih činovnika! 8jegova želja da ude oave*ten o svemu je kočila, ionakosloženu administraciju! $dluke su stizale sporo i sa velikim zaka*njenjem! &npr! guverneri u zaačenimdelovima sveta su imali izreku da žele da im smrt ude poslata iz Kpanije, jer i tako dočekali duoku

starost'!

(a vreme Gilipove vladavine, ekonomske nevolje su do*le do izražaja! $n je od 7arla V naslediodug od 45 miliona dukata, a kada je umro 13A! godine, dug je iznosio 155 miliona! Kpanija je za četiridecenije Gilipove vladavine, tri puta progla*avala ankrot &1?, 1?, 13"'!

+ prve dve decenije svoje vladavine &161?3', Gilip << je udvostručio državne prihode, ali suisto tako rasli i rashodi! 9a i prikupio novac u državnu kasu, Gilip << je priegao velikomoporezivanju stanovni*tva 7astilje! Vlast u ostalim provincijama je oeze#ivana na osnovu tognovca! Fako#e, 7astilja je podnosila i najveće ljudske žrtve &iz nje su moilisani glavni kontigentivojnika'!

Fako#e, Gilip je pozajmljivao novac i od inostranih ankara, pre svih Gugera i Lenovljana!

/ozajmice su doijane na osnovu stalnog priliva srera iz -merike!+ razdolju od 1A5! do 13A! prihodi iz 8ovog .veta su se uvećali za 2 puta u odnosu na prve

decenije vladavine! /re svega zahvaljujući rudnicima srera u /otosi &/eru' i (akatekas &=eksiko'!/o*to je doijao velike količine srera iz 8ovog .veta, Gilip se upu*tao u velike političke planove 0

pripajanje /ortugala, osvajanje %ngleske, podr*ka katoličkoj ligi u Grancuskoj, ora protivnizozemskog ustanka, krsta*ki rat protiv muslimanaD i sve ovo je, naravno, dovelo i do trećeg ankrota!

Veliki porezi su uni*tili privredu Kpanije, a revolucija cena, koja se odvijala u celoj %vropi, jeimala u Kpaniji velike posledice! Hena žita je u toku 1"! veka porasla za 2"M, a cena vina za 55M!

$d vremena Gerdinanda i <zaele, javila se želja da država, tj! vladar ima kontrolu nad crkvom!Kpanija je ila jedina zapadnoevropska država u kojoj protestantizam nije ostavio nikakav trag! Gilip <<

je io jedini vladar na koga je papa mogao da se u potpunosti osloni u vreme protivreformacije! /o*to je io svestan te činjenice, Gilip nije želeo da ude oru#e u papinim rukama, već je odranukatoličanstva doživljavao kao ličnu misiju, i želeo je da papa vodi računa o *panskim interesima!

+ stavljanju crkve pod nadzor države, Gilip je imao vi*e uspeha i od nekih protestantskih vladara!Fo je uočljivo u njegovom odnosu prema jezuitima, prema kojima Gilip nije io naklonjen! <gnjacioIojola i njegovi sledenici su ili jedino odani papi, te je kralj strahovao da i oni mogli da udusuvi*e uticajni i da i mogli da se izmaknu njegovoj kontroli! .toga je Gilip imao oslonac udominikancima, koji su ili neprijateljski raspoloženi prema jezuitima!

$dluke saora u Fridentu &1261"B, radio u tri faze, vi*e u “>eformaciji”' su stupale na snagu,samo onda kada je Gilip io siguran da to neće ugroziti interese i prvenstvo krune 0 naročito kada se

radilo o postavljanju iskupa! 9ekretom koji je doneo .avet 7astilje, oktora 1?4! godine, zaranjeno je apelovanje na sudove izvan Kpanije u raspravama čiji predmet je io religiozne prirode! Fime je jo*vi*e ograničen uticaj .vete stolice! Fo ilustruje i slučaj @artolomea 7arance, nadiskupa Foleda, koji jeoptužen za jeresD optuža je ila neuverljiva, i papskim ulama je zahtevano da se slučaj prepusti>imuD dok je odluka done*ena 7aranca je već ? godina io zatvoren!

Fako#e, *ndeks zaranjenih knjiga *panske inkvizicije je io oimniji nego onaj papin! @ilo jezaranjeno i *panskim studentima da studiraju van Kpanije! .vi strani rodovi su pretresani u *panskimlukama kako i se otkrilo da ne prevoze protestantske knjige! Gilipa je razočaralo i rinulo to *to jenjegov ro#ak, car =aksimilijan <<, io naklonjen protestantizmu! (ahtevao je da =aksimilijanovisinovi, >udolf i =atija, udu poslati u Kpaniju, kako i ili vaspitani u katoličkom duhu!

Gilip je poku*ao i da umanji ustavne sloode -ragona! 7ada je, protivno oičajima, 135! godine postavio vicekralja koji nije io -ragonac, oni su mu povelju sa sloodama acili u lice! $vaj protestse desio istovremeno sa optužom i ekstvom Gilipovog sekretara, -ntonija /ereza! /erez je do*ao u-ragon da i od tamo*njeg posenog sudskog veća tražio za*titu! Gilipovi poku*aji da se /erez izruči



=adridu su izazivali nemire u .aragozi! + -ragon je stigla kastiljska vojska koja je ugu*ila pounu!Gilip je io u stanju da uni*ti nezavisnost -ragona i uključi ga u centralizovani kastiljski sistemvladavine! <pak, Gilip je održao oećanje da neće dirati u sloode -ragona, i izvr*io je samo manjeizmene! /erez je poegao u Grancusku! /otom je živeo u %ngleskoj i Grancuskoj, gde je napisao

iografiju (elaciones su vida &Jivotni odnosi, $dnosi u životu, tako nekako', koja je mnogo doprinelastvaranju “crne legende” o Gilipu <<!

Ustanak 1oriska u Granadi

+ Kpaniji su postojale razlike u tretmanu “starih” i “novih” hri*ćana, tj! pokr*tenih muslimana 0=oriska! (a vladavine 7arla V, poku*avano je da se razlike prevazi#u! >u*eni su zidovi koji suodvajali četvrti u kojima su živeli =orisci od hri*ćanskih delova naselja! .klapani su i rakovi izme#u“novih” i “starih”! <pak, vekovno nepoverenje je uticalo da ova politika izmirenja ne ostavi veliki trag!@ogatstvo =oriska je ilo predmet zavisti! .umnjalo se da su mnogi =orisci verni islamu!

7ada je Gilip << do*ao na vlast &1"613A', postalo je jasno da ni najmanji spoljni znaci pripadnosti islamu, ili vr*enje islamskih oičaja, neće iti tolerisani! .tavljen je na snagu ukaz iz 14"!godine, koji je zaranjivao upotreu arapskog, mavarska imena, odeću, upotreu kupatila! + nekim

prilikama, kao *to su praznici i svečanosti, vrata kuća =oriska su morala da udu *irom otvorena!%dikt je ojavljen 1! januara 1"?! godine, na godi*njicu osvajanja ;ranade &1234'! /očelo se saru*enjem javnih i privatnih kupatila!

=orisci su ili ogorčeni i spremali su se za oru! .kladi*tili su municiju, i slali glasnike u severnu-friku, kako i oezedili podr*ku muslimana! (a vo#u je izaran A'en -umeja! /ounjenici sunapali na @ožić 1"A! godine, kako i uhvatili hri*ćane nespremne! +stanak je trajao dve godine, iKpanci su ili pritisnuti! %on /uan Austrijski &polurat Gilipa <<' je postao vojni zapovednik, a Gilip<< je doneo edikt u kome je ojavio rat protiv =avara u ;ranadi! =avri su se hraro orili! 8jihovvo#a, -en :umeja je početkom 1?1! godine uijen &jedan odmetnik kojeg su Kpanci podmitili ga jeuio'! +stanici su se predali! /otom su raseljeni u unutra*njost poluostrva, a ilo im je dozvoljeno dauzmu samo pokretnu imovinu! 8isu smeli da napu*taju mesto oravka, a u slučaju da se priliže;ranadi kažnjavani su smrću!

Osvajanje Portugala

/ortugal je io jedina zemlja na poluostrvu koja nije pripadala Gilipovoj kruni! /rilika da se/ortugal pripoji, ukazala se 1?A! godine, kada je kralj .eastijan poginuo u =aroku u jednomkrsta*kom pohodu! 8jegov naslednik je io stari kardinal %nrike! Gilip << je počeo pripreme zaosvajanje /ortugala! Fako#e, on je imao i najveća prava na nasledstvo &njegova majka <zaela 0 žena7arla V, 0 je ila najstarija ćerka portugalskog kralja =anoela <'! 8jegov najjači suparnik, io je 9om-ntonio, nezakonit sin kardinalovog rata! 7ardinal %nrike je umro 1A5! godine, a /ortugal je io

oezglavljen i podeljen!Vojskovo#a, vojvoda od -le, je vraćen iz penzije i sa vojskom se uputio na Iisaon, koji se predao! 9om -ntonio je uz pomoć francuske eskadre poku*ao da od -zorskih ostrva napravi upori*teza protivnapad, ali je potučen! $svajanjem /ortugala, Gilip << je ujedinio celo <erijsko poluostrvo, izadoio milion novih podanika, jaku prekomorsku flotu, kao i trgovačko carstvo koje se prostiralo od@razila do ;oe u <ndiji!

Spoljna politika

Kto se spoljne politike tiče, Gilipova vladavina se može podeliti u dva razdolja) 161?3 i 1?3613A! + prvom periodu, zog slaih finansija, Gilip je io prisiljen da okonča vi*edecenijski rat sa

Grancuskom u 7ato67amreziju 13! godine! + narednom razdolju, priliv američkog srera jeomogućio Gilipu da vodi aktivnu i agresivnu spoljnu politiku!



Ratovi sa Turcima E opsada 1alte E Sveta liga i bitka kod Lepanta

>at sa Furskom je u prvom redu io defanzivnog karaktera! Gilip << je io realan, i nije želeo da ude uvučen u neki krsta*ki rat protiv nevernika, *to je zagovarao papa! @io je svestan da je.redozemlje suvi*e prostrano da i ga Kpanija, ili Furska, mogla osvojiti i u potpunosti kontrolisati!

/rvi Gilipovi planovi su ili vezani za osvajanje -lžira, sredi*ta turske moći u .evernoj -frici! Hilj

prvog pohoda io je Fripoli, odakle su vitezovi ovanovci potisnuti 11! godine, tj! ostrvo ;era,najvažnija tačka za zauzimanje grada! /lan je io delo Jana de la Valete, majstora reda ovanovaca!Glota se okupljala na .iciliji! /otom je oti*la ka =alti, odakle je 1"5! godine zajedrila prema

Fripoliju! /ohod je io lo*e organizovan, ipak, ;era je lako osvojena! Kpanci su potom odugovlačilisa napadom na Fripoli, *to je omogućilo tamo*njem zapovedniku, 9ragutu, da opravi utvr#enja, i

po*alje po pomoć u Harigrad! Vest da se turska flota pod komandom /ijali /a*e priližava ;eri,izazvala je pometnju u hri*ćanskim redovima! Lan -ndrea 9orija &ro#ak -ndree 9orija, slavnogadmirala' je želeo da se odmah povuče!

8astao je veliki metež oko ukrcavanja! 7ada je konačno hri*ćanska flota isplovila, turski rodovisu ili na vidiku! :ri*ćane je zahvatila panika! (aplenjeno je oko B5ak rodova, a poijeno ilizaroljeno oko A555 ljudi! 9eo Kpanaca je ostao u tvr#avi na ostrvu ;era sa slaim zalihama, pa su

se i oni predali Furcima! $vaj poraz je iznenadio Kpaniju!Gilip je potom preduzeo mere kako i popravio *tetu koja je nastala ovim porazom! $tpočeo je

izgradnju velikog roja rodova, i to je spasilo Kpaniju od većih poraza! Furci su pod komandom:asana &sina :ajredina @ararose', 1"B! napadali $ran i =ers6el67eir! $e utvrde je ranilo, nevi*e od hiljadu vojnika, kojima je u poslednji čas pritekla u pomoć *panska flota!

+ Kpaniju su početkom 1"! godine, stigle vesti da se u Harigradu priprema velika flota, i da je javna tajna da je njen cilj =alta! Fo je ilo jedino preostalo utoči*te vitezova ovanovaca, koje je.ulejman Veličanstveni uz te*ke napore proterao sa >odosa, a potom i Fripolija! .akupilo se 455

rodova i B5 hiljada ljudi pod zapovedni*tvom /ijali /a*e, a sa svojim odredima, floti su se pridružili9ragut i :asan iz -lžira!

Furska flota se priližila =alti 1A! maja 1"! godine! $strvo je ranilo oko A55 ljudi! + pomoć je najrže mogao da stigne ;arsija de Foledo, vicekralj .icilije, koji je jo* pre opsade posetio =altu isnadeo ranioce žitom! ;arsija je učinio sve kako i uedio Gilipa da pruži veću pomoć =alti!

Fvr#ava .v! %lmo, koju je ranilo "55 ljudi je izdržala 4B dana omardovanja! Furci su jekonačno osvojili 4B!jula 1"! godine! <pak, ovo zauzimanje, Furci su platili sa "555 poginulihvojnika, me#u kojima je io i 9ragut!

8a .iciliji, kod =esine, okupljala se Gilipova flota &oko 35 rodova'! :ri*ćansku flotu je zahvatiloveliko nevreme koje je učinilo da flota stigne pred =altu tek ?! septemra 1"! Furci, koji su iliizmučeni orom sa malorojnim raniocima, su se pla*ili sudara sa *panskom pe*adijom! $psada=alte je podignuta ?! septemra! $vo je podiglo Gilipov ugled!

/osle velikih ratnih pohoda, u kojima je $smansko carstvo doseglo krajnje tačke svoje ekspanzije,umro je 1""! godine, za vreme opsade .igeta, .ulejman Veličanstveni!

Furska flota i vojska su jula 1?5! godine opsele 7ipar, koji su držali =lečani! Venecija je ilasvesna da ne može sama da im se suprotstavi, i oratila se za pomoć papi! /apa se oratio Gilipu <<, jo*u proleće 1?5! godine, preko poslanika, nudeći mu da povede rat protiv nevernika! Gilipu je ovamola stigla u povoljnom trenutkuD -la je ugu*io pounu u 8izozemskoj, a 9on :uan -ustrijski seoračunao sa =oriscima!

.a druge strane, turski gusar +rudž6-lija je zauzeo Funis, čiji vladari su ili pod *panskomkontrolom, i plovida na zapadnom .redozemlju nije ila sigurna od gusarskih prepada!

<pak, pregovore oko orazovanja .vete lige kočili su =lečani! $ni su strahovali od *panske

premoći! 9ok su se pregovori otezali, Furci su zauzeli 8ikoziju septemra 1?5! i ovladali celimostrvom, sem luke Gamagusta! Fo je urzalo sklapanje sporazuma! Gilip je uspeo da nametne svojezahteve) savez je io i ofanzivan i defanzivanD morao je da traje najmanje 14 godinaD -lžir, Funis, iFripoli su ili uključeni u polje delovanja Iige, isto kao i istočni =editeranD zapovedni*tvo je



povereno Gilipovom poluratu 9on :uanu od -ustrije! .avez je zaključen 4"! maja 1?1! godine! +savez su u*li) Kpanija, Venecija, papa, Lenova, i malte*ki vitezovi &ovanovci, hospitalci'!

Kpanska flota se okupljala na @alerskim ostrvima, a mletačka na 7ritu! .astali su se kod =esine na.iciliji! Fu ih je avgusta 1?1! godine zatekla vest o padu Gamaguste! :ri*ćanska flota se sastojala odoko 415 rodova, a flota je nosila B1 555 vojnika!

Glota je 1"! septemra isplovila iz =esine, i za 11 dana stigla na 7rf! Furska flota je za to vreme

ila koncentrisana u zalivu Iepanto! @ila je otprilike jednaka hri*ćanskoj! -li6pa*a je verovao da jehri*ćanska flota manja nego *to je zapravo ila, i želeo je itku na otvorenom moru!7ada je počeo da isplovljava @- oktobra '*9'- ugledao je hri*ćansku flotu! /re podne, flote su se

prestrojavale u oreni poredak! :ri*ćani su podelili flotu na tri dela 0 na čelu svakog su se nalazila podva &od "' velikih galeasa!

9ok su turske posade klicale, kako i zapla*ili neprijatelja, na rodovima Iige je vladao muk!7ada se oglasio signalni top na svakoj galiji podignuto je raspeće!

@itka je otpočela na delu koji su držali mletački rodovi! Furci su napadom na =lečane poku*alida okruže hri*ćansko krilo! <pak, itka se odlučivala u centru! .amo pola sata po početku itke,zapovednički rodovi oe strane su se sudarili! $a roda su ile najolje galije! Kpanci su dva putastupili na paluu turskog roda, ali su ili odijani uz velike guitke! 9on :uan je io ranjen! +

trećem naletu, Kpanci su stigli do katarke! Furski zapovednik je pogo#en, a jedan Kpanac je rzo pri*aoi odsekao mu glavu, koja je potom podignuta na vrh koplja! $vo je ilo dovoljno da se turska vojskademorali*e! $d B55 turskih rodova, jedva se 5 spasilo!

/oeda je potom odjeknula celom %vropom! =e#utim, Furci su lako preoleli guitak rzomizgradnjom nove flote, &sultan .elim << izjavio kako su mu samo oprljili radu' ali su zato pretrpelivelik moralni udarac 0 njihova moć, uticaj i prestiž je nestao u čima hri*ćanskog sveta!

.veta liga je kratko trajala! /apa /ije V je umro 1?4! godine, a Venecija je 1?B! godine sklopilamir sa Furskom, i po ovom miru se ni ne vidi da je kod Iepanta izvojevana poeda! =lečani suFurcima predali 7ipar i isplatili sumu od B55 hiljada dukata!

Kpanci su nastavili sami da ratuju! Hilj im je io Funis koji se nalazio u tukama +ludž6-lije, dok suIa ;oletu, ključ Funisa, držali Kpanci!

9on :uan -ustrijski je, oktora 1?B! godine, krenuo sa .icilije ka -frici! Funis se potom, gotovo ez ore, predao! <pak, pohod je io uzaludan, jer je +ludž6-lija godinu dana kasnije zauzeo i Funis iIa ;oletu!

Gilip << je shvatio da je ora za udaljena utvr#enja samo uzaludno tro*enje snaga i novca, a isultan je shvatio da ne može da kontroli*e čitavo .redozemlje, te su otpočeli pregovori 1?! godine!=ir nije potpisan, nego je 1?A! godine samo ugovoreno primirje, koje je onavljano 1A5, 1A1,1A! godine, tako da Kpanija i Furska, sve do 35ih godina nisu ratovale me#usono!

TAL&A$SK RATO5 .'(<()'**<0

Stanje u taliji uo>i ratova E ravnote=a snaga E ugovor u Lodiju

/od <talijanskim ratovima se podrazumeva čitav niz ratova &ilo ih je 3', koji su vo#eni, prvenstveno, za dominaciju na -peninskom poluostrvu, a potom su prerasli u suko *irih razmera za prevlast u %vropi! Frajali su od '(<(- do '**<- godine! ;lavni akteri su ili Harstvo, Kpanija iGrancuska, dok su ostale zemlje imale ulogu povremenih saveznika! $vi ratovi se u engleskojistoriografiji nazivaju Ratovi /ab7burga i 5aloa!

;lavni uzroci <talijanskih ratova ili su) 1' dinastičko suparni*tvo i strahD 4' teritorijalne razmiriceizme#u) Grancuske i @urgundskog vojvodstva oko Glandrije, -rtoa i francuskog vojvodstva @urgonjeDGrancuske i Harstva oko =ilanaD Grancuske i Kpanije oko 8apulja, >usijona i .erdanjeD B' privlačnost

<talije kao kulturno i ekonomski najnaprednijeg dela %vrope!<zme#u pet vodećih država u <taliji &Venecija, Girenca, /apska država, 8apulj i Lenova' je postojala ravnoteža snaga, koja je postignuta sporazumom u Lodiju '(*(- godine!



Prvi rat .'(<()'(<*0 E Po3od arla 5 E Lodoviko 1oro E osvajanje $apulja E Sveta liga u5eneciji E bitka kod 8ornova

/rvi rat &12326123' je otpočeo pohodom francuskog kralja Karla V<<< &12AB6123A, pre njegavladao njegov otac Iuj P< 12"1612AB' na <taliju! /ovod za rat je io poziv milanskog vojvodeIodovika .force &nadimak *l "oro, tj! Hrni'! 8aime, smrću Iorenca Veličanstvenog =edičijia &12"36

1234, vladar firentinske repulike', ravnoteža snaga postignuta mirom u Iodiju 122! godine je ilanaru*ena u korist 8apulja, koji je tako postao pretnja =ilanu!Karl V<<< je na presto stupio 12AB! godine, kao 1B6ogodi*njak! +nutra*nje proleme u Grancuskoj

je re*io nastavljajući apsolutističku politiku svog oca Iuja P<, ouzdavajući pounjeno plemstvo u tzv!Iudom ratu 12A! godine &12A612AA'! Karl V<<< je io opsednut idealom vite*tva, i nosio se mi*lju da

ponovo osvoji erusalim! &čak se od 1232! titulisao kao kralj erusalima i kralj 8apulja'! 8a pohod, kralja su podstrekivali njegovi savetnici, %tjen de Veski i episkop @risone! $ni su ga

nagovarali da zauzme 8apulj na koga je imao nasledno pravo &=arija -nžujska, žena Karla V<< 1244612"1 0 otac Iuja P<, ila je ćerka Iuja << 8apuljskog &pripadao dinastiji -nžujaca'!

Karl V<<< je u "taplu, novemra '(<(- godine, novcem oezedio neutralnost %ngleske, a u@arseloni je 123B! godine oećao *panskom kralju Gerdinandu << >usijon i .erdanjuD dok je u .enlisu

isto 123B! godine, predao -rtoa i Gran*6konte caru =aksimilijanu! Fada*nji kralj 8apulja io jeGerdinand -ragonski!

+ leto 1232! godine, Karl V<<< je poveo vojsku od B5 hiljada ljudi! Vojska je pre*la -lpe, ali naoziljniji otpor nije nai*la! /otom su Grancuzi u*li u Girencu, a stigli su i do >ima, u kome je Karl V<<<od pape -leksandra V< doio pravo prolaza kroz olasti /apske države! 7ampanja je uspe*no zavr*enaulaskom Grancuza u 8apulj, feruara 123! godine!

+ 8apulju su Grancuzi postali omrznuti! Fako#e, druge evropske države su se upla*ile jačanjaGrancuske, te je B1! marta 123! godine u Veneciji organizovana Sveta liga! <nicijativa je potekla od

pape -leksandra V<, a savez su činili jo* Venecija, =ilano, Kpanija, i car =aksimilijan &kasnije je pri*la i %ngleska'!

Karl V<<< je u 8apulju, kao vicekralja, ostavio Jilera de =onpansjea, a potom sa polovinomvojske krenuo nazad u Grancusku! 8a tom povratku, do*lo je do itke na reci Faro, kod 8ornova, "!

jula 123! godine! Grancuzi su poku*ali da na juri* pre#u rekuD okr*aj je io težak, ipak, Karl V<<< jeuspeo da se preaci u Iomardiju! 9ve nedelje kasnije predala se francuska posada u 8apulju! Fime je

pohod okončan, ali su se upori*ta u ;aeti i Farantu držala sve do zime 123"N?! +rzo se .veta ligaraspala!

%rugi rat .'(<<)'*,*0 E Luj H E 7au7imanje 1ilana E spora7um u Grenadi E bitke kodCerinjole i Gariljana E mir u 2loa

Karl V<<< je posle povlačenja planirao novi pohod, ali je 123A! godine umro &udario glavom u

dovratak' ez potomaka! 8asledio ga je njegov ro#ak Iuj P<< &123A611, io je praunuk Karla V1B"261BA5, koji je oeležio drugu fazu 1556godi*njeg rata'! Iuj P<< je nastavio da jača centralnu vlast,tako#e je podsticao humanizam, imao je počasni naziv “otac nacije”!

/ripremajući se za pohod na =ilano, Iuj P<< je pridoio Veneciju, oećav*i joj 7remonuD tako#e je potpisao i sporazum sa %ngleskom, Kpanijom, i carem, i doio je dozvolu da regrutuje vojsku po*vajcarskim kantonima!

$ktora 1233! godine, francuska vojska, pod komandom Lan Lakoma Frivulcija, je zauzela=ilano! <pak, Iuju P<< ovo nije ilo dovoljno, te je hteo da osvoji i 8apuljsko kraljevstvo!.porazumom u Grenadi, novemra '*,,! godine, ugovorio je sa Gerdinandom << -ragonskim &tzv!“7atoličkim kraljem”' podelu 8apuljskog kraljevstva! Gederigo, vladar 8apulja, predao seGrancuzima, i kao nadoknadu je doio -nžujsko vojvodstvo! Iuj P<< je držao severnu polovinu

kraljevstva sa 8apuljem, a Kpanci -puliju i 7alariju!<pak, urzo je do*lo do spora izme#u Grancuske i Kpanije oko teritorija koje nisu ile navedene uugovoru! Kpanski general 7ordova je porazio Grancuze kod Cerinjole, aprila '*,?- godine, i kod rekeGariljana, decembra '*,?- godine, te je Iuj P<< io prisiljen, januara 152! godine, da napusti ;aetu



&poslednje francusko upori*te u južnoj <taliji'! =irom sklopljenim u 2loa, oktobra '*,*- godine, Iujse odrekao 8apulja, u korist svoje nećake, koja se udala za *panskog kralja!

Tre;i rat .'*,<)'*'(0 E papa &ulije E liga u Kambreu protiv 5enecije E bitka kod Anjadela E ra7dor meDu save7nicima i novi rat E bitka kod Ravene E napad na 8rancusku E bitke kod

Gingata i 8lodena

8ovi papa, ulije << &15B611B, prethodnik /ije <<<, od 44! septemra do 1A! oktora 15B', ježeleo da vrati sve crkvene olasti koje su izguljene! /osle priprema, krenuo je u pohod, i 15"!godine je u*ao u @olonju!

9a i savladao sledećeg protivnika 0 Veneciju 0 na njegovu inicijativu je do*lo do osnivanja lige uKambreu, decemra '*,:- godine! Iigu su činili Grancuska, %ngleska, Harstvo, Kpanija, =a#arska,Girenca, .avoja, Gerara, i =antova! Grancuska vojska je napala Veneciju, i odnela poedu kod-njadela, u lizini granice =ilana i Venecije!

/o*to je povratio gradove, papi vi*e nije treala pomoć Grancuza, i smetalo mu je njihovo prisustvou <taliji! (og toga je orazovana antifrancuska .veta liga, oktora 111! godine!

Grancuska vojska, pod komandom ;astona de Goa &&rom *talije' je 114! godine pre*la dolinu

reke /o i porazila zajedničku *pansku i papsku vojsku, sredinom aprila kod Ravene! <pak, francuskivojskovo#a je poginuo, i Grancuzi su napustili =ilano, u koji su se vratile .force! /otom su se protivGrancuske okrenuli i engleski kralj :enri V<<< &153612?' i Gerdinand -ragonski, i oni su poku*ali daosvoje ;askonju! Gerdinand je uspeo da pripoji sei deo malog pirinejskog kraljevstva 8avare!

%ngleska vojska, od 12 hiljada ljudi, se u toku juna 11B! godine iskrcala kod 7alea! 7rajemmeseca, vojsci se pridružio i kralj :enri V<<<! Grancuzi su potom pretrpeli težak poraz kod Gingata usevernoj Grancuskoj &tzv! Bitka mamua nazvana tako jer se francuski konjički odred razežaoD

prethodno su 11B! godine pretrpeli poraz kod 8ovare, kad su poku*ali da zauzmu Iomardiju'!Grancuski saveznik, *kotski kralj 9žejms <V, je doživeo poraz i poginuo u ici kod 8lodena, naenglesko6*kotskoj granici!

Cetvrti rat .'*'*)'*'@0 E 8ransoa E problem vajcarske E bitka kod 1arinjana E konkordat u 2olonji

Iuj P<< je umro 1! januara 11! godine, ez naslednika! Fada je na presto do*ao 416godi*nji8ransoa .'*'*)'*(90, iz očne grane dinastije Valoa, i kraljev zet! Gransoa < je vodio politiku jačanjakraljeve moći, na račun feudalaca! .tekao je ratno iskustvo oreći se u ;askonji i ;ijeni! Fokomnjegove vladavine je cvetao humanizam u Grancuskoj, ali na račun ekonomije!

9o leta 11! godine, u Iionu je sakupljena vojska od oko 25 hiljada vojnika za pohod na <taliju!/repreka su ili Kvajcarci koji su pazili na glavne alpske prolaze! <pak, francuska vojska je uspela dase proije, i da se pojavi u /ijemontu &regija u severozapadnom delu <talije', *to je primoralo Kvajcarce

da se povuku ka =ilanu! 8eki kantoni su počeli pregovore, dok su ostali odlučili da nastave rat! Fako je do*lo do itke kod1arinjana &zapravo varo*ica =elenjano, sredinom septemra 11! godine'! Kvajcarci, njih 45hiljada je predveče 1B! septemra izvr*ilo prepad na francusku vojsku od B5 hiljada ljudi! + početku,Kvajcarci su imali uspeha, ali intervencija =lečana na strani Grancuza je promenlia tok itke! .a oko1"555 poginulih, ovo je ila jedna od najkrvavijih itaka u italijanskim ratovima! /regovori sakantonima su zavr*eni !ečnim mirom, u Grajurgu '*'@- godine! /osle =arinjana, Gransoa < jeosvojio =ilano!

Važan ugovor je potpisan sa papom Iavom P u @olonji 11"! godine! >adi se o 7onkordatu koji je potvr#ivao /ragmatičnu sankciju iz 12BA! godine &izdao ju je Karl V<<' na kojoj se temeljiogalikanizam!



Peti rat .'*+')'*+@0 E bitka kod La 2ikoke E opsada 1arseja E bitka kod Pavije E mir u1adridu

/osle izora 7arla V za cara &113! godine, unuka Gerdinanda i <zaele', Grancuska je ilaokružena hazur*kim zemljama &Kpanija, 8izozemska, Harstvo'! 8ovi rat je io na pomolu!

Gransoa < je aprila 141! godine krenuo u rat! 8ajpre je krenuo u ofanzivu ka *panskoj 8avari, ali je pretrpeo poraz kod %skirosa! o* dok su ore ile u toku, Gransoa je poku*ao da rat okonča pregovorima, i prihvatio je posredovanje %ngleza, tako da je do*lo do sastanka u 7aleu, kome je predsedavao engleski kardinal Vulzi! =e#utim, sastanak se odužio, a i :enri V<<< je samo glumio da jenepristrasan, dok je zapravo io u pregovorima sa 7arlom V, a ore su ile u toku!

Vojskovo#e carske vojske, (ikingen i Grundserg, su opseli =ezijer i ugrozili su Kampanju!Gransoa je uspeo da delokira =ezijer! Važne itke u ratu su vo#ene u <taliji! 9o odlučujuće itke jedo*lo kod La 2ikoke, 4?! aprila '*++- godine! Grancuzi su pretrpeli poraz, ali Gransoa se nije lakoodricao <talije! /oslao je novi odred od B5 hiljada vojnika, me#utim, ove trupe su poražene krajemaprila 142! godine na .eziji!

/ut u Grancusku je io otvoren, i carske trupe su opsele =arsej! Gransoa je sakupio vojsku i krenuo

na -vinjon, a potom na =ilano! Gransoa je potom opseo /aviju! 9o itke je do*lo 4B! feruara 14!godine, i francuska pe*adija je pretrpela velike guitke, oko A555! Gransoa < je zaroljen! @itka kod/avije je najveći masakr francuskog plemstva posle itke kod -ženkura u .togodi*njem ratu &4!oktoar 121, :enri V vs! Karl V<'!

Fada je upravu nad Grancuskom, kao namesnica, preuzela kraljeva majka Iujza .avojska, uz pomoć kancelara 9ipra i sekretara >oerta! $na je započela pregovore sa engleskim kraljem :enrijemV<<<, i avgusta '*+*- godine, u 1uru, sklopljen je mir izme#u Grancuske i %ngleske!

/otom je potpisam sporazum i sa Kpanijom, tj! 7arlom V! .porazum je potpisan u 1adridu januara '*+@- godine! Gransoa < je morao da izruči svoje sinove kao taoce, preda Glandriju i -rtoa, dase odrekne prava na <taliju, i da ustupi 7arlu V @urgonjsko vojvodstvo!

esti rat .'*+@)'*+<0 E liga i7 Konjaka E osvajanje $apulja E Andrea %orija E Mir gospo6a uKambreu

Gransoa < je io re*en da ne ispuni zahteve predvi#ene mirovnim ugovorom, smatrajući da ga onine oavezuju, jer su iznu#eni! (apočeo je orazovanje koalicije, tzv! Svete lige i #onjaka, koju sučinili Grancuska, papa 7lement V<<, Venecija, Girenca, i =ilano!

<pak, ratovanje je krenulo uspe*no po carsku vojsku! Karl @uronski je zauzeo =ilano, a potomzajedno sa Grundsergom opseo /jačencu i @olonju! 7od @olonje je izila pouna landsknehta, ali je@uronski uspeo da ih primiri, i krene na >im! Vojnici Karla @uronskog su @- maja '*+9- godine otpočeli napad na slao ranjeni >im! =e#u prvima, poginuo je Karl @uronski! $vo je samo jo* vi*e

razesnelo vojnike, koji su u gradu uijali, palili i pljačkali sve *to su stigli! /ljačkanje je trajalonedelju dana!+ me#uvremenu, Gransoa < je sakupio vojsku i poslao je pod komandom Iotreka za 8apulj! Iotrek

je potisnuo careve trupe iz >ima, i lokirao ih u 8apulju sa kopna i mora! .avezničku flotu je predvodio Andrea %orija, i on je kod Portofina, sredinom avgusta 14?! godine, naneo poraz*panskoj floti!

Grancuzi su pretrpeli poraz, 41! juna 143! godine, u ici kod Iandrijana u severnoj <taliji, i potom je i papa 7lement V<< okrenuo le#a Grancuskoj!

7ako su oe strane ile izmorene ratom, organizovani su pregovori, B! avgusta 143! godine uKambreu, koje su vodile dve žene 0 Iujza .avojska &majka Gransoa <' i =argareta -ustrijska &tetka7arla V, koja je vladala 8izozemskom', tako da je ovaj sporazum nazvan Mir gospo6a!



Sedmi rat .'*?@)'*?:0 E save7ni6tvo 8rancuske i Turske E sastanak 8ransoa i Karla 5 uKamargu

Velika država 7arla V ila je izložena mnogim potresima! /rotestantski kneževi i gradovi suorganizovali tzv! 0malkaldensku ligu i oružani suko je io na pomolu! Gransoa < je iskoristio priliku iu protestantskim kneževima je tražio saveznike! Fako#e, Gransoa < je potražio saveznike i u

“nevernicima” &Furcima'! $d 1B! godine, Grancuska je držala stalnu amasadu u Harigradu!/o*to je Grančesko .forca umro ez naslednika, opet se postavilo pitanje naslendika =ilana!Gransoa < je namenio ovo vojvodstvo svom ro#aku, vojvodi od $rleana! Grancuska vojska je feruara1B"! godine upala u .avoju i zauzela Forino! /otom je 7arlo V upao u /rovansu, ali nije uspeo daosvoji =arsej, pa se povukao! 8a posredovanje pape /avla <<< &1B26123' vo#eni su pregovori o 156godi*njem miru, ali je potpisano samo primirje u 8ici, juna 1BA! godine!

Gransoa < i 7arlo V su se sreli kod %gmorta 1B3! godine, i iako je susret protekao srdačno, do potpisivanja mirovnog ugovora nije do*lo!

Osmi rat .'*(+)'*((0 E po3od Karla 5 na Al=ir E /ajredin 2arbarosa

7arlo V je 121! godine organizovao pohod na -lžir, u kome je ilo angažovano oko 14 hiljadamornara i 4 hiljada vojnika! <pak, veliku flotu je zahvatila ura, i ila je veoma o*tećena! 7oristeći

priliku, Gransoa < je 124! godine, u savezu sa sultanom .ulejmanom Veličanstvenim &14561""',7leveom, 9anskom, Kvedskom, napao Harstvo u Iuksemurgu, @raantu, >usijonu, 8avari! .agusarom /ajredinom 2arbarosom, Grancuzi su zauzeli 8icu, i opljačkali je!

8a /ariz su krenuli :enri V<<< i 7arlo V! %nglezi su zauzeli @ulonj, a trupe 7arla V su stigle do.oasona! Grancuzi su izegavali itku na otvorenom polju, povlačeći se u tvr#ave!

$e strane, opet izmorene ratom, su 1A! septemra '*((! godine potpisale mir u Krepiju!.a %nglezima je rat oko @ulonja nastavljen jo* dve godine! 7onačno, mir je potpisan u -rdru, juna

12"! godine!

%eveti rat .'**+)'**<0 E spora7um u amboru E opsada 1eca E bitka kod Sen Kantena E miru Kato)Kambre7iju

/oslednji rat vodio je Anri .'*(9)'**<0, koji je na prestolu nasledio Gransoa < 12?! godine! +njemu su protestanti tražili oslonac nakon te*kog poraza '*(9- godine kod 1ilberga!

-nri << je u*ao u pregovore sa =oricom .aksonskim i ostalim protestantskim vo#ama! +z novčanunadoknadu, oni su, ugovorom u amboru '**+- godine, priznali -nrija << za vikara &tj! namesnika'Harstva, i dozvolili mu da zauzme tri iskupije 0 =ec, Ful, i Verden!

=oric .aksonski je zamalo zaroio cara 7arla V u <nsruku, ali je ovaj uspeo da poegne! 8akontoga, =oric se nagodio sa Gerdinandom &ratom 7arla V' i učestvovao u pohodu na Furke!

+ me#uvremenu, 7arlo V je sakupio vojsku od oko 5 hiljada ljudi, i u novemru 14! godineopseo 1ec! <pak, po*to mu je vojska ila iscrpljena, 7arlo V je januara 1B! godine morao da podigne opsadu! 9ve godine kasnije, 1!, 7arlo V se odrekao suvereniteta nad @urgundijom, a januara 1"! godine i *panskih kruna! Kpansku krunu je poneo njegov sin Gilip << &1"613A', aupravu nad hazur*kim posedima, kao i carsku krunu, preuzeo je njegov rat Gerdinand < &1"61"2'!

Kpanci su kod Sen)Kantena, u /ikardiji, te*ko porazili francusku vojsku, i zaroili konstala&glavni vojni zapovednik' =onmoransija!

Grancusku je od potpune propasti spasilo samo to *to ni Kpanci nisu imali snage da napreduju!/regovori su vo#eni na neutralnoj teritoriji u 7ato67amreziju! Kpansku delegaciju su činili vojvodaod -le &Gernando -lvarez de Foledo', -ntoan /ereno, Viljem $ranskiD francuska delegacija je ila

slaa, najuticajnija ličnost io je kardinal Gransoa ;iz, a ne*to kasnije, iz zaroljeni*tva su pu*teni .ent-ndrea i =onmoransi! /regovori su se otegli, a prolem je predstavljao i jezik, jer su pregovori vo#enina latinskom, *to je otežavalo razumevanje!



7onačno, mir je sklopljen u Kato)Kambre7iju ?- aprila '**<- godine, Grancuska se odreklasvojih pretenzija u <taliji, priznajući *pansku premoć na poluostrvu!

$#O#"1SKA R"5OLUI&A

$i7o7emska do i7bijanja revolucijeB politi>ka istorija do '**<- godine

8aziv 8izozemska &donja zemlja ili donje zemlje' javlja se prvi put u 1! veku i njime jeouhvaćen prostor uz .everno more u donjim tokovima reka >ajne, =eze i Kelde, tj! dana*nje:olandije, @elgije, severne Grancuske i Iuksemurga! + jezičkom i etničkom smislu, 8izozemska semože podeliti na germanski sever i romanski jug!

$ve teritorije su ile deo carstva 7arla Velikog &?"A6A12, car postao A55! godine', da i u vremenjegovih naslednika pripale istočnoj Granačkoj! .laljenjem centralne vlasti, nastao je čitav niz malih

političkih jedinica, koje su se postepeno osamostaljivale, da i u 1B! i 12! veku stekle nezavisnost! +1! veku, ove olasti su u*le u sastav @urgundije! @urgundija je vojvodstvo u istočnoj Grancuskoj! +toku .togodi*njeg rata &1BB?6124', francuski kralj Jan << 9ori &1B561B"2' je @urgundiju ustupio

svom sinu Gilipu .melom, koji je ovde orazovao novu dinastiju! 7oristeći slaost francuskih kraljeva,i stajući na stranu %ngleza tokom rata, urgundske vojvode Žan #eustra3ivi , (ilip 4o.ri , i 7arl $meli ,su uspeli da izgrade samostalnu državu, koja je ila jedna od najmoćnijih i ekonomski najrazvijenijihdržava u %vropi!

@urgundija je ouhvatala “&ornje emlje”, tj! pokrajinu @urgonju, čije sedi*te je io grad 9ižonD i“ )onje emlje”, tj! 8izozemsku! @urgundske vojvode su uprkos svojoj moći, formalno ili vazalifrancuskih kraljeva koji su želeli da povrate vlast nad njima! Grancuski i nizozemski deo @urgundije su

ili razdvojeni, i urgundske vojvode su želele da ih spoje, *to je ilo jedino moguće zauzimanjemfrancuskih olasti! .uko je io neizežan, tako da su vi*e od 45 godina &12"6123B' vo#eni ratovi!

Karl .meli nije imao potomaka, tako da je pitanje udaje njegove ćerke =arije ilo od velikogunutra*njeg i spoljnopolitičkog značaja! $ziljna račna ponuda je stigla od cara 8ridri3a .car'(*+)'(<?0, koji je želeo da svog sina =aksimilijana oženi =arijom! Karl .meli je očekivao da od caradoije kraljevsku titulu i pomoć u ratu sa francuskim kraljem Iujem P< &12"1612AB'! /regovori suvo#eni u jesen 12?B! godine u Friru! <pak, Gridrih <<< je izegavao da i*ta oeća Karlu .melom, te jeKarl ljut napustio Frir!

Veliki prelom, i u vojnom i u političkom pogledu, označila je itka kod $ansija, ! januara '(99-godine, u kojoj je Karl .meli poražen i uijen! 8aslednica je ila ćerka =arija, te su razmatranemogućnosti za rak! 8eprijatelj Karla .melog, francuski kralj Iuj P< je nameravao da svog sina,

udućeg kralja Karla V<<< &12AB6123A' oženi =arijom, i da tako konačno priključi @urgundijufrancuskoj kruni! =e#utim, =arija se odlučila za =aksimilijana :azur*kog &123B6113'!

=akimilijan je pored velikog miraza, ovim rakom nasledio i rat sa Grancuskom 0 dug i

iscrpljujući, na koji je odlazilo mnogo novca! +skoro je morao i da zalaže dragocenosti kod ankara)ogrtač koji je Karl .meli nosio u Friru, umetničke slike od kojih je B56ak zavr*ilo u filijali =edičija u@rižu! Već naredne, 12?A! godine, rodio se naslednik Gilip Iepi!

Fe godine =aksimilijan je postao i veliki majstor vite*kog reda (latnog runa! >ed je imao 42člana, od kojih su mnogi, kao i Karl .meli, poginuli u ratu sa Grancuzima! $d tada su :azurgovcitesno ili povezani sa ovim prestižnim redom 0 ili su veliki majstori!

8ažalost, =aksimilijanova supruga =arija nije dugo poživela, umrla je 4?! marta 12?A! godine u46oj godini života! /osle njene smrti =aksimilijanov položaj se pogor*ao! /ounila se profrancuskastranka! 9elegacija grada ;ana je do*la kod kralja Iuja P< i oećavala je priključenje Grancuskoj poduslovom da se sačuvaju pokrajinske sloode i privilegije!

.eparatističke tendencije su pokazivala dva moćna grada 0 &ent i Bri$ 0 koji su se pounili protiv

=aksimilijana! $n je potom io prinu#en da ugovorom u -rasu dozvoli Grancuskoj da zadrži sveolasti koje je zauzela! 7ao garanciju, morao je da po*alje svoju ćerku =argaretu, koja je trealo da postane žena francuskog prestolonaslednika Karla V<<<!



=aksimilijan je pomoću lojalnih pokrajina sakupio novac za najamničku vojsku i represijama jeuspeo da ponovo uspostavi svoju vlast u 8izozemskoj!

=a#ari su, na čelu sa =atijom 7orvinom, provalili 12??! godine u 9onju -ustriju, a osam godinakasnije, 12A! su zauzeli i sam @eč, i držali ga do 1235! godine 0 dok nije umro =atija 7orvin!

Gridrih <<< i =aksimilijan su se sreli posle osam godina &u jesen 12A kad je =atija već zauzeo@eč' na putu izvan -hena, a potom su zajedno nastavili putovanje za Grankfurt! + crkvi .v!

@artolomeja je oavljan izor za cara, i uprkos *to su kneževi ili podmićeni od strane francuskogkralja Karla V<<<, izor =aksimilijana za cara je protekao glatko!/osle slavlja, =aksimilijan je na čelu vojske krenuo u @urgundiju! .a manjim odredom najamnika

je 12AA! godine oti*ao u @riž, gde je nameravao da sazove generalne staleže! +rzo je do*lo do poune! 8aime, odred vojnika je vr*io egzercir na glavnom gradskom trgu, i okupljeni gra#ani su pogre*no razumeli jednu komandu, i potom su se odredi milicije naoružali, a gradske kapije suzatvorene, tako da car nije mogao da napusti grad! Eetiri meseca io je zatočen u jednoj kući nagradskom trgu! Hela %vropa je ila iznena#ena drsko*ću pounjenika! /apa &<noćentije V<<< avgust12A261234' je pretio @rižu ekskomunikacijom, a Gerdinand i <zaela su opremali flotu sa namerom daizave cara!

=aksimilijan se izavio iz zatočeni*tva kada je oećao da će po*tovati ugovor u -rasu i čuvati mir

sa Grancuskom! 8ije nameravao da održi reč, a u pomoć mu je stizao otac Gridrih <<< sa vojskom!=aksimilijan je porekao oećanje, pravdajući se da je iznu#eno od njega, i oračunao se sa

pounjenicima, i u ;anu je naredio da se privilegije spale na gradskom trgu!>at za urgundsko nasle#e, koji je trajao 1 godine, okončan je 12346123B! godine mirom u

Senlisu! Grancuska je doila /ikardiju i @urgonju! /ojam @urgundija je iza*ao iz upotree 0 za posede:azurgovaca se ustalio naziv 8izozemska, a za pokrajinu @urgonju u Grancuskoj 0 Gran* 7onte!=aksimilijan je, po*to je izaran za cara, 8izozemsku predao svom sinu Gilipu Iepom &mužu :uaneIude, koja je ila ćerka *panskih vladara Gerdinanda i <zaele'!

Gilip Iepi je umro 15"! godine, i kao urgundski vojvoda, nasledio ga je "6ogodi*nji sin Karlo!/osle smrti <zaele i Gerdinanda, koji nisu imali mu*kog naslednika, 7arlo je '*'@- godine postao*panski kralj kao Karlo , a posle smrti =aksimilijana '*'<- godine, 7arlo je izaran za cara .vetogrimskog carstva nemačke narodnosti kao Karlo 5 &11361"'!

7arlo je ro#en u 8izozemskoj &;ent' i tu je proveo vi*e vremena nego u ostalim svojim zemljama!<pak, 8izozemskom su upravljale, najpre njegova tetka 1argareta Austrijska, a potom sestra 1arija1aDarska! /rerano ostareo, i iscrpljen napornom vladavinom, 7arlo V je odlučio da se povuče, iupravu nad 8izozemskom &oktora 1!' prepustio je sinu Gilipu <<! Fako se 8izozemska na*la podvla*ću *panskog kralja, stranca, koji nije pokazivao dovoljno razumevanja za proleme 8izozemske!

%r=avno ureDenje

+ državno6pravnom slislu, 8izozemsku je činilo '9 pokrajina) na jugu) %no, 8amir, -rtoa,

IuksemurgD u sredi*njem delu) Iimurg, @raant, -ntverpen &-nvers', =ehelen, HitfenD na severu)Grizija, :olandija, (elandija, ;roningen, +treht, ;elderland, $versejl!.vaka od ovih pokrajina je ila faktički nezavisna, tako da 8izozemska u državno6pravnom smislu

nije činila jedinstvenu celinu! .vaka od pokrajina je imala svoje poseno predstavničko telo 0skup*tinu staleža i guvernera, tj! 3tatholdera &3tathaltera'!

.kup*tina nije svugde imala jednaku moć! + nadležnosti staleža ili su porezi, finansije, sudstvo iizglasavanje novčanih prihoda vojvodi! /okrajinski partikularizam io je vrlo nagla*en! /ored jezičkihrazlika, postojale su razlike u zakonima, netrepeljivost prema gra#anima drugih provincijaD ilo jemoguće spasiti se suda prelaskom u drugu provinciju! Iaavo jedinstvo zemlje je ilo oličeno, najpre u

priznavanju istog vladara!Fežnju ka čvr*ćem povezivanju nizozemskih pokrajina su pokazivale urgundske vojvode iz

dinastije Valoa! Jelja za povezivanjem je ila jo* vi*e izražena kod njihovih naslednika iz hazur*kekuće!



>adi lak*eg raspolaganja izvorima prihoda, sazvani su '(@?- godine, prvi put, dr=avni stale=i, kojisu se sastojali od predstavnika provincijskih stale*kih skup*tina! .astajali su se redovno, jednom u trigodine, i njihov glavni zadatak je io izglasavanje novčanih prihoda vojvodi!

+vo#enje državnih staleža, vlast pokrajina nije ila oziljnije uzdrmana! /redstavnici pokrajina suse uvek pridržavali uputstava doijenih od pokrajinskih skup*tina! Vojvoda se prilikom stupanja na

presto svečano oavezivao da će po*tovati sva njihova prava! (načajan dokument te vrsta je tzv!

!elika privilegija, koja je izvojevana prilikom stupanja na presto =arije, ćerke Karla .melog!$dre#eno je da se državne i provincijske stale*ke skup*tine sazivaju na sopstvenu inicijativu i da senikakvi novčani prihodi ne mogu uirati ez njihove saglasnosti!

(načajan korak u jačanju centralne vlasti učinio je 7arlo V! $n je na carskom saoru u Augsburgu'*(:- godine izdejstvovao da se nizozemske provincije konstitui*u u odvojenu administrativnu

jedinicu! $vom tzv! Augs.ur3kom transak'ijom, 8izozemska je praktično izuzeta iz Harstva, ali jenastavila da plaća porez i daje vojsku! 8ovemra '*(<- godine, 7arlo V je učvrstio ovo izdvajanje,

po*to su sve pokrajinske skup*tine potvrdile tzv! Pragmatičnu sank'iju, koja ih je oavezivala da senakon njegove smrti pokoravaju istom vladaru, i istim centralnim organima vlasti!

$ve mere su imale odjeka i u svesti stanovni*tva, te su ljudi počeli da reč Patria, koriste kad sumislili na celu 8izozemsku, a ne samo na svoj grad!

Privredni i kulturni =ivot

.redinom 1"! veka stanovni*tvo 8izozemske je rojalo oko B miliona ljudi! . ozirom na veličinuzemlje, to je ilo jedno od najgu*će naseljenih područja %vrope! + 8izozemskoj je ilo oko 455gradova, a čak 13 gradova je nastanjivalo preko 15 hiljada ljudi &npr! u %ngleskoj je tada ilo samo 2takva grada', -ntverpen je imao A5 hiljada, a ;ent, @risel i -msterdam preko B5 hiljada stanovnika!

Fokom 12! veka najrazvijenija je ila sredi*nja olast! + Glandriji i @raantu je postojalo mnogotrgovačko6zanatskih centara &;an, <pr, @riž'! 9ominantna delatnost je ila prerada vune i proizvodnjatkanina!

+ gradovima su postojale velike manufakture i postojala je prava industrija koja se nalazila urukama esnafske uržoazije! /roizvodnja tkanina je počela da cveta i van gradova! Fako je do*lo dokonkurentske ore, jer su esnafi *titili svoje tradicionalne povlastice, zahtevajući da se zaranioavljanje ove delatnosti van gradova! Fekstilna industrija je do*la u krizu u 1! veku jer je glavniizvor sirovina, %ngleska, počela da razvija sopstvenu proizvodnju i izvozi tkanine u 8izozemsku!

.eoski tkači nisu ili ograničeni strogim i prevazi#enim esnafskim odredama, i olje su pro*li utoj konkurentskoj ori! $ni su počeli da izra#uju nove, lake vrste vunenih materija koje su u 1"! vekudoro prolazile na evropskom trži*tu! /očelo se sa proizvodnjom lanenih tkanina i gajenjem lana, počemu je 8izozemska postala čuvena! %snafi iz @riža su izdejstvovali zaranu uvoza engleske roe u@riž, *to je vremenom učinilo da grad izgui prvenstvo u privrednom životu!

%ngleski trgovci su zatim pogodno mesto za stovari*te na*li u -ntverpenu, u koji su potom dolazili

i kupci engleskih tkanina iz cele %vrope! .trancima je io dozvoljen sloodan pristup u grad, a stranimtrgovcima je dozvoljena puna slooda! /ristani*te je ilo ure#eno, a izgra#ena su skladi*ta, kao i posena zgrada erze! &ova zgrada je ila i neka vrsta kladionice'! Fako#e, nizozemska vlada je svimsredstvima podsticala priliv stranih trgovaca u -ntverpen! + gradsku luku je nedeljno ulazilo oko 455 rodova! (a preduzimače iz ovog grada, koji su razvijali vanesnafsku proizvodnju tkanina, radilo

je po selima Glandrije, %noa i @raanta oko 45 hiljada ljudi! Fako#e, -ntverpen je do danas ostaočuven po ru*enju dijamanata!

+ severozapadnim, pomorskim olastima, :olandiji i (elandiji, razvilo se pomorstvo, riolov, rodogradnja i trgovina! :olandija i (elandija su potisnule :anzu i zagospodarile altičkomtrgovinom! -msterdam je postao najznačajniji centar trgovine žitom u %vropi! 8ajvažnija industrijskagrana postala je rodogradnja!

$ko polovine holandskog stanovni*tva je živelo u gradovima! edan deo je radio u industriji, a oddrugog dela su regrutovane rodske posade! :olandska trgovačka flota je često prevozila rou za pojedince i države koje nisu imale rodove &otuda su doili nadimak morske kirid$ije'! <ako se mali roj stanovnika avio poljoprivredom, i tu je postignut veliki uspeh! Veliki deo zemlje je doijen



isu*ivanjem rojnih jezera ili otimanjem od mora! 8ajkrupnija goveda i ovce u %vropi su gajeni u:olandiji i Griziji!

užne i istočne olasti zemlje, :eldern, %no, -rtoa, ile su agrarne i razvijale su se sporije! 9ok suse seljaci severnih i sredi*njih pokrajina osloodili kmetske zavisnosti, u ovim olastima su jo* uvek

ili na snazi feudalni odnosi! Fako#e, ove olasti su ile i oslonac feudalnog plemstva i sve*tenstva!+ 1! i 1"! veku do*lo je i do kulturnog procvata! @urgundske vojvode i druge ličnosti sa njihovog

dvora su ili veliki za*titnici i mecene umetnika! &an van Ajk je io omiljeni pratilac i slikar vojvodeGilipa 9orog! (načajni su i slikari >oert 7ampen i >ože van der Vajden! + -ntverpenu važno mestozauzimaju /ijeronimus 2o6 i Piter 2rojgel!

Kpance i ostale savremenike iz drugih zemalja impresionirao je veliki roj pismenih u 8izozemskoj! .amo u -ntverpenu je, sredinom 1"! veka, ilo 15 *kola!

Reformacija

@lizina nemačkih zemalja je uticala da se Iuterovo učenje u 8izozemskoj *iri jednakom rzinomkao u Harstvu! + 8izozemskoj je propovedanje reformatorskih ideja ilo zaranjeno već 145! godine!7arlo V je nameravao da uvede <nkviziciju, ali je umesto toga 144! godine postavio specijalnog

komesara sa dva pomoćnika koji su treali da pronalaze i kažnjavaju jeres! 8e*to kasnije je uvedena iepiskopska inkvizicija! /rvi protestantski mučenik za veru uop*te spaljen je 14B! godine u @riselu! (aveme vladavine 7arla V, oko 4 hiljade nizozemskih protestanata je poguljeno! +prkos tome, oko B5Iuterovih dela je prevedeno na holandski!

7asnije se pro*irilo učenje i drugog reformatora, Jana 7alvina! Faj prvi period reformacije u 8izozemskoj naziva se !eličanstvena anarhija! 8aime, protestantske crkve nisu jasno definisale svojudogmu, i sve se svodilo na odacivanje katoličkog ogosluženja, uloge sve*tenika kao posrednika, inastojanja na individualnom izučavanju @ilije! Fo je i u redove <nkvizitora unosilo zaunu inedoumice pri odre#ivanju karaktera jeresi! $d 122! do 12! godine, reformacija je u 8izozemskojizguila zamah!

8ilip i $i7o7emska

<mperijalna politika :azurgovaca često se kosila sa interesima 8izozemske, *to je vremenomsve vi*e dolazilo do izražaja! :azurgovci su ratovali neprekidno ili sa jednim, ili istovremeno vi*e

protivnika 0 Grancuskom, nemačkim protestantima, Furcima! 8ajvi*e žrtava u tome je podnosilaKpanija! 8ovac njenih stanovnika, kao i zlato i srero 8ovog sveta su ili veoma važni za vo#enjeimperijalne politike! Kpanske trupe su potiskivale turske snage u =a#arskoj 1B4! godine, porazile

protestante kod 1ilberga '*(9- godine, orile se u Funisu 1B! godine, porazili Grancuze kod .en67antena 1?! godine!

7arlo V je 14! godine, za ono vreme, imao ogromnu vojsku od 15 hiljada ljudi! .a stanovi*ta

:azurgovaca ilo je sasvim razumljivo da deo velikog tereta imperijalne politike stave i na ogatu 8izozemsku!(a razliku od svog oca 7arla V, Gilip << &1"613A' je po ro#enju i vaspitanju io Kpanac! +

8izozemskoj je oravio dva puta 0 123! godine, i od 1613! godine u vreme poslednje faze ratasa Grancuskom! + toku svog drugog oravka, od četiri godine, Gilip << je četiri puta sazivao državnustale*ku skup*tinu, poku*avajući da uvede stalni porez na nekretnine i namet na prodaju roe, *toskup*tina nije odorila! +mesto toga, skup*tina mu je izglasala velike svote novca, iznu#ujući pri tome

političke ustupke!$dlazeći iz 8izozemske, Gilip << je izdao uputstva tzv! Plakate, kojima se zahtevalo najstrože

gonjenje jeretika i u saglasnosti sa papom naredio da se orazuje 12 novih episkopskih stolica &pre ilo"'! 8a južnoj granici je ostavio u utvr#enjima garnizone, koji su rojali B hiljade *panskih veterana!

8izozemcima su se ove mere učinile suvi*nim i smatrali su to napadom na svoju sloodu!



Granvelina vlada E opo7icija i smenjivanje Granvele

+pravu nad 8izozemskom Gilip << je poverio svojoj polusestri 1argareti od Parme &ili jo*=argareta od -ustrije, nezakonita ćerka 7arla V'! /o*to ona nije imala iskusta u upravljanju državom,njoj je dodeljen kao savetnik Antoan Pereno, kasnije kardinal Granvele!

8etrepeljivost izme#u 8izozemske i njenog vladara se u prvoj polovini "56ih godina 1"! veka sve

vi*e produljivala! Fome je ilo vi*e razloga! + Grancuskoj su otpočeli Verski ratovi! Gilip << je odlučioda podrži svog *uraka, kralja Karla <P &1"561?2', i katolike, i po*alje mu u pomoć iz 8izozemskeodred vojnika! + 8izozemskoj su strahovali da i pretvaranje njihove zemlje u azu za vojnu akcijumoglo da ima te*ke posledice u slučaju protivudara hugenota i nemačkih protestantskih kneževa!7raljevoj odluci usprotivila se i =argareta od /arme! $na je, zajedno sa jednim delom nizozemskearistokratije, poku*ala da uedi Gilipa << da je olje da francuskom kralju Karlu <P po*alje novčanu

pomoć, a ne vojnu! <pak, Gilip << nije imao novca, tako da nije poslu*ao svoje nizozemske podanike!<stovremeno je dao 14 puta veću sumu novca od one koja je ila potrena Karlu <P za rat protiv Furakana .redozemlju, *to je 8izozemce učvrstilo u mi*ljenju da su njihovi prolemi za Gilipa << oddrugorazrednog značaja! (ao*travanje odnosa izme#u Kpanije i %ngleske odmah se osetilo posmanjenju uvoza engleskog sukna u -ntverpenu, a kasnije je do*lo i do potpunog prekida poslovanja

sa engleskim trgovcima! Fako#e, i gusarenje u Ia =an*u je nanosilo velike *tete nizozemskoj trgovini!

>eformacija je početkom "56ih godina 1"! veka doila na zamahu! /očelo se *iriti 7alvinovoučenje! (a kalvinizam se opredeljivalo gradsko stanovni*tvo, ali kao i u Grancuskoj, i sitno plemstvokoje je dugo ilo izloženo ekonomskom propadanju!

<nkvizitore je iznena#ivalo to koliko su neke protestantske vo#e iz redova plemstva &npr! /eter@ronkhorst i an 9enjs' ili malo upućeni u veru za koju su ili spremni da umru! (nali su jedino

protiv čega su ili 0 ogatstva i fiskalne nedodirljivosti crkve, hap*enja ljudi drugačijeg mi*ljenja odcrkve, proždrljivosti, raskala*nosti i neorazovanosti sve*tenika! <nkvizicija je samo delimičnouspevala da spreči *irenje jeresi! @ilo je onih koji su se usudili da joj se suprotstave, a neki su u strahunapu*tali zemlju! @egunci su sa soom nosili svoje radne navike, preduzimljivost, tehničke ve*tine, i touglavnom u %nglesku, poslovnog suparnika 8izozemske, i to je naravno, dovelo do razvitka %ngleske!

$rganizovanija opozicija politici vlasti, javila se početkom "56ih 1"! veka, i nju je podstaklaaristokratija, iako je u 8izozemskoj ilo samo 2555 plemića! + vo#stvu opozicije isticala se jednagrupa 0 5ilijem od $asaua princ Oranski, Lamoral grof "gmont, 8ilip 1onmoransi grof /orn!

Viljem $ranski, nazvan jo* i 8utljivi , io je jedan od najistrajnijih oraca na protestantskoj strani ivo#a :olan#ana u važnim trenucima njihove istorije! edan sin mu je kidnapovan i umro je u Kpaniji, adva rata su mu poginula u ori protiv Kpanaca! 8jegov potomak je seo 1"AA! godine na engleski

presto &Vilijam <<< $ranski 1"AA61?54, praunuk 4utljivog '!iljem 9ranski je poreklom io 8emac! 8asledio je imanja u 8izozemskoj, Gran*67onteu,

kneževinu $ranž! <ako mu je otac io luteran, on je vratio Viljema u katoličanstvo kako i Viljemmogao da doije ovo veliko nasledstvo! Viljem je rastao na dvoru 7arla V, i io je omiljeni carev paž!+čestvovao je u ceremoniji 7arlove adikacije u 2riselu +*- oktobra '***- godine! @io je članhazur*ke delegacije prilikom potpisivanja mirovnog ugovora u 7ato67amreziju ?- aprila '**<- kojim su okončani <talijanski ratovi &1232613'! (a vreme vladavine Gilipa << &1"613A' io je*tatholder &guverner' :olandije, (elandije i +trehta! @io je sklon piću i rasko*nom životu!

)amoral, grof *gmonta, je io veliki vojnik! @io je smeo i odlučan, ali lo* političar, tj! nije gledaodalekosežno!

(ilip de Monmoransi grof Horn je io kapetan telesne straže Gilipa <<! (ajedno sa kraljem jeoti*ao 13! godine u Kpaniju gde je postavljen za “superintendanta za nizozemske poslove”!=e#utim, shvatio je da zapravo ničemu ne služi u =adridu, te je tražio dozvolu da se vrati u

8izozemsku!;lavna meta napada opozicije io je ;ranvela, na koga je svaljivana sva krivica za stanje u 8izozemskoj! + ime većine aristokrata, Iamoral i Viljem, su se oraćali Gilipu << pismima u kojima suopisivali lo*e stanje u 8izozemskoj i za to optuživali ;ranvelu! /rotiv ;ranvele je ila i =argareta od



/arme! $na je smatrala njegovu politiku pogre*nom, te je Gilip << popustio, pa je ;ranvela 1"2!godine zauvek napustio 8izozemsku!

PR5 USTA$AK .'*@*)'*@:0

JPisma i7 6uma Segovije i JKompromis i7 '*@*- godine

;ranvelin odlazak nije popravio stanje u zemlji, niti je učinio kraj nezadovoljstvu! $pozicija ježelela i ulažavanje Plakata, kao i da prestane progon protestanata! 9ržavni savet u @riselu je odlučioda se orati lično kralju sa molom da se ulaže odrede /lakata, i tim poslom je poslat grof %gmont u=adrid! + početku se činilo da će Gilip << izaći u susret željama svojih nizozemskih podanika!>azmatranje mogućnosti ulažavanja /lakata je prepu*teno teolo*kom veću! %gmont je kasno shvatioda je u pitanju politička igra! Gilip << je odugovlačio, jer je io zauzet pripremanjem pohoda protivFuraka koji su opseli =altu!

7ada je =alta, septemra '*@*- godineB delokirana, u oktoru je doneta odluka u vidudokumenata poznatih kao Pisma i 3uma $egovije &u .egoviji je io lovački dvorac Gilipa <<'! + ovim

Pismima su potvr#ene odrede protiv protestanata koje su se nalazile u /lakatima iz 13! godine!

Vojvoda od -le je imao velik uticaj na dono*enje ovih dokumenata! Pisma i 3uma Segovije su uznemirila stanje u 8izozemskoj! /ovod za okupljanje opoziciono

nastrojenih plemića ila je svada =argaretinog sina, -leksandra Garnezea, novemra '*@*- godine!Fom prilikom je zaključen tzv! &ompromis 0 savez plemstva za odranu od političko6verskog terora!&tekst ugovora nosi naslov $ave flamanskog plemstva protiv 3panske inkvii'ije, autori ohan i Gilip=arniks'! /retpostavlja se da je dokument potpisalo oko 255, uglavnom sitnijih, plemića! /redstavnicimagnata su uglavnom izegavali da stave svoj potpis i zvanično pri#u #ompromisu, iako su mnogioećavali i pružali podr*ku savezu odijajući da sprovode kraljeve narede u svojim olastima!

Viljem $ranski je savetovao pounjenicima da podnesu peticiju =argareti od /arme i uz to priredeveliku demonstraciju! Fo je učinjeno ! aprila '*@@- godine u 2riselu! .akupilo se nekoliko stotina

plemića koji su pratili svoju delegaciju do ulaska u dvor!+ peticiji je zahtevano da se kralju po*alju delegati sa molom da se ulaže /lakati iz 13!

godine! +kazivali su na opasnost od ustanka ukoliko se nastavi ranija politika! <zgled plemića uizno*enim odelima je izazvalo primedu jednog od =argaretinih ministara, koji se zapitao da li uop*tevredi da se pla*i ovakvih prosjaka, tj! geza! Fako su nizozemski untovnici doili nadimak koji su isami prihvatili i koji su sa ponosom nosili sve vreme trajanja ore protiv Kpanaca!

8emoćna da se suprotstavi zahtevima nizozemskih plemića, =argareta je poku*ala da na#ekompromisno re*enje! + poverljivom pismu, koje je razaslato po svim pokrajinskim upravama isudovima, kao i u dokumentu zvanom "oderacija, naredila je tolerantnije pona*anje prema

protestantima!

#ama3 reformacije E ikonobora>ki pokret E gu6enje ustanka=argaretina popustljivost nije odorovoljila protestante već ih je samo ohrarila da smelije istupe

protiv vlasti i katoličke crkve! 9o*lo je do *irenja verskih osećanja, *to je ostalo upamćeno kao %kono.oračka pomama! /rotestanti su počeli da organizuju velika masovna ogoslužnja pod vedrimneom, čak i u gradovima! + 8izozemsku su se vratili mnogi kalvinistički propovednici koji su provelidugo vremena u izegli*tvu! /osle propovedi, sve*tenici i poveli svoje sledenike na uni*tavanje slikai kipova svetaca po crkvama i drugih relikvija!

/ropovednik .eastijan =ate je sa svojim sledenicima razarao unutra*njost crkava po Glandriji!<konoorački istupi su postali uočljivi krajem jula '**@- godine! 8astupili su na jugu sredinomavgusta, a do kraja meseca su se preneli na sever, da i tokom septemra zahvatili i najudaljenije tačke

na severoistoku zemlje! /lemstvo je poku*avalo da uspostavi red! 8a svojim posedima su dozvolilisloodno ispovedanje vere, ali su se i oračunavali sa ikonoorcima koji su se oglu*ili o narede!



/osle izijanja ikonooračkog pokreta, Gilip << je postajao sve čvr*ći u uverenju da sa jereticima nevredi pregovarati! 8a *panskom dvoru je od ranije preovladalo mi*ljenje da se red može uspostavitisamo silom, ali je Gilip << morao da tokom 1"! godine ratuje protiv Furaka na .redozemlju! &vest oopremanju velike turske flote kojoj je cilj =alta'

Fokom 1""! godine stigla je flota iz 8ovog .veta donoseći tovare zlata i srera! (ami*ljeno je dase u <taliji okupi jezgro vojske kojoj i se priključile trupe iz 8emačke i 8izozemske, tako da i se u

Iuksemurgu koncentrisala armija od oko "5 hiljada vojnika! $dlučeno je da se zapovedni*tvo poverivojvodi od -le &8ernando Alvare7 de Toledo'!(najući za *panske vojne pripreme, pounjenici u 8izozemskoj su poku*ali da organizuju odranu!

8eke od kalvinističkih konzistorija &organizacija na čelu crkve u koje su ulazili sve*tenici i ugledničlanovi zajednice' su do*le na ideju da kralju ponude veliku svotu novca u zamenu za verskutoleranciju! + slučaju da se kralj ne saglasi sa ponudom, odlučeno je da se novac utro*i na odranu! (avojnog zapovednika je postavljen aron -enri de Brederode!

=argareta je tako#e počela da vr*i vojne pripreme za gu*enje poune! /ored već stacioniranihB55 Kpanaca, ona je sakupila oko ?55 vojnika! 8a čelu vojske ili su nizozemski plemići odanikralju 0 grof Berlemont , "egen, Arem'erg !

=argaretine trupe nisu ile jake, ali je pounjenička vojska ila jo* slaija i lo*e organizovana!

;radovi koji su poku*ali da se odupru su ili izolovani i uzalud su se nadali pomoći! Fromesečni otpor je pružao Valensijen! /oku*aj da se grad delokira je propao u ici kod Vaterlosa gde su ;ezi potučeni!9ok su vo#e poune tražile pomoć francuskih hugenota, Valensijen je morao da se preda! Viljem$ranski nije ukazao otvorenu pomoć ustanicima, a grof %gmont je čak i pomagao vladinu vojsku! 9oaprila 1"?! godine, kraljeve trupe su ovladale severnim delovima zemlje koji su najduže pružali otpor,a vo#e poune su morale da se spa*avaju ekstvom!

%ola7ak vojvode od Albe i teror

=argareta je poslala specijalnog emisara u Kpaniju da uedi Gilipa << da je nepotreno slanje*panskih trupa jer je red u zemlji uspostavljen! =e#utim ilo je kasno! Vojvoda od -le je već krenuoda se pridruži vojsci okupljenoj u Iomardiji, i 4B! avgusta '*@9! godine je svečano u*ao u @risel! Fuse pona*ao kao u okupiranoj zemlji! >aspu*teni su vojnici koje je =argareta moilisala pod izgovoromda me#u njima ima mnogo luterana! 8jegove trupe su raspore#ene u gradove lizu @risela i odmah seotpočelo sa izgradnjom utvr#enja! Fo je ila nepopularna mera, jer su Kpanci rzo postali veliki teretstanovni*tvu!

-la je ustanovio posean sud tzv! !e:e a nemire, koje je prozvano u &rvavo !e:e! /red ovimsudom se u toku " godina pojavilo oko 14 hiljada optuženih, od kojih je preko 1555 poguljeno! 8asmrt su osu#ene i neke vo#e opozicije protiv ;ranvele koje nisu imale &ar ne otvoreno' uče*ća u

pouni 0 Iamoral grof %gmont i Gilip =onmoransi grof :orn! 8eki su osu#eni na smrt u odsustvu kaoViljem $ranski! 7alvinisti su proganjani, a zaranjene knjige su javno paljene!

-la je preduzeo čitav niz mera za učvr*ćivanje centralne vlasti! =argareta od /arme, nakon *to je potisnuta u drugi plan, se razočarala politikom terora i odlučila je da se odrekne namesni*tva, i krajem1"?! godine se povukla u <taliju! Fako je -la, koji je do tada io vrhovni komandant oružanih snaga,

postao generalni guverner 8izozemske! 9ržavnom veću je ilo uskraćeno učestvovanje u odlučivanju!<zvr*na vlast prenesena je od postojeće administracije, sastavljene od 8izozemaca, na Kpance i<talijane iz -line okoline 0 njegovo lično veće &kainetsko veće'! $snovane su nove episkopije! 8a-linu inicijativu unifikovano je i kodifikovano kriminalno pravo, koje se do tada razlikovalo od

pokrajine do pokrajine, *to je otežavalo rad sudova!(a izdržavanje vojske, -li je trealo oko 4 miliona florina, i jo* toliko za administraciju! Gilip <<

mu je stavio do znanja da Kpanija neće plaćati te tro*kove! + proleće 1"3! godine, sazvani su državnistaleži i njima je predloženo da se umesto privremene novčane pomoći uvede stalni porez) 1M &stoti

novčić' na pokretnu i nepokretnu imovinuD M na svaki ugovor o prodaji zemljeD i 15M na prodaju pokretnih stvari!.taleži su odili da prihvate desetoprocentni porez! <pak, pod pretnjama, staleži su morali da

popuste! $ni su pristali da daju 2 miliona florina za odlaganje poreza od M i 15M na dve godine!



<pak, porez od 1M je počeo odmah da se naplaćuje! + prve dve godine, ovaj porez od 1M je doneozaradu od oko B miliona florina, -la je insistirao na uvo#enju poreza od 15M jer je smatrao da će

prihodi u državnu kasu iti jo* veći! <pak, staleži su odijali da prihvate ovo i pružali su otpor, te je-la odlučio da novac sakuplja ez ozira na stav državnih staleža! 8a ovo su nizozemski trgovci izanatlije odgovorili op*tim *trajkom! Eitava trgovina, a sa njom i industrija su zamrle! >asla jenezaposlenost, a sa njom i opasnost od poune! )eseti novči! je postao crvena krpa za 8izozemce!

%RUG USTA$AK .'*@<)'*9@0

Snage otpora

<ako je ustanak od 1"?! godine ugu*en, otpor je i dalje postojao! Veliki roj nezadovoljnika se pridružio odmetničkim družinama tzv! 7umskih i Morskih Gea! Kumski gezi su napadali crkve imanastire! =orski gezi su se regrutovali od primorskog stanovni*tva :olandije, Grizije i (elanda!$davali su se gusarenju, napadajući rodove svih zastava, *to je *kodilo nizozemskoj trgovini! 8jihovizemljaci u %ngleskoj su orazovali čitavu mrežu za prodaju opljačkane roe!

/osle sloma poune i u vreme -linog terora, iz 8izozemske u inostranstvo je oti*lo oko "5 hiljada

ljudi! Vo#e poune koje su se nalazile u emigraciji nisu mirovale! +činjeno je nekoliko manjih poku*aja da sa vojskom upadnu u 8izozemsku i podignu ustanak! 8ajuspe*niji je io Ludvig od +asaua, rat Viljema $ranskog, koji je upao sa oko 15 hiljada nemačkih najamnika, i porazio vladinetrupe! /otom je uspostavio *ta u varo*ici 9elft i organizovao pomorsku vezu sa %ngleskom gde jeveliki roj nizozemskih izeglica skupljao novac za oru protiv Kpanaca!

/ounjenicima je u promoć do*ao i francuski hugenotski odred od B hiljade ljudiD ipak njih jevojska Karla <P porazila! Fako je pro*ao i odred *umskih geza koji je pristigao iz %ngleske! .avojskom Iudviga 8asauskog se u leto 1"A! godine oračunao lično -la! /ounjenici su ili

potučeni! 8ajoziljniji poku*aj da podigne ustanak napravio je vo#a opozicije Viljem $ranski! $n je na čelu

vojske od B5 hiljada ljudi u*ao u @raant! -la je potom lokirao put ka @riselu i sačekao je da sevojska $ranskog sama ospe, i tek onda je naterao na povlačenje!

#au7imanje 2rila i po>etak ustanka

.poljnopolitička situacija se u korist 8izozemaca popravila posle mira u .en Jermenu, sklopljenogavgusta 1?5! godine, izme#u Karla <P i hugenotskih vo#a, kojim je okončan Freći verski rat uGrancuskoj! &1"A61?5, najkrvaviji od svih Verskih ratova u Grancuskoj'! /rotestanti su izvojevali

povlastice za see &doili su 2 ezedna grada 0 Ia >o*el, =ontoan, Ia Karite i 7onjak'! Veliki uticajna Karla <P je imao hugenotski vo#a, admiral Ga3par de &olinji , koga je Karl <P nazivao ocem! Viljem$ranski i njegova raća su smatrani prijateljima francuskog kralja! 7olinji je nameravao da politički

ujedinjenu Grancusku suprotstavi Kpaniji! /rvi korak u tom pravcu je ila vojna pomoć ustanicima u 8izozemskoj!(adatak Grancuske je prvenstveno io da istera Kpance i pomogne 8izozemskoj da zadoije

sloodu, a onda će 8izozemska sama doći pod vlast francuskog kralja! (a poduhvat je ilazainteresovana i %ngleska, tako#e *panski neprijatelj! /otpisan je i sprazum o saradnji Grancuske i%ngleske u @loa 13! aprila 1?4! godine! 7ao saveznik, treao je da se pojavi i turski sultan &.elim <<1""61?2' ali do toga nije do*lo! <pak, %ngleska je odustala od saveza sa Grancuskom jer je kraljica%lizaeta < &1A61"5B' ila zasuta žalama trgovaca na gusarenje morskih gea! ;ezi su potom moralida potraže povoljno pristani*te i azu u 8izozemskoj koje i im poslužilo kao upori*te! ;ezi su '-aprila '*9+- godine zauzeli 2ril, koji im je postao upori*te, i tako je otpočeo drugi ustanak u

8izozemskoj!

@ril je postao mesto u kome su se skupljali rojni nezadovoljnici, a tako#e je io i mostoran za pomoć s mora i dalje poduhvate na kopnu! Viljem $ranski i Iudvig od 8asaua su u to vreme živeli uIa >o*elu &hugenotskom gnezdu u Grancuskoj'! Famo su opremili jednu flotu kojom su transportovalitrupe i komandante za @ril!



/lanovi $ranskog i njegovih sledenika počeli su da se ostvaruju! .ledeća meta io je =ons,glavni grad %noa, pokrajine na jugu koja se graničila sa Grancuskom! Iudvig od 8asaua je 42! maja1?4! godine u*ao u =ons! Famo*nja protestantska zajednica mu je, posle dužeg ue#ivanja, pružila

podr*ku! <stovremeno, drugi odred koji je predvodio (ransoa de la #u, jedan od najčuvenijihhugenotskih vo#a, je zauzeo Valensijen! Freća ustanička vojska je zauzela Hitfen! -la je potomodlučio da većinu svojih snaga povuče prema jugu, naspram =onsa, tako da su u roku od " nedelja

veliki delovi 8izozemske ili napu*teni od *panskih trupa i pali u ruke ustanicima! Vojvoda od -le je potom opseo =ons!

panska protivofan7iva i kra3 ustanka na jugu

.vi planovi ustanika su se oslanjali na Grancusku! Karl <P nije želeo otvoren suko sa Grancuskom,ali je pod uticajem ;a*para de 7olinjija odlučio da pomogne u delokadi =onsa! /oslao je vojsku od "hiljada vojnika, koja je upala u zasedu i pretrpela težak poraz od strane Kpanaca!

Viljem $ranski je sa 45 hiljada vojnika zauzeo nekoliko manjih gradova, zaustavio se i čekao daGrancuska ojavi rat Kpaniji! 9o toga ipak nije do*lo, ali je do*lo do velikog pokolja hugenota u /arizuu !artolomejskoj no:i izme#u +?- i +(- avgusta '*9+- godine, *to se pretvorilo u novi verski rat u

Grancuskoj!Viljem $ranski je očajavao jer je sve nade polagao u Grancusku, a znao je da mora da delokira

=ons u kome mu se nalazio rat Iudvig od 8asaua! Viljem je osvojio niz gradova, ali nije izazvaoreakciju kod vojvode od -le, koji je ostao kod =onsa! -la se odlučio za taktiku odugovlačenja, tj!čekao je da se neprijateljska vojska izmori i da nestane novca za njeno izdržavanje *to i dovelo donjenog osipanja!

/osle kratke ore 14! septemra 1?4! godine, Kpanci su porazili $ranskog i on je morao da se povuče, a =ons se 13! septemra predao! -la je posle tri dana u*ao u grad i odmah organizovaosu#enje svima koji su sara#ivali sa ustanicima! $ranski se povukao u =ehelen, ali ga je -la i odatle

potisnuo! Kpanske trupe su za odmazdu, =ehelen &crkveno sedi*te 8izozemske' strahovito opljačkale!(atim je -la krenuo prema severu, i izvr*io je velik pokolj nad stanovnicima grada Hitfena!

Ustani>ka vlast u severnim provincijama

(atim su severne pokrajine, :olandija i (elandija, ostale jedino žari*te otpora! Viljem $ranski sesa ostacima vojske povukao u :olandiju! <ako je iza see imao vi*e neuspeha nego uspeha,stanovni*tvo ga je dočekalo sa odu*evljenjem! Viljem $ranski je preko svog izaslanika predložiostale*kim skup*tinama :olandije, (elandije i +trehta da ga priznaju za *tatholdera &guvernera'! Fražio

je da se on i staleži me#usono oavežu da neće sklapati separatni mir sa -lomD da staleži oezedenovac za mornare i vojnike, a zauzvrat će komanda nad vojskom i mornaricom iti zajedničkaD da segarantuje slooda vere i protestantima i katolicima! .taleži su ovu ponudu prihvatili, i tako je Viljem

$ranski postao *tatholder ove tri provincije!Viljem je od staleža doio velika, skoro diktatorska ovla*ćenja! 7ao vojni zapovdnik, mogao je dasamostalno odlučuje o svim pitanjima koja su se ticala državne ezednosti! Vlast mu je sputavalo to*to je raspolaganje državnim novcem ilo u nadležnosti staleža!

$ećanja o verskoj toleranciji su ila po*tovana! + severne pokrajine je urzo, iz emigracije,stigao veliki roj kalvinista! Fako#e je i sam Viljem $ranski pre*ao iz luteranske u kalvinističkuveroispovest! <zgra#ena je i crkvena organizacija! 8a čelu crkava ile su konistorije u koje su ulazilisve*tenici i ugledni članovi zajednice! <znad konzistorija io je previterijum u koji su ulazili svisve*tenici sa jedne teritorije i po jedan laik iz svake konzistorije! /rezviterijum je nadgledao crkvene

poslove svih konzistorija, proveravajući moguće rimokatoličke tendencije me#u sve*tenstvom! 8avrhu hijerarhije io je sinod ! .taleži :olandije su 1?B! godine zaranili javno ispovedanje katoličke

vere! Fako#e je osnovan i univerzitet u Lajdenu, A! februara '*9*- godine, koji je organizovan pougledu na 7alvinovu akademiju u Jenevi! 8amera je ila da se na njemu u humanističkom duhuorazuju udući administratori i kalvinistički propovednici!



8a spoljnopolitičkom planu, Viljem $ranski se oslanjao, prvenstveno, na pomoć protestantskihzemalja! 9orovoljci su stizali iz Kkotske, kao i iz 8emačke i Grancuske!

8a ruku ustanicima su i*le i geografske odlike prostora 0 :olandija i (elandija su ile ispresecanerekama i kanalima, *to je usporavalo kretanje i snadevanje *panske vojske! /rilikom opsade gradovaod strane Kpanaca, :olan#ani su priegavali ru*enju rana i izazivanju poplava!

$astavak vojni3 operacija '*9?)'*9(- godine i smenjivanje vojvode od Albe

/o*to je zauzeo Hitfen i 8arde, -la je krajem 1?4! godine otpočeo sa opsadom :arlema koja je potrajala sedan meseci, do sredine jula 1?B! godine! /osle predaje, ceo harlemski garnizon je poijen!<pak, ovo je ila /irova poeda za Kpance! /rocenjuje se da su u toku opsade izguili i do 15 hiljadavojnika! Fako#e, -lin čin uijanja čitavog harlemskog garnizona nakon predaje je io nerazuman, jersu drugi gradovi, poučeni ovim iskustvom, odijali da se predaju, i orili su se do poslednjeg ranioca!

-lin položaj je io nezavidan! + toku 1?561?1! godine, prihodi iz 8izozemske su iznosili oko Amiliona florina, a iz Kpanije je stizalo oko milion florina! =e#utim, sukoi iz 1?461?B! godine su

preokrenuli ovu situaciju, i Gilip << nije mogao da dopusti takve izdatke, a tako#e je ukinuo i alkaalu&porez na trgovinu od 15M'! -la je tako#e svojim vojnicima dugovao platu! $no *to je vojnicima

najvi*e zasmetalo ila je -lina zarana da pljačkaju :arlem i da se tako domognu vrednog plena!Vojnici su onda počeli da se une, čak su nudili neprijatelju, Viljemu $ranskom, da uzme grad natragza 25 hiljada dukata! Vojvodi od -le je trealo dve nedelje i mnogo novca kako i umirio svojevojnike, ali oni su i dalje ostali nezadovoljni!

+ Kpaniji se razmatralo smenjivanje vojvode od -le! Fačnije, Gilip << je jo* u jesen 1?1! godine potpisao dokument kojim se za upravljača 8izozemske odre#uje )on -uan de la Serda vojvoda od=edine6.eli! Gilip << je ipak smatrao da je vojvoda od -le, zog vojničkih kvaliteta, nezamenjiv, pa jestupanje na guvernerski položaj =edina6.elija odloženo do daljnjeg! 9o kraja su i -la i =edina6.eliopozvani, i u @risel je stigao novi guverner %on Luis Rekenses, koji se morao suočiti sa te*komsituacijom koju mu je njegov prethodnik ostavio!

Kpanske trupe su postale sve sklonije otkazivanju poslu*nosti! =orski gezi su 43! januara 1?2!godine, na u*ću Kelde porazili kraljevsku flotu! Kpanci su marta '*9(- godine opseli Lajden! @ratViljema $ranskog, Iudvig od 8asaua je sakupio vojsku &njegova vojska tako#e ila sklona pljačkanju'koja je treala da se spoji sa vojskom Viljema $ranskog u lizini Iajdena i da poku*aju da delokirajugrad! 9o važne itke je do*lo kod 1oka '?- aprila '*9(- godine! Kpanski veterani su naneli težak

poraz vojsci Iudviga 8asauskogD i u ovoj ici i Iudvig i njegov rat :enri su poginuli! $dmahsutradan, posle poede, neisplaćeni *panski vojnici su se pounili i samovoljno odmar*irali na-ntverpen! /otom su ga opseli, iako je -ntverpen io odan kralju! $pseli su ga kako i iznudili milionflorina, *to su krajem maja i uspeli! Fek tada su se vratili pod Iajden i pristupili opsadi grada!

Iajden je io na ivici propasti kada su se holandski staleži odlučili na očajnički korak 0 otvaranje rana i plavljenje zemlji*ta! :iljadu i pet stotina *panskih vojnika se udavilo, dok su se ostali spasili

ukrcavanjem na rodove! Glota morskih geza je dovezla namirnice stanovni*tvu, a urzo je i Viljem$ranski u*ao u grad! (a herojski otpor Kpancima, Viljem $ranski se gra#anima Iajdena odužioosnivanjem univerziteta! &dao im je da iraju) osloa#anje od poreza ili osnivanje univerziteta! 1?!godine univerzitet je osnovan'

Poku6aj smirivanja '*9*- godine

Kpanski vojnici su ili spremniji na pounu nego da trpe jo* jednu holandsku zimu! Kpanija je ila pred finansijskim kolapsom! 9a stvar ude jo* gora, Furci su 1?2! godine povratili Funis, koji suKpanci zauzeli godinu dana ranije, kao i utvr#enje Ia ;oletu!

9on Iuis >ekenses je poku*ao da privoli ustanike na mirno re*enje! /regovori su vo#eni u @redi!

.vesni slaosti Kpanije, :olan#ani nisu hteli da se odreknu vere &Kpanci ili spremni na svakaveustupke, jedino po pitanju vere su imali čvrst stav', te je >ekenses morao da jula 1?! godine prekine pregovore!



Fako mu nije ostalo ni*ta drugo osim da ratuje, i pokazao se kao doar vojnik! + ofanzivi 1?!godine, *panske trupe su poku*ale da preseku na dvoje ustaničku teritoriju! $peracije su se po njihodvijale uspe*no, jedino je kao smetnja ostao grad 5ikere! 7omandanti, >ekenses i $ranski, susmatrali da se radi o ključnom momentu rata, me#utim nisu ili u pravu! (ikerze je pao, a ni*ta nije

ilo odlučeno!

5iljem Oranski u ju=nim provincijama E %on /uan Austrijski kao namesnik

Gilip << je septemra 1?! godine ojavio ankrot državne lagajne, drugi put u toku svojevladavine &prvi put 1?! godine'! Vojska u 8izozemskoj nije ila isplaćena već duže vreme, i vojnicisu svom nezadovoljstvu davali odu*ka tako *to su se unili, pravili izgrede, i pljačkali! $vakvo

pona*anje je postalo velik teret, čak i za stanovnike južnih pokrajina u kojima nije ilo poune!Vodeći političari južnih provincija su počeli da se organizuju u cilju odrane od razojničkih

napada *panskih vojnika! $dlučili su da sazovu zajedničke staleže, a članovi pojedinih staleža su počeli da stupaju u vezu sa Viljemom $ranskim!

/atrioti su u @riselu početkom septemra 1?"! godine izvr*ili puč! /otom su sazvani zajedničkistaleži! /riznali su i dalje *panskog kralja za svog vrhovnog akonodavca i prirodnog gospodara!

=e#utim, proglasili su sve *panske trupe na teritoriji 8izozemske odmetničkim! Vojska koju susakupili staleži južnih provincija je ila mala i neiskusna, a pretio je suko sa Kpancima! edini izlaz suvideli da se orate za pomoć Viljemu $ranskom! .taleži su poslali delegate u ;an, gde su vo#eni

pregovori, i oktora 1?"! godine je postignut sporazum, poznat jo* kao Ganska pa'ifika'ija! Fime je prekinuto ratno stanje izme#u pounjenih severnih, i južnih provincija koje su ile odane kralju! $estrane su se oavezale da će oslooditi zemlju od 3panskih vojnika! .ve narede protiv protestanatakoje je -la izdao su progla*ene nevažećim! Versko pitanje je ostalo nere*eno! $e strane su sesaglasile da prekinu sa progonom stanovnika druge vere, ali o konačnom re*enju se trealo raspravljati

posle proterivanja Kpanaca!Kpanske trupe su zatvorene u gradska utvr#enja, gde su čekale dolazak novog namesnika, dok ih je

nizozemska milicija opsedala! /osada Antverpena, je zajedno sa trupama koje su ile raspore#ene uokolini grada, izvr*ila napad na grad! Kpanske trupe su do*le do velikog plena, a grad je opljačkan ispaljen!

8ovi *panski namesnik je stigao B! novemra 1?"! godine u Iuksemurg, i to je io %on /uanAustrijski &polurat Gilipa <<, vanračni sin 7arla V'! .taleži nisu ili složni da li da prihvate novognamesnika! 9o kraja je odlučeno da se 9on :uan prizna za namesnika, pod uslovom da priznaGansku pa'ifika'iju! 9on :uan je to prihvatio, i potpisao je 4! feruara 1??! godine tzv! 5e>ni edikt!Kpanski ovjnici su napustili 8izozemsku i odmar*irali u <taliju! 9on :uan je u*ao u @risel! .taleži su

potpisali /ečni edikt ez saglasnosti Viljema $ranskog i staleža :olandije i (elandije, te su ovi povuklisvoje predstavnike iz zajedničke skup*tine! 9on :uan je odmah preuzeo diplomatske korake kako i

privoleo $ranskog da prizna /ečni edikt ! /regovori koji su vo#eni su ostali ez rezultata!

8epriznavanje namesnika od staleža :olandije i (elandije je situaciju činilo napetom! 9on :uan jenapustio @risel jula 1??! godine, i oti*ao u zamak 8amir, sa namerom da tu prikupi vojsku za novukampanju! (astra*eni tim činom, staleži u @riselu su pozvali $ranskog, koji je septemra 1??! godineu*ao u grad u kome je dočekan sa odu*evljenjem!

/otom su *iroki slojevi gradskog stanovni*tva izarali u @riselu #omitet osamnaestorice! <ako jezvanični zadatak ovog tela io da se rine o izgradnji i opravci utvr#enja, ono je imalo velikog uticajana sve političke odluke, kroz pritisak koji je vr*en na rad sredi*nje skup*tine staleža! +z podr*ku7omiteta, Viljem $ranski je ojačao svoj položaj u odnosu na staleže!

<pak, verske razlike su pretile da izazovu potpuni razdor! 7omitet osamnaestorice i gradske upravesu prelazili u ruke kalvinista, koji su činili manjinu u odnosu na katolike! -ristokrate su odlučile da zaregenta dovedu austrijskog nadvojvodu 1atiju &udući car =atija 1"1461"13'! <pak, $ranski nije

potisnut u drugi plan! Viljem je napustio @risel, i vratio se tek kada je iznudio da ude progla*en zadoživotnog guvernera @raanta i vrhovnog zapovednika oružanih snaga! =atija je potpao pod uticajViljema, pa ga je i nazivao “ocem”!



(a to vreme, 9on :uan -ustrijski se nalazio u 8amiru! .taleži su zahtevali da raspusti vojsku, preda sve gradove koji su mu ostali lojalni, da zatraži od Gilipa << sopstvenu ostavku! $vo je uzdrmalo položaj Kpanije, ali je Kpanija ipak uspela da se konsoliduje u toku 1??! godine! /ovedeni su pregovori za mir sa Furcima, a stigla je flota iz /erua te se kraljeva riznica uvećala!

+ rejonu 8amira je okupljena vojska od oko 45 hiljada vojnika! Vojska staleža je potučena B1! januara 1?A! godine kod Janlua!

Fada je na stranu ustanika stala Grancuska! 8a poziv valonskih staleža, u 8izozemsku je stigao8ransoa &io ooleo od oginja sa A godina zog čega je imao ožiljke po licu, a imao je i krivu kičmu,imao nadimak &ospodin', vojvoda -nžujski &i vojvoda od -lansona' i rat -nrija <<< &1?261A3'!/osle otpora i rasprava, staleži su ga avgusta '*9:- godine proglasili za Branioca slo'oda

+ioemske, dok je =atija i dalje ostao namesnik!Kpanci su ili opkoljeni u utvr#enom logoru u @užu, lizu 8amira! 9on :uan -ustrijski je umro

od tifusa 1! oktora 1?A! godine, i za svog naslednika je odredio -leksandra Garnezea &sin =argareteod /arme, namesnice 8izozemske'! .naga Kpanaca je već ila na izmaku, kada su 8izozemci digliopsadu jer su ili nesložni i imali su česte me#usone sva#e!

Osnova 7a podelu $i7o7emske E Utre3tska i Araska unija E svrgavanje 8ilipa

.taleži južnih pokrajina su jo* uvek verovali u častan sporazum sa Gilipom <<! .trahovali su odradikalizma pounjenika severnih pokrajina! .taleži %noa su predložili staležima -rtoa da se ujedine uzajedničku ligu! .porazum je potpisan @- januara '*9<- godine u Arasu, i poznat je pod imenomAraska unija, i 41! feruara 1?3! godine je odlučeno da se pregovara sa -leksandrom Garnezeom!Valonske pokrajine su se tako#e priključile uniji, i ugovorom u -rasu 1?! maja 1?3! godine priznali

potpunu vlast Gilipa << i vojvode od /arme &-leksandra Garnezea' kao njegovog namesnika! (auzvratKpanci su priznali &ansku pacifikaciju! Fime su ostvareni zahtevi plemstva iz prvih godina Gilipovevladavine!

@untovne severne provincije, :olandija i (elandija, su odijale da priznaju 9on :uana i =atiju, ikasnije vojvodu od /arme! /o formiranju Araske unije, predstavnici :olandije, (elandije, Grizije,+trehta, $menlanda i ;elderlanda, kojima se kasnije priključio i $versejl, su orazovali +?- januara'*9<- godine u Utre3tu savez, poznat kao Utre3tska unija! /rovincije su se ujedinjavale kao da čine

jednu provinciju i da se ore protiv pritiska i nasilja kralja! 9ominantan položaj imala je :olandija!

$razovanje +trehtske i -raske unije je označilo potpuni raskid izme#u severnih i južnih pokrajina! .tvaranje saveza se najpre odrazilo na rad zajedničkih staleža 8izozemske, čiji uticaj jeveoma oslaio i nastavak daljeg rata sa Kpanijom je ilo nemoguće! (ato je sa olak*anjem prihvaćen

predlog cara >udolfa << &1?"61"14' da posreduje u mirovnim pregovorima izme#u nizozemskihstaleža i njihovog suverena Gilipa <<! /regovori su počeli u 7elnu maja 1?3! godine, ali vojneoperacije nisu zaustavljene! +spesi -leksandra Garnezea su naveli *pansku stranu da na pregovorima u

7elnu nastupa nepopustljivo! ;lavni zagovornik ovakve politike, io je kardinal ;ranvele! $n je iouveren da će do re*enja doći na ojnom polju 0 a da će pregovori samo podstaći koleljivost kodneodlučnih predstavnika staleža!

$vo se pokazalo kao tačno! /ojedinci su otvoreno zagazili u izdaju, *to je navelo saveznike iz+trehtske unije da preuzmu mere nezavisno od zajedničkih staleža 8izozemske! 8a pozive navodnougroženih kalvinističkih zajednica, trupe +trehtske unije su zauzimale gradove sa katoličkom većinomi zamenjivale njihovu upravu protestantima! 9a i to sprečili, katolici su počeli da se oraćaju za

pomoć vojvodi od /arme, -leksandru Garnezeu, i počeli su da primaju u gradove *panske garnizone!/regovori u 7elnu su zavr*eni ez rezultata novemra 1?3! godine!

/otom su se staleži +trehtske unije na*li pred odlukom da li da prihvate Gilipa << ili da traže drugogvladara! 7onačno je 1A5! godine za vladara odre#en Gransoa, vojvoda -nžujski, rat francuskog

kralja -nrija <<<! anuara 1A1! godine, Gransoa je postao /ojvoda i gospodar +ioemske! /o*to jere*en prolem naslednika, trealo je zvanično svrgnuti Gilipa <<! .astavljanje deklaracije o svrgavanju je povereno četvoročlanoj komisiji pravnika, i odluka je oznanjena +@- jula '*:'- godine!



Fako je " nizozemskih provincija dorovoljno ostalo pod *panskom vla*ću! + sloodnim provincijama, jedinstvo je ilo slao! Verske razlike su i dalje ile izražene i ile glavni činilacrazdora!

:olandija i (elandija su odile da priznaju Gransoa -nžujskog za gospodara! Fako#e, Gransoa je io izložen pritiscima katoličkih vladara! Eak je poku*an i atentat na njega! + ratu sa Garnezeom nijeimao uspeha!

.a -nžujskim je postignut sporazum aprila 1A2! godine da će u slučaju njegove smrti 8izozemskatrajno ostati vezana uz francusku krunu! <pak, vojvoda nikad nije potpisao ovaj sporazum, jer je '*:(-godine umro! 8jegov mogući naslednik io je Viljem $ranski, ali je on uijen mesec dana kasnije 015! jula 1A2! godine!

%no, -rtoa i valonska Glandrija, koje su -raskim ugovorom ostale verne Gilipu <<, zajedno sateritorijama Iimurgom, Iuksemurgom, 8amirom &ove olasti čine teritorijalnu osnovu dana*nje@elgije', ile su osnova za dalju ofanzivu protiv pounjenih provincija!

Kpanske trupe su 1A5! godine napustile zemlju, a vojsku -leksandra Garnezea su činili Valonci!Gilip << je treao da ispuni i druge zahteve svojih nizozemskih podanika, izme#u ostalog, i da povučevojvodu od /arme! 9o kraja, Gilip << se odlučio za kompromisno re*enje! -leksandar Garneze je ostao,ali samo kao vojni zapovednik, dok je za namesnika postavljena njegova majka =argareta od /arme!

=e#utim, saradnja izme#u sina i majke je ila lo*a, i civilna vlast je ila lokirana! .tanovni*tvo južnih pokrajina je smatralo da će ez adekvatne vojne za*tite, njihovi krajevi postati popri*te ratnihrazaranja! /otom su odlučili da upute molu kralju da postavi Garnezea za namesnika i da se ponovodovedu *panske trupe! /armina vojska je rojala "5 hiljada ljudi i ila najolja vojska koja se moglasakupiti u %vropi, te je čitav niz gradova i olasti padao u ruke Kpanaca! 8jihovo osvajanje nije ilo

praćeno pljačkom i uijanjem! Garneze je sa poraženim protivnikom postupao lago! 9o 1A! godine,u njegovim rukama je ilo 2N 8izozemske!

J5"LK/ %"S"T GO%$A $"#A5S$OST U&"%$&"$/ PRO5$I&A

Oslanjanje na "nglesku

+jedinjene provincije su morale da potraže pomoć na strani! Fradicionalni saveznici ili su%ngleska i Grancuska! (a sudinu 8izozemske ila je veoma zainteresovana %ngleska! %ngleski gusari&tj! korsari 0 to su gusari koji ratuju za račun neke države' /okins i %rejk su uz odorenje vladarke%lizaete < &1A61"5B' presretali i pljačkali *panske transporte sa lagom iz 8ovog .veta! >at saKpanijom je uvek io lizu!

%ngleska je jo* 1A2! godine ponudila pomoć, ali su je staleži odili, jer su se nadali da ćefrancuski kralj -nri <<< prihvatiti ulogu protektora! <pak, staleže je odio -nri <<<, jer je io zauzetverskim ratovima!

Fako je ugovor o pomoći potpisan sa %ngleskom 45! avgusta '*:*- godine u $onsa>u! %nglezi su

se oavezali da će poslati vojsku i da će isplaćivati, svake godine, novčanu pomoć! (auzvrat,:olan#ani su dali engleskoj floti na kori*ćenje tri luke!$ko @ožića 1A! godine, sa velikom i doro opremljenom pratnjom, stigao je zapovednik,

kraljičin miljenik, grof Lester! $n je januara 1A"! godine položio zakletvu kao generalni *tatholder+jedinjenih provincija! /oku*avao je da učvrsti svoju vlast, ali je nailazio na otpor! %nglezi su se lo*e

poneli, *to je umanjilo ugled engleskog komandanta! ;rof Iester je tako#e zaranio i trgovinu saKpancima, te je Iester io opozvan decemra 1A?! godine!

1oric od $asaua i Oldenbarnevelt E pobednik i dr=avnik

/o odlasku Iestera, glavnu reč u političkom životu +jedinjenih provincija vodili su Mori' od

#asaua, sin Viljema $ranskog, i "ohan van 9lden.arnevelt !=oric je io guverner od ukupno ? provincija, koliko je činilo federaciju &:olandija, (elandija,+treht, $versejl, ;elderland'! Fako#e, zapovedao je vojskom +jedinjenih provincija!



$ldenarnevelt je io dvadeset godina stariji od =orica &koji je imao 45 godina'! @io je pristalicaViljema $ranskog! +čestvovao je u odrani :arlema &kraj 1?46jul 1?B' i Iajdena &1?2'! 7ao

pravnik i državnik, aktivno je učestvovao u organizovanju +trehtske unije &4B! januara 1?3!'!<zme#u $ldenarnevelta i =orica je postojao politički rivalitet, i često su ili u sukou, i do kraja

je =oric uio $ldenarnevelta, tako *to mu je namestio montiran sudski proces 1"13! godine!=oric je io vojskovo#a, a $ldenarnevelt je io državnik i administrator, i svaki od njih dvojice

je dao svoj doprinos u osloo#enju +jedinjenih provincija u razdolju 1AA613A! godine, poznatom ikao 5eliki3 deset godina!+ tih deset godina, Kpanci su ili zauzeti ratovanjem sa %ngleskom i pomaganjem katolika u

verskom ratu u Grancuskoj &ovi ratovi su trajali 1"4613A'! + 8izozemskoj je ostalo samo oko 15hiljada *panskih vojnika! 7omandu nad vojskom +jedinjenih provincija preuzeo je =oric od 8asaua!

8jegova vojska je, tako#e, rojala 15 hiljada ljudi! Fo su ili najamnici, ali doro disciplinovani,opremljeni, oučeni, i redovno plaćeni, tako da su ili veoma efikasni! @ili su organizovani u manjeodrede od po 5 ljudi &tzv! holandske rigade'! =oric je koristio najnovija tehnolo*ka dostignuća na

polju ratne tehnike! 8jegovi vojnici su se usavr*ili u opsadama &do tada su “specijalci”za opsade iliKpanci'! Vojska +jedinjenih provincija je postala uzor svim evropskim armijama!

+ prvoj ici na otvorenom polju, 44! januara 13?! godine, vojska +jedinjenih provincija je uspela

da porazi *pansku vojsku kod Feranuta, u lizini -ntverpena! /omorske snage +jedinjenih provincijasu, zajedno sa engleskom flotom, vodile rat protiv *pansko6portugalske pomorske trgovine sa <ndijom i-merikom!

>atovanje je veoma finansijski iscrpljivalo Kpaniju! Gilip << je 13?! godine po treći put proglasio ankrot &1?, 1?'! Kpanska vojska u 8izozemskoj je pala u očajnje! @ilo je slučajeva da su *panskivojnici preegavali neprijatelju i postajali kalvinisti!

+prkos tome, poku*aji vojske +jedinjenih provincija da zauzme južnu 8izozemsku su propali!/okrajinska netrepeljivost se posle 1 godina ratovanja pretvorila u mržnju! .taleži južnih pokrajina suizglasali novac za vojsku i odlučili da holandsku enklavu u $stendeu uni*te! Fo je dovelo do sukoaizme#u $ldenarnevelta, koji je io inicijator ovog pohoda, i =orica, koji je osporavao korisnost ovog

pohoda!

1ir u Antverpenu E stvarna ne7avisnost

7ada je avgusta 1"52! godine sklopljen mir izme#u %ngleske i Kpanije, +jedinjene provincije suostale ez saveznika, i postalo je jasno da nemaju dovoljno snage za osvajanje cele 8izozemske! .adruge strane, Kpanci su ili skloni prekidu rata zog velikih materijalnih prolema! /regovori suotpočeli februara '@,9- godine!

Kpanci su zahtevali garanciju da će katolici u +jedinjenim provincijama iti tolerisani, da:olandija prekine trgovinu sa <ndijom i -merikom! (a +jedinjene provincije, ovi zahtevi su ilineprihvatljivi! <zgledalo je da su pregovori propali, kada su na scenu stupili engleski i francuski

posrednici, koji su predložili da se umesto mira, sklopi dugotrajno primirje! $e strane su se saglasile i<- aprila '@,<- godine u Antverpenu je potpisan ugovor o primirju na 14 godina!$vim dokumentom je de fakto ila priznata nezavisnost +jedinjenih provincija, koje su de iure

postale nezavisne tek '@(:- godine, kada je 5estfalskim mirom okončan Fridesetogodi*nji rat &1"1A61"2A'!

"$GL"SKA U %O2A T&U%ORA

/"$R 5 .'(:*)'*,<0

7raljevi iz dinastije Fjudora vladali su nepunih 145 godina &12A61"5BD :enri V<<D :enri V<<<153612?D %dvard V< 12?61BD =arija “7rvava” 1B61AD %lizareta < 1A61"5B'D i u to vremesu se desile velike dru*tvene promene koje su označile početak 8ovog veka u %ngleskoj! Fe promene



su) jačanje kraljevske vlasti i slaljenje moći plemstvaD promena dru*tveno6ekonomskih odnosa u privredi 0 ogra6ivanje, razvitak manufakturne proizvodnje i trgovine, jačanje gra#anstvaD reformacijaD početak prekomorske ekspanzije i izrastanje %ngleske u pomorsku silu!

Fjudori su kao nova dinastija nasledili /lantagenete koji su vladali %ngleskom vi*e od 2 veka&112612A, osnivač :enri << /lantagenet'! 7raj /lantageneta je oeležen dinastičkim orama dvegrane ove dinastije, Lankastera i &orka, tzv! Ratovi ru=a &12612A'D simol Iankastera ila

crvena, a orka ela ruža!Fjudori su ili vite*ko plemstvo! $ven Fjudor, deda :enrija V<< io je oženjen naslednicom iz porodice Iankastera! /o*to direktnih mu*kih potomaka Iankastera nije ilo, njegov sin %dmund postao je glavni lankasterski pretendent na presto! <pak, %dmund je umro mlad, a rigu o :enriju je preuzeo njegov stric 9žasper Fjudor! + strahu da ga %dvard <V &12"1612AB' ne uije &kao mogućegsuparnika', :enri V<< je napustio %nglesku i oti*ao u @retanju, gde je uz pomoć 9žaspera Fjudoraokupio oko see izegle engleske plemiće!

/rvi poku*aj da preuzme vlast u %ngleskoj, 12AB! godine je propao! 9rugi poku*aj io je uspe*an!:enri se 1! avgusta '(:*- godine iskrcao u Velsu! $datle je krenuo u %nglesku! .a vojskom >ičarda <<<&12AB612A' poslednjeg vladara dinastije ork, sukoio se u ici kod @osvorta 44! avgusta 12A!godine i odneo poedu! >ičard <<< je poginuo, a :enri je krunisan u Iondonu ?,- oktobra '(:*-

godine! 8jegovim dolaskom na presto okončan je dugogodi*nji (at ru$a! 9a i učvrstio svoj položaj,

:enri se 12A"! godine oženio %lizaetom od orka! <pak, savremenicima se činilo da je ovo samo jedan od mnogih kratkotrajnih uspeha neke od zaraćenih strana! :enri V<< je morao potom da zavedered u zemlji u kojoj je jo* uvek vladala anarhija! Fako#e su počeli da se javljaju pojedinci koji su seizdvajali za članove dinastije, kao npr! Lam'ert Simnel , koji je tvrdio da je %dvard erl od Vorika &pravi%dvard je io zatvoren u Iondonu u Faueru, te ga je :enri pokazao narodu kako i uklonio sumnje'D i

Perkin /or'ek , koji se izdvajao za >ičarda vojvodu od orka 0 jednog od sinova %dvarda <V koje je>ičard <<< uio u Faueru! <pak /erkin se predao :enriju V<< 123?! godine!

&a>anje kraljeve vlasti E administracija E sudstvo E slabljenje plemstva

:enri V<< je jedan od najvećih državnika koji su sedeli na engleskom prestolu! @io je monarh7radnik , umeren, vredan, *tedljiv, poožan! 8jegova nastojanja na učvr*ćivanju monarhije se ogledaju u

jačanju državne lagajneD stavljanju plemstva pod kontrolu i oustavljanju me#usonih oružanihsukoaD konsolidovanju spoljnopolitičkog položaja! .ve ove reforme, :enri V<< je postigaoautoritetom i svojom sposono*ću!

:enri V<< je vladavinu započeo u dugovima, ali je svom nasledniku ostavio punu riznicu! 8ajvažniji izvor prihoda ila je zemlja i :enri je io najveći zemljoposednik u kraljevstvu! /ripadalisu mu posedi i Iankastera i orka! /o*to je početak svoje vladavine datirao danom pre itke kod@osvorta, io je u mogućnosti da legalno konfiskuje zemlje pristalica svog prethodnika! Važni izvori

prihoda su ile carine na vino i druge proizvode!+činjeni su veliki napori da se onove delotvornost i ugled kraljevskog pravosu#a! :enrijev

državni savet se sastojao od 455 ljudi &polovinu činilo visko plemstvo, a polovinu sitno plemstvo 0d$entri, niže sve*tenstvo'! :enri je imao potpunu kontrolu nad savetom!

$snovan je posean, vrlo efikasan, visoki sud ;vedana dvorana, koji je sudio plemstvu za delaveleizdaje! .udovi !e:e a sever i !e:e a !els su treali da rinu o sprovo#enju zakona u kritičnim

pograničnim olastima!.udovi koji su sudili na osnovu gra#anskog prava &common la8' su ili najrojniji! %nglesko pravo

se konstituisalo pod uticajem rimskog, ali vi*e pod uticajem anglosaksonskog oičajnog prava! (anjega je karakteristično tzv! pre'edentno pravoD tj! ako i zakon negde io nejasan i sud doneo

odre#enu presudu, kasnije i se to primenjivalo u svim sličnim slučajevima! (og toga se jo* u 12!veku počelo sa sistematskim eleženjem sudskih slučajeva! Fo su tzv! Godi3nja'i ! $ni su postalineophodan priručnik za pravnike jer su tu mogli da provere kako je presu#eno u nekom sličnomslučaju!



/ostojale su tri vrste sudova) za gra#anske parnice, za prestupe učinjene protiv kralja, i zafinansijske sporove! + ovim sudovima je postojala ustanova porote od 14 ljudi! + prerogativnimsudovima koje je ustanovio :enri V<< 0 ;vedanoj dvorani , !e:u a sever i !e:u a !els 0 porote nije

ilo, *to je kralju olak*avalo da ukloni političke protivnike! Fako#e u vreme :enrija V<<, nadziran jerad gra#anskih nižih sudova, jer su oni često ili pod pritiskom lokalnih velika*a! Fako#e, postojali su isudovi koji su razmatrali žale siroma*nih!

7ralj je izdao zakon kojim su zaranjene livreje, tj! oružana pratnja koja je ila uniformisana u oje svojih seniora! $vim merama je nanet presudan udarac feudalnoj anarhiji!+ jačanju kraljevske vasti, :enriju je i*la na ruku i činjenica da su mnoge uticajne plemićke

porodice ile desetkovane ili sasvim istreljene u (atovima ru$a!(a razliku od apsolutističkih monarhija na kontinentu, engleski vladari nisu imali ni jak irokratski

aparat ni veliku stajaću vojsku! + %ngleskoj je ostala razvijena lokalna samouprava! (emlja je ila podeljena na grofovije, a kraljevi predstavnici u grofovijama ili su *erifi, koji su sakupljali porez, anjihovu ulogu su kasnije preuzele mirovne sudije! /ored mirovnog sudije, kraljev predstavnik io jelord6lajtnant, tj! vojni zapovednik! %ngleska zog svog ostrvskog položaja nije imala stajaću vojsku!7raljevu pratnju činilo je 155 pripadnika jomenske garde, koji su zog svoje gra#e doili nadimak'ifiteri &onaj koji jede govedinuD ustanovljeni su 12A!'! + slučaju rata angažovana je narodna vojska,

milicija, ili najamnici! %ngleska vojska je kako po roju, tako i po oučenosti ila slaija u odnosu naone u %vropi!

Parlament

+stanova parlamenta vodi poreklo u %ngleskoj iz 1B! veka &za početak delovanja parlamenta uzimase tzv! =odel parlament iz 143! godine'! Fada je parlament io neka vrsta neoavezne skup*tine kojusu kraljevi sazivali da i čuli mi*ljenja svojih podanika! .kup*tinom je predsedavao kralj ili njegovkancelar! 7asnije je /arlament izrastao u stale*ku skup*tinu!

%ngleski /arlament se od 12! veka sastojao od dva doma) 4om lordova ili Gornji dom i 4onjidom ili 4om komuna! + ;ornji dom su ulazili visoko sve*tenstvo i visoko plemstvo, na osnovu svojetitule, dok je 9onji dom io iran i činili su ga predstavnici nižeg plemstva, sve*tenstva i gra#anstva!$va tela su zasedala odvojeno &pod “parlamentom” se dugo podrazumevao samo ;ornji dom u kome

je sedeo kralj, i na ovim sednicama, 9onji dom je od 1B?"! godine zastupao samo jedan spiker 0govornik, kasnije predsednik skup*tineD 9onji dom doio stalno mesto zasedanja 12?! u kapeli .v!.tefana u Vestminsteru'!

/arlament se nije sastajao redovno, i sazivi su oično kratko trajali! 7ralj ga je okupljao povremeno, uglavnom kada mu je ilo potreno izglasavanje vanrednih poreza! /ored toga, /arlament je imao i sudske i savetodavne nadležnosti, dok su njegove zakonodavne uloge ile ograničene!

7ako su starije aristokratske porodice ili nestale ili prore#ene, nova aristokratija je u velikoj meri ila zavisna od monarha! @roj predstavnika savetovnog plemstva u ;ornjem domu, za vreme

vladavine :enrija V<< je iznosio B"!9onji dom je iran na osnovu oičaja utvr#enih jo* u 1B! veku! Fridesetih godina 1! veka, uoičaje su unete odre#ene izmene koje su utvrdile izorni cenzus i iz redova irača isključilekopiholdere &feudalni držaoci zemlje po oičajnom manorijalnom pravu'! -ktivno i pasivno iračko

pravo imali su samo sloodni držaoci zelje 0 friholderi 0 sa cenzusom koji nije io manji od 25 *ilingagodi*nje!

<zori su, vr*eni po grofovijama i gradovimaD svaka od tih izornih jedinica je davala po dva poslanika! <pak, u to vreme se razvijala nova industrija po selima, a stari esnafski centri su propadali iguili svoj značaj &tzv! trula mesta'! =nogi od tih gradova su se nalazili na teritorijama lordova, te jereč lordova ila presudna u izoru poslanika! + 9onjem domu su preovla#ivali predstavnici plemstva,a sve*tenika skoro da nije ni ilo! 9onji 9om je io rojniji od ;ornjeg, rojao je od B55 do 55

poslanika!



%ru6tvene promene E ograDivanje i njegove posledice

Velike promene na engleskom selu, i u dru*tvenom životu čitave zemlje, izazvao je razvitakvunarske indusrije! %ngleska je u 1! veku ila veliki izvoznik vune u 8izozemsku preko -ntverpena!+ 1"! veku je počela da se razvija proizvodnja sukna i u samoj %ngleskoj u formi kapitalistčkemanufakture! /reduzimači su kupovali vunu kod odgajivača ovaca, a potom je davali na preradu

seljacima koji su tkali kod svojih kuća!7onkurencija seoske radinosti je izazivala žale gradskih zanatlija i sitnih seoskih tkača koji su propadali! 7ao odgovor na žale i peticije sitnih tkača, pojavili su se statuti iz pedesetih godina 1"!veka! /rvi me#u njima poznat je pod imenom Akt o tkačima iz 1! godine i zaranjivao je gradskimsuknarima da drže po selima i upotreljavaju za proizvodnju sukna vi*e od jednog razoja! <pak, ovivladini dokumenti su uzalud poku*avali da zaustave kapitalistički način proizvodnje i sačuvajusocijalni mir u %ngleskoj!

Fokom 1! veka englesko selja*tvo se osloodilo lične zavisnosti, ali je i dalje ilo u agrarnoj isudskoj zavisnosti od feudalca! !ilan 0 kmet 0 se pretvorio u lično sloodnog kopiholdera, tj!feudalnog držaoca zemlje po oičajnom manorijalnom pravu! Manor 0 engleska varijanta evropskefeudalne senjerije 0 io je sistem pravnog odnosa koji je vezivao seljaka sa feudalnim gospodarom 0

lordom manora!=anor se sastojao iz dva dela)1' zemlje koja je pripadala samom lordu, tzv! domena ili

domenijalne zemljeD 4' zemlje koja se nalazila u rukama seljaka! /rava lordova na domenijalnu zemljusu utvr#ena kao frihold , tj! kao sloodna državina! .eljakova prava na zemlju su utvr#ena u 1"! veku,

po*to je seljak postao lično sloodan!

/o*to je gajenje ovaca postajalo sve unosniji posao, koji je zahtevao velike zemlji*ne povr*ine,lordovi su počeli da prisvajaju sei, ne samo op*tinsko zemlji*te, nego i seljačke državine kako i do*lido potrenih pa*njaka! $vo je po feudalnom pravu io akt uzurpacije, jer je lord mogao da menjavlasnika državine, ali ne i da je pripaja domenijalnom posedu!

$stav*i ez zemlje, seljaci su postali ili najamni radnici na imanjima ogatih lordova ili farmera, iliradnici u gradskim manufakturama, ili prosjaci, skitnice i razojnici! Fako je ogra#ivanje izazvalovelike socijalne potrese! %ngleski vladari su, od statuta :enrija V<< iz 12A3! godine, pa do statuta%lizaete < iz 13A! godine, doneli čitav niz zakonskih akata da se zaustavi podela op*tinskih zemalja ioezemljivanje seljaka! 9onet je akt protiv ogra#ivanja 11"! godine, na osnovu kojeg je trealo da seispitaju sva ogra#ivanja izvr*ena u prethodne B decenije! /oku*aji vlade da se u praksi ostvare osnovneodrede ovog akta su zavr*ene neuspehom!

Fjudori su doneli čitav niz mera protiv prosjaka i skitnica! .eljacima proteranim sa zemlje je datrok od mesec dana da na#u posao ili se daju u ropstvo!

.taro plemstvo je u (atovima ru$a prore#eno i oslaljeno! .ve veći uticaj počelo je da stiče sitno i

srednje plemstvo &d5entri, skvajer '! Fako#e do*lo je do pretapanja uržoazije i plemstva! 8aime, deo plemstva nije živeo samo od feudalne rente i provodio vreme u dokolici! =noge aristokrate su seuključile u kapitalističi način proizvodnje! .a druge strane, činovnici i trgovci koji su stekli ogatstvo iuticaj, su se socijalno priližili aristokratiji 0 rodinskim vezama ili *to su zaslugama za državu, ili pak kupovinom titule, doili plemstvo!

o* u srednjem veku, u %ngleskoj je postojao, relativno rojan sloj seljaka koji su posedovalisopstvenu zemlju i nisu ili zavisni od feudalca, tzv! "omeni ! $va klasa je u vreme Fjudora postalaveoma rojna i moćna! $uhvatala je tri različite kategorije seljaka) zemljoradnike sa vlastitomzemljomD farmere kapitalisteD i seljake koji su uspeli da oezede pravo na kori*ćenje zemlje!

Spoljna politika

+ spoljnoj politici, :enri V<< je mudro postupao, jer je io svestan slaosti %ngleske u pore#enjusa velikim silama Kpanijom, Grancuskom i Harstvom! :enri nije isticao englesko pravo na francuski

presto! >ukovodio se politikom mira, ali ez izolacije! 9a i predupredio francuske pretenzije na



@retanju, podsticane od orkista, stupio je u savez sa Kpanijom, ugovorom potpisanim u =edini del7ampo marta 12A3! godine!

<zvr*io je dve invazije na Grancusku! /rvi put je poslao ekspediciju na @retanju aprila 12A3!, adrugi put &oktora 1234' je zauzeo 7ale i neuspe*no opsedao @ulonj! =irom u %taplu, novemra 1234!godine, iznudio je od Karla V<<< &koji se spremao na pohod na <taliju' veliku svotu novca! +gled%ngleske u %vropi je rastao!

(a vreme sukoa sa /erkinom Vorekom &koji je io pod uticajem =argarete @urgundske', :enri je prekinuo trgovačke odnose sa 8izozemskom! $razovanje anti6francuske .vete lige u Venecijimarta 123! godine, učinilo je %nglesku poželjnim saveznikom! :enri V<< se priključio .vetoj ligi, ali

ez uče*ća u ratu!

/"$R 5 .'*,<)'*(90

/o*to je stariji sin :enrija V<<, -rtur, umro mlad, na presto %ngleske do*ao je 153! godine 1?6godi*nji :enri V<<<! $n je io snažne fizičke pojave, i ujne prirode! +živao je u sportu i zaavama!.tekao je doro orazovanje , i govorio je doro latinski i francuski, a io je i doar matematičar!

Reformacija u vreme /enrija 5 E /enrijev ra7vod sa Katarinom Aragonskom

/osle smrti :enrija V<< 153! godine, plemstvo je poku*alo da povrati staro stanje i ojača svojumoć u odnosu na vladara! :enri V<<< je uspeo da ove težnje ouzda i da nastavi sa učvr*ćivanjemcentralne vlasti! + početku je smirio plemstvo uistvom omrznutih %mpsona i 9adlija &%mpson je ioministar finansija za vreme :enrija V<<D i on i 9adli su radili u .avetu orazovanih pravnika koji jekoristio legalne i polu6legalne pritiske kako i izvukao novac od plemstva'!

+ toku cele svoje vladavine, :enri V<<< je umeo da se okruži uspe*nim administratorima i državomsu upravljali ljudi kao kardinal Tomas 5ul7i, Tomas Kromvel, vojvoda od $orfolka, i StivGardiner! :enri V<<< je io naprasite naravi i tiranskih sklonosti! 8jegov uran privatni život &ženiose " puta) 7atarina -ragonska, -na @olen, 9žejn .ejmur, -na 7levska, 7atarina :auard, 7atarina/ar' je imao velikog uticaja na politiku!

8ajstariji sin :enrija V<<, -rtur, je umro mlad, aprila 154! godine, i njegova žena, 1?6godi*nja #atarina Aragonska &najmla#e dete Gerdinanda i <zaele, tzv! 7atoličkih kraljeva' je ostala udovica!Kpanci su zahtevali povratak 7atarine, za koju su tvrdili da je jo* devojka, a tražili su nazad i ratumiraza koju su već platili! :enriju V<< je treao savez sa Kpanijom, i odlučio je da *pansku princezuuda za svog drugog sina :enrija V<<<!

7atarina je rodila sedmoro dece, od kojih je ostala živa samo =arija, kasnija kraljica =arija“7rvava” &1B61A'! :enri V<<< nije io naklonjen svojoj, sedam godina starijoj, ženi! $n je smrtdece doživljavao kao @ožiju kaznu zog ženide ratovom udovicom! :enri V<<< je konačno, 14!

godine, prestao da živi sa 7atarinom, i zaljuio se u -nu @olen, te je odlučio da od pape zatraži poni*tenje raka!/apa 7lement V<< je odugovlačio sa odgovorom! 8ije želeo da otvoreno odije :enrija! 7ardinal

Vulzi i :enri V<<< su tražili da 7lement V<< ospori dozvolu za rak izme#u 7atarine i :enrija koju jedao papa ulije <<! 7lement V<< nije mogao lako da prihvati ovaj zahtev :enrija i Vulzija jer i takodoveo u pitanje papski autoritet! /ored toga, u <taliji je esneo rat! Vojska 7arla V, 7atarininog nećaka,

je 14?! godine opljačkala >im, i papa je praktično io zaroljenik!

7raljeva desna ruka u vo#enju državom, i u rakorazvodnoj parnici, io je kardinal Tomas 5ul7i!$n je vlast dugovao kralju, ali i papi &jer nije mogao da upravlja iskupima i mona*kim redovima ez

papinog autoriteta'! 8jegova velika moć, ali i način života, nisu ga učinili naročito popularnim! +z to,

nije uspeo da kod pape izdejstvuje razre*enje kraljevog raka! /ao je u nemilost, i septemra 143!godine je svrgnut sa mesta kancelara! Vulzija je na mestu kancelara smenio Tomas Kromvel, a kaocrkveni poglavar Tomas Krenmer!



JReformni parlament E raskid sa papom E kralj kao vr3ovni poglavar crkve E ukidanjemanastira E osobenost /enrijeve reformacije

7ralj je potom krenuo da sei potčini crkvu! .azvao je parlament &tzv! (eformni parlament ' koji jeu sedam godina &od početka novemra 143! do početka aprila 1B"! godine' zasedao sedam puta!9onet je niz zakona koji predstavljaju su*tinske pretpostavke reformacije u %ngleskoj 0 raskid sa

(imom9 kralj kao vrhovni poglavar engleske crkve9 raspu3tanje manastira!7ao pravna osnova u podre#ivanju crkve državi, poslužio je dokument <red.a o preda3titi iz1B3B! godine! Hilj ove urede io je da učini nevažećim u %ngleskoj sve papske dekrete koji suzadirali u prava engleskih iskupa! $vu vi*esmislenu uredu, pravnici su tumačili na *tetu engleskogsve*tenstva, koje je ilo optuženo za nezakonit rad crkvenih sudova, jer su primenjivali rimskokanonsko pravo!

7onvokacije &crkvene skup*tine' su januara 1B5! godine, posle protesta i ez doslovnog priznavanja krivice, morale da otkupe opro*taj od kralja! (atim ih je kralj prisilio da ga priznaju kao poglavara crkve! Fitula koju je imao je ila neodre#ena &poseni za*titnik, jedini i vrhovni gospodar, iukoliko :ristov zakon dozvoljava, čak i vrhovni /oglavar'! $vo ipak nije značilo nepriznavanje

papske vlasti! Graza #oliko -ristov akon dovoljava je mogla da se različito tumači!

(akoni koje je doneo /arlament su) 1' Pokornost 0 oaveza da crkveni sudovi neće donositinikakve nove odrede ez kraljevog odorenjaD 4' ;akon o ukidanju prava 5al.e 0 zaranjeno jeapelovanje engleskih sve*tenika na >imD B' ;akon o ukidanju anata 0 anati i prvine su od sada

plaćani kruni umesto papiD 2' ;akon o vrhovnoj vlasti 0 kralj je progla*n vrhovnim poglavaromengleske crkve! (atim je pravno regulisan kraljev razvod raka od 7atarine -ragonske, a kraljeva decasa -nom @olen su progla*ena naslednicima prestola!

/apa je već 1B! godine potpisao ulu o ekskomunikaciji :enrija V<<<, ali je ona ojavljena tek1BA! godine! + vrhu engleske državne uprave i crkve, otpora je ilo malo! /oznatom misliocu ihumanisti, iv*em kancelaru, ser Tomasu 1oru, kao i iskupu >očestera, Gi*eru, je odruljena glavazog odijanja da zakletvom priznaju prevlast kralja u odnosu na papsku vlast! Većih, i po vlastopasnijih, pouna nije ilo mnogo! $stala je upamćena pouna kao -odoča3!e milosr6a, kada se usevernim grofovijama na ustanak podiglo nekoliko hiljada katolika! /oznat je i slučaj “opatice iz7enta”, %lizaete @arton, koja je postala neka vrsta ovanke $rleanke &olovala je od epilepsije, itvrdila da ima proročanske vizije', ona je uhap*ena i poguljena!

Veliku prekretnicu u verskom, kao i u dru*tveno6ekonomskom pogledu, predstavljalo je ukidanjemanastira! 7ao razlog ukidanja manastira, savremenici su u pravi plan isticali verske razloge! =nogimanastiri su imali vrlo velike zemlji*ne posede, i savremenici su tvrdili da se 4NB agrarnog zemlji*ta u%ngleskoj nalazi u rukama crkve!

8a osnovu izve*taja Fomasa 7romvela, koji je u leto 1B! oilazio manastire i podneo veomanegativan izve*taj o stanju u manastirima, donet je 1B"! godine Akt o ukidanju, na osnovu koga su

raspu*teni manji manastiri! Hodoča3:e milosr6a je iskori*ćeno da se pod vidom kazne, konfiskuje imovina opatija koje su ile povezane sa ustankom! /osle toga, pod pritiskom 7romvelovih agenata, popu*tali su i opati drugihmanastira, čije je raspu*tanje naknadno legalizovano drugim Aktom o ukidanju &1B3'!

$tpor ukidanju manastira je io sla i sporadičan! + ruke države je dospela ogromna imovina!/rihodi od manastirskih imanja su za tri puta ili veći od prihoda koje je kralj imao sa svojih domena!:enri V<<< je veliki deo ovog novca potro*io za rat u Grancuskoj &12B612"', pa su posedi počeli dase izdaju u zakup, i to često državnim služenicima! 7asnije su neki posedi ponu#eni na prodaju! 9o:enrijeve smrti, 4NB doara je već pre*lo u ruke krupnog plemstva, džentrija i sloodnih seljaka!

+ pogledu dogme i ogosluženja, vrlo malo toga se promenilo za vreme :enrijeve vladavine!

:enri nije io naklonjen protestantima! $n nije poijao katoličku teologiju, nego samo propise oorganizaciji crkve, i metode upravljanja crkvom! $n je progonio tvrdokorne katolike, ali i one koji su ili za nastavak reforme! + 7est članaka iz 1B3! godine, iznova su potvr#ena temeljna načelakatoličke teologije, izuzev*i papin autoritet! <pak, vrata reformaciji su u %ngleskoj ila otvorena!



/ristalice radikalne reformacije su počele da odlaze u 8emačku i Kvajcarsku! edan od ovihemigranata io je i /ilijem Tindejl , koji je u Vormsu 146" *tampao prvi engleski prevod 8ovog(aveta! "ark #averdejl je u Hirihu 1B! godine *tampao potpuni engleski prevod @ilije! Fomas7romvel je io umereni za*titnik reformatora! 8aručio je @iliju na engleskom!

7onzervativni crkveni krugovi i sam kralj :enri V<<< su smatrali da dostupnost @ilije *irem krugučitalaca može imati negativne posledice 0 mogućnost da svako čita .veto pismo i dovela do

samostalnih tumačenja i do mogućeg razijanja konfesionalnog jedinstva u zemlji! :enri V<<< je 1B2!godine zaranio, ne samo jeretičke knjige, nego i “ve*tačke, pogre*ne i neistinite” prevode @ilije,uključujući Findejlov, čak je i čitanje odorenih prevoda ilo ograničeno!

Kraljev li>ni =ivot i njegov uticaj na politiku

9ruga kraljeva žena, -na @olen, je poticala iz dvorjanske porodice! $na je 11B! godine do*la u@risel sa ocem! +rzo je pre*la u /ariz! /otom je dospela u pratnju =argarete -ngulemske, sestrefrancuskog kralja Gransoa < &11612?'! + %nglesku, -na @olen se vratila 144! godine! /ada je u očisa svojim visokim stasom, tamnom kosom, i manirima stečenim u /arizu! /ostala je kraljevaljuavnica 14"! godine! $na je 1BB! godine rodila ćerku %lizaetu, uduću kraljicu!

7atarina -ragonska je sa ćerkom =arijom živela izdvojeno! /ostavljalo se pitanje nasle#a prestolaizme#u dve ćerke! =arija je ila pod velikim uticajem svoje majke, i odijala je da prizna -nu @olen!/otom je sva krivnja preačena na -nu @olen, za koju su 7arlo V i 7atarinine pristalice u %ngleskojtvrdile da zlostavlja =ariju!

7atarina -ragonska je umrla početkom januara 1B"! godine, a nepunih mesec dana kasnije, -na@olen je poacila, i tri meseca kasnije je poguljena! /rotiv nje je ila sastavljena lista optuži 0 za

preljuu, zaveru protiv kralja, za incest! :enri V<<< je io razočaran *to mu -na nije mogla roditimu*kog naslednika, a njen poačaj je smatrao znakom da je @og protiv raka!

9esetak dana nakon smaknuća -ne @olen, :enri V<<< je, privatno ez pompe, oženio 9žejn.ejmur, ćerku skromnog viteza! $na mu je rodila jedinog sina, udućeg kralja %dvarda V< &12?61B', i po poro#aju urzo umrla!

Eetvrti kraljev rak je sklopljen januara 125! godine, iz političkih razloga, na poticaj 7romvela! 8evesta je ila -na od 7levea, ćerka protestantskog kneza male nemačke državice! -na je ila provincijska kneginja, neprivlačnog izgleda, *to je razočaralo :enrija, i čim je potrea zasavezni*tvom prestala, izdejstvovao je razvod! $vaj put je glavom platio 7romvel! /rotiv njega suistupili Tomas /auard vojvoda od $orfolka i Stiven Gardiner! $ni su napali 7romvelovu spoljnu

politiku, i optuživali ga da je jeretik koji želi da uvede protestantizam u %nglesku! 7ralj je i iz ličnihrazloga io kivan na 7romvela zog raka sa -nom od 7levea, i juna 125! godine, 7romvel jeuhap*en i sproveden u Fauer! @ez valjanog sudskog postupka osu#en je i poguljen krajem juna 125!

:enri V<<< se na sam dan 7romvelovog poguljenja oženio sa 8orfolkovom nećakom 0 7atarinom:auard! /osle toga, :enri V<<< nikoga nije imenovao za kancelara! Verovao je da je dovoljno mudar da

sam može da vodi državne poslove! Fo je dovelo do velikih proma*aja, naročito u spoljnoj politici, kojisu znatno pogodili državnu lagajnu!/osle dve godine raka sa 7atarinom :auard, izio je skandal! <spostavilo se da je 7atarina pre

:enrija imala nekoliko ljuavnika, a da je u toku raka sa kraljem, održavala vezu sa jednim svojimro#akom! Fako je i peta žena :enrija V<<< zavr*ila na guili*tu!

7ralj se *esti put oženio sa 7atarinom /ar, koja je već dva puta ila udovica! 8orfolk i ;ardiner sudiskreditovani i pali u nemilost! +stupali su mesto mla#oj generaciji državnika 0 *dvardu $ejmuru i

45onu 4adliju!

Spoljna politika

+ spoljnoj politici, :enri V<<< je oživeo duh vite*kog suparni*tva sa Grancuskom iz .togodi*njegrata &1BB?6124', i uvukao je %nglesku u <talijanske ratove &1232613'! :enri V<<< je Gransoa < &ilisu sličnih godina, fizičke pojave i temperamenta' doživljavao kao neku vrstu ličnog suparnika!



/oku*aji da se osvoji Grancuska, izvuče korist iz sukoa :azurgovaca i Valoa, i da se izoridominantan položaj %ngleske u evropskoj diplomatiji su ili esmisleni i neuspe*ni!

:enri je u ratu 1116112 &treći italijnski rat' pristupio .vetoj ligi osnovanoj protiv Grancuske! .asvojim tastom, Gerdinandom -ragonskim, je poku*ao 114! godine invaziju -kvitanije! 9rugi pohodna Grancusku usledio je 11B! godine, i %nglezi su imali uspeha kod Gingata, u Bi'i mamua! <stegodine, u ici kod Glodena %nglezi su porazili francuskog saveznika, *kotskog kralja 9žejmsa <V, koji

je tom prilikom poginuo! .ledećih sedam godina, %ngleska se ograničila na diplomatsku aktivnost!+ toku ! i "! italijanskog rata &141614"D 14"61B5' :enri V<<< je najpre poku*ao da igra ulogu posrednika! =isiju navodnog pomiritelja oavio je Vulzi! %ngleska ja ipak u*la u rat, ali uslednedostatka novca, :enri V<<< je svoje uče*će ograničio na diplomatsku aktivnost! %ngleska je potpisalaseparatni mir sa Grancuskom 14! godine!

:enri je u ratu 1246122! &osmi italijanski rat', kao saveznik 7arla V, po treći put izvr*io invazijuna Grancusku! Velika armija se iskrcala u 7aleu juna 122! godine, a kasnije je :enri sam stao nanjeno čelo! (auzeo je @ulonj, ali nije uspeo da napreduje ka /arizu, kako je oećao svom savezniku!.klopljen je mir u -rdru, juna 12"! godine, i @ulonj je treao da se vrati Grancuskoj, za novčanunadoknadu, *to je ila mala kompenzacija za velike tro*kove koje su %nglezi imali! Fo je prinudilo:enrija V<<< na nepopularne finansijske mere &uzimanje zajmova sa velikim kamatama, smanjenje

vrednosti kovanog novca'!:enri V<<< je umro 4A! januara 12?! godine, u "! godini života!

"%5AR% 5 .'*(9)'**?0

Kraljeva li>nost E vladavina protektora E produbljivanje reformacije E ustanak Keta

%dvard V< je io dete :enrija V<<< iz njegovog trećeg raka sa 9žejn .ejmur! 7ada je stupio na presto nije imao punih deset godina, a umro je pre nego *to je navr*io 1"! $razovan je uhumanističkom duhu &doro je vladao latinskim, grčkim i francuskim', i io je zreo i priličnosamostalno razmi*ljao za svoje godine! 8ajizrazitije oeležje njegove vladavine jeste radikalizovanjereformacije u %ngleskoj!

9ržavu su tada vodili kraljev ujak, "dvard Sejmur vojvoda od .omerseta, i %=on %adli! .ejmur je dva dana krio smrt :enrija V<<< dok nije oezedio svoj položaj 0 proglasio se tutorom mladog%dvarda V< i protektorom države! .omerset i 9adli su ili protestanti! .omerset se odmah acio naostvarenje amicioznog političog programa, čija su najitnija oeležja ila re*avanje prolema saKkotskom i Grancuskom, postepeno sprovo#enje reformacije, kao i re*avanje ekonomskih i socijalnih

prolema!

9ve najistaknutije ličnosti engleske reformacije, iz %dvardovog vremena, su protektor .omerset, ikentererijski nadiskup Tomas Krenmer! 5akon o 3est članova je odmah posle :enrijeve smrti

stavljen van snage, i otpočelo je *irenje protestantskog učenja! 9ozvoljeno je da se 8ovi (avet čita naengleskom, dozvoljeno je sve*tenicima da se žene! @iskupi koji su odili da slede reformaciju susmenjivani sa položaja!

edna od najznačajnijih ličnosti reformacije u %ngleskoj, io je Fomas 7renmer! $n je učestvovaou poslovima oko kraljevog razvoda! /o smenjivanju Vulzija &septemra 143', 7renmer je postavljenza kentererijskog nadiskupa! Fo nije želeo, i nadajući se da će imenovanje ići opozvano, putovao jekroz %vropu! <pak se pokorio kraljevoj volji! + politiku se nije me*ao, i to je io razlog za*to je

preživeo vladavinu :enrija V<<<D iako ga je pratio glas da je protestant, *to je nekim svojim postupcimai potvrdio &npr! io oženjen ćerkom luteranskog teologa $sijanera'!

8ajveći deo vremena provodio je u učenju i fizičkom vežanju! 7renmerov lični prijatelj Fomas7romvel, kao i čitav niz prelata, stradali su zog protestantskih uverenja! 7renmer je uglavnom ćutao,

samo privatno se izja*njavao u korist osu#enih! <pak, istupio je hraro u ;ornjem domu kada seusprotivio 5akonu od 3est članova! :enri V<<< ga je zog ličnog po*tenja cenio, iako su mu ili poznatinadiskupovi stavovi, čak ga je uvrstio i u izvr*ioce svog testamenta!



>eformatori su želeli da prvo ukinu latinsku misu, i uvedu ogosluženje na narodnom jeziku! Liturgijski red priče3!a je ojavljen 12A! godine, a Propisom o jednoo'ranosti je ukinuta latinskamisa i uvedeno je novo ogosluženje! 8ovi ored temeljio se na tzv! &njii ajedničkih molitava!=olitvenik je dva puta izdan 0 123! i 14! godine! Važnost ova dva izdanja ogleda se u tome *to je unjima propisano ogosluženje koje se vr*i u -nglikanskoj crkvi do danas! Molitvenik je delo grupe od1B teologa koji su poznati pod nadimkom !indorska komisija! 8ajvažniju ulogu u radu ove komisije

imao je 7renmer!+ doktrinarnom pogledu, "olitvenik je olikovan prema načelima luteranskog ogosluženja! Fo seogleda u težnji da služa ude razumljiva oičnim vernicima i da i oni od pukih posmatrača mogli da

postanu aktivni učesnici u liturgiji!.am 7renmer nije io zadovoljan knjigom! $n se priližio učenju o priče*ću kakvo su zastupali

*vajcarski reformatori, poseno Ulri3 Ivingli! (og toga se molitvenici iz 123! i 14! godine udoktrinarnom pogledu itno razlikuju! 8ajvažnija razlika je u rečenici koja se izgovara pri dodeljivanju/ričesti)1' iz 123!) “Felo na*eg ;ospoda <susa :rista koje se predalo za teeC” i 4' iz 14!) “+zmi i

jedi ovo u sećanje da je :rist umro za teeC”Gormula iz 14! godine odražava Hvinglijev stav da nema transupstancije &da se hle i vino

pretvaraju u telo i krv :ristovu'!

$ičan svet je na promene u oredu nepoverljivo gledao! + 7ornvolu je 123! godine izila pouna, u kojoj su ustanici podrugljivo nazivali ogosluženje na engleskom <skr3nja igrarija!

ednu od najdramatičnijih epizoda u ori engleskog selja*tva protiv ogra#ivanja, predstavljaustanak o.erta &eta, koji je izio 123! godine u 8orfolku! + svom programu, seljaci su zahtevaliizvr*enje postojećih zakona protiv ogra#ivanjaD da se lendlordovima potpuno oduzme pravo uče*ća ukori*ćenju op*tinskih pa*njakaD zahtevana je slooda *uma, reka, lova i riolovaD osloo#enje seljakaod kmetske zavisnosti! <pak, ustanak je ugu*en! 8a stotine seljaka je pove*ano! 7et je, okovan u lance,sa ratom, odveden u Iondon i osu#en na ve*anje i čerečenje! /otom je usledio i .omersetov pad!.matralo se da je on odgovoran za izijanje ustanka, jer je on io jedan od onih koji su osu#ivaliogra#ivanjeD i on je doneo proklamacije protiv ogra#ivanja i ustanovio komisije koje su treale da se

pozaave ovim prolemom! Vorik je uedio plemstvo da je ustanak u 8orfolku delo .omerseta, ismenio ga na mestu protektora!

1AR&A T&U%OR JKR5A5A .'**?)'**:0

Poku6aj u7urpacije prestola E kraljica %=ejn Grej E J6panski brak i 5ajatova pobuna

%dvard V< je umro početkom jula 1A! godine! (akonita naslednica ila je njegova polusestra=arija, ćerka :enrija V<<< i 7atarine -ragonske! =arija je ila katolkinja, i protektor Vorik se svimsilama trudio da spreči njen dolazak na presto, koji i značio njegov pad, ali i dovelo u pitanje sve

tekovine reformacije!Vorik je 1B! godine uedio kralja %dvarda V< da potpi*e dokument kojim je svoje sestre, =ariju i%lizaetu, kao nezakonitu :enrijevu decu li*avao prava na nasledstvo! 7ao naslednica je odre#enaIejdi 9žejn ;rej, devojka koja je vodila poreklo od :enrija V<< &ila je unuka :enrija V<< i %lizaeteod orka'! Važila je za najorazovaniju ženu svog doa!

7ada je %dvard V< umro, Vorik je to tri dana držao u tajnosti, kako i izvr*io sve pripreme da9žejn ;rej proglasi za graljicu! <pak, propustio je da stavi pod prismotru =ariju Fjudor, koja je uspelada napusti Iondon! $kupila je svoje pristalice, i posle samo 15 dana, 45! jula 1B! godine Vorik jemorao da se preda! $n, njegov sin i 9žejn ;rej su poguljeni!

=arija je ila orazovana u humanističkom duhu! /rovela je te*ko detinjstvo, od 1B1! ilo joj je

zaranjeno da vi#a majku! @ila je po*tena, hrara, i velikodu*na, *to joj je u početku donelo popularnost! <pak, nije imala tjudorovsku pragmatičnost 0 ila je odana katoličkoj veri, i svom*panskom poreklu!



edna od prvih dužnosti vladara jeste oeze#ivanje potomstva, *to je značilo da ona trea da seuda! .tvari su se zakomplikovale jer je za muža želela Kpanca, i oratila se svom ro#aku, 7arlu V, za

pomoć, a 7arlo je tu video priliku za svog sina Gilipa!=arija se zaluila u 11 godina mla#eg Gilipa! 7ada su je izaslanici oa doma upozorili na

opasnosti raka sa strancem, rekla je da je njen rak njena privatna stvar! (vanični pregovori o rakusu vo#eni 12! godine! +govor je sklopljen 3! januara 12!, i io je povoljan po %ngleze 0 Gilip će

nositi titulu engleskog kralja i pomagati u vladanju, ali samo =arija će učestvovati u radu svihdržavnih i crkvenih institucijaD zakoni i oičaji %ngleske neće iti menjaniD =arija će doiti miraz! -koona umre ez dece, Gilip neće imati nikakva prava u %ngleskoj!

<pak, ljudi nisu imali poverenja u *panska oećanja, a najodvažniji nezadovoljnici su se većspremali na pounu! 8a čelu zavere io je Tomas /ajat , koji je nameravao da na presto dovede%lizaetu, koja u zaveru nije ila ume*ana! <pak, jedan od zaverenika je odao svoje saučesnike! Vajat jedigao ustanak u svom kraju, u 7entu! 7renuo je na Iondon, ali nije nai*ao na odziv stanovni*tva!/otom se predao i poguljen je sa oko stotinu svojih sledenika!

Gilip je stigao u %nglesku jula 12! godine, i oravio je tu do septemra 1! godine! >asko*naceremonija venčanja je oavljena krajem jula 12! u vinčesterskoj katedrali! <z Kpanije je stigao veliki

roj zvanica koji su preplavili Iondon! Fo je iritiralo stanovnike Iondona! =arija se uzalud nadala

detetu! Gilip, koji je rak shvatao kao političku dužnost, napustio je %nglesku i vratio se tek marta1?! godine, i ostao samo tri meseca 0 dovoljno da %nglesku uvuče u nepotrean rat sa Grancuskom!

Povratak rimokatoli>koj crkvi i progon protestanata

7ao odana katolkinja, =arija je sei stavila u zadatak da svoju zemlju povrati u krilo rimske crkve!$dmah po dolasku na vlast vratila je na položaje petoricu svrgnutih iskupa, a .tiven ;ardiner je

postavljen za kancelara! Vodeći reformatorski iskupi su zatvoreni! +kinute su reforme %dvarda V<!.tanovni*tvo je ipak pokazivalo veliki otpor! /la*ili su se da će im iti oduzeta svojima nad

nekada*njim manastirskim posedima! $vaj strah je povećavalo odijanje kardinala >edžinalda /ola dase oaveže na odricanje od manastirskih doara! /ol je želeo da se vrati u %nglesku, ali mu njegovisunarodnici nisu to dozvoljavali! 8ajzad je papa ulije <<< oećao odricanje od manastirskih doara, a>edžinaldu /olu je 12! godine dozvoljeno da se iskrca u 9overu, a u Iondonu je dočekan saodu*evljenjem! /otom je održana velika ceremonija na kojoj je, vladarima i narodu, /ol dao opro*tajzog jeresi!

Fo je io tek početak! .vi zakoni koji su izdati u srednjem veku protiv jeretika, vraćeni su nasnagu! Fokom naredne tri i po godine, skoro B55 ljudi svih staleža je spaljeno zog jeresi! =e#u njimai iv*ih iskupa &7renmer, >idli, Iatimer, 9avid, :uper'! + $ksford su poslata dva *panska fratarada uede 7renmera da se pokaje! $n je to i učinio, i potpisao je povelju o pokajanju, i ovom poveljom

priznao je da je zloupotreio svoj nadiskupski položaj i proglasio je razvod 7atarine -ragonske i

:enrija V<<< nevažećim! /o*to je na dan njegovog spaljivanja padala ki*a, postavljen je na postolje ucrkvi .vete =arije! $držana mu je propoved! 8a kraju propovedi, 7renmer se pomolio, a zatim je povukao sva svoja poricanja, i rekao je da je pristao na sve u nadi da će tako spasiti svoj život! Fako jeumro čovek koji je dao pečat engleskoj reformaciji, i postao je jedan od njenih najvećih mučenika!

/rogon protestanata koje je preduzela kraljica =arija je imao sasvim suprotne rezultate odočekivanih! 8jeno delovanje je %nglesku potpuno okrenulo ka reformaciji! 8arod je počeo da

protestantizam poistovećuje sa vrlinom, po*tenjem i nepokoleljivim otporom %ngleza “jednoj napolatu#inskoj vlasti”! =arija je u engleskoj istorijskoj tradiciji ostala upamćena pod nadimkom #rvava,iako je imala mnoge ljudske vrline, i iako je u engleskoj istoriji ilo surovijih vladara koji su zaslužiliovakav nadimak!

=arija nije imala dece, i engleski presto je io ez naslednika! =arija je čekala u svojim odajamasvog nezainteresovanog muža! +mrla je 1?! novemra 1A! godine! 9rugi orac engleskogkatolicizma, kardinal >edžinald /ol, umro je nekoliko sati kasnije! .amo nekoliko dana pred smrt,=arija Fjudor je priznala, pod pritiskom, svoju sestru %lizaetu < za naslednicu prestola!



"L#A2"TA .'**:)'@,?0

"li7abetina li>nost E dola7ak na vlast E najbli=i saradnici

7ada je stupila na presto, %lizaeta < je imala 4 godinaD a krunisana je 13! januara 13! godine!$razovana je u humanističkom duhu 0 znala je latinski, francuski, italijanski, i *panski! <ako je umela

da ude promenljivog raspoloženja, postupala je racionalno, do kraja posvećena svom interesu, ali ivladarskim dužnostima!$kružila se malim, ali delotvornim savetom, u koji su ulazili predsatvnici glavnih političkih struja!

.avet je kraljici davao oave*tenja, sugestije, i tako je usmeravao njeno delovanje, ali je odlukedonosila sama! $d ljudi iz najliže kraljičine okoline izdvajaju se Sesil, Lester, $orfolk , i "seks!

!ilijem $esil , postao je kraljičin glavni ministar! .vojom delatno*ću je oeležio gotovo celu%lizaetinu vladavinu! @io je mudar, strpljiv, i taktičan, *to ga je činilo idealnim ministrom zatvrdoglavog i zahtevnog vladara kakva je ila %lizaeta! $d svih ljudi na dvoru, on je uživao najvi*e

poverenja i imao najvi*e vlasti! Fo je izazivalo nepoverenje i zavist kod drugih moćnika! o.ert 4adli erl od )estera, je poticao iz jedne od najuglednijih aristokratskih porodica! @io je

kraljičin lični miljenik! Verovatno i se i udala za njega, da je državni interesi nisu u tome sprečavali!

/ravio je rojne gre*ke, ali ga je kraljičina naklonost spa*avala od smenjivanja!

%lizaetina vladavina je trajala skoro pola veka, i može se podeliti na dva veća razdolja) 1'period od '**:- do '*::- godine, koji je oeležen re*avanjem verskog pitanjaD politički prolemkraljičinog rakaD spoljna politika u ovom razdolju ima vi*e faza) 1A61"A kada je preovla#ivaostrah od GrancuskeD 1"A61A! kada su se smirili sukoi sa Grancuskom i otpočeli sukoi saKpanijomD 1A61AA! kada je izio rat sa Kpanijom koji je kulminirao u sukou sa 8epoedivomarmadomD 4' period od '*::- do '@,?- godine koji je oeležen neprekidnim ratom sa Kpanijom, kao idomaćim prolemima koji su doveli do raspada elizaetinskog političkog sistema!

Reformacija u vreme "li7abete E kralji>in li>ni odnos prema verskim pitanjima E prvora7doblje eli7abetinske reformacija .'**:)'**<0 E vra;anje crkve na stanje i7 vremena /enrija

5

+ vreme %lizaete <, %ngleska je napustila rimokatoličku crkvu i otisnula se u vode reformacije!/rotestanti, koji su ili protiv =arije #rvave, su smatrali %lizaetu svojim pretendentom i

potencijalnim spasiocem engleske crkve! (a vreme Vajatove poune, početkom 12! godine,%lizaeta je uhap*ena i zatvorena u Faueru! /olitički interesi su učinili da %lizaeta ude spa*enaupravo od svog udućeg velikog neprijatelja 0 Gilipa <<! 8aime, posle %lizaete, zakonita naslednicaengleskog trona ila je *kotska kraljica =arija .tjuart! Kkotska je ila saveznik Grancuske, te je Gilip<<, sa svojim savetnicima, smatrao da je manje zlo ako presto nasledi %lizaeta! =arija je želela da

%lizaetu isključi kao moguću naslednicu, ali je Gilip << uzeo %lizaetu u svoju za*titu! /osle =arijinesmrti, %lizaeta je ez prolema stupila na engleski presto, a Kpancima je uskoro okrenula le#a!

%ngleska se ez mnogo uke odvajala od katoličke crkve! %lizaeta je pokazala pri tome velikuopreznost! >iznica je ila prazna, a zemlja ez odrane, a Grancuzi i Kpanci su okončali vi*edecenijskisuko! +z to, Grancuzi su, preko =arije .tjuart, polagali pravo na engleski presto! &tvrdili su da je rak :enrija V<<< i -ne @olen ez papine saglasnosti nezakonit'!

%lizaeta je težila crkvenom poretku kakav je ustanovio njen otac :enri V<<<! Fo ipak nije iloizvodljivo, jer su vladavine %dvarda V< &12?61B' i =arije #rvave Fjudor &1B61A' produileverske razlike! 7atolici su se sve vi*e priližavali >imu, a protestanti reformaciji!

$dmah na početku se pojavio prolem kraljičine titulacije! (a to je prona#eno neoično re*enje!%lizaeta je poveljom o vrhovnoj vlasti postala vrhovni poglavar crkve! /rimila je ovla*ćenja, ali je



odila titulu /rhovni poglavar , i umesto nje uzela naslov !rhovni upravljač , koje je odgovarao ikonzervativcima i radikalima!

/rogla*enje %lizaete za upravljača engleske crkve je označilo raskid sa >imom! %lizaeta jeekskomunicirana! Vraćen je na snagu 7renmerov Molitvenik i /==02 godine, ali sa izmenama ukatoličkom duhu, jer je %lizaeta težila umerenoj reformaciji! $va umerena verska politika je

prihvaćena od većine sve*tenstva i vernika! $tpor je pružilo visoko sve*tenstvo! .amo dvojica od 1?

iskupa su zadržali svoje položaje! .menjeno je ili napustilo svoje položaje oko B55 sve*tenika i 1upravnika koledža!(a nadiskupa 7entererija je postavljen 1etju Park , jedna od najznačajnijih ličnosti

elizaetinske reformacije!<pak, %lizaetina verska politika nije dala očekivan rezultat 0 uspostavljanje verskog jedinstva u

zemlji! 8jome su ili nezadovoljni katolici, čiji roj je opadao, ali i oni koji su želeli radikalnureformaciju, a kojih je ilo sve vi*e!

Puritanci ) Pre7viterijanci

/o %lizaetinom dolasku na vlast, u %nglesku su počeli da se vraćaju emigranti, koji su zog

=arijinih progona poegli u %vropu!9va najznačajnija reformatora sa ostrva ili su %nglez Ri>ard Koks i Kkot %=on $oks! 7oks je

io humanistički orazovan i sklon da prizna "olitvenik iz 14! godine, a io je i za korenite promene u pogledu doktrine i crkvene organizacije! +zor mu je io Jan 7alvin!

/ristalice radikalne reformcije nazivane su puritan'i ! + pogledu veroučenja, ili su kalvinisti! Foznači da se njihova poožnost nije ogledala samo u oavljanju verskih oreda, nego je treala da

prožima sve vidove svakodnevnog života! 8jihova težnja ka moralnoj ispravnosti se često pretvarala ucepidlačenje zog eznačajnih pitanja!

Kto se tiče ure#enja crkve, uzor su im ile ranohri*ćanske zajednice! /itanje crkvenog ure#enja ilo je jedno od glavnih razloga razmimoilaženja i sukoa! <pak, svi puritanci nisu insistirali na pitanjucrkvenog ure#enja! /ripadnici struje me#u puritancima koja se ne protivi episkopalnom ure#enju,nazivaju se episkopal'ima, a poornici ukidanja episkopata previterijan'ima!

+ %lizaetino vreme puritanska uverenja su nailazila na podr*ku pojedinaca koji su zauzimali položaje u samom državnom vrhu 0 kentererijski nadiskupi 1etju Parker i njegov naslednik"dmund Grindej, članovi kraljičinog saveta Iester i Volsingem! + prvom naletu , "56ih godina 1"!veka, puritanci su se usredsredili, uglavnom, na kritiku spoljnih oeležja ogosluženja 0 odeždi irituala &tzv! Spor oko ode$di'! 7raljica je odila sve njihove zahteve, i naredila /arkeru da sve*tenvstvodovede u red! +mereniji puritanci su se pokorili, dok su ekstremisti u svojim zahtevima oti*li jo* dalje!

9rugi talas puritanskog delovanja usledio je od ?56ih godina pa nadalje! /uritanci su počeli daraspravljaju o autoritetu države i crkve! <pak, značajno je da puritanci nisu istupili iz zvanične crkve!/rezviterijanci su ?56ih i A56ih godina, u okviru anglikanske crkve imali svoje ćelije 0 svojevrsnu

crkvu u senci! %lizaeta je 1?"! godine naredila ;rindejlu da ih zarani, ali je on to odio u pismukoje je uputio kraljici!7asnije, A56ih godina &klasični period ', “crkva u senci” je doila potpuni organizacioni olik, u

vidu sinoda, pokrajinskih i nacionalnih skup*tina! 9onji dom /arlamenta je dao podr*ku prezviterijancima! Fu su začeci političkih i verskih sukoa, *to će doći do izražaja u %ngleskojrevoluciji 1"2461"23! godine &suko izme#u Earlsa < 6 1"461"23 6 i /arlamenta'

o* ekstremnija struja u okviru prezviterijanaca, tražila je orazovanje nezavisnih kongregacija iukidanje nacionalne crkve! Fo su tzv! independenti &neavisni ', najradikalnija struja engleskereformacije! 8azivaju se jo* i nonkonformistimaD oni su otvoreno istupili iz zvanične crkve, iako je to

ilo kažnjivo! >oert @raun je sa svojim sledenicima &'raunistima' poijao autoritet države inacionalne crkve!

.ve olike puritanizma %lizaeta je smatrala oziljnom pretnjom postojećem socijalnom i političkom poretku! /o*to se doar deo crkvenih velikodostojnika, poput /arkera i ;rindejla, pokazaomlak u ori protiv puritanaca, %lizaeta je na*la oslonac u %=onu 5itgiftu! $n je delovao u saradnjisa kraljičinim prvim ministrom Robertom Sesilom! $snovana je /isoka #omisija 0 vrsta suda za



verska pitanja koji je imao dosta zajedničkog sa *panskom <nkvizicijom! /otom je donet i zakon o progonu puritanaca i separatista &independenata'! %lizaeta < je uspela da do kraja svoje vladavinezavede kontrolu nad crkvom i očisti je od radikalnih reformatora!

Polo=aj katolika

(a razliku od protestanata, katolici su u razdolju 1A61"A! slaili i rojno i u pogleduentuzijazma! Fako#e, katolici nisu istupali ni protiv države, ni protiv protestanata! 7ontrareformacija je ila aktivna na kontinentu! + 9ueu, u 8izozemskoj je osnovan seminar u kome su se pripremalikatolički sve*tenici za rad u %ngleskoj &osnovao Vilijem -lenD u vreme =arije Fjudor io glavni

pokretač oživljavanja katolicizma'! /rvi sve*tenici, *kolovani u inostranstvu, počeli su da stižu 1?2!godine, a prva jezuitska misija &koju su vodili #empion i Parsons' dve godine ranije 0 1?4! godine!

/relomna godina je ila 1"A! kada se katolička opozicija pounila i otpočela sa suprotstavljanjemrežimu! $ve godine je, po*to je posle poune protestanstskog plemstva prognana iz zemlje, u %ngleskustigla i *kotska kraljica =arija .tjuart! $na je ila glavni katolički pretendent na engleski presto!

+ novemru 1"3! godine, izila je Po.una severnih erlova, i papa im je dao novac, a Kpanci su

oećali pomoć! <pak, ustanak je ugu*en, i poguljeno je 556A55 ljudi! /otom su usledile B zavere,skovane sa namerom da se svrgne %lizaeta < i dovede =arija .tjuart & (idolfijeva9 Trokmortonova i

Ba'ingtonova', ipak, sve su okončane neuspehom!/apa je ulom iz 1?5! godine ekskomunicirao %lizaetu, proglasio je svrgnutom, i osloodio sve

njene podanike oaveze vernosti! Fako su svi engleski katolici, ez ozira na krivicu, poneli žigizdajnika! (atim je započeo progon katolika! /arlament je proglasio krivim za izdaju svakog ko oratidrugog ili sam pre#e u rimokatoličku veru, a uvećane su i kazne za neprisustvovanje služi @ožijoj!

Problem nasleDa prestola E problem "li7abetinog braka E 1arija Stjuart

%lizaetina udaja i prolem nasle#a prestola su ili od jednih važnih državnih prolema, i činilo seda za njih nema re*enja! @rak sa engleskim plemićem i uzdigao kraljičinog muža i izazvaonepoverenje kod drugih moćnih aristokratskih porodica! @rak sa strancem i pretvorio da se izrodi ugre*ku kakvu je napravila =arija Fjudor! %lizaeta je ostala neudata, ili kako su govorili )evičanskakraljica! .a druge strane, smrt ez naslednnika i mogla da ugrozi -nglikansku crkvu i tradicionalnu

politiku! Fako#e, %lizaeta je svoje račno pitanje koristila kao oružje u spoljnoj politici!7oliko je prolem nasle#a prestola io velik prolem, pokazuje slučaj sa =arijom .tjuart! =arija

.tjuart je ila ćerka *kotskog kralja 9žejmsa V &11B6124' i =arije ;iz &;izi su najmoćnijaaristokratska porodica u Grancuskoj u vreme Verskih ratova i predvodnici 7atoličke lige'! @ila jeunuka :enrija V<< &njen otac je 9žejms V, koji je io sin 9žemjsa <V i =argarete Fjudor! =argaretaFjudor je ila ćerka :enrija V<< i sestra :enrija V<<<', i na osnovu toga je polagala pravo na engleski

presto!+ Kkotskoj je u to vreme devolao strogi 9žon 8oks, sa kojim se =arija sukoila &on je napadaoživot kraljice i njenih dvorjana, jednom je i rulja upala u njen dvor s namerom da spreči katoličko

ogosluženje'! =arija .tjuar se 1"! udala za :enrija 9arnlija, *kotskog plemića! <pak, sa njim je ilau lo*im odnosima, te je rak okončan njegovim uistvom! Fada se *kotsko plemstvo pounilo i

porazilo kraljičine trupe kod #er'eri -ila, a =arija je poegla u %nglesku, gde je provela ostatakživota u kućnom pritvoru po raznim zamkovima!

=arija .tjuart je postala predmet mnogih političkih intriga! (a nju su ili zainteresovani, kakoengleski katolici i strane sile, tako i engleski protestantski plemići koje je pla*io %lizaetin propust dase uda i oezedi naslednika krune! 9o*lo je do zavere u koju su upleteni ili %lizaetini najližisaradnici 0 vojvoda od 8orfolka i erl od Iestera! 8amera im je ila da elimini*u >oerta .esila aron

@erglija, a potom da se =arija uda za vojvodu od 8orfolka i sei oezedi naslednika! 7ada su glasineo zaveri stigle do %lizaete, Iester se pokajao i doio opro*taj, a 8orfolk je napustio Iondon!+stanak je ipak izio na severu &1"3' 0 Po.una severnih erlova 0 koja je ugu*ena! /otom su

usledile Frokmortonova &1A4' i @aingtovona &1A"'! %lizaeta se već, praktično, nalazila u ratu sa



Kpanijom! .trah da te*ka spoljnopolitička situacija ne iskomplikuje stanje u zemlji, urzala je =arijinkraj! $tkrivena su pisma na osnovu kojih se moglo utvrditi da je ona ila u kontaktu sa zaverenicima!=arija je potom osu#ena na smrt i poguljena 1A?! godine!

Spoljna politika E i7rastanje "ngleske u pomorsku silu E geografska otkri;a engleski3pomoraca

/otaknuti primerima Kpanaca i /ortugalaca, %nglezi su poku*ali da se oku*aju u traženju novih pomorskih puteva! Eetiri godine posle 7olumovog putovanja, =lečanin 0 9žon 7aot &Lovani7aoto', je zajedno sa sinovima, ovla*ćen 123"! godine, u ime kralja :enrija V<< da pod engleskomzastavom plovi u sve delove istočnih, zapadnih, i severnih mora!

7aot je isplovio maja 123?! godine sa rodom =etju! 7rajem juna 123?! iskrcao se nasevernoameričkoj oali, kod dana*njeg 8jufaundlenda ili 8ove Kkotske! @io je uveren da je stigao u-ziju! + %ngleskoj je dočekan sa odu*evljenjem!

8a drugo putovanje, krenuo je maja 123A! godine, sa rodova! edan rod se o*tećen vratio u<rsku, a sudina ostalih rodova je nepoznata!

.in 9žona 7aota, .eastijan, isplovio je 15A! godine i krenuo ka -merici! $n je znao da

-merika nije -zija! <stražio je :adsonov zaliv! /o*to je vi*e od trideset godina proveo u *panskojsluži, 7aot se kao navigator i kartograf poznat *irom %vrope, vratio u %nglesku! +pravljao jedru*tvom Trgovaca avanturista i finansirao je ekspediciju koja je 14! godine otkrila put za-rhangelsk!

o* u vreme :enrija V<<, engleski trgovci su počeli da na severu potiskuju nemačku :anzu! Velikuulogu u razvitku engleske pomorske trgovine, imala je kompanija Trgova'a avanturista, koja jemonopolizovala izvoz sukna iz %ngleske! (a vreme %lizaete, pored ove, niče niz novih kompanija!.ama njihova imena svedoče u kojim su pravcima i*le trgovačke težnje %ngleza 0 "oskovska9 Turska9

5apadno7indijska i *stočno7indijska!

&a>anje ratne flote E gusarenje

+ vreme :enrija V<<<, počinje da se razvija i engleska ratna flota! %nglezi su me#u prvimainovirali taktiku pomorskog ratovanja! %nglezi su počeli da grade rodove velike tonaže visokih

okova, naoružane mnogorojnim topovima! Visina roda je otežavala prelazak protivničkih mornara!%ngleski rodovi i taktika koju su primenjivali, pokazali su svoju superiornost u okr*ajima sa*panskom flotom!

/omorske itke su se pretvarale u artiljerijske dvooje! :enri V<<< je vodio veliku rigu o floti iutro*io je dosta novca na njeno opremanje! 8eke rodove koje je sagradio, predstavljali su najmoćnijeratne rodove svoga vremena 0 npr! 1555tonski -enr: *mperial , zvan jo* i &reat -arr:! 7ralj je uz

Admirala ,ngleske postavio savetodavno telo 0 $dor za mornaricu, koje je preteča kasnijeg

-dmiraliteta &osnovan 1AB4! do 13"2'!%lizaetnisko vreme je, na neki način, “herojsko doa” engleskog pomorstva! %ngleski pustolovi imoreplovci (ro.i3er , Hokins, 4rejk , eli , Hauard su činili velike poduhvate u otkrivanju novih

pomorskih puteva! + to vreme, %ngleska je počela da se okreće prema moru, a vladavina morima iokeanima iće osnova izrastanja %ngleske u veliku svetsku silu!

Martin (ro.i3er , je u toku "56ih i ?56ih godina 1"! veka io pirat pod zastavom vodećih protestantskih kneževa u %vropi 0 Viljema $ranskog i kneza 7ondea! + služi kraljice %lizaete <oavio je tri ekspedicije, čiji je cilj ilo nalaženje .evernozapadnog prozala &puta za -ziju oilaženjemseverne -merike'! /utovanja nisu imala velike rezultate! Groi*er je učestvovao u pohodu na <rsku, da

i 1A! godine io proizveden u Vice6admirala!

45on Hokins, je zajedno sa ratom i ocem učestvovao u trgovini roovima na relaciji -frika6-merika! $avio je kasnije samostalno tri takva putovanja! 8a trećem putovanju, do*lo je do sukoasa Kpancima! :okins je potražio utoči*te u luci .an :uan u =eksisku kako i opravio kraljičin rod!+prkos *to su sklopili &:okins i ostali mornari' sporazum sa *panskim vicekraljem, Kpanci su ga



napali 1"A! godine! .pasila su se samo dva roda, jednim je komandovao :okinsov ro#ak 0 Grensis9rejk, a drugim je komandovao sam :okins! :okins je postao poslanik u /arlamentu, a kasnije i Iord6

lagajnik mornarice! .proveo je čitav niz mera koje su se pozitivno odrazile na kvalitet engleske flote 0 podsticao je izgradnju rzih, vitkih rodova, i taktiku artiljerijskih dvooja!

(rensis 4rejk , je io sin protestantskog jomena &seljaci koji poseduju spostvenu zemlju i nisuzavisni od feudalaca'! (anat je izučio na rodovima koji su plovili u*ćem Femze! $n je io doar

komandant i originalan pomorski taktičar! Fako#e je io i protestant! /ostigao je veliku slavu svojim plovidama kroz vode -tlantika i /acifika! /reduzeo je sedam velikih ekspedicija!+ prvoj &1?164' je izvi#ao teren, napadajući nekoliko *panskih luka u (apadnoj <ndiji! 8a drugoj

ekspediciji &1?46B' je dočekao na /anamskoj prevlaci *panski karavan koji je prenosio srero iz /eruaza luku 8omre de 9ios! $n je srero zaroio na kopnu, na prevlaci! &znao je da sre'rne flote plove

pod jakom za*titom'! 8jegova najslavnija ekspedicija je plovida oko sveta! /re njega je to učinio =agelan &1136144'!

9rejk je ideju i plan putovanja preuzeo od ser >ičarda ;renvila! <splovio je 1B! decemra 1??! godinesa rodova! 7omandni rod io je Pelikan, koji je kasnije preimenovan u 5latnu ko3utu! 8jegovaflota je plovila duž afričke oale, a potom pre*la u @razil! /otom je pro*la =agelanov prolaz, a potomih je u pacifičkim vodama, zahvatilo stra*no nevreme! 9rejk je ostao sam sa 5latnom ko3utom! $luja

ga je odacila do Vatrene zemlje! Fako je otkrio da se -merika ne prostire sve do užnog pola, i prolazizme#u dva kontinenta je nazvan po njemu &9rejkov prolaz'! (aplovio je prema severu, uz pacifičkuoalu užne -merike, napadajući *panske rodove i luke! Fako#e je presreo *panski rod koji je

prevozio trećinu godi*njih prihoda srera! /otom je stigao na =olučka ostrva, gde je rod natovariozačinima! /reko rta 9ore nade je stigao u /limunt septemra 1A5! godine! 9rejk je doveo u pitanjesigurnost *panskog kolonijalnog carstva! /otom je kraljica %lizaeta < proizvela 9rejka za viteza, *to jesmetalo Kpancima, koji su u njemu videli oičnog gusara!

9rejk je &1A6"' drugi put putovao u (apadnu <ndiju! Viceadmiral ove flote io je =artinGroi*er! 9rejk je opljačkao *panska naselja, ali nije uspeo da presretne flotu koja je prevozila srero!

Spoljna politika E 7ao6travanje sukoba sa panijom E $epobediva armada E %rejkov prepadna Kadi7

/ohodi engleskih gusara nisu ili jedini uzrok sukoa %ngleske i Kpanije! %ngleska je postala protestantska zemlja, a *panski kralj Gilip << je io najveći ranitelj katoličke vere! %nglezi su uverskim ratovima u Grancuskoj, politički i materijalno pomagali hugenote, dok je Gilip << pomagaofrancuske katolike! .ituacija se zao*trila 1"A! godine, kada je u %nglesku stigla =arija .tjuart,katolička pretendentkinja, *to je nateralo engleske katolike na akciju! <stovremeno u 8izozemskoj jetrajao ustanak protiv *panske vlasti! %nglezi su podržavali pounjenike i primili vi*e izeglica iz

8izozemske! + engleskim lukama su nizozemski gusari 0 morski gei 0 jedno vreme imali aze!Kpanci su zog toga često protestvovali, pa je gezima 1?4! godine otkazano gostoprimstvo! =e#utim,

do avgusta 1?4! &do Vartolomejske noći', protestantski vo#a, admiral ;a*par de 7olinji je imao velikiuticaj na francuskog kralja! :ugenoti su nameravali da u savezu sa %ngleskom, pomognu ustanak u 8izozemskoj! <pak, posle pokolja hugenota u Vartolomejskoj noći 4B! avgusta 1?4! godine, ovi planovi su pali u vodu! %lizaeta < nije nameravala da otvoreno u#e u suko, ali je dozvolila odlazakdorovoljaca! 7ada je 1A2! godine uijen vo#a ustanika Viljem $ranski, a *panski vojskovo#a-lesandro Garneze otpočeo uspe*nu ofanzivu, %ngleska se odlučila za otvorenu pomoć ustanicima!/otpisan je ugovor u 8onsaču avgusta 1A! godine!

+ 8izozemsku se iskrcao engleski korpus od 2 hiljade ljudi, koje je predvodio erl od Iestera! <pak,%nglezi su se lo*e poneli, i nekoliko utvr#enja je palo u *panske ruke njihovom krivicom, te je Iesteropozvan decemra 1A?! godine!

Kpanci su odlučili da napadnu %nglesku! (a Gilipa <<, to je ila jeretička zemlja sa nelegitimnim

vladarom!

Kpanska flota se za pohod na %nglesku okupljala u 7adizu! (amisao o zauzimanju %ngleske počela je da se sprovodi u delo jo* 1A! godine, kada su počele dugotrajne pripreme! 7onačni plan je io



plod Gilipovog nestručnog me*anja i kominacije Garnezeovog i .anta 7ruzovog plana! .anta 7ruz ježeleo da se invazija izvr*i direktno iz Kpanije, ipak ova zamisao se pokazala kao neizvodljiva jer jezahtevala veliki roj ratnih i transportnih rodova, kao i ogromne zalihe!

-lesandro Garneze najverovatnije nije ni verovao u mogućnost zauzimanja %ngleske! 8jegov plan je io realniji od .anta 7ruzovog! .matrao je da najpre *panske trupe oustave operacije u 8izozemskoj, i koncentri*u se u nizozemskim lukama 9enkerku i 8juportu! -rmada je treala da

doplovi iz Kpanije, ukrca vojnike u 8izozemskoj, a potom da izvr*i desant kod =argejta u 7entu, dokGarneze zauzima Iondon, a potom su treali da krenu dalje da osvajaju %nglesku! <stovremeno,Kpanija je treala da se ume*a u verske ratove u Grancuskoj kako i sprečila pomoć Grancuza%ngleskoj!

/ripreme za isplovljavanje -rmade su tekle sporo! Gilip << je njima rukovodio iz svog dvorca%skorijal u lizini =adrida, pregledajući i druga eznačajna dokumenta! Fo je usporavalo posao! <za-rmade je ostalo tri miliona i tri stotine hiljada dokumenata! Gilip << je urzao pripreme posle

poguljenja =arije .tjuart &1! feruara 1A?! godine', jer je od tada see smatrao zakonitimnaslednikom engleskog prestola! Fako#e, pohod je usporavao i .anta 7ruz, jer je želeo da izije u prvi

plam umesto -lesandra Garnezea!

+ me#uvrmenu, usledio je engleski prepad na 7adiz &april6jun 1A?!' 0 jedan od 9rejkovih podviga! 9rejk je isplovio sa oko 4 rodova! Kpanski agenti su o tome oavestili amasadora u/arizu, ali Gilip << nije na vreme pročitao izve*taj, a kada je to učinio, ilo je kasno! 7ada je 9rejknapao ilo je oko 2h posle podne, i Kpanci nisu očekivali napad! + luci, oni su imali samo " rodovaspremnih za dejstvo! $kr*aj je pokazao nadmoć engleskog naoružanja i taktike! /osle toga, 9rejk jeupao u luku i uni*tio preko 45 rodova, a o*tetio oko 155, i tako odgodio isplovljavanje +epo'edivearmade &pravi naziv je zapravo 8ajsrećnija armada, a narod dao naziv 8epoediva'! Fako#e, %nglezisu presreli i *panski rod San %elipe, natovaren začinima, zlatom i dijamantima!

9rejkov upad u 7adiz je usporio, i ovako već lo*e organizovan pohod Kpanaca! .ve se jo* vi*ezakomplikovalo kada je 1AA! godine umro .anta 7ruz, a za novog zapovednika postavljen "edinaSidonija, koji je io vi*e administrator nego vojskovo#a, a i io je star!

-rmada je isplovila u maju 1AA! godine iz Iisaona! Glota je rojala 1A5 rodova! Fako#e, ovaj pohod je imao i karakter krsta*kog rata protiv protestanata! ačina flote i cilj pohoda nisu sakrivani,već su podaci ojavljivani u propagandne svrhe! Glotu je predvodio komandni rod San "artin9 kojim

je komandovao "edina Sidonija!+ drugoj polovini jula, flota je uplovila u Ia =an*! ;lavnokomandujući engleske flote io je

>arls Hauard , a njegov zamenik Grensis 9rejk! 8a komandnim položajima ili su jo* i Groi*er i:okins!

%nglezi su počeli sa napadima na *panske rodove, i nastavili ih u toku 3 dana, koliko se -rmadanalazila na Ia =an*u! Kpanci su izegavali itku, držeći se nare#enja da ne napadaju neprijatelja dok

se ne sastanu sa Garnezeom! =edina .idonija je stigao u 7ale, i shvatio je da luka u 9enkerku nijedovoljno duoka da -rmada u nju uplovi! %nglezi su u noći 9):- avgusta '*::- godine kod Gravelinau 8izozemskoj porazili -rmadu, pu*tajući u njen poredak A zapaljenih rodova &randera'! %ngleskaflota od 15 rodova je napala Kpance i potisnula ih prema ;ravelinu! ak vetar je odacio -rmadu u.everno more i ona se vratila kući oploviv*i *kotsku oalu! + ovom pohodu je stradala trećina *panskeflote!

/oraz -rmade nije odmah poremetio ravnotežu snaga na morima, ali je io oziljan udarac za*pansko samopouzdanje i *panska pomorska nadmoć je počela polako da opada! %ngleska poeda je

podigla moral svih protestanata u %vropi!$vim rat nije io zavr*en, i potrajao je sve do 1"52! godine! .aveznici %ngleske ili su :olan#ani i

francuski kralj -nri <V &1A361"15', koji je u*ao u otvoren rat sa Kpanijom! .vake godine engleski

gusari su preduzimali ekspedicije protiv *panskih rodova, i ove ekspedicije su donosile prihode od15 555 do B55 555 funti!

R"8OR1AI&A 5"RSK RATO5 U 8RA$IUSKO&



Irkva u 8rancuskoj E Galikani7am

/od pojmom galikanizam podrazumeva se težnja ka izvesnoj autonomiji francuske crkve u odnosuna >im! $va težnja ogledala se u zahtevima za po*tovanje odre#enih nacionalnih specifičnosti itradicija, samoupravnih prava francuskog sve*tenstva, ali da se pri tom ne dovedu u pitanje osnovna

dogmatska i organizaciona načela na kojima počiva katolička crkva!;alikanci su se pozivali na sledeća načela) vrhovna crkvena vlast pripada saorima, sve*tenstvoužima sudsku i finansijsku samoupravu! (vanični dokument na kome su se ovi principi temeljili ila je

Pragmatična sank'ija iz 12BA! godine koju je doneo kralj Karl V<< &1244612"1' ez papinog uče*ća!<ako su ova načela i*la na ruku kraljevima, oni su morali da vode računa da se ne zamere suvi*e

papi, čiji je uticaj kao vrhovnog crkvenog poglavara io veliki! + podržavanju galikanizma, kraljevi suse vi*e rukovodili ličnim i državnim interesima nego za*titom prava i slooda sve*tenstva!

/osle trijumfa Grancuza u ici kod =arinjana 11! godine &u toku 2! rata 11611"! u<talijanskim ratovimaD jedna od najkrvavijih itaka ovih ratovaD =lečani intervenisali na straniGrancuza i porazili su Kvajcarce', stekli su se uslovi da Gransoa < &11612?' pristupi ostvarenjusporazuma sa papom Iavom P, kojim i se regulisala prava francuske crkve! 7onkordatom u @olonji

11"! godine, papa i kralj su podelili izme#u see ona prava koja je francusko sve*tenstvo zahtevalo zasee! +kinuto je iranje episkopa i paroha! 7ralj je odre#ivao kandidate koje je papa treao darukopoloži! + praksi, pape su davale kralju odre*ene ruke, *to je kralju omogućilo veliku kontrolu nadcrkvom!

irenje 3umani7ma E 6irenje reformacije

<deje, koje su donele veliki kulturni preoražaj <talije u 12! i 1! veku, zahvatile su Grancusku početkom 1"! veka! + *irenju ovih ideja veliku ulogu si imali <talijanski ratovi &1232613'! Iuj P<<&123A611', Gransoa < &11612?' i -nri << &12?613' su sa ratnih pohoda donosili knjige,umetnička dela, ali i želju da svoje dvorove pretvore u mesta okupljanja umetnika i naučnika!

8a podsticaj humaniste @idea osnovan je 7olež d Grans! $d francuskih humanista, značajni su;ijom @ide &zaslužan za osnivanje ilioteke u Gontenlou, koja je preme*tena kasnije u /ariz i

postala jezgro 8acionalne ilioteke'D Jak Iefevre d %tapl &io je za reformu, ali ne i >eformaciju'DJan @oden &jedan od prvih ekonosmkih teoretičara koji se pozaavio >evolucijom cenaD Kest knjiga orepulici 0 vlast proishodi vi*e od ljudskih potrea nego od ožanskog prava'!

Jan 7alvin, kome je francuski io maternji jezik, uložio je velike napore za preoraćanje svojedomovine! $državao je vezu sa svojim prijateljima i sledenicima u Grancuskoj, a u Jenevi su seorazovali propovednici koji su delovali u Grancuskoj! /rva kalvinistička akademija je osnovana uIozani! =e#utim pofesori su proterani, i oti*li su u Jenevu, gde je 7alvin, juna 13! godine osnovao

akademiju koja je postala glavno žari*te odakle se kavlinizam *irio po %vropi! /rvi rektor ove *kole io je Feodor @eza! $d značaja za misionarski rad, ili su @ilija koju je preveo na francuski >oert$liveton i psalmi koje je preveo 7leman =aro, i koji su postali osnova protestantskog ogosluženja uGrancuskoj!

o* pre početka 7alvinovog delovanja, na *irenje reformisanog hri*ćanstva u Grancuskoj uticaja suimali i lizina i trgovačke i kulturne veze sa susednim zemljama koje su već ile zahvaćene

protestantizmom 0 %ngleska, 8izozemska, Harstvo! >eformacija se ra*irila me#u orazovanim ljudimakoji su ili pod uticajem humanističkih ideja!

8ova vera *irila se i me#u zanatlijama i trgovcima, za koje je kalvinističko učenje sa ira$enometikom rada9 3tednje i posve!enosti profesiji ilo veoma privlačno! < plemstvo je prilazilo

protestantima! edan deo plemstva je poku*avao da ostvari svoje lične interese, pa se govorilo o

“političkim” i “verskim” hugenotima!.eljaci su u verskom pogledu ili konzervativniji i odani katoličanstvu, ukoliko nisu slediliopredeljenja svog gospodara!



>eformacija je uzela maha u 8ormandiji, u 8avari, u $rleanu, na jugu Grancuske 0 u 9ofineu i/rovansi! /ariz je ostao većinom katolički!

.tav kraljeva prema reformaciji je od početka io negativan, i zog verskih razloga, ali i zogstraha za versko, i političko jedinstvo države! :ugenoti su od svoje pojave ili izloženi progonima! 9ovećeg progona je do*lo 1B2! godine! 8aime, 1A! oktora 1B2!, gra#ani /ariza su zatekli untovničke

plakate, a jedan je io prikucan na vrata kraljeve spavaće soe u zamku -moaz! 8eki su tvrdili da su

to katolici uradili kako i se isprovocirao pogrom! .paljeno je preko B protestanata, a uhap*eno prekoB55, a veliki roj njih je poegao iz zemlje! .lični progoni su se ponovili i za vreme -nrija << kada jeosnovano odeljenje nazvano /atreno odeljenje, *to govori o upornosti u progonu jeretika!

+prkos progonu od strane vlasti, protestanti su ivali sve rojniji, organizovaniji i počeli suodvažnije da nastupaju u javnosti! + /arizu je 13! godine zasedao prvi .inod koji je organizovaosistem prezviterija u celoj zemlji! .vakom crkvom je upravljao konzistorijum! <znad konzistorijuma je

ila okružna skup*tina &prezviterij', pa pokrajinski .inod, i na vrhu, državni .inod!.matra se da je u Grancuskoj od oko 1 miliona stanovnika ilo oko 1,B miliona protestanata! <ako

relativno malorojni, držali su pod kontrolom oko trećine državne teritorije i u svojim redovima suimali dosta uticajnih pripadnika plemstva, pa i prinčeva kraljevske krvi!

Politi>ka situacija uo>i 5erski3 ratova E 2urbonciB 1onmoransijeviB Gi7i E regenstvoKatarine 1edi>i

/olovinom 1"! veka, uoči verskih ratova, izdvajaju se tri moćne porodice koje su se orile za uticajna dvoru!

8a jugu su ili 2urboni, prinčevi kraljevske krviD vodili su poreklo, po direktnoj mu*koj liniji, odIuja <P .vetog &144"614?5', *to im je u slučaju izumiranja ili slaosti starije grane 7apeta otvaralo

put ka prestolu! 9vojica najmoćnijih iz ove porodice ili su Luj princ Konde, i njegov rat Antoan2urbonski! <ako je -ntoan io stariji, 7onde je io oreniji, i amicioznijiD istakao se kao vojnik u

poslednjoj fazi <talijanskih ratova! 8a istoku su najmoćniji ili Gi7i! /o mu*koj liniji, vukli su poreklo do krsta*kog vojskovo#e

;otfrida @ujonskog, a po ženskoj, do jedne ćerke 7arla Velikog! /olovinom 1"! veka, glavnu reč suvodili vojvoda 8ransoa, i njegov rat kardinal arl! Gransoa se istakao u poslednjoj fazi <talijanskihratova! 7ardinal Karl je io francuski predstavnik prilikom pregovora o miru u 7ato67amreziju 13!godine!

8a severu su najuticajniji ili 1onmoransijevi! ;lava porodice io je An 1onmoransi, koji jeimao preko "5 godina!

-nri << je poginuo 1?! godine &nesrećnim slučajem, pogodilo ga je koplje njegovog gardiste'! <zasee je ostavio udovicu kraljicu 7atarinu =ediči sa četvoricom sinova) Gransoa &<<', Karlom &<P',-nrijem &<<<', i Gransoa &on se zvao :erkul, ali posle smrti Gransoa 1"5! doio je njegovo ime, imao

nadimak ;ospodin'! /restolonaslednik, udući Gransoa << &1361"5' je imao samo 1B godina iregenstvo je preuzela kraljica 7atarina, koja se orila kako i očuvla presto svojim sinovima! Fako#e je morala da alansira izme#u uticajnih ;iza i @urona! (og toga se o njoj stvorila mračna slika da jeona spletka*ica!

8ransoa .'**<)'*@,0 E 7avera u Amboa7u E ve;anje u Poasiju E "anuarski edikt '*@+-

Gransoa << je postao kralj jula 13! godine kada je imao 1 godina! @io je fizički sla i malihduhovnih sposonosti, i io je pod uticajem majke i ;iza! =onmoransi je tada potisnut! .a drugestrane, @uroni su se osećali uvre#enim! 7ao najstarijem princu kraljevske krvi i ro#aku, Iuju@uronskom princu 7onde je trealo da padne u deo riga o mladom kralju!

Iuj @uronski je postao vojni za*titnik protestanata! .naga protestanata se znatno uvećala kada imse po zavr*etku <talijanskih ratova 13! godine pridružio veliki roj otpu*tenih vojnika! :ugenotima je treao čovek na uglednom položaju, i moćan kako i zastupao njihove interese na dvoru! 7ondeusu, doro organizovani hugenoti treali kao zale#ina u ori za vlast sa ;izima! Fako je od 1"5!



godine, protestantski pokret u Grancuskoj neprimetno prestao da ude isključivo doktrinarni i duhovnistav malorojnih prosvećenih ljudi, i izrastao u političko6vojnu stranku!

$e strane su znale da je držanje kralja pod kontrolom jedan od najvažnijih preduslova poede!/rotestanti su u 8antu skovali zaveru da se dokopaju Gransoa <<, koji se sa ;izima nalazio u zamku-moaz! ;izi su saznali za zaveru i pozvali admirala ;a*para de 7olinjija, jednog od protestantskihvo#a da ojasni uzroke nezadovoljstva! 9e 7olinji je ukazao na progone protestanata i predložio da se

izda edikt koji i ih umirio!9okument je izdat A! marta 1"5! godine, i njime su oustavljeni progoni zog vere i oećanaamnestija za sve osim za kalvinističke propovednike i zaverenike! Vo#e su se umirile, ali je jedan deo

plemića poku*ao da ostvari plan o osvajanju -moaza! /redvo#eni Ia >enodijem hugenoti su krenulika zamku! <pak, zavera je otkrivena, a oračun je io veoma surov! (averenici su uglavnom umiralistoički, a organizatora zavere niko nije odao ili za njega nije znao!

$dmah se posumnjalo da se radi o 7ondeu, i ;izi su ga u kraljevo ime pozvali u -moaz! <pak,kraljici 7atarini je Iuj princ 7onde treao živ, da i io protivteža ;izima!

Gransoa << je decemra 1"5! godine umro, i nasledio ga je desetogodi*nji arl H .'*@,)'*9(0!7atarina =ediči je ila regentkinja, ali je zvanični tutor io -ntoan @uronski! 7raljica je nameravalada stvori političku protivtežu ;izima i zog toga je na dvor dovela -ntoana @uronskog i starog

=onmoransija! Fako#e je potražila put za kompromis sa protestantima, koji su destailizovalikraljevinu!

/otom je na scenu stupila stranka političara! 8jihov najistaknutiji član io je =i*el Iopital! Političari su smatrali da je interes države i monarhije iznad verskih rasprava i težili su pomirenju!>azgovori su vo#eni u /oasiju, septemra i oktora 1"1! godine! 7atoličku stranu su zastupali Karl;iz, kardinal od Iorene i 25ak iskupa! 8asuprot njima io je Feodor @eza, sa protestantskim

pastorima iz Grancuske!/regovori su ili neuspe*ni! 7ardinal 9e Furnon, glasnogovornik katoličke stranke, zauzeo je

stanovi*te da o sporazumu s jereticima ne može iti govora, čak ni iz državnih razloga! <sticao je jedankralj9 jedna vera9 jedan akon!

+ vreme pregovora u /oasiju, u toku je io sabor u Trentu &12"61"B', na kome su udarenitemelji onove katoličke crkve i protivreformacije! Famo je veliku ulogu imao jezuitski red!

ezuitski general Iajnez se ume*ao u pregovore u /oasiju, i osporavao je svaku svrhu većanja u/oasiju, jer jedini legitimni saor već zaseda u Frentu!

9a i odorovoljila hugenote, čiju snagu je precenjivala, i kako i zemlji oezedila mir, 7atarina=ediči je posle dva meseca, 1"4! godine izdala tzv! "anuarski edikt ! %diktom je hugenotimadozvoljena slooda ogosluženja van gradova i u privatnim kućama! :ugenoti su morali da vratecrkve koje su zauzeli i nije im ilo dozvoljeno javno okupljanje radi ogosluženja unutar gradskihzidina! $vo je smetalo ;izima, a i hugenotima koji su smatrali da su ustupci nedovoljni! Eekao sesamo povod pa da rat izije!

Prvi rat .'*@+)'*@?0 E Pokolj u 5asiju E bitka kod %rea E Pacifikacija u Amboa7uGransoa ;iz se 1! marta 1"4! godine, na putu u /ariz, sa svojom pratnjom, zaustavio u varo*ici

Vasi u Kampanji! + lizini se nalazio jedan amar u kome su kalvinisti oavljali svoje ogosluženje!Fo se moglo protumačiti kao protivzakonito &osim ako je amar privatna kuća', jer su se nalazili unutar gradskih zidina! $stalo je nerazja*njeno kako je suko započeo! +glavnom, katolici su napali

protestante i uili oko ?5, a ranili preko 155 hugenota! Fo je io čuveni Pokolj u !asiju, koji je io povod za rat! /otom su počeli pogromi protestanata i u drugim gradovima! Famo gde su reformisti iliu većini, uzimali su u ruke op*tinsku vlast, lili topove od zvona, kovali novac u ime kralja i uni*tavalislike i statue po crkvama!

Gransoa ;iz je u /arizu dočekan kao heroj! Iuj @uronski princ 7onde se tako#e nalazio u /arizu,

i činilo se da će glavni grad postati popri*te razračunavanja! 7onde je procenio da i u uličnim orama gradska milicija ila u prednosti u odnosu na njegovu konjicu, i povukao se u $rlean!



7atolici su pozvali kraljicu i mladog kralja Karla <P &1"561?2' da im se pridruže, a zapravo suhteli da ih stave pod nadzor! Einjenica da je kralj io na strani katolika je uticala na opredeljenje većegdela naroda!

/o*to je kralj io na strani katolika, hugenoti su se na*li u politički nepovoljnom položaju! @ili su unedoumici zog toga *to je ono *to su činili ilo u suprotnosti sa učenjem njihove sopstvene vere o

po*tovanju vlasti! 8aime, i 7alvin je, kao i Iuter pre njega, imao stav da se ne trea suprotstavljati

svetovnoj vlasti!/osle većanja u /oasiju, Feodor @eza i kalvinističke vo#e su odacili ozire na koje ih jeoavezivalo ženevsko učenje i odluč<li su da se late oružja!

7onde je pregovarao sa %nglezima, koji su mu oećali vojnu i materijalnu pomoć! =alorojna, alikvalitetnija od katoličke, protestantska vojska je sakupljena kod $rleana! ;lavnu vojnu pomoć

protestantima, pružio je falački knez6izornik Gridrih! 8emački konjanici riteri, koje je predvodio Johan #aimir , su činili jezgro hugenotske vojske!

/rotestantski plemići, poput 7ondea i -ntoana @uronskog su dizali na oružje svoje vazale! 8ajveći deo vojske u pokrajinama je regrutovala crkva! >egrutovanjem su rukovodili pokrajinskisinodi, i tu je do izražaja do*la dora organizovanost kalvinističke crkve!

<ako su hugenotski pe*aci ili zanatlije i trgovci, oni su se orili za ono u *ta su verovali i na

oji*tu su ili siloviti!;lavno pomorsko upori*te, ne samo francuskih hugenota, nego i cele protestantske %vrope io je

La Ro6el! /ad ovog grada 1"4?! godine značio je i slom francuskih protestanata!

;izi su regrutovali odrede *vajcarskih i nemačkih najamnika, kao i *kotsku i francusku gardu!7atolici su, da i sprečili iskrcavanje engleskih pojačanja, zauzeli >uan, i tom prilikom je poginuo-ntoan @uronski! <ako su mu žena i rat ili predvodnici hugenota, on je ostao veran kralju i hrarose orio!

8jegov rat, Iuj @uronski princ 7onde, je sa hugenotskom vojskom mar*irao ka /arizu i sudariose sa neprijateljem decemra 1"4! godine kod 9rea! 7atolici, predvo#eni =onmoransijem i Gransoa;izom su odneli tesnu poedu! +speli su da zaroe 7ondea, ali su isto tako hugenoti zaroili=onmoransija! /rema zaroljenom 7ondeu, ;iz se odnosio po vite*kom kodeksu!

@oru su nastavili ;iz i najsposoniji hugenotski komandant 0 admiral ;a*par de 7olinji! ;iz jeopseo $rlean, ali ga je u logoru uio jedan hugenot!

/o*to su oe strane ostale ez vo#a, 7atarina =ediči je tako doila mogućnost da ih, privremeno, pomiri! 9o*lo je do Pa'ifika'ije u Am.oau, marta 1"B! godine, kojom je hugenotskom plemstvudozvoljeno sloodno ispovedanje vere, ali je ostalima to pravo ograničeno na po 1 grad u svakomsudskom okrugu, ali ne i u /arizu!

$vo privremeno zati*je, 7atarina je iskoristila za veliko putovanje po Grancuskoj! 8a ovom putovanju, 7atarina se maja 1"! godine u @ajonu susrela sa svojom ćerkom <zaelom, ženom Gilipa<<, i ostalim predstavnicima *panskog kralja! =e#u Kpancima, nalazio je i vojvoda od -le! $vaj

sastanak je zapla*io hugenote, koji su mislili da im se tu radi o glavi i pojačao je njihovo nepoverenje prema kruni! .avremenici su smatrali da je na Bajonskom sastanku skovana zavera za pokolj hugenotau Vartolomejskoj noći 4B642! avgusta 1?4! godine!

%rugi rat .'*@9)'*@:0 E bitka kod Sen %enija E mir u Lon=imou

8epoverenje protestanata prema kruni ilo je veliko, da su se čak počeli spremati za rat! Karl <P i7atarina su se nalazilu u dvorcu =o, istočno od /ariza! :ugenoti su počeli da pristižu sa svih strana!7atarina je pozvala oružanu pratnju od " hiljada Kvajcaraca i krenula u /ariz! <pak, konjanici koje je

predvodio 7onde, su ih sustigliD ali Kvajcarci su ili odlučni za oru &spustili rančeve, poljuilizemlju 0 to rade kad su spremni na odlučnu itku'! /rotestanti nisu napadali, ali su pratili povorku sve

do kapija /ariza!7onde je opseo /ariz u nameri da ga zauzme, ali su ga katolici iznenadili u ici kod $en 4enija,15! novembra '*@9- godine i potukli ga i primorali na povlačenje! $samdesetogodi*nji konstal=onmoransi, koji je predvodio ovaj napad, je poginuo!



$e strane su doile podr*ku od tradicionalnih francuskih neprijatelja! 7atolicima su pomagaliKpanci, a hugenotima 8emci, predvo#eni falačkim knezom ohanom 7azimirom!

:ugenoti su potom opseli Kartr, i prisilili 7atarinu da mirom u Lon=imou, 1"A! godine, potvrdiodrede Pacifikacije u Am'oau!

Tre;i rat .'*@:)'*9,0 E pobede katolika kod 1ontkontura i 4arnaka E pobeda 3ugenota kod

Arne)le)%ika E mir u Sen 4ermenu

$vaj rat je io najkrvaviji od svih! Vojvoda -nžujski &udući kralj -nri <<< 1?261A3, sin -nrija <<i 7atarine =ediči' je porazio hugenote kod Žarnaka 1B! marta '*@<- godine i Monkontura B!oktobra '*@<- godine! + ici kod Jarnaka poginuo je 7onde! 8jega je zapovednik kraljeve garde,=onteskoje, pogodio hicem iz pi*tolja u glavu!

7ondea je nasledio, kao komandant, admiral ;a*par de 7olinji! +prkos dva poraza, on je spretnimmanevrisanjem ka jugu, onovio hugenotsku vojsku koja je imala uspeha u ici kod Arne-le-4ika!

Vlada u .en Jermen6an6Ieu je predala kao garanciju “četiri ezedna grada” 0 La Ro6el,1ontoban, La arite i Konjak ! /rotestanti su potom postali dominantni na dvoru!

5artolomejska no; +?F+(- avgust '*9+- godine E 3ugenoti postaju blisku kralju E ven>anjeAnrija $avarskog i 1argarete 5aloa E pokolj 3ugenota

7oristeći svoju liskost sa kraljem, 7olinji je nameravao da sprovede u delo velike političke planove! 8ameravao je da politički ujedinjenu Grancusku suprotstavi Kpaniji! 8aime, itka kodIepanta "! oktora 1?1! godine je proudila strah kod svih protivnika Kpanije! Eak je i 7atarina=ediči ila saglasna da trea voditi politiku suzijanja moći Kpanije!

/rvi korak u tom pravcu trealo je da ude materijalna i vojna pomoć ustanicima u 8izozemskoj!7olinji je verovao da će se stanovni*tvo 8izozemske rado prisajediniti GrancuskojD a tako#e, 7olinji je

planirao hugenotsku kolonizaciju u -merici i savez sa Furskom!/rvi rezultati ove politike ili su rzo vidljivi! Iudvig od 8asaua je zauzeo tvr#avu =ons, a

hugenotski vojskovo#a Gransoa de la 8u je zauzeo tvr#avu Valensijen! /otom je u @loa, aprila 1?4!godine, potpisan sporazum sa %ngleskom!

$ve promene su smetale katoličkoj strani, jer je protestantska stranka ostvarila preveliki uticaj!:ugenoti su se jo* vi*e priližili dvoru! 7ako je u to vreme io oičaj 0 politička pogoda izme#uzaraćenih strana u Grancuskoj je ila utvr#ivana rakom! =argareta Valoa, mla#a ćerka 7atarine=ediči i -nrija << je treala da se uda za -nrija 8avarskog, sina -ntoana @uronskog i Jane d -lre,navarske kraljice i velike protestantkinje!

.večanosti koje su pratile ovu svadu su se pretvorile u jedan od najstra*nijih i najkrvavijih pogroma protestanata koji je ostao upamćen kao 5artolomejska no;!

Anri +avarski će postati francuski kralj kao Anri 5 .'*:<)'@',0! >o#en je u 8avariD prve dane je proveo u /arizu! 8jegova majka je zajedno sa svojih dvoje dece 0 -nrijem i njegovom sestrom7atarinom 0 napustila glavni grad 1"5! godine, urzo posle smrti -nrija <<! 8eposredno pre toga je

pre*la u protestantsku veru u koju je prevela i decu! + inače skromnoj kraljevini 8avari je tada počeloda se živi po strogom kalvinističkom orascu &ukinuti su manastiri, uklonjeni su ukrasi iz crkava, samakraljica je živela asketski'! Jana je prezirala 7atarinu =ediči!

Jana d -lre je želela da svog sina vaspita u protestantskom duhu, i vaspitače za -nrija je odaraoFeodor @eza! 7atarinu =ediči je zarinjavalo to *to je jedan knez kraljevske krvi protestant, i to jeispoljavala u svojim pismima Jani d -lre! -nri 8avarski je sa ocem, -ntoanom @uronskim, oti*ao u/ariz, na dvor, gde je vreme provodio u druženju sa svojim kraljevskim ro#acima 0 decom -nrija << i7atarine =ediči!

Važan trenutak u životu -nrija 8avarskog je ila smrt njegovog oca -ntoana @uronskog&prilikom zauzimanja >uana 1"4!'! 7atarina =ediči nije mogla da dozvoli da sin kneza ude vaspitanvan dvora, u jeretičkoj sredini, i ona je ue#ivala Janu d -lre da sina po*alje u /ariz, ue#ujući je daće njen sin imati hugenotsko vaspitanje!



-nri je učestvovao i u kraljevskom putovanju po Grancuskoj 1"26"! godine! 7ada je izio rat, onse vratio majci! + Frećem verskom ratu &1"A61?5', posle pogiije 7ondea kod Jarnaka, -nri

8avarski je postao zvanični vo#a protestanata iako mu je ilo 1" godina! +čio je vojnički “zanat” uz7olinjija! +čestvovao je na vojnim pohodima, kao i u ici kod -rne6le69ika! /okazao se kao vrlonadaren vojnik!

+oči njegove svade sa =argaretom Valoa, njegova majka se vratila iz oilaska pariskih zlatara, i

umrla! /otom su počele da se *ire glasine da ju je otrovala 7atarina =ediči!Venčanje je oavljeno 1A! avgusta 1?4! godine! 9anima uoči svade u /arizu se nalazilo mnogohugenotskih plemića koji su do*li da prisustvuju svadi! @ili su upadljivi zog svog oholog pona*anja,i smatrali su rak sramotom, jer je =argaretu pratio glas da je vodila raspusan život! $holo pona*anje

jeretika je iritiralo stanovnike prestonice! .vada je oavljena u crkvi 8otr 9am, a -nri nije prisustvovao ogosluženju! +z =argaretu je io njen rat, kralj Karl <P!

Fri dana posle svade, 44! avgusta, na admirala 7olinjija je izvr*en atentat u kome je ranjen!-tentator je pucao iz kuće koja je pripadala ;izima! $vo je uznemirilo hugenote, koji su pretiliosvetom!

.trah od hugenotskog gneva &ili ranije osmi*ljen plan' naveli su katolike da se organizuju u cilju

oračuna sa protivnicima! 9an posle atentata, u suotu 4B! avgusta 1?4! godine, uveče, održan je uIuvru sastanak na kome je trealo da se odluči kako da se spreči suko izme#u katolika i protestanata!=ladi vojvoda -nžujski &udući -nri <<<' i ostali su predložili da napadnu prvi! .a time se složila i7atarina, kao i Karl <P, koji je na to pristao tek nakon ue#ivanja!

+ nedelju, 42! avgusta, na dan .vetog Vartolomeja &jedan od 14 apostola', izme#u 4h i 2h posle ponoći, začula su se zvona sa crkve .en Jermen! Fo je io signal za početak napada u kome sumasakrirani mnogi hugenoti! =e#u prvima je uijen 7olinji! +ijanje, paljenje i pljačka su trajali doutorka &4"! avgusta' u zoru! /rocene roja poijenih u /arizu iznose 45556"555 ljudi, a u talasu

progona koji je urzo zahvatio i druge gradove 15 5556B5 555 hugenota!7olinji je uijen, ali su druga dvojica protestantskih vo#a, -nri 8avarski i 7onde, preživeli! $ni su

te /artolomejske no!i ili na dvoru, i da i sačuvali glave pre*li su u katolicizam! -nri 8avarski jeostao na dvoru, sve dok 1?"! godine nije uspeo da poegne i vrati se hugenotima, odacujući nasilno

prihvaćeno katoličanstvo!

Cetvrti rat .'*9+)'*9?0 E opsada La Ro6ela E mir u La Ro6elu

:ugenoti su, nakratko, ili o*amućeni katastrofom koja ih je pogodila! ;lavna protestantskaupori*ta 0 "onpelje9 +im9 La (o3el i Sanser 0 su ojačali utvrde i spremili se za oru! ;radonačelnikIa >o*ela, Gransoa de la 8u, je odio da primi kraljevog amasadora pa je grad, novemra 1?4!godine, opsednut! $psada je trajala sedam meseci! $psa#enima je na ruku i*la nesloga u redovimanapadača!

>at je okončan mirom u La Ro6eluB maja '*9?- godine, kojim su ponovljeni uslovi prethodnogsporazuma u .en Jermenu! &pravo oavljanja verskih oreda gde im je to i pre ilo dozvoljeno'!

Peti rat .'*9*)'*9@0 E Anri .'*9()'*9:0 E Gi7ova pobeda kod %ormana E mir u 2olijeu

Karl <P je umro maja 1?2! godine! 8asledio ga je rat -nri -nžujski, koji se u vreme njegovesmrti nalazio u /oljskoj gde je vladao nekih godinu dana &1?B61?2'! -nri <V je u početku io sklon

pomirenju i saradnji sa “političarima”, jer nije mogao da posmatra kako se na jugu Grancuske stvaranezavisna protestantska država!

.a oe strane nije ilo većih armija, već su se manje grupe &od po nekoliko hiljada vojnka' orileoko utvr#enih gradova! -nri ;iz je odneo poedu kod %ormana na 1arni oktobra '*9*- godine-

7ralj, pla*eći se da će -nri ;iz steći veliku popularnost ako nastavi da re#a poede, se odlučio za mir!/regovore je vodio kraljev rat Gransoa vojvoda od -lansona, koga su jo* nazivali &ospodinom, pa je ovaj mir sklopljen u 2olijeuB maja '*9@- godine nazvan Mir Gospodina! $vim ugovorom protestanti su doili velike ustupke! 9oili su A gradova u kojima su mogli da drže svoje garnizone!



9ozvoljena im je slooda ispovedanja vere svugde osim na dvoru i dve katoličke lige u /arizu! Fako#esu osnovani poseni sudovi za slučajeve u kojima su stranke ili protestanti!

Slabljenje kraljevske vlasti E katoli>ka liga E protestantska dr=ava na jugu E pravno)politi>keteorije 3ugenota i katolika

/artolomejska no!, i 2! i ! verski rat, označavaju prekretnicu u istoriji verskih sukoa uGrancuskoj! @ilo je zavr*eno sa regenstvom i uticajem 7atarine =ediči!-nri <<< &1?261A3' je io njeno omiljeno dete! + mladosti se istakao poedama kod Jarnaka i

=onkontura! @io je ekscentričan, sklon homoseksualizmu, i doveo je ugled dinastije u pitanje i jo* vi*eoslaio svoj položaj u odnosu na moćne političke taore! Fome je doprineo i njegov mla#i rat Gransoa&ospodin, vojvoda od -lansona, koji je u ! verskom ratu pri*ao protestantima!

Fri najjače stranke u državi ili su katolici, kasnije organizovani u Iigu predvo#eni -nrijem;izomD politi>ari ili umereni sa mar*alom 9amvilomD i protestanti na čijem čelu je najpre io 7ondea zatim -nri 8avarski!

/rotestanti su posle Vartolomejske noći ostali ez jakog vo#stva, i morali su da se zadovolje postizanjem sigurnosti i tolerancije u okviru rimokatoličke države! <zmenila se i politička teorija kojom

su pravdali svoje zahteve i oru! /rotestantski intelektualci su počeli da razra#uju teoriju oopravdanosti suprotstavljanja tiraniji silom, pa su stoga nazivani i monar3omasi &orci protivmonarha'!

Veoma značajni protestanti ili su Feodor @eza i 9iplesi6=orne! @eza je svoje stavove izložio uknjizi 5akon o sudijama; iz 1?2! godine, a 9iplesi6=orne, pod pseudonimom unije @rut u deluTu$'a<presuda protiv tirana iz 1?3! godine! 9iplesi6=orne je pisao da samo @og vlada neograničeno,a zemaljski vladari su samo ožiji vazali) +arod je postojao pre kraljeva9 narod je stvorio kraljeve radi

sopstvenog do'ra9 kraljevi duguju svoj opstanak narodnom i'oru./o ovoj teoriji, svaki kralj koji za svoje postupke nema podr*ku i saglasnost podanika, vlada

tiranski! (načajno je da su osnovni principi protestantskih intelektualaca 0 prirodno pravo i dru*tveniugovor 0 osnove na kojima će se graditi ideja o narodnom suverenitetu!

.tranka političara je istrajavala u stavu da je državno i političko jedinstvo pod krunom koje semože oezediti jedino verskom tolerancijom, najvažnije! $ni su najvažnijeg zagovornika ove teorijeimali u Janu @odenu!

>adikalna katolička struja, predvo#ena ;izima, je insistirala na verskom jedinstvu zemlje!=e#utim, i katoličke vo#e su želele da se vrate stare feudalne povlastice, te su pojedinci počeli da se

priližavaju teorijama o opravdanosti otpora kralju6tiraninu!

8a jugu su hugenoti gradili državu u državi! Fo su im omogućili uspesi u 2! i ! verskom ratu, ukojima su zauzeli čitav niz gradova! Ia >o*el i =ontoan su postali gradske repulike koje su seujedinile u federaciju, i svaka gradska op*tina je imala svoju skup*tinu, dok su katolici s ove teritorije

morali svemu da se povinuju!7atolička liga je osnovana 1?"! godine, i činile su je mesne Iige 0 “organizacije katolika”! /rva

je ila Fuluska liga iz 1"B! godine, a zatim je tokom "56ih osnovano nekoliko takvih organizacija! 8jihov roj se znatno uvećavao posle ugovora u @olijeu 1?"! godine, kada su protestanti praktičnoizvojevali veliku političku samostalnost na jugu!

7atoličko plemstvo koje je u Iigi vodilo glavnu reč rukovodilo se sličnim motivima kao ihugenotsko, tj! i ono je želelo vraćanje starih feudalnih povlastica! 8a čelu Iige io je -nri ;iz, komesu se svi zaklinjali na pokornost! Iiga je u svom programu tražila ukidanje ugovora u @olijeu,

proterivanje protestanata iz Grancuske!



esti rat .'*990 E mir u 2er=eraku

-nri <<< se januara 1??! godine postavio za vo#u Iige u nameri da je stavi pod kontrolu i iskoristi je za jo* jedan rat protiv hugenota! %diktom iz 1??! godine ojavio je da ne priznaje ni jednu drugureligiju sem katoličke, a to je značilo ukidanje odredi ugovora u @olijeu!

/rotestanti su u Ia >o*elu osnovali Uniju u koju su u*li hugenoti, *vedski i danski kralj, engleska

kraljica i nemački kneževi! /od vo#stvom -nrija 8avarskog uspeli su da zauzmu neka mesta na jugu izapadu, ali je do*lo do sukoa me#u komandantima! Fo je omogućilo kraljevim trupama da prinude Ia>o*el na kapitulaciju!

/otom je sklopljen mir u 2er=erakuB '9- septembra '*99- godine! $vim mirom su znatnosmanjena prava protestanata zagarantovana mirom u @olijeu!

Sedmi rat .'*9<)'*:,0 E mir u 8leu E Anri $avarski naslednik prestola E Pariska liga

/osle "! rata, -nri <<< je naredio raspu*tanje svih političko6verskih udruženja, pa je period od 1?3!do 1A2! godine io relativno miran! $vaj sedmi rat se nije odlikovao značajnijim operacijama većihrazmera! >at je okončan mirom u 8leu +@- novembra '*:,- godine, kojim su samo potvr#ene odrede

prethodnog ugovora!=la#i rat -nrija <<<, Gransoa &ospodin vojvoda od -lansona je umro 1A2! godine! 7ako kralj

nije imao dece, zakoniti naslednik prestola io je &kao najstariji član uronske grane dinastije 7apeta'-nri 8avarski 0 vo#a protestanata! -nri <<< je molio 8avarskog da pre#e u katoličku veru, *to je

8avarski odijao jer i onda izguio podr*ku hugenota!=ogućnost da -nri 8avarski postane francuski kralj je rinula katolike! Fako je '*:*! godine do*lo

do osnivanja Pariske lige! Vrhovna vlast se nalazila u rukama 7omiteta 1"6orice &po roju kvartova u/arizu'! 7omitet je pokupovao oružje i organizovao gradsku miliciju, od oko B5 hiljada ljudi! Iiga se

potom, za pomoć, oratila *panskom kralju Gilipu << i papi!-nri ;iz je na severu i istoku zemlje onovio 7atoličku ligu, a težio je &na kraju i uspeo' da pod

svoju kontrolu stavi i /arisku ligu! 8asuprot -nriju 8avarskom, Iiga je kao kandidata za presto istakladrugog člana porodice @urona 0 kardinala arla 2urbonskog &stric -nrija 8avarskog'!

Fako je Grancuska ila i verki i politički i teritorijalno razjedinjena! -nri <<< se dvoumio kojojstrani da se priključi, i na kraju se odlučio za Iigu! +govorom u $emuru '*:*- godine priznao jeKarla @uronskog za svog naslednika!

Osmi rat .'*:*)'*:<0B at tri Anrija E bitka kod Kutrea E %an 2arikada E ubistvo Gi7a E ubistvo Anrija

/apa je septemra 1A! godine ekskomunicirao -nrija 8avarskog, te on nije imao drugog re*enjado da nastavi rat! <mao je dve armije! ednu u /oatu kojom je sam komandovao &oko ", hiljada

vojnika'D i drugu koju su činili 8emci &A hiljada konjanika i 12 hiljada pe*aka'!.a svojom armijom, 8avarski se sukoio sa katolicima kod KutreaB +,- oktobra '*:9- godine!7atolički komandant je io -n Joajez, kraljem miljenik! 8avarski je odneo poedu, ali su njegovisaveznici, 8emci, ili potisnuti iz Grancuske!

Einjenica da se kraljev miljenik -n Joajez slao pokazao, a da je -nri ;iz uspeo da potisne 8emce, je samo jo* vi*e naru*ila ugled -nrija <<<! >evolucionarno nastrojena /ariska Iiga je pozvala;iza da joj se priključi!

9a i zaustavio *to veći roj ;izovih pristalica, koje su dolazile u /ariz da mu se priključe, -nri <<< je pozvao francusku i *vajcarsku telesnu stražu! <pak, /arižani su počeli da dižu arikade, a sa krovovazgrada, stanovnici su ga#ali vojnike kamenjem! /otom su se vojnici vratili u Iuvr! $vaj doga#aj je

poznat kao 4an .arikada!

7ralj -nri <<< je potom io primoran da potpi*e tzv! <ka o ujedinjenju, kojim je ;iz postaoglavnokomandujući oružanih snaga, a kardinal Karl @uronski je ponovo priznat za prestolonaslednika! 7ralj je io ponižen, i zastra*en od daljeg pritiska Iige! (ato se odlučio da uije



-nrija ;iza! /ozvao ga je u @loa, gde je potom uijen! .utradan je uijen i njegov rat kardinalIorenski, a Karl @uronski je uhap*en!

Vest o smrti -nrija ;iza je u /arizu izazvala veliko ogorčenje! =ase naroda su iza*le na ulice iorganizovale demonstracije! .orona je izdala dekret koji je sve osloa#ao zakletve kralju! $snovan jegeneralni savet za vo#enje državnih poslova!

-nri <<< je izguio podr*ku katolika, i nije imao drugog izora nego da se priključi -nriju

8avarskom! 8jihove udružene snage su se priližavale /arizu aprila 1A3! godine! =ladidominikanski fratar, Jak 7leman, je uio -nrija <<< avgusta 1A3! godine, dok su se trupe spremale za juri* na grad! /red smrt, -nri <<< je proglasio -nrija 8avarskog za kralja!

%eveti rat .'*:<)'*<:0 E arl 1ajenski E bitka kod vri)la)2ataja E bitka kod Arka E skup6tina stale=a E rat sa panijom E $antski edikt

7atolici su novog vo#u doili u ratu -nrija ;iza 0 arlu 1ajenskom! (a kralja su proglasilistarog kardinala Karla @uronskog! <pak, Karl =ajenski nije io sposoan kao -nri ;iz! Iiga jezavisila od *panske pomoći, *to je -nriju 8avarskom omogućilo da zaigra na francuski patriotizam&iako je i on sam doijao pomoć od %ngleza'! Fako je uz njega stalo rojno katoličko plemstvo severne

Grancuske!Anrvi 5 $avarski .'*:<)'@',0 je uspeo da porazi protivnika kod Arka! /ojačan %nglezima,

poku*ao je da izvede rz napad na /ariz, ali su njegove snage ipak ile slae za taj poduhvat! /ovukaose, i preko zime zauzeo najvažnije gradove oko prestonice! Karl =ajenski je prozreo nameru

8avarskog da ga opkoli, te se spremao na itku!-nri <V je uspeo da marta '*<,- godine poedi protivnike kod vri)La)2ataja, i potom je opseo

/ariz! $psada je trajala " meseci, sve dok opkoljenima nije u pomoć stigao *panski vojskovo#a-lesandro Garneze iz 8izozemske!

+videv*i potom da se iscrpljujuća ora vodi ez ishoda, Karl =ajenski je napravio gre*ku! 9oveo je u /ariz državne staleže da i odarao katoličkog velmožu kao pretendenta .vete Iige &i sam senadao kruni'! /ozvao je i neke pristalice kralja u nadi da će se oni odreći kralja! <pak, desilo sesuprotno!

+merena strana me#u Iiga*ima je odlučila da pregovara sa -nrijem <V 8avarskim! Fako da su se i/arlament i .kup*tina staleža odlučili za sporazum! -nri <V se jula '*<?- godine u Sen %eniju odrekao protestantizma uz izjavu) Pari vredi jedne miseD i posle 3 meseci, feruara 132! godine u*aou prestonicu! /apa je septemra 13! godine povukao ekskomunikaciju!

Karl =ajenski se oktora 13! godine pokorio -nriju <V, a januara 13"! godine je raspu*tenaIiga! 8aredne tri godine, -nri <V se posvetio ratu sa Kpancima, koji se nije odvijao povoljno poGrancuze!

=arta 13A! godine savladan je =erker, poslednji značajniji kraljev protivnik u Grancuskoj! /otom je '?- aprila '*<:- godine donet #antski edikt , kojim su okončani Verski ratovi u Grancuskoj! =irovni

ugovor sa Kpanijom je potpisan u 5ervenu +- maja '*<:- godine! +antskim ediktom protestantima je data puna slooda veroispovesti! 9oili su me*ovite sudove da

i im se oezedila pravičnost kada do#e do sporova sa katolicima! @ilo im je dozvoljeno da održavajusinode, dodeljeno im je oko 155 ezednih gradova, garantovana im je ravnopravnost sarimokatolicima u orazovanju i vr*enju javnih dužnosti! (a života -nrija <V 8avarskog, odrede ukazasu ile sprovo#ene u delo!

=irovnim ugovorom u Vervenu, Kpanci su vratili sve *to su osvojili osim 7amrea, i time je praktično povraćen status =uo, postignut mirom u 7ato67amreziju 13! godine!



R"8OR1AI&A PROT5R"8OR1AI&A

+ dugom postojanju katoličke crkve, vi*e puta se, i iz različitih razloga, nametala potrea za promenama, tj! reformama u njoj! 9e*avalo se da način života i pona*anje sve*tenika odudaraju odhri*ćanskih moralnih načela! (amerke crkvi i želje za njenom reformom su dolazile sa tri strane! $dsamih crkvenih lica, od strane svetovnjaka i od strane države!

#a3tevi 7a reformom u crkvenim krugovima E nepravilnosti u crkvi E renesansne pape E 7a3tevi svetovni3 lica E uticaj 3umanista E apsolutisti>ka monar3ija E te=nja 7a stavljanjem

crkve pod nad7or dr=ave

/ojačani zahtevi za reformom crkve ispoljavani su od svetovnih lica, pa i samih sve*tenika, u toku1! veka! 7ada je sve*tenstvo govorilo o reformi, gotovo uvek je mislilo na administrativnu,zakonodavnu, ili moralnu reformu, a vrlo retko na reformu veroučenja!

-utoritet pape je već u 12! veku, u vreme tzv! Avinjonskog ropstva &1B5A61B?A' io doveden u pitanje jer su postojali papa i antipapa, tj! papa u >imu i papa u -vinjonu! +če*će crkvenih lica u politici, je u ono vreme smatrano uoičajenim! =e#utim, život tzv! renesansnih papa, poseno

Aleksandra 5 2ord=ije .'(<+)'*,?0, &ulija .novembar '*,?)'*'?B pre njega papa /ije <<< 44!septemar 15B61A! oktoar 15B0, i Lava H .'*'?)'*+'0, je io daleko od hri*ćanskih pojmova ovrlini!

Aleksandar !% Bord5ija je io poreklom Kpanac, a svetovno ime mu je ilo >odrigo @ordžija! 8a papskom prestolu je nasledio papu <noćentija V<<< &12A261234'! 9o papskog prestola se proijao podmićivanjem! 8jegov raskala*ni život i velika politička delatnost su iznena#ivali njegovesavremenike! /ored sina Eezara i ćerke Iukrecije, imao je najmanje četvoro nezakonite dece! Eesto je

podre#ivao interese crkve i papstva ličnim i porodičnim interesima! @io je veliki mecena i ljuiteljumetnosi! $stao je u istoriji upamćen kao arhetip renesansnog pape!

"ulije %% B svetovno ime mu je ilo Lulijano >overe! +zdigao se zahvaljujući podr*ci svog ujaka, pape .iksta <V &12?1612A2', koji ga je načinio kardinalom 12?1! godine, i predao mu na upravljanje 1nadiskupiju, ? iskupija i nekoliko opatija! /ri prvom poku*aju da postane papa, osujećen je od strane-leksandra V< @ordžije! /otom je oti*ao u Grancusku, i io je jedan od onih koji su poticali Karla V<<<&12AB6123A' na italijanski pohod kako i se dokopao stolice .v! /etra! (vali su ga papa terri.ile! .tao

je na čelo papskih trupa u severnoj <taliji, kada je sa mačem o oku i kacigom na glavi pro*ao kroz prolom na tvr#avi =irandola, koju je zahvaljujući svojim sposonostima vojskovo#e uspeo da osvoji!@io je veliki za*titnik umetnika 0 angažovao je @ramantea, =ikelan#ela, >afaela! 8adma*io je svesvoje prethodnike u naporima da arhitektonski onovi i ukrasi crkvu .v! /etra, Vatikan i >im! (ato je i

počeo sa prodajom indulgencija &opro*tajnica' koje su dovele do Iuterovog protesta!

/ostoje i rojni primeri iskupa da su se ovako pona*ali! Hrkveni velikodostojnici su uglavnom

poticali iz redova vi*eg plemstva, i svoje vreme su provodili u lovu i vite*kim takmičenjima! edan deonjih je imao ljuavnice i vanračnu decu! =nogi su držali i vi*e od jednog crkvenog položaja!>asprostranjena je ila i nepravilnost koja se nazivala simonija, tj! kupoprodaja crkvenih zvanja!

$d nižeg sve*tenstva nije se tražilo nikakvo naročito orazovanje i *kolska sprema! @ilo je mnogosve*tenika koji su jedva ili pismeni, a teolo*ko znanje im je ilo osnovno! =e#u narodom su ilirasprostranjeni najrazličitiji olici praznoverja!

/ored zahteva pojedinih vi*ih i nižih sve*tenika, želja za reformom se istakla i na dva velikasaora, u 2a7elu .'(?')'((<0 i Konstanci .'('()'(':0, ipak do reforme nije do*lo!

Hrkvu su kritikovali i ugledni i orazovani svetovnjaci! >enesansa i humanističko orazovanje sudoneli veliku promenu u pogledu na svet, a samim tim i na crkvu! :umanisti nisu odacivali ni veru,ni crkvu, ali su izvrgavali kritici, pa i ruglu, sve nepravilnosti u katoličkoj crkvi! $ni su preziralisve*tenstvo koje je ostalo polupismeno u vreme razvoja nauke! 8a zapadu su najo*trije kritikovali



katoličku crkvu "ra7mo Roterdamski i &o3an Roj3lin! Fako je u 1"! veku nastala izreka da je ,ramo sneo jaje9 a Luter i njega ilegao pile!

7atolička crkva je ila univerzalna! /apa je io poglavar svih katolika, i on je zvanično postavljao i iskupe u svim državama! Fo je od srednjeg veka io predmet sporova izme#u crkvene i svetovnevlasti! Hrkva je ila važan činilac dru*tva i njegove stailnosti! + duhovnom i orazovnom pogledu

ila je neprikosnovena! (og velikih poseda, crkva je imala i veliku ekonomsku moć!%vropski vladari zato nisu mogli da dozvole da tako važna ustanova i politički činilac udeisključivo pod nadzorom pape! 7raljevi su se trudili da crkvu u svojoj državi stave, koliko6toliko, podsvoj uticaj! $tuda su česti sukoi u srednjem veku izme#u papa i vladara, kao npr! ora za investituruu 8emačkoj &15?61144'!

+ Kpaniji, 8erdinand i 7abela su uspeli da crkvu stave pod svoj uticaj osnivanjem panskeinkvi7icije 12A5! godineD a velikog inkvizitora je postavljao kralj!

+ Grancuskoj je postojao galikaniam! Fo je težnja ka izvesnoj autonomiji francuske crkve uodnosu na >im! $va težnja se ogledala u zahtevima za po*tovanje odre#enih nacionalnih posenosti itradicija! ;alikanci su se pozivali na načela) vrhovna crkvena vlast pripada saorima, sve*tenstvouživa sudsku i finansijsku samoupravu, francuska crkva sloodno raspolaže svojim parohijama i papa

se u to ne me*a! (vanični dokument na kome su se ovi principi temeljili, ila je Pragmatična sank'ija iz 12BA! godine, koju je doneo kralj Karl V<< ez papinog uče*ća!

<ako su ova načela i*la kraljevima na ruku, oni su morali da vode računa da se suvi*e ne zamere papi, čiji je uticaj kao duhovnog poglavara io vrlo jak! /osle trijumfa francuskog oružja u ici kod=arinjana 11! godine &Eetvrti italijanski rat 11611"', Gransoa < &11612?' je pristupioostvarivanju sporazuma sa papom Iavom P! Konkordatom u 2olonji '*'@- godine, papa i kralj su

praktično podelili ona prava koje je francusko sve*tenstvo zahtevalo za see! /riznata je vrhovna vlast pape, i time, prećutno, poni*tena vrhovna vlast saora! 7ralj je odre#ivao kandidate koje je papa treaoda rukopoloži! + praksi, pape su kralju dale odre*ene ruke i nikada nisu odijali ni najnepodonijekandidate!

R"8OR1AI&A U $"1ACKO&

%ru6tveneB politi>ke i kulturne prilike u Iarstvu krajem '*- i po>etkom '@- veka E politi>kara7jedinjenost Iarstva E neuspeli poku6aj centrali7acije cara 1aksimilijana

8emačka je ila potpuno politički rascepkana! 8a njenoj teritoriji je postojalo oko 255 državarazličite veličine, ranga i političke moći, koje su ile ojedinjene u laavu političku tvorevinu 0 .vetorimsko carstvo nemačke narodnosti!

(apadno carstvo je A55! godine onovio 7arlo Veliki! /osle njegove smrti carstvo je podeljeno!-utoritet kruni su vratili vladari .aksonske dinastije, pre svega $ton < koji se za cara krunisao 3"4!

godine, i ova godina se uzima za početak 8emačko6rimskog carstva koje je postojalo do 1A5"! godine!(a državu su se koristili različiti nazivi, .acrum imperium, >omanum >egnum, i konačno u drugoj polovini 1! veka ustalio se naziv .veto rimsko carstvo nemačke narodnosti!

(vanje cara je ilo nasledno u vreme 7arolinga, ali je praktično od 15! veka postalo izorno, *to jeozakonjeno Konstitucijom i7 '??:- godine i #latnom bulom i7 '?*@- godine! Har je morao da imanajmanje 1A godina, da ude plemenitog roda i svetovno lice! Hara je iralo sedam kneževa)nadiskupi 7elna, =ajnca i Frira, markgrof @randenurga, vojvoda .aksonije, palatin Galačke i kraljEe*ke! <ako su izornici polagali zakletvu da će glasati ez ikakvog interesa ili nagrade, u praksi, onisu morali da se pridoiju mitom ili političkim ustupcima!

Vladavina je počinjala izornom zakletvom &kapitulacijom' kojom se car oavezivao da nećezvanje učiniti naslednim, a potom ga je krunisao nadiskup =anjca! Har je mogao da ude iran i za

života svog prethodnika i to nije do 1?11! godine ilo utvr#eno posenim zakonom! Fada i doijaonaslov Hara >imljana! $n je na gru imao jednoglavog orla &umesto carskog dvoglavog'! 8asle#ivao je cara odmah, ez krunisanja i izorne kapitulacije!



+ slučaju da car postane umno nesposoan, vladao i u njegovo ime naslednik >imski kralj ilivikari &namesnici carstva'! Fo su ili izorni kneževi 8ala>ke i Saksonije 0 svaki je vladao u onomdelu 8emačke u kome je na snazi ilo saksonsko, tj! franskonsko pravo! + <taliji je dužnost vikaraoavljao savojski vojvoda!

Har je imao vlast na mnogim poljima, ali je svugde io ograničen! $n je predlagao, odoravao i progla*avao zakone! <mao je pravo veta! @io je vrhovni sudija u Harstvu! /redstavljao je Harstvo u

inostranstvu, iako je njegovo pravo da odlučuje o ratu i miru ilo vrlo ograničeno! <mao je posebnaprava, koja su se delila na neograni>ena, kada je odlučivao samD ograni>ena, kada je odlučivaozajedno sa >ajhstagomD 7ajedni>ka, kada je odlučivao zavisno od toga da li su neke države

posedovale prava ili ne! 8eograničena prava ila su davanje plemićkog statusa i titule, osnivanjeuniverziteta! + ograničena spada uvo#enje carina, a u zajednička ozakonjavanje dece, pravo no*enjaoružja, postavljenje eležnika!

Harevu vlast je ograničavao Sabor carstva E Raj3stag! $n je imao tri doma) 5e;e i7bornikaD5e;e vladara &kneževa'D i 5e;e carski3 gradova!

<zornici su mogli da predlažu zakone i car je morao da ih konsultuje u slučaju dono*enja važnijihodluka! + svojim teritorijama su uživali kraljevska prava, pre svega sudsku vlast! 5e;em kneževai7bornika predsedavao je nadbiskup 1ajnca! 7neževa6izornika je ilo ?, s tim *to se taj roj do

ukidanja Harstva 1A5"! godine popeo na 15!+ 5e;e vladara &kneževa' ulazili su svetovni i crkveni vladari! Hrkveni velikodostojnici su ulazili

na osnovu položaja 0 iskupi i opati manastira! $ni nisu glasali pojedinačno, nego su ili podeljeni udve grupe 0 (ajnsku i 0vapsku, i svaka je imala kolektivan glas!

.tatus kraljevskog grada imalo je 1 naselje! @ili su grupisani u Rajnske .'(0 i vapske .?90 gradove!

Har Maksimilijan % ?/@-/=/ je poku*ao da ojača centralnu vlast u carstvu! $n je poku*ao daiskoristi me#usone sukoe kneževa kako i ojačao svoju vlast! Fo mu je po*lo za rukom u južnoj

8emačkoj! vapski save7 je orazovan 12AA! godine, i ovaj savez je io pod za*titom :azurgovaca,i io je važan činilac u učvr*ćivanju njihove vlasti!

/ab7burgovci

Vlast nad celom -ustrijom, je 1BA! godine preuzeo vojvoda >udolf <V (adužinar! /o*to je(latnom ulom iz 1B"! godine io isključen iz izorničkog kolegijuma, težio je nezavisnosti -ustrije i

poku*ao je nizom krivotvorenih povelja da potkrepi svoje težnje! /ovelje su polazile od privilegijaHezara i 8erona, dokazujući da je “posean položaj -ustrije star koliko i >imska imperija”! Vrhunac uovom poslu je ila /elika privilegija koju je navodno izdao car Gridrih < @ararosa, dajući posena

prava vladarima -ustrije! $datle i potiče titula nadvojvode! >udolf <V je premestio prestonicu u @eč, i počeo izgradnju katedrale .v! .tefana! Fako#e je osnovao i ečki univerzitet! /oku*ao je da ojačadržavu i nizom fiskalnih mera 0 izme#u ostalog “kvario” je novac! (og toga nije io omiljen kod

svojih podanika!/resudan doga#aj za :azurge, io je kada je 1225! godine za cara izaran Gridrih <<< &12256123B'D od tada pa sve do ukidanja carstva 1A5"! godine, krunu su nosili pripadnici porodice :azurg!Gridrih <<< je krunisan u -henu 1224! i u >imu 124! godine 0 io je prvi i poslednji :azurgovac, i

poslednji nemački car krunisan u >imu!Gridrih <<< je io zaokupljen magijom, okultizmom, astrologijom, i sakupljao je i čitao knjige o

tome! Fako#e, io je opsednut genealogijom, i pratio je porodično stalo :azurgovaca sve dotrojanskog kralja /rijama! Fako je nastala tzv! Trojanka teorija o poreklu dinastije! $n je plasiraohazur*ko tumačenje samoglasnika -!%!<!$!+! & Austrija !e vladati celim svetom 0 Austria ,st

*mperare 1r'i Universo'! Gridrih <<< je io omrznut me#u gra#anima @eča, tako da je oravio uVinernoj*tatu! $stao je upamćen kao velika tvrdica!

Gridrih <<< je postavio temelje udućoj moći dinastije jednim uspe*nim račnim aranžmanom! 8aime, na predlog %neje .ilvije /ikolominija &papa /ije << 12A612"2', Gridrih <<< je oženio svog sina=aksimilijana =arijom @urgundskom, naslednicom @urgundije! 8jen otac je io @urgundski vojvodaKarl .meli!



/regovori su vo#eni u jesen 12?B! godine u Friru! Gridrih je izegavao da i*ta oeća urgundskomvojvodi, tako da je Karl .meli ljut napustio Frir! 8akon pogiije Karla .melog u ici kod 8ansija !

januara 12??! godine, postavilo se pitanje udaje njegove ćerke! Grancuski kralj Iuj P< je nameravao dasvog sina, udućeg kralja Karla V<<< venča za =ariju! <pak, ona se odlučila za =aksimilijana!

Fri nedelje po*to je =aksimilijan napustio @eč i krenuo za @urgundiju, =a#ari, na čelu sa svojimkraljem =atijom 7orvinom, “.kitskim =arsom”, su provalili u 9onju -ustriju! $sam godina kasnije,

12A! su zauzeli sam @eč, i držali ga sve do 1235! godine, dok nije umro =atija 7orvin! Gridrih <<< se preselio u Iinc! Gridrihu se pripisuje izreka +eka mo!niji ratuju9 ti se sre!na Austrijo $eni i udaj> 0todrugima daje "ars9 te'i poklanja /enera!

Gridrih <<< i =aksimilijan su se sreli tek posle osam godina &12A! godine', po*to je =atija većzauzeo @eč! .reli su se na putu izvan -hena! + -henu su oravili 15ak dana, a potom su zajednonastavili putovanje za Grankfurt! /otom je =aksimilijan krenuo ka crkvi .v! @artolomeja gde jeoavljen izor za cara! <ako su kneževi već ili podmićeni od strane francuskog kralja Karla V<<<, izor

je protekao glatko! =aksimilijan je izaran i posle nekoliko nedelja krunisan u -henu!7ada je, uz pomoć sina, 1235! godine povratio @eč, Gridrih <<< nije želeo da se vrati u njega, jer niti

je on voleo taj grad, niti su stanovnici voleli njega! $stao je u Iincu, sve manje zainteresovan zadržavne poslove! +mro je 13! avgusta 123B! godine &prejeo se luenica'!

=aksimilijan < &123B6113', Poslednji vite, renesansna ličnost, predmet je mnogih skaski&legendi' u narodu! + stvaranju te legendarne slike, on sam je imao velikog udela, napisav*i dvamemoarska spisa) Theuerdank &mislim -vala draga! .tihovi' i Deisskunig &@eli kralj! /roza'!

+ detinjstvu je vrlo lo*e napredovao u učenju i njegovi učitelji su mislili da je glup! /okazivao jenadmoć samo u fizičkom vežanju i ratničkim ve*tinama! 8jegova rečitost i pamet su do*li o izražajatek kasnije! =ogao je golim rukama da savije potkovicu, i mogao je *akom da zakuca ekser u zid!

/oznati su doga#aji iz lova, koji mu je io velika strast, i u lovu je io veoma ve*t! @io je prijateljsa slikarom -lrehtom 9irerom! &slika) Eovek u kožuhu' Fako#e, voleo je muziku!

Voleo je svoju prvu suprugu, =ariju @urgundsku, ipak ona je umrla krajem marta 12A4! godine, u4oj godini života!

(a razliku od svog oca Gridriha <<< koji je važio za tvrdicu, =aksimilijan je io rastro*an i često prezadužen! =aksimilijan se 1232! godine oženio @jankom .forca, nećakom Iodovika =ora,milanskog vojvode! <pak, carica je ila veoma rasko*na i ekstravagantnaD umrla je 115! godine!

=aksimilijan je pred kraj života io jo* zaduženiji 0 podmićivao je kneževe6izornike da ioezedio izor svog unuka 7arla za cara, zato je pozajmljivao velike svote! /ovukao se, olestan,11A! godine u Firol! /oslednje dane je proveo u krevetu! .ahranjen je ispod oltara crkve uVinernoj*tatu! 8jegovo srce je sahranjeno u @rižu, u sarkofagu =arije @urgundske!

(a =aksimilijana je vezana i legenda o pronalaženju :ristovog pokrova pod oltarom katedrale uFriru! $n je pomerio otlar i na*ao pokrov i kocke koje su acali rimski vojnici koji su :rista razapeli!

7neževi su re*ili da se suprotstave jačanju centralne vlasti! >ajhstag u 5ormsu je '(<*- godine

proklamovao večiti mir kako i učinio kraj me#usonim ratovima feudalaca! +stanovljen je +ajvi3i sud carstva, kao i vlada od 1? članova! /redsednika je treao da postavi car, a članove dijeta! $vomorganu je treala da ude predata sva izvr*na i vojna vlast, kao i upravljanje finansijama!=aksimilijanu ovo nije odgovaralo jer je njegova vlast time ila ograničena! /osle saora uAugsburgu '*,,- godine, uvedena je vlada od 45 članova, sa =aksimilijanom kao predsedavajućim!

Sitno plemstvo E ja>anje graDanstva i kapitalisti>ki3 odnosa E bankari E trgova>ki centri na jugo7apadu i severu $ema>ke

8emačka se, kao deo zapadnog sveta, razvijala u tri stupnja, i shodno tome, ona se u geopolitičkomi kulturnom pogledu može podeliti na tri veće celine) (imsku> Tevtonsku> i #olonijalnu +emačku!

(apadni i južni delovi, osvojeni od >imljana, su do*li pod uticaj rimske kulture! /ostepeno su se ovde pro*irile tekovine materijalne i duhovne kulture čije je žari*te ilo u .redozemlju) počela je da se gajivinova loza, nikli su gradovi 7eln, @on, Frir, =ajnc, .trazur, -ugsurg, @eč!



Tevtonsku 8emačku čini teritorija izme#u >ajne, na zapadu, i Iae na istoku, koja se civilizovalakada je 7arlo Veliki, na prelazu iz A! u 3! vek pokorio .aksonce i hristijanizovao ih!

/osle rimske i tevtonske, nastala je i kolonijalna 8emačka! + vreme $tona < osvojena su područjadana*nje -ustrije! 8jih je pre toga naseljavalo slovensko stanovni*tvo, koje je ilo prore#eno u

pohodima =a#ara! Fo je olak*alo germanizaciju ovih krajeva, koja je posle poede $tona < nad=a#arima na Ie*kom polju 3! godine, rzo i zavr*ena! $dlučujuće uspehe, 8emci su postigli

izme#u 115! i 1B5! godine! /olitički razjedinjena slovenska plemena nisu mogla da se oduprunemačkim vitezovima! ;ermanski prodor je zaustavljen kada je u ici kod Fanenerga &;rinvalda' poljski kralj Vladislav agelonac porazio Fevtonce!

/očetkom 1"! veka, 8emačka je ila i po teritoriji i po roju stanovnika najveća zemlja %vrope!<mala je oko 45 miliona stanovnikaD oko B555 naselja je imalo status grada 0 iako oko 4A55 njih nijeimalo vi*e od hiljadu stanovnikaD B5ak je imalo izme#u dve hiljade i 15 hiljada, a samo 1 vi*e od tog

roja! 8ajveći gradovi su ili 7eln na >ajni, =agdeurg na Iai &oa oko 25 hiljada st!', -ugsurg &5555', 8irnerg, %rfurt, Grankfurt, =ajnc, Vorms!

8ajsiroma*niji deo plemstva plemstva ili su vitezivi 0 riteri ! 8eki od njih su ili u vazalnom

odnosu prema feudalnom gospodaru, a neki neposredno caru, tzv! viteovi 'arstva!Vladari su se sve če*će oslanjali na najamnike 0 pe*adiju! >iteri su ili siroma*ni i živeli su

pljačkajući putnike! Vitezovi carstva su ili ponosni na svoj položaj i smetalo im je to *to nisu ilizastupljeni u .aoru Harstva! @ili su pristalice jačanja centralne vlasti i suzijanja moći kneževa!

;ra#anstvo je u 8emačkoj u 1! veku jako ojačalo! >azvilo se rudarstvo! Vi*e nisu ili dovoljni povr*inski kopovi, nego se u*e i okna! <nvestitori su preuzeli ulogu rudarskih preduzimača! +Vestfaliji, i Ee*koj se vade velike količine srera i akra! 9o priliva zlata i srera iz 8ovog .veta,najveće količine srera su stizale iz 8emačke!

Fako#e, 8emci su ili na glasu i kao dore zanatlije! <pak, krajem 1! i početkom 1"! veka, vodećuulogu preuzimaju trgovci i ankari! ;lavni centar nemačke trgovine i ankarstva io je Aug7burg! Fusu se javile velike trgovačko6ankarske porodice) 8ugeri, 5el7eri, /o36teteri! $ni su uzimalimonopol na najvažnije grane proizvodnje, kao *to je doijanje srera, akra, žive!

/orodica 8uger je ila jedna od najmoćnijih ankarskih kuća u %vropi! >odonačelnik porodice je:ans Guger, seoski tkač! $n se pored proizvodnje, avio i trgovinom, snadevajući ostale tkačevunom, koja je stizala iz Venecije! ako Guger je do kraja 1! veka, preko ogromnih kredita, uspeo daza svoju porodicu oezedi eksploataciju srera, akra, i olova u rudnicima u Firolu, 7oru*koj,=a#arskoj! $d 15! godine, Gugeri su se uključili u trgovinu sa <ndijom 0 najunosniji posao io jeuvoz iera! Fo im je omogućilo da kreditiraju pape i evropske vladare, pre svega :azurgovce!

7ao *to je 8emačka ila politički razjedinjena, tako je ila i privredno nepovezana! 8a severu je

ila razvijena trgovina! Fu je jo* u 1B! veku organizovano moćno udruženje trgovačkih gradova 0:anzeatska liga ili /an7a! + savez je ilo uključeno preko 155 gradova, a glavnu reč su vodili Libek ,2remen, /amburg, Riga, %ancig, Keln! <mali su svoje trgovačke ispostave, kontoare, u Iondonu,@rižu, @ergenu i 8ovgorodu! :anza je uspela da stekne monopol u trgovini na @altiku i .evernommoru! Vrhunac moći dostigla je u 12! veku! 7asnije su počeli da je potiskuju :olan#ani i %nglezi, amoć ovih gradova je slomljena posle velikih razaranja u Fridesetogodi*njem ratu! /oslednji sastanaksaveza je održan 1""3! godine!

/umani7am E univer7iteti E "ra7mo Roterdamski E &o3an Roj3lin E Ulri3 fon /uten

/rvi univerzitet u 8emačkom carstvu je osnovao 7arlo <V Iuksemur*ki &1B2"61B?A', u /ragu

1B2A! godine 0 Karolinum! + sledećih 15 godina, osnovano je jo* 1 univerziteta) @eč &1B"', 7eln&1BAA', %rfurt &1B34', Iajpcig &1253', Frir &12?', =ajnc &12??', Vitenerg &154'C



:umanistički pokret je u 8emačku prodro iz <talije sredinom 1! veka! /rihvatili su ga pojediniaristokratski krugovi, ali je najjače upori*te imao na univerzitetima! &istaknuti humanista KonradIeltis, pravo ime 7onrad /ikel'!

8ajznačajniji humanista zapadne %vrope je "ra7mo Roterdamski! 8jegovo pravo ime je %razmus9eziderijus! >o#en je 12""! godine! @io je vanračno dete jednog sve*tenika i lekareve ćerke!

$drastao je u siroti*tu u ;audi u 8izozemskoj! Kkolovan je u ;audi i 9eventeru! Fu se upoznao sa pokretom )evotio "oderna i italijanskim humanizmom! /ostao je sve*tenik 1234! godine! /otom jeoti*ao u /ariz gde je studirao teologiju! <zdržavao se davanjem privatnih časova! 8jegov #ak, lord=ontdžoj, ga je pozvao u %nglesku 1233! godine! Fu je upoznao engleskog humanistu 9žona 7oleta, iovaj susret je promenio %razmov život!

+skoro je %razmo postao poznat u celoj %vropi! .elio se često iz jednog intelektualnog sedi*ta udrugo, gde je predavao studentima i učestvovao u raspravama sa drugim poznatim orazovanimljudima!

(načajan je njegov rad na kritičkom iučavanju $vetog pisma i dela crkvenih otaca! 7ao doar poznavalac latinskog, grčkog i herejskog, %razmo ih je čistio od pogre*aka i prire#ivao za *tampu uzkomentare!

/eriod od 155! fo 15"! godine je proveo uglavnom u Grancuskoj i 8izozemskoj! /otom je oti*aou %nglesku gde se sprijateljio sa tamo*njim humanistom Fomasom =orom i drugim učenim ljudima!/osle toga je otputovao u <taliju, gde je u Forinu odranio doktorsku disertaciju 15"! godine, i

prisustvovao spektakularnom ulasku pape6vojnika ulija << u @olonju! $d 153! do 112! godine je oravio uglavnom u %ngleskoj gde se družio sa tamo*njim humanistima i držao predavanja, najče*ćena 7emridžu!

&o3an Roj3lin &126144', se uz %razma >oterdamskog, smatra stuom nemačkog humanizma!$razovanje je stekao u vi*e univerziteta &/arizu, @azelu, Iincu, =ilanu, >imu'! $n se naročito avioistraživanjima u olasti grčkog, latinskog i herejskog jezika! (a njega se pričalo da je kao student iotoliko uporan u učenju herejskog, da nije pu*tao da neki rain pro#e pored njega, a da ga ne*to ne

pita!/otom se acio na učenje 7aale! Hilj >ojhlinovih studija ilo je proučavanje @ilije kako i

najznačajniji izvor hri*ćanstva kritički očistio od pogre*nih prevoda i tumačenja! >ojhlin, kao i%razmo, nije udarao na temelje hri*ćanske religije, nego je zahtevao preporod i oči*ćenje crkve odnepravilnosti! 7ada je 153! i 115! godine, zog spletkarenja Pfeferkorna, do*lo do carskog ukaza ouni*tenju jevrejskih knjiga, >ojhlin se tome suprotstavio! <z toga se izrodila polemika izme#uhumanista koji su pri*li >ojhlinu, i katoličkih teologa, dominikanaca iz 7elna!

+ pamfletima koje je ojavio 111! godine 0 1čno ogledaloD i 11B! godine 0 Protiv kelnskihklevetnika, >ojhlin je razmatrao pitanja vere, filozofije i načina orazovanja! $javio je 112! godine

Pisma istaknutih ljudi! /umanisti i7 "rfurta su ojavili satiru Pisma mračnjaka, koja je ila

usmerena protiv kelnskih teologa! + njima su se humanisti podsmevali licemerstvu, neprimernomživotu i neznanju sve*tenstva, pre svega lo*em latinskom, zamerali im na “kuhinjskom latinskom”,kako su govorili humanisti!

9rugi čuveni nemački humanista io je Ulri3 fon /uten &12AA614B'! $tac mu je io sitni riter, i poslao je +lriha u manastir u Guldi! Fu je doio doro orazovanje, ali je u 1"oj godini poegao izmanastira! /ostao je vitez6lutalica, i pristalica humanizma! $d svoje 42! do 43! godine je oravio u<taliji &114611?', gde je studirao pravo! Fu je io ogorčen načinom života papa i smatrao rimskukuriju jednim od neprijatelja nemačkog naroda i njegovog ujedinjenja! <smevao je indulgencije kaoomanu prostih ljudi! ;ovorio je) +ije li te stid Julije ?**@ da prodaje3 ono 3to je potre'nije te'i negodrugima.

+lrih je ma*tao o ujedinjenoj 8emačkoj, i plemićkoj demokratiji! /ovezao se sa humanističkimkrugovima u 8emačkoj, najpre sa #rotusom (u'ijanom sa kojim je oti*ao u %rfurt, gde je učestvovaou sastavljanju Pisma mračnjaka! +čestvovao je i na saoru u -ugsurgu i u svom govoru je podržao

predlog pape Iava P da se organizuje pohod protiv Furaka! /održavao je reformaciju u 8emačkoj!



1artin Luter i po>etak reformacije E Luterovo poreklo i mladost E opro6tajnice i <* te7a

=artin Iuter je ro#en 15! novemra 12AB! godine u .aksoniji! Kkolu je učio u =agdeurgu, astudirao je na univerzitetu u %rfurtu! 8jegov otac je želeo da studira prava! =e#utim, Iuter je uprkostome odlučio da stupi u manastir, u red -vgustinaca! /reživeo je udar groma na putu izme#u %rfurta isela Ktoternhajma i posle toga se zavetovao da će se zamona*iti! (a sve*tenika je rukopoložen 15?!

godine, u 42oj godini života!+ manastiru se posvetio proučavanju .v! -vgustina i zavoleo njegove spise! + skladu sa duhovnimstrujanjima toga vremena, i on je io protivnik sholastičara i -ristotelove filozofije! &cilj sholastike nijenaći istinu, već shvatiti i opravdati već ojavljenu istinuD argumentima se pozivaju na autoritete 0Hrkvu, @iliju'! edno vreme je, i helenizovao svoje ime u %leuterije! =alo je mario za književnost itradicije antičkog sveta! /re*ao je u avgustinski manastir u Vitenergu u .aksoniji, gde je 154! godineosnovan univerzitet i tu je postao doktor i pet godina je predavao .veto pismo!

Iuter je io oziljan i poožan fratar, koji se krajnje disciplinovano pridržavao svih strogih pravilasvog reda! $n je see podvrgavao strogim postovima i stalnom du*evnom preispitivanju! @io jeopsednut pitanjem greha! =islio je da je toliko gre*an da se neće moći iskupiti! Vremenom je do*ao dozaključka da je čovek sla da sam sei izori spasenje, da se čovek ne može iskupiti dorim delima, i

da je izvor spasenja vera! :rist je taj koji je svojim mučeni*tvom iskupio čoveka, a to ne može učinitini gre*ni vernik, ni sve*tenstvo! $pro*taj je dar koji se ne može zadoiti!

Iuter je imao prilike da oravi u >imu, putujući tamo crkvenim poslom, najverovatnije u zimu1116114! godine, i io je zaprepa*ćen načinom života rimskih iskupa!

.vi ovi Iuterovi stavovi i razmi*ljanja nisu ga doveli u suko sa zvaničnim crkvenim krugovima!/ovod za to je ila prodaja indulgencija &opro*tajnica'!

8ajveći prolem papa u skupom renesansnom svetu, ila je esparica! /ape su se zaduživale kodvelikih ankarskih kuća) =ediči u GirenciD Lustinijani u LenoviD Gugeri u -ugsurgu! <zme#u ostalihvidova prihoda, postojale su i opro6tajnice 0 indulgen'ije! (a izvesnu svotu novca koju i darovaocrkvi, vernik i doijao dokument kojim su njemu, ili nekome od njegovih ližnjih, ili opro*teni gresina onom svetu! Fo je ilo sasvim uoičajeno u to vreme!

9o velike akcije prodaja opro*tajnica do*lo je u severnoj 8emačkoj zog novca koji je io potrean Al'rehtu -oencolernu, nadiskupu =ajnca! 7ao nadiskup =ajnca, io je jedan od ?kneževa6izornika! $n je držao tri visoka položaja, i za to je treao da isplati veliku svotu novca papi, i

pozajmio je novac od Gugera iz -ugsurga! 7ao garant za isplatu duga, oavezao se da će služenonajaviti i prodavati po 8emačkoj indulgencije!

/osle dve godine, od 11! do 11?! nadiskup -lreht je prodajom indulgencija priavio tek polovinu potrene svote! /rodaja je nastavljena, i ila je praćena propovedima! $vo je 11?! godine ilo povereno rečitom i orazovanom dominikancu &o3anu Tecelu! $n je opro*tajnice prodavao uz propagandnu kampanju! &ustanovio je cenu za svaki greh, a cena je varirala od položaja, ogatstva'!

7nez6izornik .aksonje io je 8ridri3 1udri! @io je vaspitan u himanističkom duhu! $snovao jeuniverzitet u Vitenergu! <ako humanista, io je ponosan na ogromnu zirku crkvenih relikvija! @io jeoziljan kandidat za carsku krunu, pored 7arla :azur*kog i francuskog kralja Gransoa <, ali je odioda u#e u izor! $n je Iutera postavio za profesora teologije 114! godine i Iuterovog saradnika inastavljača njegovog dela 0 %ilipa "elanhtona 0 za profesora grčkog!

Iuter se suprotstavio sakupljanju opro*tajnica! /okazali su mu prepis uputstava koja je nadiskup-lreht od =ajnca dao Fecelu i to ga je razljutilo! $n je ?'- oktobra '*'9- godine u 5itenbergu

prikucao papir na kome je io ispisan tekst <* te7a o opro6tajnicama! $n je napao prodajuopro*tajnica kao davanje lažnog spokoja prostodu*nim i lakovernim gre*nicima! Iuter je na kraju

pozvao sve one koji se ne slažu sa onim *to je u tezama izneto, na teolo*ku raspravu!



Reakcije na <* te7a E podr6ka u nema>koj javnosti E ra7govor sa Kajetanom u Augsburgu'*':- E teolo6ki dvoboj sa &o3anom "kom u Lajpcigu '*'<- E 7ao6travanje sukoba sa katoli>kom

crkvom E i7bor Karla 5 7a cara

+ tezama nije ilo ičeg *to i jasno ukazivalo na krivoverje! 8adiskup -lreht nije io čovek

koga su zanimale teolo*ke rasprave! <pak, primetio je da protesti nepoznatog teologa smanjuju prodajuopro*tajnica i priliv novca u njegovu lagajnu!/apa Iav P se, tako#e, nije mnogo oazirao na istup mladog, nepoznatog profesora! /o*to je

predstojao izor za novog cara .vetog rimskog carstva nemačke narodnosti, papa nije želeo da pojačava neraspoloženje 8emaca! 8aredio je glavaru avgustinskog reda u 8emačkoj da ućutka svojeljude!

=ožda i se Iuter i povukao da nije doio jaku podr*ku u 8emačkoj! 8ajvažnije je da ga je uzeo uza*titu saksonski knez6izornik Gridrih =udri! $n se nije mnogo razumeo u teolo*ke pojedinosti, ali je

io ponosan na univerzitet koji je osnovao i gajio je, kao i većina 8emaca, netrepeljivost prema<talijanima!

8emačka je tokom 1! veka doživljavala privredni uspon! 8jeno gra#anstvo i plemstvo nisu ili

zadovoljni time *to se sve odluke o verskim pitanjima donose u >imu! < nemačka inteligencija,zahvaćena humanističkim učenjem, je stala na stranu Iutera!

9ominikanski red, čiji je fratar io i Fecel, io je zadužen za iskorenjivanje jeresi, i imao je vodećuulogu u <nkviziciji! 9ominikanci su smatrali da je Iuter jeretik, i poku*ali su to da dokažu! Fvrdili suda je =artin Iuter doveo u pitanje autoritet pate, *to jeste jeres!

/apa je poslao kardinala Kajetana da oavi razgovor sa Iuterom! $d 14! do 12! oktobra '*':!godine, Iuter je u Augsburgu odgovarao pred 7ajetanom! 7ardinal nije želeo da raspravlja oopro*tajnicama nego o pouni protiv papinog autoriteta, i naredio je Iuteru da povuče svoje reči!

/rijatelji su Iutera, u toku noći, na rzinu odveli iz -ugsurga! Iuter je tada napao papu! Ktampao je rezime svojih saslu*anja pred 7ajetanom i dodao mu komentareD tako#e, tu je i napao učenje o@ožanskom prvenstvu i nepogre*ivosti .vete stolice!

/apa je i dalje io popustljiv! Har =aksimilijan < je io na samrtničkoj postelji, i političke strasti u 8emačkoj su se razuktale! Grancuski kralj Gransoa < je preko svojih agenata delio velike svote novca po 8emačkoj, kako i sei oezedio podr*ku u izoru za carsku krunu!

Fokom prvih meseci 113! godine, Iuter se intenzivno posvetio proučavanju pitanja o položaju inadležnosti pape! +pore#ujući zvaničan stav crkve i @iliju, do*ao je do rojnih dokaza da papa nijeneprikosnoveni poglavar crkve! Vrhovna vlast nad crkvom pripada $p*tem crkvenom saoru!

.ledeći korak u razmimoilaženju Iutera sa katoličkom crkvom ila je njegova rasprava sa&o3anom "kom! ohan %k je io dominikanac, i profesor teologije! >asprava izme#u njih dvojice jeodržana u junu i julu '*'<- godine u Lajpcigu, u dvorani zamka /lajsenerg!

ohan %k je io veoma ve*t u raspravama i zunjivao je Iutera svojim pitanjima! Iuter se veomalo*e sna*ao! %k je postepeno navodio Iutera da iznese stavove koji su ili slični husitskoj jeresi! Iuter je io dosledan, i vi*e je io usmeren na ono *to je on smatrao istinom nego na to da poedi u diskusiji!.uočen sa %kovim lukavim pitanjima, Iuter je uradio upravo ono *to je %k želeo! Fako#e, %k je naveoIutera da kaže kako i crkveni saor može da pogre*iD i priznao je da je an :us io delimično u pravu!

Iuter je pre*ao tačku sa koje nije ilo povratka! 7renuo je dalje u suko sa katoličkom crkvom i počeo svoje potpuno odvajanje od nje!

8akon izora 7arla :azur*kog za cara &*panski kralj 11", car 11361"' 4A! juna 113!godine, u 8emačkoj se pojačavala netrepeljivost prema papi Iavu P! 7arlo V se nalazio u Kpaniji i jo*nije stigao u 8emačku kako i sredio stanje!

+ toku '*+,- godine, =artin Iuter je napisao, izme#u ostalog, tri rasprave koje su činile temeljnjegove reforme) Hri3:anskom plemstvu nemačkog naroda, !avilonsko su5anjstvo 'rkve, i 9 slo.odi hri3:anina!



/rva rasprava, koju je, za razliku od sledeće dve, pisao na nemačkom, ila je najrevolucionarnijaod svih njegovih spisa! Po7vao je nema>ke vladare da na osnovu svog položaja uzmu sei za pravoda reformi6u crkvu, po*to sve*tenici ne žele da to sami učine! Iuter je smatrao da je reformaneizvodljiva ako se ne uni*ti papska moć u 8emačkoj, i to su treali da učine kneževi! Fražio je odvladara da očiste crkvu, da spreče razuzdanost i korupciju kod sve*tenstva, da reformi*u univerzitete,da donesu zakone o moralnoj reformi!

Otvoren sukob sa papom E Luter spaljuje papsku bulu E ekskomunikacija E Sabor u 5ormsu'*+'- godine

/apa je shvatio da je svojom pomirljivo*ću pustio Iutera da ode suvi*e daleko! 9oneo je 1! juna'*+,- godine ulu *+surge 4omine &Ustani &ospode, ili tako nekako' kojom je osudio Iuterovestavove kao jeretične! Veći deo ule je sastavio dominikanac ohan %k! Vernicima je nare#eno daspaljuju Iuterove spise gde god ih na#u! .amom Iuteru je dat rok od dva meseca da se javno pokaje iliće iti ekskomuniciran!

.tanje u 8emačkoj je i*lo Iuteru na ruku! @iskupi, kneževi i univerziteti su nerado dozvoljavali dase ula ojavi na njihovom području jer su strahovali od negodovanja stanovni*tva!

Iuter je <- decembra '*+,- godine, pred gomilom gra#ana, profesora i studenata, koja se okupilaizme#u zidina Vitenerga i reke Iae, javno spalio knjige kanonskog pravaB papske dekrete i bulu!=esec dana kasnije, ?- januara '*+'- godine Iuter je izop*ten iz crkve! /apa je tako doneo odluku,sada se čekalo da se vidi *ta će uraditi car! 7arlo V nije io u dorim odnosima sa papom Iavom P, alinije mogao da otkaže poslu*nost >imu, jer ako i podržao reformaciju, izguio i podr*ku Kpanije,koja je ila najjači oslonac njegove moći!

7arlo V je aprila '*+'- godine otvorio sabor u 5ormsu! Iuteru je car garantovao ezednostukoliko do#e u Vorms, i Iuter je tako i uradio! + prisustvu cara, Iuter je io spreman da prizna nekegre*ke, ali ne i da opovrgne napad na papu! 8akon 42h razmi*ljanja, Iuter je rekao da ne može i daneće da opozove ono *to je rekaoD i da neće ići protiv savesti! /otom se povukao u svoje oravi*te! Odstrane cara i Sabora stavljen je van 7akona!

2oravak u 5artburgu E prevod 2iblije na nema>ki '*+')'*++- godine

(a Iutera se porinuo njegov za*titnik Gridrih =udri! $n je organizovao lažnu otmicu, po*to je prethodno o tome oavestio Iutera! Iuter je odveden u zamak Firnig, i pustio je da mu izrastu rada ikosa! 9oio je rasko*no odelo i mač, i predstavljao se kao vitez ;eorg! /otom se premestio u zamak5artburg &tu je io i :itler zatvoren'! 8jegovo dorovoljno zatvoreni*tvo je trajalo godinu dana, odmaja 141! do 1! marta 144! godine!

=učilo ga je pitanje greha i ora sa #avolom, i io je telesno i duhovno klonuo! <pak, urzo seoporavio, i krenuo da prevodi 2ibliju na nema>ki! Jelja da .veto pismo prevede sa latinskog na

govorni narodni jezik je velika tekovina Iutera i ostalih reformatora! /o*to je @ilija najčitanija knjigai temelj hri*ćanskog verovanja i kulture jednog naroda, njen prevod je io i važan korak kaorazovanju modernog književnog jezika! /revod je revidirao njegov mla#i kolega, prijatelj, inastavljač njegovog dela 8ilip 1elan3ton! $ema>ka 2iblija je 7avr6ena '*?(- godine i uz Iuterovecrkvene pesme postala je jedan od stuova reformacije i nemačke kulture!

$astavak Reformacije E 8ilip 1elan3ton E na>ela Luterovog verou>enja

9ok je Iuter io u dorovoljnom izgnanstvu u Varturgu, reformacija se produljivala! + tome jenajveću zaslugu imao Gilip =elanhton! 7ao doar naučnik, postao je profesor grčkog na univerzitetu uVitenergu! @io je umerenije naravi i skloniji kompromisu od Iutera!

$d 14! do 14A! godine postavljeni su temelji reformisane crkve u 8emačkoj, i u pogleduveroučenja i organizaciono)1' $dačena je vlast pape!



4' +kinuti su manastiri! =anastirska imanja su pripala kneževima koji su na svojoj teritorijisproveli reformaciju!

B' +kinut je celiat sve*tenika!2' $d sedam svetih tajni, Iuter i njegova crkva su priznavali samo tri) kr*tenje, ispovest i pričestD

kasnije samo dve) kr*tenje i pričest! /ričest je i za vernike uvedena u oa vida &i vinom i hostijom'!' /o*to nije priznavana sveta tajna rukopoloženja sve*tenika, on nije vi*e io posvećeno lice, već

samo najorazovaniji vernik! .vako ko je io kr*ten smatran je hri*ćaninom i u slučaju da je imaoodgovarajuće orazovanje i vodio primeran život, mogao je iti sve*tenikD to je tzv! laičko sve*tenstvo!"' $dacio je sveto predanje i sve ostale sastojke oreda i verovanja za koje se smatralo da nisu

utemeljeni u .vetom pismu!?' $dacio je misu, tj! rimokatoličko ogosluženje kao vrstu duhovnog oživljavanja :ristove

žrtve! +veo je propoved! @ogosluženje vi*e nije ilo na latinskom, nego na nemačkom jeziku! /rvihosam pesama je napisao Iuter i ojavljene su u Vitenergu 142! godine! 8ajčuveniji Iuterov psalam,

Bog je na39 tvrdi grad , je nastao 14?! godine!<zgled crkava je pojednostavljen! Iuteranske crkve nisu ile ukra*ene slikama i skulpturama, a

orgulje su zadržane!Iuteranska crkva je zadržala iskupe, koji su nadgledali rad sve*tenstva, ali vi*e nisu imali velika

prava kao u katoličkoj crkvi! 8a čelu crkve nalazila se konzistorija &savet', telo koje je imenovaovladar! + njega su ulazili pravnici i teolozi!

Iuter se oženio iv*om monahinjom 7atarinom fon @ora sa kojom je imao B sina i B ćerke!/odsticao je i ostale sve*tenike i monahe da se žene! + njihovoj kući, se okupljao veliki roj Iuterovihsledenika, sa kojima je Iuter raspravljao o teolo*kim i drugim prolemima! edan od Iuterovih

prijatelja je počeo da zapisuje *ta se sve govorilo za stolom! edan od Iuterovih sagovornika,-urifaer, je posle 45 godina, ojavio izor iz različitih zirki ovih zapisa! Fako je nastala knjiga

(agovori a stolom, značajan, ali ne sasvim pouzdan izvor!

Tok Reformacije u $ema>koj '*++)'***- godine

Iuterova pouna je snažno odjeknula u 8emačkoj! .vaki sloj stanovni*tva je u Iuterovih = tea video i izraz svojih težnji! .vetovni kneževi su videli priliku da oduzmu crkvi njene ogromne posede iojačaju svoju moć u odnosu na cara! .itno plemstvo, riteri, su tako#e želeli da doiju svoj deo uraspodeli crkvenih imanja! ;ra#anstvo, zanatlije, i trgovci su želeli “jeftinu crkvu”, a najsiroma*nijislojevi su u crkvi videli feudalca i stu nepravednog poretka!

Fako je 8emačka ila zahvaćena nizom socijalnih pouna, koje su doijale razmere gra#anskograta! Fo su Ustanak ritera '*++)'*+?D 5eliki selja>ki rat '*+()'*+*D i dva malkaldenska rata'*(@)'*(9 i '**+)'***! godine!

Riterski rat .'*++)'*+?0/rvi su se digli na oružje riteri! Fo je io tzv! Riteski rat '*++)'*+?! godine! Vo#e riterske stranke

ili su 8ranc fon #ikingen i Ulri3 fon /uten!+ avgustu '*++- godine, (ikingen je okupio, u Landau, skup*tinu plemića rajnske olasti i

susednih zemalja! 8a toj skup*tini je potpisana Povelja .ratskog sporauma, kojom su se ujedinjavaliriteri! (ikingen je odlučio da napadne biskupa Trira Ri3arda!

>iterska vojska je septembra '*++- godine napala Trir! (ikingen je očekivao da će gra#ani prećina njegovu stranu, ali su oni ostali vreni nadiskupu! Iuterove pristalice nisu želele da se pridružeriterskom ustanku! /osle pet uzaludnih juri*a, riteri su digli opsadu!

7neževi, okupljeni u 0vapsku ligu, su krenuli da gu*e ustanak! Iako su potukli ritere, i krenuli da

uni*tavaju njihove zamkove! (ikingen je smrtno ranjen, a :uten je poegao! %razmo >oterdamski je u@azelu odio da mu pruži utoči*te! + Hirihhu ga je zrinuo *vajcarski reformator Ulri3 Ivingli!



Selja>ki rat '*+()'*+* E anabaptisti

.eljački nemiri su zahvatili gotovo celu 8emačku! 5eliki ustanci su podignuti u tri oblasti)vapskoj i varcvaldu, 8rankoniji, Tiringiji i Saksoniji!

8a Veliki seljački rat su veliki uticaj imale ideje reformacije! Iuterovi sledenici, kao AndreasKarl6tat i Tomas 1incer, su u svojim propovedima iznosili ideje o dru*tvenoj jednakosti i zagovarali

ru*enje postojećeg feudalnog poretka, za koji su smatrali da nije u skladu sa hri*ćanskim učenjem!7asnije će se na temelju ovog učenja orazovati niz sekti koje su poznate pod imenom ana.aptisti !/ristalice ovog učenja su, uglavnom, ili zanatlije, siroma*ni seljaci, rudari! <me su doili po*to su

odbacivali kr6tenje dece jer za to nisu na*li potvrdu u .vetom pismu! $ni su odbijali da obavljaju javne slu=beB 7aklinju seB slu=e vojskuB re6avaju sporove pred sudom- #alagali su se 7a slobodusavesti i odvajanje crkve od dr=ave! Fako#e, odbacivali su privatno vlasni6tvo i tra=ili 7ajednicuimovine!

edan od anaaptista io je Tomas 1incer! $n je maja 145! godine stao na čelo verskog pokretau gradići Ivikau! $n je pristalice na*ao me#u zanatlijama, najvi*e suknarima! =incer, 8ikolas Ktroh,Fomas 9rekel i =arkus Fome, tzv! Proro'i i Cvikaua su želeli da osnuju /ristovo kraljevstvo, tj!državu ez kralja, ez sudija i ilo kakvih činovnika, i ez crkve! /o*to su vlasti u Hvikau suzile

pokret, Proroci i vikaua su se sklonili u Vitenerg!7ada se Iuter vratio iz Varturga, počeo je da zavodi red u VitenerguD on je io protivnik

radikalnije reformacije!=incer je pred kraj 142! i početkom 14! godine sastavio Artikel'rief ? /ismo s tezama @, koje je

predstavljalo program udućeg ustanka!7ada je ovo pismo nastalo, ustanak je već počeo u južnom varcvaldu, u grofoviji tilingen!

<stovremeno su počeli nemiri u gradiću Valdsgut, gde je delovao anaaptistički propovednik/ubmajer!

9a i doili na vremenu, predstavnici vlasti su počeli pregovore sa seljacima, koji su se otegli krozfebruar i mart '*+*- godine! =incer je io protiv pregovora! Kvapski savez &osnovan 12AA' je

predložio seljačkim vo#ama da napi*u svoje zahteve i žale! Fako je nastao dokument, poznatiji kao/0 tačaka!

9ok su pregovori tekli, Kvapski savez je sakupio vojsku, čiji zapovednik je io Georg Tru37es!$n je posle nekoliko ori uspeo da organizuje nove pregovore, potkupljujući nepismene seljačkevo#e! .a pojedinim ustaničkim odredima je sklopio spora7um u 5ajngartenu!

+stanak u 8rankoniji, je počeo, otprilike, u isto vreme kada i u Kvapskoj! Hentar ustanka io jegrad /ajlbron u kome je prevladala revolucionarna struja, koja je aprila '*+*- godine otvorila vrataseljačkoj vojsci! .eljake su predvodili osiroma*eni plemići, kao npr! 8lorijan Gajer!

<pak, do*lo je do razdora u ustaničkim redovima! edan deo pomirljivijih vo#a, na čelu sa5endelom /iplerom, izarao je za vojnog zapovednika plemića Geca fon 2erlingena! .a drugestrane, ostala je orena struja sa odredima kojima su komandovali eklajn >orah i Glorijan ;ajer!

+merenjaci su 3! maja '*+*- godine sastavili tzv! /ajlbronski program koji je u većoj merisadržavao zahteve u korist gra#ana nego seljaka!9ok su seljaci formulisali svoje zahteve, na Grankoniju je krenuo Georg Tru37es! ;ra#anstvo je

odmah počelo pregovore sa Fruhzesom! .eljaci su uvideli da su izdati! /oslednji otpor pružili suustanici u 5ircburgu! <pak, gradsko veće je otvorilo vrata Fruhzesovim trupama koje su savladaleustaničku vojsku!

+ severnoj 8emačkoj, Saksoniji i Tiringiji, vo#a ustanka io je Tomas 1incer! $n se posle putovanja po jugu 8emačke, nastanio u gradu 1il3au7enu!

Vojska pod zapovedni*tvom saksonskog kneza je krenula prema ustanicima! =incerov odred nije io ni oučen ni disciplinovan! 7od 8ranken3au7ena je ustanička vojska potučena! =incer je

zaroljen, i sa svojih 5ak sledenika poguljen!=ilhauzen se predao +*- maja '*+*- godine!Iuter je osudio ustanak i anaaptiste! $gorčen ustankom i zlodelima koja su počinili ustanici,

Iuter je napisao na četiri stranice spis Protiv u.ilačkih hordi seljaka!



1insterska komuna '*?()'*?*

/osle seljačkog rata, 1BB! godine grupa anaaptista je na*la plodno tlo u =oravskoj, kao i u:olandiji! -naaptisti iz =instera u Vestfaliji, pod vo#stvom iv*eg luteranskog propovednika@ernarda >otmana, su se suprotstavili svom feudalnom gospodaru, katoličkom iskupu!

/očetkom 1B2! godine, u =inster su do*li i holandski proroci, ohan =atijasun, i njegov učenik

ohan @ojkelsun, poznatiji kao &o3an i7 Lajdena! 8jihove pristalice su feruara 1B2! godine zauzelegradsku skup*tinu i potom su svi oni koji su odili da im pri#u proterani! ;rad je progla*en utoči*tem potlačenih!

@iskup =instera je sakupio vojsku, i počeo opsadu grada! =atijasun je sa vojskom izvr*io juri*, ali je poginuo! Vo#stvo je tada preuzeo ohan iz Iajdena! $n i njegove pristalice su stvorili pravuteokratsku državu, koja je postojala godinu dana!

ohan iz Iajdena je progla*en kraljem 8ovog .inaja! 9oneo je zakone o ukidanju privatne svojine,i uvo#enju zajednice doara! 9isciplinu je strahovladom održavao 7niperdolnik 0 nosilac mača!/ozivajući se na .tari zavet uveo je poligamiju!

/o*to je ilo jasno da se =inster ne može odraniti, ohan iz Iajdena je dozvolio da svi koji želenapuste grad i da se predaju! 1inster je osvojen juna '*?*- godine, po*to su neki gra#ani otvorili

kapije iskupovoj vojsci!

Anabaptisti posle Selja>kog rata i 1insterske komune E /uteriti u 1oravskoj i 1enoniti u$i7o7emskoj

+ =oravskoj je 14"! godine osnovana verska zajednica na čelu sa akoom :uterom 0/uteritska bra;a! :uter je poguljen 1B"! godine, ali su :uteriti opstali! 8jihov centar je io

8ikolsurg! :uteriti su ili časovničari, prepisivači, nožari, keramičari! Fe*ko su stradali u vremeFridesetogodi*njeg rata &1"1A61"BA' 1"41! godine, a 1"44! su proterani iz =oravske!

9ruga značajna anaaptistička zajednica ili su 1enoniti u :olandiji! 9oili su ime po svomosnivaču =enu .imonsu!

JKne=evska reformacija E sabori u $irnberguB Regen7burgu i pajeru E Aug7bur6kaveroispovest

/osle ritera i seljaka, na scenu su stupili nemački kneževi! $dluka saora u Vormsu &141' ostavljanju Iutera i njegovog učenja van zakona je odgo#ena!

9ržavni saor u $irnbergu je 144! godine potvrdio odluku iz Vormsa, ali je na neodre#eno vremeodložio njeno stupanje na snagu! 7atolički kneževi su u Regen7burgu '*+(- godine sklopili savez

protiv Iuteranaca!9a i se odranili, protestantski kneževi su iste, 142! godine, u Forgau sklopili odrameni savez!

$držana su dva dr=avna sabora u pajeru! 8a prvom, '*+@- godine, Iuteranci su izorili odlaganjesprovo#enja vormskog edikta! 8a drugom Kpajerskom saoru, '*+<- godine, katolička većina jeodacila zaključke iz 14"! godine i tražila da se silom sprovede Vormski edikt! 8a ovu odluku je "luteranskih kneževa i 12 gradova uložilo protest, od koje reč protestant za pristalice reformacije vodi

poreklo! Har 7arlo V je potom sazvao novi saor u -ugsurgu!7arlo V je sabor u Augsburgu sazvao '*?,- godine! Iuter i njegove pristalice su odlučili da

formuli*u načela svoje vere i predoče ih caru i saoru! Fo je dokument koji se naziva Augs.ur3kaveroispovest ! Augs'ur3koj veroispovesti su prethodili tzv! Clanci i7 vaba3a, gde je Iuter u ?5 tačaka

povukao jasnu razliku izme#u njegovih verskih načela i učenja drugog reformatora, Kvajcarca +lrihaHvinglija! 2lanke i 0va'aha je ulažio Gilip =elanhton! $d 4A članaka Augs'ur3ke veroispovesti, 41se slagao sa učenjem rimokatoličke crkve!

/apska delegacija na .aoru, koju je predvodio Lorenco #ampe6o, je odila sporazum sa protestantima *to je izraženo u dokumentu onfutatio &$povrgnuti' iz avgusta 1B5! godine!Augsbur6ki sabor, okončan novembra '*?,- godine je doneo odluku da se izvr*i Vormski edikt!



malkaldenski ratovi E Aug7bur6ki verski mir

/rotestantski kneževi su se osetili ugroženim! .astali su se decembra '*?,- godine umalkaldenu! >aspravljali su o merama odrane! /očetkom 1B1! godine, pod vo#stvom 8ilipa/esenskog &on je me#u prvima, od 142! godine počeo da sprovodi reformaciju u :esenu', stvoren jeoružani defanzivni savez 0 7malkaldenski save !

+ to vreme, 1B46121!, 7arlo V je io odsutan! >atovao je sa Grancuzima i predvodio je pohod protiv Furaka na Funis! Harstvom je upravljao njegov rat 8erdinand! 7ada se vratio, 7arlo V je'*('- godine na saoru u Regensburgu poku*ao da izmiri katolike i protestante, ali ni jedni ni druginisu to želeli da učine! 7arlo je potom re*io da to učini silom! .klopio je 122! godine mir saGrancuzima u 7repiju &$smi italijanski rat 1246122'! /apa je 12! godine otvorio Tridentskisabor! 7arlo V je odlučio da pokori pounjene gradove i kneževe!

Prvi malkaldenski rat je trajao od 12"! do 12?! godine! /oedili su car i katolici! /resudno je ilo *to je na njihovu stranu stao saksonski vojvoda 1oric, od protestanata nazvan Juda! =oric je io protestant, ali je želeo da smeni Johana %ridriha, predstavnika druge grane porodice čiji su pripadnicinosili titulu kneza6izornika!

=oric je tako pre*ao na stranu cara! Važnu poedu su katolici odneli u lizini 1ilberga na Labi+(- aprila '*(9- godine! + ovoj ici važnu ulogu su odigrale *panske trupe koje je predvodio vojvodaod -le &Gernando -lvarez de Foledo'!

<zornik ohan Gridrih i landgraf Gilip :esenski su zaroljeni! Har je potom u*ao u Vitenerg, gde je ohan Gridrih potpisao kapitulaciju 13! maja 12?! godine kojom je titulu izornika ustupio =oricu.aksonskom!

<pak, poeda kod =ilerga nije re*ila 7arlove proleme, i nije dovela do uspostavljanja verskog jedinstva u carstvu! 7arlo V je opet sazvao sabor u Augsburgu koji je zasedao od septembra '*(9-do maja '*(:- godine! 8a njemu je donet dokument, tzv! nterim, kojim je poku*ao da pomirikatolike i protestante, ali opet ez uspeha!

/otom je =oric .aksonski istupio protiv cara! :teo je da osloodi tasta &Gilipa :esenskog 6 =oric je io oženjen njegovom ćerkom' i povrati ugled koji je zog izdaje izguio! $n i protestantskikneževi su potražili saveznika u francuskom kralju! +govorom u amboru '**+- godine oni su

priznali -nrija << &12?613' za vikara &namesnika' carstva i dozvolili mu da zauzme tri iskupije 0=ec, Ful i Verden!

=oric .aksonski je poku*ao da zaroi 7arla V u <nsruku, ali mu je car poegao! /otom se =oric.aksonski nagodio sa ratom 7arla V, Gerdinandom, u /asau, i priključio pohodu na Furke u=a#arskoj! /osle toga, =oric je zaratio protiv -lerta -lkiijada markgrofa @randenurga! =oric ga

je potukao 3! jula 1B! godine kod (iverzhauzena!>at izme#u protestanata i katolika u 8emačkoj je okončan Augsbur6kim verskim mirom +*-

septembra '***- godine! $snovni princip na kome je ostvaren mir io je 'uius regio eius religio 0

čija emlja onoga i vera!

ULR/ I5$GL R"8OR1AI&A U IR/U

Kvajcarska konfederacija se, početkom 1"! veka, sastojala od 1B punopravnih kantona, i izvesnog roja tzv! potčinjenih teritorija u koje su konfederacija i njeni članovi slali svoje namesnike 0 fogte!$ve potčinjene zemlje su ile rezultat osvajanja na račun -ustrije, .avoje i =ilana!

$snovno jezgro konfederacije činili su tzv! 6umski kantoni &vicB UriB Untervalden' koji susklopili izme#u see savez jo* krajem 1B! veka &1431', a zatim su im se pridružili Lucern i Iug!

Vlast u pojedinim kantonima je pripadala privilegovanom gornjem sloju! + *umskim kantonima, to

su ili krupni zemljoposednici, a u gradskim kantonima, patricijski rodovi!

Ulri3B ili /ulderi3 Ivingli je ro#en 12A2! godine u seljačkoj porodici u aplskom selu5ild3au7enu! +čio je u @eču kod humaniste 7onrada Heltisa, i predavao je latinski jezik u @azelu!



@io je humanista i doar poznavalac antike! .ve*tenik je postao u ;larusu 15"! godine! + -jnzidelnu je prvi put '*'@- godine, počeo da izražava, nezavisno od Iutera, reformatorske ideje!

/re*ao je '*':- godine u Iiri3! 8a njegovo navaljivanje, vlasti u Hirihu su zaranile prodajuindulgencija 144! godine! Hvingli je istupao i protiv celiata sve*tenika! + svojim reformatorskimzahtevima nai*ao je na punu podr6ku gradskog ve;a u Iiri3u! $d 14B! do 14! godine u Hirihu jeizvr*ena reformacija! 8ajpre je izvr*ena konfiskacija manastirskih imanja! /otom su ukinuti misa,

po*tovanje ikona i svetaca, i uvedena je pričest u oa vida! (a razliku od Iutera, Hvingli nije verovaou transupstanciju &tj! u pretvaranje hlea i vina u telo i krv :ristovu prilikom priče*ća'! $n je smatrao priče*će samo simoličnom radnjom koja se oavlja kao uspomena na tajnu večeru!

$soenost Hvinglijeve reformacije ila je u tome *to je čitava reforma tekla pod nadzorom, i uzuče*će gradskih vlasti!

Hvingli je po uverenju io repulikanac! (agovarao je tezu da svetovne vlasti imaju presudnu reč uupravljanju crkvom! Hvingli je imao političku zamisao o ujedinjenju vajcarske u federacijugra#anskih repulika, pod vo#stvom Hiriha i @erna! Fome su se suprotstavili *umski kantoni! $ni suoptuživali Hvinglija da želi da uspostavi neograničenu vlast, i sklopili su savez sa -ustrijom! .uko sesve vi*e zao*travao, a '*+<- godine je do*lo do rata i7meDu Iiri3a i pet 6umski3 kantona! + icikod Kapela ''- oktobra '*?'- godine ciri*ka vojska je potučena, a Hvingli je pao u ori!

Hvinglija je u Hirihu nasledio, kao glavni pastor, /ajnri3 2ulinger! $n je održavao prepisku sareformatorima u celoj %vropi, pa je Hirih postao predvodnik i uzor mnogih protestantskih gradova!

Ivingli se sastao sa Luterom, kako i poku*ali da ustanove jedinstvo reformisanih crkava! Gilip:esenski je organizovao sastanak u 1arburgu '*+<- godine- Iuter, Hvingli, =elanhton, =artin@ucer i %kolampadius su se sastali! <ako su ili saglasnii u mnogim pitanjima, Iuter i Hvingli su serazi*li oko priče*ća!

4A$ KAL5$ R"8OR1AI&A U 4"$"5

Jan 7alvin je ro#en 153! godine u 8oajonu u /ikardiji! 8jegov otac je želeo da Jan ude pravnik,i poslao ga je da to studira! Jan je najpre slu*ao teologiju u /arizu, a potom prava u @uržu i $rleanu!/otom se vratio u /ariz, gde je izme#u 1B4! i 1B2! godine pre6ao u protestanti7am!

(og progona protestanata, koje je naredio kralj Gransoa <, 7alvin je morao da napusti /ariz!$ti*ao je u 8emačku, a potom u Kvajcarsku, u 2a7el! Fu je napisao svoje najznačajnije delo <stanovehri3:anske vere ?#auk vere hri3:anske, u kome je izložio svoje učenje! $datle je na poziv Gijoma8arela oti*ao u Jenevu, koja je već ila pod uticajem reformacije!

7alvin je želeo da ženevskoj crkvi osigura red! <pak, do*ao je u suko sa gradskim vlastima, te su ion i Garel prognani 1BA! godine! 7alvin je oti*ao u .trazur, gde je postojala rojna zajendicaizeglih francuskih protestanata! Fu je 7alvin naučio mnogo o veri, ogosluženju i crkvenojorganizaciji od reformatora =artina @ucera! /reveo je svoje *nstitute na francuski jezik! +me#uvremenu, Jeneva se na*la u haotičnom stanju, i pozvala je 7alvina da se vrati!

7alvin je io pod uticajem .v! -vgustina i =artina Iutera! Femelj 7alvinove veronauke je učenjeo predestinaciji, tj! predodreDenosti! @og je u svojoj premudrosti unapred neke ljude predodredio zaspasenje a druge za večnu patnjuD tj! čovek deluje u pravcu u kojem je predodre#en, i čovek ne možeznati za*to je to tako! /o*to niko ne zna da li je predodre#en za spasenje, čovek mora u to da veruje ida svojim životom i radom to potvr#uje! Covekov =ivotni po7ivB profesijaB poistove;ivan je sa vi6impo7ivomB od 2oga! +čenje o predestinaciji je, kod prvih 7alvinista, vodilo ka svetovnja>komasketi7mu-

+re#enje kalvinističke crkve je pre7viterijansko, *to znači da su na čelu zajednica stajala veća!%piskopat je ukinut! /ostojala su >etiri reda ljudi koji su upravljali crkvom) pastori, stare*ine,

propovednici &učitelji' i #akoni! 7alvinistički “sve*tenik” &pastor' io je u stvari, orazovani vernik

koji je rukovodio ogosluženjem! 8a čelu crkvene op*tine ilo je veće, konzistorija, koje su činili pastor i “stare*ine” &prezviteri'! /astori su irali pastore! .tare*ine je imenovalo gradsko veće,uglavnom iz svojih redova, u dogovoru sa pastorima!



7alvin je strogo vladao Jenevom! Fe*ko je ilo razgraničiti nadležnosti crkve i svetovnih vlasti, po*to su se 7alvin i 7onzistorija u sve me*ali! $vakva sprega crkve i države, i mere da se iskoreninemoral, sujeverje, i ostaci katoličanstva, pretvorili su se u Jenevi, a potom i u drugim kalvinističkimzajednicama, u pravu tiraniju nad vernicima!

< pored njegove strogosti, u Jenevu su počeli da stižu protestanti iz cele %vrope! 8ajvi*e izGrancuske, zatim %ngleske, Kkotske, 8emačke! + gradu je '**<- godine osnovana akademija, u kojoj

su se *kolovali udući protestantski propovednici iz cele %vrope! (a rektora je postavljen francuskireformator Feodor @eza!

7alvinovo učenje se u raznim olicima *irilo van Kvajcarske i postalo je osnova za stvaranjerazličitih reformatorskih veroispovesti! Hvinglinijanstvo je ostalo u granicama Kvajcarske, Iuteranska&evangelistička crkva augsur*ke veroispovesti' na severnu 8emačku, .kandinaviju, .lovačku!7alvinizam je najra*ireniji vid reforme! Kiroko je prihvaćen u %ngleskoj, Kkotskoj, :olandiji,Grancuskoj! .a svojim stavom prema radu, *tednji, skromnom životu, kalvinovo učenje je pogodovaloi razvitku kapitalizma!

PROT5R"8OR1AI&A

+ samoj katoličkoj crkvi se već duže vremena govorilo o potrei da se ona reformi*e! /ojavareformacije je učinila da katolička crkva urzano pristupi unutra*njim reformama! Veliki deo ovihaktivnosti je io usmeren na suzijanje protestantizma, i zog toga se za ovaj pokret u katoličkoj crkvikoriste dva pojma) Katoli>ka reformacija i Protivreformacija!

&e7uitski red E mladost i preobra;enje gnacja Lojole E 3odo>a6;e u &erusalim E studije E osnivanje je7uitskog reda

+ Kpaniji je crkva počela reforme ranije nego u drugim evropskim zemljama! Fo je jedan odrazloga za*to reformacija nije zahvatila ovu zemlju! 7ardinal :imenez de .izneros je redovnicima ifratarima nametnuo siroma*tvo! $tvorio je univerzitet u -lkali gde su se *kolovali sve*tenici! <zme#u154! i 11?! godine, grupa naučnika je izdala vi*e6jezičnu @iliju u " tomova, tzv! omplutum iz-lkale! +poredo su ili dati tekstovi na herejskom, grčkom i latinskom jeziku, kao i prateće

primede! Fako#e, na čistotu vere u Kpaniji pazila je i <nkvizicija!

Fako#e, osnovan je i novi red u katoličoj crkvi koji je io nosilac protivreformacije 0 jeuiti !$snivač reda io je gnacio Lojola! Iojola je ro#en 1231! godine u @askiji! Važan trenutak unjegovom životu se desio tokom <talijanskih ratova, maja 141! godine! 8aime, dok je ranio prolazgrada /amplone &koju su opsedali Grancuzi', kroz jedan otvor u zidu, topovsko #ule mu je smrskalodesnu, i povredilo levu nogu!

+sled neadekvatnog lečenja, trpeo je velike olove, ali je sve podneo! 9ok se opravljao čitao je poožne knjige, i jednom mu se ukazala @ogorodica, i tada je odlučio da se posveti mona*kom životu!/one*en krsta*kim idealom, želeo je da prvo ode na hodoča*će u erusalim!

/ut ga je vodio preko @arselone, ali zog kuge nije mogao da u#e u grad, te se nastanio u gradiću=anresi, gde je ostao godinu dana! Fu je doneo odluku da se do kraja pokori pravilima crkve, da

postane njen ratnik! + =anresi je napisao osnov za svoje delo )uhovne ve$'e, koje je konačnouoličio u >imu 121! godine! $va knjiga je priručnik koji sadrži jasna uputstva za niz veži i molitvikoje trea da ojačaju volju!

Iojola je '*+?- godine oti*ao na hodoča*će u erusalim! /o povratku, počeo je studije u @arseloni,a zatim je 14"! godine pre*ao u Alkalu, spremajući se da se zaredi! $ko see je okupio grupu sličnihljudi, *to je izazvalo sumnju inkvizicije, jer se smatralo da on hoće da osnuje sektu! 8apustio je

Kpaniju 14A! godine, i nastavio studije na .oroni u /arizu! =e#utim, i tu je prijavljen inkviziciji! +/arizu je na*ao *estoricu odanih ljudi, sa kojima je osnovao udruženje, osnovu udućeg jezuitskogredaD to su ili) 8ranja Ksavijer, Pjer Lefevr 7vani 8aber, Laine7, Salmeron, 2obadilja iRodrige7!



+ kapeli .vetog srca na 1onmartruB '*- avgusta '*?(- godine, ova mala grupa se zavetovala načistotu i siroma*tvo! (akleli su se da će otići u /alestinu i tamo se posvetiti preoraćanju Furaka! -koto ude nemoguće, ponudiće svoje usluge papi! + Veneciju su stigli 1B?! godine! Fu je Iojolarukopoložen za sve*tenika! /otom su oti*li u >im i &zog rata sa Furcima nisu mogli da se posvetemisionarskom radu me#u njima' stavili se papi na raspolaganje! Fu su u proleće 1B3! godine osnovali

4ru5.u %susovu, a zadatak im je io da podučavaju decu i nepismene!

$stalo je da papa /avle <<< ulom potvrdi osnivanje reda )ru$'e *susove, *to je i učinio 4?!septemra 125! godine!

Organi7acija reda E na>in delovanja je7uita E misionarstvo E borba protiv protestanata

/ravila reda je napisao <gnacio Iojola! 8a čelu reda io je praepositus generalis 0 general reda,nazivan jo* i rni papa, sa svojih sedam savetnika! @iran je doživotno! $n je savetnike morao dasaslu*a, ali ne i da uvaži njihovo mi*ljenje! 8ajvi*i organ io je 'ongregatio generalis 0 glavnaskup*tina koja je mogla da smeni generala reda, ali to nije zaeleženo u istoriji jezuita!

;lavnom generalu, ili su podre#eni provin'ijali , koje je on i postavljao! /rovincijal se nalazio načelu jezuita na većoj teritoriji, oično državi!

Elanovi reda su se delili u četiri razreda) noviciji &isku*enici'D skolastici &studenti'D koadjutoriD profesi!

#ovi'iji su ili mladi ljudi koji su uzimani na *kolovanje! $ roditeljima su morali da govore kao dasu umrli, a nisu smeli da imaju tajni! 8ovicijat je trajao najmanje dve godine, umesto jedne kao udrugim redovima!

/osle osonogog hodoča*ća i polaganja tri aveta, na siroma*tvo, poslu*nost, i neporočnost,najsposoniji noviciji su prevo#eni u red skolastika &studenata'! /osle toga, kada i stekliodgovarajuće orazovanje, ili i unapre#ivani posle 1 godina u čin duhovnih &uloga učitelja' ilisvetovnih &administrativne dužnosti' koadjutora!

.amo malorojni, i isproani u različitim služama, postajali i, sa najranije 25 godina života, profesi Euattuor votorum 0 punopravni >lanovi reda! /ored tri uoičajena mona*ka zaveta, oni su polagali i “četvrti zavet”, na ličnu poslu*nost papi! $d hiljadu članova reda 1"! godine, samo 2B su položili ovaj zavet, i oni su sačinavali upravno telo )ru$'e, odnosno glavnu skup*tinu! .va postavljanja vr*io je general!

ezuiti su morali da se aktivno uključe u svakodnevni život! Vr*ili su veliki uticaj na politiku!>etko su postajali iskupi i kardinaliD dana*nji papa Granja je prvi član ove družine a da je postao papa!$ni su uspe*no *irili svoj uticaj zog stroge discipline i velike prilagodljivosti okolnostima! @ili suspremni i da pre#u preko nekih hri*ćanskih načela, ako je u pitanju io interes crkve!

>ed je veliki uticaj stekao 131! godine, kada mu je papa ;rgur P<V dao razne povlastice! ezuitisu ukinuti '99?- godine, a onovljeni su ':'@- godine!

<ako nisu osnovani samo za oru protiv protestanata, to je uskoro postao osnovni zadatak jezuita!Veliki roj katoličkih sve*tenika je io neorazovan, i zog toga je '**+- godine osnovan univerzitetza sve*tenike, koji će delovati u $ema>koj i 8rancuskoj! 7ada je reformacija poedila u %ngleskoj,1"A! godine osnovan je jezuitski univerzitet u %ueu u 8izozemskoj, koji je 1?A! godine preseljen u>ems u Grancuskoj, a potom u >im!

8ačin da se crkva preporodi i reformi*e ilo je sazivanje op*teg crkvenog saora! /ape su sa timodugovlačile! /ape su se pla*ile da i to moglo da ugrozi njihov autoritet! 7ada je odlučeno da trea dase održi saor, car 7arlo V i papa nisu mogli da se dogovore oko mesta i vremena, kao i oko delokrugarada udućeg saora!

/ape Iav P &11B6141', :adrijan <V &144614B', 7lement V<< &14B61B2' nisu sazivali saor

uprkos zahtevima! 7ada je na papsko mesto '*?(- godine seo Pavle .'*?()'*(<0, on je odlučio dasaor trea sazvati milom ili silom!



8jegovo pravo ime je Alesandro 8arne7e! $n je zahvaljujući svojoj sesti uliji, koja je ilaljuavnica pape -leksandra V<, rzo napredovao u služi! 7ardinal je postao u 4oj godini &123B', prenego *to je rukopoložen za sve*tenika!

$n je imenovao za kardinale neke katoličke prelate koji su već istupali u reformatorskom pravcu)Gaspara Kontarinija, an Petra Karafu &udući papa /avle <V', &akopa Sadoleta, ovanija1oroneaB Red=inalda Pola! +vrstio ih je '*?@- godine u )evetočlani od'or , koji je treao da sastavi

predstavku o reformi! $dor je 1B?! godine ojavio %ve3taj imenovanog od.ora o reformi Crkve!=e#u članovima odora nisu svi ili istovetnih shvatanja o reformi! /ostojale su dve struje! edna je ila sklonija kompromisu sa protestantima, a druga je ila nepomirljiva! /rvu je predvodio kardinalKontarini, a drugu Karafa!

7ontarinijeva struja je privremeno poedila! + Regensburgu su '*('- godine vo#eni razgovori sanajumerenijim nemačkim protestantskim teolozima, 1elan3tonom i 2ucerom! <pak, 7ontarini jesvoja ovla*ćenja prekoračioD uspeo je da postigne kompromis, potvr#ujući opravdanje verom! 7arafa

je u >imu negodovao zog ovoga! /regovori u >egensurgu su zapeli oko pitanja transupstancije i prekinuti su!

7arafa je, jo* u vreme pregovora u >egensurgu, uedio papu /avla <<< da osnuje Rimskuinkvi7iciju, *to je papa i učinio 41! jula '*(+- godine! 8a čelu inkvizicije ila su *estorica kardinala

kao veliki inkvizitori, a prvi je postavljen 7arafa! Van <talije, ova inkvizicija je ila nemoćna!/rotivreformacija je doila jo* veći zamah kada je 7arafa izaran za papu kao Palve 5! 8a

njegov podsticaj je sačinjen prvi %ndeks a.ranjenih knjiga '**<- godine, koji je stalno dopunjavando 13""! godine kada je ukinut! 8eki vladari su se suprotstavljali spaljivanju knjiga, kao npr! 7ozimo=ediči u Girenci! /o <taliji je spaljeno na stotine hiljada knjiga! 8aterao je evreje da nose žute *e*ire ižive u getima sa samo jednim izlazom!

Sabor u Tridentu .Trentu0 '*(*)'*@?- godine

Femelji protivreformacije su postavljeni na Saboru u Trentu .Tridentu0! .aor je, sa prekidima,zasedao ': godina, od '?- decembra '*(*- godine do (- decembra '*@?- godine! Fo je 13! po reduop*ti saor katoličke crkve! /osle njega, sledeći je io održan tek 1A"361A?5! godine!

.aor se odvijao u tri faze)1' od decemra 12! godine do marta 12?! godine4' od maja 11! godine do aprila 14! godineB' od januara 1"4! godine do decemra 1"B! godine

/apa /avle <V je hteo da se saor održi u <taliji, a 7arlo V u 8emačkoj! 9o kraja je prona#enokompromisno re*enjeD saor je održan u Fridentu koji je geografski pripadao <taliji, a administrativnoHarstvu!

8a .aoru, je većina iskupa ila iz zemalja gde nije ilo protestanata, i nisu pokazivali nikakvu

sklonost ka pomirenju, pa su nemački iskupi ostali u manjini! 8a .aoru je odijeno učenje protestanata da je jedini izvor vere .veto pismo, i nagla*eno je da jednako trea uvažavati i crkveno predanje! 8asuprot tvrdnjama humanista i protestanata da je @ilija na herejskom pouzdan izvorteksta, potvr#eno je da je latinska Vulgata zvaničan tekst! Fako#e, misa je i dalje ostala vid

ogosluženja i trealo ju je i dalje držati na latinskom! Fako je odačeno ilo kakvo pomirenje sa protestantima! /osle ovih zaključaka, .aor se preselio u @olonju, kako i se izegla epidemija kuge!

+ drugom razdolju rada, od 11! do 14! godine, na .aoru su se pojavili i predstavniciIuterana! Fražili su da se poni*te prethodne odluke, i da se počne sa ponovnim razmatranjem tih

pitanja! @iskupi su to odili! .aor je prokleo protestantsko učenje o priče*ću u oa vida! (asedanje je prekinuto po*to se protestantska vojska, predvo#ena =oricom .aksonskim priližila Fridentu, pa su sedelegati razi*li!

+ poslednjoj fazi rada .aora, od 1"4! do 1"B! godine, u sredi*tu je ilo pitanje papinogautoriteta! <talijanski iskupi i jezuiti su ili na papinoj strani, dok su ostali delegati tražili ograničenje papske vlasti! .aor ovo pitanje nije ra*čistio, ali vlast pape nije ograničena! 9oneta je odluka da jeduhovna vlast pape iznad svetovne vlasti!



$dluke Fridentskog saora su ile presudne za dalji razvoj katoličke crkve)1' asno je utvr#ena dogma 0 misa, verovanje u čistili*te, opro*tajnice, prizivanje svetaca, celiat

sve*tenika! Fime je izegnuto svako pomirenje sa protestantima!4' $jačana je disciplina u redovima crkveD odlučeno je da sve*tenici moraju da se orazuju, a

iskupi da orave u svojim iskupijama!B' $jačan je autoritet pape, iako će učenje o nepogre*ivosti pape u pitanjima vere potvrditi tek

sledeći saor 1A"361A?5! godine!



%O%ATAK

>eč istorija ima dva 7na>enja)1' pro*la stvarnost, tj! skup pro*lih doga#aja &res gestae'4' istorija kao nauka o tim pro*lim doga#ajima &historia rerum gestarum'!9a i se istakla razlika izme#u ova dva pojma, istoričari koriste pojam istoriografija! Fo nije

sasvim pravilno, jer istoriografija ima uže značenje od reči istorija! /od istoriografijom podrazumevamo pisana dela o pro*lostiD ako i rekli “istoriografija novog veka” to i značilo damislimo na literaturu o istoriji koja je nastala u novom vekuD a pod “istorija novog veka” mi

podrazumevamo ukupna saznanja o razdolju pro*losti koje nazivamo novi vek!

/ojam op3ta istorija, tako#e ima dva značenja! /rvo značenje se sastoji u tome da se pod op3tomistorijom podrazumeva istorijska nauka u celiji, za razliku od specijalnih istorijskih disciplina, kao *tosu npr! istorija prava, istorija umetnosti, istorija filozofije! 1p3ta istorija je disciplina koja proučavasvestrani razvitak naroda i zemalja, ili čitavog čovečanstva, ne ulazeći poseno u pojedine, uže olastiljudskog života!

9ruga vrsta podele istorije jeste podela na op*tu i nacionalnu! <storiografije većine velikih naroda izemalja nemaju ovu podelu! + istoriografijama %ngleske, 8emačke ili Grancuske, kada god je reč oop*tim prolemima svetske istorije, prisutna je i pro*lost ovih zemalja! Eesto je to opravdano, sozirom na ulogu koju su imali veliki evropski narodi!

8ije me#utim redak slučaj da se čitava svetska istorija posmatra kroz prizmu pro*losti svog narodai svoje zemlje, i to je put za sticanje pogre*ne predstave o istoriji sveta! 7od manjih naroda, takvo

posmatranje istorije čovečanstva stvorili i jo* veće nesrazmere izme#u stvarne i umi*ljene slike pro*losti!

/odrazumeva se da ni jedan narod ne trea, i ne sme da zanemaruje svoju vlastitu istoriju! $n jedužan da je otkriva i proučava! 8acionalna istorija predstavlja neodvojivi deo svesti svakogsavremenog ića i svake dru*tvene zajednice 0 njenih unutra*njih odnosa, njene kulture, njenihoičaja, njene sada*njosti i udućnosti! -li svakom narodu je, pored sopstvenog iskustva, potrenoistorijsko iskustvo i drugih naroda!

9a i naučnici lak*e savladali ogroman istorijski materijal, potreno je da mu pristupe sistematski!+ slučaju podele na op*tu i nacionalnu istoriju, neophodno je pronaći istinsko mesto i značaj pojedinognaroda u procesima svetske istorije!

/ojedine istorijske pojave mogu iti deo i svetsko6istorijskog procesa, ali i deo uže, nacionalneistorije! Fakav primer predstavlja istorija nacionalnih revolucija alkanskih, južnoslovenskih i

podunavskih naroda, koje ulaze u red najvažnijih pojava srpske nacionalne istorije, ali čine i sastavnideo nekih važnih tokova evropske i svetske istorije 13! i 45! veka!

;ranice izme#u op*te i nacionalne istorije moraju da udu elastične i pomerljive, i moraju da

postoje kako i se pojave svetske istorije koje nisu u neposrednoj vezi sa nacionalnom istorijomuspe*nije sistematizovale i prikazale!/rema tome, predmet op*te istorije su oni itni tokovi i procesi pro*losti čovečanstva koji su se

odvijali ez neposrednog uticaja srpskog, i drugih naroda koji ga okružuju, kao i oni doga#aji iz pro*losti ovih naroda koji su svojim značajem stekli svetsko6istorijski značaj!

7ako je istorija egzaktna nauka, njeni zaključci i teorijska uop*tavanja mogu se, i moraju seizvoditi na osnovu oimne i svestrano proučene činjenične gra#e! /ojedini sociolozi, politikolozi ifilozofi &npr! -rtur Kopenhauer, Vilhelm Vindeland, %mil 9irkem' su tvrdili da je istorija jedinosakupljač empirijskih činjenica i da je zog toga uop*te pitanje da li je ona uop*te nauka! 8eki su, kao

8iče, govorili o *tetnosti istorije!

*storija je sredstvo da se raume9 i na taj način da se deluje na tok doga6aja 0 Iisjen Gevr!



(adatak predmeta 1p3ta istorija novog veka je da na jednom strogo, ali *iroko odaranom i protumačenom istorijskom materijalu, stvori uvid u celokupnu stvaralačku egzistenciju čovečanstva, urazdolju od 1! do 45! veka! + marksističkim, ali i nekim drugim shvatanjima, takav pristup op*tojistoriji je vrlo lizak, ako ne i identičan, pojmovima istorija 'ivilia'ije, odnosno istorija kulture!

/ojam civiliacija potiče od latinske reči civis 0 gra#anin! + prvoitnom značenju, ona jeoznačavala skup oičaja, pona*anja, koji je osoen za gradske sredine! 7asnije se to značenje menjalo,

pa se sada pod 'ivilia'ijom, u naj3irem smislu, podraumeva ukupnost svih ve3tina, nanja, o.ičajai mi3ljenja, do kojih je čovek, u toku svog istorijskog ravitka do3ao2 < ne*to u5em smislu, pojam'ivilia'ije .i načio ljudska dostignu:a u istorijskoj epohi, tj2 posle pojave pisma, klasa, dr5ava,

gradova, nov'a, itd! $vaj uži smisao pojmu civilizacije, dao je %ridrih ,ngels!<storičar civilizacije -lert Vajs, je pojam civilizacije definisao kao ukupnost ljudskih znanja, ve*tina,mi*ljenja, i oičaja!

>eč kultura, ima, tako#e, latinsko poreklo, i dolazi od glagola colere 0 koji je najpre značio krčiti,ora#ivati tloD potom oradu, negovanje i gajenje! Faj se smisao kasnije preneo na svako usavr*avanjei oplemenjivanje prirode, a i samog čoveka! Fako se javio, jo* od vremena Hicerona, koji ga je prviupotreio, i pojam kulture kao negovanja ljudske du3e 0 'ultura animi !

+ svim navedenim značenjima, kultura se javlja kao radnja, kao proces, da i u 1A! veku, nemački pesnik i mislilac, ohan ;otfrid :erder, upotreio reč kultura za oeležavanje nekog stanja) kulturančovek, kulturan narod, nekulturan postupak!

/ojam kulture može imati različita značenja) kultura tela, kultura pona*anja, kultura kao skupnarodnih oičaja, religije, kultura kao ukupnost naučnih, filozofskih, umetničkih i drugih originalnihstvaralačkih rezultata, kultura kao način svakodnevnog života, itd!

/rema marksističkom tumačenju, kultura o'uhvata sve ono 3to čovek ne do'ija od prirode9 ve! 3to proivodi sopstvenom stvaralačkom snagom i energijom!

8a osnovu toga, na* filozof kulture =ilan 9amnjanović, defini*e pojam kulture) #ultura jeukupnost materijalnih i duhovnih vrednosti9 do'ara i tvorevina koje proivodi čovek u dru3tveno7istorijskoj praksi9 radi savla6ivanja prirode koja ga okru$uje!

=e#utim, postoji i uži, tradicionalni, pojam kulture, koji uzima u ozir samo stvaranje humanihvrednosti u duhovnoj sferi života! Faj pojam iz sadržaja kulture isklju>uje sferu materijalneproi7vodnje! $n je najče*će u svakodnevnoj upotrei!

Kultura u 6irem smislu obu3vata, najpre, materijalno)te3ni>ko)dru6tvenu osnovu, 7atim ono6to je svesno nadograDuje, kao *to su nauka, umetnost, filozofija, religija, itd!

7ultura se može shvatiti kao) 1' proizvodnja duhovnih vrednosti od kojih je materijalna proizvodnja odeljena &gore definicija'D i 4' kultura je samo ono 6to je potpuno originalnoB jedinstvenoB unikatnoB neponovljivo! .vako umnožavanje takvih vrednosti, *irenje i omasovljavanje,spada u red užih stvaralačkih aktivnosti 0 u civilizaciju! (ato mnogi teoretičari svaki *iri pojam kulture

nazivaju civilizacijom!=ilan 9amnjanović) “/rema istoriji ovih pojmova, kultura ouhvata najpre ono *to je izvorno, *to

je duoko vezano za istoriju jednog narodaD nasuprot civiliaciji koja se drži tehnike, proračuna iračundžijskog mentaliteta!”

Hivilizacija je &po tradicionalnom shvatanju' ila čovekova proizvodnja neoriginalnih kopija,celishodno i smi*ljeno umnožavanje i *irenje već kreiranih kulturnih vrednosti! 8eki autori gledaju nakulturu i civilizaciju kao na dve faze, dva uzastopna razdolja, od kojih je prva originalna i stvaralačkafaza &kultura', faza uspona, dok je druga faza guljenje originalnosti, dekadencija i opadanje kulture&civilizacija'!

Stvaranje du3ovni3 i unikatni3 vrednosti se na7iva kulturaB a civili7acija se upotrebljava 7aukupnost stvarala>ki3 re7ultata jedne epo3e- Iivili7acija bi u see, dakle, uklju>ivala i pojamkulture-



8a ovaj način, kulturu i civilizaciju, pored marksista, shvataju i francuski i anglo6američkiistoričari i kulturolozi, dok nemačka filozofija i istoriografija ostaju dosledne deljenju kulture odcivilizacije, defini*ući kulturu kao proizvo#enje duhovnih, a civilizaciju kao proizvodnju manjekreativnih materijalnih vrednosti!

=arks je govorio o “jednoj istorijskoj nauci”! .avremeni marksizam daje antropolo*ku

interpretaciju ove =arksove teze o istorijskoj nauci kao o filozofiji kulture, tj! kao o op*toj nauci okulturi, ili istoriji ljudske kulture u naj*irem smislu reči! $vako shvaćena istorija kulture čini zapravoukupnu istoriju čovečanstva! + tako postavljenoj “jednoj istorijskoj nauci” sjedinjeni su rezultati i

prirodnih, i duhovnih, i fizičkih, i dru*tvenih, i tehničkih, i humanističkih nauka!$vakvo tumačenje, op*toj istoriji daje op*tost i sveouhvatnost, tj! istorija kulture nije odvojena od

istorije ratova i država, već su podjednako zastupljeni i istorija kulture, i države, i ratova, kao i svekomponente i sadržaji istorijskog procesa!

+ nastojanjima da prikažu i osmisle “punu stvarnost istorije”, filozofi istorije su se do sada uvekslužili nekim model6predstavama! /ostoje tri osnovne model6predstave op*teg istorijskog kretanja, tj!tri osnovne koncepcije svetsko6istorijskog razvoja)

1' model strele 0 stalno pravolinijsko uspinjanje čovečanstva ka jednom konačnom cilju 0eshatonu &kraju vremena', čije ostvarenje znači i kraj istorije 0 racionalizam, hegelijanstvo, kantovski

pozitivizam, hri*ćanska misao!4' model spirale 0 nepravolinijsko uspinjanje ljudske zajednice ka savr*enijim formama, ez

izričitog nagla*avanja njegovog ishoda 0 marksizam!B' model kruga 0 istorija je “večno vraćanje istoga” 0 8ikolaj 9anilevski, $svald Kpengler,

Fojni!/ostoji i svojevrstan četvrti model, zapravo jedan antimodel! Fo je analitička filoofija istorije,

koja nema nikakvog op*teg modela, i ona poriče postojanje nekakvog smisla celokupne istorije! <akoanalitički metod ne dopu*ta filozofski način osmi*ljavanjaD nizom preciznih postupaka u istraživanju,

proveri, kritici, sistematizovanju i izlaganju istorijskih činjenica, on pruža osnovni materijalfilozofskom osmi*ljavanju istorije!

Periodi7acija

/itanje periodizacije spada u red najsloženijih metodolo*kih prolema istorijske nauke!Ijudi su, po*to su počeli da pi*u istoriju, do*li do saznanja da istorijski razvoj i ogroman činjenični

materijal trea uz tematsku sistematizaciju, srediti i po hronolo*kom kriterijumu! Fu potreu nijedovelo u pitanje ni kasnije naučno saznanje o unutra*njem jedinstvu celokupnog istorijskog vremena ime#usonoj povezanosti svih glavnih tokova istorijskog procesa!

(a razumevanje prolema periodizacije važno je upoznavanje kriterijuma na osnovu kojih i se

one izvr*ile! 9ominantni kriterijum za podelu istorije na razdolja i epohe u prednaučnoj istoriografiji,odre#ivali su politički i religiozno6ideolo*ki prolemi!+ antičkoj istorigrafiji ;rka i >imljana, periodizacija se zasnivala na podeli istorije na svetske

imperije &asirsko6vavilonsko, persijsko6me#ansko, grčko6makedonsko, rimsko', dok je pojavahri*ćanstva unela ilijske motive u hronolo*ko deljenje istorije na epohe i razdolja! 8ajveća zaslugaza to pripada %uzeiju iz Hezareje, potom .vetom -vgustinu &od -dama do 8oja, od 8oja do -vrama,od -vrama do 9avida, od 9avida do Vavilonskog carstva, od Vavilonskog carstva do :rista, od :ristado apokalipse', <sidoru .eviljskom, @edi Venerailisu i $tonu Grajzin*kom!

/okret humanizma i renesanse, doneo je novu periodizaciju svetske istorije, koja je podeljena naantički period , u kome se govorio lep latinski jezikD na srednje do.a, u kome je latinski io iskvarenD ina novo do.a, kada se doar klasični jezik onavlja! 8a teorijski nivo, ovu periodizaciju je podigao

8ikolo =akijaveli &u *storiji %irence', ali je tek 7ristofer 7eler, krajem 1?! veka definitivno podeliosvetsku istoriju na stari9 srednji i novi vek ! /ri tome je, po njemu, stari vek trajao od nastanka prvihdr$ava do cara #onstantina ?C7D@D srednji vek je trajao od #onstantina do pada arigrada EF.maja GHI. godine pod tursku vlast D a novi vek je nastao posle toga!



$va 7elerova periodizacija je rzo postala popularna! /rihvatili su je najistaknutiji istoričari 1A!veka, s tim *to su kraj starog i početak srednjeg veka najče*će pomerali sa 7onstantinove vladavine na

prodor :una u %vropu &B?' ili na pad >ima &2?"'D dok su za granicu izme#u srednjeg i novog veka počeli da uzimaju godine otkrića -merike &1234' ili početak Iuterove reforme &11?'!

+ 13! vek, 7elerova periodizacija je u*la sa op*tepriznatim autoritetom, ali joj je tada dodato ičetvrto razdolje 0 “najnovije” ili “savremeno” doa, koje je kod Grancuza računato od revolucije

1?A3! godine, a u anglosaksonskom svetu od industrijske revolucije ?5ih godina 1A! veka!<ako je već Ieopold >anke, u prvoj polovini 13! veka, izrazio sumnju prema 7elerovoj periodizaciji, sumnje u njenu opravdanost su se javile tek krajem 13! veka! .porovi su se poveli oko pitanja vremenskih granica pojedinih epoha! .porna je granica izme#u starog i srednjeg, ali i izme#usrednjeg i novog veka! edni su tvrdili da srednji vek traje sve do sredine 1?! veka, tj! do zavr*etkaverskih ratovaD a drugi su granicu stavljali na 155! godinuD a treći su granicu izme#u srednjeg i novogveka stavili na sredinu 12! veka, kada je u %vropi do*lo do potresa usled epidemije kuge! + nauci, jo*uvek preovla#uje periodizacija koja granicu izme#u starog i srednjeg veka stavlja na 2?"! godinu, aizme#u srednjeg i novog veka na 1234! godinu!

<pak, ova periodizacija ima dve slaosti! /rvo, dok se 7eler svojom periodizacijom &B42612B'dosledno držao političko6verske istorije, kasnija modifikovana varijanta &2?"6123461?A3' se time ne

može pohvaliti! /rvi granični datum je odre#en na osnovu kriterijuma političke istorije, drugi datum jeodre#en na osnovu ekonomske istorije, a treći na osnovu dru*tvene i političke istorije! 9ruga slaostove periodizacije se sastoji u njenom evropocentrizmu, tj! sme*tanju istorije celog sveta u hronolo*keokvire koje je stvorila istorija starog kontinenta! /ozitivistička istoriografija druge polovine 13! i prve

polovine 45! veka je poku*ala ove slaosti da otkloni, prilago#avajući periodizaciju konkretnimistorijskim prilikama i zivanjima!

8emački istoričar, Karl Lampre3t je po*ao od elemenata ponavljanja i zajedničkih pojava uistoriji svih naroda! Fe pojave, Iampreht je tražio u olasti socijalne strukture, svojinskih odnosa ikolektivne psihologije ljudskih zajednica! 8jegova periodizacija je istoriju delila na *est stupnjeva&simolizam, tipizam, konvencionalizam, individualizam, sujektivizamRR', u koje se celokupnaistorija čovečanstva ne može smestiti! <pak, zasluga ove periodizacije je u tome *to je u dotada*njeistorijske tipologije unela neke karakteristike, socijalno6ekonomske sadržaje, koji su do tada uistoriografiji ili zanemarivani! Fime je Iampreht izazvao veliku raspravu 0 /elika diskusija o metodu u 8emačkoj, krajem 13! i početkom 45! veka!

/osle Iamprehta, u nemačkoj kulturno6morfolo*koj istoriografiji, i u pitanju periodizacije, sve vi*e je dolazio do izražaja sujektivizam i *ematski pristup! Fako je Iamprehtov učenik, 7arl @rajzih, pravio za svaki narod odre#ene kulturolo*ke tipologije u okviru kojih će se odre#ena razdolja i tipovikulture 0 iako sasvim različitih istorijskih epoha 0 me#usono poklapati i ponavljati!

$va koncepcija cikličnog razvoja svetske istorije po razdoljima, nije u stvari ila nova! 8ju je jo* pre 8emaca uoličio ruski naučnik 8ikolaj 9anilevski! + delu (usija i ,vropa, on je svoju temurazmatrao u okviru cikličnog smenjivanja velikih civilizacija, čiji su nosioci pojedini narodi ili velike

etničke celine!$svald Kpengler je cikličnu koncepciju razvio u svojoj knjizi Propast 5apada! $n je celu istorijučovečanstva podelio na osam samostalnih, i po tipu “savremenih” kultura! =e#u tim kulturama,me#usono su tipolo*ki “savremene” indijska, starogrčka, arapska i zapadna kultura! .vaka od ovihkultura ima u svom razdolju po dve faze) fazu uspona &kulture u užem smislu', i fazu opadanja&civilizacije' kada se faza civilizacije zavr*ava propa*ću celog kulturnog tipa!

Kpenglerovu osnovnu misao je preuzeo engleski istoričar i filozof istorije -rnold Fojni! $n jeistoriju podelio na 41 razdolje od kojih svako predstavlja samostalnu i, gotovo, potpuno zaokruženu izatvorenu celinu! $d ovih celina, koje Fojni naziva “civilizacijama”, sedam su potpuno samostalne ioriginalne &egipatska, andska, prvoitna kinesta, minojska, sumerska, prvoitna indijska i civilizacija=aja', dok su ostalih 12 celina, u manjoj ili većoj meri, izvedene od ovih ?! <pak, ovakva periodizacija

je sujektivna i krajnje relativna!



.ve do prodora marksisitičkog dijalektičkog metoda, istoriografija nije polazila od saznanja da jenajitniji zadatak svake periodizacije da velikim epohama ouhvati takve istorijske celine, koje i *to

priližnije odredile “tipove života koje je čovečanstvo pre*lo od početka do danas”! - te tipove jemoguće odrediti tek kada se polje istoriografskog istraživanja pro*iri na sve itne komponente isadržaje života ljudi i kad se ti sadržaji sagledaju u svojoj celini, u svom me#usonom sadejstvu!

(a =arksa i %ngelsa, pitanje periodizacije je ilo vi*e praktično nego teorijsko pitanje, i oni su se usvojim radovima služili nekom vrstom radne hipoteze umesto sistematske periodizacije!=arksizam je proces razvitka čovečanstva shvatio kao prirodno6istorijski proces, odnosno kao

promenu prirode čovečanstva, koja iva razvitkom dru*tva iz dru*tva na osnovu materijalnog razvitka,kao proces koji sve vi*e podru*tvljava čovečanstvo i vodi ga ka njegovom ujedinjenju!

=arks i %ngels su se u svojim radovima često vraćali na iskustva pro*losti koju su, radi većesistematičnosti, delili na nekoliko krupnijih vremenskih razdolja, koja su oni nazivali dru*tveno6ekonomskim formacijama!

%ngels je istoriju podelio na dve epohe) epohu pretklasnog i epohu klasnog dru3tva! /retklasnodru*tvo se deli na periode divlja*tva i varvarstva! 7lasno dru*tvo se delilo na četiri dru*tveno6ekonomske formacije) ro.ovlasničku, aijsku, feudalnu, i kapitalističku!

<pak, ovakvoj podeli je zamerana njena nedovr*enost, kao i istovremeno postojanje različitihekonomskih formacijaD npr! pararelno su postojali) roovlasnički tip &u .redozemlju' i kastinski tip&“azijski”' u nekim podružjima -zije! /o*to se ova dva tipa dru*tva ne mogu ouhvatiti zajedničkim

pojmom “roovlasnički sistem” ili “roovlasničko dru*tvo”, zato je najprikladnije epohu njihovoguporednog postojanja nazivati neutralnim nazivom stari vek !

.lična je situacija i sa razdoljem koje nazivamo srednji vek ! 8a azi raspada roovlasničkogsistema u %vropi i spore evolucije kastinskog sistema u -ziji, razvila su se dva tipa dru*tvenih odnosa

0 evropski feudaliam i aijski tip dru3tva!%vropski feudalizam se odlikovao olje razvijenom privatnom svojinom nad zemljom i posenim

tipom odnosa selo6grad koji su omogućili razvoj roonovčanog prometa, razijanje naturalne privrede,i pojavu kapitalizma!

+ isto vreme, istočni &azijski' dru*tveni tip se oeležava državnom zemlji*nom svojinom, statičnimseoskim zajednicama koje zavise od države, i koje će trajati sve dok im razarajući udar ne ude nanetspolja, od strane kapitalističkog sveta!

>azličite ekonomske formacije u istim epohama počinju da nestaju s pojavom i razvojemkapitalizma, na azi podru*tvljavanja proizvodnje!

=arksistička periodizacija &novog veka' ima nekoliko odlika)1' pojava kapitalističkog načina proizvodnje je veoma itan momenat u razvoju svetske istorije jer

on donosi početak stvaranja dru*tvenog jedinstva čovečanstva!4' istoriju novog veka je moguće poistovetiti sa epohom kapitalizma ez opasnosti od

evropocentrizma!B' zog neravnomernog *irenja kapitalizma u pojedinim delovima sveta, dosta dugo su u svetu idalje postojali ostaci ranijih dru*tvenih tipova! (ato je i epohu kapitalizma najolje nazivati novi vek !

/osle ove op*te podele, pitanje koje se pred marksiste postavljalo io je pronalaženje kriterijumana osnovu kojih će se povući granice izme#u pojedinih epoha, a naročito izme#u srednjeg i novogveka! 8i u tom pogledu =arks i %ngels nisu dali nikakva konačna re*enja!

+mesto da prelaz izme#u srednjeg i novog veka traži u momentu političkog ostvarivanja uržoazije kao vladajuće klase, %ngels taj prelaz sme*ta u ranija razdolja, tj! u 1! vek, u kome se javljaju neke itne ekonomske osnove kapitalističe formacije dru*tva) prvoitna akumulacija kapitala, pojava manufakture, i ankarstva!

=arks je na sličan način razmi*ljao, nazivajući period od 1! do 1A! veka rado'ljem manufakture!=ora se, ipak priznati da se kod njih dvojice, nalazila i misao da je kraj feudalne formacije oavezno povezan sa gra#anskom revolucijom!



8a osnovu toga je Ienjin podelio istoriju na tri velika razdolja &ro.ovlasničko, feudalno ikapitalističko'! + toku 1A! veka, tačnije krajem 1A! i početkom 13! veka, do*lo je do revolucija ucelom svetu, a posledica toga ila je zamena feudalizma kapitalizmom!

<z ovog gledi*ta Ienjina, sovjetska istoriografija je izvodila svoju periodizaciju! Fa periodizacija je ila definitivno utemeljena u Primed'ama .taljina na udženik istorije novog veka iz 13B?! godine! +.taljinovoj raspravi, istorija se deli na pet osnovnih tipova proizvodnih odnosa) tip praajedni'e,

ro.ovlasnički , feudalni , kapitalistički , i so'ijalistički tip!<zuzimajući prelazak iz prazajednice u roovlasničku epohu, sve ostale smene ovih osnovnihtipova proizvodnih odnosa su povezane, po .taljinu, isključivo sa svesnom akcijom novih klasa,nasilnim činom tih klasa, revolucijom! Fako se i7 robovlasni6tva u feudali7am pre*lo “svesnomakcijom”, tj! “revolucijom” robovaD i7 feudali7ma u kapitali7am se pre*lo isključivorevolucionarnom politi>kom akcijom bur=oa7ijeD a i7 kapitali7ma u socijali7am se prelaziisključivo proleterskom revolucijom!

$stalo je jo* da se odluči kojom i se revolucijom označio kraj srednjeg i početak novog veka! +tu svrhu upotreljavana je Grancuska revolucija 1?A3! godine, da i se potom granica spustila naenglesku revoluciju 1"24! godine! $vo je učinjeno da i se periodizacija svetske istorije nekakouskladila sa periodizacijom ruske istorije &tj! da i se vladavina /etra Velikog 1"A461?4! uključila u

istoriju novog veka', *to pokazuje njenu nedoslednost!

-nalizirajući i kritikujući ovu periodizaciju, @ranislav Lur#ev je ukazao na njene slaosti)6 oslanjanje na fenomene dru*tvene i pravne nadgradnje, umesto na načine proizvodnje koji čine

ekonomsku azu istorijskog razvoja!6 protezanje jedne ekonomske formacije dru*tva na cele periode u kojima su uporedo postojale i po

dve ili vi*e formacija!6 apsolutizovanje revolucija kao jedinih merodavnih granica izme#u istorijskih epoha, *to kod

razgraničavanja srednjeg i novog veka dovodi do ukazivanja na prelomnu godinu koja nijenajznačajnija!

6 evropocentrističko posmatranje istorije sve do epohe kapitalizma!

Fako se do*lo do podele istorije na pet osnovnih razdolja) praistoriju, stari vek &koji traje sve odnastanka roovlasničke, tj! azijske, ekonomske formacije dru*tva, sve do ! veka', srednji vek &kojitraje od ! do 1! veka, uz uporedno postojanje različitih tipova feudalnih i kastinskih odnosa', novivek &koji traje od 1! do 45! veka, kada nastaju, razvijaju se i dolaze u krizu i kapitalistička privreda ikapitalistički dru*tveni odnosi', i najnovije do.a &u kojem se ore kapitalističko i socijalističkodru*tvo'!

7oristeći iste kriterijume koji su kori*ćeni i u pravljenju op*te periodizacije, istorija novog veka se

može podeliti na tri epohe) 1' epohu genee kapitala 0 od kraja 1! do druge polovine 1A! veka, oko1??5!D 4' epohu li.eralnog kapitalima 0 od kraja 1A! veka do ?56ih godina 13! vekaD B' epohumonopolističkog kapitalima &imperijalima', od ?56ih godina 13! veka do 131?61A! godine!

,poha genee kapitala se odlikuje nizom naučnih i tehničkih pronalazaka koji su u toku 1"! vekaomogućili rže *irenje manufakturnog načina proizvodnjeD velikim geografskim otkrićima, koja suotvorila daleke pomorske komunikacije, počinje svetska trgovačka razmena i stvaranje svetskogtrži*ta! >evolucijom cena je zadat snažan udar feudalnoj privredi, a akumulacijom kapitala, su uzapadnoj %vropi stvoreni preduslovi za prelazak na krupnu ma*insku proizvodnju! +sled svega toga,ekonomsko i rojčano su ojačali gra#anska klasa i drugi nepoljoprivredni slojevi dru*tva!

8a političkom i idejnom planu, pojave koje ovom razdolju daju oeležje nove epohe jesu) prva

velika kolonijalna osvajanja i kolonijalni ratoviD pokret reformacijeD koncentracija moći u rukamaapsolutističkih vladaraD izvo#enje prvih uržoaskih revolucija u 8izozemskoj i %ngleskojD ra#anjevelikih ideja gra#anske klase &empirizam, racionalizam, teorija privrednog prava i dru*tvenog



ugovora', itd! 7olevka ovih pojava jeste %vropa, ali se one preko uspostavljenih komunikacija i putemkolonijalnog osvajanja prenose i u druge krajeve zemaljske kugle!

;ranicu izme#u epohe genee kapitalima i njegovog li'eralnog &klasičnog ' razdolja, većinaistoričara stavlja u 1?A3! godinu, tj! na početak francuske uržoaske revolucije!

Jak ;od*o i >oert /alamer su smatrali da tu granicu trea pomeriti za oko dve decenije unazad!$ni su se pozivali na lanac političkih zivanja koja su kontinuirano trajala od 1??5! do 1A1! godine, i

koja oni nazivaju atlanstskom revolucijom! /olazna karika ovog lanca jeste rat za nezavisnostameričkih kolonija &1??61?AB', sredi*nju kariku predstavlja Grancuska revolucija &1?A361?33', azavr*nu 8apoleonovi ratovi &1A5261A1'!

<storičar %rik :osaum tu granicu stavlja na 1?A5! godinu, posle koje, po njegovom mi*ljenju,nastaje epoha dveju revolucija) engleske6industijske i francuske6političke revolucije! $vo je iopravdano jer se u to vreme javljaju značajne promene u karakteru kapitalističke proizvodnje&industrijska revolucija'D ra#anje ma*inske industrije u %ngleskoj &Vatova parna ma*ina iz 1?"3!godine' u drugoj polovini 1A! veka je veoma itan momenat periodizacije op*te istorije novog veka!

;ranica izme#u epohe li'eralnog i epohe monopolističkog kapitalima ?imperijalima@ je povlačena na osnovu političkih doga#aja! ;ra#anska istoriografija uzima kao prelomni momenatzavr*etak nacionalnih ratova u zapadnoj %vropi, a marksistička istoriografija /arisku komunu! <pak, ne

i trealo guiti iz vida nove pojave u olasti proizvodnje i tendencije u razvoju kapitalizma! Fe pojavesu koncentracija i centralizacija kapitala, ukrupnjavanje industrije, i ora za ekonomsku, kao iteritorijalno6političku podelu sveta! $ve pojave su do punog izražaja do*le od 356ih godina 13! veka,one se ipak mogu uočiti već "56ih godina 13! veka! (ato razdvajanje perioda lieralnog kapitalizma odepohe imperijalizma godinama 1A?164! ima samo relativno opravdanje, i ova granica trea da poslužiradi veće preglednosti i jasnoće u periodizaciji istorije novog veka!

<storija najnovijeg doa mora početi /rvim svetskim ratom i $ktoarskom revolucijom 131?!godine, stoga *to ona predstavlja najdulji i najtemeljniji dru*tveni preoražaj koji je jedna revolucijaikada donela u istoriji! .ve revolucije pre ove su ile, pre svega, ra*či*ćavanje puteva i uklanjanjedru*tvenih i političkih prepreka socijalnim promenama i novim odnosima koji su u okviru starihdru*tava već ili stvoreni i daleko odmakli u svom razvoju! .ocijalističke revolucije ne samo da suuni*tavale okvire starih socijalno6političkih struktura, već su tek imale da stvore uslove za novedru*tvene odnose!

<nstrumenti rada, čijim kori*ćenjem dolazimo do saznanja, se mogu podeliti na) pomo:na sredstva,ud5.enike i priručnike, literaturu, pu.likovane i arhivske ivore!

Pomo;na sredstva predstavljaju) enciklopedije, leksikoni, rečnici, iliografije, atlasi, karte,alumi, naučni časopisi!

,nciklopedije

(adatak enciklopedija je da donesu svet ime6u dveju korica! +niverzalno ouhvatanje svih znanjastaro je gotovo koliko i sama pismenost! .tari ;rci su ga odacivali kao povr*no i sva*tarsko, ali ga jerimski pisac /linije primenio u svojoj Prirodnoj istoriji! Fo su činili i hri*ćanski teolozi kao <sidor.eviljski u svojim ,timologijama, kao i arapski naučnici #njigom naj'oljih tradicija! + 11! veku:onorijus <nklusus je sačinio delo Slika Sveta! Grensis @ekon je u 1?! veku počeo da razmatramogućnost prikazivanja univerzalnog znanja o “/rirodi, Eoveku i Eovekovom delovanju”! /rva pravaenciklopedija je ila ona koju je 1?4A! godine u %ngleskoj ojavio %fraim Eejmers pod naslovom:clopedia, ali je ona dugo ostala ez *ireg dru*tvenog i kulturnog značaja! (ato se za početaksavremene enciklopedistike uzima francuska ,nc:clopedie &1?B?', koju su sledili ,nciklopedija

Britanika &1??1' i /eliki Brokhaus &1A5A611'! + tim ranijim poku*ajima trea pomenuti i delo na

nemačkom jeziku 0 Hedlerov Univeralni leksikon u "A tomova! 8a istoku u apanu i 7ini & #njigakategorija' su postojale enciklopedije, ali su one sve do 13! veka za evropski svet ostale ez značaja! ,nc:clopedia Universalis 0 u GrancuskojD The ,nc:clopedia Britannica 0 u %ngleskojD The

,nc:clopedia Americana 0 u .-9D /eliki Brokhaus priručnik nanja 0 u 8emačkojD *talijanska



enciklopedija nauke9 knji$evnosti i umetnosti 0 u <talijiD ,nciklopedija Jugoslavije71p3taenciklopedija7,ncikopedija srpske istoriografije 0 u ugoslavijiN.riji!

@iografski rečnici) Biographie universelle ancienne et moderne u Grancuskoj &najpoznatiji'!

Bi'liografije

/ravilo istoriografskog metoda je da se prilikom proučavanje neke pojaveNrazdolja mora koristitisveNpriližno sve *to je o tome napisano! (og velike količine literature, prave se izori literature!

8aj*iri mogući uvid u postojeću literaturu se postiže uz pomoć ojavljenih iliografija! <straživaču zatakve slučajeve stoje na raspolaganju tri vrste iliografija) '0 iliografski popisi koji se ojavljuju uz

pojedine knjige, ili vi*etomne edicije! /o pravilu to su kritički odairi naslova iz mnogo *ire literatureD+0 sistematske iliografije mogu iti iscrpne! 9a i se one prikazale, potreno i ilo napraviti

posenu iliografiju iliografija! *nternational Bi'liograph: of -istorical Sciences! $d jugoslovenskih sistematskih iliografija, značajne su) Ten Fears of ugosla HistoriographF /@=-/==D Historiographie Fugoslave /==-/I=D The HistoriographF of ugoslaia /I=-/J=! 9rugaznačajna jugoslovenska pulikacija jeste Bi.liografija rasprava i članakaD ?0 kao sistematske

iliografije u svakoj zemlji postoje i redovne, periodične iliografske revije, koje prate tekućuknjiževnu i naučnu produkciju! $ne izlaze kao godi*nji, mesečni pregledi! $d jugoslovenskih

iliografskih revija značajna je Bulletin scientifi=ue, koja je izlazila tri puta godi*nje!

Atlasi

The Times Atlas svjetske povijesti D %storijski atlasD Pu'Kgerov istorijski atlasD džepni istorijskiatlas koji je izdala izdavačka kuća %T5 & )eutche Tasche'uch /erlag ' na nemačkom, i na negleskom uizdanju Penguin)books!

*storijski časopisi

8ajvažniji svetski istorijski časopisi) *storijski časopisD 2asopis a modernu i savremenu istorijuD Anali a ekonomiju, dru3tvo i

civiliacijuD Pitanja istorijeD 2asopis a nauku o istoriji!

Ud$'enici i priručnici

9ragolju Jivojinović, <spon *vrope /@=L-/@1D Vasilj /opović, %storija novog vekaD *arlF

rana moderna 1

Documents